Teorija socijalnog učenja Socio-kognitivna

teorija

učenja

iliKognitivni bihejviorizam Alberta Bandure

Dijana Plut15.10.2020.

Albert Bandura, rođen 1925. u Manduri, Kanada –

60 godina duga karijera

Teorija socijalnog učenja (Social learning theory) skripta s. 43-52

Socio-kognitivna

teorija

učenja

(Social-cognitive theory) skripta s. 53-55, 78-81

Koncept samoefikasnosti (Self-efficacy) “samodjelotvornost”, skripta s. 78-81

Koncept samo-regulacije (Self-regulation) bavićemo se time kasnije

Banduru bismo mogli nazvati kognitivnim bihejvioristom !!!!

Najcitiraniji živi autor:

Bandura, A., & Walters, R. H. (1963). Social learning and personality development. New York: Holt, Rinehart, & Winston

Bandura, A. (1973). Aggression: A social learning analysis. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.

Bandura, A. (1977). Social learning theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall

Bandura, A. (1986). Social foundations of thought and action: A social cognitive theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.

Bandura, Albert 1997), Self efficiacy: The exercise of control.New York: Freeman,

.

Teorija socijalnog učenja

-Teoriju socijalnog učenja nije postavio (formulisao) Bandura. On se uključio u rad grupe već

uticajnih autora. -

John Dollard

i Neal Miller I

su 40-tih godina istraživali učenje po modelu -Bandura

počinje karijeru sa istraživanjima socijalnog modelovanja ponašanja

-1961.g. eksperiment sa lutkom Bobo (Bobo Doll)-svoj pristup u Teorijii socijalnog učenja Bandura je zasnovao na eksperimetalnim proverama uticaja socijalnog modelovanja ponašanja

-1980-te Bandurina varijanta Teorijie socijalnog učenja ima ogroman uticaj na naučnu i širu obrazovanu javnost

Opservaciono učenje je centralni oblik učenja u Teoriji socijalnog učenja

Velika popularnost pojma, obimna i raznovrsna upotreba = pojmovni haos!!-Kritički čitajte Vlastu Vizek! Skripta s. 43

Terminološka distinkcija:1. Opservaciono učenje = učenje posmatranjem

Pažnja! Iskustva iz oblasti percepcije takođe stičemo samo posmatranjem.

1.1 Učenje po modelu

je jedan oblik opservacionog učenjaDf. Kada je predmet opservacije ponašanje druge osobe (model)

-Učenje po modelu može biti potkrepljeno i nepotkrepljeno.

1.1.1 Vikarijsko učenje je poseban oblik učenja po modeluDf. Potkrepljenje je supstitutivno. Potkrepljen (ili kažnjen) je model a ne onaj

ko uči.

Mi se bavimo UČENJEM PO MODELU!! Modeliranjem ponašanja.

Još

komplikacija:

Srodni (ponekad sinonimni) pojmovi: -učenje putem podražavanja uzora, -socijalno učenje, - učenje putem posmatranja,

Još

terminoloških zavrzlama:

Učenje identifikacijom -

usvajanje složenih obrazaca-trajnost globalnih i trajnih načina reagovanja. -spontano se dešava, bez namere modela da utiče -emocionalna vezanost za model

Učenje imitacijom-uče se specifični oblici ponašanja

-bez posebnog treninga i nagrađivanja (samo opservacija)-

bez emocionalnog odnosa prema modelu-

ponašanje se upražnjava u ograničenom vremenu

Učenje ulogaSložen postupak učenja koji uključuje sve ostale: uslovljavanje, identifikacija, imitacija, uviđanje. Nije samostalan način učenja.

Učenje po modelu:

Df. Promene u ponašanju pojedinca nastaju kao rezultat posmatranja modelaPrototip: vezivanje pertle, učenje na časovima fizičkog

-Ponašanje ne mora biti potkrepljeno (ali i može!) Pr1. ustajemo kada se svira himnaPr2: ponašanje nastavnika (roditelja)Pr3: grubi komunikacioni obrasci, agresivno ponašanje roditelja

Važne karakteristike učenja po modelu

1. Uči se samim posmatranjem (opservaciono). Nije neophodno da radnja bude izvedena.

2. Uvek se odnosi na

ponašanje modela i rezultat je u podražavanju tog ponašanja.

3. Uče se nova

ponašanja (koja nisu bila prethodno u repertoaru).Ali i modifikovanje već

postojećih ponašanja.

4. Uči se i bez

potkrepljivanja Ali! -Potkrepljenje može biti supstitutivno (vikarijsko)

-Ukoliko potkrepljenje postoji ono povećava verovatnoću ispoljavanja naučenoga.-Bandura smatra da potkrepljenje ne utiče na proces učenja već

samo na ispoljavanje ponašanja (neka ponašanja bi umeli da ispoljimo, ali nećemo ili nesmemo)

5. Ponašanje (koje može da ima trajne posledice) stiče se jednim posmatranjem.K-Ima i klasičnog uslovljavanja iz jednog puta. K-Složene oblike ponašanja treba ponavljati više puta.

6. Učenje se dešava spontano. K: I kod instrumentalnog usl. imamo nesvesna potkrepljivanja

Tipovi modeliranja ponašanja (Bandura,1986)

1. Direktno modeliranje: oponašanjePr. Oponašanje intonacije govora, načina pisanja, vezivanje pertli

2. Simboličko modeliranje: oponašanje modela iz filmova, knjiga

3. Sintetizovano modeliranje: kombinovanje ponašanja preuzetih od različitih modelaPr. Penjanje na stolicu (brat) da bi se otvorio ormar (mama)

4. Apstraktno modeliranje: ekstrahovanje (učenje) pravila na osnovu posmatranjarazličitih pojedinačnih modela (oni praktikuju pravila, upravljaju se njima)

Pr. Redosled reči u rečeniciPr. Komunikaciona pravila

Potkrepljivanje učenja po modelu

-Potkrepljivanje nije neophodno, ali kada ga ima pojačava ponašanje (učvršćuje ga)Pr. Potkrepljivanje modela koji se socijalno odgovorno ponašaPr. Rudari koji su bili složni i dobro organizovani –

spaseni suPr. Ljubazno ponašanje izaziva i kod drugih ljubaznost

U školi?

Verbalno kodiranje ponašanja-Ponašanje modela treba zadržati u pamćenju da bi se reprodukovalo i kada model nije više prisutan. Verbalizacija ponašanja, (verbalno kodiranje, opisivanje, narativ o modelu...) pomažu da se ponašanje modela prizove. Vizualizovanje modela.

U školi? Mnogo verbalizacija. Književnost. Analize... Personalizacije modela...Prototipovi... Stereotipizacije... Rituali... Pravila...

Ali! Verbalizacija nekih ponašanja nije jednostavna! Ples!

Vikarijsko učenje (Bandura, 1986)

Df. Posmatranje kako je model nagrađen (kažnjen) za svoje ponašanje.-Učimo na primeru drugih.

U školi? -Nagrađivanje dobrih. Pohvale. Petice. Ignorisanje nevaljalih.

Studija: Edwin i Greg (Broden i sar., 1970)

Proces učenja po modelu (Bandura, 1986)

1. Usmeravanje pažnje (Attentional phase):-usmeravanje pažnje na važne aspekte u ponašanju modela

2. Zadržavanje (Retention phase): demonstriranje i zadržavanje u pamćenju Pr. vizualizacija ili mentalno verbalizovanje. -Ovde bihejvioristi moraju prizvati u pomoć

kognitivnu paradigmu. Dete stvara mentalnu predstavu koju pamti i kasnije reprodukuje. Značaj verbalizacija.

3. Reprodukcija (Reproduction): učenici pokušavaju da izvedu to što su videli i da usklade sopstveno ponašanje sa ponašanjem modela, vrednovanje napretka -korisno je da nastavnik grupno vodi učenik kroz ovaj korak, daje povratne

informacije, a potom individualni zadaci

4. Motiovacija (Motivational phase): model se imitira ako to povećava šanse studenta da i sam bude potkrepljen. Potkrepljenje utiče na motivaciju

ali ne i na osnovni mehanizam učenja. Da li će se učenik ubuduće tako ponašati.Pađnja: Učenja je opservaciono a ne instrumentalno.

Ishodi učenja po modelu:

1.Učenje novog ponašanjaPr. Vežba na fizičkom, plesni korak, mućenje brašna za bešamel, kravata

logaritmovanje, Zamislite da iz pisanih instrukcija učite ta ponašanja.

2. Pojačavanje (podsticanje) već

postojećeg ponašanjaPr. Intenziviranje priprema za kontrolni, za utrku, modiranje, šopingovanje

3. Usmeravanje pažnjePr. Model uživa u nečemu što drugi nisu primećivali

4. Pojačavanje i / ili smanjenje inhibicija Pr. Smanjenje inhibicije za govorenje bez dizanja ruke Skripta s. 47

5. Indukovanje emocija Pr. Strah na spravama, oduševljenje nastavnika

Uticajnost modela

(Bandura i Walters) 1

1. Opažena sličnost: Uticaj modela je veći ako ga opažamo kao sebi sličnog (Schunk,1987)Pr. Pol: Učenici više opanašaju nastavnika istog pola. Pr. Uzrast: Deca radije oponašaju vršnjake nego odrasle ili mlađe od sebePr. Lične karakteristike: Deca koja vole pomagati lakše će oponašati osobu koja se altruistički ponaša

Ranije slično pozitivno iskustvo sa ponašanjem koje praktikuje model, povećaće uticaj sadašnjeg modela.

Deca radije oponašaju model koji se ponaša slično njima (teže se prihvataju sasvim drugačija ponašanja (Fontana, 1995)

2. Percepcija kompetentnosti modela: -Skloniji smo da učimo od onih koje opažamo kao sposobne, pametne.-Pre-kompetentni model nije u zoni narednog razvitka.

Pr. Nesigurni učenici ili oni koji tek počinju.

Uticajnost modela 2

3. Posledice koje ponašanje ima za model: i one koje se pretpostavljaju i one koje se vide. Ako je model u prošlosti bio neuspešan, biće slabije prihvaćen ( bez obzira na sadašnju uspešnost)

4. Emocionalno stanje posmatrača (sugestivnost) : stres, fiziološki izmenjena stanja -najjači uticaj kada subjekti nisu u stanju da objasne svoje stanje-Bandura: masovne zaraze zbog uzajamne facilitacije

5. Lične osobine posmatrača: nezavisnost, lična stabilnost -Strašljivi i anksiozni skloniji su oponašanju modela (ali i napuštanju modela)

6. Lična istorija: ako je model nekada ranije bio odbačen, teže će se u ponovnom pokušaju biti prihvaćen (i obrnuto!)

7. Veći broj istovrsnih modela delotvorniji je od jednog modela (sinergija delovanja)

Tri tipa modeliranja

koja primenjuju nastavnici: skripta

1. Modeliranje načina razmišljanja, stavova, verovanja, ponašanja-Modeliranje slike sveta učenika

2. Modeliranje kognitivnih veštinaPr. Kritičko mišljenje, rešavanje problema

Emp. Zimmerman i Ringle (1981): nastavnici koji su uporni da reše neki problem imaju iste takve i učenike (i obrnuto)

-Kada nastavnici i verbaliziraju svoju uverenost u uspeh, samoprocene njihovih učenika o sopstvenim sposobnostima su takođe veće

3. Modeliranje korak po korak (konkretne veštine, ponašanja)-demonstracija jednostavnih motoričkih i kognitivnih veština-razlaganje složenih veština na elemente

Socio-kognitivistička teorija učenja

Poznata imena: Bandura 1986; 1999, 2002; Zimmerman and Schunk, 2003

Bavi se kognitivnim činiocima koji posreduju u učenju po modelu Koji su to činioci? Verovanja, samopercepcija i očekivanja

Teorijski: samo-regulacija, samo-efikasnost

Socio-kognitivistička teorija učenja je i motivaciona teorija

(Vizek, skripta 78)U mnogim udžbenicima kod kognitivista i konstruktivista

Kognitivni procesi koji se nalaze u osnovi našeg učenja (Bandura, 1986)

1. Simbolizacija: kognitivni modeli o svetu u kome živimo

2. Vrednosti, stavovi i očekivanja koja gradimo učeći na tuđim iskustvima (vikarijski)

3. Procene o tome šta treba raditi u pojedinim situacijama (kumulirano socijalno iskustvo)

4. Standardi prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja (društveni i lični)

5. Samorefleksivnost: posmatranje sopstvenog ponašanja, procene o sopstvenoj efikasnosti

Koncept samoefikasnosti (Self-Efficacy) Vizek skripta 78-81, W. 354

Df. Procena osobe da li je sposobna da ostvari željeni cilj, odgovori na zadatak i sl.

-Specifičnost u odnosu na srodne koncepte (slika o sebi, samopouzdanje, samopoštovanje): ovo su dinamičnija i nestabilnija uverenja zato što su specifična, vezana za konkretan zadatak. V 228 (78)

-Potkrepljivanje, u ovom kontekstu, je veoma često povratna informacija (od važnih osoba) o tome šta se od nas očekuje:-

verovatnost pozitivnog ishoda u vezi sa trenutnim zadatkom-verovatnost pozitivnog ishoda u vezi sa sličnim zadacima u budućnosti

-Dakle, potkrepljivanje ovde ima prvenstveno informavcionu vrednost. (Bandura, 1986).

Način reagovanja u odnosu na nivo očekivanja i samoefikasnost

Vizek, str. 78 skripta

Očekivanje pozitivnog ishoda

nisko visokoSamoefikasnost visoka -frustracija zbog

diskriminacije-društeni protest-promena sredine

-samosvesna akcija-visoka angažovanost

niska -rezignacija-povlačenje-bezvoljnost

-gubitak samopouzdanja-potištenost

-Visok nivo

uverenja o samoefikasnosti ima sledeće posledice: (Bandura, 1993,1997; Pajares i Schunk,2001)

-postavljanje visokih ciljeva-manje straha od neuspeha-spremnije traganje za novim strategijama

-

Pozitivan stav prema budućnosti: (Saligman,2006) W.355 -više mentalnog i fizičkog zdravlja, manje depresije-viša motivacija za postignućem

-Potcenjivanje sposobnosti → lako odustajanjeprecenjivanje → premalo opreza i strategija za samokorigovanje

Emp. Wigfield and Wentzel (2007): studenti istih sposobnosti za matematiku razlikuju se prema uspešnosti zavisno od nivoa uverenja o samoefikasnosti W. 355

Nastavnička samo-efikasnost

-Woolfolk i sar. (1990, 1998, 2001, 2007, 2008,2009): W.355Nastavnikovo osećanje samoefikasnosti je verovanje nastavnika u njegovu moć

da pomogne studentu da ostvari zadatak.-verovanje da može da dopre do svakog studenta

Emp. Istraživanja pokazuju da je osećanje samoefikasnosti kod nastavnika pozitivno povezano sa uspehom njegovih učenika. W355

-Nastavnici su uporniji, više se zalažu, manje „proesionalnog sagorevanja”

(burn-out)-Sa dužinom staža raste samo-efikasnost nastavnika

-Raste na osnovu konkretnih, svakodnevnih rezultata nastavnika

-Treninzi koji ukazuju na nove pristupe, tehnike ...

Emp.1: (Demie, 2004) Kako su nastavnici (UK) podigli uspeh crnih studenata sa Kariba

-Demie je identifikovala nastavnike koji su uspeli da podignu uspeh te grupe dece:

a) koji su imali visoka akademska ocekivanja

od studenata, b) koji su kreirali »cudotvoran«

kurikulum (mesmerising) , smišljali su nova rešenja c) razvili visoko inkluzivan

kurikulum,d) kurikulum snažno povezan sa zajednicom, e) demonstrirali cvrstu ubedjenost

u jednake sanse za sve ucenike i otpor prema rasizmu.

R: Ucenici koji su isli kod takvih nastavnika imali su isti uspeh kao ostala deca.

Kolektivna nastavnička samo-efikasnost

(CTE

collective teacher efficacy) W

Emp.2: Parker, K.; Hannah,E. i Topping,K. (2006): uticaj kolektivne nastavničke percepcije da imaju moć

da ublaže socijalne razlike.Studija o uspehu 66 nastavnika iz 15 škola.

-R: našli su značajan uticaj CTE nastavnika i uspeha u čitanju i pisanju (ali ne i matematici). -CTE je imao snažniji uticaj na pisanje (veći nego nego SES) nego na čitanje.

-Problem s podcenjivanjem i sa precenjivanjem nastavničke samo-efikasnosti W.356

Podrška samoefikasnosti u školi

1 Vizek, skripta 79

1. Nastavnik pomaže da učenici održe relativno visoka očekivanja u vezi sa sopstvenim postignućem.-Fidbek je usmeren na učenikove uspehe, -Nastavnik stalno postavlja nove zahteve i zahteva usavršavanje

2. Daje izazovne, zanimljive zadatke ni prelake, ni preteške.-Prelaki zadaci ne razvijaju osećanje samoefikasnosti

3. Laičke teorije učenika o prirodi inteligencije: nastavnik podržava uverenje da se sposobnosti mogu menjati, da je potreban trud oko toga

4. Oprezno saopštavanje rezultata , izbegavanje javnog poređenja učenika sa različitim sposobnostima

5. Povratne informacije treba da su specifične, vezane za konkretne zadatke.-

Izbegavanje generalnih ocena o postignuću.

Podrška samoefikasnosti u školi

2

Woolfolk, 356

6. Pomozite da učenik sagleda ukupni sopstveni napredak-vratiti se na ranije gradivo, ukazati koliko je to sada lako-čuvati u portfoliju rezultate rada

7. Postaviti konkretne zadatke učenja, podržati proces do ostvarenja cilja (mastery learning, mastery orientation)-pratiti napredak-modelovati ponašanje –

kako su drugi to rešavali, i lični primer-priče o studentima koji su uspeli da pobede svoje granice-obeshrabriti priče o spoljašnjim uzrocima neuspeha, fokus na ono što se dešava u školi

8. Dajte specifične sugestje koje pomažu napredovanje-pisani komentari uz kontrolni-vršnjačko pregledanje (peer editing)

Podrška samoefikasnosti u školi

3

Woolfolk, 356

9. Povećajte ocenu koju uečnik ima čim ostvari napredak -ukažite na napredak zbog kojeg ste povećali ocenu

10. Bilansira, ukažite na ranija iskustva: vezu između napora i uspeha-napravite sa svakim učenikom individualni plan rada i zajedno pratite napredovanje-tražite da učenik verbalizuje način na koji je rešavao probleme, kako to radi sada...-suočavajte studenta sa lošim strategijama (malodušnost, strah od greške i sl.).

Kognitivno-bihejvioralna modifikacija ponašanja

(Cognitive Behavior Modification)

Autor: Meichenbaum, (1977) W. 363-4

Ideja: Akcenat u ovoj proceduri je samoregulišući govor, instrukcije upućene samom sebi tokom rada na zadatku (self-talk, self-instruction)

-model primenjen u modifikaciji ponašanja impulsivnih studenata -zasniva se na bihejvioralnim i kognitivnim principima učenja

Koraci: 1. odrasli demonstrira rad na zadatku uz glasno upravljanje sopstvenim radom

(kognitivno modelovanje)2. dete rešava isti zadatak , vodi ga odrasli instrukcijama3. dete šapuće instrukcije dok radi na zadataku4. dete izvodi zadatak koristeći unutrašnji (privatni) govor