Na naim prostorima se 1966. godine prvi put spominje termin Mala
koarka ili deija koarka kao potpuno organizovana igra, zahvaljujui
sportskom drutvu Crvena zvezda iz Beograda. Koarkaki klub ovog
sportskog drutva na Kalemegdanu izgradio je iste godine, prvo
igralite za malu koarku. Pravila igre priredio je Mirko Kresojevi u
izdanju KK Crvena zvezda. Mala koarka je tada bila namenjena deci
od 8 do 13 godina. Pravilima je odreena maksimalna veliina igralita
za ovu igru i to 18 /12m i minimalna 16 /11m. Koevi su se
postavljali na visini od 2.60m. Linije za izvoenje slobodnih
bacanja bile su na 3m ispred table. Obim lopte bio je 70 - 73 cm,
teina 450 - 500g. Prenik sredinjeg kruga je 150 cm. Oficijalna igra
male koarke pri takmienju trajala je dva puta po esnaest minuta,
stim to se vreme deli na dva dela od po osam minuta, sa odmorom od
dva minuta. Poluvremenski odmor je deset minuta. Ekipu je
sainjavalo deset igraa, od kojih se u igri nalazi pet. Za vreme
jedne utakmice svaki igra morao je da igra najmanje est minuta.
Izmena igraa vrila se za vreme mrtve lopte. Osim napravljenog
igralita i ponuenih pravila igre, mala koarka nije imala zapaenijih
rezultata.
Mini basket se, 80-tih godina prolog veka, pojavio u bivoj
Jugoslaviji kao pokret kome je trebalo da pristupi to vei broj
klubova i kola, odnosno to vie dece iz cele zemlje. Poelo je u KK
Radniki LMK u Beogradu, na elu sa Bratislavom oreviem, sa idejom da
mini basket to pre izae iz okvira kluba. Kao i u svakom drugom
poslu, koji se obavlja s ljubavlju i entuzijazmom, rezultat nije
izostao. Mini basket je vrlo brzo prihvaen na irem podruju Beograda
i u 20 centara svih republika bive Jugoslavije. Osnovan je kao
sekcija pokreta pri Koarkakom savezu Jugoslavije i za predsednika
izabran je Neboja Popovi. Upravni odbor bio je sainjen od
predstavnika svih tadanjih republika. Pokret je trajao 18 meseci,
posle ega je, naalost, prestala organizovana aktivnost! Skoro dve
decenije kasnije, 19. januara 2000. godine, formirano je udruenje
Mini basket lige pri Koarkakom savezu Srbije. Predsednik Udruenja
bio je Rajko ii, generalni sekretar Rade Georgievski, sa jo pet
lanova Upravnog odbora. Ligu je tada sainjavalo svega osam ekipa iz
Beograda, koje su dobile mini basket konstrukcije, ime je takmienje
moglo da pone. lanovi lige su bili: KK Radniki, KK Partizan, KK
Lix, KK Drvomarket, KK Zemun, KK Kora, KK Yubac i KK Mladost.
Igralo se po jednokrunom bod sistemu. Na kraju lige, u dvorani
Pinki, odigrana je all star utakmica. Iste godine, za vreme majskih
praznika, na Adi Ciganliji, na osam otvorenih koarkakih terena,
uestvovalo je 25 ekipa i odigrano je preko 40 utakmica. Po zavretku
kolske 1999/2000. godine, napravljen je koarkaki kamp Ada 2000 na
otvorenim koarkakim terenima Ade Ciganlije. Postavljena su tri
terena i organizovano je est smena u trajanju od po sedam dana. Na
kampu je bilo prisutno preko 400 devojica i deaka, koji su se
zabavljali i uili koarku pod sloganom Mini basket maksi zabava.
Kamp je imao i svoju maskotu pod nazivom Adko. Maliani su imali
organizovan boravak od 8h do 20h (doruak, ruak, uina), podizanje i
sputanje zastave uz himnu kampa Moji su drugovi (Bajaga &
Instruktori). Svaki uesnik je dobio na poklon majcu i loptu sa
obelejima kampa Ada 2000. Smetaj i popodnevni odmor uesnika kampa
bio je organizovan pod atorima. Program se sastojao iz prepodnevnog
i popodnevnog treninga, gledanja koarkakih filmova, poseta
vrhunskih koarkaa i uglednih koarkakih radnika, takmiarskih igara,
koarakkih kvizova i izrada zidnih novina.
Poetkom naredne kolske 2000/01. godine, krenulo se u promociju
mini basketa po gradovima Srbije. Napravljen je festival u Niu, gde
su uestvovale ekipe iz Nia, Aleksinca i Knjaevca, ... nakon toga
festivali u Zajearu, Novom Sadu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci,
Gornjem Milanovcu. Jedna od prateih aktivnosti VII DIN Trofeja
Beograd, bio je festival Mini basketa na Malom Kalemegdanu pod
nazivom Mini trofej Petronije. Uestvovalo je osam ekipa iz
Beograda: KK Radivoje Kora, KK Partizan Mobtel 063, KK Zemun, KK
Dragon, KK Drvomarket, KK Best, KK Lix i KK Radniki Jugopetrol. Bio
je to prvi turnir sa tri maskote Petronije, Adko i Basko. Dodeljeni
su pokloni i sve je zavreno zbilja festivalski, bez pobednika, all
star susretom dve selekcije igraa koji su se posebno istakli.
Novembra meseca poela je liga Mini basketa u dve uzrasne
kategorije: devojice i deaci do devet i do deset godina. Ligu je
sainjavalo 36 ekipa, podeljenih po grupama (po est ekipa u grupi).
Na Beogradskom sajmu, u hali 3, organizovan je prvi pravi, veliki
mini basket festival, pod nazivom Boini festival. Tom prilikom
postavljena su etiri terena sa osam mobilnih ko-konstrukcija na
visini od 2,60 m, prilagoenoj uzrastu mini basketa. Igralo se
loptama broj 5. Devojice i deaci podeljeni su u dve uzrasne
kategorije: roeni 1990. i 1991. godine. Festival je otvorio Predrag
Boji, tada generalni sekretar KSS. Na festivalu je bilo prisutno
vie od 60 ekipa i odigrano je preko 100 utakmica. Tom prilikom
podeljene su nagrade, diplome, zahvalnice i pehari.
Od tada pa sve do danas, odraano je tano jedanaest mini basket
festivala na beogradskom Sajmu, koji je iz Boinog prerastao u
festival Rajko ii, u znak seanja na prvog predsednika Udruenja i
proslavljenog koarkakog asa. Na jedanaest odranih Meunarodnih mini
basket festivala na Sajmu, u hali 3, prodefilovalo je nekoliko
hiljada maliana, od devojica i deaka roenih 1990/91, pa sve do
poslednjeg, za sada, na kome su uestvovali klinceze i klinci roeni
1996/97 i mlai! Prefiks meunarodni, festival je potpuno opravdan
gostovanjem i ueem devojica i deaka iz Maarske, Makedonije,
Bugarske, Federacije BiH, Republike SrpskeFestival svake godine ima
izlobu fotografija, press centar i strune seminare za trenere.
Radna tema je Od mini basketa do koarke. Festival je imao i
humanitarni karakter, jer su svi minibasketai 2004. godine,
uestvovali u akciji Deci Kosova i Metohije i pomo je prikupljena
dobrovoljnim prilozima u zamenu za bedeve specijalno izraene za ovu
priliku. Prireena je izloba fotografija kao prikaz prethodnih pet
godina aktivnosti i rada ovog festivala. Od 2004. godine
ustanovljen je i prelazni pehar za izuzetan doprinos klubova u radu
Udruenja Mini basket Srbije. Prvi dobitnik bio je KK Drvomarket,
godinu dana kasnije KK Mladost, zatim KK Potar da bi 2007. prelazni
pehar pripao KK All star-u.
Udruenje Mini basket liga organizovalo je putovanje na Uskrnji
festival u Prag, sa etiri ekipe iz Beograda. U glavni grad eke
otputovali su KK Drvomarket, KK Stari DIF, KK Zvezdara i KK
Mladost. Zatim je organizovan Majski festival na Adi Ciganliji i
tom prilikom je promovisan prvi broj asopisa Mini basket. Na tri
terena, tri dana uz prisustvo 72 ekipe, odigrano je vie od 90
utakmica. Minibasketai su uestvovali u akciji Dani izazova na
Koutnjaku. U organizaciji Crvenog krsta Srbije, minibasketai su
uestvovali u akciji Za sreno detinjstvo. Uestvovalo je vie od 1000
devojica i deaka iz svih beogradskih klubova. Poetkom decembra prvi
put je organizovan Meunarodni minibasket festival Deda Mrazov kup u
Budimpeti. Festival je trajao etiri dana. Na festivalu su
uestvovali klubovi iz Beograda: KK Potar, KK Kora, KK Mladost, KK
All star i KK Probasket, kao i minibasketai iz Budimpete. Turnir u
mini basketu je postao tradicionalan i sve je vie klubova koji s
kraja godine gostuju u prestonici Maarske.
Udruenje Mini basket Srbije registrovano je kao pravno lice
21.01.2004. godine i taj dan se slavi kao roendan udruenja.
Udruenje ima svoju Skuptinu, predesednika za koga je izabran Rade
Georgievski i etiri lana Upravnog odbora, struni savet koga ine tri
lana, klub prijatelja, nadzorni odbor, regionalne saradnike, odbor
trenera i izdavaku redakciju sa svojim lanovima. Usledila je nova
akcija Sauvajmo decu, takmienje je organizovano po kolama, za decu
od I do IV razreda. Svako godite se takmiilo posebno. Uee su uzele
osnovne kole 11 beogradskih optina. U sklopu akcijeSauvajmo decu
zavrni deo je organizovan na Adi Ciganliji maja 2004. godine. Svako
godite je imalo po jedan takmiarski dan i takmienje je trajalo
ukupno etiri dana.
Dan 24. jun 2004. godine, posebno se pamti u istoriji mini
basketa. Tada je odrana promocija Mini basketa na travi, na
Koutnjaku. Ispred hotela Trim postavljene su dve teleskop
konstrukcije bez tabli na visini od 2.60m i igralite na travi u dva
koncentrina kruga u preniku od etiri i osam metara. Okupljen je
veliki broj devojica i deaka iz cele Srbije. Uz adekvatnu
promociju, ovo neobino takmienje video je iroki auditorijum. U
vreme letnjeg raspusta organizovano je kampovanje na Kopaoniku u
Yubac kampu, pod nazivom Mini basket- maksi zabava. Uestovale su 32
ekipe. Godina 2005. proglaena je godinom humanitarnosti - Svi
koarkai deci Kosova i Metohije ! Ovom prilikom organizovana je
humanitarna utakmica pod istim nazivom Svi koarkai deci Kosova i
Metohije. Utakmicu su odigrale dve ekipe sainjene od minibasketaa,
pionira, kadeta, juniora, seniorki i seniora, selektovane od strane
novinara i koarkakih trenera.
Evropsko prvenstvo u koarci za seniore odigrano je septembra
meseca 2005. Domain je bio Beograd. Kvalifikacioni deo takmienja
odigran je u Beogradu, Novom Sadu, Vrcu i Podgorici. U cilju
promocije EP i mini basketai su uzeli uee u akciji Budi koarka.
Prva akcija kojom je otpoela promocija odrana je na Terazijama 02.
aprila u Beogradu. Nakon toga, sledile su iste promotivne akcije u
Subotici, Kikindi, Leskovcu, Vranju, Niu, Zajearu, apcu,
Zrenjaninu, aku, Uicu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Valjevu,
Obrenovcu, Jagodini, Kovinu, Kraljevu, Kruevcu, Poarevcu, Loznici,
Smederevu i Vrnjakoj banji. U svim organizovanim akcijama
promovisan je Mini basket na travi i nova igra Koarkica. Finalni
deo takmienja organizovan je na Adi Ciganliji, uz uee pobednikih
ekipa iz svih gradova, u kojima je akcija organizovana. Po zavretku
akcije Budi koarka, koja je trajala nepunih est meseci,
minibasketai su uestvovali na Juniorskom EP odranom u Beogradu, kao
i na oprotajnoj utakmici Sae orevia u organizaciji UNICEF-a, pod
nazivom kola bez nasilja. Uestvovalo je vie od 100 devojica i
deaka. Mini basket kobajagi EP 2005. odrano je od 1. do 4.
septembra, u predveerje velikog ampionata. Sve je organizovano po
istom principu kao i seniorsko takmienje sa 16 reprezentacija
podeljenih u etiri grupe koje su igrale na etiri terena, po istom
principu kao i seniorsko takmienje. Svaki teren je bio jedan od
gradova domaina EP! Mini basket kobajagi EP 2005 otpoelo je sveanim
otvaranjem koje je imalo etiri segmenta, kao i na zvaninom sveanom
otvaranju EP 2005, gde su nai minibasketai uzeli uee u segmentu pod
nazivom Igraj se. Ovo minibasketako EP sveano je otvorio na
proslavljeni reprezentativac Saa orevi. Svaka naa minibasket ekipa
je nosila boje i ime jedne od reprezentacija seniorskog EP. Prvi
put je minibasket takmienje dobilo pobednika. Pobednik ovog
prvenstva je reprezentacija SCG, koju su sainjavali igrai iz svih
klubova Beograda, drugo mesto je osvojila reprezentacija Slovenije,
koju je predstavljao KK Mladost iz Zemuna, a tree mesto osvojila je
reprezentacija Grke, odnosno KK Partizan. Ekipama su podeljene
medalje i pehari, posebno izraeni za ovu manifestaciju za osvojeno
I, II i III mesto. Na samom takmienju prisutna je bila i maskota
EP, Maor Mao, lidersice, ritmike gimnastiarke kluba Palilula Soko
tark i minibasketai security, koji su se brinuli da sve protekne u
najboljem redu. Organizovana je i konferencija za tampu posle svake
odigrane utakmice, kao i seminar za trenere minibasketa. Sainjen je
i bilten sa celokupnog deavanje sa prikazom postignutih rezultata.
Na samom prvenstvu prisutni su bili i ambasadori pojedinih
zemalja.
Minibasketai, njih 16, u dresovima svih zemalja uesnika EP na
prvenstvu seniora, imali su i svoj program koarkakih elemenata,
koje su prikazivali u pauzama izmeu utakmica i u tajm-autu. Nakon
akcije Budi koarka napravljen je program pod nazivom Koarka tvoja
igra. Program je obuhvatio posetu svim gradovima koji prethodno
nisu bili obuhvaeni programom Budi koarka. Prvo gostovanje bilo je
u Svilajncu 8. aprila 2006. Tom prilikom je napravljen prvi turnir
u igri Koarkica i uestvovali su: KK Lix Beograd, KK vra Beograd, KK
Books computers Kragujevac, KK Bam basket Svilajnac i KK umadija
Kragujevac. Za uskrnji praznik je organizovan Meunarodni uskrnji
festival Nika banja. Uestvovale su 32. ekipe iz june Srbije,
Makedonije i Beograda, kao i deca iz Raniluga, sa Kosova i
Metohije. Turnir je odran u novootvorenoj balon-sali u Nikoj banji.
Igre Budi koarka i Koarka je tvoja igra su nadalje odravane svakog
vikenda u ostalim gradovima Srbije: Leskovcu, Kraljevu, Zrenjaninu,
aku, Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu ... Festival u Nikoj banji je
postao tradicionalan, kao uostalom i sve to ini Udruenje Mini
basket Srbije. Udruenje Mini basket Srbije i predkolske ustanove
optine Vraar, krenule su sa animacijom dece i prezentacijom Mini
mini basketa u obdanitima. Tako je Udruenje spustilo starosnu
granicu u mini basketu, na uzrast dece od tri do est godina.
Obogatili smo akciju i nazvali je Hiljadu koia za malog orlia.
Ulazak u u predkolske ustanove je baza mini basket, za decu od tri
do est godina koja rade po programu Mini basket igraonica. Poetkom
kolske godine krenulo se u akciju Dani mini basketa pod nazivom Za
sreno detinjstvo. Akcija je imala pet radnih zadataka.
Mini mini basket sa ciljem da se u animiranju ukljue deca
predkolskog uzrasta (deca od 3 do 5 godina).Mini basket na travi
gde uestvuju devojice i deaci do 10 godina. Ova igra ima svoja
pravila i igra se iskljuivo na travnatom terenu. Mini basket u sali
i na otvorenom. Organizuje se u odnosu na postojee uslove (na
otvorenom ili u sali). Uestvuju devojice i deaci od I do IV
razreda, po pravilima mini basketa. Takmienje se organizuje
iskljuivo po goditima. Koarkica u sali i na otvorenom. Uestvuju
deca od 7 do 10 godina, po pravilima predvienim za ovu igru.Koarka
tvoja igra i Budi koarka. Uestvuju deca od 3 do 10 godina i koriste
se koevi na visini 1.60, 2.10 i 2.60m (visina se prilagoava
uzrastnoj katagoriji).
U ovoj akciji uzeli su uee i KK Kote, KK vra, KK Beoko, KK All
star, KK Potar, KK Lix, KK Mladost i drugi. Akcija i dalje traje,
organizovana od strane koarkakih klubova u gradovima Srbije. Cilj
ove akcije je uee svih klubova i animacija dece i poetnika u Mini
mini basketu i Mini basketu.
Drugi veliki datum u istoriji Udruenja Mini basket Srbije je 5.
decembar 2006. godine! Mini basket je uao u redovnu nastavu I, II,
III i IV razreda osnovne kole Kralj Petar II Karaorevi u Beogradu.
asovi se organizuju po unapred pripremljenom programu od strane
Udruenja Mini basket Srbije, jednom nedeljno. Slogan ove akcije je
Mini basketai vas mole, koarka u kole! Za mlai kolski uzrast, za
decu od sedam do deset godina radi se po program Mini basket
radionica. Pored Beograda i Nike banje, Udruenje je u dogovoru sa
domainima festivala, uzelo uee u organizaciji manifestacija: Banini
festival u Kikindi i Minibasketijada u Leskovcu, u vreme odravanja
velikog dogaaja u ovom regionu rotiljijade! Udruenje Mini basket
Srbije idejni je tvorac jedne od najveih akcija u Evropi pod
nazivom 4B na Dunavu. Beograd, Budimpeta, Bratislava i Be bie
domaini velikog koarkakog karavana, koji bi trebalo da krene iz
naeg glavnog grada, pa preko Novog Sada, Osijeka, Budimpete i
Bratislave i u Beu doivi veliko finale.
2010. godine odigrano je 3 na 3 kobajagi Svetsko prvenstvo na
platou ispred Upravne zgrade NIS kompanije, po ugledu na seniorsko
prvenstvo. Uestvovale su 24 ekipe i njihove ambasade u dresovima
zemalja uesnica SP u Turskoj, po identinom sistemu takmienja.
Visoka kola strukovnih studija za vaspitae i trenere iz Subotice
i Udruenje mini basket Srbije okupili su se oko zajednike ideje
Koarkako edukativnog centra KEC! Osnovni ciljevi KEC-a su koarkaki
edukativni rad sa decom izmeu 9 i 14 godina, edukacija trenera koji
pohaanjem centra i polaganjem ispita imaju mogunost dobijanja plave
licence i zvanje operativnog trenera. Nau aktivnost prepoznala je
Naftna Industrija Srbije koja nas od 22.10.2009. godine podrava
kroz program Energija sporta. Naftna industija Srbije postaje
generalni sponzor NIS Mini basket lige i ukljuuje se u realizaciju
svih aktivnosti Udruenja Mini basket Srbije. U elji da se ova
saradnja nastavi, minibasketai se kroz odigrane brojne festivale,
turnire i NIS Mini basket ligu, zahvaljuju.
. , , . !
NIS Mini basket liga KSS
()
, , , , , , , , , , . " ", , , . , .
, . . , .
, .
, . . , , , , .
. .
, . . ., , . . , , .
, 1
1. . 10 , .
2. . ,
2
3. . , , , . : 28 , 15 . , , : 26 x14; 24 x 13; 22 x 12; 20 x
11.
4. . . :
) 4,00 ) , 5 .
5. . , 1,20 0,90 .
6. . . 2,60 , . 7. . , , 68 73 , 450 500 .
8. . :
)
)
) 1 5,
)
3
9. . . , .
10. . . , . , , .
11. . .
4 ,
12.. 15 .- 5 10 . . .
13. . . , , , . , .
14. , , , .
5
15. . , .
, :
1. 2. 3. 4. 5. 6. .
, :() , () , () , .
16. . . . .
17.
, , , . , . . , , . , . :
1. .2. , .3. .4. .5. .6. .7. .
, , .
18.
. 2 , 1 , 6,25 3 . , , ,
19. . , .
20. . , .
6
21. . , , . , , . .
22. . . , , . , , . .
7
23. . , , .
24. . , , . . , , , .
.
25. . , , .
26. . . , , , . , , . , , .
27. . , , , . , , , , , , .
28. . :1. , .2. , , .3. - , , , ;- , .
, , .
29. . , , . . :- - (), .
30. . :- ,- . .
31. 3 .
, .
32. ( ), 5 , , .
5 , , , .
33. , . . .
34. , , .
8
35. , , .
36. , . . , .
37. , . , , , , , , , , .
, , . , . , , . , , .
38. , , . . , .
, , , .
39. , . , , .
9
40. . .
, .
: , , , .
10
41. 5 . , 1. .2. , .
:1. .2. , , , .3. , .
, . , . .
42. 5 / , . .
, .
. , .
. , , , ( ).
. X (1) . .
. , ( ) .
. , ? .
. .
. 2 .
. 2 .
. , , . , , . .
, . , . "" .
. , . . , "". " " . - , " ", , . , , , .
, , . , , . . . , , , . , , , ( ), , . , ''. , , , . , . . , ""
, , . . " ". , . . , , . , " " . , . , , , . . . , , , , , , , , ,
, , , , , , , , . "" , . , , . , . , .
, , , . , , .
, . , , . , , . .
. , . , , . , (). , . , , .
. . , .
, . , , . , , . , .
, . , . .
. , -. , . , . , .
, . , . , , , . . . . . , . , , .
. , , , .
, . , .
. , . , . , .
, , ' ' '', . , ' ' . , , , .[footnoteRef:1] [1: : - - Savremeni
sport.com]
, , , . "" , , -x, . , , . , . , . " ", , . "" " " " ". , . , ,
" ". . . , . .
, . , . . , , . , . . . . .
, . , , . . . , . "" . . , . , . , () . , . , . , , , "" "" . .
.
, (, , , , ). , . , , . , , , . , .U skladu sa izreenim,
objektivno skladnu budunost koarke predviamo na osnovu projekcije
da se istinski napredak ostvaruje prenoenjem iskustva i vetina
svesno ili nenamerno, odnosno da je pedagogija optimalan modus koji
ima sposobnost da posmatra, ocenjuje i intervenie. Sve to pod
pretpostavkom da se bude posveen.[footnoteRef:2] [2: Izvor: Koarka
budunosti - Inovacije u sportu - Savremeni sport.com ]
Egzistencija koarke je, kako kulturoloka, tako i alegorijska.
Sport se naao u nekoj vrsti vakuma, proisteklog iz preteranog
naglaavanja epigonalnog, manje vrednog. Koparka uiva ugled posebne
drutvene delatnost i njen simboliki sadraj korespondira sa
interesima kolektivnog opstanka, zato to izrazava tenju nacije za
uspehom i napretkom, odslikava karakter religioznog i svetovnog.
Kao vrsta moderne umetnosti, gotovo eskapistiki izraava neslaganje
sa odsustvom smisla.
Nee svako zbivanje a priori privui paznju, niti e veoma znaajno
zbivanje privui gledaoca ako ne bude na odgovarajui nain izvedeno,
tj. oblikovano. Koarka svojim oblikom, formom, sadrajem i smislom
nudi gledaocu mogunost vrednovanja. Naravno, nemamo garanciju
vrednovanja spoznajnih vrednosti, ali su prave vrednosti kod nas ve
toliko dugo usaene da su samim tim deo naeg mentaliteta. Potvrda
suivota koarke i njenih konzumenata u Srbiji nalazi se u ostvarenim
rezultatima, ostanku na main streamu ideala jer svet vie nije tako
poetian i human.
Autor fotografije: Marko Skori
Poruka koju koarka prenosi moe se proveriti na realnoj
stvarnosti. Jedina instanca sa koje se moe proveriti da li je njeno
delovanje oblikovalo uverljiv model sredine i njene nadgradnje
jeste svest primaoca, koji u neposrednom interaktivnom odnosu sa
njom moe da vrednuje nepotpunost ivota. Uslovi obitavanja u naim
uslovima impliciraju da je takvo vrednovanje individualno i gotovo
uvek zavisno od tradicije i konvencije. Imperativ je sauvati takav
neposredan odnos jer koarka ivi nae mitove.
Koarkako "stvaralatvo" nije zavreno samim njenim osmiljavanjem.
Stvaralake funkcije ljudskog roda su prenosioci boanskog, stvar je
u tome kako se interpretiraju. Misija koarke je u onome to je mogue
da se dogodi po nunosti ivota, po individualnom naelu ili po
praktinoj potrebi.
Znakovna vrednost koarke je simbolina i signalna, moemo rei i
apelativna u odnosu na gledaoca. Prosean gledalac pristupa igri
mentalno determinisan znanjima i predrasudama koje formiraju stav.
Polazite za tvrdnju je ukorenjeni naklon prema svim vrstama
svetkovina kao elemenata sabornosti, gde se pojedinani stavovi
realizuju u ukupnosti podsistema, jer svaka kultura pravi
hijerarhiju ljudskih duevnih stanja, razlikujui dopustiva od
nedopustivih.
Doputanjem izraavanja, koarka izoptava kodifikaciju ivotnih
impulsa. Jeste da je takvo izraavanje ritualizovano ali koarka ipak
uzdie primitivne ivotne impulse na nivo saznajnog (gnoze). Izmedu
igre i publike postoji doza ironine tenzije. Obostrana, jednosmerna
komunikacija kolektivnog i masovnog, individualnog i samotnog,
prerasta u navodno poznavanje dogaaja. Vremenom, kako se blii
rasplet, ogoljuje se onaj nevidljivi, dugo oekivani deo -
prepoznavanje oseanja. Zajednika crta im je deija naivnost koja je
odraz njihove sveukupne genijalnosti. Koarka to naziva orfikom.
Bogata u svojoj arolikosti ukusa i stilova, koarka govori u ime
svih. U tome se i ogleda njena epika. Epska svest u stvari rauna na
ponitavanje klasnih razlika, jer zajednicu vidi kao jedinstvenu
sudbinu. Samim prepoznavanjem znaaja i isprepletanosti tradicija
koje karakteriu nae drutvo, amortizuje podvojenost savremenog oveka
u kojem se istina sukobljava sa istinom a ne kao do sada, istina sa
neistinom. Kako se ovek ne bi borio sam sa sobom, ve sa spoljnim
silama, kako ne bi ostajao sam, koarka pouava kako se doivljava
celina, jer se celina oitava u svim pojedinostima pa i u onim
intuitivnim.
Otvaranjem drutvenih slojeva iri se i interes za koarku. Ovde
treba naglasiti da uslovi okruenja nikad ne menjaju svrhu koarke.
Sklonost ka dogmatskoj tradiciji navodi na konstataciju da je
ponaanje publike vremenski odreeno, na primer "vladavinu" jedne
generacije koja je donosila uspehe posveene naciji. Pad vrednosnih
parametara drutva dovelo je i pojave fatalizma koji sama igra
apsorbuje i eliminie. Koarka prikazuje optu ljudsku sliku koje smo
i mi deo. Ona pripada svima, ona je puna izuzetno neobinih likova
ali njena interpretacija dolazi sa vrha naeg saznanja o
duhovno-intelektualnim fenomenima.
Poplavom malograanske misli, gde se izostavlja potreba da se
bude u slubi drugima, individua nema intenciju spoznaje da je
pojedinani uticaj na delovanje grupe mnogo delotvorniji od
delovanja grupe na pojedinca. Distanciranjem od varvarskog neukusa,
usmeravanjem panje na vrednovanje istinskog doprinosa, prouavanjem
razliitih interpretacija usmerenih ka sistemu i van njega,
omoguavamo rekonstrukciju odnosa prema konzumentima, odnosno
publici, koja se jedino tako moe udaljiti od sklonosti vulgarizmu
kao odrazu socijalne sredine.
Drutvena misija koarke i razlog njenog postojanja sastoji se u
tome da ostane na nivou zamiljenog, to jest da svojom unapreenom
formom pojaava kvalitet ivota, ime zadrava vrednost istaknutog
obeleja.
Pratei genezu koarke, ija je epoha trajala paralelno sa
destrukcijom i ostraenou bia, da se primetiti progresija koja
odrava davno poljuljani balans. Gledano iz logiko-pozitivistike
perspektive, koarka deluje kao neto mistino. Publika, kao skup
individua, ivi svoje mitove sa koarkom. Ona ne trai od koarke da
menja stvarnost, da pronae savrenstvo. Trai da pojedinac, u svojoj
beznadeznosti koju nosi neizvesnost modernog doba, shvati da
oseanje izoptenosti, nezadovoljstva ivotom, oseanje koje ga tera da
se osea autsajderom, nije pesimizam pothranjen nemogunou
ostvarenja. Neizvesnost je neminovnost, stoga, izvesnost koju nudi
koarka potire "insceniranu neizvesnost" koja izgleda uznemiravajue.
Aksioloki, publika istupa iz sfere istroenog u sferu ekstatike elje
za igrom ka zasluenoj pobedi koja je analogija vaskrsnua, preko
potrebna ovoj sredini
Izvor: Interakcija koarke i publike - Sportska publika -
Savremeni sport.com Koarka je vrsta timskog sporta u kom dve ekipe
sastavljene od pet igraa pokuavaju postii to vie poena ubacivanjem
lopte kroz obru koa po odreenim pravilima. Do poena se dolazi
ubacivanjem lopte kroz obru koa. Ekipa koja na kraju utakmice
postigne vie poena je pobednik. Ko postignut unutar luka vredi 2
poena, iza luka vredi 3 poena, a slobodno bacanje vredi 1 poen.
Loptom se upravlja njenim udaranjem o podlogu (voenje) ili
meusobnim dodavanjem izmeu saigraa. Telesni kontakt koji ometa
igraa u igri nije dozvoljen. Postoje strogo odreena pravila i naini
na koje se lopta sme voditi.
Tokom vremena koarka je razvila uobiajene tehnike utiranja,
dodavanja i voenja, kao i pozicije igraa i napadaki i obrambeni
mehanizam. Dok se uobiajena takmiarska koarka odvija pod strogim i
tano odreenim pravilima, razne varijacije koarke uinile su koarku
bliu igraima i s manjim brojem pravila. Dok je takmiarska koarka
iskljuivo dvoranski sport koji se odvija na terenu za koarku, manje
regulisane vrste koarke mogu se igrati i kao sport na otvorenom, na
podlogama razliitim od parketa, koji je standard za takmiarsku
koarku.
IstorijaPoetkom decembra 1891, Dejms Nejsmit, kanadski lekar
Univerzitetu Mekgil i profesor fizikog vaspitanja na Koledu
Springfild, osmislio je novu dvoransku igru s namerom zadravanja
kondicije svojih uenika tokom dugih zima. Nakon odbijanja ideja
objanjenjem da su pregrube ili nepotpune, modifikovao je deju igru
Patka na kamenu, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i
napisao je jednostavna pravila. Ko je stavio na visinu od 3.05
metara. Taj ko se razlikovao od dananjega po tome to je imao vrsto
dno, dok dananji koevi imaju mreicu koja proputa loptu.
Dok su koevi imali vrsto dno, svaki put nakon postignutoga koa
lopte su se morale izbijati iz koa. Nejsmitova nova igra bila je
vrlo slina rukometu koji je nastao otprilike u isto vreme kao i
koarka, krajem 19. veka. enska koarka poela je 1892. kada je Senda
Berenson, profesorka fizikog vaspitanja prilagodila Nejsmitova
pravila enama. Prva slubena koarkaka utakmica odrana je 20. januara
1892. u dvorani Gimnazije Udruenja mladih hriana. Igralo se s devet
igraa na terenu upola kraem nego dananji NBA teren. Originalni
naziv koarke na engleskom je basketball, a sloenica je od rei
basket - ko i ball - lopta. Ime je Nejsmitu predloio jedan od
njegovih uenika. Igra je bila popularna od samog poetka. Koarka se
prvo igrala s fudbalskom loptom.
Prve lopte izraene iskljuivo za koarku bile su smee, to je bila
uobiajena boja sve do pedesetih 20. veka kada je Pol Toni Hinkl, u
potrazi za loptom koja bi bila uoljivija, u upotrebu uveo
narandastu loptu, koja je i danas standardna. Voenje ili
odbacivanje lopte od podloge (enleski: dribling), nije bilo
predvieno prvim pravilima. Predvieno je bilo samo dodavanje lopte
izmeu saigraa odbacivanjem lopte od podloge. Dodavanje lopte bio je
prvi primer kretanja lopte. Voenje je postepeno nalo put do koarke
i postao dozvoljen, meutm, nije se previe koristio zbog nepravilnog
oblika tadanjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek je
sredinom pedesetih voenje postalo popularna metoda baratanja
loptom, to je bilo uslovljeno poboljanjem njenih svojstava za to je
zasluan Pol Toni Hinkl.
PravilaSmisao igre je premaiti broj koeva (poena) druge ekipe
ubacivanjem lopte kroz obru protivnikog koa pod uslovom da je lopta
ula kroz obru bez da je prola kroz donji deo obrua, ve od iznad,
kao i spreavanje protivnike ekipe da ubaci loptu kroz ko tima koji
se brani. Pokuaj ubacivanja lopte kroz obru (u ko) zove se udarac
ili ut. Uspean ut iz igre vredi dva poena ako je ut upuen na nain
da je zadnje mesto na kojem je uter stajao bilo unutar luka
poluprenika 6.25 metara u Evropi, i 7.24 metara u NBA. ut izvan
toga luka vredi tri poena. Utakmica se igra po etiri evrtine od
deset (meunarodna koarka) ili dvanaest minuta (NBA). Na fakultetima
se igraju dva poluvremena od 20 minuta, dok veina koleda igra etiri
etvrtine od osam minuta. Veliki odmor nakon dve etvrtine traje
petnaest minuta, a odmor izmeu dve etvrtine traje dva minuta. Ako
je igra neodluena nakon etiri etvrtine igra se jedan produetak od
pet minuta. Ako je nakon jednog produetka utakmica i dalje
neodluena, produeci se nastavljaju dok se ne dobije pobednik. Ekipe
menjaju koeve (strane) nakon odigrane dve etvrtine. Sat se pomie
dok je lopta u igri; kad je lopta izvan granica ili nije u aktivnoj
igri, sat se zaustavlja. Upravo zbog toga utakmice traju otprilike
dva sata, mnogo vie od predvienih 40 (meunarodna koarka) ili 48
minuta (NBA). Na terenu u igri sme biti pet igraa jedne ekipe u
isto vreme. Timovi smeju imati maksimalno sedam zamena. Zamene se
mogu obavljati neogranieno, ali samo kad je sat zaustavljen, tj.
kad igra nije aktivna. Broj tajm autova na utakmici ogranien je
najee na est. Utakmicu kontroliu sudije kojih je na jedmoj utakmici
etiri: glavni sudija, dva pomonika i jedan sudija za stolom, koji
vodi brigu o broju postignutih koeva, linim grekama igraa, vremenu,
strelcima i vremenu napada.Oprema Jedina oprema koja je preko
potrebna za odigravanje koarkake utakmice su lopta i ravni
pravougaoni teren sa koevima na suprotnim krajevima terena. Koarka
na takmiarskom nivou zahteva vie opreme kao sat, tablu s
rezultatom, alternativne strelice poseda, i operativni sistem na
konstrukciji koa sa sirenom. Regularni koarkaki teren za meunarodnu
koarku ima mere 28x15 metara, a u NBA 29x15 metara. Veina terena
ima parket izraen od drveta. Metalni ko s tablom, mreom i obruom
koji se nalazi 1.2 metara unutar terena po sredini s visinom
gornjeg obrua od 3.05 metara. Ove mere skoro su identine u svim
ligama na svetu. Dok dimenzije terena ili table na kou mogu
varirati bez preteranog uinka, vrlo je vano da obru bude na tanoj
visini od 3.05 metara.
Izvor: Koarka - Ekipni sportovi - Savremeni sportovi - Savremeni
sport.com KOARKA KAO SLIKA SAVREMENOG SVETA
KOARKA KAO DEO PEDAGOKOG SISTEMA U SRBIJI
Oigledno je da se savremeni uslovi ivota sve ee doivljavaju kao
svojevrsan diskontinuitet istinskog sveta i ivota, i da u oveanstvu
slabi ona vrsta identiteta koji je, na pomalo konzervativan nain,
odravao ivotnim ozbiljno uzdrmani kontinuitet prolosti. Sa druge
strane, svedoci smo sve uestalijim i smelijim pokuajima modernog
oveka da svojim zanosom prevazie stalan izvor straha prouzrokovan
potrebom da se smisao postojanja koliko-toliko odri stabilnim.
Nalazei se na prekretnici, izbor reenja iziskuje svoenje na
prihvatljive veliine (dogmatski i empirijski dokazane), analoko
integrisanje objektivnosti, podsticanje stvaralakih i pragmatinih
delovanja, i to je najvanije, razvijanje potrebe da se bude u slubi
drugima. Postepena drutvena emancipacija i individuacija omoguava
podnoenje socijalno-istorijskih zahteva koji postaju sve
drastiniji. Naravno, utemeljenje svih postulata se nalazi u ve
razvijenoj metodologiji edukacije kroz kolski sistem koji obezbeuje
minimum potreban za sticanje znanja, ime se postie vrlina a ona se
zasniva na znanju.
Autor fotografije: Marko SkoriTenja ka ideji Dobra predstavlja
etiki ideal koji se iskljuivo ostvaruje kroz pojedinca u zajednici,
stoga je i prosvetiteljsko-intelektualistika komponenta, sadrana u
konstituciji koarke, jedan od vodeih inilaca drutva i delatnost
koja na svoj nain uestvuje i doprinosi stvaranju istorije i
budunosti. Ukljuivanje koarke u pedagoki sistem Srbije u trenutku
fluktuacije svih vrednosti, kada se postavlja pitanje da li je kriv
pojedinac ili drutvo, implicira samo drugaiji pristup istinskim
vrednostima, ne njihovu modifikaciju. Koarka je, u stvari,
sekularizovana forma proistekla iz religioznog podsticaja i kao
takva nema za cilj reoblikovanje karaktera ve prodiranje u
najdublje delove ljudske due. Usled krize identiteta drutva u kom
ivimo, mladi narataji su skloni padu u trivijalnost i treba im
omoguiti slobodu izbora, ne samo slobodu "od" ve i slobodu "za".
Ako ve imamo potrebu da prenesemo znanje i iskustvo, neka to bude
izbor nae savesti - pravilno usmeravanje a ne manipulacija.
Koarka jeste sport ali je prvenstveno igra i iluzorno je
potvrivati ve uspostavljene tvrdnje kako je igra neophodna za
zdravlje deteta, da razvija um, karakter i pomae u sticanju
iskustva. Ona predstavlja apsolutnu simulaciju stvarnosti i potragu
za smislom, a dete, kao i odrasli, potpun smisao nalazi samo tamo
gde se igra. Dosadanja istraivanja eminentnih strunjaka iz oblasti
sporta i fizike kulture u Srbiji su pokazala da deca, uzrasta izmeu
11 i 14 godina, svoje stavove zasnivaju na moralnosti vie nego na
utilitarnosti. Etika ilja je, po istraivanjima, tek tercijarna
forma, koju deca posmatraju kao izraajni stav odraslih. Ovo ukazuje
na potrebu kanalisanja aktivnosti usmerenih ka deci kako njihov
razvoj ne bi otiao u patologiju ve se okrenuo normalnom. Nekada su
samo starije generacije bile u potrazi za smislom, sada to ine i
deca. Uvoenjem koarke kao izbornog predmeta dostigli bi potreban
nivo saglasnosti izmeu telesnog vebanja koje se manifestuje kroz
fiziko vaspitanje, i svojevrsnog idolopoklonstva koje nosi
savremeni sport. Postavljanje koarke izmeu vaspitno-obrazovne i
takmiarske funkcije ogleda se u razvijanju drugaije vrste
komunikacije.
Izdvajanje koarke iz sistema fizike kulture predstavlja duhovno
oplemenjivanje socijalnog bia, odnosno nadgradnju potrebe za
fizikim vebanjem jer koarka potvruje sklonost ka saznanju, dok
veina sportova tei razlaganju znanja. Fiziko vaspitanje, kao deo
procesa fizike kulture, svojim irokim opsegom disciplina potvruje
da ovek inicijaciju svog postojanja pronalazi u telesnom
funkcionisanju, ali je istovremeno pokreta socijalnih i duhovnih
funkcija pojedinaca ili grupe. Multidisciplinarnost sistema fizikog
vaspitanja imala je opravdanost u prolosti - bazini sportovi kao
osnov fizikog vebanja i kolektivne igre kao primer socijalizacije
mladih ljudi.
Savremeni nain ivota namee problem otuenosti i
nezainteresovanosti dece za vebanjem, to se ogleda u gotovo
alarmantnim podacima na polju rezultata u gimnastici, plivanju i
atletici, takoe i u svojevrsnoj virtuelnoj socijalizaciji, koja
zapravo onemoguava deci neposredan meusobni odnos, neophodan za
psiho - morfoloki razvoj.
Izdvajanjem koarke iz nastavnog programa fizikog vaspitanja
oslobodili bismo prostor delovanja u dva pravca. Prvo, otvaranje
mogunosti za konkretizaciju aktivnosti u oblasti fizikog vebanja
kako bi se ojaala pozicija za bazine sportove, smanjenje obima
posla za nastavnike fizikog vaspitanja i neutralisanje oseaja
moranja kod dece koji ne dovodi do rezultata u bilo kom vidu. Drugi
smer delovanja ogleda se u ve pomenutoj duhovnoj intenciji koarke,
koja kroz sabornost pospeuje deiji nagon za zadovoljstvom,
konkretizuje deiju imaginaciju i omoguava stvaranje analogije
sopstvenog bia sa okolinom. Ovde moemo dodati vanost uloge
nastavnika koarke koji pravi distinktivnu razliku izmeu nastavnika
fizikog vaspitanja i koarkakog trenera.
Postojanje nekoliko visokih trenerskih kola omoguava
osposobljavanje kadra za sprovoenje nastave. Ne mali broj obuenog
kadra eka na primenu znanja, tumarajui kroz haotian sistem
takmiarskog sporta, koji u najveem broju sluajeva marginalizuje
istinsko znanje i posveenje. Nastavnik koarke, kao mlad ovek koji
je generacijski blii deijem mentalitetu nego pedagokom iskustvu
profesionalnih trenera, razvija svoje sposobnosti uporedo sa
prenoenjem znanja na decu, uzajamnim oplemenjivanjem. Time se
dostiu ljudski i profesionalni ciljevi, dokazani na primeru Italije
koja je u svoj obrazovni sistem uvela predmet "odbojka", koja im je
omoguila vrhunsku bazu za ostvarena profesionalna i etika
dostignua.
Implementacija koarke na uzrast V-VIII razreda ukazuje na dobar
"tajming" prelaska iz ranog detinjstva, perioda u kome se formiralo
generisanje bioloskih aktivnosti u uzrast koji ima naznake
usmeravanja samosvesti ka uslovima okruenja. Ovo je taka u vremenu
gde lini identitet odvaja svoj dar od vetakog nametanja iskustva. U
ovoj fazi adolescentski identitet se integrie u linost individue i
ukoliko se to ne desi, deca dolaze u opasnost da postanu nosioci
konflikta. Prelazei na vii nivo obrazovanja, deca svoju "zrelost"
pokazuju, izmeu ostalog, sposobnou izbora. Ravnopravnim suodnosom
sa ostalim izbornim predmetima (graansko vaspitanje i veronauka, od
nedavno i ah), koarka predstavlja istinski vid analogije odravanja
i unapreenja osnovnih vrednosti oveanstva ovaploenih u detetu -
moralnih, estetskih, socijalnih, duhovnih i materijalnih. Jer,
koarka je usmerena ka ivotu i i njena imagitivnost ima dodira sa
onostranim, to ivotne tegobe pretvara u radost. Zato je od izuzetne
vanosti usmeriti decu jo u ovom uzrastu ka potrazi za smislom i ka
prevazilaenju konflikata kao bi se dostigla celovitost, odnosno,
neophodno jedinstvo u naem narodu.
Opte posmatrano, obrazovanje je specifian proces dostizanja
znanja i vetina, razvijanje sposobnosti za racionalizaciju i
primenu istih. Pedagoka funkcija koarke, izvorno ustanovljena na
akademskm nivou, ukazuje na potrebu metodoloke primene na osnovni
nivo obrazovanja kako bi se ublaila savremena dekadencija,
eliminisalo stvaranje navika i poslunosti umesto sposobnosti, na
taj nain uobliavajui jednostavnost i jasnou ivotnih naela.
Tolerantnost, naklonost zlatnoj sredini, istota i skromnost su
osobine koarke koje imaju boansku vrednost, sposobnu da eliminie
participaciju patologije u drutvu,da se drutvo oslobodi standarda
efikasnosti i rezultata koje vre ogroman pritisak na ljudske
vrednosti. Prenoenje znanja podrazumeva primenu "igre" radi
suoavanja sa stvarnou, u budunosti. Svi moramo da nastavimo da
uimo, jer je nemogue preneti ono znanje koje nemamo. Znanje koje
nemamo sadrano je u neem imaginarnom kao to je koarka, i ono se ne
dostie pukim svoenjem ivota na prigodno primitivno.
Autor:eljko Gmizovi
Izvor: Koarka kao deo pedagokog sistema u Srbiji - Drutvo i
sport - Osnove sporta - Savremeni sport.com
SPORTSKA ETIKA
SPORTSKA ETIKA
Sportska etika je deo etike koja se odnosi na problematiku
morala u fizikoj kulturi. Moral kao to je poznato, predstavlja
formu ovekovog delovanja, formu ovekove prakse i praktino ponaanje
oveka prema okolini i prema ostalim ljudima, kao i prema samom
sebi. U sportu se najee razmatra manifestovanje morala sa
vrednostima procene ljudske akcije u samom sportu i oko njega.
Ukoliko pretpostavimo da je moral jedna od formi drutvenih
svesnosti oveka, samim tim moemo doi do zakljuka da je moral u
svojoj osnovi istoriski uslovljen.
U svakom periodu i u svakom drutvu, u svakoj zajednici grade se
vrednosti koje se istiu u formi formalne ili neformalne impertivne
norme sa kojim se pojedinac ili odreena grupa u drutvu treba
rukovoditi. Otuda u sportu ivi nepisani kodeks istinskih normi
ponaanja koji se pre svega odnosi na sportiste, a zatim i na ostale
zainteresovane strane koje direktno ili indirektno uestvuju u
sportu, re je naravno o takozvanom FER PLAY-u.
Polazei od istoriske uslovljenosti morala mogu se utvrditi
vidljive razlike u moralnom takmienju u feudalno vitekim turnirima,
kapitalistiko-buroaske i socijalistikim sportskim dogaajima. U
buroaskoj smislu reei, fer-play oznaava "Dentlmensko" ponaanje sa
akcentom na lojalnosti i konkurenciji. U socijalistikom drutvu ovek
trai promenu sveta i prirode oko njega i u njemu samom. Sudei po
marksistikoj etici sa akcentom na moralnoj odgovornosti svakog
oveka, u istom smislu trebalo bi da deluju sami sportisti ali i oni
koji direktno ili indirektno uestvuju u sportu.
Danas moemo sasvim odgovorno tvrditi da je fer-play jedan od
prioritetnih delovanja u sportu u svakom pogledu, iako se fer-play
u dananje vreme, sve ee susree sa odreenim tekoama jer se ne moe
striktno odreivati pravilama. Fer-play predstavlja unutranji odnos
i oseaj prema igri, borbi ili takmienju koji zavisi od cilja i
ideje koijima sport slui, ali i zahteva odreeni stepen kulture i
odreen drutveni odnos. Njegova sutina nalazi se u potovanju pravila
igre i potovanju postavljenih odnosa u samom drutvu.
Problem etike i moralnosti u sportu, nalazi se upravo u ovekovom
egoizmu, a ne u drutvenim odnosima, koji tera tog istog oveka kao
gladijatora, kao robota ili kao ivotinju da se otui od svoje
bitosti. Moralni predzvuk oveka o ponaanju u skladu sa postojeim
normama koje imaju za cilj izgradnju drutvenih i meuljudskih
odnosa, gde se moe izraziti i potvrditi ovekova stvarna
sutina.Autor:Prof. dr. Ivan AnastasovskiIzvor: Sportska etika -
Osnove sporta - Osnove sporta - Savremeni sport.com
TROFEJ NOVOG BEOGRADA U BASKETU 3 NA 3 2011
"Trofej Novog Beograda u basket 3 na 3" odrae se u subotu i
nedelju, 21. i 22. maja 2011. godine na Novom Beogradu, pod
pokroviteljstvom Gradske optine Novi Beograd i koarkakog saveza
Beograda.
Ovogodinji "Trofej Novog Beograda u basket 3 na 3" odrae se na
otvorenim koarkakim terenima u Bloku 33 na Novom Beogradu, u skladu
sa sledeim pravilima: Me traje 15 minuta "prljavo" ili je pobednik
ekipa koja prva postigne 21 poen; topuju se poslednja 2 min. samo u
sluaju da je rezultat "tesan"; Svakoj ekipi je dozvoljen jedan
tajm-aut u trajanju od 1 min; Vreme se ne zaustavlja osim u
poslednja 2 min u sluaju da je rezulatat "tesan";Neprekdino
fauliranje ili nesportsko ponaanje igraa na terenu moe rezultirati
iskljuenjem sa utakmice, bez prava zamene; U sluaju oigledne
povrede, dodeljuje se sudijski tajm-aut u trajanju od 1 min (vreme
se stopira); Ako povreeni igra nakon tok perioda nije spreman da
nastavi igru, mora se izvriti izmena. * Pravila nisu konana i bie
dopunjena najkasnije 2 nedelje do turnira.
Pravilima takmienja predvieno je da ekipe mogu imati maksimu 4
igraa (3 igraa + 1 izmena), a da se utakmica moe zapoeti i zavriti
sa 2 igraa po ekipi. Pored toga pravilima takmienja predvieno je i
da utakmice sudi samo jedan sudija koji donosi konanu odluku, a na
koju ne postoji pravo albe. * Strogo je zabranjen svaki kontakt i
komunikacija sa sudijom, za nepotovanje ovog pravila sledi tehnika
greka. ** Trener/ kapiten ekipe je jedini koji se moe obratiti u
ime ekipe sudijama, tehnikom osoblju i sl. Ostala pravila takmienja
moete pogledati ovde.
Pravo uea na takmienju "Trofej Novog Beograda u basket 3 na 3"
imae svi zainteresovani uesnici stariji od osamnaest godina uz
plaanje kotizacije. * Uplate se mogu vriti lino (keom) ili preko
rauna u banci. Kapiten ekipe prilikom prijavljivanja za turnir
obavezan je da priloi podatke lanova ekipe (IME, PREZIME, JMBG). *
Zamena igraa nakon prijave nije dozvoljena. ** Zamena igraa je
mogua samo u sluaju da se najavi najkasnije 3 dana pre poetka
turnira. *** Na dan turnira svaka ekipa je obavezna da podnese line
karte na uvid za zapisniki sto.
Prijavljivanje zainteresovanih uesnika obavljae se najkasnije do
etvrtka, 14. maja 2011. godine putem telefona 062 863 55 68. * Top
8 ekipa od prole godine imae povlaenu poziciju pri
prijavljivanju.
Naziv dogaaja:Trofej Novog Beograda u basketu 3 na 3Datum
odravanja: 21. - 22. maj. 2011Mesto odravanja:Novi Beograd - Blok
33Organizator: /Autor:Marko SkoriIzvor: Trofej Novog Beograda u
basketu 3 na 3 2011 - Sportski kalendar - Savremeni sport.com
1K- 3 -2- 4 -3 , - 6 -3.1 - 6 -3.2 -7 -4 - 13-4.1 - 13 -4.2 - 14
-5 . - 16 -5.1- 16 -5.2- 17 -5.3 - 17 -5.4 - 18 -5.5 - 18 -5.6 - 18
-5.7- 19 -4.7.1 - 19 -5.8- 22 -5.9 - 23 -5.10 - 24 -4.10.1 8 9 - 24
-4.10.2 10 12 - 25 -6 - 26 -6.1 - 26 -6.2 ?- 27 -6.3 - 27 -6.4 - 27
-6.5 - 28 -7 - 30 -7.1 - 30 -7.2 - 33 -
8- 35 -9- 37 -10 - 37 -
. , , , .
, e
, , . , , , , , . . , , . . , , . , , . . , . , , . . . , . , ,
.
( , "X", "", , , , ). 60% . 90% . . . , , , . , , . , , , .
. . , . , .
. . .
! . . , .
. . , . . . . . . . , ( ) , , , , .
,
,
3.1
, . . , . , . .
. , , . , , . , . , , .
. . , . , .
, , . , , , . , . [footnoteRef:3] , . [3: s, .. , Childhood
Depressive Symptoms, Physical Activity and Health Related Fitness,
Journal f Sports & Exercise Psychology, t 25, 4, 2003]
, .
, , , , .
, . .
3.2
:
, , ; , ; ;
; ; ; ; , ; ; ; , , .
, , , . , , :
1. ;2. ;3. ;4. ;5. ;6. .
; ; , ; ; , - , , , . , . . . , - , . [footnoteRef:4] [4: s, ..
, Childhood Depressive Symptoms, Physical Activity and Health
Related Fitness, Journal f Sports & Exercise Psychology, t 25,
4, 2003]
, . - . . - - , , , . , . , . . 30 . 30 50% . . , . , , . , , ,
, . . , . , , . , , . , , , , . - . - , , , . - 40-60 . , .
, : ; ; ; ; , ; .
, , . . . , : . , , , . . . , 2000. , 1,9 . , 10 16 , , 22 . 75
, 2000. . . 3.000 , - . , , , . . , 8 12 . . . . , , . . 60 , , . ,
20 . , 6 12 , , 40 .
900 . . (, ). .
1997. , 16.000 , . ( , ). , , , , , (), . . . , , . . . , 114 .
, 1891. , . . 20. 1892. . , .
4.1
, . , 1923. , .
. . 1945. . 1946. - . .
1947. 13. . 1948. . 1949. . , , , , , , , . , .
4.2
. . , . .
, . . .
1946. , 1949. . , , . , . . .
5.1
() . . . . () 2 , 3 (), 1 . () . (). . , , . , . . , , .
5.2
: , , , ; ; , . , , - ; . , ; - ; ; , -.
5.3
, . , , - , , , . , . , . , , .
5.4 , . , , , . . , . , , .5.5 , - , , , . , , . , , - ,
.5.6
, , - , , . , .
5.7
, , , . , , , , , , , , , , , .
5.7.1
. :
. .
, . , , .
, . - , , , , , , , , , , , , , , .
, , , . 18.00 36.00 - 44.00 , 8.90 , . , - , , , , .
. , , , .
, , , . - , , - .
. .
, , . , .
. : .
5.8
, , , , , , , ( ) ( , ), , . . ., . : ; ; , ; ( 30%, 40%, 30% -
1 - 2 ).
5.9
, . , , . 140 160 , 120 . . , 56 58 300 330 , . , 305 , , 79 650
.
, , , . , , . , 260 , 69 71 , 470 500 .
, : , , . . . . , , - , . , , , .
5.10
5.10.1 8 9
, . . . . . , . .
. . , . . .
( , ). 3 . , . , . . , . .5.10.2 10 12
. , , . . . , . .
" ll STAR "
, , . , . , , . . . , . : '' , '' . , . , , , , , , ? .
6.1
. . , , , , . , , .
, . . [footnoteRef:5] [5: www.savremenisport.com]
, . , , . , , . , , . , . , , . , .
6.2 ?
, , . ( , .) , , ( , , ...).
6.3
, . , , , . , , , .
, . . , . , , . . .[footnoteRef:6] [6:
www.savremenisport.com]
6.4
. , .
, . , . : , , . , , . , () .
. , . [footnoteRef:7] , , , ... [7: www.savremenisport.com]
. . '' '', '' '' . .
, , .
6.5
, . .
, . , . . '' '' . , . . , , , , . , ( , ...). .
. . . , , , . , . 7.1
. , . , .
, . , . , , , . .
. , , , , , , , . .
, , , . , ; .
, , , , . , , . .
. - . , .
. . , .
(, ). , , . , . , . , , . , . , , , , . [footnoteRef:8] , : , ,
, , , . [8: , . : , 1986.]
, , , , . , , . . .
. , . , 15 , . 7 10 , , , , , , , , , , , , .
, . , , , , .
, , , , , . , , , . , , , , . . .
7.2
, . , , . . , , . , . , . , . , . .
. - , , , .
, , , .
, . , ... . . , , , .[footnoteRef:9] [9: , . : , 1986.]
. , , , , . . , . . 8 9 . . , , .
, , , . .
. , , .
, , , . , , .
, , . . ( , , ). , , , .
( , , , ) , , , .
, , . , , , .
, . , , , , , , . , . .
.
1. .. ,, . 2009
2. , . : , 1986.
3. , .. , y, y y , & yy, 25, 4, 2003
4. , , , 1995.
5. , , , , , 1998.
6. , , , , 2001.
7. , , , 1993.
8. 60 , , 2005.
9. , , ( . , . 52/95 )
10. ., . : , 1989
1. www.savremenisport.com
2. www.menshealth.rs
3. www.sport-forma.com
