Strana 6

Bog želi da vam pošalje poruku

Strana 12

Skidanje prašine sa Zakona i Svedočanstva

Strana 20

Obraćanje proroka Božjem narodu na kraju vremena

Molitvena sedmica

Pozvani smo da verujemo

Njegovim prorocima

SEDMICA MOLITVE 2019.

Adventistički svet

Vera u Njegove prorokeBog je oduvek želeo da komunicira sa bićima koje je

stvorio. Pre nego što je greh došao na ovaj svet, On je šetao i razgovarao sa Adamom i Evom u Edemskom vrtu. Posle Pada to više nije bilo moguće, jer bi greš­na ljudska bića bila uništena u Njegovom božanskom prisustvu.

Ne želeći da nas napusti, međutim, Bog je stvorio drugi način da prenese svoje posebne poruke koje su sadržavale uputstva, upozorenja, ukor i ljubav prema Njegovom narodu – dar proroštva. Božji proroci su tako važni da nam Biblija govori: „Jer Gospod Bog ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima“ (Amos 3,7).

Tema ove Molitvene sedmice je „Vera u Njegove proroke“ i cele sedmice ćemo govoriti o nekoliko važnih pitanja koja se tiču ovog čudesnog pro­ročkog dara, uključujući i „Zašto je Bog poslao proroke“? „Šta je pokretalo proroke da objavljuju svoja proročanstva?“ „Koja su obeležja pravog proro­ka?“ „Kako da tumačimo proročke reči?“ I drugo.

Markos i Klaudija Blanko vodiće nas svakog dana da bolje razumemo ovu važnu temu kroz svoje promišljene i nadahnute članke.

Na kraju sedmice je propoved „Obraćanje proroka Božjem narodu na kraju vremena“ koja predstavlja odlomak iz spisa Elen Vajt i njeno snažno isticanje Biblije kao jedinog merila vere i životne prakse.

Pozivam vas da svakog dana odvojite vreme za proučavanje i molitvu tokom ove posebne Molitvene sedmice. Siguran sam da će Bog dati svoj veliki blagoslov kad se okupimo kao jedna svetska crkvena porodica, koja težište stavlja na verovanje Njegovim prorocima u iščekivanju skorog Hri­stovog povratka.

Ted N. C. Vilson je predsednik svetske Crkve adventista sedmog dana. Dodatni članci i komentari mogu se dobiti od predsednikove kancelarije putem Tvitera: @pastortedwilson i Fejsbuka:@Pastor Ted Wilson.

3 Prva subotaZašto je Bog slao proroke?

6 NedeljaBog želi da vam pošalje poruku

8 PonedeljakProglašeni od Boga i samozvani

10 UtorakDa li čitate Bibliju na pravi način?

12 SredaSkidanje prašine sa Zakona i Svedočanstva

16 ČetvrtakPravi i lažni proroci, stari i novi

18 PetakLjudi veće i manje svetlosti

20 Subota od 20 sekundiObraćanje proroka Božjem narodu na kraju vremena

23 Članci za decu

Upoznajte autoreMarkos i Klaudija Blanko rade u izdavačkoj službi Adventista sedmog dana skoro 20 godina. Markos je pastor koji služi kao glavni urednik u Južnoameričkoj izdavačkoj kući na španskom jeziku (ACES), dok je Blanka prevodilac i majka koja sa decom ostaje kod kuće. Oboje su revnosni čitaoci dela Elen Vajt, i preveli su i ure-dili nekoliko njenih knjiga na španski. Blankovi imaju dvoje dece – Gabrijela od 15 godina i Hulijetu od 14, i žive u Buenos Ajresu, Argentina.

Molitvena sedmica

Adventistički svet

2

Zašto je Bog slao proroke?Gospod otkriva svoje tajne svojim slugama.NAPISAO: TED N. C. VILSON

Prva subota

Zamislite da je prvo lice koje ste ikad ugledali bilo Božje. Zamislite da je prvi glas koji ste ikad čuli bio Božji. Tako je bilo kod Adama i Eve. „I stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa“ (1. Mojsijeva 2,7).

„I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu“ (stih 22).

Kad su Adam i Eva otvorili oči, ugledali su divno lice Isusovo i prve reči koje su čuli bile su izrečene Njegovim milozvučnim glasom.

Sve je bilo savršeno u njihovom divnom domu u vrtu. Uživali su u društvu anđela, jedno sa drugim i sa samim Bogom. Elen Vajt ovako opisuje tu scenu: „Sveti prvi par nisu bili samo deca pod Božjom očinskom brigom, već učenici koji su primali pouke od sveznajućeg Stvoritelja. Njih su posećivali anđeli, a darovana im je zajednica sa njihovim Tvorcem bez zastora koji bi ih delio.“1

Ali kada je greh ušao u ovaj svet, stvari su se strašno pogoršale. Umesto da budu oduševljeni pri susretu sa Bogom, naši praroditelji pobegli su prestrašeni i tražili

3

doma Gospodnjeg opljačkano je i Dom spaljen. Jerusalimske zidine srušene su i grad razoren. Preživeli su odvedeni u Vavilon kao roblje.

Na sve to Bog ih je upozorio preko svojih proroka, među kojima je bio i Jeremija, ali su ljudi odbili da ih slušaju (stih 15).

Božji proroci i poruke koje je On slao preko njih bili su odbačeni, nažalost. Ipak, Bog je i dalje zadržao taj kanal komunikacije sa svojim narodom – zenicom oka Njegova (5. Mojsijeva 32,10; Zaharija 2,8).

BOG DELUJE PREKO PROROKABog je od davnina slao veoma

važne, spasonosne poruke preko svojih proroka. Proroci su obični ljudi koje je Bog odabrao da Ga zastupaju, tako što će primati Njegove božanske poruke i verno ih prenositi Njegovom narodu.

Bog je svojim prorocima govorio kroz vizije i snove; a proroci, vođeni Duhom Svetim, prenosili su ono što su videli i čuli svojim rečima, „jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoraše sveti Božiji ljudi“ (2. Petrova 1,21).

Proroci su imali veoma važnu ulogu u celoj istoriji ljudskog roda, pokazujući zašto je Bog blagoslovio svoj narod time što ih

snove; (6) glas sa Neba; (7) vođenje pojedinaca Svetim Duhom; (8) Hrista lično; i (9) proroke.

Mada je Bog koristio sve te metode komunikacije s ljudima, „najveća otkrivenja volje Božje kao uputstvo crkvi oduvek su davana preko proroka“3, a Isus je bio glavni među njima (Luka 24,19; Matej 13,57­58). Božji proroci su tako važni da nas Biblija uverava: „Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima“ (Amos 3,7).

ZAŠTO JE BOG SLAO PROROKE?Zašto je Bog slao proroke?

Odgovor nalazimo u Bibliji: „...Jer mu bješe žao naroda njegova“ (2. Dnevnika 36,15).

Kontekst ovog odlomka je zanimljiv. Judino carstvo mnogo je bilo izgubilo i nalazilo se na pragu vavilonskog ropstva i uništenja. Posle niza loših careva, Sedekija, poslednji car Jude i „svi glavari između sveštenika i narod griješiše veoma mnogo svojijem gadnijem djelima drugih naroda, skvrneći dom Gospodnji, koji bješe osvetio u Jerusalimu“ (stih 14).

Do toga je došlo iako je Bog slao brojne proroke, uključujući i Jeremiju, „koji mu /narodu/ govoraše iz usta Gospodnjih“ (stih 12). Ovi proročki glasnici su poslati zato što „Gospodu bješe žao naroda njegova“ (stih 15).

Kako je Božji narod reagovao? „A oni se rugahu glasnicima Božijim, i ne marahu za riječi njegove, i smijahu se prorocima njegovijem, dokle se ne raspali gnjev Gospodnji na narod njegov, te ne bi lijeka“ (stih 16).

Ozbiljna je stvar prezirati poruke koje Bog šalje preko svojih proroka. U ovom slučaju to je za posledicu imalo smrt mladića i devojaka, starijih ljudi, pa čak i onih koji su pobegli u dom Božji. Preostalo blago iz

gde da se sakriju. Ali naravno, od Boga se ne može nikad sakriti.

Od mnogo čega što su izgubili toga dana, najbolnija je bila prednost otvorene, direktne komunikacije sa samim Bogom. „Adam je u svojoj bezgrešnosti uživao u neposrednom zajedništvu sa svojim Tvorcem; ali je greh razdvojio Boga i čoveka i samo je Hristovo pomirenje moglo premostiti provaliju i omogućiti primanje blagoslova ili spasenja sa Neba na Zemlju.“2

BOG NAS NIJE NAPUSTIOKad nekoga volimo, želimo

da s tom osobom razgovaramo i s njom provodimo vreme. Oni među nama koji su roditelji čeznu da budu sa svojom decom – da s njima dele iskustva, da ih poučavaju i da ih hrabre, kao i da im ponude pomoć kad je to potrebno. Želimo da im damo dar svog prisustva i zajedničke komunikacije.

Ako mi kao ljudska bića toliko žudimo da komuniciramo sa onima koje volimo, koliko snažnije naš nebeski Otac želi da komunicira s nama? Isus je rekao: „Kad dakle vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više otac vaš nebeski dati dobra onima koji ga mole?“ (Matej 7,11)

Bog nije napustio svoj narod, prepuštajući ga đavolovim smicalicama. Pošto Bog više nije mogao da se direktno obraća palom čoveku zbog greha koji se između njih isprečio, niti ga je mogao poučavati kako je to ranije radio, On je smislio druge načine da svetu daje svoja toliko važna, spasonosna uputstva.

Biblija navodi barem devet načina koje Bog koristi da komunicira s ljudima: (1) anđele; (2) stvaranje (prirodu); (3) oblak/stub ognja; (4) Urim i Tumim; (5)

Kao Gospodnji zastupnici, proroci su pokazivali ljudima da Bog toliko ceni ljudska bića da među muškarcima i ženama bira one koji će Ga predstavljati.

4

uputstvo kako se najbolje pripremiti, poruke su koje koriste svima koji ih ozbiljno shvataju.

Tokom ove Molitvene sedmice pozivam vas da razmislite o neverovatnom daru mudrosti i samilosti koji nam je Bog dao preko svojih proroka, i da se setite blagoslova koji dolaze ako slušate Njegovu Reč. „Vjerujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, vjerujte prorocima Njegovijem i bićete srećni“ (2. Dnevnika 20,20).

Predlozi za molitvu

1. Molite se za sposobnost, koju daje Sveti Duh, da čujete šta vam Bog govori preko svojih proroka.

2. Molite se i razmišljajte o blagoslovima koje Bog daje isticanjem proročke reči u vašem životu.

3. Tražite od Boga da vašem umu pruži jasno razumevanje uloge Njegovog proroka za poslednje vreme, Elen Vajt.

1 Elen G. Vajt: Patrijarsi i proroci, str. 50 orig.2 Isto, str. 67 orig.3 T. Hauzel Džemison: Prorok među vama (A Prophet

Among you), str.23.4 Herbert E. Daglas: Gospodnji glasnik: proročka

služba Elen G. Vajt (Messenger of the Lord: The Prophetic Ministry of Ellen G. White) str.10.

5 Isto.

Ted N. C. Vilson je predsednik Generalne konferencije Crkve adventista sedmog dana

proroci u periodu od skoro 1.600 godina (od Mojsija do apostola Jovana), nadahnuti Duhom Svetim.

Dar proroštva je jedan od darova Duha navedenih u 1. Korinćanima 12 i Božja Reč kaže da će on biti prisutan na kraju vremena. Povodom prepoznavanja ostatka Božjeg naroda u poslednjim danima čitamo: „I razgnjevi se zmija na ženu, i otide da se pobije s ostalijem sjemenom njezinijem, koje drži zapovijesti Božije i ima svjedočanstvo Isusa Hrista“ (Otkrivenje 12,17).

Povezano sa ovim odlomkom i konceptom Boga koji govori kroz svoje proroke, čitamo reči anđela upućene Jovanu: „...Ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svjedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svjedočanstvo Isusovo Duh proroštva“ (Otkrivenje 19,10).

Adventisti sedmog dana veruju da je Bog, u svojoj mudrosti i samilosti, podigao jednog proroka za ove poslednje dane. Mada nije potrebno ovde pominjati sve testove za proroka, jedan od važnijih je da se pravi prorok nikad neće suprotstaviti ranijim porukama koje su preneli Božji proroci, jer se „i duhovi proročki pokoravaju prorocima“ (1. Korinćanima 14,32) i „ako li ko ne govori tako, njemu nema zore“ (Isaija 8,20).

U svim svojim spisima, pismima, propovedima i porukama Elen Vajt podržava Bibliju i nikad se ne protivi njenim učenjima. Milioni su prišli Isusu vođeni njenom proročkom službom, i dodatni milioni su blagosloveni božanskim savetom dobijenim od nje. Shvatanja zdravog života, obrazovanja, služenja Bogu i drugih stvari i dalje služe kao putokazi Božjem narodu današnjice. Upozorenja na ono što će doći i

je slao. U svojoj knjizi Gospodnji glasnik (Messenger of the Lord) Herbert Daglas navodi osam razloga zbog čega je Gospod koristio proroke „radije nego neki znak za skretanje pažnje, poput pisanja po oblacima ili grmljavine kojom bi saopštavao svoju volju svakog jutra u svitanje“.4

1. Proroci su ukazivali na prvi Hristov dolazak i pripremali put za taj dolazak.

2. Kao Gospodnji zastupnici, proroci su pokazivali ljudima da Bog toliko ceni ljudska bića da među muškarcima i ženama bira one koji će Ga predstavljati.

3. Proroci su stalno podsećanje na to koliko su Božja uputstva blizu i na raspolaganju ljudima.

4. Prisutnost proroka stavljala je na probu stav ljudi prema Bogu.

5. Poruke preko proroka postižu isti cilj kao i lična komunikacija sa Tvorcem.

6. Proroci pokazuju šta zajedništvo sa Bogom i preobražavajuća blagodat Svetog Duha mogu učiniti u životu ljudi.

7. Proroci su pomogli da se saopšti plan za spasenje, jer Bog stalno koristi kombinaciju ljudskog i božanskog u svojim vrlo efikasnim naporima da dopre do izgubljenih ljudi.

8. Izuzetno delo proroka je njihov doprinos Pisanoj Reči.5

PROROŠTVO JE DARJasno je da proroci služe kao

ključna karika za komunikaciju između Boga i ljudi. Mnoge Božje poruke sa uputstvima, objašnjenjima, upozorenjem, prekorom, ohrabrenjem i konačnim planovima sačuvane su za nas uz pomoć Božje Pisane Reči, Biblije.

Biblija je skup Božjih poruka za Njegov narod i zapis Njegovog delovanja među ljudima, onako kako su o njima pisali Njegovi

5

Ključna odluka koju moramo doneti kad govorimo o fenomenu Biblije jeste da li ćemo je analizirati sa stanovišta koja su nam strana, ili ćemo prvenstvo dati načinu na koji ona sama sebe određuje. Ako želimo da shvatimo njeno značenje, ne bi bilo pošteno prema knjizi i njenom autoru (ili autorima) da zanemarimo šta Biblija kaže o sebi i svom poreklu.

Jedan od najplodnijih pisaca Biblije, apostol Pavle, otvoreno kaže: „Sve je Pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi. Da bude savršen čovjek Božij, za svako dobro djelo pripravljen“ (2. Timotiju 3,16­17).1

Isto tako apostol Petar kaže: „Imamo najpouzdaniju proročku riječ, i dobro činite što pazite na nju, kao na vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašima. I ovo znajte najprije da nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju; jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoraše sveti Božiji ljudi“ (2. Petrova 1,19­21).

Ovo biblijsko svedočenje potvrđuje da je Sveto pismo „nadahnuto“ od Boga. Proroci su govorili „kako ih je nadahnuo“ Sveti Duh.

Ova dva odlomka iz Biblije sadrže dragocene informacije o poreklu i prirodi Biblije. Oni govore (1) da Pismo potiče od Boga, i da je On taj koji preuzima vođstvo u otkrivanju sebe u kominikaciji sa ljudima; (2) da do tog otkrivenja dolazi kroz fenomen „nadahnuća“ (grčki: theopneustos); i (3) da taj fenomen važi za celu Bibliju.

Kad razmotrimo ove stihove o poreklu Biblije, važno je da imamo na umu i šta oni tvrde, a šta ne. Mada je naglasak na Bogu kao

I znenada, na ulici nalazite jednu knjigu. Dižete je i na njenim koricama piše samo „Biblija“ – bez imena autora. Ko li ju je napisao?

Prvo što ja uradim kad uzmem neku knjigu, osim što pročitam njen naslov, jeste da potražim ime autora. Pošto radim u izdavačkoj delatnosti, tačno znam gde ću naći tu informaciju: na stranici sa autorskim pravima. Ali gle! Kad otvorite Bibliju, tamo nema imena autora.

Šta će pomisliti onaj ko to prvi put čita – onaj ko se prvi put sreće sa Biblijom? Ko je ovo napisao? Kako je ovo stiglo do nas? Ko je to sve sastavio? Naravno, čak i laik za pitanje religije zna da hrišćani tvrde da Biblija potiče od samog Boga. Da li to znači da je Biblija kakvu danas znamo pala sa Neba? Da li Bog ima „sekretarice“ ili „urednike“? Da li je knjigu napisao Bog ili čovek?

Bog želi da vam pošalje porukuŠta pokreće proroka da prenese Njegovu poruku?

Nedelja

6

Predlozi za molitvu

1. Molite se za bolji uvid u razne delove Biblije i onog što Bog želi da vam pruži na mnogo mesta, kako bi povećao njihovo razumevanje.

2. Molite se za verovanje i raspoznavanje procesa nadahnuća putem kojih nam je Sveto pismo dato.

3. Hvalite Boga zbog raznovrsnosti poruka koje nam se daju u Njegovoj Reči, uključujući priče, poslovice, pesme i proročanstva.

1 Raul Dederen: „Ka teologiji otkrivenja-nadahnuća adventista sedmog dana“(Toward a Seventh-day Adventist Theology of Revelation-Inspiration) na Severnoameričkoj biblijskoj konferenciji 1974 (Silver Spring, Md.: North American Division of Seventh-day Adventists, 1974), str.10.

Mada mi kao adventisti sedmog dana odbacujemo teoriju mehaničkog ili verbalnog nadahnuća (mi ne verujemo da je svaku reč u Svetom pismu diktirao Sveti Duh), mi ipak verujemo da je proces otkrivenja i nadahnuća uticao na reči proroka. Sveti Duh je vodio proroke u procesu pisanja, čime je postigao da svoje sopstvene reči prenose ubedljivo i pouzdano poruku koju su primili. Zbog toga „reči prirodno pripadaju procesu otkrivenja i nadahnuća.“1

U stvari, Bog je vodio pisce, a oni su sa svoje strane izražavali božansko otkrivenje svojim rečima. Shodno tome, način na koji su se izražavali biblijski pisci – reči izabrane da prenesu božansku poruku – bili su njihov slobodan izbor, pod vođstvom Svetog Duha. Drugačije kazano, pisci Biblije bili su Božji pisari, a ne Njegova pera.

Mada su biblijski pisci koristili „nesavršeni“ ljudski jezik, Božja Reč je vrhunsko, nesporno i nepogrešivo otkrivenje Božje volje. Tako nesavršeno ljudsko oruđe saopštava istinu. Međutim, isto kao što je božansko­ljudska priroda Hristova nedeljiva, tako se ni sadržaj ni oruđe koje ga donosi, u Bibliji ne mogu razdvojiti; to je nemoguće. Kroz taj božansko­ljudski fenomen Bog saopštava informacije i upravlja procesom pisanja bez brisanja ljudske individualnosti ili sposobnosti, ali vodeći računa o tome da je rezultat čitavog tog procesa pouzdan i veran Njegovoj nameri.

autoru Biblije, ovi tekstovi ne tvrde da je On pisac. Pisci, „sveti Božji ljudi“, su oni koji su zabeležili otkrivenje zahvaljujući božanskom „nadahnuću“.

Tako apostol Petar jasno kaže da iako su ljudi fizički izvršioci Pisma, poreklo otkrivenja – izvor sadržaja Biblije – jeste sâm Bog. Ljudska aktivnost je deo tog procesa, ali nije izvor odakle potiču objašnjenja, izlaganja ili tumačenja u Pismu.

KAKO DOLAZI DO NADAHNUĆAOstaje pitanje: Kako da shvatimo

odnos između božanskog Autora i ljudskih pisaca? Koju ulogu igra svaki od tih izvođača? Kako je ovaj proces otkrivenja opisan u Pismu?

Čak i površan pristup Bibliji kao bilo kojoj knjizi dovoljan je da čitalac shvati da pisanje Biblije nije bio neki monolitni fenomen koji je nastao u kratkom vremenskom periodu i svuda na isti način. Naprotiv, Biblija, kakva je stigla do nas, rezultat je rada nekih 40 pisaca koji su ostavili svoje svedočanstvo u preko 15 vekova, na tri različita jezika: hebrejskom, aramejskom i grčkom. Stručniji pristup bi pokazao da se mnogi literarni stilovi mogu dovesti u vezu sa brojnim autorima i različitim kulturama koje su predstavljene.

Pa kako je onda Biblija sastavljena?

Stihovi koje smo ukratko analizirali (2. Timotiju 3,16; 2. Petrova 1,21) izričito govore da je Bog „nadahnuo“ Sveto pismo. Međutim, taj izraz je preširok da bi objasnio kako božanski metod saopštavanja Božje volje u pisanom obliku funkcioniše u praksi.

Imajući u vidu ono što kaže sâmo Pismo – Biblija u svom pisanom obliku – stručnjaci su pokušali da shvate kako funkcioniše fenomen nadahnuća.

Način na koji su se izražavali biblijski pisci – reči izabrane da prenesu božansku poruku – bili su njihov slobodan izbor, pod vođstvom Svetog Duha.

7

bilo onu koju nam je Bog poslao preko starih proroka ili onu koju želi da saopšti svom narodu na kraju vremena.

S druge strane, Hristos je upozorio na povećanje broja lažnih proroka: „Čuvajte se od lažnijeh proroka, koji dolaze k vama u odijelu ovčijemu, a unutra su vuci grabljivi“ (Matej 7,15). Oni će želeti da prevare čak i izabrane pred sam Drugi dolazak. (Matej 24,24). Zbog toga je Jovanov savet jasan: „Ljubazni! Ne vjerujte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svijet“ (1. Jovanova 4,1).

TESTOVI ZA PROROKAPa koja su onda obeležja pravog

Božjeg proroka? Biblija pokazuje da fenomen porasta broja lažnih proroka nije vezan samo za savremeno hrišćanstvo. On se već javio kod Izrailja u vreme Jeremije (Jer. 14,14). Jeremijini savremenici bili su upućeni kako da koriste filter ispunjenih proročanstava kao test za pravog proroka: „Prorok koji proriče mir, kad se zbude riječ toga proroka, onda se poznaje taj prorok da ga je zaista poslao Gospod“ (Jeremija 28,9; vidi i 5. Mojsijeva 18,21­22).

Imajte na umu da služba proroka obuhvata mnogo više od predskazivanja budućnosti i da princip uslovnog proročanstva dozvoljava da promena uslova ili odnosa takođe može podrazumevati i promenu predviđene budućnosti (vidi Jeremija 18,7­10), kao što se dogodilo sa Joninim predskazanjem propasti Ninevije.

Još jedan elemenat provere proroka je unutrašnje jedinstvo i povezanost proročanstava. Sistem otkrivenih istina sastoji se od lanca povezanih poruka. Isti Duh otkrio je sve proročke poruke u kanonu Svetog pisma (2. Timotiju 3,16). Prema tome, svaka nova

„Šta misliš o onoj ženi koja tvrdi da je proročica i čije su poruke na Jutjubu?“ upita me jedan zabrinuti brat, dok sam pozdravljao članove crkve posle bogosluženja jednog subotnog jutra.

„Pravo da ti kažem nikad nisam čuo za nju“, odgovorio sam. „Dozvoli da prvo pogledam video, pa ću moći da

dam bolji odgovor.“Kad sam odgledao video prezentacije, shvatio sam da ta žena ni

po kom osnovu ne može biti proročica (Jutjub je omogućio široku gledanost za samozvane proroke). Šta neku osobu navodi da tvrdi da je od Boga primila proročke poruke? Još je važnije od toga kako crkva može da oceni da li je neko zaista primio takve poruke? A ako i prime te poruke, da li ih to odmah čini prorocima?

S jedne strane, treba da imamo na umu da Bog još uvek želi da komunicira s nama preko proroka. Apostol Pavle preporučuje: „Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite. I sve kušajući dobro držite. Uklanjajte se oda svakog zla“ (1. Solunjanima 5,19­21). Činimo ozbiljnu grešku ako zanemarujemo neku pravu proročku poruku,

Proglašeni od Boga ili samozvani

Ponedeljak

Po čemu se poznaje pravi prorok?

8

11,11; 14,1­12). Takvi događaji naučili su nas da „kušamo duhove“ (1. Jovanova 4,1), naročito kad navodni proroci insistiraju na tome da budu priznati kao Božji glasnici.

Svaki falsifikat podrazumeva postojanje nečeg pravog. U stvari, što je savršeniji falsfikat, on pruža više dokaza o vrednosti autentične verzije koju želi da zameni. Zbog toga sotona pokušava da prave proroke zameni lažnim: on je svestan vrednosti istinskih božanskih poruka. Kušajmo duhove, ali ne gušimo glas Duha.

Predlozi za molitvu

1. Kad čujete poruke koje dolaze od pojedinaca koji tvrde da govore u Božje ime, molite Ga da vam pomogne da ustanovite da li je ono što govore istina.

2. Molite se za vođstvo i mudrost Svetog Duha pre nego što se povežete sa bilo kojim pojedincem koji iznosi biblijske poruke.

3. Uputite Bogu molitvu kad do vas dopre neka „nova istina“ i ispitajte je uz molbu Svetom Duhu da vam pokaže koja je Njegova istina. Dopustite mogućnost da On ne potvrdi ono što vi mislite.

Druga obeležja pravih proroka mogla bi uključivati i pravovremenost njihovih poruka (2. Carevima 6,10­12); primenljivost njihovih poruka (za razliku od apstrakcija i uopštavanja); rezultate u životu onih koji slede njihove poruke, i primanje otkrivenja kroz snove i vizije (4. Mojsijeva 12,6). Međutim, treba da imamo u vidu da uspešno testiranje u pogledu jednog ili više ovih obeležja ne čini nekoga pravim prorokom, baš kao što ni božanska vizija koju je imao car Navuhodonosor nije od njega načinila proroka u punom smislu tog pojma.

CENA KOJU PLAĆA PRAVI PROROK

Tokom godina koje smo proveli na službi u Južnoameričkoj izdavačkoj kući na španskom jeziku, dobijali smo brojne rukopise koji su sadržavali navodne proročke poruke za Crkvu adventista sedmog dana. Neke su nam slali samo da ocenimo njihov sadržaj. Drugi su stigli sa navodnim božanskim nalogom da ih odmah objavimo. Pošto im to nije bilo omogućeno, mnogo ljudi nas je osudilo na večno prokletstvo, jer se nismo povinovali njihovoj direktivi.

Ustanovili smo da većina tih navodnih proroka ima nešto zajedničko: skoro očajničku želju da budu priznati za proroke. Ipak, kad pogledamo iskustvo biblijskih proroka, vidimo da je bilo upravo suprotno: mnogi od njih opirali su se prihvatanju poziva (Jeremija 1,6; Isaija 6,5; 2. Mojsijeva 4,10­15), ili su tražili bezbrojne dokaze da treba da prihvate taj poziv (Sudije 6). Glavni razlog za to jeste što prorok po pravilu nije bio dobrodošao (Jeremija 20,2; 1. Carevima 18). „Najveći“ od svih proroka završio je sa glavom na srebrnom poslužavniku (Matej

poruka mora biti u skladu sa ranije otkrivenim istinama: „Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore“ (Isaija 8,20). Sâm Hristos pozivao se na „što je za njega u svemu pismu“ (Luka 24,27) u prošlosti, kako bi pokazao da su Njegova poruka kao proroka i Njegova žrtva kao Mesije istinite i da su se proročanstva tačno ispunila.

Zaista, istina je progresivna (nova istina se s vremenom otkriva), i kasniji proroci dodaju ideje i detalje istinama koje su već otkrili raniji proroci, ali te nove poruke ni u kom slučaju ne mogu biti u suprotnosti sa onima iz prošlosti.

Mada je tačno da je važna samo poruka, a ne njen glasnik, i da su proroci samo ljudi sa svim svojim slabostima i ograničenjima, Hristos nas poziva da pogledamo rodove u životu navodnog proroka kad sudimo o tome da li je pravi: „Po rodovima njihovijem poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodova zlijeh rađati, ni drvo zlo rodova dobrijeh rađati. Svako dakle drvo koje ne rađa roda dobra, sijeku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovima njihovijem poznaćete ih“ (Matej 7,16­20).

Iako ponekad treba da prođe neko vreme, grabežljivi vuk će pre ili kasnije pokazati svoje očnjake kroz masku pitome ovce.

Naravno, svaki prorok mora biti potpuno okrenut Hristu, priznavati božansko­ljudsku prirodu Hristovu, i pred ljudima slaviti Njegovu žrtvu: „Po ovome poznajte Duha Božijega, i duha lažnoga; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je; a svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga“ (1. Jovanova 4,2­3).

Isti Duh otkrio je sve proročke poruke u kanonu Svetog pisma; prema tome, svaka nova poruka mora biti u skladu sa ranije otkrivenim istinama.

9

od rečenog – uz opasku: „Ali ja vam kažem“ kakvo je ispravno tumačenje proročanstva.

I pošto Hristos nije bio samo veliki učitelj i prorok, već i naš primer za sve, bilo bi dobro da sledimo Njegove principe tumačenja Biblije kad je proučavamo.

Da li je On izneo svoje principe tumačenja Biblije u bilo kom svom učenju ili govoru? Jedan događaj neposredno pred Njegovo uznesenje do nebeskog Oca može nam pomoći da uočimo veliki broj tih principa. Pridružimo se Isusu na tom putu koji nas vodi da otkrijemo pravo značenje proročke reči. Hodajmo s Njim do Emausa i pustimo Ga da nas provede kroz neke principe tumačenja Biblije, koji će nas prosvetliti i zagrejati nam srce.

ISUSOVA HERMENEUTIKAU Luki 24, dok se obraća onoj

dvojici obeshrabrenih učenika koji su se vraćali u Emaus, Isus im prak­tično i šematski prikazuje nekoliko principa biblijskog tumačenja, koje je već davao svojim učenicima i sledbenicima tokom cele svoje službe na Zemlji.

Priča govori o dva učenika koji su išli ožalošćeni zbog nedavne Isusove smrti, jer su sa Njegovom smrću nestala sva njihova mesijanska očekivanja. Tada im se pridružio Isus, mada Ga oni nisu prepoznali. Čuvši iz njihovih usta razloge za njihovu obeshrabrenost, On odgovori: „O bezumni i sporoga srca za vjerovanje svega što govoraše proroci! Nije li trebalo da Hristos pretrpi i uđe u slavu svoju? I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu“ (Luka 24,25­27).

Iz Njegovog odgovora možemo izvući nekoliko principa tumačenja proročanstava:1. Kanonski princip. Hristos nije

tumačio istinitost svoje mesijanske misije u svetlu realnosti prvog veka oko sebe, niti kroz jevrejsku

Kod Isusa imamo jedan veoma interesantan fenomen. U Njemu se stapaju poruka i prorok. On je i najveće Očevo otkrivenje (Jovan 14,9) i veliki prorok (Jevrejima 1,2), kakvog su Ga prepoznali Njegovi savremenici (Jovan 6,14; Luka 7,16­17). „Gospode!“ rekla je čak i Samarjanka: „Vidim da si prorok“ (Jovan 4,19).

Hristos nije bio samo otkrivenje ili otkrivalac, poruka i glasnik, već i veliki tumač Svetog pisma. Kao prorok, On je prenosio direktne poruke sa Neba, a prema tradicionalnom, školskom shvatanju proroka, On je bio veliki zagovornik i tumač Tore. Čak i kao dete ostavio je učitelje Zakona bez reči: „I svi koji ga slušahu divljahu se njegovu razumu i odgovorima“ (Luka 2,47). Njegov autoritet kao tumača Svetog pisma priznavali su kako narod Izraela (Marko 1,22), tako i verske vođe u Jerusalimu, te su Mu se obraćali kao Učitelju koga je poslao Bog (Jovan 3,2).

Mada Hristos nije došao da promeni izvor otkrivenja (Zakon), već da ga ispuni (Matej 5,17), Njegova misija bila je da približi pravo značenje Svetog pisma ljudima koji su skrenuli ne samo sa njegovog pravilnog tumačenja, već i sa pravilnog upražnjavanja vere. Tako se Isus stalno suprotstavljao metodima vladajućeg tumačenja – pod­sećajući na ono „što je rečeno“ (stih 27) ili na ono što su oni shvatili

Da li čitate Bibliju na ispravan način?Šta je Isus rekao u pogledu tumačenja proročke reči?

Utorak

10

tumačenje dok proučavamo Bibliju.Koristeći prave principe

tumačenja proročanstava, Isus je želeo da dvojica ljudi na putu za Emaus prevaziđu svoju duhovnu obeshrabrenost i nastave da se raduju dobroj vesti o uskrslom Hristu, koji je pobedio smrt i donosi večni život. On je posti­gao svoj cilj, pošto su oni, posle proučavanja Biblije, priznali: „Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?“ (Luka 24,32)

Sledeći ove principe koje je usta­novio Hristos, ne samo da ćemo shvatiti biblijske istine već ćemo Mu takođe dozvoliti da nam obasja srca spasenjem, za koje sâmo Sveto pismo potvrđuje da je On došao da nam omogući.

Predlozi za molitvu

1. Kad počnete da proučavate Bibliju koristeći Isusove principe za njeno čitanje, molite se da vam Sveti Duh otkrije veze između delova Svetog pisma koje donose razumevanje.

2. Molite se za sve bolje shvatanje spasenja, tako da se njegovo značenje razvija u vašem odnosu sa Isusom.

3. Tražite od Svetog Duha da vam pruži svedočanstvo o vrednosti Svetog pisma u vašem životu, koje možete podeliti sa drugima.

2. Princip jedinstva Svetog pisma. U prvom članku iz ove serije naučili smo da je celokupno Sveto pismo nadahnuto od istog Duha i u potpunosti je Božja Reč, mada su Bibliju pisali mnogobrojni pisci u periodu od mnogo vekova. U tom smislu jedinstvo i sklad, koji su od presudnog značaja, postoje između svih njegovih delova (Matej 5,17; 2. Timotiju 3,16).

Hristos je ovaj princip istakao pred svoja dva učenika koji su bili na putu za Emaus kada „počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu“ (Luka 24,27). Pozivajući se na Mojsija (Petoknjižje) i „sve proroke“, Isus je u svom objašnjenju koristio celu Bibliju koja je u to vreme bila poznata – jevrejsku Bibliju – naglašavajući princip jedinstva Pisma.

3. Hristološki princip. Jedan razlog zašto je Isus koristio celu jevrejsku Bibliju da pokaže „što je za njega u svemu pismu“ bio je što celo Pismo „svjedoči“ o Njemu (Jovan 5,39). Novi zavet je potvrdio ovo opisujući Hrista kao ispunjenje i cilj „obećanja očevima“ (Rimljanima 15,8), pošto „za ovo svjedoče svi proroci“ (Djela apostolska 10,43), „jer koliko je obećanja Božijeh, u Njemu su Da“ (2. Korinćanima 1,20).

4. Princip spasenja. Sveto pismo nije napisano samo da zadovolji intelektualnu radoznalost, tako da ne treba da ga proučavamo samo da bismo pobedili u nekoj debati ili pokazali da imamo ispravnu doktrinu. Ističući da je On bio ispunjenje svih obećanja iz Pisma, Hristos je sebe predstavio kao Jagnje Božje koje je u stanju da spase. Otkriće Njegovog spasenja je sveukupna svrha Pisma i osnovna ideja za

tradiciju ili grčku filozofiju, koje su bile dominantne kulture toga vremena. Naprotiv, On je koristio „što je za njega u svemu pismu“ (stih 27). Odnosno, On je koristio Sveto pismo za tumačenje biblijske informacije – Njegove sopstvene uloge kao Mesije. Otuda se informacija potrebna da se protumači Biblija nalazi u kanonu samog Pisma. Pismo je sopstveni tumač.

Sâm Hristos je uspostavio nadmoćnost Biblije nad tradicijom (Matej 15, 3­6), a drugi pisci su isticali činjenicu da Pismo ima premoć nad ljudskom filozofijom (Kološanima 2,8), nad ljudskim razumom (Priče Solomunove 14,12) i nad takozvanim svetskim znanjem, čijim se delom može smatrati i nauka (1. Timotiju 6,20).

Osnovna naučna procedura zahteva da naše hermeneutičke pretpostavke proističu iz onog što nameravamo da razumemo. Oslanjanje na filozofiju radi uspostavljanja teoloških hermeneutičkih pretpostavki podrazumeva raskidanje sa kanonskim principom. Umesto da slede iz filozofskih pretpostavki, principi tumačenja moraju se izvući iz samog Svetog pisma kako bi protumačili biblijsku informaciju.

Sâm Hristos je uspostavio nadmoćnost Biblije nad tradicijom, a drugi pisci su isticali činjenicu da Pismo ima premoć nad ljudskom filozofijom.

11

Skidanje prašine sa Zakona i SvedočanstvaKako živimo u svetlu proročke reči?

Sreda

12

Božji narod retko je imao dobar odnos sa svojim prorocima. Zbog toga su oni koji su bili pozvani za proročku službu često oklevali da prihvate taj poziv, imajući na umu da su ljudi obično odbacivali i glasnika i njegovu poruku. Tako su proroci uvek skupo plaćali iznošenje Božje proročke reči. Isus je isticao da će se sa hrišćanima loše postupati „jer su tako progonili proroke prije

vas“ (Matej 5,12). A Stefan je upitao jevrejski Sinedrion: „Kojega od proroka ne protjeraše oci vaši?“ (Djela apostolska 7,52)

To je vrsta lošeg prijema sa kojim su proroci morali da se suoče. Neprijateljstvo prema proročkoj reči, međutim, nije bilo jedino odbacivanje koje su proroci trpeli od Božjeg naroda. Snažno protivljenje tokom prorokovog života prerastalo je u sve veću nezainteresovanost, što bi na kraju dovelo do zaborava proročanstva – i to se često nije moglo izbeći. A posledica neuvažavanja proročke reči po pravilu su bili propast i otpadništvo.

ISTINSKO PROBUĐENJE

U najgorim vremenima otpada ili narodne nesreće Bog je spasavao proročanstvo od zaborava kako bi došlo do duhovnog probuđenja. Tako je tokom obnove Božjeg hrama u vreme Josije, Helkija rekao hroničaru Safanu: „Nađoh zakonik u domu Gospodnjem“ (2. Dnevnika 34,15). Čini se kao neka naučnofantastična priča da je Božja proročka poruka skupljala prašinu u nekom napuštenom uglu hrama!

Kad je čuo šta piše u ovom proročanstvu, Josija je potvrdio: „...Jer je velik gnjev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše riječi Gospodnje da čine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi“ (stih 21). Ostalo je istorija. Josija je okupio sav narod da čuje Reč; car i narod obnovili su svoj zavet sa Bogom i proslavili su možda najpoznatiju pashu svih vremena: „I ne bi pasha praznovana kao ova u Izrailju od vremena Samuila proroka, niti koji od careva Izrailjevijeh praznova pashu kao što je praznova Josija sa sveštenicima i Levitima i sa svijem Judom i Izrailjem što ga se nađe, i s Jerusalimljanima“ (2. Dnevnika 35,18).

Nešto slično desilo se u vreme Nemije, kad „donese Jezdra sveštenik zakon pred zbor, ... i čita je na ulici koja je pred vratima vodenijem od jutra do podne ... i uši svemu narodu bijahu obraćene ka knjizi zakonskoj“ (Nemija 8,2­3). Tri sedmice kasnije probuđenje se nastavilo: „...Skupiše se sinovi Izrailjevi posteći... I stajahu na svom mjestu, te im se čitaše zakon Gospoda Boga njihova četvrt dana, a drugu četvrt ispovijedahu se i poklanjahu se Gospodu Bogu svojemu“ (Nemija 9,1­3). Posle tog probuđenja usledila je reforma: „Pristaše sa braćom svojom, glavarima svojim, i dođoše te se zakleše i kletvom zavezaše da hodimo po zakonu Božijemu, koji je dat preko Mojsija sluge Božijega, i da držimo i izvršujemo sve zapovijesti Gospoda Boga svojega i zakone njegove i uredbe njegove“ (Nem. 10,29). Obećali su da se neće mešati sa „narodima zemaljskim“, da će držati subotu kako je zapoveđeno,

13

Živeti u skladu sa verom znači izvršavati Božju volju ne sumnjajući u njen pravac, čak i kad ne razumemo njenu svrhu u prošlosti i ne vidimo ono što nas čeka. Kako se to postiže? „Kako biste živeli u svetlosti, morate doći tamo gde svetlost sija.“2 Ključno je dozvoliti sebi da „budemo spaseni (svetlošću), da to u potpunosti doživimo, i da to prenesemo onima koji žive u tami“.3

Kad smo mi odlučili da zasnujemo porodicu, nastojali smo da u svom životu slušamo „Šema“ zapovest:

„Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje. I neka ove riječi koje ti ja zapovijedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sjediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad liježeš i kad ustaješ. I veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim“ (5. Mojsijeva 6,4­9).

Ovaj tekst sadrži tri principa kako bi nam svetlost proročke reči sijala u životu.

Prvo, govori o prioritetima. Bog treba da je u našem srcu na prvom mestu (stih 5).

„..Vjerujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, vjerujte prorocima njegovijem i bićete srećni“ (2. Dnevnika 20,20). Da, Sveto pismo može da nam ponovo zapali dušu, učini nas mudrim, unese radost u naša srca i pokaže nam ispravan stav prema životu: „Zakon je Gospodnji svršen, krijepi dušu; svjedočanstvo je Gospodnje vjerno, daje mudrost nevještome. Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovijest je Gospodnja svijetla, prosvjetljuje oči“ (Psalam 19,7­8).

TRI PRINCIPA „ŠEMA“ ZAPOVESTI

Malo nas je koji smo pošteđeni disfunkcionalne porodice u prošlosti. Nezdravi međusobni odnosi mogu poticati od onog ko je odlučio da se ne drži Božjeg saveta. To stvara bol i patnju, čak i kad je Božja ljubav sredstvo za umirenje koje u naš život donosi isceljenje i oproštaj. Međutim, niko ne treba da ponavlja te negativne, nasleđene obrasce. Svi se mi možemo karakterno preobraziti i tokom života promeniti trend celokupne genealogije ukoliko odlučimo da napustimo te negativne stavove i obrasce ponašanja, kako bismo živeli u skladu sa verom i u svetlu proročke reči.

da će pomagati drugima, da će izdržavati hram i njegove službe, i da će davati desetak i prinos (stihovi 30­39).

Sve se ovo događa kad obrišemo prašinu sa proročke reči i u svoj život unesemo Božju volju.

SKIDANJE PRAŠINE SA PROROKA

Prema Globalnom pregledu crkvenog članstva za 2018. godinu, 48% adventista sedmog dana širom sveta svakodnevno proučava Bibliju.1 Mada ova statistika može delovati kao „čaša puna do pola/čaša prazna do pola“, zavisno od toga s kim pričate, jasno je da mi kao crkva imamo mesta za poboljšanje naših navika u pogledu čitanja Biblije. Usred tame u kojoj se svet nalazi, Biblija može da unese svetlost i nadu u naš život, da nam pomogne da druge povedemo ka Hristu i da osvetli naš put do Neba: „I imamo najpouzdaniju proročku riječ, i dobro činite što pazite na nju, kao na vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašima“ (2. Petrova 1,19).

Mi smo po prirodi skloni da se oslanjamo na sopstvenu inteligenciju, snagu ili pamet, zaboravljajući da je naše srce „prijevarno“ (Jeremija 17,9). Zbog toga nam je jedino sigurno da verujemo u proročku reč:

14

Drugo, podstiče nas da provodimo vreme sa Rečju Božjom. Treba da je čitamo i o njoj razgovaramo od jutra do večeri (stihovi 6 i 7).

Treće, govori o uticajima. Božja Reč mora uvek biti pri ruci i predstavljati glavni uticaj na naš um kroz avenije duše (stihovi 8 i 9).

Prema tome, ako posvetimo dovoljno vremena pravim uticajima Reči Božje, naši prioriteti će doći na pravo mesto, a Bog će vladati u našem životu i u našem domu.

SIGURNO VOĐSTVO ZA NAŠE VREME

Kao adventisti sedmog dana mi imamo dvostruko preimućstvo. Ne samo da imamo Bibliju – koja je naš standard vere i prakse – već i savremeno ispoljavanje proročkog dara u svedočanstvima Elen Vajt. Zašto je to prednost? Zato što skoro 2000 godina po završetku pisanja Biblije imamo božansko vođstvo kako da primenimo Sveto pismo na kontekst života koji živimo i na našu misiju na kraju vremena.

Kao porodica imali smo koristi od čitanja i primene tekstova Elen Vajt u našem životu. Poruke mladima i Pisma mladima koji se vole ohrabrile su nas da se pametno molimo za brak zasnovan

na strahu Božjem. Usmeravanje dece, Vaspitanje i Adventistički dom i dalje su izvor solidnih uputstava među tolikim ljudskim teorijama o podizanju dece koje trenutno preplavljuju svet. Osim toga, odajemo joj veliko priznanje na njenim već stotinu godina starim savetima o ishrani i zdravlju radi postizanja zdravog načina života.

Kad smo se zadubili u knjige Put Hristu i Čežnja vekova, to je bilo jedno od najboljih iskustava sa Hristom na našem duhovnom putovanju, dok su nas Um, karakter i ličnost naveli da još više ojačamo samokontrolu i svoje navike mišljenja usklađujemo tako da Bogu budu po volji.

Homiletičke aplikacije i biblijske interpretacije Elen Vajt oblikovale su i obogatile naše propovedi, dok nas njen jedinstveni teološki pristup i dalje iznenađuje svojom dubinom, imajući na umu da on već godinama pomaže da se naša denominacija održi uprkos udarcima koje nam zadaju neprijatelji.

BUDUĆI IZAZOVI

Dok nastavljamo borbu za poštovanje sigurnog proročkog vođstva Biblije i spisa Elen Vajt, cela jedna generacija spremna je i čeka da tamo negde bude osvojena. Slaba stopa čitanja kod

novih naraštaja, uz pomoć žestoke konkurencije pametnih telefona i drugih ekrana, čini ovaj izazov još težim.

Na pragu večnosti, međutim, u svetu koji pluta bacan svim vrstama vetrova ideja i doktrina, mi imamo sigurno sidro u proročkoj reči, kao i jasne koordinate da stignemo do bezbedne luke. Neka njena svetlost obasjava put nama i drugima, sve dok se ne pojavi „zvezda danica“.

Predlozi za molitvu

1. Molite se Gospodu za vaš stav prema Njegovom Zakonu i vašu želju da ga slušate.

2. Hvalite Boga, kao u Davidovim psalmima, za svetlost koju On donosi na vaš put svojim vođstvom i zapovestima.

3. Molite Boga da donese svoju svetlost celom svetu u njegovim mukama, naročito kroz proročku reč Biblije i spise Elen Vajt.

1 Vidi „Dosegnuti svet: kako?“ – delimični izveštaj ključnih zaključaka iz ankete vernika globalne crkve, za 2018. godinu, www.adventistresearch.org/sites/default/files/files/AC2018%20-%20Global%20Church%20Member%20Survey%20Data%20Report.pdf .

2 Elen Vajt, Svedočanstva za crkvu, vol. 4, str. 106.3 Ibid, vol. 2, str. 123.

15

predviđeni da predstavljaju određeni znak u kontekstu pojave hrišćanske crkve i početnog širenja jevanđelja. Drugo gledište uči da Sveti Duh može duhovne darove davati u bilo koje vreme ljudima koji nisu prvobitna dvanaestorica apostola.

Zastupnici prvog gledišta poriču mogućnost ponovnog javljanja darova, pozivajući se na princip sola scriptura i insistirajući na tri tvrdnje: (1) zatvaranju biblijskog kanona; (2) nepogrešivom i dovoljnom autoritetu Biblije; i (3) savršenoj podobnosti Svetog pisma za vođenje crkve. Drugim rečima, oni smatraju da je svedočanstvo dato u zatvorenom kanonu Biblije dovoljno da vodi crkvu do kraja vremena.

Osim poučavanja Reči i saopštavanja Božje volje kao redovne i stalne službe, proroci se često upućuju u krizne scenarije. U vreme teškoća, nastalih bilo zbog spoljnih faktora ili zbog internih okolnosti poput otpada, proroci su preuzimali vođstvo usred sukoba i zbrke u takvim posebnim situacijama ili jednostavno objavljivali posebnu poruku u nekom trenutku plana spasenja.

Neki od tih proroka nisu postali deo kanona, na primer Natan, Ahija i Ido (2. Dnevnika 9,29). Ono što su nekanonski proroci govorili ili pisali bilo je verodostojno i obavezujuće za ljude njihovog doba (2. Samuilova 12,7­15), jer se verodostojnost nekog proročanstva zasniva na njegovom nadahnuću. Proročki dar nekanonskih proroka nije im dat da zameni svedočenje kanonskih proroka, već da zadovolji konkretne potrebe Božjih ljudi. Mora se, međutim, primetiti da je ono što su ti proroci učili bilo u skladu sa Božjim otkrivenjem, datom kanonskim prorocima.

Pravi i lažni proroci, stari i noviJe li proročki dar ograničen na prošlost?

Četvrtak

Posle sastanka u crkvi jedna tinejdžerka postavila je ovo jasno, direktno pitanje: „Zašto mi Bog ništa ne govori?“

Jednostavan odgovor bi bio da Bog svakome od nas govori kroz Bibliju. Ali ova tinejdžerka je želela da zna zašto se Bog ne obraća baš njoj.

Mnogi se vernici pitaju zašto im se Bog danas ne obraća direktno. Mada je tačno da nam se On obraćao u prošlosti preko proroka, a naročito preko svog Sina

(Jevrejima 1,1), možemo se s pravom zapitati: zašto nam On danas ne govori? Odgovarajući na to pitanje, razmatramo da li je proročki dar nestao sa zatvaranjem biblijskog kanona, ili je Bog od tada podizao svoje proroke ili će to činiti u budućnosti.

DAR KOJI JE NESTAO?Postoje dva različita mišljenja u pogledu veka trajanja proročkog

dara. Jedni veruju da su duhovni darovi, kao što su govorenje tuđim jezicima, proroštvo i isceljivanje, prestali da postoje posle vremena apostola. Prema tom shvatanju, to su bili natprirodni darovi

16

zvale su se poznim. Stari zavet koristi ovaj fenomen palestinskog poljoprivrednog ciklusa kao simbol duhovnog dara koji Bog daje svom narodu preko svog Duha (Os. 6,3).

Petar i drugi apostoli doživeli su rani dažd. Pozni dažd doći će sa istom silom Duha i Božji narod će ispoljiti proročki duh između ta dva. Danas, dok mi – „ostatak koji pozove Gospod“ (Joil 2,32) – očekujemo skori povratak Isusov, pozvani smo da doživimo duhovni pozni dažd. Ovo izlivanje Duha Svetoga biće obilnije nego prethodno. Ono će učiniti da „vaši sinovi i vaše kćeri... proriču, vaši starci...sanjaju snove“ a „vaši mladići... vide utvare“ (stih 28).

Predlozi za molitvu

1. Molite se naročito da sagledate novozavetna proročanstva koja govore o našem vremenu.

2. Molite Boga da u vaš um tako duboko usadi svoje istine da vas nikad ne prevari neki vešto napravljen falsifikat .

3. Izrazite Bogu svoju odluku da ćete verovati Njegovom vođstvu u svim stvarima i da će vas to sačuvati od opasnosti lažnih proroka.

Mi zaključujemo da ovo ispoljavanje proročkog dara nije bilo ograničeno na kanon.

DAR ZA VREME KRAJAIsus je govorio da će se na

Zemlji pojaviti lažni proroci koji će govoriti da prorokuju u Njegovo ime (Matej 7,15­23). Ti lažni proroci će se aktivirati na kraju vremena, pokazujući znake i čudesa, i pokušavajući da prevare čak i izabrane (Matej 24,24). Isus je dao to upozorenje, jer će se javiti lažno proroštvo koje će biti u suprotnosti sa istinskim darom na kraju vremena.

Govoreći naročito o kraju vremena, Joil proročki najavljuje obilno izlivanje Božjeg Duha na Njegov narod. To će se naročito pokazati kod mladih ljudi koji će viđati utvare, kod starijih ljudi koji će sanjati snove i kod sinova i kćeri koji će proricati (Joil 2, 28­29). Kako znamo da Joil misli na kraj vremena? Zato što ovo proročanstvo daje vremenski okvir za pojavu proročkog dara. On pominje kosmičke fenomene poput pomračenja sunca i krvavog meseca. On takođe govori o katastrofama na zemlji, koje su simbolički opisane kao „krv i oganj i pušenje dima“. Sve to mora prethoditi „velikom i strašnom danu Gospodnjem“ (stihovi 30 i 31).

Apostol Petar primenio je Joilovo proročanstvo na Pedesetnicu (Silazak Svetoga Duha) (Djela apostolska 2,16­21), što povezuje proročki dar sa darom jezika. Zašto? Joilovo proročanstvo nadolazećeg proročkog dara pominje se u kontekstu „dažda ranog i poznog“ (Joil 2,23­32). Jesenje kiše, koje su semenu omogućavale da proklija i zakoreni se, zvale su se ranim. Prolećne kiše, koje su omogućavale semenu zrenje i pripremu za žetvu,

Od vremena Jovana, pisca Otkrivenja, biblijski kanon je zatvoren i druge nadahnute knjige se ne mogu dodavati.

Pitanje koje danas možemo postaviti glasi: Da li je od zatvaranja biblijskog kanona bilo nekih proroka koje je poslao Bog? I da li neki od njih može da ustane sada ili u budućnosti?

POŽELJAN DARNovi zavet daje istaknuto mesto

proročkom daru među darovima Svetog Duha. Tako mu je jednom prilikom apostol Pavle dao prvo mesto među službama koje najviše koriste crkvi, a u dva navrata mu je dodelio drugo mesto (vidi Rimljanima 12,6; 1. Korinćanima 12,28; Efescima 4,11). Štaviše, on ohrabruje vernike da žude za tim darom (1. Korinćanima 14,1 i 39), čak i ako Sveti Duh te darove deli uvek onako kako On to želi.

Tako Pavle dva puta ističe da je Bog dao proroke u crkvi (1.Korinćanima 12,28; Efescima 4,11). Osim toga, on tvrdi da je novozavetna crkva izgrađena na temelju apostola i proroka (Efescima 2,20). To su novozavetni proroci jer je, kako Pavle kaže u Efescima 3,4­5, Sveti Duh otkrio tajnu Hristovu apostolima i prorocima, koja nije bila obznanjena ranijim generacijama.

Isus je dao to upozorenje, jer će se javiti lažno proroštvo koje će biti u suprotnosti sa istinskim darom na kraju vremena.

17

J a često kontaktiram sa sveštenicima različitih denominacija tokom susreta Argentinskog biblijskog društva. Jednom prilikom, jedan od njih pokazao je zanimanje za

trenutno stanje Crkve adventista sedmog dana. On je bio upoznat sa našim obrazovnim i zdravstvenim institucijama i divio se brzini širenja naše crkve u Južnoj Americi. Pri kraju našeg razgovora, onako uzgred, rekao je: „Samo mi je žao što imate Elen Vajt kao proroka.“ I zaista, naši prijatelji po jevanđelju često su rezervisani u vezi s tim pitanjem.

Šta je tačno Elen Vajt ostavila u nasleđe Crkvi adventista sedmog dana? I koliko su danas njeni tekstovi važni za našu crkvu? Pokušaćemo da na ovo damo odgovor koji može služiti kao polazna tačka za razmišljanje o ovoj temi sa stanovišta crkve.

NJENA ZAOSTAVŠTINAPoricanje zaostavštine Elen Vajt

za adventiste sedmog dana bilo bi ravno dovođenju u pitanje važnosti Lutera za luterane, ili Džona i Čarlsa Veslija za metodiste. I zaista, njen značaj prevazilazi činjenicu da je bila saosnivač pokreta koji će postati Adventistička crkva.1 Ono što je napisala dalo je filozofski i teološki temelj za osnivanje baš onih obrazovnih i zdravstvenih institucija koje su zadivile pastore drugih crkava. Bez vizije, vođstva i lične žrtve Elen Vajt (pored napora Džejmsa Vajta i Džozefa Bejtsa), „danas ne bi bilo Crkve adventista sedmog dana.“2 Kakav paradoks da je pastor o kome sam govorio hvalio te institucije, a istovremeno kritikovao osobu koja je položila njihove temelje!

Elen Vajt nije bila samo odlučni vizionar. Ona je takođe sebe smatrala „Božjim glasnikom“,3

Ljudi veće svetlosti i ljudi manje svetlostiZašto je Bog podigao proroka da vodi crkvu ostatka?

Petak

18

sedmog dana i dilema oko proročkog dara (Accepting Ellen White’s Gift:Early Seventh-day Adventists and the Gift of Prohecy Dilemma), Nampa, Idaho: Pacific Press Pub. Assn. 2016, str. 88 i 89.

5 „Sveto pismo svedoči da je proroštvo jedan od darova Svetog Duha. Taj dar je znak raspoznavanja crkve na kraju vremena i mi verujemo da se on ispoljio u službi Elen Vajt. Njeni spisi govore sa proročkim autoritetom i donose ugodnost, vođstvo, uputstva i poboljšanja crkvi. Oni takođe jasno govore da je Biblija merilo prema kome se sva učenja i iskustva moraju proveravati. (4. Mojsijeva 12,6; 2. Dnevnika 20,20; Joil 2,28-29; Amos 3,7; Djela apostolska 2, 14-21; 2. Timotiju 3,16-17; Jevrejima 1,1-3; Otkrivanje 12,17; 19,10; 22,8-9;)“ (Adventisti sedmog dana veruju: Biblijsko izlaganje osnovne doktrine (Seventh-day Adventists Believe: A Biblical Exposition of Fundamental Doctrine) Silver Spring, Md: Generalna konferencija adventista sedmog dana, 2018. str. 253.

6 Njen literarni korpus obuhvata više od 20 knjiga (bez kompilacija), oko 200 traktata i pamfleta, više od 5.000 članaka po časopisima, 6.000 pisama kucanih na pisaćoj mašini i opšte rukopise kao i dnevnike, što sve čini više od 100.000 stranica napisanih tokom njene 70-godišnje službe (1844-1915). Vidi Džordž E. Rajs: „Duhovni darovi“ (Spiritual Gifts) u Teološkom priručniku adventista sedmog dana (Handbook of Seventh-day Adventist Theology) , ed. Raul Dederen (Hagerstown, Md.: Review an Herald Pub. Assn. 2000, str. 636).

7 Den Betner: „Tajne dugovečnosti“ (Secrets of Long Life), časopis National Geographic, nov. 2005; Den Betner: „Plave zone: Kako živeti duže – pouke od ljudi koji su živeli najduže“ (The Blue Zones: Lessons for Living Longer from People Who’ve Lived the Longest), Washington D. C. National Geographic Society 2008.

8 Ona je pisala: „Na Bibliju se obraća malo pažnje, a Bog je dao manju svetlost da vodi muškarce i žene do veće svetlosti“. Izabrane poruke (Selected Messages), knjiga 3, str. 30.

9 Elen Vajt je davala kategorične izjave o pravom odnosu svojih spisa i Svetog pisma: „Brat J. bi uneo zabunu nastojeći da učini da izgleda kao da je svetlost koju je Bog dao kroz Svedočanstva (odnosno spisa Elen Vajt) dodatak Božjoj Reči, ali ovde on predstavlja stvari u lažnom svetlu. Bog je na ovaj način hteo da privuče svoj narod svojoj Reči, da mu omogući njeno bolje razumevanje.“ Testimonies for the Church, (Mountain View, Calif.: Pacific Press Pub. Assn. 1948) knjiga 4, str. 246.

10 Citirano u knjizi V. A. Spajsera (Spicer): Duh proroštva u adventističkom pokretu (The Spirit of Prophesy in the Advent Movement), Washington, D. C. Review and Herald Pub. Assn. 1937 str. 30.

konferencije kojoj je prisustvovala 1909. godine, ona je podigla svoju Bibliju pred delegatima i rekla: „Braćo i sestre, preporučujem vam ovu knjigu.“10

Najbolji način na koji mi, adventisti sedmog dana, u 21. veku možemo da odamo počast zaostavštini Elen Vajt jeste da i dalje budemo poznati kao „ljudi Knjige“, ljudi koji vole Isusa i uzdižu Bibliju kao osnovno merilo vere i životne prakse.

Predlozi za molitvu

1. Molite Boga da razumete Njegovog proroka za poslednje vreme, Elen Vajt, i način na koji Duh želi da utiče na vaš život preko njenih reči.

2. Tražite od Gospoda pomoć da se svakodnevno posvećujete proučavanju Njegove Reči i da je primenjujete u praksi u svakom trenutku.

3. Hvalite Boga za obimno svedočanstvo koje je dao radi vašeg duhovnog jačanja, kako biste se uspešno suočili sa izazovima poslednjeg vremena.

1 Elen Vajt je 1863. godine saosnivač (sa Džozefom Bejtsom i Džejmsom Vajtom) denominacije od oko 3.500 članova, koja je prerasla u svetsku crkvu od oko 21 milion krštenih vernika.

2 Džordž R. Najt: Upoznajte Elen Vajt: Novi pogledi na njen život, dela i glavne teme (Meeting Ellen White: A Fresh Look at Her Life, Writings, and Major Themes) Hagerstown, Md. Review and Herald Pub.Assn. 1996, str. 59.

3 Ona je izjavila: „Pola veka sam Božji glasnik i dokle god živim, nastaviću da prenosim poruke koje mi Bog šalje za Njegov narod“ (Izabrane poruke-Selected Messages, Washington, D. C. Review and Herald Pub. Assn. 1980 3. knjiga, str. 71).

4 „Način na koji adventisti sedmog dana prihvataju novije ispoljavanje proročkog dara (u službi Elen Vajt) zasnovano je na Bibliji i njenom učenju... Dar Elen Vajt, u koji su oni (rani adventisti) verovali, bio je deo istinskog ispoljavanja biblijskih darova Duha“ (Teodor N. Leveterov: Prihvatanje Elen Vajt: rani adventisti

što je za posledicu imalo da njen poziv i misija odigraju ključnu ulogu u nastanku i razvoju ove denominacije. Međutim, ta izjava nije bila automatski prihvaćena. Njeni savremenici, i svaka nova generacija adventističkih vernika od tada, ocenjivali su njene tekstove i službu primenom biblijskih testova za prihvatanje nekog proroka.4 Ovo prihvatanje je sročeno pod brojem 18 osnovnih verovanja Adventističke crkve.5

Tekstovi i učenja Elen Vajt obuhvataju niz tekućih problema i mogu se tumačiti kao dokaz njihove trajne važnosti.6 Pomenimo samo jedan primer: njeni saveti za fizičko, mentalno, i duhovno zdravlje – u skladu sa Hristovom trostrukom službom isceljivanja, učenja i propovedanja – učinili su članove adventističkog pokreta jednim od najdugovečnijih i najzdravijih „naroda“ na Zemlji.7

NJEN NAJVEĆI DOPRINOS Prevođenje tekstova Elen Vajt

sa engleskog na druge jezike zahteva obraćanje pažnje na detalje. Njene reči su tako isprepletene sa bezbrojnim biblijskim parafrazama i odlomcima koje je koristila da podrže ono što je pisala, da je od ključnog značaja razlikovati njene izraze od biblijskih tekstova, kako bi se prevodilo samo ono prvo, a prepisivalo ono drugo iz Biblije na odgovarajućem jeziku.

Ona je bila svesna da se njena poruka sastojala od primene biblijske poruke Božjem narodu na kraju vremena. Iznad svega, njoj je bilo jasno da su njena svedočanstva „manja svetlost“, predodređena da vode ljude do „veće svetlosti“ – Svetog pisma.8 Ona je prihvatala da njene poruke podležu kanonskom autoritetu Svetog pisma, te je pozivala svoje slušaoce i čitaoce da proučavaju Bibliju i sprovedu njenu poruku u praksi.9 Govoreći skupu na poslednjem zasedanju Generalne

Elen Vajt je bila svesna da se njena poruka sastojala od primene biblijske poruke Božjem narodu na kraju vremena.

19

Prorok za Božji narod na kraju vremenaŠta je Elen Vajt rekla o svojoj ulozi Gospodnjeg glasnika?

NAPISALA: ELEN VAJT

Druga subota

20

Oholost, samoljublje, mržnja, zavist i ljubomora smanjili su moć zapažanja, a istina, koja bi vas učinila mudrim na putu do spasenja, izgubila je svoju sposobnost da osvoji um i drži ga pod kontrolom. Ne shvataju se upravo osnovni principi pobožnosti, zato što ne postoje glad i žeđ za poznavanjem Biblije, čisto srce i svetost života. Svedočanstva ne služe da umanje važnost Reči Božje, već upravo da je uzdignu i privuku je nama, tako da divna jednostavnost istine može da dopre do svakoga.

Dalje sam kazala: „Kao što je Božja Reč zaštićena svim ovim knjigama i knjižicama, tako je i vas Bog kao zidom zaštitio prekorima, savetima, upozorenjima i ohrabrenjima. Ovde plačete pred Bogom, u agoniji svojih duša, tražeći više svetlosti. Bog me je ovlastio da vam kažem da nijedan zrak svetlosti kroz Svedočanstva neće obasjati vaš put, sve dok ne primenite svetlost koja vam je već data. Bog vas je zaštitio svetlom kao zidom, ali vi niste cenili tu svetlost; vi ste je pogazili. Dok su neki od vas prezirali tu svetlost, drugi su je zanemarivali, ili je sledili nezainteresovano. Malo je onih koji su svim srcem rešili da budu poslušni svetlosti koju im je Bog dao u svojoj ljubavi.

Neki, pak, koji su dobili posebna upozorenja kroz Svedočanstva, zaboravili su za nekoliko sedmica te prekore. Nekima su Svedočanstva ponovljena više puta; ali oni nisu smatrali da je to dovoljno bitno da bi se pažljivo saslušalo. Ona su se njima činila kao puste priče. Da su obratili pažnju na datu svetlost, izbegli bi gubitke i iskušenja koje smatraju teškim i okrutnim.

Oni samo sebe moraju da krive za to. Na svoj vrat su namakli

U noći 30. aprila 1871. pošla sam na spavanje veoma neraspoložena. Već tri meseca sam se osećala vrlo obeshrabrenom. Često sam se molila da mi se smanji duhovni nemir. Molila sam Boga da mi pomogne i dâ snage da izađem iz teške depresije koja mi je sputavala veru i nadu i činila me beskorisnom.

Te noći usnila sam jedan san koji me je veoma obradovao. Sanjala sam da prisustvujem nekom važnom

sastanku sa mnogo učesnika. Mnogi su se usrdno molili Bogu i izgledalo je kao da nose neki teret. Oni su od Gospoda tražili posebnu svetlost. Nekolicina je izgledala kao da je na velikim mukama; njihova osećanja bila su jaka; sa suzama u očima preklinjali su da dobiju pomoć i svetlost. Naša najistaknutija braća po veri bila su deo ovog dirljivog prizora. Brat A ležao je ničice na podu, očigledno veoma uznemiren. Njegova žena sedela je u društvu nezainteresovanih podrugljivaca. Izgledalo je kao da želi da svi shvate da i ona osuđuje učesnike koji se tako ponižavaju.

Sanjala sam da je Duh Gospodnji sišao na mene i ja sam ustala usred tih povika i molitvi i rekla: „Duh Gospoda Boga je na meni. Osećam potrebu da vam kažem da morate početi da radite svaki za sebe. Vi tražite Boga i želite da On umesto vas uradi posao koji je odredio vama. Ako sami uradite ono što znate da treba da uradite, onda će vam Bog pomoći kad vam pomoć bude potrebna. Ostavili ste neurađeno baš ono što vam je Bog zadao da uradite. Zovete Boga da uradi vaš posao. Da ste sledili svetlost koju vam je On dao, onda bi vam On dao još više svetlosti da vas obasja; ali dok zanemarujete savete, upozorenja i prekore koji su vam upućeni, kako možete očekivati da vam Bog dâ više svetlosti i blagoslova uprkos tom zanemarivanju i preziru? Bog nije čovek; On neće da se prema Njemu postupa s nepoštovanjem.“

Uzela sam dragocenu Bibliju i oko nje stavila nekoliko primeraka „Svedočanstava za crkvu“, namenjenih Božjem narodu. Rekla sam: „Ovde su opisani slučajevi skoro svih vas. Istaknuti su gresi kojih se treba kloniti. Savet koji tražite može se naći ovde, a on je dat i za druge slične slučajeve.

Bog vam je rado davao pravilo po pravilo i uputstvo za uputstvom. Ali nema vas mnogo koji zaista znate sadržaj Svedočanstava. Niste dobro upoznati sa Svetim pismom. Da ste dobro proučili Božju Reč, sa željom da dostignete biblijski standard i postignete hrišćansko savršenstvo, Svedočanstva vam ne bi bila ni potrebna. Upravo zato što ste propustili da se upoznate sa Božjom nadahnutom Knjigom, On nastoji da dopre do vas kroz jednostavna, direktna svedočanstva, skrećući vam pažnju na reči nadahnuća koje vi niste poslušali, i podstičući vas da svoj život uskladite sa njenim čistim i uzvišenim učenjima.

Bog se potrudio da vas kroz data svedočanstva upozori, prekori, posavetuje, i da u vaš um utisne važnost istine svoje Reči. Pisana Svedočanstva ne treba da donesu novu svetlost, već da u srca unesu istine nadahnuća koje su već otkrivene. Čovekova dužnost prema Bogu i svojim bližnjima jasno je određena u Božjoj Reči; a ipak, malo je vas koji ste poslušni datoj svetlosti. Dodatna istina se ne iznosi; ali Bog je kroz Svedočanstva pojednostavio velike istine koje su već date, i na svoj izabrani način izneo ih pred ljude da bi im probudio um i u njega ih utisnuo, tako da niko ne ostane bez izgovora.

21

prodiranje ove svetlosti do Božjeg naroda, kome je ona neophodna u svim opasnostima ovih poslednjih dana.

Tvoj uspeh leži u tvojoj jednostavnosti. Čim od toga odstupiš i svoje svedočanstvo uskladiš sa mišljenjem bilo koga, tvoja snaga će nestati. Skoro sve u ovo vreme je doterano i nerealno. Svet obiluje svedočanstvima datim da trenutno zadovolje i očaraju i da sebe uzdižu. Tvoje svedočanstvo je druge vrste. Ono treba da dosegne do najsitnijih detalja, održavajući slabašnu veru u životu i uveravajući vernike da treba u životu da sijaju kao svetlost“ – Skice iz života (Life Sketches) str. 197­202.

Predlozi za molitvu

1. Molite Boga da vas drži u jednostavnosti vaše prve čiste vere u Njega.

2. Molite se da dobijete svetlost u pogledu zabavnih sadržaja koje ste možda pustili da uđu u vaš život, a koji vas odvraćaju od komuniciranja sa Bogom.

3. Uzdignite članove svoje porodice i svoje crkve i tražite spasenje i zaštitu za njih i za sebe.

Sanjala sam da je, dok sam govorila, Božja sila pala na mene na čudesan način i da mi je oduzeta sva snaga, ali ipak nisam imala nikakvu viziju. Pomislila sam da je moj muž stao pred ljude i uzviknuo: „Ovo je čudesna Božja moć. On je Svedočanstva učinio moćnim sredstvom za dopiranje do duša i On će kroz njih raditi još snažnije nego do sada. Ko će biti na strani Gospodnjoj?“

Sanjala sam da je dosta njih skočilo na noge i odazvalo se pozivu. Ostali su sedeli natmureni, neki su negodovali i rugali se, a nekolicina je izgledala ko da ih se to ne tiče. Jedan je stao pored mene i rekao:

„Bog te je podigao i dao ti reči da govoriš ljudima i dopireš im do srca, onako kako nikom drugom nije. On je oblikovao tvoja Svedočanstva kako bi pomogla onima kojima je ta pomoć potrebna. Ne treba da ti smetaju nipodaštavanje, ismevanje, prekori i kritika. Kako bi bila posebno Božje oruđe, ne treba da se oslanjaš ni na koga osim Njega samog, i treba da se kao loza puzavica obaviješ oko Njega. On će od tebe učiniti sredstvo pomoću kojeg će ljudima prenositi svoju svetlost. Ti moraš svakog dana prikupljati snagu od Boga kako bi očvrsla i sprečila da tvoje okruženje priguši ili ugasi svetlost kojoj je On dozvolio da kroz tebe obasja Njegov narod. Sotoni je posebno stalo do toga da spreči

jaram koji im je teško da nose. To nije jaram koji im je Hristos nametnuo. Božja briga i ljubav bile su im na raspolaganju; ali njihove sebične, zle, neverujuće duše nisu mogle da prepoznaju Njegovu dobrotu i milost. Oni postupaju po sopstvenoj pameti, sve dok, obuzeti mukama i preplavljeni nedoumicama, ne padnu u kandže sotone. Tek kad prikupite zrake svetlosti koje je Bog slao u prošlosti, On će vam dati novu svetlost.“

Podsetila sam ih na drevni Izrael. Bog im je dao svoj Zakon; ali oni ga nisu slušali. Onda im je dao obrede i propise, kako bi se kroz njihovo sprovođenje sećali Boga. Oni su bili toliko skloni da zaborave Njega i ono što je tražio od njih, da im je trebalo stalno podsećanje na preuzetu obavezu da slušaju i slave svog Tvorca. Da su bili poslušni i rado se držali Božjih zapovesti, veliki broj obreda i propisa ne bi ni bio potreban.

Kad bi ljudi, koji sada tvrde da su čudesno Božje blago, slušali šta On od njih traži, kako stoji u Njegovoj Reči, ne bi se davala posebna svedočanstva da kod njih probude osećaj dužnosti i ukažu im na njihove grehe i strašnu opasnost od neposlušnosti prema Reči Božjoj. Savest im je otupela jer je svetlost gurnuta u stranu, zapostavljena i prezrena. A Bog će ta Svedočanstva oduzeti ljudima, lišiti ih snage i poniziti ih.

„Kako bi bila posebno Božje oruđe, ne treba da se oslanjaš ni na koga osim Njega samog, i treba da se kao loza puzavica obaviješ oko Njega. On će od tebe učiniti sredstvo pomoću kojeg će ljudima prenositi svoju svetlost.”

22

Prva subota

Stih za pamćenje: „Jer Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima“ (Amos 3,7).

Volodi i zveri

Šta to tamo leži na zemlji? Desetogodišnji Volodi sagnuo se i podigao knjigu koju je neko verovatno

bacio. Na koricama je pisalo: Biblija. Ovaj dečak iz Ukrajine nikad nije bio u crkvi, ali je čuo da Biblija govori o čudima, a natprirodne stvari su ga zanimale. Uzeo je Bibliju, verziju za decu bez poglavlja i stihova, i poneo je kući.

U narednih nekoliko dana Volodi je čitao delove Biblije koju je našao. Ipak, Bog iz Biblije činio se dalekim, a ne neko s kim bi 10-godišnji Ukrajinac mogao da se poveže. Volodi je odložio Bibliju i nije mnogo razmišljao o njoj.

Jednog dana, dok je Volodi stajao u redu da kupi hleb za majku, obližnji poster mu je pao u oči. O čemu li je samo tu bila reč? Volodi se čudio. Na posteru su bila čudna, zastrašujuća čudovišta – od kojih su neka imala više glava! Kad je bolje pogledao poster, video je da se na njemu pominje Biblija! Prema posteru, ta čudovišta su imala neke veze sa knjigom proroka Danila iz Biblije.

Nije me briga za Bibliju, ali moram da saznam nešto više o tim čudovištima! – pomislio je Volodi. Osim toga, govorio je neki Amerikanac. Vladini službenici su bili upozorili: „Ti Amerikanci su pravi đavoli!“ Neki drugi su rekli: „Oni imaju rogove i repove!“ Pošto Volodi nije imao nikakvog drugog načina da sazna je li to istina, odlučio je da sam to otkrije. Volodi je uočio vreme i mesto održavanja prvog susreta. Moram to sve sâm da vidim!“ mislio je on.

Kad je došao taj dan, Volodi je našao sebi mesto u sali i sa nestrpljenjem očekivao predavanje. Kako li će taj Amerikanac stvarno izgledati? Ali kad se predavač

Sedmica molitve za decu

N A P I S AO R E N D I F I Š E L

23

pojavio, videlo se da nema ni rogove, ni rep! U stvari, izgledao je kao normalno ljudsko biće!

Volodi je ostao na predavanju i saznao da su one zveri predstavljale neke važne stvari koje bi se mogle desiti u budućnosti. To se zvalo „proročanstvo“.

Kao da to nije bilo dovoljno, Volodi je od predavača čuo priču o Isusu. Ispalo je da se stotine biblijskih proročanstava odnose na Njega! Amerikanac je govorio kako je Isus toliko voleo ljude da je umro za njih – a to je uključivalo i Volodija! Još ga je više iznenadilo kad je čuo da će se Isus vratiti da povede ljude na Nebo! Više biblijskih proročanstava je govorilo o tom događaju u budućnosti. Iz nekog razloga se činilo da Biblija koju je Volodi bio našao nije imala taj deo.

Volodi je na kraju pronašao Crkvu adventista sedmog dana u gradu i počeo da uči još mnogo toga o proročanstvima i Isusu Hristu. Prihvatio je Isusa kao svog Spasitelja i obećao da će Mu služiti ma šta se desilo. Doći će vremena kad to neće biti lako, ali Volodi se držao svog obećanja.

Volodi je mnogo naučio o budućnosti prisustvujući skupovima koji su se bavili proročanstvima, ali je postojalo nešto iz njegove sopstvene budućnosti što nije mogao da vidi. Na kraju je Volodi postao pastor adventista sedmog dana i iselio se u Ameriku. Do sada su jedini Amerikanci koje je video sa rogovima i repovima bili oni na Noć veštica. Oni predstavljaju đavola, a Volodi ne želi da ima išta s njim!*

* Adaptirana priča Elen Viver Bejli: „Volodi i čudne životinje“(Volodi and the Weird Beasts), iz časopisa Vodič (Guide), 23. april 2016.

RAZMIŠLJAJTE O OVOME

• Zašto je Bog poslao proroke?• Možete li se setiti nekog biblijskog proročanstva? O čemu

je ono?• Da li biste želeli da budete prorok? Zašto da, a zašto ne?

URADITE OVO!Iz zabave napišite šta mislite da će biti prve reči koje

ćete čuti sutra bilo gde van svog doma. Slušajte ih pažljivo! Jeste li pogodili? Ako jeste, da li vas to čini prorokom? Zašto mislite da je tako, a zašto da nije?

Zadivite nekog prijatelja pokazujući mu Kirovo proročanstvo u Isaija 45,1-3. Kako je on reagovao? Zašto mislite da je reagovao na taj način?

Nedelja

Stih za pamćenje: „Jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božiji ljudi“ (2. Petrova 1,21).

Na nišanu!

D ajana je stajala licem u lice sa tri mašinke. „Izbušićemo te kao sito“, povikao je jedan gerilac. Ova zemlja je već neko vreme bila

puna nemira i Dajana je to sada izbliza doživljavala. Bila je u autobusu kojim se vraćala iz posete

jednom sirotištu. U pomrčini ranog jutra vojnici su iskočili na blatnjavi put koji je vodio kroz džunglu i zaustavili autobus.

„Jeste li čuli da su bombardovali komunikacioni toranj u San Luisu?“ – prošaputao je jedan od putnika. „Da, a na istoku su ubili neke ljude!“ – rekao je drugi.

Gerilci su se popeli u autobus. „Svi napolje!“ – naredi jedan od njih. Vojnici sa mašinkama otvoriše vrata autobusa.

Jedan od putnika iskoči na zemlju kroz zadnja vrata autobusa. Kad je došao red na Dajanu, i ona je iskočila. Tada je jedan vojnik rekao Dajani da će ih streljati.

Dajana se osvrnu na zadnja vrata autobusa i vide pogurenu staricu kako stoji na vratima. Odjednom je u glavi čula tihi glas koji joj je govorio: Pomozi toj starici. Dajana hrabro okrete leđa mašinkama i reče starici: „Venga, senora“ (Dođite, pomoći ću vam da siđete). Dajana joj je pomogla da siđe i gerilci su začuđeno gledali.

Dajana je nastavila da pomaže drugim putnicima da siđu: deci, jednoj majci sa bebom, i još jednoj starijoj ženi. Kad je završila, Dajana se okrenula da vidi vojnike, koji su stajali sa oborenim puškama.

Biće još uzbuđenja dok se njihova muka nije završila, ali nijedan od putnika nije stradao. Zahaljujući tome što je Dajana poslušala onaj unutrašnji glas, njeni postupci su osujetili zle namere vojnika da je ubiju. Uvek je najbolje slušati uputstva tog nebeskog glasa!*

* Adaptirana priča Dajane Akir: „Gerilci, mašinke i Bog“ (Guerillas, Machine Guns and God) iz časopisa Vodič (Guide) od 12. septembra 2015.

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

24

RAZMIŠLJAJTE O OVOME

• Setite se nekog trenutka kad su od vas tražili da prenesete neku poruku. Je li to bila pisana ili usmena poruka? Jeste li uspešno obavili taj zadatak?

• Možete li se setiti nekog trenutka kad vam je neko rekao nešto što niste želeli da čujete? Šta ste tada uradili? Zašto mislite da Bog koristi proroke umesto da direktno predaje poruke?

URADITE TO!

Sakupite nekoliko prijatelja i šapnite neku poruku prvom u uvo. (Poruka se ne sme ponavljati.) Uradite to sa svim prisutnima i vidite koliko će ta poruka biti tačno preneta kad stigne do poslednje osobe. Šta pomaže prorokovoj poruci da se ne iskrivi?

Zamolite jednog od roditelja ili drugu voljenu osobu da podele sa vama trenutak kad su primili neku poruku koja im je promenila život. Je li im bilo drago što su postupili onako kako im je poruka nalagala? Zašto jeste, a zašto možda nije?

Ponedeljak

Stih za pamćenje: „Po rodovima njihovijem poznaćete ih“ (Matej 7,16).

Rat koji se nikad nije dogodio

Majk je bio prorok. Barem je tako mislilo dosta ljudi.

Jednog dana Majk je pažljivo ispisao sledeće tajanstveno proročanstvo:

„Mars i žezlo biće u konjunkciji,Strašan rat biće u Raku.Nedugo zatim biće pomazan novi Kralj,Koji će doneti mir na zemlju za dugo vremena.“Šta je to čudno proročanstvo moglo da znači?

„Mars“ i „žezlo“? Hoće li se rat završiti kad svi dobiju rak? Ko je taj „novi kralj“?

To nije bilo prvo proročanstvo Majka, čije je pravo ime bilo Mišel de Nostradam. Taj čovek je bio francuski lekar koji je živeo od 1503. do 1566. godine. On je na kraju postao poznat kao Nostradamus.

Nostradamus je napisao knjigu koja sadrži 942 proročanstva u četiri stiha, poznath pod imenom „katrene“. Knjigu, čiji je engleski naslov samo Proročanstva još uvek koriste – i u nju veruju – mnogi ljudi. Sva „proročanstva“ u toj knjizi zvuče prilično čudno, baš kao i ono ovde dato.

Šta reći o prethodno pomenutom proročanstvu? Možete li da kažete koji događaj ono predskazuje? Ljudi su vekovima iznosili razne pretpostavke. Jedna od novijih je da se „Mars“ odnosi na planetu Mars, a „žezlo“ na planetu Jupiter. Ove dve planete će navodno biti u konjunkciji, odnosno „u pravoj liniji“, 21.juna 2002. Tada bi počeo strašni rat!

Ali to se nije dogodilo.U stvari, mnogi stručnjaci se slažu da

Nostradamusova proročanstva mogu značiti što god vi želeli da ona znače!

Važno je zapamtiti da predskazivanje budućnosti nije uvek glavna aktivnost proroka. Oni takođe mogu da pišu, da propovedaju ili da prenose Božju poruku na neki drugi način.

Ali kako da znate da li je neki prorok stvarno Božji glasnik? Evo četiri načina koji će vam pomoći da otkrijete da li je prorokova poruka sa Neba – ili sa nekog drugog mesta.

BIBLIJA. Prorok Isaija je napisao: „Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore“ (Isaija 8,20). Drugim rečima, nečije

25

Utorak

Stih za pamćenje: „Postaraj se da se pokažeš pošten pred Bogom, kao radin koji se nema šta stidjeti, i pravo upravlja riječju istine“ (2. Timotiju 2,15).

Razbijanje šifre

Kakav čudan kamen! – mora da je pomislio Pjer. Bio je juli 1799. godine. Čovek po imenu Pjer Fransoa Bušar pomagao je obnovu

staroegipatskog utvrđenja u blizini grada Rozete u Egiptu. Odjednom je primetio da nešto viri iz zemlje. Ispostavilo se da je reč o velikoj crnoj kamenoj ploči. Na njoj su bili neki natpisi!

Kasnije su ljudi počeli da proučavaju tu tonu tešku crnu ploču koja je imala poruke ispisane na tri jezika, ili „pisma“. Prvi je bio grčki, a drugi egipatski, pod nazivom „demotski“. Treći tekst je bio na egipatskim hijeroglifima, sistemu pisanja pomoću simbola i slika.

Stručnjaci su se uzbudili! Shvatili su da je ista priča ispričana na sva ta tri jezika! Do tada niko nije otkrio tajnu tog prastarog egipatskog slikovnog pisma. Ali sada, korišćenjem prva dva jezika kao „ključa“, konačno će moći da protumače treće pismo: hijeroglife!

Trebalo je dosta vremena da se rastumači tekst na kamenu iz Rozete, ali se trud isplatio. Zahvaljujući tom otkriću, konačno je razbijena „šifra“ egipatskih hijeroglifa!

Kao što je kamen iz Rozete bio neophodan da bi se razumeli hijeroglifi, tako je i nama potrebna prava informacija da bismo pravilno razumeli proročanstvo. Bez toga ćemo na kraju pogrešno prevoditi reči istine (Bibliju)! Previše je onih koji se ne drže Biblije kad

proročanstvo se mora slagati sa onim što Biblija kaže na tu temu.

POSTUPCI. „Po rodovima njihovijem poznaćete ih“ (Matej 7,16). Kako živi neko ko tvrdi da je prorok? Da li ta osoba vara? Da li psuje? Život pravog proroka pokazaće duhovne rodove koji se pominju u Galatima 5, 22-23, poput „ljubavi ... krotosti i uzdržanja“. Drugim rečima, ono kakav je bio Isus!

REZULTATI. „Kad se zbude riječ toga proroka, onda se poznaje taj prorok da ga je zaista poslao Gospod“ (Jeremija 28,9). Drugim rečima, šta se dešava posle iznošenja prorokove poruke? Da li se proročanstvo obistinjuje?

ISUS. „Po ovome poznajte Duha Božijega, i duha lažnoga; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je“ (1. Jovanova 4,2). Šta navodni prorok kaže za Isusa? Ako je to nešto poput: „Pa, Isus je dobar učitelj, ali on nije Božji Sin“, bežite od njega!

JESTE LI ZNALI?U SAD je čovek po imenu Harold Kemping tvrdio da zna

datum Hristovog povratka. Stekao je mnogo sledbenika, čak i kad se Isus nije vratio na tri različita datuma: 6. septembra 1994; 21. maja 2011; i 21. oktobra 2011.

Nekoliko lažnih proroka pominje se u Bibliji, uključujući i onog koji se zvao Ananija (vidi Jeremija 28, 15-17).

RAZMISLITE O OVOM

• Zašto bi neko ko nije pravi prorok tvrdio da jeste?• Mislite li da bi sotona mogao biti iza nekih lažnih

proroka? Zašto mislite da bi, a zašto da ne bi?• Kako mislite da biste reagovali kad bi vam neko prišao i

rekao da je prorok poslat od Boga?

26

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Sreda

Stih za pamćenje: „A vi ste izabrani narod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodjetelji onoga koji vas dozva iz tame k čudnome vidjelu svome“ (1. Petrova 2,9).

Kristelina hrabrost

Kristel* je bila vrlo bistra devojčica. U stvari, ako su ocene nešto značile, Kristel je bila najbistriji đak u razredu.

Jednog dana uplašile su je reči njenog učitelja, gospodina Kempbela. „Previše si se navikla da dobijaš dobre ocene“, rekao je on grubo. „ E pa sad ću ti nešto reći – učiniću sve što mogu da rešim taj ‘problem’!“

Zaprepašćena, Kristel je pokušavala da shvati zašto je gospodin Kempbel bio tako neljubazan prema njoj. Kao jedna od nekoliko hrišćanki u školi, Kristel se pitala da li njena vera možda ima neke veze sa ponašanjem gospodina Kempbela.

Narednih sedmica gospodin Kempbel je činio sve da Kristeli oteža život. Jednog dana u razredu se raspravljalo kako je nastao život. Činilo se da većina njenih kolega iz razreda veruje u evoluciju. Jedan je rekao da veruje u (Božje) stvaranje, ali da šest dana koji se pominju u Bibliji u stvari moraju biti milioni godina. Na kraju se javila Kristel.

„Ja verujem u ono što Biblija govori o stvaranju sveta“, rekla je ona. „Tu se kaže ‘Za šest dana Gospod stvori nebo i zemlju, mora i sve što ...’

„Čekaj!“ – Gospodin Kempbel je grubo prekinu. „Jel’ ti to pokušavaš da nam kažeš da stvarno veruješ u tu besmislicu?“

„Da“, odgovorila je Kristel. „Ako je Bog ono što govori da jeste, zašto ne bi mogao stvoriti svet za šest dana? Zašto bi Mu bili potrebni milioni godina? Samo zato što mi ne razumemo tu vrstu moći, ne znači da ona ne postoji.“

„To je ludost!“ – rekao je podrugljivo gospodin Kempbel. „A šta je sa dinosaurusima? Šta se njima desilo?“ – pitao je.

Kad je Kristel objasnila kako veruje u Nojev potop, gospodin Kempbel je zabacio glavu i glasno se nasmejao. „Zar ti stvarno veruješ u to? Koliko ti je još gluposti na umu?“

Baš u tom trenutku kao da je nešto zlo spopalo gospodina Kempbela. Istrčao je u školski hodnik. Videvši grupu učitelja i đaka, on povika: „Morate doći

nastoje da protumače neko proročanstvo, tako da donose neke sasvim nerazumne zaključke!

Evo nekoliko saveta da vi uvek budete na pravom putu kad čitate neko proročanstvo:

Uvek se molite Svetom Duhu da vam pomogne da shvatite prorokovu poruku. Prihvatite svu božansku pomoć koju možete dobiti!

Upoznajte dobro svoju Bibliju. Čak i kad se čini da je teško razumeti neko proročanstvo, pomoći će vam ako znate šta stoji iza glavne biblijske poruke o Bogu: On vas voli i želi da vas jednog dana odvede na Nebo. Biblija je temelj koji će vam pomoći da kako rastete, sve bolje shvatate!

Pokušajte sa nekom Biblijom koja je više prilagođena deci. To bi vam pomoglo da bolje razumete tekst.

Tražite pomoć od ljudi kojima verujete. Proročanstva mogu biti zbunjujuća! Ako ne možete da protumačite prorokovu poruku, ili ste čuli dva različita tumačenja, tražite da vam pomogne neko za koga znate da voli Isusa.

Ne mislite da to sve treba odmah da znate. Svakog dana molite Boga da vam pokaže šta treba da znate o Njemu. Kad za to bude vreme, On će vam doneti razumevanje – jednog po jednog proročanstva.

JESTE LI ZNALI?Reči na kamenu iz Rozete su u stvari prilično dosadne.

To je prepis proglasa kojim se slavi dan kada je Ptolomej V Epifan postao kralj Egipta.

Egipat se pominje u mnogim biblijskim proročanstvima, uključujući i ono iz Osija 11,1: „Kad Izrailj bješe dijete, ljubljah ga, i iz Misira dozvah sina svojega.“ Kuda su Josif i Marija odveli Isusa bežeći od cara Iroda? Pa da – u Egipat! Odatle se ova mala porodica vratila u Nazaret, a to je ono što je opisano kao „dozivanje“ Isusa iz Misira.

RAZMISLITE O OVOME

• Jeste li nekad otkrili nešto uzbudljivo? Je li vam to pomoglo na neki način? Ako jeste, kako? Kako se osećate kad nešto ne razumete? Šta tu možete da uradite? Možete li se setiti nekog biblijskog proročanstva koje je lako razumeti? Šta vam ono znači?

27

Četvrtak

Stih za pamćenje: „...I proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare“ (Joil 2,28).

San policijskog narednika

Nekoliko policajaca iz Južnog Oklanda, Novi Zeland, već se bilo umorilo od toliko kriminala u svom rejonu. „Šta možemo uraditi da

pomognemo da se stvari promene?“ – pitali su jedan drugoga.

„Šta bi se desilo kad bismo onima koji su prvi put prekršili zakon dali nešto za čitanje, što bi im pomoglo da ubuduće donose bolje odluke?“ – pitao je stariji narednik. Dok su dalje razgovarali, pao im je na pamet časopis o kriminalcima koji bi se okrenuli Isusu. Nazvali bi časopis Crime 2 Christ (Kriminalci okrenuti Hristu). Svi su se oduševili idejom o novom časopisu, ali njihovo odeljenje nije imalo dovoljno sredstava da to finansira.

Onda je jedne noći pomenuti narednik usnio čudan san. U njemu je bila neka žena koja je očekivala bebu. Iznad žene su stajale reči „Adventista sedmoga dana“.

Narednik se iznenada probudio. Moram da zapišem ono što sam upravo sanjao, pomislio je. Kad je zapisao san, nastavio je da spava.

Sutradan je u policijskoj stanici narednik drugima ispričao šta je po njegovom mišljenju taj san značio. „Verujem da će Crkva adventista sedmog dana „roditi“ ovaj projekat časopisa“, rekao je on.

„Ja sam adventista sedmog dana“, rekao je jedan od policajaca uzbuđeno. „I znam jednu lokalnu adventističku crkvu koja će biti zainteresovana da pomogne!“

Uskoro se policijski narednik sreo sa pastorom Harlouom u obližnjoj Papatoetoe adventističkoj crkvi

i čuti u šta Kristel veruje!“ Uskoro je učionica bila puna učenika i đaka koji su se rugali Kristeli.

Uprkos problemima koje joj je pravio gospodin Kempbel, Kristeline ocene i dalje su bile bolje od svih ostalih. To je značilo da će ona na kraju školske godine održati govor.

Jednog dana direktor ju je pozvao sebi. „Slušaj, Kristel, ja znam da si ti hrišćanka, ali u svoj govor ne možeš da uključiš molitvu. To je protiv zakona.“

Ali je Kristel znala da to nije tačno. „Ne, gospodine Šefilde, zakon kaže da mogu da imam molitvu dokle god nam školske vlasti ne kažu šta da govorimo.“ Direktor je znao da ga je porazila.

Kad je došao dan držanja govora, Kristel se popela na binu, pognula glavu i pomolila se. Pošto je izgovorila „Amin“, počela je svoj upečatljivi govor.

Kasnije su Kristeli čestitali članovi porodice, prijatelji, kolege iz razreda i drugi. Kako je samo bila zahvalna što joj je Bog, koji ju se stvorio, pomogao da za Njega ostane jaka.1

* Imena su promenjena1 Adaptirano iz priče Ričarda G.Edisona: „Kristelino jasno uverenje“ (Krystal’s

Clear Conviction) u časopisu Vodič (Guide) od 11. marta 2006.

RAZMISLITE O OVOME

• Jeste li ranije čuli za Elen Vajt? Ako jeste, šta mislite o njoj?

• Ako znate nešto o radu Elen Vajt, šta vam pada na pamet kad razmišljate o njoj? Budite pošteni i podelite u razgovoru svoj stav na porodičnom bogosluženju ili subotnoj školi.

• U kojim bi situacijama u vašem životu i širom sveta, po vašem mišljenju, dobro došlo malo božanske mudrosti? Gde možete naći da li je Elen Vajt pisala nešto o takvim situacijama?

URADITE TO!

Prošetajte po parku, kroz šumu ili neko drugo prirodno okruženje. Nabrojte barem pet stvari koje vidite, a koje vam otežavaju da poverujete u evoluciju.

U narednih nekoliko sedmica zapišite neke od problema koje imate u životu. Bilo samostalno, ili uz pomoć nekog prijatelja, i/ili neke odrasle osobe kojoj verujete, vidite da li biste mogli naći rešenja za te probleme u spisima Elen Vajt. Vaš učitelj iz subotne škole ili pastor mogu vam u tome pomoći.

Čitajte ili pogledajte video o dinosaurusima. Da li se ono što čitate slaže sa onim što govore Elen Vajt i Biblija?

28

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Petak

Stih za pamćenje: „Ovo su oni koji idu za jagnjetom kud god ono pođe“ (Otkrivenje 14,4).

San o zelenoj traci

Elen je bila obeshrabrena! Ova petnaestogodišnja devojčica volela je Isusa, ali ipak nije osećala da će ikad biti dovoljno

dobra da bi Ga zadovoljila. Kasnije je Elen opisala svoja tadašnja osećanja: „Izgledalo mi je kao da mi je propast neizbežna, da su me Duh i Gospod zauvek napustili.“*Ali jedne noći Elen je usnila san koji joj je pomogao da stvari vidi u potpuno drugačijem svetlu.

U tom snu Elen je videla sebe u dubokoj žalosti. Kad bih samo mogla da vidim Isusa, On bi mi pomogao da se bolje osećam! Upravo tada se u snu pojavio jedan anđeo. „Želiš li da vidiš Isusa?“ upitao je Elen. „On je ovde i možeš Ga videti ako hoćeš. Uzmi sve što imaš i pođi za mnom.“

Naravno da je želela da vidi Isusa! Zato je u snu Elen spakovala ono malo što je imala i pošla za anđelom. „Stalno gledaj gore“, rekao je anđeo, „jer ti se inače može zavrteti u glavi i možeš pasti dole.“

Kakav je samo san Elen sanjala! Srce joj je bilo puno radosti dok je sledila anđela uz strme stepenice. Najzad je došla do nekih vrata. „Ovde ostavi svoje stvari“, kazao joj je anđeo u snu. Tada je otvorio vrata... i tamo je stajao Isus!

Elen je jedva verovala svojim očima! Odjednom je pala pred noge svom Spasitelju. Isus joj je prišao

sedmog dana. „Da“, rekao je pastor osmehujući se. „Mi bismo rado pomogli oko tog projekta časopisa.“ Ali je pastor Harlou objasnio da, iako bi crkva pomogla oko pisanja i drugih zadataka, ona ne bi imala novca da finansira projekat.

Već narednog dana u policijsku stanicu je ušla jedna žena i tražila da razgovara sa starijim narednikom. Kad se on pojavio, žena je rekla: „Bog me je ovamo poslao. Ne znam zašto, ali recite mi šta vi radite u ovoj zajednici?“

Kad joj je narednik ispričao o projektu časopisa, žena je kazala: „Sad znam zašto me je Bog poslao ovamo da razgovaram sa vama. Mi bismo želeli da doniramo nešto novca. Idem da se molim i razgovaram sa nekim ljudima. Onda ćemo vam se ponovo javiti.“

Nekoliko dana kasnije žena je ponovo došla u policijsku stanicu. „Ovde imam 10.000 NZ dolara za vaš novi časopis“, rekla je sa osmehom. To je bilo dovoljno za štampanje prvog broja. „Oh“, dodala je žena. „Imam novac i za drugi broj.“

Prvi broj časopisa Crime 2 Christ doneo je i priču o Amosu, osnivaču ogromne bande koja se zvala Lovci na glave (Head Hunters), i o ženi koja se od života ispunjenog kriminalom okrenula Hristu. Mnogi ljudi su kršteni jer su pročitali nešto u časopisu Crime 2 Christ što im je dirnulo srce.

Kad Bog nekome pošalje san, On pomaže i da se on ispuni!

* Adaptirana priča Endrjua Mekčesnija: „Policajčev san“ (The Policeman’s Dream) am.adventistmission.org.

JESTE LI ZNALI?Biblija kaže da snovi još uvek igraju ulogu u

proročanstvima (vidi današnji Stih za pamćenje).Pošto posao proroka može uključivati više od predviđanja

budućnosti, poput podučavanja, propovedanja, pa čak i snova, Bog jednog dana može izabrati vas za proroka – čak i ako ne možete predskazivati buduće događaje!

RAZMIŠLJAJTE O OVOME

• Koji su neki od načina koji će vam pomoći da saznate da li je san neke osobe (ili druga posebna poruka) stvarno od Boga ili nije?

• Pošto proročki dar može uključivati i podučavanje i propovedanje, da li su svi učitelji i propovednici proroci? Zašto mislite da jesu ili da nisu?

• Mnogi hrišćani veruju da je „Mračni dan“ iz 1780. godine bio znak proročanstva. (Džordž Vašington je čak pisao o tome). Danas neki naučnici kažu da je dim od požara u kanadskim šumama bio taj koji je izazvao Mračni dan. Je li to neka razlika? Zašto mislite da jeste, a zašto da nije?

29

Druga subota

Stih za pamćenje: „...Jer je svjedočantvo Isusovo Duh proroštva“ (Otkrivenje 19,10).

Neverovatna vizija

Jednog nedeljnog popodneva u Lovets Grouvu, Ohajo, Džejms Vajt je upravo bio završio govor na sahrani. Elen, njegova žena, stala je ispred

male školske zgrade gde se održavala sahrana. Želela je da ponudi svoje reči ohrabrenja. Ali Bog je imao nešto posebno u planu za taj istorijski trenutak.

Elen je odjednom dobila viziju, nešto što joj se i ranije često dešavalo. U toj viziji Bog joj je pokazivao scene iz nevidljive borbe koja se vodila između Isusa i sotone. Videla je kako je sotona nekad bio pošto-vani nebeski anđeo i kako je zgrešio i bio prognan na Zemlju. Dok je Elen i dalje bila u viziji, scene su joj se ređale pred očima. Videla je Isusovu smrt na Golgoti i kako će nedelja zameniti subotu kao poseban Božji dan. Takođe joj je pokazano kako će sotona pokušati da navede ljude da pogrešno veruju kako mrtvi ljudi idu pravo na Nebo i da se sa tim umrlim dragim osobama može razgovarati!

I najzad, posle dva sata, Elenina vizija se završila – ali ne pre nego što joj je Bog rekao još nešto. Trebalo je da zapiše tu viziju, koja će postati poznata kao vizija „velike borbe“. Bog joj je takođe kazao da će sotona pokušati da je spreči u širenju onoga što je videla u toj viziji. Dok su ljudi napuštali školsku zgradu, neki su govorili: „Danas smo videli čudne stvari!“

Uskoro su Džejms i Elen Vajt napustili Ohajo i krenuli u Džekson, Mičigen, da posete svoje pri-jatelje, Palmersove. Nedugo posle dolaska u dom Palmersovih, nešto se desilo sa Elen. Kasnije je ona to ovako opisala: „Neki čudan, hladan osećaj pogodio me je u srce, prešao mi preko glave i spustio se preko moje desne strane... Pokušala sam da koristim levu ruku i nogu, ali one su bilo potpuno beskorisne.“1

Sotona je već pokušavao da spreči Elen u zapisi-vanju vizije! Ali zahvaljujući molitvi, Elen se uskoro osećala bolje. Ona je kasnije napisala: „U viziji mi je pokazano kako je u iznenadnom napadu u Džeksonu sotona nameravao da mi oduzme život kako bi me sprečio u nameri da pišem; ali su mi Božji anđeli poslati u pomoć.“2

„Gospod je čuo i uslišio odane molitve Njegove dece i sotonina moć je savladana.“3

i sa blagim osmehom na licu stavio ruku na glavu devojčice. „Ne plaši se“ – obratio se On Elen.

Elen od radosti nije mogla da progovori ni jednu jedinu reč. U snu joj se činilo da zna da je stigla do sigurnosti i mira samih nebesa! Isus ju je i dalje gledao očima punim ljubavi i Elenino srce je snažno kucalo od sreće. Sada je znala će jednog dana biti na Nebu samo ako veruje u Isusa.

Uskoro je anđeo u snu otvorio vrata. Elen i anđeo napustili su Isusa, ali nešto se promenilo – nešto toliko divno da se nije moglo iskazati rečima.

Sada se u snu desilo nešto veoma neobično. Anđeo je Elen predao jednu zelenu traku. „Stavi je blizu srca“, rekao je. „Kad zaželiš da vidiš Isusa, izvadi je i rastegni. Čini to često, kako se ne bi umrsila.“ Za Elen je ta zelena traka predstavljala veru i poverenje u Hrista.

Elen je u snu stavila traku blizu srca i radosno sišla niz uske stepenice. Celim putem je hvalila Boga i uzbuđeno pričala svima koje je usput srela gde mogu da nađu Isusa.

Kad se Elen probudila, svet joj se činio vedrijim i u njenom srcu je vladao mir, tamo gde ga ranije nije bilo. I sve je to bila Isusova zasluga!

* Elen G. Vajt, Rani spisi (Early Writings) Washington D.C. Review and Herald Pub.Assn. 1882,1945. str. 79. Videti i str. 80 i 81.

RAZMISLITE O OVOME

• Šta je poenta „sna o zelenoj vrpci“?• Je li Elen Vajt uticala na vaš život? Ako jeste, na koji način?• Zašto mislite da neki ljudi biraju da ne obraćaju pažnju

na poruke Elen Vajt?

URADITE TO!Koristeći pertlu, konac ili nešto slično, napravite

sopstvenu „zelenu traku“. Držite je tamo gde će vas podsećati da je svaki trenutak dobar trenutak da verujete u Isusa! Možete na traku prikačiti neko omiljeno biblijsko obećanje.

Isecite komad kartona od oko 18 cm visine i 13 cm širine. Isecite vrata koja se mogu otvoriti, ostavljajući oko 1,2 cm za dovratak (vidi ilustraciju). Nacrtajte ili nađite neku lepu sliku Isusovu i zalepite je na poleđinu dovratka. Ako želite, možete na vratima izrezati prozorčić kroz koji će se videti Isusovo lice. I onda, kad god otvorite vrata, Isus će vas čekati!

30

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Elen je na kraju bila u stanju da završi opisivanje cele vizije. Možete pročitati šta je napisala u knjizi koja se zove Velika borba. (The Great Gontro-versy)

Danas, zahvaljujući proročkom daru koji je Bog dao Elen Vajt, Božji narod na kraju vremena zna mnogo o tome kako da budu spremni kad Isus ponovo dođe. To je poseban dar Crkvi adventista sedmog dana. Ali ova posebna shvatanja koja je Bog dao Elen Vajt ne pripadaju samo jednoj grupi ljudi. Ona su predviđena za deljenje sa celim svetom! Kakva je to čudesna prednost vršiti pozitivan uticaj na druge ne samo za ovaj život, već zauvek!

1 Elen Vajt, Skice iz života Elen Vajt (Life Sketches of Ellen White) Mounain View, Calif. Pacific Press Pub. Assn 1915, str. 162.

2 Isto, str.163.3 Elen G. Vajt, Duhovni darovi (Spiritual Gifts) Battle

Creek, Mich.: James White, 1860 knj. 2 str. 272.

RAZMISLITE O OVOME

• Šta biste rekli kad bi vam neko kazao da Elen Vajt više nije važna?

• Šta mislite da je bilo najvažnije u životu Elen Vajt? Zašto?

URADITE TO!

Kupite ili zamolite nekog da vam dâ knjigu Koraci ka Isusu (Steps to Jesus), verziju knjige istog naslova Elen Vajt prilagođenu deci. Pročitajte nekoliko pasusa svake večeri pre odlaska u krevet. To će vam pomoći da naučite kako da više volite Isusa.

Pronađite neke posebno značajne rečenice u Koracima ka Isusu ili u nekoj drugoj knjizi Elen Vajt. Napišite te rečenice ili ih štampajte na printeru sa kompjutera. Isecite male karte od kartona i zalepite te rečenice na karton. Ukrasite kartone. Možete ih i plastificirati. Držite ih na nekom posebnom mestu (razmislite o maloj kartonskoj kutiji za njih). Uživajte čitajući ove ohrabrujuće citate s vremena na vreme. Možda ćete čak poželeti da naučite napamet neke od tih posebnih misli koje je zapisala ili rekla Elen Vajt, Božji glasnik sa kraja vremena. Ako želite, ilustrujte crtežima posebno važna mesta.

Rendi Fišel, raniji urednik časopisa Guide (Vodič).

Hrišćanska adventistička crkva

Izdavač:Glavni odbor Hrišćanske adventis-tičke crkve, Jugoistočna evropska unijaGlavni urednik:Želimir StanićUrednik:Ana GrujičićPrevod: Olga ŠušakLektura: Mirjana ĐerićIzdavački odbor:Mihajlo Gurev, Božidar Mihajlović, Branko Lukić, Dragan Grujičić i Robert Erdeg

Piscima članaka: Prihvatamo i tekstove nenaručene od strane redakcije, ali ne starije od mesec dana (pre nego što pošaljete dugačke članke, molimo vas da nas pozovete). Rukopisi i fotografije se ne vraćaju, pa vas molimo da nam šaljete kopije/duplikate. Svaki članak treba da bude potpisan punim imenom i prezimenom autora.

Adresa redakcije:Radoslava Grujića 4, 11 000 BeogradTelefon: +381 (0)11 2453 842 +381 (0)11 3088 330Faks: +381 (0)11 2458 092

glasnik@adventisti.netwww.adventisti.net

Adventistički svet

PORODICA DANASVili i Ilejn Oliver

POSTOJI NADA ZA TEBE I TVOJU PORODICU

Živimo u problematičnom vremenu. Život nam je pretrpan infor-macijama, aktivnostima i nerazumnim očekivanjima. Stresovi savre-menog života otežavaju uspostavljanje i održavanje zdravih odnosa. Bračni parovi i deca žive pod istim krovom ali, blago rečeno, slabo komuniciraju. Mnogi priželjkuju stabilnost jake porodične poveza-nosti ali ne znaju kako da je steknu.

Ova mala knjiga može da vam pomogne. Zamisli i rešenja koje predlaže potiču iz drevne mudrosti ali se mogu primeniti i na savre-mene pojave. One će vam:

• pomoći da izgradite čvrste odnose sa ljudima oko sebe;• predložiti nove veštine potrebne za izgradnju karaktera vaše

dece;• izneti dokazano uspešne principe koji doprinose osmišljenom i

srećnom životu;• pokazati da muževi i žene mogu da postanu emocionalno, duhov-

no, fi nansijski i intelektualno bliski i• pomoći da komunicirate uspešnije, uočite i iskorenite nasilje, spre-

čite bračne probleme i razvod ili da živite srećno iako ste samci.

PO

RO

DIC

A D

AN

AS

Vili i Ilejn Oliver

Vili i Ilejn Oliver

PORODICA DANAS

POSTOJI NADA ZA TEBE I TVOJU PORODICUŽivimo u problematičnom vremenu. Život nam je pretrpan informacijama, aktivnostima i nerazumnim očekivanjima. Stresovi savremenog života ote-žavaju uspostavljanje i održavanje zdravih odnosa. Bračni parovi i deca žive pod istim krovom ali, blago rečeno, slabo komuniciraju. Mnogi priželjkuju stabilnost jake porodične povezanosti ali ne znaju kako da je steknu.

Ova mala knjiga može da vam pomogne. Zamisli i rešenja koje predlaže potiču iz drevne mudrosti ali se mogu primeniti i na savremene pojave. One će vam: • pomoći da izgradite čvrste odnose sa ljudima oko sebe; • predložiti nove veštine potrebne za izgradnju karaktera vaše dece; • izneti dokazano uspešne principe koji doprinose osmišljenom i srećnom

životu; • pokazati da muževi i žene mogu da postanu emocionalno, duhovno,

finansijski i intelektualno bliski i • pomoći da komunicirate uspešnije, uočite i iskorenite nasilje, sprečite

bračne probleme i razvod ili da živite srećno iako ste samci.