pravila norveski

7/26/2019 pravila norveski

1/28

NORVEKI

Pravila1. Kada ostoji ispred duplih suglasnika ita se kao ( Odnosno srpsko o) : kommer, sommer2. gispred samoglasnika ita se kaoj: geit, gift3. U poajmi!ama gispred samoglasnika ita se kao : gilo, generell". #ita se kao aj: $ ei: %ei, lei, sei, leilighet $ ai: kai, hai, mai $ y: &'e, g', forn'else $ au: au, sau, maur, ustralia, euro, *uropa+. kj, ki, kyse itaju kao : kj're, kirke, ksse. skj, sj, skse itaju kao kada se nalae ispred i, y, ei, y: sjal, ski, sk, sk'ter-. ngse igo%ara kro nos: sang, mange, ting. gispred j se ne uje s tim /to ima iuetaka0. gu pridje%skom sufiksu $ig, $ligs ne uje : mulig, rolig1. lagol je u%jek na drugom mjestu u reeni!i11. Upitne reeni!e mogu &iti sa upitnom rijeju na poetku i sa glagolom na poetku.

12. Upitne rijei poinju sa hv, pritom se h ne uje13. Nmoe &iti na poetku ili na kraju reeni!e.1". rsse ita kao 1+. use ita kao la&ijalio%ano u, u s%im sluaje%ima osim kada stoji ispred : kk, ks, kt, nk, ng, m, ffi tada

se igo%ara kao srpsko u.1. dse igo%ara kao srpsko d ali: $ kada je na kraju rijei ia %okala (ne nanaenog) ne igo%ara se : glad, god, &lad $ dia li n se igo%ara kao llili nn: kald, kaldt, %ind, %inden

ali ima iuetaka: alder, skulder, kunde1-. mna kraju rijei nikad se ne pi/e duplo iako je dugo : lam, dam, rom $ kada se doda nasta%ak a mnoinu ili odredi o&lik mse duplira : lammet, dommen

1. tjse igo%ara skoro kao kj10. tse ne uje u amjeni!i det2. skna kraju rijei se ita kao sk21. et$ lan mo4e &iti ispred imeni!e: et landili aljepljen na nju: landet land $ ne odre5eni o&lik mnoine landene $ odre5eni o&lik mnoine22. derse ita kao dar$ nai tamo her$ nai o%de23. u gla%noj reeni!i ikke nega!ija je u%jek ia glagola2". 6%or i 7rasil kommer du fra $ 8 kog grada u 7railu dolai/2+. Danai Tu

Upitne rijei1. hva$ /ta, kako , koliko (/ta) ko/ta2. hvor$ odakle, gdje , koliko mnogo3. hvem$ ko, kome". hvorfor $ a/to+. hvilken$ koji, koja $ mu/ki rod. hvilke$ koje, koja $ mnoina-. hvilket $ srednji rod

. hvordan$ kako0. nr$ kada


2/28

Vezniciog$ pre%odi se kao i ili kao aeller$ pre%odi se kao ili

Predlozi:p$ pre%odi se kao na ili kao u

i $ predlog a mjesto

Dette - nai ovo jekada je ne/to &liuDet $ nai ovo jekada je ne/to dalekoDetna poetku reeni!e ima funk!iju su&jekta npr:Det sitter noen ellever( neodre5eni o&lik mnoine) i klassen$ Nekoliko uenika sjedi u razreduKada je imeni!a neodre5enog o&lika detje u%jek na pr%om mjestu u reeni!i

9a upitnu rije vorfor$ zato, odgo%or je u%jek fordi $ zato to, zbog toga, to, jer

edno od pra%ila kada upotre&lja%amo predlog ni nega!iju ikke :

- Han bor i Bergen n ? ivi li on sad u Bergenu?- N bor han ikke Bergen. On sad ne ivi u Bergenu.

8a &roje%a u%jek ide neodre5ena mnoina.

U odre5enom o&liku jednine srednji rod, tna kraju rijei se ne uje.

Til $ nai : do, u, na, k(a), za

Vano pravilo:$ ;%aka imeni!a ima " o&lika:1. 9eodre5eni o&lik jednine : enfamilie2. Odre5eni o&lik jednine: familien3. 9eodre5eni o&lik mnoine: familier". Odre5eni o&lik mnoine: familiene

1. 8meni!e mu/kog roda u neodre5enom o&liku jednine imaju ispred lan en U odre5enom o&liku jednine ense lijepi a imeni!u na kraju U neodre5enom o&liku mnoine enprelai u er( na kraju rijei) U odre5enom o&liku mnoine prelai u ene( na kraju rijei)

2. 8meni!e enskog roda u neodre5enom o&liku jednine imaju ispred lanen

iliei

Kad je ispred lan ens%e je isto kao i kod mu/kog roda Kad je ispred lan eiu odre5enom o&liku jednine prelai u a U neodre5enom o&liku mnoine prelai u er( na kraju rijei) U odre5enom o&liku mnoine prelai u ene

3. 8meni!e srednjeg roda u neodre5enom o&liku jednine imaju ispred lanet U odre5enom o&liku jednine etse lijepi na kraju imeni!e U neodre5enom o&liku mnoine etprelai u er( na kraju rijei) Izuzetak:postoje imenice srednjeg roda koje u neodreenom obliku mnoine ostaju iste, to jest nemaju

lan et ili er ni na poetku ni na kraju rijei : mange, brev

U odre5enom o&liku mnoine prelai u ene( na kraju rijei)


3/28

ednina !noinaneodre"eni o#lik odre"eni o#lik neodre"eni o#lik odre"eni o#lik

!uki rod ena%isenkopp

a%isenkoppen

a%iserkopper

a%isenekoppene

$enski rod eiskri%eeiflaske

skri%aflaska

skri%erflasker

skri%eneflaskene

%rednji rod etepleetflaske

epletflasket

eplerflasker

epleneflaskene

%rednji rod izuzeci et&re%etglass

&re%etglasset

&re%glass

&re%eneglassene

Pronommen : Den, Det , De


4/28

8meni!e koje imaju nasta%ak er, a onaa%aju oso&e ( njiho%u na!ionalnu pripadnost ili animanje) uneodre5enom o&liku mnoine imaju nasta%ak e, a u neodre5enom o&liku mnoine nasta%ak ne.>rimjer:

ednina !noinaneodre"en o#lik odre"en o#lik neodre"en o#lik odre"en o#lik

en ser&er

en &akeren amerikaner

ser&eren

&akerenamerikaneren

ser&ere

&akereamerikanere

ser&erne

&akerneamerikanerne

8meni!e mu/kog roda en ting i en feil nemaju nikaka% nasta%ak u neodre5enom o&liku mnoine.>rimjer:


en tingen fail

tingenfailen

tingfail

tingenefailene

Kada imamo neki pridje% ili opis ispred imeni!e onda je to neodre5eni o&lik imeni!e

8meni!e koje se a%r/a%aju na eti er, a ne onaa%aju animanje ili na!ionalnost saimaju se, to jest gu&i sejedno eu neodre5enom i odre5enom o&liku mnoine.>rimjer:


en n'kkelen sommer

en %inter

n'kkelensommeren

%interen

n'kklersommrer

%intrer

n'kklenesomrene

%intrene

Beklager$ izvinite.... upotre&lja%a se samo kada se i%inja%ate!nnsk"ld$ izvinite.... upotre&lja%a se u%jek i kada se i%inja%ate i kada ne/to pitateBde $ og.....i$ iverken$ eller.... niti$ nitienten$ eller.....ili $ ili

Modalni laoli

? infiniti% &e infiniti%ne onake @

preent ? infiniti%m@ ? %Are

#eg m v$re presis - "ora da bude #re$izanN eg skal p norskkurs - %ada ide na kurs norvekog

9or%eani posle modalnog glagola infiniti% esto i&a!uju>rimjer:$ Han skal g i kiosken(On treba ii do kioska)$ Han skal i kiosken(On treba do kioska)$ #eg m dra til tannlegen(&a da ide kod zubara) $ #eg m til tannlegen("ora kod zubara)$ Hun vil reise til !%&(Ona eli da #utuje u '%) $ Hun vil til !%&(Ona eli u '%)

m $ oratikan$ oiskal $ trebativil $ eleti


5/28

U glagole kretanja ide lan dit

7udu4e %rijeme se gradi od skal ? infiniti% &e onake @:#eg skal rise til Norge.$ utovau u Norveku.%kal dere kpe leilighet?$ *oete li ku#iti stan?Umjesto skal moe i vil

ut $ ute + na#olje, izaiHan skal ut(On izlazi) $ Han er ute( On je izaao)

inn$ inne$ unutra, uiHan gr inn(On ulazi) $ Han er inne( On je uao)

opp - oppe$ gore, #eti se, #o#eti seHan skal opp(On e gore) $ Han er oppe( On je gore)

ned - nede$ dolje, s#utati seHan vil ned(On eli dolje) $ Han er nede(On je dolje)

hem $kuiB hemme$ kod kueHar gr hem(On ide kui) $ Han er hemme(On je kui)

dit - der$ taoHan gr dit( On ide tao) $ Han er der( On je tao)

hit - her$ ovdeHan kommer hit(On dolazi ovao) $ Han er her(On je ovde)

legge - liger$ nalaziti se ( staviti neto ) u orizontalno #oloaju

sette - sitter$ nalaziti se (staviti neto) u vertikalno #oloaju

Rijei i !raze' hre p radio$ sluati radios$ ondaringer til noe$ #ozivati nekoganr$ kadahalv$ #ola

kunder$ uterijefri$ slobodan mte$ srestikommer for sent$ kasniti(ngenting takk$ nita vala)or tidlig$ #reranomorsomt$ sjean, zabavanskl$ ivjeliservitren$ konobartid p dagen$ vrijee dana*odt vite$ dobro je znati

' v$re presis$ biti #re$izan%ent eller litt for tidlig$ kasnije ili alo ranije


6/28

Imenice

Neodreeni oblik imenice - upotreba sa i bez lana

Upotre"a imenice #a lanom1. Kada je naenje imeni!e neki( #ilo kojiili neki( jedan primjerak:$ +an eg lne en penn?$ "ogu li da #ozaji jednu olovku

2. Kada go%orimo o nekom odre "enom primjerku ( o nekoj odre"enoj oso#iako je to no%a informa!ija ureeni!i:$ #eg har kpt en penn til deg$ -u#io sa ti jednu olovku$ #eg kenner en svenske$ oznaje jednog veanina

Upotre"a neodre$eno o"li%a imenice "ez lana1. #lan se ne koristi ispred ne&roji%ih imeni!a:$ #eg liker ikke sn$ Ne voli snijeg$ #eg har kpt smor og kaffe$ -u#ila sa #uter i ka!u

2. Kada je imeni!a u funk!iji predikati%a tj. kada opisuje su&jekt, (naje/4e ia glagola v$rei bli) i go%orimokojoj grupi su&jekt pripada ( %jera, na!ionalnost, profesija):$ Han er politiker$ On je #olitiar$ Han er muslim$ On je uslian$ Han er engelskmann$ On je englez

3. Kada su glagol i imeni!a po%eani u jednu !jelinu, frau imeni!a u tom sluaju ne onaa%a nekikonkrtetan primjerak:$ Du kan ta buss dit$ "oe uzeti autobus do tao$ %kal dere kpe leilighet?$ *oete li ku#iti stan?

". 8meni!a je u neodre5enom o&liku ia rijei koje onaa%aju koliinu (t%. k%antifikatori B U njih spadajuosno%ni &roje%i):$mange, m"e, noen, noe, all, ingen, hvermange enter$ noge djevojkeall mat$ sva ranatre gutter$ tri djeaka

Odre$eni o"li% imenice

1. Koristi se kada oso&a kojoj se o&ra4amo na o emu go%orimo$ #eg skal i butikken$ &a u u #rodavni$u( proda%ni!a u kojoj o&ino kupujemo)$ #eg har vondt i hodet$ /a glavobolju( radi se o mojoj gla%i)U%jek kada go%orimo o djelo%ima s%og tijela koristimo odre5eni o&lik

2. Kada ne/to spominjemo drugi put$ Hun har ei datter. Dattera heter ise$ Ona ia erku. 0erku #o ienu 1isa.Co ne %ai samo kada se ista rije pona%lja, %e4 i kada namo o emu se radi na osno%u onoga /to je %e4reeno$De har kpt n" leilighet(neodreeni oblik). +kkenet(odreeni oblik) (i leilighetense podraumje%a) erstort,

men badet er ganske lite.$ Oni su ku#ili stan. -uinja je velika, ali ku#atilo je #rilino alo.

3. 9eki geografski pojmo%i u%ijek stoje u odre5enom o&liku:$ aldivene$ "aldiviB +arpatene$-ar#atiB &tlanterhavet$tlantik B Nordpolen$ %jeverni #ol


7/28

". 9eki op/teponati pojmo%i su o&ino u odre5enom o&liku:$#orda $ 2eljaB nen$ "jese$ B %ola$ %un$e

+. 8meni!e su u odre5enom o&liku kada stoje ia pokanih amjeni!a : den, det, de, denne, dette, disse$Dette huset$ Ova kua$Denne boka$ Ova knjiga$Disse husene$ Ove kue

$Det huset$ Ona kua

Du/ki rod: Denne$ Ovaj Den$ OnajEenski rod: Denne$ Ova Den$ Ona;rednji rod: Dette $ Ovo Det $ OnoDnoina: Disse $ Ove, ovi De $ One, oni

8spred til je ujek odre5eni o&lik imeni!e$Denne, dette, den, det$ ide u imeni!u odre5enog o&lika jednine$De, disse$ ide u imeni!u odre5enog o&lika mnoine

>osle vilkeide imeni!a neodre5enog o&lika mnoine>osle &roje%a ide neodre5ena mnoina>osle mangeide neodre5ena mnoina>osle alleide odre5ena mnoinako je imeni!a ispred pridje%a onda je ona u odre5enom o&likuko je imeni!a ia pridje%a onda je ona u neodre5enom o&liku

&enitiveniti%om se iraa%a pripadnost.

eniti% se do&ija tako /to se na imeni!u doda nasta%ak $s)ko se imeni!a %e4 a%r/a%a na sdodajemo samoapostrof.eniti%ni nasta%ak $s , se moe dodati i na neodre5eni i na odre5eni o&lik imeni!a:$/eters bil( eterov auto)$%veits0 hovedstad(glavni grad 3vaj$arske)$%kolens elever('eni$i kole)

*meni&a je uvjek u neodre"enom o#liku i+a genitiva,

eniti% se koristi i u nekim %remenskim iraima:$ to ukers ferie (d%onedeljni odmor)

$ tr@rs utdanning (trogodi/nje o&rao%anje)

Cako5e kao geniti% se koristi i slede4e:$Teresa har en leilighet. Teresas leilighet er ren. eiligheten til Teresaer. geniti% geniti% $ esto se koristi8a tilide imeni!a u odre5enom o&liku


8/28

Pridjevi

Osno%ni o&lik pridje%a isti je i a mu/ki i a enski rod.ridje% stoji u odre5enom o&liku kada stoji ispred imeni!e odre5enog o&lika. Cada pridje% do&ija nasta%ak$ei odre5eni pridje%ski lan ispred se&e:$ Han har n" klokke - On ia novi sat$ Den n"e klokka er d"r $ Novi sat je sku#O%o se o%e d%ostruka odre5enost ( i pridje% i imeni!a su u odre5enom o&liku)

U nekim sluaje%ima moemo imati pridje% u odre5enom o&liku u imeni!u u neodre5enom o&liku. O&inosu u pitanju imena :$ Det hvite hus$ Bijela kuaili u formalnom jeiku:$ Den norske regering$ Norveka vlada


9/28

2. >ridje% je u odre5enom o&liku ia rijei koje iraa%aju pripadnos, imeni!a u geniti%u i prisojnihamjeni!a pri emu imeni!a ostaje u neodre5enom o&liku:$ /eters n"e bil. $ eterov novi autoobil$ Hans n"e bil$ Njegov novi autoobil

Odreeni oblik pridjeva

>ridje% stoji u odre5enom o&liku kada stoji ispred imeni!e odre5enog o&lika.

8a lana: den, det, de, denne, dette, disse:$ Den fine bilen $ 1ije# autoobil$ Det store huset $ 4elika kua$ De gule eplene $ ute jabuke

8a imeni!a u geniti%u, pri emu imeni!a ostaje u neodre5enom o&liku$ /iters n"e bil$ iterov novi autoobil/iters $ imeni!a u geniti%un"e$ odre5eni o&lik pridje%abil $ neodre5eni o&lik imeni!e

8a pris%ojnih amjeni!a : min, mi, mitt... , pri emu imeni!a ostaje u neodre5enom o&liku$ in n"e bil$ "oj novi autoobil$ itt gamle hus$ "oja stara kua.

U nekim predlo/kim iraima( hele dag$ 5ijelog danaed strste for"else$ %a najvei zadovoljstvo

8a frste$ #rviB neste$ sledeiB siste$ #oslednjiB samme$ isti

Neodreeni oblik pridjeva

Koristi se :1) Kada pridje% nema ispred se&e lan : den, det, de, denne, dette, disse$ %tor bil$ 4eliki autoobil$ *rnt hus$ 2elena kua

2) 8a neodre5enog lana : en, et, ei$ en stor bil$ neki stari autoobil$ et hvitt hus$ neka bijela kua

3) 8a ikke, noenG ingen(nijedanG nikakav) , ia hver(svaki) : Hver fin bil(%vaki lije# auto), Hvert fin hus(%vaka lije#a kua) ia noe(neto) : Noe godt l( Neto dobrog #iva) ia allG alt( sav, sva, svo, sve) : all n" sn ( svaki novi snijeg)

") Kada pridje% stoji ia glagola tj. dio je predikta slae se sa imeni!om u rodu i &roju i u%jek je neodre5en :$ Bilen er stor$ uto je star$ Huset er fint. -ua je lije#a$ legen er penH(e)


10/28

Pridjevi #a po#e"nom podjelomlit- liten- lita- lite$ ali

Du/ki rod Eenski rod ;rednji rod9eodre5ena jednina en liten gutt ei lita jente et lite &arnOdre5ena jednina den lille gutten den lille jenta det lille &arna

9eodre5ena mnoina sm@ gutter sm@ jenter sm@ &arnOdre5ena mnoina de sm@ guttene de sm@ jentene de sm@ &arna

anet$ drugi( redni broj)

Du/ki rod Eenski rod ;rednji rod9eodre5ena jednina en annen gutt ei anna jente et annet &arnOdre5ena jednina den andre gutten den andre jenta det andre &arnet

9eodre5ena mnoina andre gutter andre jenter andre &arnOdre5ena mnoina de andre gutene de andre jentene de andre &arna

>ridje%i koji se a%r/a%aju na dupli suglasnik u srednjem rodu gu&e jedan suglasnik a u mnoini ne gu&e

Du/ki rod gr'nntkk

Eenski rod gr'nntkk

;rednji rod gr'nttkt

Dnoina gr'nnetkke

>ridje%i koji se ne mjenjaju

#ra$ dobargratis$ bes#latanstille$ tikry $ naden, valisavstakkers$ jadan, bijedantro$ vjeransky$ lukavsjalu$ ljubooranavsides$ udaljenalene$moderne$ oderan? s%i pridje%i koji se a%r/a%aju na e

#o1$ nai Dai koristi se kao odgo%or na pitanje sa nega!ijom.

Dire%tan i indire%tan ovor

Zavisne i nezavisne reenice

Hun sier at hun er s"k.$ On kae da je on bolestan.

.un sier(gla%na reeni!aat$ %enikhun er syk$ a%isna reeni!a


11/28

da$ kada, ondanr$ kadaat$daom$ da lihvis$ akosom$ kao, kojifordi$ zato toderfor$ zbog toga, stoga, zato

siden$ #otoetersom$ budui daslik at$ tako daselv om$ iako

Kada je a%isna reeni!a ispred gla%ne reeni!e tj. na pr%om mjestu ia nje pi/emo are a atim in%eriju ugla%noj reeni!i:Da han kom hit, var det sn$ -ada je on doao ovde, bilo je snijega.var$glagolsn $ su&jekt


12/28

$ /ablo forteller: 2*loria er pen.2$ ablo kae 6 7:lorija je lije#a7.$ /ablo forteller at hun er pen. $ ablo kae da je ona lije#a

$ isa forteller: 2#eg skal aldri reise til Norge.2$ "ia kae 67&a nikada neu otii u Norveku.7$ isa forteller at hun aldri skal reise til Norge. $ "ia kae da nikada nee otii u Norveku.

$ ilan spr: 2Har du det bra p norskkurset?2$ "ilan #ita67 8a li si dobar na kursu norvekog?7$ ilan spr om eg har det bra p norskkurset.$ "ilan #ita da li sa dobar na kursu norvekog.

Der!or ' (ordiDerfor$ zato0ordi $ zato to

$ Hun fr"ser. Hun vil g p kafe. - On se srzava. On eli da ide u ka!i$ Hvorfor vil han g p kafe? - 2ato on eli da ide u ka!i?$ )ordi han fr"ser. - 2ato to se srzava

$ Hun vil g p kafe fordi han fr"ser. - On eli ii u ka!i zato to se srzava.

9a pitanje Hvorfor ...-odgo%or je u%jek )ordi...

>osle fordiu reeni!i ide su&jekat pa glagol.

$Hun fr"ser. Derfor vil han g p kafe$ On se srzava. 2ato eli ii u ka!i.

>osle derforu reeni!i ide glagol pa su&jekat.

&laoli

Imperativ - zapovjedni nain

8mperati% se gradi kada se od infiniti%a odume e. lagol u imperati%u stoji na poetku reeni!e.

8nfiniti%: Du m huske votter1 8mperati%: Husk votter1- 2a#ati rukavi$e9(Ne zaboravi rukavi$e) Du m ikke skrive her1 (kke skriv her1 - Ne #ii ovde9

8nfiniti%na osno%a se do&ija kada se od infiniti%a odume e) koste $ infiniti%kost$ infiniti%na osno%a

Preterit - prolo vrijeme

>reterit se gradi tako /to se na infiniti%nu osno%u dodaju odre5eni nasta%!i.1) Kada se infiniti%na osno%a a%r/a%a na kratak samoglasnik i dug suglasnik dodaje se nasta%ak et)

infinitiv pre+ent preterit

@ koste koster kostet

@ %aske %ask er %asket


13/28

2) Kada se infiniti%na osno%a a%r/a%a na dug samoglasnik i jedan suglasnik (&e%uni suglasnik p, t, k, f, s)dodaje se nasta%ak te)


@ spise spiser spiste

3) Kada se infiniti%na osno%a a%r/a%a na dug samoglasnik i %uni suglasnik r, #, d, g, v, eidodaje senasta%ak de)


@ %eie %eier %eide

@ gj 're @ gj'r gj'r de

") Kada se infiniti%na osno%a a%r/a%a na ista slo%a kao infiniti% dodaje se dde)infinitiv pre+ent preterit

@ &o &or &odde

@ ha har hadde

+) U petu grupu spadaju nepra%ilni glagoli.)or$ a i %iden$ od $ se koriste u preterit i iraa%aju odre5eni trenutakDa$ tada (pro/lost) , u Dakoristimo preterit.

Kada u reeni!i imamo odre5ene predlo/ke odred&e (priloge a %rijeme ) koristimo preterit. Co su:$ Da$ #rolost$ i gr$ jue$ i forrige uke$ #role nedelje$ for to r siden$ #rije dvije godine$ i for$ #role godine

$ i morges( tidlig dag) + jutros ranije$ i gr morges$ jue ujutru$ i gr kveld$ sino$ i forgrs$ #rije ; dana , #rekjue$ i natt$ noas

Futur - budue vrijeme budunost

Jutur, odnosno &udu4e %rijeme se gradi:1) skal ? ifniniti% ( a namjera%anje, planiranje &udu4e radnje) :$ #eg skal reise til Beograd i morgen.$ %jutra u #utovati za Beograd.$ De skal fl"tte til neste uke.$ Oni oe da #resele do sledee nedelje.$ Hva skal dere gre etterp?$ 3ta ete raditi #osle?

ko je glagol kretanja koji se podraumje%a on se moe iosta%iti:$ Hvor skal du? $ :dje e?$ #eg skal 5g6 hem.$ /de kui.$ De skal 5g6 p kino i kveld. $ On e ii u biosko# veeras.

2) %il ? infiniti% ( a iraa%anje oeki%ane &udu4e radnje, ia koje ne stoji nikaka namjera ili plan)

$ Det vil sikkert bli pent v$r i morgen.$4jerovatno e biti lije#o vrijee sjutra.

$ Du vil forst det senere.$


14/28

$ Det vil regne snart.$$ Det kommer til regne snart$ 'skoro e #adati kia.$ Hun kommer sikkert til bli sint$ %igurno e se naljutiti.

3) >reent se tako5e koristi da onai &udu4nost, esto u reeni!ama iji glagol onaa%a neku promjenu iliprela:$ Hun kommer p besok snart5 skal komme6$ Ona dolazi uskoro u #osjetu ( e doi)$ Det blir pent v$r i morgen 5vil6$ 8olazi lije#o vrijee sjutra (bie)

$ 4i fl"tter til neste r 5skal fl"tte6$ %elio se sledee godine ( slijeeo)

>rilo/ke odred&e a %rijeme koje se koriste u (a) futur su:senere$ budunosti morgen$ sjutrai neste uke$ sledee nedeljeom tre dager$ za tri danaom to r$ za dvije godinei morgen tidlig$ sjutra rano (sjutra ujutru)i morgen kveld$ sjutra uveei morgen natt$ sjutra u no

i overmorgen$ #rekosjutra

Per!ektum - Per!ekat

>erfekat se gradi od preenta pomo4nog glagola hai parti!ipa perfkta1. rupaU pr%oj grupi perfekat je isti kao i preterit samo /to ima pomo4ni glagol har. erfekat se do&ija kada od preterita odumemo poslednje e)

infinitiv pre+ent preterit perfektum

@ &etale &etaler &etalte har &etalt

@ glemme glemmer glemte har glemt

@ sp're sp'r spur te har spurt

3. rupaCre4a grupa je grupa gdje se infiniti%na osno%a a%r/a%a na suglasnike r, #, d, g, v, ei. U preteritu se dodajenasta%ak de)>erfekat se gradi tako /to se od preterita odume poslednje e)

infinitiv pre+ent preterit perfektum@ le%e le%er le%de har le%d

@ pr'%e pr'%er pr'%de har pr'%d@ gj're gj'r gjor de har gjort

gjre (nepra%ilan glagol

Kada imamo i koristimo perfekat

". rupa


15/28

#et%rta grupa je grupa gdje je infiniti%na osno%a ista kao infiniti%. U preteritu se dodaje nasta%ak dde)>erfekat se gadi tako /to se od preterita odume poslednje e)

infinitiv pre+ent preterit perfektum@ &o &or &odde har &odd@ sn' sn'r sn'dde har sn'dd@ ha har hadde har hatt

Nrse koristi u preterit..vor lange $ se koristi u perfekat*$ se koristi u perfekat

N) ' #ada*njo#ti dag$ danasi mores$jutrosi denne uka$ ova nedelja

i kveld$ veerasi r$ godinai natt$ ove noii vinter$ ove zie

&laoli + %rat%im odovorima9a odre5ene upitne reeni!e moemo dati i kratak odgo%or

1) Kada pitanje poinje modalnim glagolom u kratkom odgo%oru koristi4emo modalni glagol.

>itanje: $%kal du p ferie?9ormalan odgo%or: $ #a, eg skal p ferie.Kratak odgo%or: $ #a, det skal eg.

2) Kada pitanje poinje pomo4nim glagolom @ %Are i @ ha u kratkim odgo%orima koristi4emo te glagole.>itanje: 3r det et hotell der?

9ormalan odgo%or: #a, det er et hotell der.Kratak odgo%or: #a, det er det.

>itanje: Har du billett?9ormalan odgo%or: #a, eg har billett.

Kratak odgo%or: #a det har eg.

3) Kada upitna reeni!a poinje nekim drugim glagolom u kratkom odgo%oru upotre&lja%amo gj'r.>itanje: *r det buss dit?

9ormalan odgo%or: #a, det gr buss dit.Kratak odgo%or: #a, det gr det.

>itanje: iker du blues?9ormalan odgo%or: #a, eg liker blues.Kratak odgo%or: #a, det gr eg.

Neka pravila:


16/28

U reeni!i posle glagola u preentu ide infiniti% sa infiniti%nom onakom ako nema modala. koima modala odnda ide infiniti% &e infiniti%ne onake )

Kada je su&jekat imeni!a koja stoji ia glagola rije ikke dolai ispred imeni!e *kkeide ia amjeni!e a ispred imeni!e U omide imeni!a u odre5enom o&liku 8a hvilkenide neodre5ena jednina imeni!e

Re!le%#ivne zamjenicejeg$ meg$ menedu$ deg$ te&ehun$ seg$ se&ehan$ seg$ se&evi$ oss$ nasdere$ dere$ %asde$ seg$ se&e

#eg m ta p meg varme kl$r$ &a ora obui na ene ( sebe) to#lu odjeu.Du m ta p deg varme kl$r$ =i ora obui na tebe ( sebe) to#lu odjeu.Han m ta p seg varme kl$r.$ Ona ora obui na sebe to#lu odjeuHan m ta p seg varme kl$r.$ On ora obui na sebe to#lu odjeu4i m ta p oss varme kl$r.$ "i orao obui na nas ( sebe) to#lu odjeu.Dere m ta p dere varme kl$r$ 4i orate obui na vas ( sebe) to#lu odjeu.De m ta p seg varme kl$r.$ Oni oraju obui na sebe to#lu odjeu.

$ ta p seg$ obui na sebe$ ha p seg$ iati na sebi

O"je%t!orm ' o"je%at#%e zamjenicejeg$ meg$ menedu$deg $ te&ehan$ ham$ njegahun$ henne$ njuden$ den$det$ det$vi$ oss$ nasdere $ dere$ %as

de$ dem$ njih

#eg liker /eter. /eter liker meg$ &a voli etra. etar voli ene.Du er snill. #eg liker deg$ =i si lije#a. &a voli tebeHan er i barnehagen. *rete henter ham$ On je u vrtiu. :reta ide #o njega.Han gr p skolen. Dinn leger mat til henne.$ Ona ide u kolu. >in s#rea ranu za nju.Hvor er koppen? Dener p bordet. #eg henter den.$ :dje je olji$a? Ona je na stolu. &a uzia nju.Hvor et glasset? Det er i skapet. #eg henter det$ :dje je aa? Ona je u oraru. &a dnosi nju.4i bor i )auske. +ommer du til oss?$ 4i ivite u >ausku. 8olai li ti kod nas?Hrer dere ikke. #eg snakker til dere.$ Ne ujete. &a #ria sa(o) vaa.De gr lekser. 4i helper dem$ Oni rade lek$ije. "i #oaeo njia.


17/28

Red rijei$Kada imamo frili etterna poetku reeni!e red rijei je slede4i:)r frokost dekker Hanne bordet. - 7a doru8ak Hana postavla sto3tter frokost r"dder *rete bordet. - /osle doru8ka *reta rasprema sto

$ Kada imamo )rstil %ili 3tterpred rijei je slede4i:)rst lager de mat. % spiser de.)rst lager de mat. 3tterpa spiser de.rvo #ri#reite ranu. a je #ojedite.

$ ko su fri etterna poetku reeni!e ia njih ide su&jekat pa glagol.$ ko su frst, s, etterpna poetku reeni!e ia njih ide glagol pa su&jekat.

Prepo#i#joner ' predlozi

elom - i9meu..................usa er melom h"llene. "i je izeu #oli$aBak - i9a..............................usa er bak hvila. "i je iza #oli$e

!nder - ispod......................usa er under h"lla. "i je is#od #oli$e;ver - i9nad.........................usa er over h"lla. "i je iznad #oli$e4ed siden av - pored..........usa er ved siden av h"lla. "i je #ored #oli$e)oran - ispred......................usa er foran h"lla. "i je is#red #oli$e/ - na.................................usa er p h"lla. "i je na #oli$ii - u.......................................usa er i skla. "i je u iniji

-#t til . l-#t p)1yst til 2 ver#1yst tilkoristimo kada imamo elju da ne/to uradimo ( elju a nekom radnjom)

Han har l"st til dra hem$ On eli da ide kuiHan har l"st til lese avisen.$ On eli da ita novine

1yst p 2 supstantiv1yst pkoristimo kada imamo elju a neim ( hranom, pi4em, odje4om, o&u4om...)

Hun har l"st p en genser$Ona eli de#erHun har l"st p kaffe$ Ona eli ka!u.Hun har l"st p noe spise$ Ona eli neto za jelo.

&laoli %retanjalagoli kretanja @ g@, @ dra, @ reise kada stoje ia modalnih glagola mogu da se iosta%e$ 6an skal g@ i kiosken $ On ho4e da ide do kioska$ 6an skal i kiosken $ On ho4e do kioska

$ eg m@ dra til tannlegen $ a moram i4i kod u&ara$ eg m@ til tannlegen $ a moram kod u&ara

$ 6un %il reise til U; $ On eli da putuje a U;$ 6un %il til U; $ On eli a U;


18/28

Eiendom#pronomen ' pri#vojne zamjenicejeg du han hun vi dere de

$enskirod

mi di hans hennes %@r deres deres

!ukirod

min din hans hennes %@r deres deres

%rednjirod

mitt ditt hans hennes %@rt deres deres

!noina mine dine hans hennes %@re deres deres

>ris%ojne amjeni!e mogu da stoje ispred imeni!e. Kada stoje ispred imeni!e onda je imeni!a neodre5enogo&lika.$ hans bror$ njegov brat$ mine venner$ oji #rijatelji$ vrt hus$ naa kua$ mitt hus$ oja kua$ Dette er min bil$ Ovo je oj autoobil

$ Det er mitt hus$ Ono(=o) je oja kua

Kada pris%ojne amjeni!e stoje ia imeni!e imeni!a je onda odre5enog o&lika$Her er bilen min$ Ovo je oj autoobil $ Bilen er min$ utoobil je oj$Her er huset mitt$ Ovo je oja kua $ Huset er mitt$ -ua je oja

"an#e - mnogo

Dange se koristi u &roji%e imeni!e u mnoini$+ari kper mange epler$ -ari ku#uje nogo jabuka

>itanje: Hvor mange epler...?Odgo%or: Tre epler

"$e - mnogo

De se koristi u &roji%e imeni!e (gradi%ne i &irne) u jednini$;la kper m"e ktt$ Ola ku#uje nogo esa>itanje: Hvor m"e ktt....?Odgo%or: Tre kilo ktt.

Odre$eno#t i neodre$eno#t imenica

Neodreen oblik imenice

U slede4e rijei (ia slede4ih rijei) imeni!a se koristi u neodre5enom o&liku:3).ver ( .vert(svaki)$Hvert dag$ (neodre5ena jednina)$Hver r$(neodre5ena jednina)

4).vilken- hvilket- hvilke$(koji, koje, koja)

$Hvilken dag(neodre5ena jednina)$Hvilke dager(neodre5ena mnoina)

5)Noen(neki, nekoliko)$ Noen dager


19/28

6)Noe(neto)$ Noe vann

7) *ngen(nijedan)$ (ngen dag$ (ngen dager

8) *kke noe(nijedan nikakav)

$ (kke noe hus

9) !ange(nogo)$ ange dager

)!ye(nogo+nebrojivo)$ "e mat

;)0lere(vie)$ )lere doger

1. Der ( vie + nebrojivo)$ er mat

33) 1itt(alo)$ itt mat

34) 0- noen f( ali broj, nekoliko)$ 5Noen6 f elever

35) *+a #rojeva$ To dager$ tusen kroner

36) Neste- frste- siste- samme( sledei, #rvi, #oslednji, isti)$ Neste dag$ )rste dag$ %iste mned$ samme time

37) 0orrige(#roli)$ )orrige uke

38) *+a prisvojnih pridjeva$ in stol$ itt bord$ ine bilder39) *+a genitiva na (s$ /eters stol$ 'ges barn


20/28

Odreeni oblik imenice

U slede4e rijei (ia slede4ih rijei) imeni!a se koristi u odre5enom o&liku:3) stoji predlog avu +na=enju od$ ange av eplene$ Noen av eplene$ to av barna$ hvilken av filmene$ ingen av husene...

4) Den- det- de(taj, onaj)$ Den stolen$ Det bordet$ De husene

5) Denne- dette- disse( ovaj)$ Denne stolen$ Dette bordet$ Disse husene

6) *spred prisvojnih pridjeva$ %tolen min$ Bordet mitt$ +l$rne mine

7) ? genitivu sa predlogom$ %tolen til /ek$ Barna til 'ge$ /risen p kolen$ Blomstene i skogen

8) .ele( $eo, itav)$ Hel dagen$ hele ret

9) 'll- alt( sav+ koliina)$ &ll maten$ &lt brdet

) 'lle( svi + broj)$ &lle drene stenges klokka...

$ &lle drene i huset er stengt

Komparativ i #+perlativ@ositiv$ je osno%ni o&lik pridje%a npr.: pen, flinkKomparati% se gradi kada na positi% odnosno osno%ni o&lik pridje%a dodamo nasta%ak ere;uperlati% se gradi kada na positi% dodamo nasta%ak est

positiv komparativ superlativ

penlije# penerelje#i penestnajlje#iflink

#aetanflinkere#aetniji

flinkestnaj#aetniji


21/28

Kod pridje%a koji se a%r/a%aju na ligi somu komparati%u dodajemo erea u superlati%u st.

positiv komparativ superlativ%ennlig#rijateljski

%ennligerevie #rijateljski

%ennligstnajvie #rijateljski

morsomsjean

morsomeresjeniji

morsomstnajsjeniji

>ostoje i nepra%ilni o&li!ipositiv komparativ superlativ

goddobar

&edrebolji

&estnajbolji

litenali

mindreanji

minstnajanji

unglad

ngrelai

ngstnajlai

langdug

langredui

langstnajdui

illelo %erregori %erstnajgoristorvelik

st'rrevei

st'rstnajvei

gammelstar

eldrestariji

eldstnajstariji

tungteak

tngretei

tngstnajtei

;uperlati% ima i odre5eni o&lik$Odre5en o&lik superlati%a se gradi tako /to se ispred dodaju nasta%!i den- det- de A denne- dette- disseB, ina kraju superlati%a e.

$ 6an er den peneste gutteni klassen. $ On je najlje#i oak u razredu$ ette er det peneste huseti gata. $ Ovo je najlje#a kua u uli$i.$ Fi kj'per de peneste klCrnei &utikken. $ -u#ujeo najlje#u odjeu u #rodavni$i.

Odre5eni o&lik superlati%a se koristi kada id%ajamo nekoga ili ne/toKada imamo rije enn/to nai odu%ijek koristimo komparati%

$li er penere ennCor. $ li je ljep/i od Cora.

Kada imamo elleronda koristimo o&ian superlati%$ 6%em er penest, li eller CorL $ Ko je ljep/i, li ili CorL

>onekad koristimo meru komparati%u i mestu superlati%u.m"e$ mnogomer$ %i/emest$ naj%i/e

$ De er mer glad i indisk mat enn i norsk$ Oni vie vole indijsku ranu od norveke.$ #eg fler meg mer norsk enn fransk$ &a se osjea vie norveki nego !ran$uski

$ 4i er mest glad i kinesiskmat.$ "i najvie volio kinesku ranu


22/28

U &roji%e imeni!e:tellelig komparativ superlativ

mange &ilernogo slika

flerevie

flestnajvie

f@ &ileralo auta

fArreanje

fArrestnajanje

noen &ilerneki auti

ingen &ilerbez+ nijedan

U ne&roji%e imeni!e:utellelig komparativ superlativ

me trafikknogo, gust saobraaj

mervie

mestnajvie

lite trafikkalo saobraaja

mindreanje

minstnajanje

noe trafikkneto

lit trafikkike noe tra!ikk

Red rijei

Nezavisna reenica

U nea%isnim reeni!ama na pr%om mjestu u reeni!i moe &iti ili su&jekat ili prilo/ka odred&a ( a %rijeme)ili upitna rije ili glagol.

plass 1. %er& 1 su&jekat ad%er& %er& 2 o&jekat $ ad%er&

6an har alltid likt seg p@ skolen8 friminuttene spiller %i fot&all6%orfor har jeg ikke f@tt &eskjed

6ar du husket matpakke


23/28

3. glagol 2". o&jekat $ ad%er&

radi se o nea%isnoj reeni!i.

Zavisne reenice

U a%isnim reeni!ama na pr%om mjestu su %eni!i

U a%isnim reeni!ama red rijei je slede4i:1. su&junusjon ( %eni!i)2. su&jekat3. ad%er&". %er&ene ( glagoli)+. o&jekat$ ad%er&

su&junusjon su&jekt ad%er& %er&ene o&jekat$ ad%er&6un sier at han alltid har f@tt d@rlige karakterer eg kommer for sent fordi du ikke %ekket megeg kommer for sent h%is du ikke g@r n@...

noen$ neko $ oso&enoe$ ne/to $ st%ari, osje4anja

s"nes$ smatrati ( kada si siguran ne/to)tror$ misliti ( kada nisi siguran u ne/to)$ #eg s"nes du er en flink kokk.$ a smatram da je odlino ku%ano$ Dette er min mening. #eg har smakt maten. $ O%o je moj meni. a sam pro&ao hranu.

$ #eg tror filmen er bra.$ a mislim da je film do&ar.

$ #eg har ikke sett den, men mange sier at den er bra.$ a ga nisam gledao, ali mnogi kau da je do&ar.

ingen < ikke noe$ nijedan, nikaka%, niko ( a oso&e)ikke noe$ nijedan, nikaka%, ni/ta ( a st%ari)

prijatnoprijatan

finfino

lijepo ugodan do#ar divan

hggelig hggelig hggelig hggelig god deiliggrei fint koselig grei ndeligkoselig snill

flink

ra+li=it +aposlen jo uvjek prili=no #r+o upravoulik ansatt fremdeles ganske fort akkuratfor sjelig en ar&edstaker enn@ noks@ straks nettopp

s%Art

lju#a+an udo#an strog ljut jak tvrdsnill koselig streng sur sterk fast

hard hard hard hard

ta=no otprilike oko tako"e ponekadakkurat !irka !irka ogs@ noen ganger nettop omtrent omtrent i like m@te a% og til

=initi raditi #iti ra+umjeti kupiti moliti


24/28

gj're gj're %Are forst@ @ kj'pe @ &ejo&&e @ &li skj'nne @ handle s'kerar&eide

ra+govarati osjeati po+navati traiti po+vatisnakke sammen kjenne kjenne s'ke om @ inn&

prate f'le lete etter @ in%iter

priti pe4i puto%ati priati htjeti tre&ati@ steke @ steke @ dra @ snakke skal @ skulle$ skal

@ &ake @ reise @ prete @ skulle @ &urde $ &'r trenge

Nepravilni + preterit+

infinitiv preterit@ sknnde sknndte skndt poiriti

@ glemme glemmte a&ora%iti@ lo%e lo%et o&e4ati, o&e4a%ati@ fille fillte napuniti

@ &estemme &estemmte odluiti@ feire fairet sla%iti@ skille skillte ra%esti

@ &es'ke &es'kte posjetiti@ prate pratet priati, 4askati@ f'le f'lte osje4ati

@ klage klaget aliti

@ smake smakte pro&ati, imati ukus@ tenne tennte paliti, apaliti, upaliti@ spille spillte igrati, s%irati@ &ade &adet kupiti@ lage laget laget spremati

@ sp'rre spurte har spurt pitati@ godkjenne godkjente har godijent odo&riti

@ kre%e kre%de har kre%d ahtje%ati

Pl+#%van per!e%athar spist$ perfektumhadde spist$ plusk%an perfekat

>lusk%an perfekat onaa%a radnju koja se desila prije neke druge pro/le radnje

Futur II - !ortids!uturum

skal spise$ futurskulle spise$ fortidsfuturum

Jutur 88 onaa%a &udu4nost i perspekti%e pro/losti

$ Da eg kom p busholddeplasen, badde busen aler ede gtt, og denne neste bussen skulle komme om femminutten.Kada sam ja do/ao na stani!u auto&us je #io otiao, i(a) slede4i auto&us #i tre#alo da do"ea pet minuta


25/28

pp ff

Neki izrazi

Ono /to &i na srpskom rekli: itaju4i, rago%araju4i, pitaju4i, slu/aju4i, u nor%e/kom 4emo re4i na slede4inain:ved lese$ itajui

ved snakke$ #riajuived sprre$ #itajuived hre$ sluajuived se$ gledajuived skrive$ #iui

nai ispred infiniti%a sa prefiksom dodaje se ved

Izra%avanje planova

$ #eg har tenkt l$re norsk frst$ Najerava da #rvo naui norveki$ #eg kommer til v$re hemme i et par r$ &a u biti kui za nekoliko godina$ #eg har l"st til obbe med barn$ elio sa da radi sa dje$o$ #eg vil gerne arbeide i barnehage$ elio bi da radi u vrtiu$ #eg vil helst hadeltidsarbeid$ redikat moe &iti u akti%nom i pasi%nom o&liku. kti%ni o&lik koristimo kada elimo da istaknemo ko je%r/ila! radnje.$ /l vasker trappa denne uka$ ol #ere ste#eni$e ove nedeljeU o%om sluaju >ol je %r/ila! radnje

>asi%ni o&lik koristimo kada %r/ila! radnje nije &itan, kada ne namo ko je %r/ila! radnje ili to ne elimo dakaemo>asi% koristimo kada nam je &itna sama radnja ili onajGono na koga je radnja usmjerena.

>asi% se gradi od pomo4nih glagola #liili v Crei parti&ipa perfektagla%nog glagola

#on har vasket trappa$ akti%ni o&lik $ &on je o#rao ste#eni$eon $ su&jekattrappa $ o&jekatO&jekat akti%ne re'eni!e postaje su&jekat u pasi%noj reeni!iTrappa har blitt vasket.$ ;tepeni!e su oprane

Elii vCrese mijenjaju1) $ /l vasker trappa denne uka $ akti% $ Trappa blir vasket denne uka 5av /l6 $ pasi%

2) $ /l vasket trappa forrige uke $ akti% $ Trappa ble vasket forrge ukke 5 av /l6$ pasi%


26/28

3) $ /l har vasket trappa $ akti% $ Trappa har blitt vasket 5 av /l6 $ pasi%

>asi% preenta $ gradi se od preenta pomo4nog glagola &li i parti!ipa perfekta gla%nog glagola

$ /l vasker trappa hver dag$ akti%$ Trappa blir vasket hver dag$ pasi%

>asi% preterita $ gradi se od preterita pomo4nog glagola &li i parti!ipa perfekta gla%nog glagola

$ /l vasket trappa i forrige uke$ akti%$ Trappa ble vasket i forrige uke$ pasi%

Pasiv per!ekta

U pasi%u perfekta moemo imati 3 raliita o&lika$ /l har vasket trappa

1. Crappa har &litt %asket(>omo4ni glagol hau preentu ? pomo4ni glagol #liu parti!ipu perfekta ? parti!ip perfekta gla%nogglagola)

2. Trappa er blitt vasket( >omo4ni glagol vCreu preentu ? parti!ip perfekta pomo4nog glagola #li? parti!ip perfekta gla%nogglagola)

3. Trappa er vasket(>omo4ni glagol vCreu preentu ? parti!ip perfekta gla%nog glagola)

Pasiv pluskvan per!ekta

8mamo 3 o&lika

1. Trappa hadde blitt vasket(>omo4ni glagol hau preteritu ? parti!ip perfekta pomo4nog glagola #li ?parti!ip perfekta gla%nog glagola)

2. Trappa var blitt vasket(>omo4ni glagol vCreu preteritu ? parti!ip perfekta pomo4nog glagola #li ? parti!ip perfekta gla%nogglagola)

3. Trappa var vasket(>omo4ni glagol vCreu preteritu ? parti!ip perfekta gla%nog glagola)

Pasiv !utura

>asi% futura se gradi od vil #li ? parti&ip perfekta glavnog glagola$ Trappa vil bli vasket neste uke

U go%ornom jeiku esto se koristi kommer til #li ? parti&ip prefekta$ Trappa kommer til bli vasket neste uke


27/28

&' pasiv

;M pasi% se gradi1) present ? infiniti% $ na infiniti% dodajemo s( &visbud leverer avisen hver dag$ &visne leveres hver dagNovine se is#oruuju svakog dana

2) modalni glagol ? infiniti% $ dodaje se s

$ arta kan ikke mtes deg - "arta nije ogla da te u#ozna$ Dorene m stenges etter klokke te. - 4rata oraju biti zatvorena #osle osa sati

;M pasi% se koristi u:$ pra%ila ( generalna, uop/tena)$ u re!eptima

4ann m kokes i =irka > minuttes - 4oda ora da kuva @ inuta

Neodre$eni o"li% imenica

1. 8a #rojeva$ neodre5ena mnoina2. 8a hvilke$ neodre5ena mnoina3. 8a mange$ neodre5ena mnoina". 8a flare(vie) $ neodre5ena mnoina+. 8a mer(vie + nebrojivo) $ neodre5ena mnoina. 8a Hvilken$ neodre5ena jednina-. 8a Hvilket$ neodre5ena jednina. 8a m"e$ neodre5ena jednina

0. 8a hvert- hver(svaki)1. 8a noen( neki, nekoliko)11. 8a noe(neto)12. 8a ingen(nijedan)13. 8a ikke noe( nijedan, nikakav)1". 8a litt1+. 8a forige(#roli)1. 8a neste(sledei)1-. 8a frste(#rvi)1. 8asiste(#oslednji)10. 8a samme(isti)

2. 8a f@ noen f$ mali &roj, nekoliko21. 8a genitiva na s22. 8a prisvojnih +amjeni&a

Kada je imeni!a neodre5enog o&lika Detje na pr%om mjestu u reeni!i.

Odre$eni o"li% imenica

1. 8spred til

2. U om3. U geniti%u sa predlogom til". 8a hele($eo, itav)+. 8a alli alt. 8spred prisvojnih +amjeni&a


28/28

-. 8a den, det, denne, dette, $ odre5ena jednina. 8a de, disse $ odre5ena mnoina0. Kada u : hver, hvert, hvilken, hvilket, hvilke, noen, noe, ingen, ikke noe, mange, m"e, flere, mer $ stoji

predlog avu naenju od, ia je odre5eni o&lik imeni!e

Neodre$eni o"li% pridjeva

1. Kada ispred se&e nema : den, det, di, denne, dette, disse2. 8a neode5enih lano%a : en , et, ei3. 8a ikke noen < ingen". 8a hver+. 8anoe. 8a all < alt-. Kada pridjev stoji i+a glagola

Odre$eni o"li% pridjeva1. 8a : den, det, di, denne, dette, desse2. 8a imeni&a u genitivu$ 8meni!a ostaje neodre5ena3. 8a prisvojnih +amjeni&a$ 8meni!a ostaje neodre5ena". 8a frste, neste, siste, samme

Documents

pravila norveski