POZADINA ODLUKE MSP - SERBIAN MIRROR · PDF filePOZADINA ODLUKE MSP Da li je odluka Me|unarodnog suda pravde o~ekivana i za{to je razma-trana samo deklaracija, a ne i sam ~in nezavisnosti?

POZADINA ODLUKE MSP

Da li je odluka Me|unarodnog

suda pravde o~ekivana i za{to je razma-

trana samo deklaracija, a ne i sam ~in

nezavisnosti?

- Odluka Medjunarodnog suda

pravde samo za naivne dolazi neo~eki-

vano. Za vladaju}u koaliciju u Srbiji i

njene nalogodavce u Va{ingtonu i

Briselu, ona je bila o~ekivana i odavno

programirana.

U leto 2008. tada tek ustoli~ena

vladaju}a koalicija dobila je od spoljnih

mentora obavezu da prihvati svr{en ~in

na Kosovu. Jedini problem predstavljala

je reakcija doma}e javnosti i politi~ka

cena takvog ~ina. Re{enje je nadjeno u

stavljanju celokupnog srpskog

politi~ko-diplomatskog kapitala na kartu

MSP, u cilju stvaranja alibija za prih-

vatanje neprihvatljivog.

Samo se tako moè objasniti

~injenica da je Srbija unapred uni{tila svoje

izglede na povoljan ishod time, {to je kra-

jnje diletantski formulisala pitanje postavl-

jeno MSP-u: “Da li je progla{enje nezavis-

nosti privremenih institucija na Kosovu u

skladu sa medjunarodnim pravom?”

Te{ko je zamisliti da g. Tadi},

Jeremi} i njihovi stru~ni savetnici nisu bili

svesni ~injenice da medjunarodno javno

pravo uop{te ne zauzima stav prema

deklaracijama nezavisnosti kao takvim.

Op{tina Barajevo, grad Kragujevac ili

mesna zajednica Kozara mogu da “proglase

nezavisnost”, a da tim proglasom ne bude

prekr{ena nijedna norma medjunarodnog

prava. Kosovo takodje…

Ako deklaracija ne kr{i medju-

narodno pravo, ~ime je onda prekr{eno

to pravo?

- I te kako je prekr{eno medjunar-

odno pravo posledicama progla{enja nezav-

isnosti. Frapantno je da Srbija nije

traìla od MSP da se izjasni o tim,

su{tinskim pitanjima: Da li je Kosovo

dràva shodno normama medjunarodnog

prava? Da li priznanja Kosova kao

dràve od strane tre}ih zemalja pred-

stavljaju kr{enje medjunarodnog prava?

Tako postavljena pitanja bila bi

neprijatna stranim mentorima vladaju}e

koalicije i stoga nisu dolazila u obzir.

Vlast sada ima smokvin list ove toboè

“ i z n e n a d j u j u } e ” ,

“nepravedne” i

“ r a zo~a r ava j u } e ”

odluke kao kona~no

pokri}e za predsto-

je}u kona~nu kapitu-

laciju. Eto, vidite,

u~inili ljudi {ta su

mogli, borili se vala

k’o lavovi, ali avaj…

Da li su za

nepovoljno odvijanje

sitacije o Kosovskom

statusu, odgovorni i

zvani~nici Srbije?

- Farsa sa MSP-om potvrdjuje da

se vladaju}a koalicija, od prvog dana pos-

tojanja pre dve godine samo pravi da se

“bori za Kosovo”, a njeni spoljni nalogo-

davci samo se prave da im zbog toga nije

pravo i da im to te{ko pada. Pod g.

Tadi}em i Jeremi}em druk~ije nije moglo

da bude.

Pro{lo je preko pet godina od

kako sam u Politici 29. juna 2005. izneo da

je prilikom zavani~ne posete Va{ingtonu,

{est nedelja ranije, glavni savetnik jednog

od najvi{ih beogradskih dràvnih

funkcionera u neformalnim razgovorima sa

svojim ameri~kim doma}inima prihvatio

otcepljenje Kosova kao svr{en ~in – „i da

je najva`nije na}i formulu da

se ta nezavisnost

sprovede na na~in

kojim bi se spre~io

preveliki politi~ki

dobitak za nacional-

iste”. Implikacija je

bila jasna: “nema

dileme ho}e li srpska

strana prihvatiti nezav-

isnost, nego kako da

se to zapakuje sa {to

manje roptanja u naro-

du i sa {to manje

posledica za pobornike opcije koja pristaje

na sve.”

Taj “savetnik” je od 15. maja

2007. do danas ministar inostranih poslova

Srbije. A vukovi, kao {to znamo, dlaku

menjaju ali ne i }ud.

2 Avgust 2010.

E K S K L U Z I V N O

Dr Srdja Trifkovi}, specijalno za Ogledalo

POZADINA ODLUKE MSP

Povodom odluke Medjunarodnog suda pravde da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova, nije prekr{ila medjunarodno pravo,

razgovaramo sa direktorom Centra za medjunarodne odnose Rokford Instituta u Ilinoju i izvr{nim direktorom Fondacije lorda

Bajrona za balkanske studije dr Srdjom Trifkovi}em.

SRBI ILINOJA: SPREÎTE MARKA KIRKA

DA POSTANE SENATOR!

Mark Kirk, republikanski kongresmen iz Ilinoja, koji se kandiduje za senatsko mesto koje je ranije zauzimao predsednik Obama,

naziva napad SAD i NATO na Srbiju 1999. “svojim sopstvenim ratom”,

http://www.youtube.com/watch?v=yQvVcvwSiok&feature=player_embedded.

On la`no tvrdi da je posetio dva sela u kojima su po~injeni masakri Srba nad Albancima, “koji su doprineli izbijanju rata”,

aludiraju}i pritom i na Ra~ak u kome nikakvog masakra nije bilo. Tvrdi ~ak, da je mogao da spre~i rat sa dva miliona dolara

“novca za ljudska prava”, koji bi bili investirani u demaskiranje srpskih zlo~ina.

Kirk se neukusno i napadno ponosi time, {to je kao mornari~ki rezervista u vazduhoplovnoj bazi u Avianu (Italija)

dao svoj doprinos ratu protiv Srba. Do te mere se ponosi, da je ~ak spreman da bezo~no laè,

kako je odlikovan za zasluge u njemu:

http://www.huffingtonpost.com/2010/06/04/mark-kirk-damage-control_n_600490.html.

Kongresmen Mark Kirk je ko-predsedavaju}i albanskog kokusa i shodno tome,

bio je sponzor kangresne rezolucije, koja podràva nezavisnost Kosova.

Ukratko KONGRESMEN KIRK JE ZAKLETI SRPSKI NEPRIJATELJ!

Kirkov protivnik je Aleksi \anulias (Illinois State Treasurer Aleyi Giannoulias).

On se po ovom pitanju nije do sada izja{njavao.

To je dovoljan razlog da mu glasa~i srpskog porekla u Ilinoju poklone poverenje.

Oni ~ine tri procenta bira~kog tela, {to je sasvim dovoljno,

da u tesnoj trci stanu na put Marku Kirku – albanskom lobisti, laòvu i ~oveku moralno

i intelektualno nedostojnom da postane senator.

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

SADR@AJ

Intervju: Dr Srdja Trifkovi} strana 2

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke akutelnosti strana 5

Protekli dogadjaji:

Angaòvan kao umetnik i ~ovek strana 7

Intervju: Marko Lopu{ina strana 8

Feljton: Nikola Tesla strana 9

Zemlja ~uda strana 11

Desanka i Stevica strana 12

Pesme sa~uvane od zaborava strana 13

Knez Mihajlova ulica strana 14

Male tajne velikog majstora strana 18

Delija i lepotica strana 19

Pravoslavlje strana 20

Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad strana 21

Nije lako: Nedeljna ponuda strana 22

Stavovi: Na{a poslednja {ansa strana 23

Sport: Zasluèna fiesta strana 24

Kolumna: Markovi konaci strana 27

Horoskop strana 28

Porodica strana 29

Vedra strana 30

TIRA@: 30.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dràve Severne Amerike

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Andjela Ruìca Rako~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Aleksandra Mati} (Ni{),

Boban Ili} (îkago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Avgust 2010.

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

VA@NO OBAVE[TENJE

Obave{tavam po{tovane klijente i dobavlja~e,

da od juna 2009. godine nisam uklju~en u rad kompanije

“Blue Velvet Catering”, koja pruà usluge u crkvi

“Sveto Vaskresenje Hristovo” na Redwood Drive.

Zbog davanja la`nih informacija i la`nog broja telefona

(moj telefon nije 312-848-4808, kako stoji u oglasu

Serbian Yellow Pages) prinudjen sam da na ovaj na~in

obavestim sve zainteresovane da je moja kompanija

“Royal Crown Events”, a moj broj telefona: 773-807-9502.

Iskreno verujem da }e svi moji poslovni partneri i prijatelji razumeti

ovaj moj korak, u nastojanju da izbegnem dalje neprijatnosti zbog

neta~no iznetih informacija.

S po{tovanjem

Dejan Vu~i}

îkago

S R B I N F O

4 Avgust 2010.

U toku su pripreme za

SRBIJADU 2010.

u Feniksu, Arizoni.

Za informacije posetite PhoenixSerbs.com

Join us

for the 20th Annual celebration

of Serbian culture

through music, food and games!

SERB FEST

Friday July 30: 5PM to Midnight

Saturday July 31: Noon to Midnight

Sunday August 1: Noon to Dusk

773.693.3366 - [email protected]

www.serbiancathedral.org

5701 N Redwood Dr, Chicago Il 60631

Serbian Brothers Help - Chicago Chapter and

United Serbs Soccer Club

Organizuje tradicionalni TENISKI TURNIR

Tennis Club TAM, 7686 N. Caldwell Ave. Niles, IL

Subota, 7. august, 2010 (12:00pm-6:00pm)

Za prijavljivanje pozovite:

847-401-7407 (Jovan ûpi}) ili 847-361-1285

A K T U E L N O

Avgust 2010.

M

SP je utvrdio da me|unarodno

pravo, u na~elu ne zabranjuje

jednostrane deklaracije o nezav-

isnosti, ne ulaze}i u pitanje da li takve

deklaracije zatim proizvode dràvnost.

Prema savetodavnom mi{ljenju Suda, koje

nije obavezuju}e za dràve, deklaracija o

nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti

sa Rezolucijom 1244, ni sa privremenim

pravnim poretkom, koji je u pokrajini njom

ustanovljen. To mi{ljenje Sud je zasnovao

na oceni da autori deklaracije nisu bile

“privremene institucije samouprave na

Kosovu”, ve} grupa koja je sebe definisala

kao demokratski izabrane lidere naroda

Kosova. Autori deklaracije i sama

deklaracija su, po mi{ljenju Suda, delovali

van pravnog okvira UN ustanovljenog

Rezolucijom 1244, koja se izri~ito nije bav-

ila kona~nim statusom Kosova.

Tomas Flajner, profesor ustavnog

prava i nekada{nji savetnik srpskog

pravnog tima ima sli~an stav: “Problem je

{to je legalno zna~enje mi{ljenja veoma

usko, jer Sud odlu~uje samo o papiru u

kome se kaè da Vlada Kosova progla{ava

nezavisnost, odnosno odlu~uju samo o

tome da li ta re~enica kr{i me|unarodno

pravo ili ne. Sudije su mi{ljenja da ta

re~enica ne kr{i me|unarodno pravo, a u

isto vreme smatraju da Kosovo nema pravo

na unilateralnu secesiju. Za mene je u

mi{ljenju MSP najgadnije {to taj sud nije

ni razmatrao pitanje prava srpske manjine

na Kosovu. Njihova prava su veoma

naru{ena – prvo, uskra}eno im je pravo da

se obrate Ustavnom sudu Srbije bez ikakve

kompenzacije, a drugo, Srbi na Kosovu

nemaju mogu}nost da izraze svoju politi~ku

volju, recimo, da se odvoje od Kosova”.

SRBIJA NASTAVLJA

DIPLOMATSKU BORBU

V

lada Srbije ne}e menjati svoju

politiku prema Kosovu, a glavno

sredstvo borbe osta}e diplomatija i

debata u Generalnoj skup{tini UN,

odlu~eno je na sednici Vlade. Zbog Kosova

se ne}e ulaziti ni u sukob sa velikim sila-

ma. Premijer Mirko Cvetkovi} rekao je da

su se odnosi sa SAD razvijali u dobrom

pravcu na platformi “slaèmo se, da se ne

slaèmo”, i to se ne}e menjati. Vlada je

usvojila izve{taj pravnog tima prema kome

Me|unarodni sud pravde nije odgovorio na

su{tinsko pitanje o legalnosti progla{enja

nezavisnosti Kosova. U izve{taju se

zaklju~uje da Sud u Hagu nije legalizovao

etni~ki motivisanu secesiju Kosova.

Srbija }e nastaviti da se bori na

jesen u GS UN “traè}i rezoluciju da se

ovaj konflikt re{i pregovorima”, poru~io je

predsednik Srbije Boris Tadi}. “Specijalni

izaslanici bi}e upu}eni u 55 zemalja {irom

sveta sa mojim pismom predsednicima

dràva ili vlada. Mnoge zemlje bi}e pod

pritiskom da priznaju Kosovo pre izja{nja-

vanja u Generalnoj skup{tini UN. Srbija }e

uloìti sve napore da takvih priznanja bude

{to manje i da na jesen, na GS UN u

Njujorku bude usvojena Rezolucija R.

Srbije”, rekao je Tadi}.

Pritisci za priznavanje Kosova,

postali su intenzivniji uo~i i nakon

progla{enja odluke suda. Potpredsednik

SAD Dòzef Bajden, kako je saop{tila Bela

ku}a, razgovarao je telefonom sa predsed-

nikom Srbije Tadi}em, uo~i objavljivanja

odluke MSP, i potvrdio sna`ne veze SAD

i Srbije, ali i naglasio da bi Vlada Srbije

trebalo konstruktivno da sara|uje sa

Kosovom, kako bi se re{ila prakti~na pitan-

ja i pobolj{ali uslovi ìvota ljudi na

Kosovu, u Srbiji i celom regionu. Ameri~ki

dràvni sekretar Hilari Klinton ocenila je

da je Kosovo nezavisna dràva, ~ija je ter-

itorija nepovrediva, i pozvala one zemlje,

koje to nisu u~inile, da priznaju Kosovo.

ODLUKA MSP KAO

SVETSKA OPASNOST

M

i{ljenje MSP o Kosovu }e biti

svojevrstan test odrìvosti zahte-

va najmanje 96 separatisti~kih

pokreta u svetu, koji se, s manjom ili

ve}om snagom, bore za nezavisnost.

Savetodavno mi{ljenje MSP moè biti kra-

jnje opasan presedan, jer nijedan kontinent,

nije imun od separatizma, a kosovski slu~aj

bi ga jo{ vi{e oìveo. Veliki je broj zemal-

ja koje su u sli~noj situaciji: Kanada ima

Kvebek, [panija Baskiju i Kataloniju,

Britanija [kotsku i Severnu Irsku, Gruzija

Abhaziju i Ju`nu Osetiju, Kina Tibet i

Tajvan, Rumunija Sekuju. I druge evropske

zemlje se suo~avaju sa ovom pojavom:

Francuska (Korzika), Nema~ka (Bavarska).

U Belgiji Flamanci i Valonci nikako ne

mogu da na|u zajedni~ki jezik o jedin-

stvenoj dràvi. Turci su na Kipru proglasili

nezavisnu dràvu, koju je do sad, priznala

samo Ankara, dok se u isto vreme Kurdi 25

godina, s pu{kom u ruci, bore za autonomi-

ju svoga naroda u jugoisto~noj

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

NEPRAVEDNA ODLUKA

ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE

Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kr{enje me|unarodnog prava, jer ono ne zabranjuje deklaracije, saop{tio je

Me|unarodni sud pravde. Sud nije priznao pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje, a odluku o daljem procesu re{avanja problema

Kosova, prepustio je Generalnoj skup{tini UN. Srbija ne odustaje od prava na svoju teritoriju i prava da za{titi svoje gra|ane, koji

na Kosovu i dalje ìve bez osnovnih uslova, i da zadovolji pravdu nad hiljadama Srba, koji su proterali ili ubili albanski separatisti.

Anadoliji. Muslimani su za odvajanje

Ka{mira od Indije, a Tamili traè svoju

dràvu u [ri lanci... Mnogi separatisti~ki

pokreti postoje u Africi i ju`noj Americi.

PRINCIPIJELNO PROTIV

NEZAVISNOG KOSOVA

R

usija ne}e, zbog najnovije odluke

MSP promeniti svoj stav prema

Kosovu i ne}e priznati nezavis-

nost Kosova, izjavio je portparol ruskog

Ministarstva spoljnih poslova Andrej

Nesterenko. “Principijelno je va`no {to je

sud dao svoje mi{ljenje samo o

Deklaraciji, posebno naglasiv{i da nije

razmatrao u {irem kontekstu pitanje prava

Kosova na jednostrano odvajanje od

Srbije”. Dodaje se da se Sud u svojim

zaklju~cima nije izjasnio o posledicama

dono{enja deklaracije o nezavisnosti, o

tome da li je Kosovo dràva, kao ni o

zakonitosti priznavanja nezavisnosti od

strane niza dràva. Nesterenko je ukazao

da Moskva smatra da je re{enje

kosovskog problema “mogu}e samo nas-

tavljanjem pregovora zainteresovanih

strana na osnovu odredbi Rezolucije 1244

SB UN”. Nakon odluke suda u Hagu,

svoju odluku da ne priznaju nezavisnost

Kosova, ne}e promeniti i mnoge druge

zemlje Slova~ka, [panija, Brazil, Afri~ke

zemlje...

REPUBLIKA

SRPSKA SLEDE]A

SAMOSTALNA DR@AVA?

P

remijer Republike Srpske Milorad

Dodik izjavio je, da je mi{ljenje

MSP o nezavisnosti Kosmeta

razo~aravaju}e, suprotno me|unarodnom

pravu i da }e ostaviti nove posledice u

svetu u podru~jima gde postoje “ani-

moziteti autonomnih jedinica i dràve”.

“Ovo je novo potcenjivanje i

omalovaàvanje Srbije. Nova poruka

Srbima da politika sile isklju~ivo ima

uspeha i da politika pravnog nasilja moè

da legalizuje stvari, koje su do sada goto-

vo bile nemogu}e – da se otcepi deo ter-

itorije jedne dràve i da to nije protivno

me|unarodnom pravu”, rekao je premijer

RS. On je poru~io da }e RS nastaviti

svoju dosada{nju politiku i ne}e dozvoliti

da BiH prizna nezavisnost ju`ne srpske

pokrajine.

Odluku MSP, su kritikovale i sve

srpske partije u BiH. Tako je Demokratski

narodni savez saop{tio da }e dobro prou~iti

mi{ljenje ovog suda, jer u ovoj odluci vidi

dobru podlogu za otceljenje Republike

Srpske od BiH.

Predsedavaju}a Doma naroda

Parlamentarne skup{tine BiH Du{anka Majki}

smatra, da RS “ima teritoriju, stanovni{tvo i

vlast, odnosno sve elemente da, ukoliko

odlu~i, krene sli~nim putem kao Kosovo i

Metohija”. “Koliko god ta odluka bila bolna,

moèmo je tuma~iti tako da }e i RS, ukoliko

to odlu~i, da dobije podr{ku koja je ovog

puta data Kosmetu”, rekla je Majki}eva.

PATRIJARH IRINEJ:

BRANIMO SVOJ

JERUSALIM

S

voj doprinos u i{~ekivanju odluke

Suda dala je i SPC molebanom u

svojim hramovima. Patrijarh srpski

Irinej je u besedi nakon molebana, u hramu

Svetog Save u Berogradu, pozvao one koji

sude i presu|uju, da ne u~ine nepravdu koja

}e biti ve~iti kamen spot-

icanja: “Strada jedan

narod, gde se tome naro-

du poku{ava da se uzme

ono {to mu je najsvetije,

{to mu je najdraè i naj-

dragocenije, ~esto puta

draè i od samog ìvota”.

Bili smo u sli~nim

situacijama mnogo puta,

ali Gospod nas je

sa~uvao i verujem da }e

i sada sa~uvati na{e

stradalno Kosovo i

Metohiju – rekao je patri-

jarh. Pozivaju}i na mir i

spokoj, poglavar SPC je

srpskom narodu poru~io

da se koristi svim ljudskim i moralnim

vrednostima, da dokaè svoje pravo na

Kosmet. Srpskom narodu ho}e da uzmu ono

{to je za njega najdragocenije – njegov

Jerusalim, njegovu svetu zemlju, njegove

svetinje i mo{ti svetaca koji po~ivaju na

Kosmetu, upozorio je patrijarh Irinej.

Nekoliko stotina Srba sa severa

Kosmeta okupilo se, na dan progla{enja

odluke, u Kosovskoj Mitrovici, kako bi

uputili poruku da “Srbi ostaju na Kosmetu

na svome i u sastavu Srbije kao jedine

dràve koju priznaju”. Sluè}i moleban za

pravedno re{enje statusa Kosova, u crkvi

manastira Gra~anica, mitropolit Amfilohije je

rekao: “Uvereni smo da }e Bo`ja pravda tri-

jumfovati nad nepravdom, dobro nad zlom,

ljubav nad mr`njom i da }e se Gospod

smilovati raspetom Kosovom i Metohiji i da

}e obnoviti i potvrditi jedinstvo na{e

otad`bine. Mi se nalazimo na svetom mestu,

raspetom vi{e od 600 godina. Kosovsko

raspe}e 1389. godine traje neprekidno do

na{ih vremena. To raspe}e se i danas nas-

tavlja. I 1999. godine kada su mo}nici ovog

sveta nastavili delo tiranina Murata sultana

bombarduju}i svetu kosovsku zemlju ponovo

ugroàvaju}i du{u i bi}e ovog svetosavskog

naroda.” Prema re~ima mitropolita

Amfilohija, “skidanje Kosova sa raspe}a” ne

treba o~ekivati u bliskoj budu}nosti.

6 Avgust 2010.

A K T U E L N O

Patrijarh Irinej

Republika Srpska

Me|unarodni sud pravde u Hagu

7Avgust 2010.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

www.serbianmirror.com

U

Francuskom kulturnom centru

“The Alliance Francaise de

Chicago” odràn je zanimljiv sus-

ret sa Emirom Kusturicom, ~iji je filmski

opus dobro poznat i vrlo interesantan

ovda{njoj publici. Razgovor sa rediteljem

vodio je poznati filmski kriti~ar Henk

Sartin, a audio zapis dogadjaja emitovan je

direktno na ovda{njoj Chicago Public

Radio Station. U prepunoj sali bili su pok-

lonici dela Emira Kusturice, Francuzi,

Amerikanci i nekolicina Srba.

Po{to je povod za gostovanje bio

koncert “Zabranjenog pu{enja” u îkagu,

razgovor je otvoren uvek zanimljivim i

kompleksnim pitanjem odnosa muzike i

filma.

“Ja verujem da je muzika sestra

filmu, i nadam se da }e se uskoro pojaviti

na~in da muziku pretvorimo u filmske

znakove i obrnuto. Mislim da je muzika sa

filmom najsli~nija i blià filmu nego bilo

kojoj drugoj umetnosti. Moj anga`man u

muzici ima politi~ku pozadinu, vezan je za

Zabranjeno pu{enje nakon Titove smrti.

Ljudi u tada{njoj Jugoslaviji, ni nakon 5

godina nisu verovali, da je on stvarno

umro. Tada je Nele Karajli} u Splitu rekao

onu ~uvenu re~enicu “Crko mar{al”, zbog

koje su kasnije u Sarajevu hteli da ga

lin~uju. Te 1986. godine, kada sam dobio

moju prvu Zlatnu palmu u Kanu, po~eo

sam sa Neletom Karajli}em da sviram bas

gitaru. Potom sam radio druge filmove, a

onda je do{la 1999. Kada nas je NATO,

vodjen Amerikom bombardovao, ponovo

sam sa Neletom re{io da izadjemo iz

Beograda i sviramo u Gr~koj i Italiji. Od

tada sviramo svuda po svetu i evo sada

prvi put u Americi. Nisam ja ozbiljan

muzi~ar, ali jesam u muzici”- rekao je

Kusturica.

Posebno je naglasio i za to dobio

aplauz iz publike, da je on izbeglica iz

Bosne u Srbiji, ali izbeglica Srbin.

“Kada ovde kaète da ste izbegli-

ca iz Bosne, svi odmah pomisle na musli-

mane, {to nije fer, jer u Srbiji je mnogo

Srba koji su iz Bosne izbegli. To, naravno,

nikada ne}ete ~uti na CNN-u, ali to je isti-

na. Svi smo pro{li te{ke emotivne traume,

izgubili domove, kulturu, ali ja kao umetnik

nastojim da sve to sa~uvam. Film, muzika,

sve je isprepletano i angaòvano. Da se ne

razumemo pogre{no – ja nikada nisam bio

angaòvan u bilo kojoj partiji, ali sam uvek

angaòvan kao umetnik i kao ~ovek, a zah-

valjuju}i filmu mogu da kaèm i ono {to

mislim, i ono {to ose}am i èlim.”

Iznenadili ste publiku angaòvan-

jem u bendu, kao {to su mnogi iznenadjeni

i radom na filmu o Maradoni. Odakle

interesovanje za takvu pri~u - pitao je

Sartin.

“I tu je sve isto kao i sa mojim

prethodnim temama – ako mi date {ansu da

napravim film, onda }u ga i napraviti. Ali,

ako treba da biram, da li }u da napravim

film o Maradoni ili Bekamu, uvek }u za

temu izabrati Maradonu. Zato {to je to

~ovek od krvi i mesa, za mene kao reditel-

ja ima zanimljiv karakter i zato {to on ima

{ta da kaè, ne samo o fudbalu. Ako je to

~ovek koji je dnevno uzimao 11 grama

kokaina i onda fantasti~no igrao fudbal, to

je za mene intrigantno. Zato sam ja

napravio taj film. On nije stereotip glupog

fudbalera, koji ume da pika loptu i ni{ta

vi{e od toga.”

Kusturica je govorio i o svojim

po~etcima, Pra{koj filmskoj {koli, o tome

koliko mu danas zna~e sopstveni rani

radovi.

“Najbolje }u to objasniti anegdo-

tom koju sam imao sa ~uvenim Markesom,

pre dvadesetak godina, kada smo razgovar-

ali o njegovom delu i ja mu ispri~ao svoju

fascinaciju jedne scene iz njegove pri~e, o

devojci koja je zbog velike ljubavi pro{la

kroz zid, da bi stigla do onoga koga je

volela. @eleo sam da o toj fascinaciji

napravim film. On je tada rekao – ja to

nisam napisao. Ja sam ga ubedjivao, ali

nije bilo vajde. Pa toliko je toga napisao,

nije se setio, niti je mogao da se seti jedne

takve scene. On je imao 75, ja 36 godina,

tada mi je rekao – Dao bih sve, sve {to

imam, za tvoje godine. Naravno da ja to

tada nisam ba{ najbolje razumeo, ali danas

znam da sam i ja izgubio tu nevinost,

mladala~ku radoznalost, iskrenu i duboku.

Naravno, dobio sam iskustvo, znam mnogo

i o filmu i o ìvotu, iako nisam ba{ sigu-

ran da bih dao sve {to imam za ne~ije

mlade godine. Makar ne jo{.”

Kusturica je objasnio da danas ne

brine o tome kakav je ìvot njegovih fil-

mova od trenutka kada ih zavr{i.

“Danas ja imam moju muziku,

imam Drvengrad i Kustendorf, po{to sam

kada sam iza{ao iz Sarajeva re{io da sebi

napravim grad i to u~inio, pa ne

razmi{ljam o tome kako film prolazi na

blagajni ili za{to ga negde ne prikazuju ili

ne iznajmljuju. Kada pravi{ film u Srbiji,

mora{ da se bori{ protiv hiljadu prepreka,

izmedju ostalog, tamo vi{e nema dobrih

bioskopa. Danas je dobro ako 1000 ljudi

vidi neki film. Zapadna masovna kultura

danas nam daje najbolje i najgore od

svega. A da bismo usvojili ne{to dobro,

moramo dobiti i ne{to lo{e. Zato sam ja

protiv dana{njeg Holivuda i àlim za

Holivudom iz tridesetih godina, kada je

film bio oli~enje idealizma. Danas

tehnologija ubija svaku kreativnost, a

zarade na kasi odredjuju ìvot filma.

Reditelji i scenaristi vi{e nisu va`ni, va`ni

su producenti i agenti, va`na je ma{ina

pravljenja novca. U Evropi je, sre}om,

situacija jo{ uvek druga~ija. “

Mila Filipovi}

ANGA@OVAN KAO UMETNIK I ÔVEK

8 Avgust 2010.

I N T E R V J U

N

edavno ste promovisali dve nove

knjige “CIA u Srbiji” i “Srbi u

Americi”. Smatrate li da je leto

pravo vreme za i{~itavanje ove vrste knji-

ga?

- Nisam dve godine ni{ta objavlji-

vao, jer sam imao probleme sa knjiàrima

koji ne pla}aju prodate knjige, tako da se

slu~ajno dogodilo da su oba dela {tampana

usred leta. To je dobro, jer na{i ljudi

mnogo ~itaju kada su na odmoru. U tur-

isti~kim centrima knjige su traèna roba,

tako da su prodavci iz Budve i Kotora,

zatim sa Ohrida i iz Banjaluke kupili po

200 primeraka knjige “CIA u Srbiji”.

Istoriju Srbi u Americi kupuju na{i dosel-

jenici, koji letos stiù u obilazak zavi~aja i

svoje rodbine.

O - Izdajete skoro svake godine

novi naslov. Da li je to veliki poduhvat i

da li vi birate teme ili one vas?

- Neke teme planiram godinama,

a neke se same name}u. U pripremi je knji-

ga “Masoni u Srbiji”, koja je bila plod mog

novinarskog interesovanja za Bratstvo slo-

bodnih zidara. Kako sam doa{o do

zaklju~ka da je srpska masonerija na izdis-

aju, da je mu~e unutra{nje svadje i raskoli,

vreme je da mladjim ~itaocima ponudim

jednu celovitu pri~u o tome ko su srpski

majstori u keceljama. I kako je glumac

Miki Manojlovi} postao Veliki majstor loè

u Beogradu?

O - Gde je granica izmedju nov-

inarstva i publicistike? Da li nam u

svakoj knjizi otkrijete sve ili ne{to i

pre}utite?

- Granica izmedju novinarstva i

publicistike skrivena je u vremenskom

trenutku, koji kao mera~ vrednosti nekog

dogadjaja ili li~nosti, ponajbolje ocenjuje

da li je neka pri~a trenutni ili trajniji mater-

ijal za knjigu. Nemogu}e je naravno otkri-

ti sve, jer kona~ne istine ne postoje, tako

da objavljujem ono {to sam ja kao

istraìva~ saznao. Ne objavljujem

neproverene, la`ne i uvredljive ~injenice,

ali i tajne koje su mi poverene, a mogu da

naru{e ne~ije dostojanstvo ili mu ugroze

ìvot.

O – Da li su Srbi skloni

politi~kim misterijama?

- U zemlji u kojoj vlada haos,

kako to re~e na{ predsednik dràve, i u

sredini gde je politika iznad svega, nemi-

novno je da nam sudbinu odredjuju i mis-

terije. Jedna od tih misterija je politi~ka

pozadina ubistva premijera Zorana

Djindji}a. Dràva i sud nisu razjasnili

motiv atentata i poru~ioce, tako da nama

gradjanima ostaje da nagadjamo i da

slu{amo ~ak pet misterioznih verzija poli-

ti~ke pozadine tog zlo~ina. Ja verujem u

jednu od tih verzija, a to je ona da je

atentat po~inio zemunski klan po nared-

jenju iz vrha biv{eg reìma.

Jeste li mi{ljenja da Srbi zaista

haraju svetom, kako kaè naslov jedne

va{e knjige?

- Ako smo mi zemlja sa 11,5

miliona Srba na planeti, i ako imamo u

svakoj vidjenijoj dràvi po desetak na{ih

ljudi po zatvorima i jo{ toliko u

podzemlju, onda se name}e zaklju~ak da

makar malo haramo svetom. Grupe Pink

panter, Amerika i Balkanski ratnik su

dokazale da su na{i mafija{i uspeli da se

pomenu visoko na lestvici zna~ajnih i

traènih kriminalaca u svetu. Trenutno se

u Stokholmu sudi grupi Helikopter, koja je

napala magacin sa milionima evra. BIA je

o tom napadu Srba obavestila [vedjane,

ali oni nisu verovali da su na{i toliko

mo}ni, iako su Skandinavijom harali i

Arkan, Joksa, Pera Gica, Ratko, Kotur,

Milan i mnogi drugi srpski mangupi.

O – Ko su najzagonetnije srpske

ubice?

- Mnogi zlo~ini po~injeni na srp-

skim prostorima nisu razja{njeni, pa tako

nismo uspeli da identifikujemo i

najzagonetnije ubice koje su likvidirale

Dadu Vuja{inovi}, Milana Pani}a, Slavka

]uruviju i mnoge druge ljude. Analizirao

sam ubistva od 1900. godine do danas i

mislim da je najzagonetniji ubica bio Jovan

Stanisavljevi} âruga, Srbin iz Hrvatske,

{umski bandit i slavonski Robin Hud, koji

je plja~kao bogate, delio sirotinji i svojoj

druìni. Maskirao se, ulazio gde niko nije

smeo i harao ovim prostorima. Osudjen je

na smrt ve{anjem o direk, ali bi sigurno za

par godina umro od sifilisa, jer je bio i

veliki {valer. Drugi veliki ubica

je [efka Hodì}, koja je

usmrtila svoju {kolsku

drugu da bi joj ukrala

bebu iz stomaka. To je

u~inila sa sau~esnikom

kog nikad nije otkrila.

Bilo je to ubistvo svet-

skih razmera. Tako ne{to

u~inila je jo{ samo jedna

Crnkinja u SAD pre tri

godine. [efka je odleàla

robiju, promenila ime i

danas ìvi negde u

Vojvodini.

O - A {pijuni?

- Najzagonetniji

{pijun na{ih prostora je

Du{an Popov, Beogradjanin

po kome je nastao lik tajnog

agenta 007 Dèjmsa Bonda.

On je radio za Britance, a

bio je i tajni agent nema~kih

fa{ista, kao i FBI.

Amerikanci mu nisu mnogo

verovali. Drugi veliki {pijun

je fratar Krunoslav Draganovi},

tvorac “pacovskih kanala”, kojima su

usta{e beàle iz Evrope u Ju`nu Ameriku,

tajni agent Vatikana, Moskve ali i Tita i

Beograda. Radio je za Jugoslaviju, koja

ga je spasla smrti po~etkom sedamdesetih,

kada je Vatikan hteo da ubije

Draganovi}a. Tito je naredio da ga Udba

kidnapuje, dovede u Beograd, odakle je

posle fingiranog sudjenja poslat da ìvi

inkognito u Sarajevu.

O - Koliko nam je zaista CIA

kriva za neda}e ili u pri~i o njenom uti-

caju na doma}u politi~ku scenu ima malo

preterivanja?

- Da, SAD i CIA, kao glavna od

16 ameri~kih agentura, su krivi za

sada{nje stradanje srpskog naroda i na{e

dràve. Nismo mi Srbi ni{ta gori od

drugih naroda, ali je Amerika po~etkom

devedesetih krenula u tajni rat protiv

Evropske Unije. Va{ington ne èli da se

posle ru{enje Var{avskog pakta i SSSR-a

stvori novi jaki blok dràva, kao {to je

EU. I SAD potajno vode rat protiv ujed-

injene Evrope preko Balkana, odnosno

izazivanjem haosa u Jugoslaviji i posebno

u Srbiji. Na taj na~in SAD uvode musli-

mane na Balkan,

daju im dràvu u

BiH i na

K o s m e t u ,

p o d r i v a j u

Evropu, pla{e

Nema~ku i

Francusku, koje

imaju oko 20

miliona islamista.

Posledica je

da svi mrze Srbiju i Srbe, jer Amerika

tako kaè, a svi odjednom vole albansko

Kosovo, tu Va{ingtonsku koloniju, za koju

ih je do ju~e bilo ba{ briga. Srbi imaju

ku}u na drumu, o koju se o~e{e svaka

velika sila i zato trenutno stradamo, jer

SAD i CIA èle tu da prave haos kojim

}e da pla{e Evropljane.

O - Odbranili ste Cecu pred

sudom u Australiji. Odakle to da stanete

u njenu odbranu?

- Kao biograf Svetlane Ra`na-

tovi}, koji je objavio knjigu o Ceci dobio

sam poziv od njenih advokata da napi{em

studiju o opravdanosti da dobije vizu i

peva u Australiji. Uradio sam studiju na

22 strane, u kojoj sam pobio laì

Bo{njaka koji su prijavili Cecu kao nacis-

tu australijskom sudu i dokazao da je

fotografija na kojoj navodno Svetlana

Ra`natovi} 1991. drì pu{ku u Vukovaru

– la`. Zbog toga me sud u Sidneju poz-

vao da svedo~im u telefonskoj konferen-

ciji 5. maja u korist Cece. Rekao sam da

nije nacista, da peva ljubavne pesme,

koje oboàvaju i Bo{njaci i Srbi i Hrvati,

da nije pevala Slobodanu Milo{evi}u i

podràvala rat. I {to je najva`nije, da je

Ceca svoju karijeru sa uspehom zapo~ela

u Sarajevu, da su kompozitori njenih

hitova i Bo{njaci i organizator koncerata

u Australiji je musliman. Presudjeno je

da je ministar za emigraciju pogre{no

doneo odluku da se Ceci zabrani ulazak

i ovih dana o~ekujemo da }e joj odobri-

ti vizu.

O - Da li se ponekad umorite od

razotkrivanja i demistifikacije obave-

{tajnih slu`bi, iseljenika, mafije i zapitate

se, {ta mi ovo treba?

- Ne, jer ìveti u imaginarnom i

stvarnom svetu ljudi za koje malo ko

zna je stra{no intrigantno i zanimljivo.

To vam je kao da re{avate veliku enig-

mu, pa vam uvek nedostaje jo{ jedna

re~ ili jedno slovo i za njim tragate

do iznemoglosti. I kada popunite

ukr{tenicu, onda ste zadovoljni.

Imam ja jo{ mnogo tih enigmi da

re{im, jer, na primer, upravo se spre-

mam da istraùjem Srbe u celoj

Africi.

O - Da li se pla{ite za sebe?

Kako regujete kada vas po nekim

forumima prozivaju?

- Bojao sam se kad su mi

Arkan i ûme pretili, ali nisam kad mi

je Legija stavljao pi{tolj na ~elo. U biti

nisam pla{ljiv, jer pisanjem ne

ugroàvam ìvotno druge ljude, ne

ose}am krivicu za ono {to radim i nema

razloga da mi se neko sveti ili da me

povredi. To {to razni ljudi pi{u gomilu

gluposti na forumima mene ne doti~e, jer

me uvek neko od mojih oboàvala-

Marko Lopu{ina, intervju

SRBI IMAJU KU]U NA DRUMU

O KOJU SE OÊ[E SVAKA VELIKA SILA

Na{ stalni saradnik iz Beograda Marko Lopu{ina, ekskluzivno za Ogledalo o svojim novim knjigama, koje su upravo iza{le iz {tampe.

O poznatim {pijunima i ubicama iz podzemlja o kojima ~esto pi{e, o tome koliko uticaj CIE odredjuje na{u doma}u politi~ku situaci-

ju, kao i o nedavnom svedo~enju pred Australijskim sudom u korist Cece Ra`natovi}.

Marko Lopu{ina

9www.serbianmirror.comAvgust 2010.

Pi{e: Darko Spasi}

K

ad je Laza Kosti} dobio odgovor i

kako mu je Tesla odgovorio, ne

moèmo ta~no znati, jer pismo nije

sa~uvano. Me|utim, sa~uvano je pismo

Laze Kosti}a od 4. septembra 1895. godine

na osnovu kojeg je jasan i Teslin odgovor.

Evo tog pisma upu}enog opet iz Kru{edola:

„Dragi Prijatelju, ako ho}ete da

Vam re~em po du{i, ja se drugom odgovoru

nisam ni nadao. A kad ve} govorim o du{i

i kad se dobro promislim, valja mi priznati:

na va{em mestu ne bih ni ja drugoja~ije.

Najkrupniji razlog za va{u ènid-

bu bio bi, da se ne satre seme koje ra|a

takove djeti}e. Ali ne moè se niko sasvim

pouzdati da }e imati dece, ni kad bi se

oènio u najboljoj snazi, ni kad bi uzeo

najzdraviju devojku.

Zato nemojte misliti ni sa kakvim

bolom na to da ste vi zadnji svoga roda…

Jer napokon, va{e pleme, pa da je i

Nemanjino ne bi se moglo lep{e zavr{iti

nego takvim egzemplarom…

Napokon vam javljam da }u se ja,

ako Bog da, u nedelju posle Male

Gospodje (22/10. septembra) ven~ati sa

mojom verenicom Julijom Palana~kom u

Somboru. Sad je dvanaesta godina, kako

sam je bio isprosio… Ako niste verovali u

sudbinu, to je prilika da poverujete…”

Smrt Lenke Dun|erski

Devojka kojom je Laza Kosti}

nameravao da oèni Nikolu Teslu bila je

~uvena lepotica Lenka Dun|erski, koja je

poticala iz ugledne i bogate porodice

zemljoposednika u Ba~koj. Ono {to se,

me|utim, iz prepiske ne vidi, to je ~injenica

da je Laza zapravo bio do u{iju zaljubljen u

Lenku. Sve je mogao da prebrodi i premosti,

sve da natpeva i da nadgovori, ali samo jedno

nije: njoj je bilo 24, a njemu 54 godine.

U tre}em pismu koje upu}uje

Tesli iste godine, opet iz manastira, Laza

Kosti} je samo mogao da obavesti svog pri-

jatelja o iznenadnoj smrti Lenke Dun|erski.

Dugo je odlagao da mu javi, ali je to ipak

u~inio 31/19. decembra 1895. godine:

„Dragi prijatelju, eto, to je Va{a

nesu|enica!

Vidite, koliko sam se lomio dok

nijesam prekinuo, da vam ipak po{aljem

onaj crni list. Kao {to vidite, ne}e ni va{a

biografija ostati bez romantike, najlep{e al

i najàlosnije.

A ja sam ostavio ènu – jo{ prije

Lenkine smrti – upravo utekao sam od

punica; imam ih dvije. Sad sam opet u

manastiru Kru{edolu. @ena me zove ku}i.

Sad se poga|amo. I to je romantika, je li?

Sretan vam Boì} i da Bog da, da

u novoj godini postignete sve {to ste nau-

mili. Navek va{ prijatelj Laza Kosti}.”

Tako Lazi Kosti}u nije uspelo, uz

sav trud, da oèni Nikolu Teslu.

Ali, sve dok Vinaver nije objavio

ovu prepisku, pa, moè se mirne du{e re}i,

i posle toga, uz Teslino ime jedva da je

bila pomena i Lazinog i Lenkinog. Naime,

uz ime Nikole Tesle postoji i do danas

ne{to {to je gotovo stereotip. Na osnovu

toga veruje se da je, kao dosledni neènja,

ìveo samotnim ìvotom osobenjaka, ispun-

jenim velikim fobijama i mno{tvom kapri-

ca, da je svoj dvadeseto~asovni radni dan

provodio uz strogu askezu u posve}enosti

boànstvu nauke i novih pronalazaka,

klone}i se i mu{kog dru{tva, a ènsko

sasvim zanemaruju}i. Da je cepao ugovore

vredne milione dolara i da je do kraja

ìvota ostao bez imetka, bez porodice, pa i

bez igde ikog svog…

Sve je to, ipak, samo deo legende.

Ispod nje je stajao uzvi{eni Teslin

pronalaza~ki genij. Malo je ko zavirivao

ispod povr{ine. Ni mnogobrojni novinari, ni

njegovi biografi nisu ba{ posve}ivali neku

naro~itu pa`nju njegovoj privatnoj li~nosti.

âk ni on sam, u svojoj autobiografiji, koju

je jednostavno i skromno nazvao „Moji

pronalasci” – nije nalazio da je i{ta drugo,

li~no ili privatno, va`nije od njegovih

pronalazaka.

Zbog svega toga se

i do danas malo zna koliko je

Tesla bio privrèn, na primer,

svojoj majci @uki i da je, iz

Amerike, vodio brigu o njoj

do kraja njenoga ìvota.

Nedovoljno je poznato,

tako|e, da je i tri svoje

ro|ene sestre – Angelinu

Trbojevi}, Milku Glumi~i} i

Maricu Kosanovi} – kao i

njihove porodice, neprestano

nov~ano pomagao, ~ak i onda

kad je i sam bivao u nemal-

im oskudicama.

Prema knjizi „Nikola Tesla,

prepiska sa rodbinom”, koju su umno i

znala~ki pripremile Dubravka Smiljani} i

Zorica Civri}, otkriva se dosad sasvim nepoz-

nati Tesla. Iz te obimne prepiske nije te{ko

doku~iti, s kolikom su mu se ljubavlju i

po{tovanjem obra}ale, na primer, njegove

tetke, ili pak sestre i bra}a od ujaka, pa nje-

govi sestri}i, a na koncu ~ak i unuci njegov-

ih sestara.

Gospodin iz

„Valdorf Astorije”

Nije toliko neobi~no {to je mnogi-

ma i odgovarao na pisma, ve} {to gotovo

nikog nije zaboravio i {to je ~e{}e ~ekom

ili nov~anom pomo}i re{avao mnogima

{kolarinu i knjige, drugima zimski kaput i

cipele, ponekad je slao novac i za le~enje

ili oporavak u banji.

Takvog Teslu, iz onda{nje njegove

patrijarhalne Like, te{ko da bismo mogli i

zamisliti, a ne kamoli i da upoznamo. Istini

za volju, iz njegovog zavi~aja nije se u ono

vreme moglo nikako druga~ije pobe}i od

sirotinje nego se posvetiti ili vojni~kom ili

sve{teni~kom pozivu. Desetak ljudi, iz

najblièg Teslinog rodja~kog kruga, po~ev

od oca, bili su sve{tenici. Njegov ujak, Petar,

u mona{tvu nazvan Nikolaj, bio je mitropol-

it dabrobosanski. Njegov sestri}, od najstari-

je sestre Angeline, igumanfru{kogorskog

manastira [i{atovac, bio je na{ prvi doktor

teologije. Nikola Tesla je rano otkrio svet

duhovnosti i knjiga, svet posve}enosti i

li{avanja. Posle mnogo godina u Americi

~udio se, kako je pisao, {to je u tom svetu

te{ko na}i ~oveka kod koga bi se u isti mah

moglo na}i: znanje, pravi~nost i nesebi~nost.

Preko Okeana, otkriva nam se jo{

jedno Teslino lice. A da bi se ono sagleda-

lo u punom sjaju, bilo je potrebno svratiti

ta~no u dvadeset sati u „Salu palmi” hotela

„Valdorf Astorija”.

Taman u taj ~as pojavljivao se u

sali za ve~eru markantni gospodin visok

{est stopa. Nosio je uobi~ajeno „princ

Albert” kaput, sa polucilindrom na glavi.

NJegove su maramice bile od bele svile,

kravate ozbiljne, takodje od svile, okovrat-

nik beo i ~vrst. Bacao je sav svoj pribor,

uklju~uju}i i rukavice, posle samo nekoliko

no{enja.

Sedao je uvek za isti, unapred rez-

ervisan sto. Prilazi mu prijatelj. Gospodin sa

bradicom i cvikerom ne{to mu blagonaklono

poverava. Ime mu je Robert Adervud

Dònson. Urednik je u ~asopisu „Sen~uri

magazin”. Takode je i pesnik. To je isti onaj

prijatelj Amerikanac koji je, zbog odanosti i

ljubavi prema prijatelju pronalaza~u, po~eo

da u~i srpski jezik i koji je medju ostalim

svojim pseudonimima imao i jedan srpski.

Zbog Tesle se prozvao Luka FIlipov.

Tesla je ina~e, za stolom u hotelu,

uvek obedovao sam. Oko njega je bilo

uvek samo njegovih osamnaest salveta koje

je odlagao uokolo posle upotrebe.

Slede}eg momenta mu je pri{ao

glasnik. Predao mu je poruku. îm ju je

otvorio, ugledao je karakteristi~an {vrakopis.

Pisao mu je knjièvnik Mark Tven. I on je

bio Teslin odan i prisan prijatelj.

NASTAVI]E SE

F E L J T O N

LEP PAMETAN I ZAGONETNO

NASME[EN

Feljton Nikola Tesla 2. deo

Manje poznati detalji iz privatnog ìvota… Volele su ga mnoge ène, pa ~ak i jedna Sara Bernar.

ca uljudno brani. Ne me{am se u te

rasprave, jer kad Srbina neko pljune,

nijedna reka ne moè da ga opere, tako

da se ja ne umivam…

O - Da li vas sin Du{an,

muzi~ar i budu}i novinar, koji vam je

saradnik na nekim projektima

nagove{tava da i nova generacija

Lopu{ina ima hrabrosti da se bavi

temama o kojima drugi pri~aju za

kafanskim stolom, a ne i javno?

- Du{an je mlad intelektualac

kog, koliko ja shvatam, interesuje kultura

u svim njenim oblicima. Ne voli zakulisne

radnje i tajnovite pri~e, tako da nema

afinitet prema terorijama zavera i misteri-

jama. Voli muziku, putovanja, sve vrste

knjiga i najvi{e, koliko sam shvatio, kos-

mopolitizam svoje generacije. Kao i mnogi

mladi ljudi danas i Du{an Lopu{ina je dete

planete, a ne samo malog srpskog prosto-

ra na Balkanu.

O - Koliko vam je va`na

podr{ka i mi{ljenje supruge Jelene?

- Kod ku}e Jelena meni nikada

nije dala glasno podr{ku za moj rad. Uvek

me kritikuje, ali od njenih prijatelja ~ujem

da me van ku}e stra{no hvali – kako sam

vredan, uporan i po{ten. Verujte da moja

supruga nije pro~itala nijednu moju

knjigu, kao {to ja ne ~itam njene kon-

struktorske radova, jer je Jelena ma{inac.

Dovoljno je da verujemo da ono {to

~inimo samostalno radimo najbolje {to

moèmo i to bez lo{ih namera. Tako smo

vaspitani, a to poverenje samo po sebi je

najva`nija podr{ka.

O - Kako se ose}a srpski nov-

inar, koji se nadje u ameri~kom izdanju

publikacije „Who is who”?

- U Srbiji kao priznata li~nost, u

SAD i Kanadi ose}am se obi~no, jer to

ovde niko ne ceni. Nisam ~lan nijednog

velegradskog klana, koji naokolo {iri fame

o svojim ~lanovima, tako da kod ku}e ne

radim na svojoj promociji. Dela govore

umesto mene, a primetio sam da to nekim

ljudima u Beogradu i smeta. Ali, zato

kada odem u Ameriku za mene su sva

vrata otvorena. Samo u Kongresnoj bib-

lioteci SAD u Va{ingtonu, koja je jedna

od najve}ih na svetu, na primer, postoji

~ovek koji redovno za ovu ustanovu kupu-

je moje knjige. I u registru te svetske bib-

lioteke imam preko 30 naslova. Posledica

te ~injenice je da me Amerikanci poziva-

ju na predavanja, da imam ponudu da na

engleski prevedu knjigu “Srbi u Americi”

i da mnogi smatraju da sam ja ameri~ki

publicista.

10

B I Z N I S

Avgust 2010.

Documents

POZADINA ODLUKE MSP - SERBIAN MIRROR · PDF filePOZADINA ODLUKE MSP Da li je odluka Me|unarodnog suda pravde o~ekivana i za{to je razma-trana samo deklaracija, a ne i sam ~in nezavisnosti?