Sadrzaj

Uvod ...................................................................................................... 3

Faze pranja novca ................................................................................. 4

Faza ulaganja ........................................................................................ 6

Faza prikrivanja .................................................................................... 7

Faza integracije ...................................................................................... 8

Offshore racuni ....................................................................................... 9

Zakljucak ............................................................................................. 12

Literatura ............................................................................................. 13

Uvod

Sam pojam pranja novca potice od engleske reci money laundering, sto znaci legalizacija

kapitala stecenog kriminalnom delatnoscu, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja

stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na trzistu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske

dokumentacije i manipulacije u sistemu medjubankarskih transakcija. Poslednjih godina se

znacajno izrazava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oruzjem, u organizovanoj

kocki, prostituciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivsim socijalistickim

zemljama Istocne Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu.

Termin „pranje novca“ nastao je u SAD u periodu prohibicije, u trecoj deceniji proslog veka,

kada su kriminalci zaradjivali od ilegalne proizvodnje i krijumcarenja alkoholnoh pica i to

prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila.1

Pojam "pranje novca" prvi upotrebio engleski casopis The Guardian pisuci 1973. o 200.000

dolara namenjenih republikanskoj predizbornoj kampanji u SAD-u, odnesenih u kovcezima u

Meksiko radi stavljanja u opticaj.2 Ovaj termin je iz novinarstva preuzela kriminoloska nauka.

Pranje novca je prateca pojava organizovanog kriminala, ali i drugih oblika kriminalnog

delovanja koje uciniocima donosi ogromnu protivzakonitu i imovinsku korist.3

Kada su u pitanju ozbiljni poduhvati, potreba za pranjem novca se razlikuje od drzave do drzave.

Presudnu ulogu u tome igra svest o efikasnosti lokalnog pravosudnog sistema i, s tim u vezi,

potencijalni rizik od otkrivanja i krivicnog gonjenja.4

Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno razlicite ali u sustini slicne, u pojedinim

delovima cak i identicne. Zbog toga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i

određivanje sadržaja pojma pranje novca.

1 Teofilovic N. Jelacic M. : Sprecavanje,otkrivanje i dokazivanje krivicnih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006. str. 13 2 Zvanična internet prezentacija,http://www.limun.hr (pristupljeno 20.04.2009.)3 Ibid, str. 134 Gilmor S. Vilijams : Prljav novac, Izdanje Saveta Evrope, str. 29

2

Faze pranja novca

Zelja za sticanjem osnovni je motiv najveceg broja pocinilaca kriminalinih dela, kao sto su:

1) trgovina narkoticima

2) protivzakonito uterivanje duga

3) nedozvoljena trgovina oruzjem

4) krijumcarenje alkohola i duvana

5) piraterija

6) ucene

7) prevare

Pojedinci ili kriminalne grupe s tako stecenim profitom, nazvanim „vruc“ novac, da bi mogli da

ga koriste na regularan naci, prikrivaju njegovo poreklo. Da bi takav novac izgledao „cist“

podrazumeva se njegovo „pranje“.

Koliko je pranje novca unosan posao ilustuje u italijanskoj javnosti dobro poznat slucaj

sunarodnika uhapsenog pre nekoliko godina pod optuzbom da je saradjivao sa mafijom.

Zvanicno, on je bio suvlasnik jedne lokalne gradjevinske firme, istraga je pokazala da njegova

glavna aktivnost nije bila izgradnja kuca, vec pranje mafijaskog novca, za sta je bio dobro

placen. Koliko je bio dobro placen otkriveno je tek nakon konfiskacije njegove imovine.

Postoji veliki broj razlicitih tehnika pranja, a zajednicko obelezje im je da novac prolazi kroz tri

faze:

1) ulaganje

2) prikrivanje

3) integracija

Prljav novac prolazi kroz tzv. offshore pravnih lica, banaka i investicione fondove hawalu,

trgovinu automobilima i vrednosnim hartijama.5

5 Teofilovic N. Jelacic M. : Sprecavanje,otkrivanje i dokazivanje krivicnih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006. str. 17

3

Proces pranja novca je cesto kompleksan, a nikako pojedinacni cin. Oni koji se koriste pranjem

novca koriste siroku lepezu razlicitih tehnika da bi ostvarili svoje namere. Nastoji se da se novac

koji je kriminalac stekao kriminalnim aktivnostima procesuira na nacin koji ima za cilj da

prikrije njegovo poreklo, da stvori lazni trag ili prekine trag novca da bi se zatim taj isti novac

vratio kriminalcu kao opran, legitiman novac, spreman za dalju upotrebu bez ikakvih opasnosti.6

Razvoj tehnologije i globalizacija kontinuirano unapredjuju postojece nacine i stvaraju nove

mogućnosti za konvertovanje prljavog novca u razlicite legalne oblike finansijske aktive.

Ekonomiski magazin i FATF (Financial Action Task Force on Money Laundering),

medjudrzavna organizacija za borbu protiv pranja novca, procenjuju da pranje novca danas

iznosi oko 2% do 5% ukupne svetske proizvodnje. S obzirom na tajnost i prirodu pranja novca,

tesko je proceniti njegov stvarni obim, ali ovi podaci su indikator velicine problema. Finansijski

sistem je centralna tacka borbe protiv pranja novca jer finansijske institucije, posebno banke

uobicajeno predstavljaju kanal preko koga ovaj novac ulazi u ekonomske tokove.7

6 Gilmor S. Vilijams : Prljav novac, Izdanje Saveta Evrope, str. 327Zvanična internet prezentacija, http://www.24x7.co.yu (pristupljeno 20.04.2009)

4

Faza ulaganja

U fazi ulaganja profiti se uvode u legalni finansijski sistem. Gotovina pribavljena kriminalnim

poslovima uplacuje se na bankovne racune, obicno pod izgovorom neke regularne delatnosti sto

predstavlja fazu ulaganja.

Nejcesce se depoziti polazu zbog nekog legalnog posla, gde se placanje uglavnom obavlja u

gotovom novcu. Ukoliko se gotovina stvorena kriminalom pomesa s prihodima legalnog

poslovanja, smanjuje se mogucnost brzog otkrivanja vruceg novca. Uplata novca stecenog

kriminalom u banku moze biti izvrsena na mnogo nacina. Postupci karakteristicni za fazu

ulaganja su:

uplata „vruceg“ novca pod pokricem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja

osnivanje laznih, tzv. „fantomskih preduzeca“ koja ne posluju i postoje samo kao

sredstvo za uplatu gotovog novca na racune u bankama;

usitnjavanje velikih suma novca medju saradnicima koji ih polazu na racune u iznosima

koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa8

8 Teofilovic N. Jelacic M. : Sprecavanje,otkrivanje i dokazivanje krivicnih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006. str.18

5

Faza prikrivanja

Nakon sto je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak je faza prikrivanja koja se

ostvaruje prebacivanjem sredstava s jednog racuna na racune raznih banaka u svetu, a sve radi

prikrivanja originalnog izvora i destinacija pocetnog kriminalnog kapitala. Novac se premesta

mnogobrojnim transakcijama ciji je glavni cilj da se prikrije odakle novac potice.

Ofsor (offshore) racuni prestavljaju osnovu za otpocinjanje faze prikrivanja. Da bi prebacili

novac u inostranstvo, a da to ne izgleda sumnjivo, peraci novca cesto osnivaju firme u

inostranstvo koje se pojavljuju kao dobavljaci koji salju lazne ili uvecane fakture kompanija u

kojima je doslo do deponovanja prljavog novca. Do razmene robe, medjutim, ne dolazi i li se

radi o neodovarajucem kvalitetu ili broju, a jedino sto se krece je novac.

Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca obavi se veliki broj transakcija kojima se novac

prenosi po citavom svetu a da su mnoge od tih transakcija besmislene. Prava svrha tih transakcija

je da prikriju tragove kretanja novca i da otezaju posao svakome ko pokusa da istrazi odakle

novac potice. Cini se sve onos to se moze da se prikrije njegovo poreklo.9

9 Ibid. str. 18

6

Faza integracije

Poslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je faza

integracije. Novac se ulaze u zakonite poslove ili investiranja, posle cega se javlja kao novac koji

potice od zakonom dozvoljene delatnosti. Popularan metod vracanja novca u legalne tokove je

kupovina nekretnina, kao sto su zgrade, skladista. Iako se ovaj posao finansira prljavim novcem,

prihod koji se dobija izdavanjem prostora u zakup nece biti sumnjiv jer je rezultat zakonom

dozvoljene delatnosti.

Cilj ove faze pranja novca je da se novac stecen kriminalom prebaci u poslove koje zakon ne

zabranjuje. Jedan od nacina pranja novca je ozivljavanje preduzeca koji se nalaze u teskocama

investiranjem velikih suma novca. To preduzece kasnije nastavlja normalno da posluje koristeci

novac stecen kriminalom. Peraci novca dobijaju dividende i kamate od ulozenih sredstava. Kada

daju u zakup skladista ili stanove oni od toga primaju zakonit prihod u vidu zakupa.10

Kada novac dođe u ovu fazu, tesko je, a cesto i nemoguce, otkriti njegovo nezakonito poreklo.

Finansiranje terorizma cesto se poistovecuje sa pranjem novca, zbog slicnosti koja postoji

izmedju ova dva fenomena. Zajednicka komponenta, tj. njihova osnovna slicnost je da su

finansijske transakcije, tj. instrumenti koji se koriste u oba slucaja, isti, kao i mehanizmi koje

drzave imaju na raspolaganju u borbi protiv ovih pojava. Cesto se finansiranje terorizma naziva i

„obrnuto pranje novca” ili „prljanje novca” imajuci u vidu da se za finansiranje terorizma koriste

i sredstva iz legalnih izvora. Medjutim, nije tako u svakom pojedinacnom slucaju jer se za iste

svrhe koriste i sredstva stecena krivicnim delima. Moze se reci da je pranje novca koriscenje

novca stecenog kriminalnim aktivnostima, a finansiranje terorizma je koriscenje novca za

obavljanje kriminalnih aktivnosti. Zbog slicnosti navedeni fenomeni tretiraju se zajedno u

zakonskim tekstovima, pa ipak, izmedju njih ne moze se staviti znak jednakosti.

10 Ibid. str. 19

7

Pojedine faze pranja novca mogu biti istodobne ili se, jos cesce, mogu medjusobno preklapati.

Kako ce se odvijati pojedina faza i koje ce se metode pritom koristiti zavisi o raspolozivim

mehanizmima za pranje i zahtevu kriminalca koji taj posao narucuje. U svakom slucaju pranje

novca podrazumeva mnogobrojne medjusobno razlicite tehnike koje su obicno slozene,

domisljate i tajne. Zajednicko im je da se njima mora sakriti originalno poreklo i vlasnistvo

novca, te da narucitelji zele zadrzati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti

njegovu promenu.

Ocito se najvise u borbi protiv pranja novca moze uciniti u fazi ulaganja, kada - pogotovo nakon

prodaje droge na ulici - prodavacima ostaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po kolicini

(cesto i vecoj nego sto je iznosila sama droga). Kako se kriminalci moraju resiti gotovog novca,

tu su posebno ugrozene ustanove koje primaju novcane depozite. Evropska zajednice donela je

stoga stroge propise po kojima se zahteva identifikacija stranke kod otvaranja racuna i uplate,

obavezno vodjenje odgovarajuce evidencije o depozitima te obavestavanje nadleznih organa o

sumnjivim financijskim transakcijama. U SAD-u postoji zakonska obaveza da banke moraju

obavestiti nadlezna tela o gotovinskim uplatama na racun u iznosu vecem od 10 hiljada dolara.

Slican propis postoji i u Australiji, ali zasada ne postoji u Europi. Ipak, gotovo su sve europske

zemlje vec promenile ili upravo menjaju svoje zakonodavstvo tako da se u sumnjivim

slucajevima ne postuje odredba o bankovnoj tajni, odnosno mora se nadlezna tela obavestiti o

financijskim transakcijama za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sa zakonom.

Jedan od najpoznatijih uspesnih slucajeva sprecavanja pranja novca jest akcija pokrenuta protiv

Bank of Credit and Commerce International (BCCI), koja je najvise delovala u Velikoj Britaniji i

SAD-u i za koju su americke vlasti ustanovile da je oprala oko 32 miliona dolara. Uhapsen je

znatan broj sluzbenika, medju kojima i devetorica direktora banke. Banka je zbog protizakonitog

delovanja osudjena da plati kaznu od 15,3 miliona dolara, te je uskoro potpuno prestala poslovati

ostavivsi 530 hiljada stedisa sirom sveta bez njihovih 12,4 milijarde dolara.

Peraci novca cesto se sluze i malim preduzetnicima putem cijih bankovnih racuna prolaze

ogromni iznosi. Poznat je slucaj da je u Kanadi izvrseno veliko pranje novca preko racuna dve

male trgovine, pa je zbog nerealno velikog prometa na njima, banka obavestila nadleznu sluzbu

koja je ubrzo otkrila ukljucenost organizovanog kriminala. Takodje se u medjudrzavnoj trgovini

koriste i lazne (uvecane) fakture, pa je pre nekoliko godina Venecuela u SAD izvezla sudopere

koji su pojedinacno "kostale" 8911,85 američkih dolara.

8

Offshore racuni

S druge strane, kriminalci i sumnjivi biznismeni bez oklevanja koriste labave propise koje

politicari kreiraju u pojedinim zemljama „sigurnog utocista“ da bi privukli kapital. Pod velom

zakona o bankarskoj i privrednoj tajnosti, ogromne kolicine novca prelaze iz ruke u ruku u

takvim „utocistima“ koja nisu u nadleznosti zemalja porekla.

Kapital koji prodje kroz takve poslove se moze pretvoriti u nekretnine, obveznice ili drugu robu i

onda legitimno prebaciti natrag u zemlju ili na druga globalna trzista. Medjunarodna tela za

sprovodjenje zakona pazljivo ispituju ovakve transakcije jer one izazivaju sumnju u pranje novca

povezano sa organizovanim kriminalom i terorizmom. Mada se utocista u inostranstvu (off-

shore) cesto povezuju sa tropskim ostrvima negde u Karibima, u mnogim slucajevima i zemlje

kao sto su Austrija, Svajcarska ili Sjedinjene drzave nude slicne mogucnosti preduzecima i

pojedinicima da sakriju vlasnistvo i sprece istrazitelje da otkriju ko su vlasnici preduzeca koja se

bave nelegalnim poslovima.

Oni koji se bave organizovanim kriminalom bi radije koristili privatne fondacije u Austriji ili

preduzeca u americi nego firme na Britanskim Devicanskim Ostrvima, Ostrvu Man (Isle of

Man), na Arubi ili u Liberiji. Ovu grupu sigurnih utocista mediji i organi za sprovodjenje zakona

dugo povezuju sa pranjem novca i sumnjivim poslovima, tako da i samo pominjanje preduzeca

na Britanskim Devicanskim Ostrvima dovodi transakciju u sumnju, a zatim je prate

medjunarodne sluzbe za provodjenje zakona.

Poznata off-shore utocista se trude da sacuvaju ugled i da pokazu postojanje odgovarajucih

mehanizama kontrole. Treba pomenuti da se u vecini slucajeva takve zemlje sada koriste za

izbegavanje poreza.

Sve veci problem off-shore zona i steta koju nanose globalnoj ekonomiji ponovo su istaknuti u

novembru 2008. godine, u kontekstu globalne finansijske krize. Organizacija za ekonomsku

saradnju i razvoj, zajedno sa sefovima francuske i nemacke vlade, obavezala se da ce uciniti sta

je potrebno da off-shore industrija „nestane“. Oni su off-shore podrucja nazvali „crnom rupom

globalnih finansija“.

Web stranice potencijalnim klijentima nude mogucnost skrivanja pravog vlasnistva nad

preduzecem iza nominalnog deonicara ili direktora: „Nominalni deonicar ili direktor je treca

strana koja dozvoljava koristenje svog imena umesto pravog vlasnika i direktora preduzeca.

9

Imenovana osoba se preporucuje narocito u pravnim sistemima gde su imena zvanicnika javno

dostupna, otvorena za svakoga ko zeli da sazna njihove identitete. Ime nominalne osobe ce se

pojaviti i osigurati privatnost stvarnog vlasnika“ kaze se u odeljku sa pitanjima i odgovorima

navedene web stranice. Isti principi vaze i za bezbroj agenata za osnivanje preduzeca na svim

kontinentima. Kada istrazuje preduzeca koja koriste nominalne osobe, istrazivacki novinar treba

da potrazi imena na koja je registrovano na stotine preduzeca.

Pravilnosti i pravi identiteti se u odredjenim slucajevima mogu otkriti kroz temeljno istrazivanje

svih tih preduzeca i unakrsno pretrazivanje aktivnosti takvih preduzeca u vise baza podataka.

Off-shore podrucja kao sto je Ostrvo Man pokusavaju da sacuvaju ugled pracenjem aktivnosti

nominalnih osoba. Na Web stranici svoje Vlade, Ostrvo Man objavljuje imena direktora pod

zabranom- pojedinaca cija su preduzeca ucestvovala u prevarama. 

Slicno tome, privredni registar u Velikoj Britaniji nudi pretrazivi popis direktora pod zabranom.

Vlada ostrva Guernsey, jos jednog off-shore utocista, cak se potrudila da osnuje Sud za

finansijske usluge, kome se moze pristupiti online. Ovakve baze podataka su dobar pocetak za

istrazivanje nominalnih osoba. 

Privredni sporovi na sudovima u Londonu ili drugde takodje mogu biti od velike pomoci jer

postoji mogucnost da se bivsi poslovni partneri na ovim sudovima spore oko zarade, te tako

otkrivaju svoju povezanost sa nominalnim osobama 

Prvenstvena uloga ovakvih sema za osnivanje preduzeca je izbegavanje placanja poreza.

Medjutim, pojedine zemlje idu u krajnost u pokusaju da sakriju stvarne vlasnike. Panama i

Liberija su medju zemljama koje koriste mnoga sredstva da sacuvaju anonimnost vlasnika

preduzeca. Prema zakonima Paname, deonicka drustva (firme cije deonice glase na donosioca)

mogu biti u vlasnistvu onoga ko fizicki poseduje deonice bez registrovanja vlasnika u bilo kojoj

bazi podataka ili javnom registru. Zapravo, u Panami ne postoji nikakav javni registar, tako da

vlasti ni ne znaju ko poseduje preduzeca cije deonice glase na donosioca. Deonice mogu preci iz

ruke u ruku u bilo koje vrijeme, a koriscenjem arhiva sa javno dostupnim informacijama

nemoguce je uci u trag stvarnim vlasnicima.11

11 Priručnik ''Follow the Money: A Digital Guide for Tracking Corruption''

10

Zakljucak

Danas postoje brojni nacini koje savremeni ekonomski sistem pruza onima koji nadstoje da

operu svoj novac stecen kriminalnim delatnostima ili da se distanciraju od izvora finansiranja

terorizma. Mnoge zemlje nude offshore racune koje kriminalci koriste da bi svoj novac prebacili

u legalne poslove.

Pranje novca predstavlja veoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom drustvene

opasnosti, tako da se ovo krivicno delo tesko otkriva a i dokazuje. Takodje moramo istaci da je

pranje novca posledica neefikasnog funkcionisanja institucija sistema, tako da borba protiv ove

drustveno negativne pojave predstavlja i borbu za reformu institucije, jer samo boljim i

efikasnijim institucijama mozemo se suprotstaviti pranju novca i samim tim podici zivotni

standard gradjana na visi nivo, a to cemo uciniti pre svega doslednim sprovodjenjem Zakona, sto

efikasnijim radom policije, kao i primenom kaznene politike u nasim sudovima.

11

Literatura

1. Gilmor S. Vilijams : Prljav novac, Izdanje Saveta Evrope

2. Teofilovic N. Jelacic M. : Sprecavanje,otkrivanje i dokazivanje krivicnih dela korupcije i

pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006.

3. Zvanična internet prezentacija,

http://www.24x7.co.yu (pristupljeno 20.04.2009)

4. Zvanična internet prezentacija,

http://www.limun.hr (pristupljeno 20.04.2009.)

12