Površinski Kop Banjica

7/25/2019 Povrinski Kop Banjica

1/101

1

1. Podaci o leitu mineralnih sirovina prateim stenama

1.1. Geografski poloaj

Leite rude gvoa, sa srednjim sadrajem gvoa 58% nalazi se na podruju optineBor, katastarska optina Krivelj, na karti Bor sa oznakom lista k.o. Krivelj - 1, razmere 1!1.Leite se nalazi izmeu koordinata!

"# $ 888 1 # & 588 5

"# $ 888 $8 # & 588 '&"# $ 888 15 # & 588 (8

1.2. Komunikacije, veze i snadevanje

)a samom *uduem eksploata+ionim polju i u njegovoj neposrednoj *lizini nalazi senekoliko lokalni puteva nieg reda ije e izmetanje *iti neopodno. )jiova nova trasa data

je na situa+ionij karti. reko leita prolazi put ornjane - /ajdanpek od koga e se izraditi putdo leita duine m i irine m.

0na*devanje elektrinom energijom *ie ostvareno podzemnim visokonaponskim vodomsa glavne trao stani+e K ,,2eliki Krivelj33 koja se nalazi ( km severno od leita ,,Banji+a33.0na*devanje industrijskom i pijaom vodom ostvarie se izgradnjom vodovoda od & m injegovim spajanjem sa vodovodnom mreom Bor - 2eliki Krivelj, severozapadno od leita.4majui u vidu *lizinu okolni naselja Bora 4 Krivelja, o*ez*eenje radne snage e se vriti izovi mesta 4 okoline. *og mogunosti organizovanja prevoza, nije potre*na izgradnja o*ekataza smetaj 4 rekrea+iju radnika.

1.!. Geoloki podaci o leitu i iroj okolini

)a osnovu podataka do*ijenim istranim *uenjem, leite rude gvoa spada u grupuleita vezani za intermediarne vulkansko - intruzivne magmatske komplekse.

6adi se o kompaktnom rudnom telu, soivastog o*lika koga sainjavaju minerali siderit,magnetit, ematit. 7ira okolina rudnog tela sastoji se od andenzita mlade izlivne stene dioritske

magme9. :kolne stene su kre

nja+i.

" #ektonika terena

Leite je nastalo u genetskoj vezi sa matinim vulkanogeno - intruzivnim kompleksimada+ito - krenjaka. rostorni poloaj leita je regulisan regionalnom zonom razlamanja.2ulkanogeno - intruzivni kompleks je sloene grae ormiran u vie aza vezani za ukupnumagmatsku aktivnost.

" $orfologija leita

Leite je nastalo iz idrotermalni rastvora. 0am pro+es nastanka vezan je za etiri

osnovna stadijuma!1. :*razovanje idrotermalni rastvora, mo*iliza+ija pojedini metala iz rudni izvora injiovo prevoenje u rudni rastvor.

'. renoenje rudni komponenti od njiovog izvora do podruja u kome se o*razujeleite,

(. /euso*ni uti+aj idrotermalni rastvora u sredini kroz koju prolaze,$. 4zdvajanje rudni komponenti iz rastvora kao posledi+a promenjeni iziko-emijski

uslova.Kao izvor rudni metala javlja se magma iz koje su oni prevoeni u idrotermalni rastvor.


2/101

" %idrogeologija leita

0loena geoloka graa terena stvarana je tokom duge geoloke istorije, postojanjestena sa razliitom strukturnom poroznosti, intenzivna tektonska poremeenost stenskogmasiva i dr. uslovili su sloenost idrogeoloki odnosa u terenima ire okoline Bora. ;okomistraivanja pose*na panja posveena karsnim terenima i u njima prisutnom karstnom tipuizdani.


3/101

rastojanjem od tog proila do kraja leita i podeli sa tri.


4/101

Kako su rezerve rude sraunate uzduni proila 1 58 (' m( odnosno 5 (&' 1> t, ametodom popreni proila 1 ?1' '8> m( odnosno 5 $81 &8( t , vidi se da se vrednosti razlikujuza ',% to znai da je tanost zadovoljavajua. /oe se zakljuiti da leite ima 1 ?1' '8>m

(odnosno 5 $81 &8( t rude.

roraunate rezerve spadaju u rezerve ,,C33 i ,,B33 kategoriju. 0 o*zirom da se eksploata+ijomo*uvata itavo leite, projektne rezerve poklapaju se sa geolokim.

;a*ela'! ro rau n geolok i re zervi m etod omuzduniparalelnipr o ila

Profili P-m2 Psr / 0-m

!

-tm2

-t 3 -4 kk-t

&"&

' ('5 $( >> >&5 (.$ ((> >15 58 1>& 151

&&"&& ? >&?11 $&1 5 5&( 55 (.$ 1 >5 & 58 1 1(1 $

&&&"&&& 15 >??1' 8& 5 ?$( 5 (.$ ' 18& > 58 1 '?8 >8

&0"&0 > &&(

5 '55 5 '?' &5 (.$ 8>( (5 58 518 1$0"0 &(?

'$5 ? 1 $& (.$ $ >> 58 ' >0&"0&

5K5P6, 1 )71 2() ) !+* 22) 1 !+7 211

;a*ela (! roraun geoloki rezervi metodom popreni paralelni proila Profili P-m

2 Psr / 0-m

! -tm

2 -t 3 -4 kk-t

1"1

81( '$ 1> 5 (.$ ?? ( 58 (8 $5$

2"2 ' $(>( >>8 5 1>> > (.$ ?&> ?? 58 (>$ ''

!"! 5 558? (? 5 (1 8 (.$ 1 '? 1' 58 5>5 15

("( ? 51$? 8? 5 ($ ( (.$ 1 15& ' 58 ?&1 &1

)") & >>? ?(? 5 ((1 8 (.$ 1 1'8 1' 58 ?5$ (1

*"* ? 1$&5 15( 5 '5& ?5 (.$ 8&? 1 58 58 8?

+"+ $ 158

' >?? 5 1$8 ( (.$ 5$ '' 58 '>' $$87"7 1 &&$

5>1 '' 1( (.$ $$ ' 58 '5 ?(?8"8

5K5P6, 1 *12 2)9 ) (71 *)9 ! 1+8 !)+


5/101

1.(.2. ,raun eksploatacionih rezervi

:*raun eksploata+ioni rezervi izvren je metodom popreni vertikalni paralelni proila. ;osu rezerve za koje je teno-ekonomskom analizom dokazano da se mogurenta*ilno eksploatisati.

:*raun eksploata+ioni rezervi izvren je metodom popreni vertikalniparalelni proila dat je u sledeim ta*elama!

;a*ela $! ksploata+ione rezerve rude

'r.profila P Psr / 0

0'1 5

1"1 5?' 5 '8 1

2"2 1 1'$

( ('& 5 1?? (5!"! 5 5(5 >5' 5 '>& ?

("( ? (&$? ??$ 5 ((( '

)") ? >5$? $ 5 (' '5

*"* 5 8$&$ >>8 5 '$ >

+"+ $ 1$>' 85? 5 1$' 8

7"7 1 5?( 5'1 5 '? 5 0'7


6/101

;a*ela 5! ksploata+ione koliine jalovine

'r.profila P Psr / 0

0'9 1?( 5 8 159"9 $8>

( &>> 5 18> >'51"1 & 18

1 5?5 5 5'8 '52"2 1$ ''1' &81 5 ?(> 5

!"! 11 5$1 $' 5 5'1

("( > (8 $8? 5 $'$ (

)") & ?&'? $'? 5 ('1 '&5

*"* 5 1&>( 5(> 5 1&? >'5

+"+ 1 8>81 (?( 5 ?8 15

7"7 8'8

'&? 5 1( 80'7

1 # $ $55 m

(


7/101

2. #ehniki opis

2.1. tvaranje i razrada

)a osnovu iziko - meaniki oso*ina mineralne sirovine i jalovine, ugla zaleganjaleita, reljea terena, najadekvatnija je diskontinualna tenologija otkopavanja. ;enologijado*ijanja mineralne sirovine kao i jalovine sastoji se iz sledei radni opera+ija!

-Buenje-/iniranje-


8/101

0lika 1! 4zgled i dimenzije useka otvaranja

Fimenzije orizontalnog useka pripreme su ''='' m, to znai da je koliina matrijala koja sedo*ija njegovim otkopavanjem & &5 m

(.


9/101

2.1.1. 5slovi koje ojekti, ureaji i postrojenja u tehnolokom procesu treada ispune

0vi ureaji i postrojenja na povrinskom kopu moraju pre svega zadovoljiti odgovarajueproraunom usvojene kapa+itete. rilikom rada, postrojenja i ureaji moraju zadovoljiti ipojedine zateve koji se odnose na zatitu ivotne sredine i ergonomske uslove. 0vi o*jektimoraju zadovoljiti uslove u pogledu predvieni mera tenike zatite. ;o se pre svega odnosina maga+in eksploziva i skladite dizel goriva.


10/101

du*ine kopa na kotama KE$1, KE(8, KE(5, KE(', KE'>, KE'& m.2rednosti proraunati koei+ijenata raskrivke date su u sledeoj ta*eli.

;a*ela ?. roraun koei+ienta raskrivke

%:5;< =m

!> ? #K:&0K< =m

!> K@A. :5 (5>5 1'5' 1'5' $&5>& $&5>& ,(5? ,(5?!79 '8?11> ('11'$ 1?588? 1&8(88 $5'5 $>>?' ,5&> ,55?

!)9 $1$58 &(5&'' $8??8 ??5?8 >1188 1$&> 1,1&$ ,>$

!29 $5'>?& 1188?8> ??1 1'&1&8 158>&& '$5>&?& 1,((8 1,?>

289 '(11(( 1$1>8'' (>5>$$ 1??&'' ?'&&& (8?8$$ 1,&1( 1,1&$

2*9 &'((? 1$>'158 &&&'&> '$$$(1 8$>?15 (>(?$5> 1,&$5 1,?(8

Grafik! Koei+ijent otkrivke trenutni i srednji9

12,999

19,999

7,999

*,999

(,999

Kr trenutni

Kr srednji

2,9999,999

(19 !79 !)9 !29 289 2*9

)a osnovu ta*ele is+rtan je graik zavisnosti koei+ijenta raskrivke u zavisnosti od du*inekopa. )a osnovu graika utvrena je granina du*ina kopa na koti KE'&.

2.2.2. Geometrija povrinskog kopa sa analizom stailnosti

'.'.'.1. arametri zavrne etae, visina etae, ugao kosine etae, irina zatitne

*erme

he - visina etae

- zavrni ugao kosine kopa - zavrni ugao etane kosine

0lika '! avrni uglovi kosine i etane kosine


11/101

11

0a slike se mogu videti zavrni uglovi kosine kopa, etane kosine kao i irine zavrneetane ravni i visina etae. Kako je zavrni ugao kosine kopa odreen,tre*a odreditiostale navedene veliine, koje stoje u uzajamnoj zavisnosti.7irina zavrne etane ravni zavisi od dimenzija transportnog sredstva, kojim e etaa *itiservisirana.

avrni ugao etane kosine zavisi prvenstveno od iziko - meaniki oso*ina stenskemase, ali i od izrade kosi *uotina.

2isina etae zavisi od iziko - meaniki oso*ina stenske mase, kapa+iteta rudnika,o*ez*eenje uslova za siguran rad zaposleni i primenu maina, sastav rude da li je

jednorodna ili raznorodna9 i od veliine maina za utovar. ;akoe *itan uti+aj visine etae imana iskorienje otkopavanja rude, tako to manja visina etae omoguava *olju iskorienjerude, tako to manja koliina rude ostaje u kosinama.


12/101

12

tg?5

m = * + =* = m =

* = 11 ,1 (,? = &,5 m

2.2.!. Podela rada povrinskog kopa na periode eksploatacije

eriodi eksploata+ije povrinskog kopa deli se na!- &nvesticioni period u ovaj period eksploata+ije ulazi na*avka odnosno kupovina

opreme, pripremni radovi pre poetka otkopavanja i izgradnja puteva kojiomoguavaju poetak otkopavanja, ovaj period vremenski traje oko (,5 god.

- Period normalne eksploatacije je period koji o*uvata period od poetkaotkopavanja prve etae do silaska odnosno otkopavanja i poslednje najnieprojektovane etae.

- Period likvidacije povrinskog kopa, ovaj vremenski period traje od zavretkaotkopavanja i poslednje najnie etae povrinskog kopa sve do zatvaranjarudnika, ije vreme traje oko 1,5god.

2.2.(. $ogui pravci razvoja povrinskog kopa u planu i po duini

ksploata+ija leita gvoa iz ovog projektnog zadatka od gornji najvii etaa kadonjim - etano otkopavanje, u tu svru neopodno je odreenim putevima dopremitineopodnu opremu za poetak izvoenja radova.


13/101

Fa *i se dolo do najvie etae $' izrauje se dvosmerni put od glavnog platoa kakoje prikazano na situa+ionoj karti. oto se deo puta nalazi u nasipu neopodno je vritinasipanje izrada9 puta materijalom koji se do*ija izradom useka, a deo materijala uzima izpozajmita materjala koji e se vratiti sa prvom tonom otkopane jalovine.Ialovina se odvozi na o*linje jalovite.

Kop od ($ '& je du*inski tip kopa, sve nie etae se otvaraju kosim use+imaotvaranja koji e se koristiti i za unutranje puteve, putevi unutar kopa su sta+ionarni. utevi suraeni kako u useku tako i u nasipu tako da nagi* puta ne prelazi 1%, sve raskrsni+e suraene u orizontali.

2.2.). Proraun koliine investicione raskrivke

4nvesti+iona raskrivka je ona koliina jalovine koja je potre*na da se odstrani odnosnootkopa kako *i se dolo do prve tone rude. oto leite isklinjava na povrinu terena, potre*no

je otkopati jedan deo jalovine sa etae $'.


14/101

nrd. *roj radni dana u godini - usvojeno 280 dana

-0menski kapa+itet!

sme. =god..

n r.d.nr.s.

&$'5=

'8 '

=1326 m

(

sme.

gdeje! sme. smenski kapa+itet

god.. godinji kapa+itet

nr.s. *roj radni smena na dan - usvojeno ' smene

-asovni kapa+itet!

as. =god. 742500=

742500= = 240

m

nrd nsm nr.

280 2 0.85 6.5

3094 as.

gdeje!as. asovni kapa+itet

sme. dnevni kapa+itet

h - stepen iskorienja radnog sata M usvojeno ,85

nr.. *roj radni sati u smeni - usvojeno ?,5

2.2.+. Bistemi eksploatacije i kompleksne mehanizacije sa tehnikim opisomiproraunom po proizvodnim i tehnlokim procesima

'.'.&.1. 4z*or tenologije otkopavanja

)a osnovu iziko - meaniki oso*ina mineralne sirovine i jalovine, ugla zaleganjaleita, reljea terena, najadekvatnija je diskontinualna tenologija otkopavanja. ;enologijado*ijanja mineralne sirovine kao i jalovine sastoji se iz sledei radni opera+ija!

-Buenje-/iniranje-


15/101

-4z*or prenika minske *uotine

4z*or prenika vri se na sledei nain, po ormuli!

gde su!

db = !

koei+ijent propor+ionalnosti

= 0,1 za teko dro*ljive stene

! dimenzije nega*aritaF ,&5 ( N*k = ,&5( 1,8 = 0,91

d* = 0,10,91 =0,091m


16/101

'.'.&.$. 4z*or osnovne transportne meaniza+ije

0 o*zirom na uslove eksploata+ije, geometriju kopa, relje terena i vrstu mineralnesirovine, a na osnovu iskustva sa slinim leitima, primena kamionskog transporta predstavljanajoptimalnije reenje. a iz*or kamiona potre*no je na osnovu zapremine *agerske kaike ipod uslovom da *ager sa $ ? kaika napuni kamion, odrediti potre*nu nosivost kamionai zapreminu sanduka.

apremina korpe kamiona!

2k = n*.k. N*k kp = 5 2,1,85 =

8,93 m,gde su!

2k- zapremina korpe kamiona,n*k- potre*an *roj kaika za punjenje kamiona, n*k# 5,N*k- zapremina *agerske kaike, N*k# ',1 m

( ,kp- koei+ijent punjenja korpe, kp# ,85

otre*na nosivost kamiona!

) =2k ,t, gde su!

kr) - nosivost kamiona, - zapreminska masa , # (.$ tPm

(

kr - koei+ijent rastresitosti, kr# 1,$.

N =8,93,3, 4

= 21,69 t1,4

4z kataloga je iza*ran kamion ,,K:/C;0m(

'.'.&.5. 4z*or naina odlaganja

)ain odlaganja se *ira na osnovu iza*ranog transporta. a kamionski transportoptimalno je *uldozersko odlaganje.

ro+es odlaganja sastoji se iz istresanja materjala kamiona, planiranje istreenogmaterjala i popravke puta. Kamioni sa otkrivkom se istresaju po ivi+i odlagalita, pri emunajvei deo materjala slee niz kosinu odlagalita oko 8%9 a preostali deo se planira*uldozerom.

'.'.&.?. 4z*or osnovne meaniza+ije na odlagalitu

4z*or osnovne meaniza+ije na odlagalitu vri se za najnepovoljniji sluaj, to jest zanajmanju duinu transporta raskrivke i maksimalni kapa+itet na raskriv+i koji se ostvaruje pri

radu *agera. /aksimalni mogui kapa+itet na raskriv+i uzimajui u o*zir neravnomernostutovaraje!asovni kapa+itet jednog *agera

* =(? kp

N*kt+ k

r

=(? ,85

2,1

( 1,$

=153m

Qhj

=h u

= = 224,44 m(P, gde su!

kner

1,35

j - asovni kapa+itet na raskriv+i,

Q 303

(

(


17/101

kner - koei+ijent neravnomernosti kner # 1,(5 9,u - asovni kapa+itet utovara


18/101

- Koliina raskrivke koja se planira *uldozerom!Qobdz = Qhj kzp ,

kzp - koei+ijent zapunjenosti odlagalita

Koei+ijent kzp predstavlja odnos koliine raskrivke koja ostaje na povrini odlagalitanakon istresanja kamiona i ukupne koliine raskrivke na kamionu.


19/101

/aksimalna duina transporta utovaraem je 15. :*zirom na to da na irini puta sadve kolovozne trake od 1' m utovara moe da manevrie *ez pro*lema minimalna irinauseka otvaranja je 1' m.

:snovne dimenzije kosog useka otvaranja su!i# 1 % - nagi* useka,# 1 m - visina useka,*# 1' m - irina useka,# &5H- nagi* *oni strana useka.

apremina kosog useka 2u moe se predstaviti kao z*ir zapremina poluprizmi i piramidakoje ga sainjavaju i nakon sreivanja moe se predstaviti kao!

2 3 3 2

3 3

V =b h

1

+1+

h h=

12 10

1+

1+

10+

10=

7078,87#3uo2 i

100

tg

3 i tg 3tg2

100

2 10

100

tg75

3 10 tg75

100

3tg2 75

Fimenzije orizontalnog useka pripreme su ''='' m, to znai da je koliina matrijala koja sedo*ija njegovim otkopavanjem & &5 m(.

2.2.8. ,raun i realans mase u ogranienom povrinskom kopu iodlagalitu sa otkopnim guicima i osiromaenjima

:*raun masa ogranieni povrinskim kopom za zavrni izgled kopa, odnosno koliineiskopine po pojedinim etaama dat je u sledeoj ta*eli.

;a*ela 8! Koliine iskopine po pojedinim etaama

:ed.

'r. @taa :uda =m!> ?alovina =m!> 5kupna iskopina =m!>

1 $' - 5' $$5 5' $$5' $1 (> ?>8 1> 58$ 1$> '8'( $ 8' >51 1?> 5'& '5' $&&$ (> >> (&' '$5 & ($$ $$'5 (8 11> 55 ((> &$? $58 8'? (& 1(5 >5> $58 '1$ 5>$ 1&(

& (? 1$> 1(& $5$ ??5 ?( 8'8 (5 1?( ?5( $1' 1& 5&5 8'(> ($ 1?' '8' (&> 85 5$'1('

1 (( 1$> 55 (1? 1&& $?5 ?8'11 (' 1$1 5'5 '1? 5'& (5& >5'1' (1 11$ 5'5 1$$ $$' '58 >?&

1( ( ?1 ?$8 >8 5'8 1? 1&?1$ '> $8 ?( ?1 &?' 11 (>'15 '8 (8 &( '? &18 ?5 $'11? '& '$ 11? 5 >$ '> '1(

1 )!9 *)7 ! (89 )17 ) 921 1+*


20/101


21/101

etae - '&, moe do*iti produ*ljivanjem kopa.u*itak rude se moe predstaviti odnosom koliina rude zavaeni kopom i eksploata+ionirezervi rude!


22/101

1 530658g = 1 rz 100$= 1 100$= 2,13 %

% Q

r

Q

1564000 % reks

siromaenje rude

Kako je kontakt rude i jalovine u leitu otar mogue je na samom kontaktu ruduotkopati selektivno tako da se osiromaenje svodi na minimum i ne prelazi 1 %.

Potrena zapremina odlagalita

518 m(. 0leganjem ina*ijanjem rastreenog materijala na odlagalitu njegova zapremina se smanjuje ali i daljeostaje uveana u odnosu na zapreminu u masivu. apremina materijala na odlagalitu uveana

je za ' % pa je prema tome potre*na zapremina odlagalita!

2o # 1,' & ( $> 518# $188?'' m(

apremina projektovanog odlagalita proraunata je metodom vertikalni paralelni proila.opreni proili odlagalita dati su u prilogu.

;a*ela >.1. roraun zapremine odlagalita < kC!+)Profil P =m2> Psr =m

2> / =m> 0 =m!>

0'1 (&( 5 1? 8

9"9 1 1'1 >1 5 >5 5

1"1 ' &( ?55 5 18' &5

2"2 $ ?1

5 $' 5 '&1 !"! ? '(

? (? 5 (18 ("( ? $>

5 >8 5 '>> )") 5 $&

5 $5 5 '&' 5*"* 5 $(

5 '1 5 '? 5+"+ $ >>

1 ??( ' (( (0'2

5K5P6, 1 +)9 999


23/101

;a*ela >.'. roraun zapremine odlagalita < kC!*9

Profil P =m2> Psr =m2> / =m> 0 =m!>

0'1 (& '5 >1?2"2 11

$&( 5 '( ?'5!"! 8(5

1 188 5 5> (&5("( 1 5$1 >$ 5 >&

)") ' ($' ?'5 5 1(1 '5

*"* ' >1' >> 5 15

+"+ ( &( $&( 5 1&5

7"7 ( 8&51'>' '

'5 0'2

5K5P6, **) 899

;a*ela >.(. roraun zapremine odlagalita ' kC!*9

Profil P =m2> Psr =m

2> / =m> 0 =m

!>

0'1 1 5 5 &5

1"1 ( ( 1$5 5 15& '5

2"2 ( '>( >' 5 1>?

!"! $ 55$ ((5 5 '1? &5

("( $ 1'( 88 5 1>$

)") ( ?$

( '?5 5 1?( '5

*"* ' 8> ' ($ 5 11&

+"+ 1 &>8>5 5

$$ &50'7

5K5P6, 1 1*( 999


24/101

24

;a*ela >.$. roraun zapremine odlagalita ' kC!(9

Profil P =m2> Psr =m2> / =m> 0 =m!>

0'2 '15 5 1 &51"1 $(

&?5 5 (8 '52"2 1 1

' '5 5 11' 5!"! ( $

( ?'5 5 181 '5("( ( 85

$ 1& 5 '8 5)") $ $>

( &$ 5 18& *"* ' >>

1 >55 5 >& &5+"+ >'

$? 5 '( 0'2

5K5P6, 7)8 999

)a osnovu prorauna metodom vertikalni paralelni proila zapremina projektovaniodlagalita iznosi 2 # $ (8 > m( to omoguuje smetaj ukupne koliine jalovine.

2.2.19. Kalendarski plan rudarskih radova

'.'.1.1. 2reme otkopavanja etea

1> @taa @(29

n*ag # 'Q

T = i=

nbag Qbag

524452 1690,65

=15,51

r # m(

To = 16 dana

j # 5' $$5 m(

i # 5' $$5 m(

2> @taa @(19

n*ag # 'T

or= 39698

11690,65

= 23,48

r # (> ?>8 m(

j # 1> 58$ m(

Toj

To

= 23,44 +

=149282

3381,3

109584 396982 1690,65

= 44,15

= 44,11

o


25/101

25

i # 1$> '8' m(

To = 44 dana


26/101

!> @taa @(99

n*ag # 'T

or= 82951

11690,65= 49,06

r

#8'>

51m(

j

#1?>5

'&m(

=49,06 +

=252

4773381,3

16952782951

21690,65

=74,66

= 74,66

i # '5' $&& m(

To =

75 dana

(>@taa@!

89

n*ag #'

993

72

11690,65

= 58,78

r#>>(&'

m(

=58,78 +

344442

245070

99372216

90,65

=101,87

j#'$5&m

3381,3

=101,87

i # ($$ $$' m

(

To


27/101

= 102 dana

)> @taa@!79

n*ag # '

119055

1690,65

= 70,42

r # 11>

55 m(

j # ((>

&$? m(

=70,42

+

=3381,3

339746119055

21690,65

=

135,69

=135,69

i # $58 8'

m(

To = 136 dana

*> @taa@!+9

n*ag # '

135959

1690,65

= 80,42

r # 1(5

>5> m(

mToj

To

=

59=33

338

=175,7

3

=175,73

i

#5>$1&(

m(

To

=176d

a

n

a

+>@taa@!*9

n*ag# '

149137

16

90,65

=88,21

r #1$>1(&m(

j #$5$??5m(

=88,2

1+

603802=3381

3

454665

149137

3381

=1

78,57

= 78, 57

i # ?( 8' m(

To = 179 dana


28/101

7 > @taa @!)9

n*ag # 'Tor =

163653

1690,65= 96,79

r #1?(?5(m(

j #$1'1&m(

=96,79+

=575

8233220,2

412170 163653

338

1,3

=170,29

=170,29

i # 5&5 8'( m(

To = 170 dana

8>@taa@!(9

n*ag #'

16

2282

1690,65

= 95,98

r #1?''8'm(

j #(&>85m(

=95,98+

=

542

132

3381,3

379850 162282

33

81,3

=160,33

=160,32

i # 5$' 1(' m(

To = 160 dana

19>@taa@!!9

n*ag# '

149505

1690,65

= 88,43

r#1$>

55

1&Toj

To

= 88,43 +

465682=

3381,3


29/101

316177

=1

37,72

=137,72

i # $?5 ?8'

m(

To = 138 dana

11> @taa@!29

n*ag # '

141425

1690,65

= 83,65

r # 1$1$'5 m(

j # '1?

5'& m(

=

83,65+

357952

=

3381,3

216527141425

3381,3

=

105,86

=

105,86

i # (5& >5'

m(

To = 106 dana

12> @taa@!19

n*ag # '

11

4525

1690,65

= 67,74

r # 11$

5'5 m(

1

m

Toj

To

=

=33

42114525338

=76,59

=76,59

#'8>?&mT

=

7dan


30/101

1!> @taa @!99

n*ag # 'T

or= 61648

1690,65= 36,46

r #?1?$8m(

j #>85'8

m(

=36,46+

=

160176

3381,3

9852861648

338

1,3

=47,37

= 47,36

i # 1? 1&? m(

To = 47 dana

1(>

@taa@289

n*ag# '

48630

1690,65

= 28,76

r #$8?(

m(

=28,76+

110392

61762

48630

3381,3

= 32,64

j #?1&?'m

(

3381,3

= 32,65

i # 11 (>' m(

To = 33 dana

1)>@taa@279

n*ag# '

38703

1690,65

= 22,89

r # & Toj


31/101

2671838703

3381,3

=19,35

j # '?

&18 m

(3381,3

=19,35

i # ?5 $'1 m(

To = 20 dana

1*> @taa@2+9

n*ag # '

24116

1690,65

=14,26

r # '$

11? m(

=14,26+

29213

5094 24116

3381,3

= 8,63

j # 5 >m

(3381

,3

= 8,63

i # '> '1( m(

;o # > dana

'


32/101

'.'.1.'.2reme otkopavanja useka otvaranja

2uo# &&8 m(

du+# $88,8 m(Pdan

7078;uo# 488,8 =14,5

;uo# 15 dana

)apomena!roraun se odnosi na jedan usek.

'.'.1.(. 2reme otkopavanja useka pripreme

2up# &&5 m(

du+# $88,8 m(P

7075;up# 488,8 =14,5

;up# 15 dana

)apomena!roraun se odnosi na jedan usek.

Kalendarski plan rudarski radova dat je u prilozima.

2.2.11. Glavna oprema u odnosu na prirodne i tehnike faktore

0va oprema i meaniza+ija na povrinskom kopu SBanji+aD *irana je tako da moeodoleti svim vremenskim, i uopte prirodnim prilikama, kao i da zadovolji sve tenike zateve

pro+esa koji o*avljaju.

2.2.12 Proraun kapaciteta osnovnih i pomonih maina i ureaja zauenje, utovar, transport, odlaganje i odvodnjavanje

" Proraun kapaciteta uilice

-


33/101

Kako se *uotine izrauju sa nagi*om od,5m *iti!

&o , to e duina *uotine sa na*uenjem od n#

e = 1 m

= 70 o

n = ,5 m

L* = he (+n

L=e

+n

sine

1L

*

=

sin70

+ ,5

L* = 11,14

L* = 11, m

- otre*an*roj ipki za*uenje!

0lika $.arametri*uotine

nb

L11

=b

=3

l 4

-2reme *uenja jedne *uotine!L

11t=b

=12

Vb

1

-


34/101

tn# (-?9 s - vreme navrtanja sledeeipke,

-


35/101

- odinji kapa+itet *uili+e!*s. god (= *s. sm nrd nsm = 11$ ( ' = 68,422 m3Pgod

o jednom dunom metru *uotine u proseku se do*ija '5 m( materijala, pa je godinjikapa+itet *uili+e!*s. god# *s. god3 & '5 #1('?&'5# 1&15$

odinji kapa+itet eksploata+ije na K ,, Banji+a33 je m(Pgod, pa je potre*an *roj *uili+a zazadovoljenje tog kapa+iteta!

Qgo d 836863

Nbs = = = 0,48 komQbs.god.r

1710540


36/101

ru Qr 270,48 hu


37/101

" Proraun kapaciteta utovaraa K$


38/101

- usvojeno

-2reme putovanja kamiona!a proraun vremena putovanja potre*no je poznavati sledee podatke!

a9 Brzina punog po orizontali 1 kmP


39/101

*9 Brzina punog po usponu 1 kmP+9 Brzina punog po padu 1 kmPd9 Brzina praznog po orizontali ( kmPe9 Brzina praznog po usponu ' kmP9 Brizina praznog po padu 'kmP

Fro*ilino postrojenje se nalazi na koti kE($, pa se ruda sa nii etaa transportuje pousponu, a sa vii etaa po padu. *og toga je potre*no izvriti proraun vonje za o*a sluaja.

;a*ela 1! 2reme vonje punog i praznog kamiona na rudi na trasi $1 M dro*ili+a

@tapa ;uina

/ -km'rzina

0 -kmh!*99 & / t =

3600 L#

V

1 ,5 1 18 18,

P5

6

2 ,1 1 (? (?,! ,( 1 18 1,8( ,1 1 (? (?,) ,( 1 18 1,8* ,1 1 (? (?,+ ,( 1 18 1,87 ,1 1 (? (?,8 ,( 1 '1? 1,819 ,1 1 (? (?,11 ,( 1 18 1,812 ,1 1 (? (?,1! ,( 1 '88 1,81( ,1 1 (? (?,1) ,5 1 18 18,1) ,5 ( 18 ?,

P:


41/101

;a*ela 1'! 2reme vonje punog i praznog kamiona na raskriv+i na trasi $' M odlagalite

@tapa ;uina

/ -km'rzina

0 -kmh!*99 & / t =

3600 L#

V

1 ,5 1 18 18,

P56

2 ,1 1 (? (?,! ,( 1 18 1,8( ,1 1 (? (?,) ,( 1 18 1,8* ,1 1 (? (?,+ ,( 1 18 1,87 ,1 1 (? (?,8 ,( 1 18 1,819 ,1 1 (? (?,11 ,( 1 18 1,812 ,1 1 (? (?,1! ,( 1 18 1,81( ,1 1 (? (?,1) ,( 1 18 1,81* ,1 1 (? (?,1+ ,5 1 18 18,17 ,1 1 (? (?,18 ,( 1 18 1,829 ,1 1 (? (?,29 ,1 ' (? 18,

P:,?19 ,1 ' (? 18,8 ,( ( 18 (,?

7 ,1 ' (? 18,+ ,( ( 18 (,?* ,1 ' (? 18,) ,( ( 1$$ $,8( ,1 ' (? 18,! ,( ( 18 (,?2 ,1 ' (? 18,1 ,5 ( 18 ?,

5>,$

(1


43/101

43

#ransport rude u toku eksploatacije visinskog dela kopa

- trajanje kamionskog +iklusa na trasi -$1 dro*ili+a

;+ # tuEtmEtvEti # 15E(E5>E1' # 8> s;+ # 1(,$8 min

- *roj vonji u smeni

3600 n 3600 6,50,85)vsm #

rh rh =T

"

809 = 24,59

)vsm # '5

- asovni kapa+itet kamiona

Qkh

3600 n= rh

QT"

=3600 0,85

21,69 =

82,04809

tP

- smenski kapa+itet kamiona

ksm # N#sm

Qk

= 25 21,69 =542,25

tPsm

- raspoloivost kamiona!

godini. *og kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju '8 dana u

- *roj radni smena kamiona u godini!

)rsmgod # '8nsm = 280 2 = 560

- godinji kapa+itet kamiona

Qkgod = Qksm Nrsmgod = 542,25 560 =

303660

tPgod

- godinja proizvodnja rudnikaQRgod = 867374 tPgod

- potre*an *roj kamiona!

NkamrQRgo d 867374

= = = 2,85Q

kgod 303660


44/101

#ransport jalovine u toku eksploatacije visinskog dela kopa

- trajanje kamionskog +iklusa na trasi -$' odlagalite

;+ # tuEtmEtvEti # 15E(E&58 E1' # 158 s;+ # 1&,? min


3600 n 3600 6,50,85)vsm #

rh rh =T

"

1058 =18,80

)vsm # 18


Qkh

3600 n= rh

QT"

=3600 0,85

15,31=

44,281058

tP


ksm # N#sm

Qk

= 1815,31= 275.58 tPsm


godini. *og kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju '8 dana u


)rsmgod # '8nsm = 280 2 = 560


Qkgod = Qksm N

rsmgod

= 275,58 560 =154325 tPgod

- godinja proizvodnja rudnikaQJgod =1396207 tPgod


NkamjQJgo d 1396207

= = = 9,04Q

kgod 154325

k


45/101

Kapacitet kamionskog transporta najalovini

Qhktj = Nkamj

Qhk

= 9 44,28 = 398,52 tP

# 1'

*og eventualni avarijski iskljuenja kamiona u loti tre*a imati *ar jedan kamionusvaja se dva kamiona9 u rezervi pa je potre*an *roj kamiona po spisku!

)kam # 1$

03 o*zirom na to da u pojedinim periodima nee *iti radova na rudi ve e se sviraspoloivi kapa+iteti pre*a+iti u rad na raskriv+i tre*a proveriti da li lota od 1 kamiona moeda zadovolji kapa+itet od dva *agera u radu na raskriv+i. a proraun e se uzeti sedminikapa+itet dva *agera na raskriv+i i sedmini kapa+itet kamiona.

- sedmini kapa+itet dva *agera na raskriv+i

Qbrs = 7 Qdu = 7 3318,3 2,4 = 55747,4

- sedmini kapa+itet kamiona

Qksed = 7 nrsm Qksm = 7 2 275,58 = 3858

- potre*an *roj kamiona

Nkam

Q 55747, 4= b rs = =14,14

Qksed 3858

akljuuje se da lota od 1$ kamiona u stalnom radu i jedan kamion u rezervi moe dazadovolji kapa+itet dva *agera u periodima kada se intenziviraju radovi najalovini.

#ransport rude u toku eksploatacije duinskog dela kopa

- trajanje kamionskog +iklusa na trasi -'& dro*ili+a

;+ # tuEtmEtvEti # 15E(E 5(>E1' # 8(> s;+ # 1(,>8 min


3600 n 3600 6,5 0,85)vsm #

rh rh =T"

839 = 23,71

)vsm # '(


Qkh

3600 n= rh

QT

"

3600 0,85= 21,69 = 79,11

839k


46/101


ksm # N#sm

Qk

= 2321,69 = 498,87 tPsm


godini.*og kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju '8 dana u


)rsmgod # '8nsm = 280 2 = 560


Qkgod = Qksm N

rsmgod

= 498,87 560 = 279367 tPgod

- godinja proizvodnja rudnikaQRgod = 867374 tPgod


NkamrQRgo d 867374

= = = 3,10Qkgod 279367

s;+ # 1$,8( min


3600 n 3600 6,50,85)vsm #

rh rh =T"

890 = 22,35

)vsm

# ''


Qkh

3600 n= rh

QT

"

=3600 0,85

15,31=

52,63890

tP


ksm # N#sm

Qk

= 22 15,31= 336,82

k


47/101

tPsm


48/101


godini.*og kvarova,servisiranja i remonta, kamion je ispravan i na raspolaganju ( dana u


)rsmgod # '8nsm = 280 2 = 560


Qkgod = Qksm N

rsmgod

= 337 560 =188720 tPgod

- godinja proizvodnja rudnikaQJgod = 2612058 tPgod


NkamjQJgo d 1362607

= = = 7,22Qkgod 188720


49/101

" Prorauna kapaciteta uldozera

Qbdz =3600 V

#p k

# k

n

T"

, gde su!

2vp- zapremina vune prizme,

kv- koei+ijent vremenskog iskorienja,kn- koei+ijent nagi*a terena,;+- vreme trajanja +iklusa.

T"

=l

p

V

p

+l

o

Vo

+ tn

+ to

+ tp

lo- duina odlaganja, lo# 1 m,lp- duina povratka, lp# 1 m,2o- *rzina pri odlaganju, 2o# 1,?? mPs,2p- *rzina pri povratku, 2p# ',?$ mPs.

T =10

+10

+ 5 + 2,5 =17,312"1,66 2,64

Qbdz

3600 3, 4 0,821

= = 579,76 m P17,312

otre*an *roj *uldozera!Q 41, 78

N = o.bd z = =0,07


50/101

2.!. 'uenje i miniranje

2.!.1. 'uenje

Buenje minski *uotina na K ,,Banji+a33 o*avljae se primenom rota+ione *uili+e;C/6:AK tip C;:6 sa dizel pogonom i trokonusnom krunom prenika *uenja 1( mm.

:snovne karakteristike *uili+e su!

- prenik *uenja 1(mm,- maksimalna osna sila 8 k),- *roj o*rtaja -8 min

-1,

- o*rtni moment ?( )m,- instalisana snaga motora '>8 kQ,- duina *uae ipke $ m,- maksimalna duina *uenja (1,$ m,- *uenje pod uglom $5H- 'Hnapred - nazad

(Hlevo - desno

:stale karakteristike *uili+e date su u prilogu.

a *uenje minski *uotina na pripremnim radovima i na izradi useka, kao i zasekundarno miniranje koristie se laka samoodna laetna *uili+a 4)60:L - 6C)F tip L/-1 AraTler Frill prenika *uenja R8> mm. Karakteristike ove *uili+e date su u prilogu.

2.!.2. $iniranje

" Prenik eksplozivnog punjenja

renik minske *uotine i samim tim i eksplozivnog punjenja proraunat je na osnovudimenzija nega*arita i iznosi dep# 1( mm.

" 6agi minskih uotina

)a K ,, Banji+a33 *uie se *uotine po uglom od &H.rednosti *uotina pod uglom su!) *olje iskorienje relektovane energije svi talasa 8% u odnosu na 5% kod vertikalni

*uotina9,) vea zapremina i povrina stenske mase koja se minira,) linija najmanjeg otpora konstantna je du +ele *uotine pa se samim tim do*ija

ujednaeniji granulometrijski sastav odminirane mase,) sta*ilnije i ravnije elo etae,) ravan pod etae,) manji kraterni eekat na gornjoj ravni etae,) manja spe+iina potronja eksploziva.

:snovni nedosta+i su!) vea duina *uenja,) manja *rzina *uenja,) vee zaruavanje *uotina.


51/101

" @ksploziv

*og mogueg priliva vode u *uotine, za miniranje e se koristiti vodootporni vodoplastinieksploziv ,,/ajdanit 1533 sledei karakteristika!- )asipna gustina e# 1,15 kgPdm

(,- Fetona+iona *rzina F# (8 mPs,- asna zapremina 2g# 8( dm

(Pkg,

- ;oplota eksplozije +# (5 kIPkg,- Kritini prenik dkr# 1 mm,- /inimalni pentolitski pojanik (? g.0pe+iina potronja eksploziva se odreuje po ormuli 2. 2. 6evskog!

! = !0 ke ku kd kh ksp( p +i + )!o = kt 100 40

NM spe+iina potronja eksploziva SCmonit vDktM koei+ijent raspu+alosti masiva, kt # 1,'LoE,'

LoM srednja dimenzija *loka u masivup, i, M vrstoe stene*M gustina stene

keM koi+ijent radne sposo*nosti eksploziva, ke #

e # + M energija primenjenog eksploziva

4330

Qe

0,5kuM koei+ijent stepena dro*ljivosti stenske mase, ku #

FsrM potre*an srednji prenik odminirane masekdM koei+ijent punjenjakM koei+ijent visine etae

kspM koei+ijent slo*odni povrina0pe+iina potronja eksploziva na rudije!

$sr

=3,4

daN%"m&

&

p =1318,0 daN%"m

=115,8 daN%"m&

=74,0Lo# ' m

daN%"m&

Fsr # ,' m

kt =1,2 2 + 0,2 = 2,6

k =4330

=1,24e35000,5

ku

= =2,50,2

kd # 1, k # 1, ksp # 1

! = 2,6 +(1318 +115,8 + 74)

+ 40 3,4 =153,68 g%m'o100

!e =153,68 1,242,5 111 =

476,40

g%m'

i


52/101

52

0pe+iina potronja eksploziva na raskriv+ije! = 2,4 kg%dm

'

p

=

907,4daN%"m

'

'

i =107,8 daN%"m

=

91,68

Lo# ' m

daN%"m'

Fsr # ,' mkt =1,2 2 + 0,2 = 2,6

k =4330

=1,24e3500

k =0,5

= 2,5u0,2

kd # 1, k # 1, ksp # 1

! = 2,6 +(907, 4 +107,8 + 91,68)

+ 40 2,4 =

109,67o100

g%m'

! =109,67 1,242,5 111 = 339,97 g%m'

'.(.(. eometrija miniranja i ema paljenja

" Geometrija miniranja i ema paljenja

roraun geometrijski elemenata miniranja se vri na osnovu spe+iine potronje eksploziva!

- Linija najmanjeg otpora, Q proraunava se po ormuli Langeorsa!

Q # $e e4 ! m

=1,15kg + dm3

Fe # 1( mmN M spe+iina potronja eksplozivam # 1,' M koei+ijent z*lienja # ,8& M koei+ijent ukljetenja

)a rudi! )a raskriv+i!

( =103

3,14 1,15=

4,594 476 1,20,87

( = 103

3,14 1,15= 5,19

4 340 1,20,87


53/101

53

0 o*zirom na odnos

o*ras+u!

h e

(

< 4 , rastojanje izmeu redova *uotina na rudi i raskriv+i rauna se po


54/101

h +7(

) = e .8

)a rudi! )a raskriv+i!

) =10 + 7 5

=

5,68

) =10 + 7 5

=

5,68


55/101

Q+pot = Vb !e = 3030,340 =103,02kg

oto u *uotinu staje &,8> kg eksploziva, a nama je za miniranje stenske masepotre*no 1$$,'' kg na rudi i 1(,' kg na jalovini onda je potre*no prora unati potre*an


56/101

prenik *uotine za smetanje ove koliine eksploziva uz zadravanje iste geometrije miniranja.otra*an prenik *uotine se rauna kao!

dbp

=Q

+pot4

=le e

144,2 47,4 1150

3,14

= 0,147m


57/101

"


58/101

0lika ?! 7ema ini+iranja minskog polja i ruenja stenske mase

$$


59/101

59

6uenje stenske mase poinje od slo*odne povrine po redosledu prikazanom na sli+i.:vakvim ruenjem stvara se slo*odna povrina eksplozivnim punjenjima u drugom redu ipoveava se eikasnost miniranja. ojava nega*aritni komada mogua je pri detona+iji prvogeksplozivnog punjenja z*og postojanja dve slo*odne povrine, pa se oekuje pojaanje eekataeksplozije du linija najmanjeg otpora i mogua pojava vei komada iz zu*a *loka. Fa *i seo*ez*edilo glatko odse+anje *loka po liniji najmanjeg otpora poslednji *uotina u prvom idrugom redu *ue se dodatne *uotine koje se nee puniti eksplozivom, kako je to prikazanona sli+i.

4ni+iranje minskog polja je jednostrano. 4ni+iranje eksplozivnog punjenja u *uotini jetakasto, sa dna *uotine, primenom pentolitski pojanika mase (?g. Cktiviranje pojanikavri se milisekundnim ,,)onel33 sistemom sa +evi+ama. rimenjuju se standardni ,,)onel33detonatori sa intervalima usporenja $5, $&5 i 5 ms i standardne duine voda +evi+e9 od15m. Aevi+e ,)onel33 sistema vezuju se spe+ijalnim konektorima za glavni minerski vod. lavniminerski vod je detonatorski tapin sa punjenjem od 15g pentrita po m3. )a glavnom minerskomvodu se izmeu serija od po tri *uotine postavljaju usporivaki elementi sa intervalomusporenja od &5 ms. 4zmeu prvog i drugog reda *uotina postavlja se usporivaki element saintervalom usporenja od '5 ms. 4ni+iranje glavnog minerskog voda vri se ,,)onel33 konektorommm, isti prenik i *uili+a e se primenjivati za konturno miniranje.

) Proraun parametara konturnog miniranja

roiozvodno miniranje!Linija najmanjeg otpora Q# 5m6astojanje izmeu *uotina C# 5,5m

) Linija najmanjeg otpora pri konturnom miniranju, Qkz!(kz = 0,75 ( = 0,75= 3,75 m

6astojanje izmeu konturni puni *uotina, akpn!


60/101

akpn = 22 d kukg ,

m, gde su!d# 8> mm M prenik konturni *uotina, m,ku# ,85 M koei+ijent ukljetenosti,kg# ,> M koei+ijent geoloki uslova, za delimino raspu+ali masiv.

akpn = 22 0,089 0,85 0,90 =1,497

, m akpn# 1,5 m

) 6astojanje konturni puni i konturni prazni *uotina, akpr!

akpr

a=

kpn= 0,75 , m

2

) Fuina konturni *uotina, Lk! h

,Lk = +n

kr-

nkr =10 d = 0,89 , m M na*uenje konturni *uotina

L =1 0

+ 0,89 =11,4 , mk- 70

) Linijska masa eksplozivnog punjenja, Nk!k = 0,2 lpuk + 0,3 = 0,2 1,5+ 0,3 = 0,6, kgPm

lpukM rastojanje izmeu pukotina

- ksplozivC/:)"-1, # 1, kgPdm

(, patrone prenika '8 mm, N#,?15 kgPm

) odno punjenje, duina i masa Lpp, NppLpp = (35 40) d = 350,089 = 3,1 mLpp#( m!pp =Lpp 3!

k

= 330,6 = 5,4

C/:)"-1, u patronama prenika 5 mm, N#1,? kgPm

) Fuina epa konturni *uotina, lkl

k = (20 40) d = 30 0,089 = 2,67 mlk# ',& m

- Fuina eksplozivnog punjenja, LspLsp# LkM LppM l+k # 11,( M ( M ',& # 5,? m

- Koliina stu*nog punjenja, Nsp!

sp =Lsp

!k

= 5,6 0,6 = 3,36 kg

-


61/101

- 4nterval usporenja izmeu konturni *uotina,


62/101

Konturne *uotine se usporavaju intervalom usporenja od '5 ms izmeu serija od 5puni konturni *uotina.

- Fuina konturnog reda *uotinaKonturni red *uotina dui je za 5.5 m, to jest za jedno rastojanje izmeu *uotina kodproizvodnog miniranja. roduenje konturnog reda vri se na stranu suprotnu od straneini+iranja jednostranog ini+iranja.

) KomentarKonturni red *uotuna se ini+ira pre proizvodni redova *uotina ali u sklopu aktiviranja

+ele minske serije kako *i se iz*egli zastoji u radu i o*ez*edio kontinuitet proizvodnje.

Blika +F Konturni red *uotine


63/101

Blika 7F 7ema ini+iranja konturnog reda *uotina

" Bekundarno miniranje

0ekundarno miniranje e se vriti po potre*i, u sluaju pojave nega*aritni komada.Buenje minski *uotina prenika U8> mm za sekundarno miniranje vrie se lakom laetnom*uili+om 4)60:L-6C)F L/ 1 AraTlair. Buotine se pune patroniranim eksplozivom,,)itrol M 133 prenika patrone U&? mm 33/iloje aki33 , Krueva+.

'.$.


64/101

2.). #ransport

2.).1. 0rsta transporta

4majui u vidu nain otkopavanja i utovara, kao najloginije i najadekvatnije reenjetransporta usvaja se kamionski transport. )a osnovu prorauna se usvaja kamion K:/C;05(kg

;eina punog kamiona 51 $' kgrednja osovina 15 58 kgAentralna osovina 18 '55adnja osovina 1& 585 kg

)osivost '&,( tapremina korpe 1',> m

(

/aksimalna *rzina 58,$ kmP6adijus okretanja &,>? m0naga motora (&> kQFimenzije guma 18.-((-'86.

2.).2 0eliina i kapacitet transporta

)a osnovu prorauna do*ijen je smenski kapa+itet jednog kamiona na rudi 5$' tPsm i naraskriv+i '&? tPsm pri eksploata+iji visinskog dela kopa. odinji kapa+itet transporta na rudi narudi je (( ?? tPgod, a na jalovini 15$ ('5 tPgod.

ri eksploata+iji du*inskog dela kopa smenski kapa+itet kamiona na rudi je $>> tPsm, ana jalovini ((& tPsm. odinji kapa+itet transporta na rudu je '&> (?& tPgod, a na jalovini 188

&' tPgod.a otre*an *roj kamiona za transport iskopina u toku eksploata+ije visinskog dela kopaje 1$, a potre*an *roj kamiona u toku eksploata+ije du*inskog dela kopa je 1'.

2.).! ema transportnih puteva = parametri puteva i transportne trase >

;ransportni putevi ine vezu izmeu radilita i dro*ili+e, odnosno odlagalita i tako sudimenzionisani da omoguavaju nesmetan i siguran prolaz primenjene meaniza+ije. ! arametri jednosmernog puta

# mEeE'=EB m M zatitni nasip m # 1 m7# 1+1+ 2 1+2,9

= M sigurnosno rastojanje = # 1 m

7 # ?,> m e M irina kanala e # 1 mB M irina kamiona B # ',> m


66/101

0lika 11. 7ema kretanja kamiona pri jednostranom utovaru

2.).( dravanje transportnih sredstava i puteva

:dravanje transportni sredstava se ogleda u svakodnevnim pregledima koji se vre prepoetka prve smene i vre se sitnije interven+ije, i u redovnom remontu koji se o*avlja jednom

godinje.utevi su stalno izloeni dejstvu vode, snega, os+ila+ijama temperature i optereenja, to

postepeno oteuje put i prouzrokuje naruavanje vrstoe kolovoza i njegove neravnine.)aroito tetno utiu podzemne i povrinske vode. odzemne vode omekavaju putevenaruavajui nosivost materijala od kog su isti izraeni, dok povrinske vode prouzrokujuproklizavanje tokova.

:dravanje puteva o*uvata nadzor, tekue opravke i interven+ije! ienje puteva odprosutog materijala, naroito krupniji komada, *lata, snega i leda, posipanje puteva prekriveniledom, prskanje puteva radi o*aranja praine u sunom letnjem periodu.

0itnije opravke kolovoza, kao to su zapunjavanje udu*ljenja i pukotina i proilisanjeetani puteva se o*avljaju svakodnevno.


67/101

2.*.dlaganjejalovine

-Loka+ija odlagalita

Ialovina sa K SBanji+aD odlagae se na odlagalitu. < ovom delu izraena je jaruga umorologiji terena to omoguuje privat +elokupne koliine jalovine.

-Konstruk+ija odlagalita

)a odlagalite K SBanji+aD odlagae se stenske mase usitnjene miniranjem u pro+esuotkopavanja sainjene iskljuivo od siliikovanog andezita.

rilikom odlaganja jalovine na odlagalitu e doi do delimine segrega+ije materjala uzavisnosti od granulometrijskog sastava. Krupnije rak+ije odvajae se u niim delovimaodlagalita dok e se sitnije rak+ije zadrati u gornjim delovima odlagalita

:dlaganje poinje sa platoa na KE(&5 ispunjavanjem depresije po niveleti KE(&5 doprojektovane grani+e odlagalita SC k(&5D. Fruga aza odlaganja poinje sa platoa na kotiKE(? ispunjavanjem depresije po niveleti KE(? do projektovane grani+e odlagalita SC k(?D.;rea aza odlaganja poine sa platoa na KE(? ispunjavanjem depresije po niveleti KE(? doprojektovane grani+e odlagalita SB k(?D. 4 etvrta aza odlaganja poinje sa platoa na KE($ispunjavanjem depresije po niveleti KE($ do projektovane grani+e odlagalita SB k($D.

-;enologija odlaganja

:dlaganje jalovine sastoji se u dolasku kamiona na odlagalite,istovaru stenskogmaterjala i ravnanju,odnosno *uldozersko izguravanju istovarenog stenskog materjala nizkosinu odlagalita. 4stovar stenskog materjala vrie se na rastojanju od ( do 1 m od ivi+eodlagalita u zavisnosti od visine odlagalita. ri istovaru materjala na manjem rastojanjima

jedan deo materjala e ve pri istovaru skliznuti niz kosinu dok e jedan deo ostati naodlagalinom platou za *uldozersko preguravanje.

ri *uldozerskom planiranju materijala odlagalini plato se ormira sa padom od 5-1 Vka ivi+i platoa u +ilju eikasnijeg odlaganja platoa. )a dnu odlagalita nije potre*no postavljatiperorirane +evi za drenau odlagalita jer e se segrega+ijom materjala stvoriti sloj krupnozrnimaterjala ija poroznost omoguava nesmetanu drenau.


68/101

0lika 1'. 7ema kretanja kamiona na odlagalinom platou

-:dreivanje potre*nog *roja *uldozera za rad na odlagalitu

otre*an *roj *uldozera za rad na odlagalitu odreen je u okviru prorauna kapa+iteta*uldozera i usvojen je jedan *uldozer u radu na odlagalitu koji e se, s o*zirom na svojkapa+itet, primenjivati i na pomonim radovima.


69/101

-rovera sta*ilnosti odlagalita

odlogu odlagalita ini teren sa izraenom jarugom u morologiji. ;eren je izgraen odstenski masa koje ine dovoljno vrstu podlogu za ormiranje odlagalita. regledom terenaustanovljeno je da nema aluvijalni naslaga koje *i mogle da izazovu nesta*ilnost podlogeodlagalita.

rovera sta*ilnosti kosine odlagalita izvrena je na proilu C-C prilog9 ija je loka+ijaprikazana na situa+ionom planu kopa i odlagalita. roil je karakteristian i lo+iran u delu

odlagalita sa najveom visinom kosine. Kompjuterskim programom za proveru sta*ilnostikosina odlagalita po Biop metodi do*ijen je aktor sigurnosti od @s#1,( to je u skladu satenikim normativima za povrinsku eksploata+iju.

Fo*ijena kritina klizna ravan ukazuje da se pomeranje materjala moe oekivati samokroz odloenu jalovinsku masu,a ne i lom podloge jalovita.

'.&. :dvodnjavanje i zatita K od povrinski voda

'.&.1. Cnaliza aktora od *itnog uti+aja na odvodnjavanje

- Klimatske karakteristikeKlima podruja je umereno kontinentalna do planinska. Karakteristike klime su kratka i

topla leta i otre i duge zime. rosena godinja temperatura iznosi oko >HA, a vlanostvazdua oko &' %. /aksimalne padavine su u aprilu i maju do &5 lPm'9, a minimalne u julu iavgustu. )ajsnaniji vetrovi su severozapadni i istoni do ( mPs9.

- eomoroloke karakteristike< morolokom smislu ire podruje leita pripada *rdsko-planinskom tipu.

)ajmarkantniji vrovi su 0tralnik 1?5 m9 na severnoj i Kurgole &5 m9 na jugoistonoj stranipodruja. 2isina ostali vrova ili gre*ena *rda kree se u rasponu od ( do ?' metaranadmorske visine.

;eren je isprese+an velikim *rojem jaruga i otro useeni dolina, strmi strana savelikim padom i intenzivnim pro+esom erozije.

- Gidrometeoroloke karakteristike< +ilju odreivanja zakonitosti idrometeoroloki pojava korieni su statistiki poda+i sa

meteoroloke stani+e ,,Bor33.

- adavineregled maksimalni dnevni suma padavina u Boru za osmatrani period od 1>$'-1>?

godine dat je u ta*eli. 4z pregleda se vidi da dnevne visine padavina mogu *iti izuzetno visoke, ido &,$ mmPdan ime prevazilaze mesene padavine za vei *roj mese+i u godini.


70/101

;a*ela 1$! Gidroloke karakteristike podruja Bor

Godina ;atum padavina0isina padavina

-mm1>$' '1.24 (?,11>$( ?.4" (1,11>$$ 1>." &,$1>$5 1$."4 $(,

1>$? 5." '',>1>$& '5."444 '(,81>$8 ''.24 (,&1>$> 1$.4 $,(1>5 '?."44 '(,(1>51 '8.244 $(,&1>5' 1'." (5,51>5( 8.4 $$,?1>5$ 5."4 5,1>55 '&.244 51,1>5? 1(.44 '&,

1>5& 1>.2 5$,$1>5> 1(.2444 $',81>? '(." $8,

'.&.'. riliv vode u kop

Budui radovi na K ,,Banji+a33 *ie ugroeni podzemnim i povrinskim vodama.odzemne vode dospevaju u otkopani prostor kopa sistemom prslina, pukotina i

rasednim kontektima koji nisu ispunjeni zaptivnim materijalom.ovrinske vode dospevaju u otkopani prostor kopa oti+anjem sa slivni povrina koje

gravitiraju ka konturi kopa, ili sa slivni povrina unutar same konture kopa.

" Priliv podzemnih voda

re+izni idrogeoloki poda+i o koliinama podzemni voda ne postoje jer takvaistraivanja nisu vrena. a projektovanje odvodnjavanja e se koristiti poda+i o prilivupodzemni voda u K ,,2eliki Krivelj33 koji se nalazi na istom podruju. 0pe+iini prilivpodzemni voda u K ,,2eliki Krivelj33 je ,1?8 lPminPm', odnosno u zavatu se moguoekivati podzemne vode u koliini od N# '5,8 lPmin.

" Priliv povrinskih voda

Iedan od naj*itniji aktora koji utie na odvodnjavanje je priliv povrinski voda u kop.Fa *i se priliv mogao izraunati potre*no je deinisati povrinu slivnog podruja, koei+ijentoti+anja, intenzitet, odnosno zakonitost padavina.

ovrina slivnog podruja odreena je vododelni+ama i prikazana je na situa+ionoj kartikopa. osmatarajui situa+ionu kartu dolazi se do zakljuka da a podruju na kome se nalaziK DBanji+aW postoji samo jedna slivna povrina sa koje *i K mogao *iti ugroen povrinskimvodama. ;a povrina iznosi oko '' 5 m', te e prema njoj *iti izradjen zatitni kanal.Koei+ijent oti+anja zavisi od nagi*a terena i iznosi + # ,8.


71/101

" Eakonitost padavina

/aksimalne visine padavina u koordinatnom sistemu -; sa logaritamskom podelommogu se predstaviti pravilnim linijama ije sujednaine!/P = /i + m /T ,aodnosno da je visina padavina u unk+iji njenog trajanja!

P = i T m , mm, gdeje!

M ukupne padavine za vreme ;,i M poetni intenzitet padavina u unk+iji verovatnoe pojavljivanja za 1 min, 1 as, 1 dan, 1mese+,

m =/Pm /Pd , gde

su!/Tm /Td

mM maksimalne mesene padavine,dM maksimalne dnevne padavine,;mM trajanje maksimalne mesene padavine,;dM trajanje maksimalne dnevne padavine.


72/101

0lika 1(! akonitost maksimalne visine padavina od trajanja i verovatno+e pojavljivanja

5&


73/101

73

0lika 1$! avisnost meseni visina padavina od verovatnoe pojavljivanja za podruje Bor

a Borsko podruje eksponent m je m # ,'&'5 pa zavisnost visine padavina od trajanja ima

o*lik!

Pn =

in

T 0,2725 , gde su!

nM padavine za razliitu verovatnou pojavljivanja,inM poetni intenzitet padavina u unk+iji verovatnoe pojavljivanja,; M vreme trajanja padavina.


74/101

0lika 15! Kriva trajanja i istogram uestalosti meseni suma padavina podruja Bor

)a osnovu krive trajanja i zavisnosti meseni visina padavina od verovatnoepojavljivanja moe se izraunati mesena visina padavina za razliite verovatnoe pojavljivanja!

Pn = P1 b / n , gde su!


75/101

75

1M mesena visina padavina sa verovatnoom pojavljivanja n # 1,n M verovatnoa pojavljivanja

n =N

12N0

) M *roj kia odreeni intenziteta u toku osmatranog perioda,) - *roj mese+i osmatranja.

Koei+ijent * iznosi!

b =P0 , 5 P2

=131 90

= 68,1/ 2 /0,5

0,30103 + 0,30103

2isina padavina u unk+iji verovatnoe iznosi!

Pn =111 68,1/ n

)a osnovu utvrene zavisnosti mogue je izraunati visine padavina i poetneintenzitete padavina za odreene verovatnoe!

a9 n # ,1 M desetogodinja verovatnoa pojavljivanjaP0,1 =111 68,1/ 0,1 =179,1 mmPmes

P0 ,1i0,1 = 0,2725T =

17 9,1

432000,2725

= 9,77 mmPmin

*9 n # ,5 M dvatesetogodinja verovatnoa pojavljivanjaP0,05 =111 68,1/ 0,05 =

199,6

mmPmes

i = 19 9, 6 =0,0518,33

10,83 mmPmin

+9 n # ,' M pedesetogodinja verovatnoa pojavljivanjaP0,02 =111 68,1/ 0,02 =

226,7

mm#mes

i =226, 7

=0,0218,33

12,43 mmPmin

d9 n # ,1 M stogodinja verovatnoa pojavljivanjaP0,01 =111 68,1/ 0,01 = 247,2 mmPmes

i =247, 2

=0,0118,33

13,49 mmPmin


76/101

76

e9 n # ,1 M iljadugodinja verovatnoa pojavljivanjaP0,001 =111 68,1/ 0,001 = 315,5 mmPmes

i0,001 = 17,21 mmPmin


77/101

" ;efinisanje kriterijuma za dimenzionisanje kapaciteta hidrotehnikih ojekata

rema utvrenom veku i vanosti o*jekata, svi idroteniki o*jekti dimenzioniu seprema ravilniku o tenikim normativima za povrinsku eksploata+iju na pedesetogodinjevode.2reme i intenzitet padavina nisu deinisani, ali, z*og toga to predstavljaju najveuopasnost po kopove, za projektovanje idroteniki o*jekata na K ,,Banji+a33 usvojie sevreme trajanja padavina od ; # ( min.

" 5tvrivanje moguih koliina voda sa slivnih povrina van granica kopa

avaljujui poloaju leita pri vru gre*ena Kmpa 0atuli, povrina slivnog podrujaije vode mogu ugroziti kop je relativno mala i iznosi # '' 5 m' # ,''5 km'./ogui priliv vode sa ove povrine aruna se kao!

Q =1000 " P is , gde su!

+ # ,8 M koei+ijent oti+anja,is - srednji maksimalni intenzitet padavina mmPmin9 za ; # ( min

is0,02 = i0,02 T

m1=12,43 300.7275 =1,047 mmPmin

Q =1000 0,80,0225 1,047= 18,846 m(Pmin.

" 5tvrivanje moguih koliina padavina povremenih povrinskih voda u konturi kopakoje e se odstranjivati gravitaciono

0av atmoserski talog koji padne u konturu kopa u visinskom delo kopa odstranjivae segravita+iono, slivanjem u etane kanale i sprovoenjem do glavnog vodosa*irnika satalonikom. /ogui priliv vode proraunava se za povrinu projek+ije kosine visinskog delakopa koja iznosi # 15 &8 m' # ,15&8 km'./ogui priliv povrinski voda u visinski deo kopaje!

Q =1000 0,80,10578 1,047= 88,60 m(Pmin

" 5tvrivanje moguih koliina povremenih povrinskih voda u konturi duinskog delakopa koje e se odstranjivati pumpama

2oda iz du*inskog dela kopa slevae se gravita+iono do stalni vodosa*ornnika koji e*iti izraeni na etaama - ( i M '& iz koji e se prepumpavati i vodosa*irnike iznad ikonano, do glavnog vodosa*irnika na nivou KE((.

- riliv vode u konturi du*inskog dela kopa izmeu KE(( i KE(.

ovrina slivnog dela je # ( 8? m'

# ,(8 km'

, pa je priliv vode!

Q =1000 0,80,0308 1,047=25,79

m(Pmin.

- riliv vode u konturi du*inskog dela kopa izmeu KE( i KE'&.

ovrina slivnog dela je # 1$ 5>1 m' # ,1$? km' , pa je rpiliv vode!

Q =1000 0,80,0146 1,047=12,23 m(Pmin


78/101

'.&.(. )ain odvodnjavanja sa proraunom osnovni parametara

" ;imenzionisanje hidrotehnikih ojekata zatite i sistema odvodnjavanja

Kako je samo leite pozi+ionirano pri samom vru gre*ena Kmpa 0atuli konigura+ijaterena je takva da se atmoserski talog uglavnom udaljava od kopa, a ka kopu gravitiraju vodesa povrine od samo '5 m

'. atita kopa od prodiranja ovi povrinski voda u otkopani

prostor izvrie se kanalom trapeznog poprenog preseka kako je to prikazano na situa+ionojkarti kopa. ovrinske vode koje se dovode do vodosa*irnika nisu emijski kontaminirane tako

da e se iz vodosa*irnika prelivati u korito Kriveljske reke. 03 o*zirom na to da e voda iz kanalai du*inski delova kopa *iti zamuljena usled spiranja materijala sa povrine neopodno je uokviru glavnog vodosa*irnika predvideti talonik.

lavni vodosa*irnik tre*a da o*ez*edi privat povrinski voda sa slivni povrina vankonture kopa, vode koje se gravita+ijski odstranjuju iz visinskog dela kopa i vode iz du*inskogdela kopa. Kapa+itet vodosa*irnika tre*a tako dimenzionisati da za najnepovoljniji sluaj radovina najnioj etai M maksimalna slivna povrina 9 moe da o*ez*edi osmoasovni priliv vode.

0talni vodosa*irni+i za odvodnjavanje du*inskog dela kopa izrauju se na etaama M( i M '&. Fimenzioniu se tako da mogu da o*ez*ede privat osmoasovnig priliva vode.:dstranjivanje vode iz du*inskog dela kopa vri se prepumpavanjem vode iz nii u vievodosa*irnike i konano u glavni vodosa*irnik i talonik odakle se voda sprovodi u koritoKriveljske reke. a ispumpavanje vode iz vodosa*irnika priminjuju se potapajue muljne pupme,

a +evovodi e *iti plastini.Fa *i se o*ez*edilo neometano oti+anje vode sa etaa u visinskom delu kopa, kao i

slivanje voda u vodosa*irnike u du*inskom delu kopa zatitnu *ermu etae tre*a raditi sapadom od ' V ka kosini.


79/101

0lika 1?! opreni presek odvodnog kanala

19 ovrina poprenog preseka kanala

/ =b h

=2,1 5 0,5

= 0,53 m'

2 2

'9 :kvaenin o*im kanala!

0 = 2 a = 2 1,19= 2,38 m

(9 Gidrauliki radijus kanala!

R =/

0

=0,53

= 0,224 m2,38

$9 Koei+ijent protoka!

"b = 87

+

R 87 =R 1,5+

0,2240,224

= 20,86 ,

*M koei+ijent rapavosti neo*loenog kanala, * # 1,5

59 Brzina strujanja vode!

1 = "b R i = 20,86

0,224 0,06 = 2,41 mPs,

+*M koei+ijent protoka po Bazinu,6 M idrauliki radijus kanala, m

i M nagi* kanala za deoni+u sa najmanjim padom9, %?9 ropusna mo kanala!

Qk = / 1 = 0,532,41 =

1,27m(Ps,

@ M povrina poprenog preseka kanala,T M *rzina strujanja vode

&9 Koei+ijent sigurnosti!

ksk

Q 1, 2 7= k = =12,13

Qm 0,349


80/101

" Proraun glavnog vodosairnika

lavni vodosa*irnik ima unk+iju da prikupi sve vode koje se u toku osmoasovnogperioda gravita+ijski slivaju iz visinskog dela kopa, vode koje se o*odnim kanalom skupljaju saslivne povrine van konture kopa i vode koje se ispumpavaju iz du*inskog dela kopa. Fodatnaunk+ija koju tre*a predvideti za vodosa*irnik je i taloenje krupni esti+a materijala koje vodaspira sa terena i nosi sa so*om kako *i se voda mogla preliti u korito Kriveljske reke *ezmeaniki neistoa.

4majui u vidu kratak vek eksploata+ije K 33Banji+a33, glavni vodosa*irnik e se izraivati

odma sa konanim dimenzijama koje omoguavaju privat osmoasovnog priliva svi voda unajnepovoljnijem sluaju rad na najnioj etai, maksimalna slivna povrina i maksimalni prilivvode9. /eutim, z*og kratkog eksploata+ionog perioda rudnika mora se voditi rauna otrokovima odvodnjavanja pa e se vodosa*irnik dimenzionisati za vode sa verovatnoompojavljivanja padavina od ' godina, tj. za n # ,5 i to za srednji meseni intenzitet padavinais,59.

is = i0,05 T m1

P0 , 0 5 19 9,6i = = =10,89mm + #-0,05

T m 432000,2725

is0,05 =10,89 43200

0,7275

is0,05 = 0,00464mm + #-

:smoasovni priliv voda iz du*inskog dela kopa za ukupnu slivnu povrinu # 15 &8 m'

#,15&8 km'je!

Q# =1000 P is0,05 T

Q# =1000 0,8 0,10578 0,00464 480

Q =188.47m3

Koliina podzemni voda za osmoasovni priliv iz du*inskog dela kopa e *iti!

Qp# = !# T = 0,045398 480 = 21,79 , m

otre*ni kapa+itet glavnog vodosa*irnika je!

gv # v E pv # 188,$& E '1,&> # '1 m(.

;eniki opis glavnog vodosa*irnika

2odosa*irnik e imati izgled kao na sli+i. 4mae prilazni deo sa dnom pod nagi*om od15 % i glavni deo sa ravnim dnom. Kapa+itet vodosa*irnika e *iti '1 m

(. Fu*ina

vodosa*irnika u delu sa ravnim dnom je G # ( m, a popreni presek je trapeznog o*lika sauglom *oni strana od ?H. < skladu sa tenikim karakteristikama opreme, irina dnavodosa*irnika je 5,5 m.

#

(


81/101

roraun dimenzija vodosa*irnika za potre*ni kpa+itet!

- zapremina silaznog dela!2 3b 2 2

V = + =114,60 m#k2tg 3tg tg

- zapremina ravnog dela vodosa*irnika!(V#r = V# V#k = 210 114,6 = 95,4 m

- duina dela vodosa*irnika sa ravnim dnom! V 95, 4

L = #r = = 5,56 mb + "

22

5,5 + 8, 242,5

2

- ukupna duina vodosa*irnika!

L#u

=Lk+L

r+2

= 20 + 7,30 +1,73 = 27,29 mtg

)a osnovu sraunati elemenata glavni vodosa*irnik e imati sledee dimenzije!

- du*ina G # ( m- irina dna * # 5,5 m- irina gornjeg dela + # 8,>? m- duina silaznog dela Lk # ' m- nagi* silaznog dela p # 15 %- duina ravnog dela Lr # 5,5? m- ugao *oni strana # ?H

0lika 1&! 4zgled i dimenzije glavnog vodosa*irnika sa talonikom

(

r


82/101

" Proraun stalnog vodosairnika na @ H !99

0talni vodosa*irnik na M ( ima unk+iju da prikupi sve vode koje se u tokuosmoasovnog perioda gravita+ijski slivaju iz du*inskog dela kopa izmeu etea M (( i M( i vode koje se ispumpavaju iz du*inskog dela kopa izmeu etaa M ( i M '&. 4majuiu vidu kratak vek eksploata+ije, vodosa*irnik e se izgraivati odma sa konanim dimenzijamakoje omoguavaju privat osmoasovnog priliva svi voda.

is

= i0,05 T m1

P0 , 0 5 19 9, 6i = = =10,89mm + #-0,05

T m 432000,2725

is0,05 =10,89 43200

0,7275

is0,05 = 0,00464mm + #-

:smoasovni priliv voda iz du*inskog dela kopaza ukupnu slivnu povrinu # ( 8? m'

#,(8 km'je!

Q# =1000 P is0,05 T

Q =1000 0,8 0,0308 0,00464 480 = 54,87m3

Koliina podzemni voda za osmoasovni priliv iz du*inskog dela kopa e *iti!

Qp#

= !# T = 0,0146 480 = 7,008 , m


gv # v E pv # 55 E & # ?' m(.

;eniki opis vodosa*irnika na M (

2odosa*irnik e se izraivati pod nagi*om od ' %. /aksimalna du*ina vodosa*irnikaje ( m, a popreni presek je trapeznog o*lika sa uglom *oni strana od ?H. < skladu satenikim karakteristikama opreme, irina dna vodosa*irnika je 5,5 m.

roraun dimenzija vodosa*irnika za potre*ni kapa+itet

- zapremina silaznog dela!2 3b 2 2

V = + =150 m#k2tg 3tg tg

- ukupna duina vodosa*irnika!

L#u= L

k+ 2 =15 +1,73 =16,73 mtg

)a osnovu sraunati elemenata glavni vodosa*irnik e imati sledee dimenzije!

- du*ina G # ( m- irina dna * # 5,5 m- irina gornjeg dela + # 8,>? m- duina silaznog dela Lk # 15 m- nagi* silaznog dela p # ' %- ugao *oni strana # ?H

(

#

(


83/101

0lika 18! 4zgled i dimenzije vodosa*irnika na M '>

Proraun stalnog vodosairnika na @ H 2+9

0talni vodosa*irnik na M '& ima unk+iju da prikupi sve vode koje se u tokuosmoasovnog perioda gravita+ijski slivaju iz du*inskog dela kopa izmeu etea M ( i M'&. 4majui u vidu kratak vek eksploata+ije, vodosa*irnik e se izgraivati odma sa konanimdimenzijama koje omoguavaju privat osmoasovnog priliva svi voda.

is = i0,05 T m1

P0 , 0 5 19 9, 6i = = =10,89mm + #-0,05

T m 432000,2725

is0,05 =10,89 43200

0,7275

is0,05 = 0,00464mm + #-

:smoasovni priliv voda iz du*inskog dela kopaza ukupnu slivnu povrinu # 1$5>1 m'

#,1$? km

'je!

Q#

=1000 P is0,05 T

Q =1000 0,8 0,0146 0,00464 480 = 26m3


gv # v E pv # '? E 1( # (> m(.

#


84/101

&zor pumpnog agregata

umpe za ispumpavanje vode iz vodosa*irnika u du*inskom delu kopa se tako *iraju daosmoasovni priliv vode ispumpaju za '$ . 03 o*zirom na to da se u du*inskom delu kopaizrauju dva vodosa*irnika na etaama M ( i M '& potre*ne su dve pumpe ija je visinapumpanja najmanja $ m.

19 4z*or pumpnog agregata za vodosa*irnik na M (

- 2isina pumpanja p # $ m- otre*ni kapa+itetQ 62

Q =g #

= = 2,58 m(Pp24 24

)a osnovu potre*nog kapa+iteta i visine pumpanja usvaja se pumpa @LG; A $5-G;.

19 4z*or pumpnog agregata za vodosa*irnik na M '&- 2isina pumpanja p # ( m- otre*ni kapa+itet

Q 39Q =

g #= =1,63 m(Pp

24 24

)a osnovu potre*nog kapa+iteta i visine pumpanja usvaja se pumpa @LG; A $5-G;.

'.&.$


85/101

'.8. 0na*devanje pogonskom energijom

'.8.1. :*razloeni poda+i o usvojenoj energiji

4majui u vidu usvojenu meaniza+iju koja radi na *uenju, utovaru, transportu iodlaganju, kao osnovna pogonska energija usvojeno je dizel gorivo. a potre*e sna*devanjameaniza+ije, *ie izraena *enzinska pumpa i maga+in *enzina koji e moi da primisedminu zaliu dizel goriva. Loka+ija pumpe i maga+ina data je na situa+ionom planu rudnika

.a potre*e dro*ilinog i pumpnog postrojenja usvaja se elektrina energija kao pogonska.

'.8.'. oda+i o sna*devanju elektrinom energijom M prikaz postojeeelektroenergetske mree

< *lizini eksploata+ionog polja rudnika prolazi dalekovod sa naponom od 1.2, takoda e on *iti izvor sna*devanja rudnika elektrinom energijom. ored dalekovoda e *itiizgraena trao stani+a u kojoj e se napon sniavati na ? 2 koliko je potre*no za radvisokonaponski potroaa. :d trao stani+e e se elektrina energija dovesti podzemnimvisokonaponskim vodom. )a platou kE($ e se izgraditi trao stani+a za sniavanje napona na

'' 2 za sna*devanje niskonaponski potroaa.

'.8.(. roraun potre*ne snage izvora za napajanje

otre*na snaga izvora za napajanje do*ija se na osnovu *ilansa potre*ni koliinaelektrine energije sa spe+iika+ijom potroaa. 0pe+iika+ija potroaa data je u sledeojta*eli!

;a*ela 15! spe+iika+ija niskonaponski potroaa

Potroai

&nstalirana

snaga=kD>

6apon=0>

nrh =h> 6 =kom>;nevna

potronja=kD>

;roilinopostrojenje

Kontrola 5 '' '$ 1 1'

Pomoniojekti

:svetljenje ,1 '' 1 $ $Kontrola 1 '' '$ 1 '$:stalo 1 '' 8 1 8

Pumpna

stanica

Kontrola 1 '' '$ 1 '$:svetljenje ,5 '' 1 ' 1

:adilita :svetljenje ,5 '' 1 ( 15,dlagalite :svetljenje ,5 '' 1 ( 15

;a*ela 1?! spe+iika+ija visokonaponski potroaa

Potroai&nstalirana snaga

=kD>

6apon=0>

nrh =h> 6 =kom>;nevnapotronja =kD>

;roilinopostrojenj

eogonski motori ' ? 1 1 '

Pumpnastanica

ogonski motori $,5 ? 1 5 '(


86/101

86

'.8.$. 0pe+iika+ija i karakteristike pojedini transormatorski stani+avisokonaponski potroaa

2isokonaponski potroai na povrinskom kopu SBanji+aW su pre svega dro*ilinopostrojenje, trakasti transporter i pumpna stani+a. a njiov rad potre*an je napon od ?2.:*zirom da je dalekovod koji prolazi preko eksploata+ionog polja pod naponom od 12 iimajui u vidu potre*u njegovog izmetanja, pored nove trase dalekovoda *ie izraenatraostani+a koja e napon od 12 o*oriti na ?2. Loka+ija ove traostani+e data je na

situa+ionom planu rudnika.

'.8.5. oda+i o loka+iji i karakteristikama rudnike visokonaponske mree

Fistri*u+ija elektrine energije od traostani+e do visokonaponski potroaa vrie sevisokonaponskim ka*lovima. ostavljanje ove visokonaponske mree o*avie se po o*odueksploata+ionog polja, a z*og jednostavnosti postavljanja izvee se kao podzemnavisokonaponska mrea.

'.8.?. oda+i o loka+iji i karakteristikama pojedini transormatorski stani+a i osistemu niskonaponske mree

a potre*e niskonaponski potroaa elektrine energije *ie izraena traostani+a kojae napon od ?2 o*oriti na ''2. Loka+ija ove traostani+e data je na situa+ionom planurudnika. :d ove traostani+e e se, pose*nom niskonaponskom mreom, elektrina energijadistri*uirati do potroaa. :va mrea moe *iti postavljena iznad zemlje, za razliku odvisokonaponske.

'.>. 0na*devanje industrijskom i pitkom vodom


87/101

umusa9, selektivno ormiranje odlagalita, planiranje i pokrivanje povrinskog dela slojemumusa, meliora+ione i druge mere. Cko otkrivka koja se odlae, sadri raznorodne slojeve, zanajeikasniju primenu *ioloke rekultiva+ije je potre*no selektivno odlaganje ili rasporeivanjenepovoljni slojeva na du*ine od 1,5 do (m od povrine odlagalita.

do ','m i to! gornji slojminimalne de*ljine ,>m M za gajenje ita ili viegodinje trave i de*ljine 1,5-','m M za vonjakeili umsko drvee.

naajan zadatak rekultiva+ije je najpovoljnije rasporeivanje slojeva, tj. pravilnoodreivanje redosleda i monosti slojeva sa razliitim svojstvima i naj*olji sastav poslednjeg

sloja.ro+es rekultiva+ije se sastoji iz tri dela!19.;enika rekultiva+ija M podrazumeva selektivno otkopavanje i odlaganje, planiranje,zapunjavanje i promenu nagi*a terena!

1.


88/101

(.Finamika otkopavanja rude ijalovine

Finamika otkopavanja rude i odlaganja jalovine data je ta*elarno sa pregledomotkopavanja etaa po godinama i koliinama rude na svakoj etai i pregledom odlaganja pogodinama i po odlagalitima sa koliinama jalovine u rastreenom stanju.

;a*ela 1&! Finamika otkopavanja rude

Godina @taa : =m!> =tm!> : =t>

2919

$' (,$ $1 (> ?>8 (,$ 1($ >&($ 8' >51 (,$ '8' (((> >> (&' (,$ ((& 8?5

222 921 (,$ +)( 7+1

911

(8 11> 55 (,$ $$ &88(& 1(5 >5> (,$ $?' '?

2)) 91( (,$ 7*+ 9(7

912

(? 1$> 1(& (,$ 5& ??

(5 1?( ?5( (,$ 55? $'!12 +89 (,$ 1 9*! (7*

91!

($ 1?' '8' (,$ 551 &5>(( 1$> 55 (,$ 58 (1&

!11 +7+ (,$ 1 9*9 9+*

91(

(' 1$1 $'5 (,$ $8 8$$(1 11$ 5'5 (,$ (8> (8?

2)) 8)9 (,$ 7+9 2!9

291)

( ?1 ?$& (,$ '> ?('> $8 ?( (,$ 1?5 ($1'8 (8 &( (,$ 1(1 5>1

'& '$ 11? (,$ 81 >>$1+! 98+ (,$ )77 )!9


89/101

;a*ela 18. Finamika odlaganjajalovine

,dlagalite

Eapremina

odlagalita

=m!>

@taaKoliinajalovine na

!odlagalitu =m >

5kupna koliinajalovine za godinu

=m!>

Godina

I< k !+)J 1 &5

$' 5' $$5

5&? ?'? 2911$1 1> 58$

$ 1?> 5'&(> '$5 &(8 ((> &$?

&>& >? 2912(& $58 '1$(? $5$ ??5

8?? 8(5 291!I< k!*9J ???

(5 $1' 1&($ (&> 85

?>? '? 291(

I' k!*9J 1 1?$ (( (1? 1&?(' '1? 5'&

(? >?> 291)(1 1$$ $$'

I' k!(9J 85>

( >8 5'&

1>' 1 291*'> ?1 &?''8 '? &1&'& 5 >$

$.0pe+iika+ija radne snage

;a*ela 1>. 0pe+iika+ija radne snage po azama tenolokog pro+esa

:pera+ija 200 270 000 2K2 K2 )K2


90/101

5. :dreivanje normativa za sve aze tenolokog pro+esa

5.1 )ormativi *uenja

Buili+a je opremljena Fiesel motorom snage '>8 kQ koji o*ez*euje svu potre*nuenergiju za rad kompresora i idro pumpi. 0pe+iina potronja goriva *uili+e je N # 1&5 gPkQ.

- Broj radni sati *uili+e na dan!nrh.dan = nsm nrh rh = 2 6,5 0,85 =11,05 rPdan

- )ormativ dizel goriva!P n ! 29 8 1 1,0 5 17 5

n = rh.da n = = 0,186 kgPtQ

rdan3,097

- )ormativi *uai kruna!

rema poda+ima iz kataloga proizvoaa, jedna kruna moe da iz*ui 5 dunimetara *uotine. rema tome, normativ kruna je!

% I 1

5487140 1

V

nkr =

b 5000= 429 500

= 0,00001 komPtR r

- Buae ipke!

800200 3,4

ipki!4skustveno se zna da jedna ipka *ui 15 duni metara *uotine, pa je normativ

n #n

k =3

0,00001

3

= 0,000003 komPt

5.' )ormativi miniranja

) )ormativ eksploziva!

Vr!

r+V

j!

j 1795418 0,3457 + 7463027 0,3779ne

= == 0,479

kgPt

Vr r 1795418 3,4

- Fetonirajui tapin!a jedan *lok koji se minira potre*no je '? m detonirajueg tapina. < jednom

*loku ima n*u # (' *uotine, a zapremina materijala koja se do*ija po jednoj *uotini je 2* #$'> m(.


91/101

- Fetonatori ):)L < $5a jedan *lok koji se minira potre*no je 1' ):)L < $5 detonatora pa jenormativ!

I12

925844512

n = b l = 13728 = = 0,00113 komPt0 450R r

1795418 3,4 7181672

- Fetonatori ):)L < $&5a jedan *lok koji se minira potre*no je 1 ):)L < $&5 detonatora pa jenormativ!

I10

925844510

n = b l = 13728 =0,00094

komPt

0 475R r

1795418 3,4

- Fetonatori ):)L < 5a jedan *lok koji se minira potre*no je 1 ):)L < 5 detonatora pa jenormativ!

I10

9125844510

n = b l = 13728 = 0,000940 500R r

1795418 3,4

- Konektori ):)L


92/101

- entolitski pojanik< jednom *loku ima n*u # (' *uotine i u svaku se stavlja po jedan pentolitskipojanik od (? g pa je normativ!

I32

9125844532

n = b l = 13728 = 0,0296 komPtPP360R r

1795418 3,4


93/101

5.( )ormativi utovara

'ager %itachi E()9/3"!

- Fizel gorivo!

ogonski *lok *agera ini Fiesel motor snage '? kQ. 0pe+iina potronja gorivajeN # ' gPkQ.

Broj radni sati *agera dnevno!nrh.dan = nsm nrh rh = 2 6,5 0,85 =11,05 rPdan

)ormativ goriva!P n

rh.da n ! g 260 11,05 0, 200ng

= = = 0,186 kgP;Q

rdan3097

-


94/101

-


95/101

-ume!

Iedna garnitura guma18.-((-'86 'E$9 traje ' ( moto sati .


96/101

Bekundarno miniranje

0pe+iina potronja eksploziva za sekundarno miniranje iznosi & gPm(.


97/101

97

- ravilnik o tenikim normativima pri rukovanju eksplozivnim srestvima i miniranju urudarstvu.

ored ovi opisa, koji reguliu postupak rada, nuno je i potovanje drugi mera zatitenadalje navedeni!- da se ekspoata+ija rude i jalovine odvija po dotinom rojektuJ- da teniki rukovodila+ uz saglasnost slu*e zatite na radu izda pismena uputstva o

nainu rada i merama zatite na radu za meaniza+iju koja se koristi, kao i odgovarajue

uputsvo za poli+e mina sa pose*nim osvrtom na nain rada s o*zirom na neposrednu*lizinu eleznike pruge i da se ista urue rukovao+ima i palio+ima mina uz potpisJ- da meaniza+ijom rukuju za to struno osposo*ljena li+a, dok vozai teki vozila moraju

da imaju vaeu vozaku dozvoluJ- da svaka maina u pro+esu proizvodnje mora imati knjigu primopredaje odnosno dnevnik

rada u koji se upisuje stanje maine pre poetka rada, zapaanja u toku rada i sanjemaine na kraju smeneJ

- *esposlenim li+ima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odo*renje, a na prilaznimmestima na grani+i zone opasnosti postaviti ta*le upozorenja o za*rane pristupa KopuJ

- za ostvarivanje povoljni uslova rada i eikasnije zatite na radu u svim azama radatenolokog pro+esa proizvodnje, lini doprinos svakog radnika je od velike vanosti.

0toga je radnik u o*avezi!- da svoje radne zadatke o*avlja sa punom panjom radi o*ez*edjenja svog ivota i

zdravlja, kao i zatite ostali radnika i sredstava radaJ- da se pridrava propisani mera zatite na radu i da se stara o sprovodjenu i

unapredjivanju zatite na raduJ- da se slui sredstvima zatite, da i namenski koristi, da paljivo rukuje sa njima i da i

odava u ispravnom stanjuJ- da prijavi zapaene nedostatke, kvarove i druge pojave u toku rada, a koje *i mogle da

ugroze *ez*ednost radnika na raduJ- da upotpunjava i usavrava znanje iz o*lasti zatite na raduJ- da prijavi nesreu na poslu, da prui pomo povredjenom radniku i da uestvuje u

spaavanju kod nesrea na posluJ

- da rukovao+i meaniza+ije vode knjigu primopredaje-dnevnika rada u koju unose stanjemaine na poetku smene, u toku rada i na kravu smene, a potvrdjuju svojim potpisom,dok radni+i sa odravanja u dnevnik rada upisuju vrstu opravke i vreme otklanjanja kvara,a to overavaju svojim potpisom.

?.( Lina zatita

< +ilju otklanjanja tetnog uti+aja radne sredine, spreavanja proesionalni o*oljenja ipovreda radnika na radu, kao posledi+a zapraenosti, klimatski prilika, *uke, vi*ra+ije i dr.,u +ilju zatite tela odnosno organa za disanje, slua, oiju, ruke, itd., a u skladu sazakonskim o*avezama, radni+ima se daju lina zatitna sredstva u zavisnosti od uslova

rada, stepena opasnosti i tetnosti na radnom mestu.2rsta, rok trajanja nain korienja lini zatitni sredstva od strane radnika reguliu seinternim ravilnikom o linim zatitnim sredstvima.

?.$ rotiv-poarna zatita

atitu od poara regulisati internim ravilnikom preduzea za protiv-poarnu zatitu uzuee zaposleni i o*ez*edjenje potre*ni sredstava i uredjaja za spreavanje i gaenjepoetni poara. a svu meaniza+iju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i*enzin kao i za elektro maine, predvideti dovoljan *roj protiv-poarni aparata.


98/101

0vi radni+i, a pose*no rukovao+i meaniza+ije, moraju *iti o*ueni iz zatite od poara, anaroito o pravilnom korienju protiv-poarni aparata koji su postavljeni na mainama.

0vakodnevno kontrolisanje *rojnog stanja i ispravnosti protv-poarni aparata vre samirukovao+i meaniza+ije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovarnim li+ima zatite odpoara ili neposrednim rukovodio+ima.

?.5 /ere zatite pri *uenju

a do*ro i sigurno rukovanje udarno-rota+ionom *uili+om potre*no je struno i *riljivo

rukovanje od strane rukovao+a *uili+e. Bua o*avlja ustaljene opera+ije pri radu sa *uili+omi to! pregled ili provera pri stupanja na *uili+u, pregled nakon stupanja na *uili+u, o*avljastartovanje i zaustavljanje *uili+e, vri pokretanje *uili+e po etai i dovodi *uili+u na nivo.Bua je odgovoran za *uenje primarni *uotina prema projektovanoj geometriji, redovnoodravanje i svakodnevno podmazivanje.

Bua je u o*avezi da o*avi sledee!- po dolasku do *uili+e pregleda stanje etae na kojoj se nalazi *uili+a, kao i stanje nii

ivii etaaJ- trai da se plato za *uenje na etai poravnaJ- vizuelno vri pregled donjeg stroja *uili+e, pose*no sistema za putovanje i sistema za

otpraivanjeJ- po stupanju na *uili+u kontrolie nivo ulja u reduktorima i idraulinom sistemu,

ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rasladnog sistema, ispravnost sistema zapodmazivanje, stanje katarke sa *uaim pri*orom idr.J

- pri *uenju prvog reda minski *uotina prema ivi+i etae, *uili+u postavlja tako danjena dua osa *ude pri*lino normalna na ivi+u etae, a idraulina stopa da se nalazenajmanje na 5 m od ivi+e etaeJ

- dovodi *uili+u u orizontalni poloaj pri minimalnoj visiniJ- reim *uenja u razliitim stenskim sredinama podeava da se uvek ide sa dozvoljenim

odnosnom rota+ije i osovinskog pritiska, kako *i se do*io naj*olji stepen prodornosti*uaeg pri*oraJ

- pre poetka, a i po zavretku *uenja minske *uotine proverava ispravnost SkonusaD*uae krune i iste isti od nalepljenog materijalaJ

- po zavretku *uenja minske *uotine, a pre vadjenju *uai ipki iz *uotine, pustiti dase *uae ipke okreu, vazdu ne iskluivati, jer se time iz*egava mogunostzaglavljivanja isti u *uotiniJ

- podignuti zavese za prainu i spustiti *uili+u na guseni+eJ- radi poveanja sta*ilnosti prilikom kretanja na usponu, tre*a uvek ii zadnjim delom

*uili+e napredJ- da *i se poveala sta*ilnost prilikom kretanja na niz*rdi+i, tre*a uvek ii prednjim delom

*uili+e napredJ- na vie mesta na *uili+i mora *iti o*eleen radni *roj, a i postavljene ta*le o za*rani

zadravanja u radnom krugu *uili+eJ- *ua je o*avezan da vodi evidentni karton *uili+eJ- za vreme miniranja *uili+u tre*a skloniti na sigurno mesto i okrenuti je zadnjim delom

prema minskoj seriji.

?.? /ere zatite pri miniranju

< sklopu potpunog sagledavanja stanja terena u kome se vri eksploata+ija, a u +iljupreventivni mera zatite, mora se imati dokumenta+ija o dotinom terenu i to!- petrograski sastavJ- tektonikaJ- geoloki proiliJ- uti+aj inenjersko-geoloki karaktreristika terena na uvedene parametre miniranja.


99/101

:pera+ijom miniranja, iako je glavni +ilj usitnjavanje stenske mase do odredjenegranula+ije, moraju se ostvariti jo i manja seizmika dejstva, manji vazduni udar, to manjerazletanje komada, manju zapraenost i manje otrovno i zaguljivo dejstvo gasovitiprodukata eksplozije.

6ukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vriti struno osposo*ljena li+a.oetak i zavretak minirski radova moraju se pravovremeno o*javiti predvidjenim

postupkom i signalnim sredstvima.;a*le sa vremenskim rasporedom miniranja i signalima za o*avetavanje o miniranju

tre*a postaviti na glavnim prilaznim putevima ovrenskog kopa.

< minskom polju mogu se zadrati li+a koja su angaovana na miniranje. 0va ostala li+amoraju se udaljiti iz minskog polja. ;akodje, tre*a vidno o*eleiti minsko polje,prekontrolisati udaljenost meaniza+ije od minske serije i preduzetni druge mere za sigurnominiranje.

:dgovorno li+e za svaku minsku seriju pravi ski+u i na li+u mesta utvrdjuje!- *roj, raspored i du*ina minski *uotinaJ- vrstu eksplozivni sredestava, pri*or i alat za miniranjeJ- vrstu sredstva za ini+iranje i paljenje minaJ- potre*nu koliinu eksploziva za svaku minsku *uotinuJ- nain zaepljivanja minski *uotinaJ- nain ini+iranja i redosled paljenja.ri radu se pojni+ima detona+ije *usterima9 tre*a uraditi sledee!

- oistiti ue *uotine, a pose*no ukloniti ili o*ruti u *uotinu la*ave i visee komadestenske maseJ- isei detonirajui tapin potre*ne duineJ- kalem sa detonirajuim tapinom udaljiti od minske *uotineJ- vezati pojanike detonirajuim tapinom i iste paljivo sputati u minske *uotine, ali tako

dakada su *uotine suve oni vise na o,5 m, a kada su mokre na 1 m od dna same*uotineJ

- kod samog punjenja *uotine, vozilo sa eksplozivnom smeom, z*og sigurnosti, tre*a*idi to vie udaljeno od *uotine, +revo za punjenje se sme *iti povijeno ili ukrteno i dase kod istakanja spusti to vie u *uotinu kako *i se smanjila visina padanja eksplozivnesmee.

ri pojavi *ilo kakvi smetnji na minskoj sreiji eksplozivnoj smei, vozilu i dr.9 rad tre*aprekinuti dok se nastala anomalija ne otkloni.

a zatitu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od razletajui komada stena ivazdunog udara, moraju postojati sigurni prirodni ili vetaki zakloni.

osle zavrenog aktiviranja minske serije, radni+i koji su izvrili paljenje moraju ostati uzaklonima sve dok se nastali gasovi i praina ne razrede. :stalim radni+ima na radilitudozvoljen je pristup tek poto li+a koja su izvrila paljenje izvre pregled radilita i konstatuju*ez*edan nastavak radova.

Ckoneko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu morasaekati jo najmanje ' min.

)eeksplodirano minsko punjenje palila+ mina vidno o*eleava i preduzima mere za njegovounitavanje.

: neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi eviden+ija u Sknjizi zatajeni minaD i to saopisom poloaja minske *uotine i nainom njenog onesposo*ljavanja ili uklanjanja.

0ve dok se neeksplodirana minska *uotina ne uniti, ne smeju se u *lizini izvoditi *ilo kakviradovi koji se ne odnose na unitavanje iste.

)eeksplodirane-zatajene mine smeju se unititi prema uputstvu o upotre*i i unitavanjueksplozivni sredstava.

: vakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa ski+om minskog polja,geodetskim planovima i geolokim proilima, *rojem minski *uotina, njiovom ukupnomduinom, vrstom i koliinom eksploziva po *uotinama, i sva utroena eksplozivna sredstva,odnosno tana eviden+ija upotre*ljenog eksplozivnog materijala.


10

Documents

Površinski Kop Banjica