НАЦРТ ДОКУМЕНТА

На основу члана 5. став 1. Закона о жељезницама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 58/01, 110/03, 59/08 и 24/12) и члана 69. ст. 1. и 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), министар саобраћаја и веза доноси

ПРАВИЛНИК 315О ОДРЖАВАЊУ ДОЊЕГ СТРОЈА ПРУГА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕЧлан 1.

Овим правилником прописује се начин одржавања, редовне контроле и повремени прегледи доњег строја на жељезничким пругама у Републици Српској (у даљем тексту: пруге).

Члан 2.

Под доњим стројем пруга у смислу овог правилника подразумијева се: а) земљани труп, б) мостови и пропусти, в) тунели, г) станична постројења и д) објекти за заштиту пруге од површинских вода и атмосферских утицаја.

Члан 3.

Под одржавањем у смислу овог правилника подразумијева се: а) вођење техничких и других података,б) стални надзор, в) повремени прегледи, г) испитивања ид) предузимање мјера ради благовременог откривања и отклањања неправилности и

оштећења.

II ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉАНОГ ТРУПА

1. Састав земљаног трупа

Члан 4.

(1) Земљани труп пруге, у зависности од релативног висинског положаја терена и нивелете пруге, састоји се од:

а) насипа (слика 1), б) усјека (слика 2) и в) засјека, заједно са планумом.

(2) У одређеним условима, као саставни дио земљаног трупа, испод засторне призме уграђује се тампон.

(3) У састав земљаног трупа убрајају се и вјештачке грађевине, уграђене у труп пруге или поред њега, као што су:

а) јаркови и канали за одводњавање земљаног трупа са постојећим објектима за пропуштање воде кроз труп пруге отвора до 1 m, б) облоге, обложни и потпорни зидови, в) дренаже и г) вегетациони покривач на косинама и падинама. (4) Постојећи објекти за пропуштање воде кроз труп пруге, отвора испод 1 m, ако су и даље потребни, замјењују се објектима отвора већим од 1 m, а у противном се укидају.

(5) Са земљаним трупом цјелину чини и падина на којој лежи труп, као и падина више и ниже у ширини пружног појаса.

(6) Подаци о димензијама планума, као и ширина и висина маневарске стазе у станицама и на отвореној прузи, садржани су у прописима о одржавању горњег строја пруга.

(7) Периодични преглед земљаног трупа пруге са вјештачким грађевинама из става 3. овог члана врше једном годишње Секције за одржавање пруге (у даљем тексту: Секција), а у зависности од степена угрожености трупа, могу се организовати и специјални прегледи, о чему одлуку доноси менаџер инфраструктуре.

Слика 1 – Попречни пресјек земљаног трупа пруге у насипу

Слика 2 –Попречни пресјек земљаног трупа пруге у усјеку

Члан 5.

(1) Менаџер инфраструктуре посредством своје службе одржавања организује преглед стања земљаног трупа ради уочавања свих промјена, које могу имати за посљедицу безбједност саобраћаја, а нарочито послије:

а) јачих падавина и пљускова,б) осјетнијих температурних промјена,в) наглог топљења снијега иг) дужих кишних периода.

(2) Након обављеног прегледа става 1. овог члана служба одржавања сачињава извјештај којим ће по потреби одредити стручњаке за преглед угрожених мјеста, а према сложености задатка могу се позвати и стручњаци ван менаџера инфраструктуре. (3) Задатак стручњака из става 2. овог члана је да изврши преглед угрожених мјеста и предложи потребне мјере за њихову санацију, тако да се на основу приједлога може сачинити пројектни задатак за израду техничке документације. (4) Техничку документацију према пројектном задатку, потребну за санацију и стабилизацију угрожених мјеста трупа пруге и околног терена израђује привредно друштво које обавља послове пројектовања, а пројекти морају бити у складу са прописима за пројектовање жељезничких пруга и мањих објеката. (5) Надзор над извршењем радова према одобреном пројекту из става 4. овог члана врши менаџер инфраструктуре. (6) Грађевинску књигу и грађевински дневник за радове из става 5. овог члана води овлашћени орган менаџера инфраструктуре, односно овлашћени стручни орган извођача радова, ако радове изводи специјализовано привредно друштво. (7) Радови из става 5. овог члана изводе се по техничким условима утврђеним прописима који регулишу област грађења жељезничких пруга и објеката који се примјењују у Републици Српској. (8) Служба одржавања код које се чува техничка документација за постојећу пругу, послије завршетка радова уноси све промјене настале у току извођења радова, као и све мање радове на одржавању земљаног трупа и околног терена, који се изводе у

току експлоатације пруге без пројекта или у хитним случајевима. (9) У хитним случајевима потребно је предузети мјере ради привременог обезбјеђења саобраћаја, а истовремено обезбиједити излазак на терен стручњака, који ће, када временске прилике то дозволе, поступити у складу са ставом 3. овог члана. (10) Послије извршених радова на санацији и стабилизацији земљаног трупа, прати се стања и понашање санираног трупа и околног терена под саобраћајем.

2. Планум пругеЧлан 6.

(1) У случају пријема нових пруга на редовно одржавање, пруга у експлоатацији послије извршене главне оправке и реконструисаних пруга, претходно се врши пријем планума пруге.

(2) Пријем планума обухвата сљедеће радње :а) провјеру кота планума у оси колосијека и на ивицама планума,б) испитивање основних геомеханичких карактеристика тла планума

(збијеност, влажност, капиларност, отпорност на мраз и слично),в) преглед изведених површина планума и г) преглед тампонског слоја.

(3) Материјал у плануму пруге мора да задовољава одређене услове, и то: а) модул стишљивости при испитивању збијености мјерен кружном плочом Ø 30 cm износи:

1) на постојећим пругама и колосијецима Ms = 40 MN/m²,2) на новоградњама осталих колосијека Ms = 50 MN/m²,3) на новоградњама пруга и колосијека за брзине 60 km/h< v ≤ 120 km/h

Ms = 60 MN/m² и4) на новоградњама пруга и колосијека за забрзине v > 120 km/h

Ms =70 MN/m², б) отпорност на мраз, према Rucklije-вом дијаграму (слика 3).

Слика 3 – Дијаграм за оцjену осjетљивости тла на мраз по Rucklije-вом критеријуму

Члан 7.

Узроци нестабилности колосијека најчешће су деформације планума, а видни знаци деформације су сљедећи:

а) прскање (шприцање) блата за вријеме проласка возова, б) слијегање колосијека, в) издизање колосијека, г) издизање банкина, д) слијегање банкина и

ђ) пукотине на банкинама.

Члан 8.

(1) Прскање блата из колосијека из члана 7. тачка а) овог правилника потребно је отклањати одмах када се појави, а ако је прскање везано само за загађеност застора, отклања се обичном замјеном застора на томе мјесту. (2) У случају да се раскваси планум, усљед чега најчешће на саставима долази до прскања, потребно је утврдити узрок ове појаве израдом просјека кроз застор и земљани труп пруге на мјесту гдје се прскање појављује, као и просјека на 2 m до 4 m испред и иза овог мјеста, те просјеке радити до дубине до које се запажају поремећаји у земљаном материјалу, а ако ова дубина достигне до 10 cm изнад дна одводних јаркова са стране, цијелу круну насипа или усјека треба замијенити тампонским слојем, који се мора добро набити.

Члан 9.

(1) Слијегање колосијека из члана 7. тачка б) овог правилника, које настаје послије јаких киша, указује да је у питању поремећај у земљаном трупу пруге.

(2) До поремећаја из става 1. овог члана долази усљед пропадања застора кроз планум у труп пруге у виду засторих „џепова“, „корита“ или „врећа“ (сл. 4, 5 и 6).

Члан 10.

(1) Издизање колосијека из члана 7. тачка в) овог правилника може се појавити у зимском периоду за вријеме великих хладноћа.

(2) Узроци издизања колосијека су стварање леда у везаном материјалу од којега је израђен насип, а нарочито у горњем дијелу испод планума за вријеме дуготрајних мразева, при чему вода која продире кроз планум у труп пруге од везаног материјала, одозго или капиларно одоздо, приликом смрзавања ствара ледене кристале – ледена сочива, уз знатно повећање запремине материјала, усљед чега долази до издизања колосијека, а у прољеће, након престанка мраза, долази до отапања леда и знатног провлаживања материјала испод планума.

(3) Сва мјеста, на којима је уочено издизање колосијека, морају се прегледати и послије прегледа евидентирати, а на основу утврђених података Служба за одржавање доноси одлуку о потребним радовима.

Члан 11.

(1) Издизање банкина из члана 7. тачка г) овог правилника указује на деформације планума и косина насипа.

(2) Узрок издизања банкина је појава засторних џепова, корита или врећа, односно њихово повећавање и проширење испод банкина или бубрење материјала испод планума.

(3) Санација насипа представља мјеру, којом се онемогућава издизање банкина, а ако је у питању бубрење везаног материјала, материјал се уклања.

Слика 4 – Засторни џепови

Слика 5 – Засторно корито

Слика 6 – Засторна врећа

Члан 12.

(1) До слијегавања банкина из члана 7. тачка д) овог правилника долази усљед клизања или шкољкања насипа.

(2) У случају слијегања банкина приступа се мјерењу и проматрању, које се састоји у постављању сондажних цијеви по косини и банкини земљаног трупа, преко којега се помоћу виска контролише деформација трупа и ниво подземне воде, а проматрање се врши путем нивелмана преко контролних ознака постављених по банкини земљаног трупа. (3) Резултати мјерења и проматрања из става 2. овог члана чувају се до к Служба за одржавање не донесе одлуку о врсти потребних радова.

Члан 13.

Пукотине на банкинама из члана 7. тачка ђ) овог правилника, које настају као посљедица деформација у трупу пруге, односно због слијегања насипа који код грађења није довољно набијен или као знак предстојећег шкољкања косина, морају се одмах затворити истом врстом материјала од кога је израђен земљани труп.

Члан 14.

(1) Банкине, као отворени дијелови планума, одржавају се на сљедећи начин: а) одржавати нагиб банкина од 4%, б) чистити траву са банкина, в) одбацити и очистити са банкина материјал који преостане одрешетања туцаника или чишћења јарака, г) не дозволити депоновање шина на банкинама и д) не дозволити на банкинама од земљаног трупа или израђеног од везаног материјала, уграђивање каблова јаке и слабе струје, водова, односно цјевовода за водовод, нафту, пару и слично, као и тешких стубова за контактну мрежу, ако за то не постоји одобрен пројект. (2) У банкине се могу уграђивати пружне ознаке и сигнали, а удаљеност ових ознака и сигнала од осе колосијека одређена је прописима о одржавању горњег строја пруга.

Члан 15.

Ако планум пруге и поред уграђеног прописаног материјала показује знакове деформација, приступа се сљедећим мјерама заштите: а) постављању заштитног – тампонског слоја у круни трупа са давањем већег нагиба подлози испод трупа, б) постављању заштитног слоја у банкинама од шљаке, пијеска или пиритне згуре, ради одводњавања муљевитих мјеста и омогућавања отицања од чела прагова, в) кориштењу заштитних средстава на плануму пруге, која спречавају упијање воде одозго, као што су разне врсте креча, бетонит, емулзије и г) замјени горњег слоја круне земљаног трупа новим материјалом отпорним на мраз.

Слика 7 – Заштитни слој у банкинама

2. Насипи

Члан 16.

(1) Ради праћења понашања нових насипа (слика 1) под саобраћајем и под разним временским условима, организује се стални надзор, који се састоји у сљедећем:

а) мјерење слијегања насипа, б) визуелно посматрање постојаности косина насипа у погледу нагиба, ерозије, избочења и слично, в) праћење појаве видних пукотина и њихово затварање да вода не би улазила и квасила насип, г) посматрање околног земљишта ради уочавања да ли има појава издизања, слијегања, помјерања и

д) једанпут годишње, у љетном периоду, направити на појединим мјестима (најбоље испод шинског састава) просјек у застору до планума, да би се утврдило како се понаша планум, односно насип испод застора на мјестима гдје је оптерећење највеће. (2) Слијегање насипа се контролише нивелманским инструментом, равњачом и подравњачом, тако да се нивелманским инструментом контролише слијегање насипа у средини и на ивицама планума, а равњачом и подравњачом слијегање косине насипа. (3) Понашање већ стабилизованих насипа посматра се у сљедећим случајевима:

а) усљед повећања обима саобраћаја (повећање броја возова),б) код повећања осовинског притиска,в) повећања брзина,г) промјена конструкције горњег строја (јачи тип шине, уградња бетонских

прагова умјесто дрвених, замјена шљунчаног застора, туцаничним) и д) уградње у насип нових постројења (стубова контактне мреже, зграда, сигнала). (4) У случајевима из става 3. овог члана морају се рачунским путем утврдити утицај измијењених оптерећења на земљани труп пруге, као и испитати носивост трупа.

Слика 8а — Типични случајеви клизања косина

Члан 17.

(1) Ради превентивне заштите насипа, поред ријека, потока и стојећих вода, гдје у доба поплава постоји опасност од оштећења или одношења, припремају се довољне количине камена, врећа са пијеском и жичаних корпи (габиони). (2) Материјал из става 1. овог члана треба да буде благовремено припремљен и депонован у близину насипа, тако да банкине и косине насипа остану слободне.

(3) У случају промјене улоге насипа због измијењених околности (насип пруге постаје и одбрамбени насип, постојећи насип поред вјештачких језера), доноси се одлука о начину његовог ојачања у складу са новим условима.

Члан 18.

(1) Деформације које захтијевају предузимање мјера заштите насипа су сљедеће: а) ерозија косина насипа, б) засторни џепови, корита и вреће (сл. 4, 5, 6), в) клизање и шкољкање косина (слика 8а), г) расплињавање (слика 8б), д) тоњење насипа и ђ) бубрење усљед смрзавања.

(2) На насипима, чије су косине подложне ерозији (под утицајем воде и вјетра) обављају се радови осигурања биолошко-техничким мјерама.

(3) У случају да се у насипу везаног материјала појаве засторни џепови, корита или вреће (сл. 4, 5, 6), приступа се санацији насипа на сљедећи начин:

а) када је дубина ових деформација до 1 m (слика 5), у насипу до те дубине мијења се насипни материјал са новим, уз примјену техничких услова за грађење пруга, б) ако је дубина деформација насипа преко 1 m, прво се изнад дијела засторних џепова, корита или врећа поставља слој набијеног везаног материјала дебљине 20 cm, који служи као заптивач (слика 6), а дна засторних џепова, корита и врећа се оциједе дренажом (слика 6), в) на мјестима гдје није могуће примијенити мјере из т. а) и б) овог става, приступа се инјектирању цементним малтером, воденимстаклом, битуменском емулзијом и слично, г) када се појаве први знаци клизања насипа (пукотине у плануму,промјене у оси и нивелети колосијека, деформација косина), врше се истражни радови, ради утврђивања узрока и одређивања потребних мјера за стабилизацију насипа,

д) у случају расплињавања насипа, коме обично претходи дуготрајно слијегање колосијека, избочење – надимање косина, издизање околног тла са стране и квашење насипа усљед капиларног пењања воде, предузимају се хитне мјере у погледу обезбјеђења саобраћаја, а менаџер инфраструктуре формира радну групу ради прегледа и предузимања даљих неопходних мјера и

ђ) ако се примијете знакови тоњења насипа и бочног истискивања – издизања терена, поступа се на начин прописан у тачки д) овог става и

е) бубрење насипа јавља се у зимском периоду, када материјал садржи више од 10% фракција димензија d <0,02 mm, а заштитне мјере састоје се у побољшању гранулометријског састава материјала, да би се добио степен неравномјерности U 7, индекс пластичности Ј 5, и мање од 3% фракција d< 0,02 mm.

(4) Осим мјера за стабилизацију насипа наведених у ставу 3. овог члана, у зависности од врсте помјерања и материјала од којег је изграђен насип, могу се примијенити сљедеће мјере, и то:

а) уградња у насип попречних камених ребара (слика 9),б) спољна заштита насипа од везаног материјала шљунковитим материјалом,в) инјектирање трупа насипа оваздушеним цементним малтером (аероцем),г) малтерисање косина,д) израда термакадама у плануму пруге,ђ) уградња пјешчаних шипова,е) ојачање насипа путем експлодираних рупа напуњених пијеском,ж) побијање армиранобетонских шипова,з) електроосмоза,

и) инјектирање трупа насипа хемијским средствима и ј) постављање изолационог слоја – фолија од вјештачког материјала испод застора

на плануму.(5) Камена ребра у насипу раде се по типу дренажних испуна, просијецају насип

попречно на осу колосијека до дубине испод расквашеног материјала и поред просушивања материјала, врше и механичку стабилизацију насипа.

(6) У случају потребе за проширењем постојећег насипа, проширење се изводи на начин приказан на слици 10, са истородним материјалом од којег је израђен и насип, а проширени дио насипа израђује се у складу са техничким условима за грађење жељезничких пруга.

Слика 8б – Расплињавање насипа

Слика 9 – Камено ребро у насипу

Слика 10 – Проширење постојећег насипа

3. Усјеци

Члан 19.

(1) Нагиб косине усјека износи: а) код земље највише 1:1, б) код стјеновитих материјала од 4:1 до вертикале, в) у невезаном материјалу (пијесак, шљунак) највећи нагиб косине усјека

може бити једнак природном углу трења за односни материјал и г) у везаном материјалу је у зависности од отпорности тла на смицање и од

висине косине. (2) У случају појаве деформација изведених нагиба косина, слично као на

косинама насипа (слика 8а), испитује се који је најповољнији нагиб, да би се приступило радовима на ублажавању нагиба усјека.

(3) Најчешћи радови на одржавању косина усјека су: а) осигурање од ерозије, б) осигурање од обурвавања каменог материјала на пругу (вјештачке

грађевине), в) одржавање и обнављање растиња на косини, г) осигурање усјека од завијавања, осулина и сњежних лавина и д) уклањање са косина камења које може да падне на пругу, односно његово

учвршћивање – анкеровање за подлогу или околни терен. (4) На косинама усјека, гдје постоји стална опасност од падања камена, који

може да угрози саобраћај, одређује се чувар косина или постављају електрични водови у облику мрежа, који су директно повезани са електричним алармним сигналима у сусједним станицама, ради упозорења да је дошло до обурвавања са косине.

Члан 20.

(1) Ако на косинама у невезаном материјалу избија подземна вода, може доћи до испирања ситнозрног пијеска и рушења косина, те се у том случају подземна вода хвата дреновима, а по потреби нагиб косина ублажава.

(2) Појава ерозије на оваквим косинама отклања се одговарајућим мјерама.(3) На косинама у везаном материјалу, вода се најкраћим путем одводи са косине,

као и из самог усјека.(4) Мјере за спречавање настајања пукотина у које продире вода и изазива

поремећаје равнотеже косина су сљедеће: а) ублажавање нагиба косина са геомеханичким испитивањем угла нагиба косине

када је косина урађена од материјала за који не постоји искуство у кориштењу, б) оптерећење ножице косине усјека употребљава се као противтерет код клизања

косина за случајеве када је клизна раван испод ножице косине и примјењује се само у случајевима када за то има довољно простора између ножице косине усјека и одвојног канала (слика 11), а противтерет се ради искључиво од невезаног материјала (камен, бетонски блокови, габиони, крупан шљунак и слично),

в) одводњавање косина усјека у везаном материјалу, ако се на њима појављују извори, пиштољине и мокре површине, постиже се дренажним ребрима (слика 12), која морају да задовоље и сљедеће услове: 1) да су укопана најмање до испод границе мржњења, 2) да излив у одводни јарак или у дубинско одводњавање буде најмање 30 cm изнад њиховог дна и

3) да се приликом уградње дренажних ребара не поремети косина и не изазову клизања,

г) уградњом камених ребара (слика 13) управно на осу колосијека, чиме се спречавају шкољкања на косинама усјека и

д) ради затварања пукотина насталих при скупљању оваквих материјала, као и ради спречавања даље појаве пукотина, потребно је преко степенасто израђене подлоге нанијети слој од пијеска, уз одговарајуће засађивање.

Слика 11 – Оптерећење ножице косине усјека

Слика 12 – Дренажно ребро у усјеку

Слика 13 – Камено ребро у

усјеку

Члан 21.

(1) Ако се на косинама усјека појаве знаци нестабилности, врши се праћење и мјерење поремећаја, чиме се утврђује величина, правац и временски развој поремећаја.

(2) Ради мјерења из става 1. овог члана, у подручју поремећаја равнотеже косине постављају се контролне ознаке и повезују се на сталне тачке изван поремећаја, а прикупљени подаци о промјенама висина сваке контролне ознаке у погодној размјери уносе у ситуациони план и представљају графички, да би се на основу ових запажања предузеле одговарајуће мјере. (3) За стабилизацију дугачких косина у каменитом материјалу неотпорном на атмосферске утицаје, нагиб косине се ублажава стварањем тераса, израдом у суво ниских зидова од камења, које се налази на површини косине, а ако у врху косине постоји релативно мали пролаз кроз који долази материјал на косину, на том пролазу изграђује се један или више баражних зидова (слика 14) јачих него за терасе.

(4) За нестабилне косине води се књига евиденције, у коју се уносе све промјене које се јављају на косини у току експлоатације, као и опис свих радова са скицама који су извршени или се врше на појединим мјестима.

Слика 14 – Баражни зидови

4. Тампонски слој

Члан 22.

(1) У случајевима када се на насипима и усјецима изграђеним од глиновите земље утврде појаве које доводе до слијегања колосијека и несигурне вожње усљед нестабилног земљаног трупа пруге (пропадање шљунчаног застора, блатни састави, продирање блатне каше у застор, бубрење земље, проширење банкина), испод нивелете круне планума уклања се слаба земља и као замјена насипа тампонски слој (слика 15) од невезаног материјала.

(2) Гранулометријски састав материјала за тампонски слој мора имати сљедеће карактеристике:

а) степен неравномјерности тампонског слоја мора да буде , а оптималан

земљани материјал (крупнозрни пијесак, шљунковити пијесак или пјесковити шљунак) за тампонски слој да се састоји од зрна различитите крупноће, односно од ситних, средњих и крупних фракција,

б) критеријум о погодности материјала за тампонски слој добија се анализом гранулометријског састава подлоге,

в) употреба земљаног материјала за тампонски слој обезбјеђује отпорност самог слоја на мраз и заштиту од замрзавања, сигурност против штетног утицаја капиларних вода, ефикасно одвођење оборинске воде, појачану чврстоћу лежишта засторне призме и насивости подлоге, сигурност против продирања блатног материјала из подлоге и сигурност против продирања засторног материјала у подлогу,

г) пречник зрна материјала за тампонски слој који одговара ординати 15% гранулометријског дијаграма (слика 16) не може бити већи од четвороструког пречника фракције тла код 85% гранулометријског дијаграма подлоге (Terzaghi-eвo правило), којим је одређен најмањи пречник зрна пијеска да глиновито земљиште у подлози не би продирало у тампонски слој, тако да: 1) изналажење тачке F1, гранулометријског дијаграма тампонског слоја за врсту тла у подлози (слика 16):B85 тло = 44 * 0,072 = 0,288 mm даје тачку F1 на ординати d15, 2) крива гранулометријског састава материјала који би био погодан за тампонски слој мора да сијече ординату d15 на тачки и F1 или лијево од тога,

3) материјал за тампонски слој са степеном неравномјерности U = 15 не може садржати више од 3% фракција мањих од 0,02 mm да би био отпоран на мраз и 4) међувриједности се морају праволинијски интерполисати (критеријум Casagrandea). д) ако у тампонском слоју нема довољно финих (ситних) фракција, дебљина тампонског слоја повећава се на 50 cm, а не дозвољава се уграђивање тампона у два слоја разних фракција, односно да се на глиновито везано земљиште најприје наспе слој прашинастог пијеска, а затим слој шљунковитог пијеска и ђ) ако је земљани труп изграђен од врло слабог материјала, дебљина тампонског слоја може износити и до 70 cm.

Слика 15 – Тампонски слој

Слика 16 – Дијагонални гранулометријски састав

Члан 23.

При уграђивању тампонског слоја поступа се на сљедећи начин: а) материјал се уграђује у слојевима дебљине 15 cm до 20 cm, б) испод запуштених блатних шинских састава одстрањује се расквашени материјал трупа пруге до дна удубљења, на дужини по један метар од састава у правцу осе колосијека, а подлога се изводи у нагибу 4% до 10%, те на овако планирану и збијену подлогу ставља се тампонски слој,

в) одводњавање тампонских слојева увијек се изводи са стране, г) у усјецима и станицама одводњавање се редовно повезује на постојеће одводне

јаркове и дренажу, д) у случају да постоји опасност од замуљивања или дејства мраза, тампонски слој

се поставља дуж цијеле дионице пруге без прекида иђ) ако се приликом оправке пруге задржава постојећи застор од шљунка до доње

ивице прага, претходно се утврђује да ли овај слој шљунка одговара за тампон и да ли има прописану дебљину, при чему се мора пазити да се одржи прописана ширина планума, а ако то није случај, уграђује се нови тампонски слој, односно повећава дебљина овог слоја. 6. Падине, клизишта и одрони

Члан 24.

(1) У случају појаве првих знакова поремећаја стабилности падине (пукотине, и заталасаност), неопходно је одмах утврдити ове промјене, поставити контролне ознаке на клизишту и колосијеку и пратити промјене снимањем саставних тачака, а истовремено предузети сљедеће мјере:

а) заштитним јарковима одвести воду изван мјеста поремећаја да би се спријечило продирање површинске воде у тло на поремећеном дијелу падине,

б) затворити све пукотине глином, која се мора добро набити,в) калдрмисати у цементном малтеру постојеће земљане одводне и заштитне

јаркове иг) израдити камени набачај у ножици падине, ако се утврди да је поремећај

услиједио због подривања текућом или стајаћом водом. (2) Осим наведеног у ставу 2. овог члана , утврђује се положај клизне равни и ниво подземне воде сондажним бушењем или копањем сондажних јама, ради добијања података за израду пројеката за санирање клизишта. (3) Мјере за санирање јако стрмих падина са појавама ерозије прописане су у члану 105. овог правилника. (4) За стабилизацију падина изнад трупа пруге у каменитом материјалунеотпорном на атмосферске утицаје примјењују се одредбе члана 19. став 3. овог правилника. (5) Од одрона косина усјека и падина, а у зависности од степена механичке оштећености стијенске масе, примјењују се сљедеће мјере заштите:

а) израда галерија,б) израда бетонских зидова и ребара,в) израда преграда од шина и прагова,г) постављање заштитних мрежа,

д) пошумљавање падина,ђ) минирање и уклањање покренутог стијенског материјала,е) сидрење покренутих стијенских блокова,ж) торкетирање косина усјека и

з) инјектирање пукотина.

Члан 25.

(1) Као превентивне мјере за заштиту пруга од одрона примјењују се: а) периодични прегледи потенцијално угрожених мјеста,б) увођење чуварске службе,в) уграђивање ознака за праћење покрета стијенских блокова,г) израда уређаја за аутоматско откривање одрона ид) упознавање возног и станичног особља о потенцијално угроженим мјестима

на прузи. (2) На падинама гдје постоји стална опасност од одрона камена који може да угрози саобраћај уводи се стална или периодична чуварска служба, о чему одлуку доноси менаџер инфраструктуре. (3) Ако се на падинама или косинама трупа пруге појаве знаци нестабилности, који указују на клизање (пукотине, слијегање колосијека, набораност, нагињање дрвећа или стубова), уводи се чуварска служба за праћење деформација, а менаџер инфраструктуре доноси одлуку о трајању чуварске службе. (4) За већа и сложенија клизишта, врши се израда пројекта, који ће прописати контролна и друга мјерења, и у ту сврху могу се ангажовати специјализоване стручне институције или стручњаци ван менаџера инфраструктуре.

(5) За нестабилне падине у погледу клизања и одрона, Служба за одржавање води књигу евиденције, у коју се уносе све промјене које се јављају на падини у току експлоатације, као и опис свих радова (са скицама) који су извршени или се врше на појединим мјестима. (6) Периодични прегледи косина усјека и падина врше се обавезно једанпут годишње и то у прољеће послије отапања снијега, а у зависности од степена угрожености пруге и временских непогода (велике оборине и екстремне температуре), прегледи могу бити и чешћи, о чему одлуку доноси менаџер инфраструктуре. (7) За сложеније и теже случајеве организује се и специјални преглед косина и падина, у који се поред представника менаџера инфраструктуре могу ангажовати и друге одговарајуће стручне институције и стручњаци.

7. Жељезничко подручје, пружни појас и заштитни пружни појас

Члан 26.

(1) Жељезничко подручје је површина земљишта на коме се налазе жељезничка пруга, објекти, постројења и уређаји који непосредно служе за вршење жељезничког саобраћаја. (2) Пружни појас је простор између жељезничких колосијека, као и поред крајњих колосијека, на одстојању од најмање 8 m, а ако жељезничка пруга пролази кроз насељено мјесто, одстојање треба бити најмање 6 m, рачунајући од осе крајњег колосијека. (3) Заштитни пружни појас је замишљени појас с обје стране жељезничке пруге, ширине 200 m, рачунајући од осе крајњих колосјека.

(4) Жељезничко подручје треба бити омеђено каменим или бетонским граничним знаковима менаџера инфраструктуре, који су по ЈУС-у, укопани на одговарајућу дубину и окренути ка оси пруге. (5) На ситуационом плану пруге, који се приликом преузимања пруге у експлоатацију предаје служби одржавања, морају бити уцртане и границе жељезничког подручја. (6) У пружном појасу са одстојањима од најмање 8 m на отвореној прузи, односно најмање 6 m од осе крајњих колосијека у станицама, граде се само жељезнички објекти и постројења, а изузетно се уз сагласност менаџера инфраструктуре, могу градити и постројења других субјеката ако служе за утовар и истовар робе на жељезници. (7) У заштитном пружном појасу могу се градити грађевински и други објекти, подизати постројења на одређеној удаљености од пруге, зависно одњихове врсте и намјене и садити дрвеће, према условима и уз примјену мјера које гарантују безбједност саобраћаја и сигурност људи. (8) Служба за одржавање пруга провјерава да ли грађевински и други објекти у заштитном пружном појасу, изграђени према прописаним условима и уз примјену потребних мјера, гарантују безбједност саобраћаја и сигурност људи. (9) На жељезничком подручју предузимају се потребне противпожарне мјере на мјестима гдје жељезничка пруга пролази кроз шуму или поред шуме, односно земљишта засађеног пољопривредним културама које су лако запаљивим у вријеме сазријевања. (10) У заштитном пружном појасу ван жељезничког подручја провјерава се да ли су и носиоци права кориштења, односно власници шума и земљишта из става 9. овог члана предузели потребне противпожарне мјере ради обезбјеђења од пожара.

8. Јаркови за одводњавање земљаног трупа

Члан 27.

Приликом израде заштитних јаркова (слика 2) поступа се на сљедећи начин: а) у случају да оборинске воде продиру са брдске падине на косине усјека и изазивају поремећаје у току изградње нових пруга, заштитни јаркови се граде изнад усјека,

б) јаркови морају бити најмање 5 m удаљени од горње ивице косине усјека или засјека, што зависи од врсте материјала падине,

в) падина узводно од заштитног јарка планира се на начин да омогући правилан улив воде у заштитни јарак,

г) заштитни јаркови се изводе, у правцу, а гдје то нијемогуће, у кривинама са што већим полупречником, како би вода што боље отицала и односила муљ и

д) систем заштитних јаркова на клизним подручјима обухвата цијело клизно подручје, а воду из њих се одводи најкраћим путем низ падину ван клизног подручја непосредно до пропуста и мостова.

Члан 28.

(1) Одводни јаркови, у зависности од положаја у односу на земљани труп, граде се поред планума пруге у усјеку и засјеку (слика 2) и поред насипа (слика 1).

(2) Одводни јаркови поред планума пруге у усјеку и засјеку морају примити воду са косине усјека и засјека, као и са планума пруге и одвести је до најближег пропуста или моста.

(3) Задатак јаркова из става 2. овог члана је да приме воду из дренажа постављених у косине усјека, иза потпорних зидова, као и из дренажа уграђених у труп пруге.

(4) Одводни јаркови са узбрдне стране ножице насипа морају примитии одвести сву воду која се слива са падине у смјеру насипа и воду која се слива са косине насипа.

(5) Вода из ових јаркова не смије подлокавати ножицу насипа нити улазити у подлогу насипа, те ови јаркови морају бити обзидани. (6) Ако се утврди да вода која се слива са косине насипа ка низбрдној страни штетно дејствује на ножицу насипа, као и на падину испод и ниже насипа, потребно је и са доње стране насипа изградити одводне јаркове.

(7) Сва мјеста на падини ниже и више трупа пруге, гдје повремено извире или се сакупља оборинска вода, повезују се мрежом одводних јаркова да не би на тим мјестима дошло до појаве клизишта.

(8) Ако се на падини изнад трупа пруге појави клизање терена усљед изворских или акумулираних вода, морају се одмах ради брзе евакуације воде израдити одводна корита, која се као привремена израђују од дасака или другог погодног материјала, а по извршеном санирању клизишта, ова привремена корита замјењују се сталним јарковима у склопу пројекта за санирање клизишта.

(9) Одстојање одводног јарка од осе колосијека на пругама, гдје се уграђују темељи за електричне стубове, одређује се према теренским условима, узимајући у обзир девијацију јарка, пропуштање јарка кроз темељ стубова и слично.

Члан 29.

(1) Послије пријема нових пруга у експлоатацију, као и код постојећих пруга, служба одржавања обезбјеђује правилно функционисање јаркова за одводњавање, при чему се нарочито пази на сљедеће:

а) да ли се у јарку таложи муљ, б) да ли се ерозијом односи дно јарка и косине јарка, в) да ли вода из јарка понире у труп пруге и тако на њега штетно дејствује, г) како се држи и понаша облога јарка и д) да ли је протицајни профил израђеног јарка довољан да прими максималне

количине оборинских вода. (2) Да би се избјегло успоравање воде и таложење наноса, полупречник кривине

јарка не може бити мањи од 10 m.

Члан 30.

Ради правилног функционисања, јаркови се граде у непрекидном паду, односно продужни пад одводних јаркова не може бити мањи од 2‰ до 3‰ ни већи од 25‰, подужни пад заштитних јаркова изнад поремећених косина усјека не може бити мањи од 4‰, а заштитних јаркова изнад клизишта и њихових одводних јаркова низ падину не већи од 50‰, при чему се код одређивања највећег пада јарка треба водити рачуна о количини воде, начину осигурања и врсти терена.

Члан 31.

Нагиб страница – косина необзиданих јаркова одређује се према врсти земљишта, тако да у случају ситног пијеска и слабо везаних материјала, нагиб страница не може бити стрмији од 1:2, у везаном материјалу 1:1,5, у стјеновитом

материјалу 1:1 до 2:1, а нагиби страница обзиданих јаркова крећу се од 1:1 до 5:1.

Члан 32.

(1) Ако брзина воде у необзиданим јарковима прелази брзине наведене у сљедећем табеларном прегледу, потребно је због опасности од одношења материјала у коме је јарак израђен, извести обзиђивање – облагање јарка.

Врста брдског материјала Максимална дозвољена брзина воде при дну јарка у m/sec

Растресит материјал 0,10Ситан пијесак 0,25Крупан пијесак 0,60Глиновит материјал 0,40 до 0,75Ситан шљунак до 2,5 cm 1,00Крупан шљунак 1,20Компактна глина 1,50Каменити материјали 2,15Чврста стијена 3,10 и више

(2) Обзиђивање – облагање постојећих јаркова изводи се бусеном, каменом у цементном малтеру, бетонирањем на лицу мјеста или полагањем по дну бетонских ригола од 1/3 цијеви Ø400 mm са страницама обзиданим ломљеним каменом у цементном малтеру или дрветом, а дозвољене брзине у зависности од осигурања јарка, дате су у сљедећој табели:

Врста осигурања јарка Највећа дозвољена брзина воде при дну јарка у m/sec

Бусен положен пљоштимице 0.60Бусан положен насатице 1.50Калдрма у малтеру 3.40Бетон 4.20Дрво 6.00Тесан гранит 10.00

(3) Ако брзина воде у обзиданим јарковима прелази брзине наведене у табели у ставу 2. овог члана, ерозија дна корита јарка спрјечава се израдом појасева (слика 17а) ради устаљивања дна и каскада од камена (слика 17б), бетона (слика 17ц) или другог материјала.

(4) Облагање дна јаркова калдрмом, бетоном и слично изводи се и у случају малих падова у водонепропустљивом земљишту, да не би дошло до разарања и стварања муља у јарку,

(5) Код калдрмисаних или бетонских јаркова мора се пазити да вода не нађе пут испод камене облоге или бетона, а свако, па и најмање продирање воде испод калдрме мора се одмах спријечити, оштећено мјесто брижљиво отворити, настале шупљине добро испунити и поново положити калдрму, односно забетонирати ово мјесто. (6) Ако се, под утицајем великих вода и сличних непогода, рушење јаркова периодично понавља, менаџер инфраструктуре формира Комисију која утврђује мјере за

трајну санацију јаркова.(7) Јаркови морају увијек бити чисти и одржавати се у исправном стању, главно

чишћење јаркова треба обављати љети, а у остала годишња доба по потреби.(9) Материјал од чишћења јарка одвози се на мјесто гдје се неће поново враћати –

спирати у јарак, односно забрањено је материјал депоновати на косинама насипа и банкина.

Слика 17 – Спречавање ерозије дна јарков

9. Облоге

Члан 33.

(1) Ради заштите косина насипа од спољних утицаја, спречавања клизања и испирања материјала, косине се облажу, а облагање се врши ролирањем (камени насип), калдрмом, бетонским плочама, бетонским блоковима и слично.

(2) Ролирање, односно слагање камена на косину каменог насипа, изводи се паралелно са израдом насипа, али може се изводити и утоку експлоатације ради спречавања растурања камена и давања насипу љепшег изгледа.

(3) Калдрма може бити у суво или у цементном малтеру са истињеним спојницама (фуговање), јачине око 30 cm на слоју крупног пијеска или ситног шљунка, а ломљени камен се, уз нужно дотјеривање, полаже у везу, без чивијања.

(4) Одржавање уграђених облога насипа састоји се у: а) контроли стања и б) поправци и реконструкцији облога.(5) На мјестима гдје се појаве деформације облога насипа, одмах се интервенише, а

претходно се на том мјесту отклања постојећа облога насипа и врши правилно набијање земљаног трупа, па затим поново израђује облога од истог материјала од којег је раније била урађена.

(6) Ако се деформације облога насипа јављају усљед неотпорности, на таквим мјестима треба одмах замијенити облогу, да не би због уништења појединих дијелова облоге наступиле веће деформације насипа.

(7) Када се на новоизграђеним пругама, паралелно са трајним слијегањем насипа,

слијеже и облога, отклања се цјелокупна облога и подлога на којој се она налази, врши досипање и набијање насипа, па након тога поново израђује облога.

(8) Накнадно облагање насипа врши се и у сљедећим случајевима: а) када се очекује да би насип пруге могао послужити и као одбрамбени насип за

вријеме поплава, б) када се изграђене косине земљаног трупа не могу консолидовати никаквим

биолошким мјерама, него се на њима осјећа ерозивно дејство атмосферских вода и в) када су у питању проширења земљаног трупа, односно насипа пруге због

реконструкције пруга, односно при недовољном простору за израду косина насипа под благим нагибом.

(9) Преко облоге забрањено је бацати земљани материјал.

10. Обложни зидови

Члан 34.

(1) Правилно одржавање косина усјека и засјека изведених у материјалу који се лако распада усљед атмосферских утицаја, постиже се обложним зидовима, на начин да се у материјалу који има велику кохезију ови зидови изводе вертикално, а у материјалу с мањом кохезијом у нагибу (слика 18), могу бити израђени од ломљеног камена у суво, у малтеру и од бетона.

Слика 18 – Обложни зид

(2) У случају када вода доспије иза обложног зида који је израђен дјелимично или цијели у малтеру или од бетона, иза зида се израђује мања дренажа, која изводи воду на површину кроз отворе у зиду (барбакане).

(3) Одржавање уграђених обложних зидова састоји се у сљедећем: а) преглед стања обложених зидова, б) прочишћавању отвора (барбакане) у обложним зидовима,

в) поправци и реконструкцији обложних зидова и г) одстрањивању вегетације на зидовима.

(4) Преглед стања обложних зидова из става 3. тачка а) овог члана састоји се у сљедећем:

а) провјери положаја обложног зида, б) постављању контролних убетонираних биљега на пукотинама које се евентуално

појаве на зиду, в) процјени штетног дејства мраза на зид, г) процјени механичког и хемијског штетног дејства површинских и подземних

вода и д) процјени стања брдске масе иза зида у погледу евентуалног притиска на зид и

пукотина иза зида.(5) За правилно одводњавање потребно је да се уграђени отвори за пражњење

подземних вода иза обложног зида редовно прочишћавају, а нарочито у зимском периоду.(6) Накнадна израда нових обложних зидова предвиђена је у сљедећим случајевима:

а) када је материјал у косини усјека неотпоран на мраз и ерозивно дејство вода, па се због тога на косини јављају осипања, одваљивања и шкољкања материјала на пругу, односно у одводни јарак и планум пруге и б) када је у питању заштита косина камених усјека на којима се с времена на вријеме откидају камене масе под дејством температурних промјена, атмосферилија, подземних вода.

(7) Осим обложних зидова, стабилизација косина усјека постиже се на сљедеће начине: а) постављањем преко косине челичне мреже и шприцање бетонапреко ње, б) постављањем сидра (анкер) од челичних шипки у косине усјека радиспречавања одваљивања појединих комада камена у усјеку (слика 19), в) израдом габиона (челичне корпе са каменом) у подножју косине усјека ради спречавања одводног јарка, г) прскањем косина усјека битуменозном смјешом која треба да спријечи додир масе косине са спољним утицајима атмосферилија, д) површинском заштитом косина биоторкретом и ђ) прекривањем каменитих косина поцинчаним жичаним мрежама. (8) Обложни зидови могу се градити и на падини изнад усјека, ако је у питању спречавање распадања и осипања падине у усјек.

Слика 19 – Стабилизација косина усјека помоћу челичног сидра (анкери)

11. Потпорни зидови

Члан 35.

(1) У случајевима гдје је потребно да се у земљаном трупу и на падини прихвати притисак земље, као и да се супротстави обурвавањима брдске падине, граде се потпорни зидови од камена у суво, од камена у малтеру, од неармираног или армираног бетона (сл. 20, 21, 22а и 22б), који могу бити монолитни (слика 20а), монтажни и укотвљени (сл. 20б и 20ц).

(2) Потпорни зидови испод нивелете пруге, у ножици насипа (сл. 20 и 20а), у косини насипа до планума или до горње ивице прага (у даљем тексту: ГИП) (слика 21), уграђују се када настане опасност од подлокавања насипа, када треба скратити ножицу насипа на терену са нагибом већим од 1:3 или када у ножици или косини насипа треба извести други објекат (пут и слично).

(3) Код потпорних зидова који су изнад нивелете и комбиновани са одводним јарковима, чија горња површина зида јарка према оси колосијека може бити у равни планума (слика 22а) или у равни ГИП (слика 22б), морају се у зиду направити отвори за отицање воде са планума, а у случају када се изнад нивелете налази природно нестабилно тло склоно клизању (слика 22ц), насуто тло (слика 22д), или се ови зидови укотвљавају (слика 20б ц), радови се изводе етапно, одозго надоље, напоредо са ископом.

Слика 20 – Потпорни зид испод нивелете у ножици насипа

Слика 20а – Потпорни зид испод нивелете од армираног бетона (плочасти, угаони)

Слика 20б – Потпорни зид изнад нивелете са укотвљењем

Слика 20ц – Пресјек кроз укотвљени потпорни зид са префабрикованимбетонским елементима котвљеним у шипове

Слика 21 – Потпорни зид испод нивелете до ГИП

Слика 22а – Потпорни зид изнад нивелете са зидом јарка до планума

Члан 36.

(1) Менаџер инфраструктуре стара се о правилном одржавању потпорних зидова и спречавању деформација потпорних зидова, које настају усљед:

a) повећања ивичних напона на тло у темељу зида, које настаје усљед унутрашњих промјена на тлу или усљед повећања оптерећења на тло самог зида, (видни знаци прекорачења дозвољеног оптерећења тла одражавају се у виду слијегања зида, појаве пукотина, неједнаког помјерања зида и слично),

б) превртања потпорних зидова, које настаје када је насип иза зида, односно брдска падина у усјецима промијенила геомеханичка својства усљед упијања воде или

клизања већих маса бродског материјала,в) клизања потпорног зида, које настаје када се хоризонтална компонента силе на

зид повећа до те мјере да се сам зид трењем о подлогу не може супротставити овој сили, а што се дешава ако темељи нису урађени у виду зубаца,

г) издизања зида, које настаје на мјестима гдје се појављују клизишта са клизном равни испод потпорног зида, тако да се зид заједно са покренутом масом у ножици издиже, док се брдска маса у горњем делу спушта,

д) неједнаког брдског материјала (у темељу дугих потпорних зидова подијељених на кампаде јавља се неједнако слагање појединих кампада, а у случају дужих кампада и пуцање самог зида),

ђ) у случају када потпорни зидови, који нису урађени од квалитетног камена или бетона, упијају воду, која у зимском периоду усљед смрзавања разара зидну масу и

е) ако постоје дренаже иза потпорног зида (слика 22а), које нису заштићене вертикалним и хоризонталним филтром и које се често замуљују.

(2) Ако се примијете деформације, које узрокују промјену положаја зида, постављају се контролне тачке на зиду и то посебно на свакој кампади у круни и у основи зида.

(3) Контролне тачке из става 2. овог члана осматрају се зависно од величине покрета и подаци се уносе у посебан дневник, а ако се кретања појачавају и дуже трају, менаџер инфраструкуре образује стручну радну групу ради предлагања мјера за спречавање ових помјерања.

(4) Ради отклањања деформација на потпорним зидовима, предузимају се сљедеће мјере:

а) израда упорњака (контрафор) управних на зид са зупчастим темељима (слика 23), ако је у питању могућност превртања и клизања зидова и ако то слободан профил пруге у усјецима дозвољава,

б) ојачавање темеља зидова, гдје се примјећује слијегање,в) израда дренажа и санација клизишта у случајевима гдје се потпорни зид издиже

заједно са покренутом масом,г) инјектирање брдске масе или насипа иза зида одговарајућом смјешом у циљу

смањивања притиска на зид,д) израда паралелних дренажа иза потпорног зида ради правилног

прикупљања подземних вода иза зида и просушивања тла иза зида (слика 22) и ђ) израда камених наслага иза зида, које треба да смање земљани потисак на

потпорни зид.(5) На мјестима гдје је потребно извршити обезбјеђење земљаног трупа, као

привремени потпорни зидови израђују се блокови од габиана, који пропуштају подземну воду, а добро се супротстављају надирању брдске масе.

(6) На мјестима, гдје треба осигурати само ножицу косине усјека од обурвавања и ерозије, граде се ојачани јаркови од ломљеног камена у малтеру или од бетона (слика 24), а крило јарка, које се налази према косини треба поставити високо на начин да се

кроз њега могу израдити барбакане и пропусти вода из дренажа израђених иза јаркова, док у слабијем земљишту ово крило треба да буде јачих димензија како би се по потреби могао дозидати и потпорни зид.

Слика 22б – Потпорни зид изнад нивелете са зидом јарка до ГИП1.2.3.4.5.6.7.

Слика 22ц Слика 22д

Слика 23 – Осигурање потпорних зидова помоћу упорњака

Слика 24 – Ојачани јарак

12. ДренажеЧлан 37.

(1) За пријем и одвођење подземне воде из падина и трупа пруге, користе се системи подземних грађевина – дренажа, а за одводњавање станичних платоа, перона, путних прелаза и скретница, користе се плитке дренаже, као и на мјестима гдје нема услова да се израде прописни одводни јаркови.

(2) Случајеви када се дренажни систем користи као мјера за санацију земљаног трупа на пругама у експлоатацији су:

а) санација планума пруге деформисаног засторним џеповима, коритима или врећама,

б) санација падине на којој је изграђен земљани труп, односно падине више или ниже земљаног трупа,

в) санација потпорних зидова изнад и испод нивелете,г) одводњавање станичних платоа,д) санација клизишта свих облика и ђ) каптажа извора на косинама усјека или у падини.(3) Одржавање уграђених дренажних система састоји се у сљедећем: а) провјери правилног функционисања дренажа, која се обавља у доба великих

киша, при чему треба обратити пажњу на сљедеће: 1) количини воде на окнима, бунарима и изливима, 2) замуљености, 3) појави извора у непосредној близини излива, 4) деформацијама на дренажи и слично.б) облагању одводних јаркова, који прелазе преко дренаже, на начин да не

пропуштају воду у дренажу, в) прочишћавању система дренажних грађевина од муља и преперека, ради

правилног отицања воде, г) чишћењу излива дренажа, како се не би успоравало отицање воде (слика 25) и д) преради неисправних дијелова дренажа, у случају када се констатује да се

вода из дренажа јаче излива, да се дренажа замуљује због слабог филтрирања подземне воде и када је усљед површинских покрета поремећен положај дренаже.

(4) У постојећим дренажним системима свих врста, морају се уградити окна, односно дренажни бунари, преко којих ће се у току експлоатације контролисати правилно функционисање дренажа и ове грађевине морају бити јасно обиљежене и затворене прописаним поклопцима, а у дубљим окнима, односно бунарима уграђују се пењалице преко којих се радник може спустити до тајаче дријена.

(5) Окна, односно дренажни бунари граде се на мјестима гдје се сучељавају двије или више дренажа и на мјестима гдје поједине дренаже мијењају правац под оштрим углом, те на сваких 50 m одстојања, а у дренажним поткопима дренажни бунари се граде на одстојањима 50 m до 100 m, као и на мјестима гдје има каскада и тајача.

Слика 25 – Излив дренаже

13. Биолошко-технички радови

Члан 38.

(1) За заштиту од ерозије постојећих косина насипа, усјека и засјека, као и падина, примјењују се биолошко-технички или грађевински радови или комбинација једних и других, у зависности од рељефних, геолошких, педолошких и климатских услова. (2) За заштиту од ерозије из става 1. овог члана примјењује се и вегетација, али само на нагибима мањим од 1:1, док се на нагибима већим од 1:1 заштита постиже комбинацијом растиња и грађевинских објеката (зидићи, плетери, ровови). (3) Вегетација се примјењује под условом да клима и земљишне подлоге, по физичким и хемијским особинама одговарају биљним врстама планираним за одређено мјесто, а избор и комбинација врста врши се посебно за сваки објект према мјесним условима. (4) Прије почетка радова на заштити тла у косини усјека путем вегетације, косина се осигурава од наглог сливања оборинске воде са падине и одржава све док биљни покривач не преузме потпуну заштиту. (5) На стрмим падинама изнад косина усјека и засјека, у случају да су захваћене процесом ерозије, морају се предузети одговарајуће мјере заштите. (6) На косинама и падинама, гдје је земља биолошки активна и одговара планираним биљним врстама, заштитни радови озелењавања изводе се према предвиђеном плану, уз претходно равнање и прекопавање тла. (7) Косине и падине, у којима је земља стерилна и гдје нема услова за развој одговарајућих биљних врста, насипа се плодна земља дебљине 15 cm до 30 cm, а на мјестима гдје ће се садити растиње, чији се коријенов систем развија у дубину, претходно припремљене рупе морају се испунити плодном земљом.

(8) На косинама са падом већим од 1:1,5 ради спречавања осипања донесене плодне земље, израђују се заштитни ниски плетери, зидићи у суво, ставља чешће коље или слично, а као непосредне мјере примјењују се:

а) затрављивање, које се врши ручно и примјењује се на мјестима гдје има природне влаге и постоје услови за заливање, а травњаци на косинама морају бити компактни, што се постиже редовним његовањем и одржавањем на сљедећи начин:

1) травњаке чистити од корова, 2) по потреби извршити досијавање и 3) на мјестима, гдје је травни покривач оштећен, поправити га и извршити поновно сијање траве.

б) побусавање, врши се на косинама са падом већим од 1:1,2, гдје је отежано хумузирање и сијање сјемена, а травњаци настали бусовањем одржавају се као и травњаци настали сјетвом сјемена,

в) за ефикаснију заштиту од ерозије комбинација затрављивања и растиња се примјењује на нагибима већим од 1:2, а на истој косини, односно падини може се, према теренским и климатским условима, употријебити комбинација више врста растиња или само једна врста, при чему се избор растиња повјерава одговарајућем стручњаку и

д) подизање плетера, које се користи на косинама и падинама да олакшају и

убрзају подизање биљног покривача (затрављивање или побусавање) или се поља створена плетером заспу каменом, а разликују се:

1) мртви плетери, који се раде од једногодишњег или двогодишњег врбовог, лијесковог и другог подесног прућа по укрштеном систему (мрежа ‒ слика 27), при чему величина поља и висина плетера зависи од пада косина, састава земљишта и намјене, а плетери се одржавају док вегетација не преузме заштиту од ерозије и

2) живи плетери од прућа или једногодишњих или двогодишњих резница врбе (Salix vinalis, Salix purpurea, Salix caprea), ријеђе тополе (Populus canadensis), подижу се на стрмим косинама, када је потребно одмах спријечити сношење материјала, а на слободном простору између плетера сади се ниско растиње које има разгранато и дубоко коријење, које се одржава и његује док не ожиле и надземно се не разгранају, а након потпуног оживљавања у случајевима избијања више избојака, обавља се орезивање са проредом.

Слика 26 ‒ Побусавање: бусен преко бусена

Слика 27 ‒ Мртви плетери

Слика 28 ‒ Живи плетери

III ОДРЖАВАЊЕ МОСТОВА И ПРОПУСТА

1. Појмови

Члан 39.

(1) Мостовима и пропустима у смислу овог правилника сматрају се: мостови и пропусти; подвожњаци; пјешачки прелази изнад пруге, ако су они основна средства жељезничке инфраструктуре; подземни пролази ка перонима; сигнални мостови и сигналне конзоле. (2) Одредбе овог правилника примјењују се и на одржавање: а) заједничких стубова мостова са посебним конструкцијама за пругу и јавни пут, б) заједничких стубова и заједничких конструкција мостова за пругу и јавни пут гдје је жељезнички колосијек потпуно одвојен од колосијека за јавни пут и в) постојећих мостова за пругу и јавни пут са заједничким стубовима, заједничком конструкцијом и заједничким колосијеком. (3) Под пропустима у смислу овог правилника подразумијевају се објекти са распоном главних носача ≤ 5 m на лежиштима или са зглобовима, а ако ови објекти немају лежишта или зглобове, дата мјера се односи на отвор. (4) Под мостовима у смислу овог правилника подразумијевају се објекти са укупним распоном главних носача > 5 m на лежиштима или са зглобовима, а ако ови објекти немају лежишта или зглобове, дата мјера се односи на отвор. (5) Цијевоводи, водоводи и друге сличне инсталације, које са својимзаштитним конструкцијама, односно цијевима пролазе испод пруге, спадају према својим димензијама у мостове или пропусте.

2. Евиденција и техничка документација

Члан 40.

(1) За све објекте наведене у члану 39. став 1. овог правилника, Служба за одржавање мора водити техничке и друге податке, и то: а) попис објеката, б) књигу експлоатације и одржавања и в) техничку документацију.

(2) Списак објеката из става 1. тачка а) овог члана попуњава менаџер инфраструктуре по пругама или дијеловима (дионицама) пруге на својој територији, посебно за мостове и за пропусте, те се по један примјерак ових спискова доставља Секцији за одржавање.

Члан 41.

Попис објеката из члана 40. став 1. тачка а) овог правилника води се на обрасцу, које прописује менаџер инфраструктуре за своју територију, а који за сваки објекат садржи сљедеће податке:

а) редни број моста, односно пропуста,б) километарски положај аритметичке средине објекта (без инундације), у

кривини полупречника R = 000,0 m, у правцу (испуњава се једно или друго) и у нагибу ± i = 00 ‰,

в) назив водотока или саобраћајнице преко које објекат прелази,г) угао закошења објекта: прави или коси под 00°, са косином десно, односно

лијево,д) врсту и квалитет материјала, односно носеће конструкције, лежишта,стубова,

крила, лежишне греде и темеља, ђ) статички систем носеће конструкције,

е) број и величину отвора, ж) укупну дужину објекта (размак парапетних зидова крајњих стубова), з) број и величину распона,

и) статичку ширину објекта (осни размак лежишта), ј) свијетлу ширину објекта (између унутрашњих ивица главних носача, односно ограда),

к) положај колосијека на објекту, л) свјетлу висину објекта од горње ивице шине (ГИШ) до доње ивице горњег спрега односно доње ивице ригле портала,

љ) пролазну висину испод објекта (од нивелете пута до доње ивице конструкције (у даљем тексту: ДИК),

м) коловоз (отворен, затворен), н) годину грађења, обнове и реконструкције,

њ) прописе на основу којих је објект рачунат, о) категорију објекта према прописима о категоризацији пруга ‒ Правилник број 325 (дозвољено оптерећење по осовини и дужном метру), п) дозвољену брзину вожње преко објекта, а ако постоје ограничења брзине, навести усљед чега, р) постојећа техничка документација објекта (комплетна, само статички прорачун, само цртежи),

с) број колосијека на објекту,т) објект је на колосијеку десном или лијевом,

ћ) грађевинску висану (од ДИК до ГИШ), у) конструктивну висину од горње ивице квадера (у даљем тексту: ГИКВ) до ГИШ, ф) тип колосијека и начин причвршћења, х) врсту и положај дилатационих справа, ц) код челичних и спрегнутих конструкција: 1) тежину челичних дијелова конструкције и лежишта, 2) спојна средства и 3) површину дијелова за бојење, ч) поступак преднапрезања, џ) негабаритна мјеста и

ш) примједбе.

Члан 42.

(1) Књигу експлоатације и одржавања из члана 40. став 1. тачка б) овог правилника води Секција за одржавање пруга за сваки мост и пропуст засебно, по пругама или дијеловима пруга и по стационажи без обзира на врсту материјала конструкције, те се у књигу не уписују технички подаци о објекту евидентирани у списку.

(2) Једним објектом сматрају се све конструкције за премошћење на заједничким обалним и ријечним стубовима, као и ови стубови, а ако конструкције леже упоредо на заједничким стубовима и припадају паралелним пругама, подаци се воде у једној књизи за једну пругу.

(3) У књигу из члана 40. став 1. тачка б) овог правилника уносе се сљедећи подаци: а) записник о техничком прегледу, б) употребна дозвола, в) записник о техничкој примопредаји објекта,

г) препис уговора о одржавању, дозволе; д) извод из грађевинског дневника о неправилностима насталим при грађењу, на шта треба обратити пажњу при прегледима и испитивању, ђ) сви они подаци који служе за оцјену функционалности, односно сигурности објекта (водостаји, коте темеља), е) записници о извршеним прегледима, испитивањима и пробном оптерећењу, о чему треба водити рачуна при наредним прегледима и испитивањима и

ж) подаци о обављеним оправкама.(4) На првој страници књиге из члана 40. став 1. тачка б) овог правилника налази

се скица објекта у три пројекције (примјер за челични мост, слика 29) са одговарајућим подацима, а посебан прилог ове књиге за челичне и спрегнуте објекте је евиденција о бојењу, у коју се уноси свако бојење, обнова и оправка боје, и то: а) датум извршења, б) начин чишћења (ручно, пјескарење, пламен) и вријеме, в) основни премаз, број, материјал, испоручилац и вријеме, г) покривни премаз, број, материјал, испоручилац и вријеме, д) начин наношења (премазивање, прскање), ђ) површина (за поправке у процентима од укупне површине и е) извођач.

(5) За сваки мост и пропуст израђује се техничка документација, која почиње да се води на почетку грађења објекта, а при примопредаји објекта се предаје носиоцу права коришћења средстава, који је чува и по потреби допуњује или дјелимично мијења уносећи податке о радовима који су изведени на објекту у току експлоатације. (6) Техничка документација садржи сљедеће:

а) статички прорачун, б) цртеже на основу којих је објекат изведен, са свим исправкама у току

извођења грађевинских радова, при чему сагласност цртежа са изведеним радовима овјерава надзорни орган, а у случају изузетно великих мостова, цртежи се могу посебно чувати и у документацији тога објекта назначити мјесто чувања цртежа,

в) прорачун тежине (спецификација) за челичне, односно прорачун количина за

масивне објекте,г) посебне техничке услове, д) извјештај о довршењу радова (грађење, обнова, реконструкција) и обрачун

трошкова,ђ) податке о земљишту и његовом испитивању, о облику и дубини стварно

извршеног фундирања и о напрезању у темељима,е) податке о репенима, сталним тачкама и мјерним мјестима,ж) податке о механичким особинама употријебљеног материјала, остварном

начину извођења, извршеним прегледима и испитивањима узорака,з) документе о насталим промјенама од пуштања објекта у саобраћај (накнадни

радови, измјене, обнова, реконструкција) ии) грађевински дневник и грађевинску књигу.

(7) За постојеће мостове и пропусте за које техничка документација не постоји или је некомплетна, потребно је да се документација изради или допуни на сљедећи начин: а) израдити цртеже носиве конструкције и стубова на основу података снимљених на терену (размјера према прописима за пројектовање мостова), б) израдити контролни статички прорачун за важећу шему оптерећења у складу са прописима који регулишу област пројектовања мостова и в) одредити категорију моста, односно пропуста у складу са прописима који уређују категоризацију пруга.

3. Контрола стања мостова и пропуста

Члан 43.

(1) Ради обезбјеђења сигурности и функционалности објеката из члана 39. став 1. овог правилника, врши се преглед стања објеката на сљедећи начин: а) путем редовних прегледа, б) повремених прегледа, в) ванредних, д) допунских и г) специјалних прегледа и испитивања.

Члан 44.

(1) Преглед стања мостова и пропуста врши: а) шеф пружне дионице, б) пословођа пружне дионице, в) чувар пруге, моста, тунела и косине у оквиру надзора свога рејона пруге и г) радник са најмање вишом стручном спремом грађевинске струке (у даљем тексту: инжењер за стални надзор), којег одреди менаџер инфраструктуре. (2) Редовним прегледима уочавају се неисправности које су споља видљиве, као што су: а) неисправност колосијека на објекту, б) неисправност коловозне табле,

в) деформације или пукотине у објектима,г) слабљење пресјека челичних елемената корозијом,

д) упадљиве вибрације и помјерања конструкције,ђ) оштећења од велике воде и леда,е) оштећења од возила при саобраћајним удесима на или код моста,

ж) промјене на објекту од дејства мраза, спуштања нивоа подземне воде, клизања и слијегања терена и

з) прекид разних водова на објекту. (3) Ако инжењер за стални надзор утврди на објекту неисправности из става 2. овог члана, затражиће да се изврши ванредан преглед и овакви објекти се посебно осматрају у одређеним временским размацима. (4) У случају непосредне опасности, руководилац радне јединице за одржавање пруга одмах ће увести све потребне грађевинске и саобраћајне мјере, као затварање колосијека, пута, воденог тока, лагана вожња, помоћно подупирање и слично, а у случају угрожавања безбједности саобраћаја, инжењер за стални надзор одмах ће сам предузети хитне мјере. (5) Посебна пажња мора се обратити на стање заштите челика од корозије, а изглед заштитног премаза мора бити стално контролисан, јер се на тај начин одређује колика су оштећења на премазима, од чега су најчешћа напрслине, мјехурићи, појаве рђе, уништење горњих премаза и одвајање горњег премаза од материјала. (6) Неопходно је извршити преглед, којим се утврђује да ли су површине објеката из члана 39. став 1. овог правилника, чисте (наслаге блата, шљака, пепео и друга нечистоћа) и да ли је спријечено задржавање воде на било ком дијелу конструкције, те сву нечистоћу одмах уклонити, заосталу воду одвести, а недостатке премаза одмах отклонити, јер свако одуговлачење има за посљедицу повећање оштећења и поскупљење трошкова одржавања, при чему се води рачуна и о спољним условима (температура, влага), који су веома важни за успјешно извођење заштитног премаза.

(7) Објекти који само премошћују жељезничка постројења (надвожњаци, пјешачки прелази изнад пруге ван основних средстава жељезничке инфраструктуре) прегледају се само у дијелу који се односи на угрожавање бјезбедности саобраћаја и општу сигурност на постројењу које припада жељезничкој инфраструктури, а изузетно ако вода са овог објекта пада на возни вод електрифицираних пруга или на колосијек, одмах се предузимају потребне мјере ради отклањања ове појаве. (8) О извршеном прегледу објеката, инжењер за стални надзор води дневник, а у случајевима када треба предузети мјере, инжењер шаље извјештај о појединим објектима надлежној Секцији, са евентуалним позивом да се изврши и ванредан преглед. (9) Приликом обиласка, односно прегледа рејона, инжењер за стални надзор се јавља надлежном руководиоцу Секције, а приликом обављање прегледа врши све потребне припреме преко Секције. (10) Радови на оправци мостова и пропуста предвиђени записником о прегледима и испитивањима, које изводи менаџер инфраструктуре, обављају се посредством инжењера за стални надзор, под контролом за то одређеног лица, које мора бити дипломирани грађевински инжењер, а ако радове изводи специјализовано предузеће ван жељезнице, контролу над извођењем радова обавља надзорни орган кога одреди менаџер инфраструктуре. (11) Инжењер за стални надзор изводи самостално само оне радове које назначи дипломирани грађевински инжењер. (12) За вријеме извођења радова на мосту, за безбједност саобраћаја одговоран

је инжењер за стални надзор. (13) За преглед објеката из члана 39. става 1. овог правилника, инжењер за стални надзор саставља сваке године оперативни план у зависности од материјала, карактера и стања објекта, који одобрава руководилац радне јединице за одржавање пруга, за објекте на дионици пруге, коју одржава.

(14) На објектима, на којима дуже вријеме нема никаквих промјена, преглед се врши једном годишње, а код провизорних и дрвених мостова, свака три мјесеца.

4. Повремени прегледи

Члан 45.

(1) Повремене прегледе мостова и пропуста из члана 43. тачка б) обавља Секција за одржавање менаџера инфраструктуре и менаџер инфраструктуре у ужем смислу, а сврха прегледа, који се обављају ван саобраћаја и при прелазу возова јесте утврђивање стања објеката у цијелости ради отклањања утврђених недостатака. (2) Инжењер који руководи прегледом, израђује програм прегледа за који се користи најнужнији алат, а у случају потребе за отварањем дијелова објекта који се не виде, потребно је припремити алат за скидање заштитног премаза, обијање малтера, бетона и за раскопавање темеља. (3) Ако је потребно извршити мјерење угиба, инжењер који руководи прегледом извршиће избор пробног оптерећења, а прије прегледа објекти се очисте, нарочито у угловима и тешко приступачним мјестима. (4) Прије почетка прегледа објеката на електрифицираним пругама, обавјештава се надлежна служба, која се стара за сигурност радника који обављају преглед. (5) Ради обављања прегледа из става 4. овог члана, Секција за одржавање пруга ће омогућити приступ појединим дијеловима објекта у складу са програмом прегледа уз помоћ скеле или других потребних средстава, по потреби, уклонити застор, под и предузети саобраћајне мјере.

Члан 46.

(1) Радна група састављена од представника радне јединице, инжењера за стални надзор и шефа пружне дионице обавља повремене прегледе на нивоу Секције за одржавање. (2) Прегледи из става 1. овог члана обављају се у сљедећим роковима:

а) масивни мостови, изузев мостова изграђених од преднапрегнутог бетона и конструкције са убетонираним главним носачима – једном у три године,

б) челични мостови са спрегнутим носачима и мостови од преднапрегнутог бетона – једном у двије године,

в) провизорни мостови – два пута годишње,г) пропусти – једном у три године ид) обални и ријечни стубови изложени подлокавању – послије високог

водостаја, а најмање једном годишње.

Слика 29 – Скица моста

Члан 47.

(1) На колосијеку, који се налази на челичним мостовима и мостовима са спрегнутим носачима прегледа се и провјерава сљедеће:

а) положај колосијека по нивелети и смјеру,б) стање заварених састава на шинама,в) причвршћеност шина и прагова за конструкцију, г) дебљина застора на мостовима са затвореним коловозом, д) стање пројектом предвиђених подметача испод шина,ђ) дотрајалост и оштећеност прагова, е) стање заштитних шина, ж) функционалност дилатационе справе из) стање пода. (2) На конструкцији мостова провјерава се:

а) да поједини елементи конструкције нису деформисани, оштећени, извијени или уврнути, а евенуална мјерења обављају се на истом мјесту гдје су обављена претходна мјерења, ради могућности упоређења,

б) стање премаза и евентуална појава рђања на спојним елементима и око њих (закивци, све врсте завртњева, заварени шавови), нарочито у прикључцима коловозних носача и спрегова, као и дуж споја између бетона и челика , те у налазу навести и вјероватан узрок,

в) постојање пукотина у дијеловима конструкције, нарочито на вертикалним лимовима подужних носача у близини прикључака за попречне носаче, а ако се не види оком, знаци који указују на постојање пукотина су:

1 ) црвеномрке траке и мрље дуж пукотине и2) распадање и љуштење боје на мјесту гдје се појављују пукотине,г) закивак у погледу слабљења налијегања главе или шава, нарочито на

прикључцима коловозних носача, д) лежиште и зглобови у погледу правилности положаја и рада, чистоће,

оштећења, функционалности, да ваљци не лупају за вријеме пролаза возова и да ли су подмазани, као и стање подливке,

ђ) исправност уређаја за преглед конструкције, канали за каблове, систем за одводњавање на мосту, заштитне табле против дима, заштитни уређаји на електрифицираним пругама, сви саобраћајни знаци, ледобрани и ледоломи, браници пред челичним стубовима подвожњака, а посебно обратити пажњу на витоперење конструкције и њених елемената, добро међусобно налијегање елемената и слабљење пресјека због рђе,

е) повезаност пјешачких стаза са носећом конструкцијом, безбједност пода и ограде, као и да ли на конструкцији постоје ограде у складу са прописима који уређују пројектовање жељезничких мостова,

ж) стање коловозне плоче спрегнутих носача, з) свијетли профил објекта у односу на слободни профил и и) канал за каблове и табла за заштиту од дима.(3) На масивним мостовима са убетонираним главним носачима, осим

колосијека потребно је извршити и сљедеће: а) прегледати све зидове, нарочито носећих дијелова, и то у погледу пукотина, распадања, одваљивања, деформација, испирања малтера – раствора из спојница, а ради праћења опасних пукотина од једног прегледа до другог, нанијети

цементне траке или узидати стакло са датумом, б) утврдити исправност:

1) изолације, 2) систем за одводњавање,3) дилатационе фуге,4) зглобова и прелазних уређаја, 5) постојање огољене арматуре,6) да ли заштитни слој бетона чврсто пријања за арматуру односно за

челичне носаче, 7) да ли има појаве рђе по површини бетона, што је посљедица недовољног

заштитног слоја и 8) да ли има пукотина од мраза, које су паралелене каналима за

преднапрезање, што се утврђује нарочито након прве зиме од пуштања у саобраћај, в) провјерити квалитет бетона откуцавањем чекићем или бушењем пробним

длијетом, на начин да при откуцавању чекићем бетон доброг квалитета даје чист звонак звук, не осипа се и не дроби се, атупи звук при удару чекићем указује и на појаву шупљина у маси зида.

(4) Осим наведеног у ставу 3. овог члана потребно је утврдити и сљедеће:а) да се прљавштина и вода задржавају на лежишним гредама, односно

квадерима,б) да ли су лежишне греде, односно квадери оштећени, испуцали и да лису

лабави,в) да ли има оштећења стубова испод лежишта насталих од потреса усљед

саобраћаја, г) да ли је настало слијегање и помјерање стубова и крила, нарочито

код континуираних носача ид) да ли има оштећења површине зида од воде, мраза (дотрајалост и

испадање малтера, распадање камена, бетона), механичких оштећења од леда, подлокавања од ерозивне снаге воде, засипања од бујичарских ријека и потока (што доводи до напада на труп пруге), дубљења корита, рушења обала.

Члан 48.

(1) Прегледи обалних и ријечних масивних стубова, крила, кегли, ледобрана, ледолома и ријечног корита обављају се за вријеме најнижег водостаја. (2) Дубина воде око стубова и ледобрана, ради констатовања насталих засипања и подлокавања, мјери се на сљедећи начин:

а) у случају мањих дубина мјери се летвом са прикуцаном дашчицом на доњем крају, да приликом постављања на дно летва не би утонула у муљ или меко дно, а летва треба да има подјелу на по 10 cm,

б) у случају већих дубина мјери се канапом са теретом тежине 10 kp до 30 kp на доњем крају и чворовима обиљеженим подјелом на по 50 cm, на начин да се канап забацује узводно, тако да терет падне на дно код моста мјерења,

в) у случају великих дубина са ехосондером, г) да ли има пукотина и напрслина од унутрашњег напрезања, од неједнаког

слијегања, деформација, нагињања или тоњења, д) да ли има скривених дефеката у зидовима стубова, што се открива куцањем

по површини и

ђ) стање ледобрана и ледолома, нарочито дрвених, јер дрво у тим условима кратко траје, те је потребно утврдити да ли су правилно постављени и како су функционисали у прошлим зимама као заштита моста против навале леда.

Члан 49.

(1) При прегледу провизорних мостова провјерава се сљедеће: а) положај конструкције у сва три правца и евентуална извитопереност, б) стање колосијека и носеће конструкције, в) налијегање колосијека на конструкцију и конструкција на лежиштима, г) стање свих завртања и окова за везу, д) стање ослонца (витлови, јармови), дрвених маказа, клијешта, поклапача и

веза, нарочито оних дијелова који се налазе у зони промјенљиве влажности, као и мјеста у којима се може задржати влага, а није омогућено брзо исушивање,

ђ) постојање оштећеља од предмета које носи вода или од леда, а такође и стање дрвених елемената и то:

1) трулост, 2) пукотине, 3) похабаност, 4) увијеност, 5) згњеченост, 6) искривљеност и 7) преломиа нарочиту пажњу треба обратити на евентуалну појаву труљења

на мјестима гдје је дрво изложено наизмјеничном квашењу и сушењу, е) провјерити вертикалност шипова на јармовима (виском), да ли има

подлокавања и којих размјера, да ли међу шиповима при дубини воде преко 6 m има подводних веза, да ли постоји предвиђени камени набачај око јармова и међу шиповима у самом јарму,

ж) при прегледу ратно склапајућих мостова прегледати да ли су чврсто притегнути и подмазани сви завртњи,

з) на објектима осјетљивим на слагање и објектима фундираним на нестабилним теренима провјерити да ли су наступиле промјене у односу на посљедња запажања, да ли има нових пукотина или повећања постојећих, да ли је очуван слободан профил на мосту и испод њега, да ли је у реду прелаз на труп пруге по оси и нивелети и у тај преглед укључити инивелисање конструкције уз поређење са првобитним стањем и

и) провјерити да ли су реперне и сталне тачке још на првобитноммјесту, као и контролисати стање водомјерне летве.

Члан 50.

(1) Повремени преглед обавља радна група, коју формира менаџер инфраструктуре и коју чине стручњак менаџера инфраструктуре за мостове, дипломирани инжењер службе одржавања, дипломирани инжењер организације за одржавање и инжењер за стални надзор. (2) Преглед из става 1. овог члана обавља се у сљедећим роковима и то:

а) масивни мостови, изузев мостова од преднапрегнутог бетона – једном у шест година,

б) челични мостови са спрегнутим носачима и мостови од преднапрегнутог бетона – једном у четири године и

в) провизорни мостови – једном годишње. (3) Преглед из става 1. овог члана врши се на сљедећи начин: а) на челичним мостовима и мостовима са спрегнутим носачима треба посебно извршити преглед: 1) пукотина појединих елемената конструкције, нарочито код прикључака коловозних носача и на конструкцијама које су биле рушене, 2) провјерити исправност закивака (откуцавањем само ако се са сигурношћу не може утврдити да ли је закивак лабав), посебно оних који су тешко приступачни, и то неисправне закивке означити врхом одговарајућег чекића, закивке који се неће одмах замјењивати обиљежити на објема главама упадљивом бојом, да би се касније могли лако распознати, а евентуално оштећење боје усљед ударања чекићем по глави закивака при прегледу благовремено поправити, 3) у спојевима са завртања (обични, преднапрегнути) провјерава се да ли су навртке прописно притегнуте, а притезање преднапрегнутих завртања контролише се на 5% до 10% од цјелокупног броја завртања у споју, ради чега је потребно најприје положај навртке обиљежити и одврнути најмање за 60˚, придржавајући главу завртња, а за одвијање навртке потребан је момент од 70% до 75% од момента притезања, навртку затим опет притегнути до обиљеженог положаја за шта је потребан најмање рачунски добијен момент притезања, а ако један преднапрегнути завртањ у споју може поново да се притегне моментом мањим од теоријског, морају се контролисати и по потреби притегнути сви завртњи споја до прописаног момента притезања, 4) провјерити пукотине и пријањање заварених шавова, нарочито на прикључцима коловозних носача, на почетним и завршним угаоним шавовима појасних ламела, на прикључцима укрућења за појасеве, на сучеоним шавовима вертикалних лимова и појасних ламела, а на сумњивим мјестима одстранити покривни премаз и прегледати шавове, по потреби и лупом и откуцавањем чекићем, 5) степена прорђалости премаза, нарочито на дијеловима носача непосредно испод прагова и на унутрашњим површинама сандучастих пресјека и другим тешко приступачним мјестима, на спојевима са преднапрегнутим завртњима у подручју глава и навртки, као и дуж спојница тарућих површина, 6) облика притиснутих елемената, при чему се правилност провјерава помоћу танке челичне жице затегнуте уз ивицу елемената и 7) међусобног односа главних носача у хоризонталном и вертикалном правцу, као и висински положај свих ослонаца у односу на једну сталну тачку.

б) при прегледу објеката од преднапрегнутог бетона у погледу пукотина, детаљно се прегледа затегнута зона са претпритиском и у случају пукотина под саобраћајем, испитује се притегнутост завртања,

в) у случају постојања угиба, контролисати надвишење моста у неоптерећеном и оптерећеном стању, а од прегледа до прегледа упоређивати угибе са величином дозвољеног угиба,

г) при прегледу обалних и ријечних стубова, користи се гњурац, а у посебном случају и подводна камера и

д) при прегледу провизорних мостова и пропуста на дрвеним ослонцима, провјерава се захваћеност труљења вађењем чепова, а при прегледу провизорних

ратносклапајућих мостова провјерава се и угиб.

Члан 51.

(1) О повременим прегледима из члана 45. овог правилника радна група саставља извјештај. (2) Извјештај из става 1. овог члана уноси се у књигу експлоатације и одржавања и садржи сљедеће:

а) вријеме и мјесто обављања прегледа, б) надлежну службу која је обавила преглед, в) средства којима је обављен преглед, г) временске и техничке услове под којима је преглед обављен и д) приједлог мјера које треба предузети у одређеном року.

(3) Подаци о пукотинама нађеним приликом прегледа морају да садрже сљедеће: а) положај,

б) правац и в) дужину и ширину пукотина, са скицом, а по потреби и снимком.(4) У извјештају се наводи утврђено стање, одвојено за:

а) колосијек,б) горњи строј објекта ив) доњи строј објекта.

(5) У извјештају се наводи приједлог мјера, које је потребно примијенити ради побољшања безбједности саобраћаја, као и потреба за специјалним испитивањем са образложењем.

5. Ванредни прегледЧлан 52.

(1) Ванредан преглед из члана 43. став 1. тачка в) овог правилника врши се послије елементарних непогода (поплаве, односно катастрофалне воде, лавине, лед, јаки вјетрови, изузетно ниске температуре, пожар, земљотрес) и удеса на објекту. (2) Ванредан преглед врши се ван предвиђених рокова, у обиму као и код редовног прегледа, али се према налазу стручњака обим прегледа може смањити или проширити.

6. Допунски преглед

Члан 53.

(1) Допунски прегледи из члана 43. став 1. тачка д) овог правилника обављају се на завареним и спрегнутим конструкцијама три мјесеца послије почетка експлоатације и послије прве зиме, ако је конструкција била изложена изузетно ниским температурама и то на сљедећи начин: а) на завареним конструкцијама се прегледају варови ради откривања напрслина и слабог пријањања усљед лошег заваривања, б) на спрегнутим конструкцијама врши се контрола:

1) варова, ради откривања напрслина и слабог пријањања усљед лошег

заваривања, 2) угиба главних носача, 3) бетона, ради откривања напрслина и 4) додирне површине између челика и бетона у погледу евентуалног

међусобног одвајања, в) на конструкцијама осјетљивим на слијегање, ако су фундиране на

нестабилном терену, прегледи се врше најмање једанпут годишње на исти начин као и при редовним повременим прегледима и у тај преглед се укључује и нивелисање конструкције уз поређење са првобитним стањем.

7. Специјални преглед и испитивања

Члан 54.

(1) Специјални прегледи и испитивања из члана 43. став 1. тачка г) овог правилника предузимају се у сљедећим случајевима:

а) послије тежих удеса на објекту или послије већих елементарних непогода,

б) када је код провизорних или старих мостова потребно утврдити утицај старости, замор материјала, корозије и деформације на стабилност конструкције,

в) одређивања услова рада конструкције под дејством статичког и динамичког оптерећења ради утврђивања узајамних дејстава мостова и возила са којима се до њиховог увођења није имало искуства и у циљу прикупљања експерименталних података за усавршавање метода прорачуна,

г) одређивања носивости, односно класе моста у експлоатацији и д) промјене шеме оптерећења или измјене одредаба у односу на оне за које

је мост првобитно димензиониран. (2) Контрола путем прегледа и испитивања обавља се од априла до јуна, да би се евентуално потребни мањи радови на оправци могли предузети у повољно годишње доба, при чему посебно треба обратити пажњу на неправилности констатоване при посљедњем прегледу.

Члан 55.

(1) Припрему и спровођење специјалних прегледа и испитивања врши руководилац комисије, коју формира менаџер инфраструктуре од својих стручњака, а у зависности од циља и обима испитивања, и од стручњака изван жељезничког саобраћаја.

(2) Руководилац из става 1. овог члана, након прикупљених података и проучене техничке документације саставља програм, који садржи сљедеће: а) дан и вријеме када ће се преглед, односно испитивање извршити и б) кратак опис предмета испитивања, диспозицију помоћних скела и број вучних и других возила, која ће служити за оптерећење моста. (3) Програмом испитивања одређују се елементи, садржај и инструменти, којим се врши испитивање моста.

Члан 56.

Руководилац надлежне радне јединице за одржавање пруга, обезбјеђује и поставља потребне скеле и друга помоћна средства ради осматрања дијелова конструкције и ради постављања мјерних инструмената, затим обезбјеђује просторије за смјештај инструмената, прилазе и прелазе за возила, увођење лагане вожње, телефонску везу са сусједним станицама, као и о другим саобраћајним мјерама, које су утврђене на основу програма испитивања.

Члан 57.

Прије сваког пробног оптерећења, потребно је детаљно прегледати конструкцију, ради отклањања евентуалних недостатака који би могли утицати на понашање конструкције под оптерећењем, а исто тако, конструкцију или најоптерећеније дијелове, прегледати и послије пробног оптерећења, да би се утврдиле евенитуалне непожељне посљедица од пробног оптерећења.

Члан 58.

(1) Послије тежих удеса или већих елементарних непогода, утврђују се оштећења и слабљења носећих елемената, која су од утицаја на нормално одвијање саобраћаја или на стабилност конструкције, при чему се посебно наводе она оштећења чије се отклањање мора извршити у одређеном року.

(2) У случају да се констатује слабљење носећих елемената или оштећења (кидање и деформације) усљед удеса, приступа се рачунском провјеравању конструкције, а по потреби и контролисању напрезања посредством специјалних инструмената, као и провјери габарита.

Члан 59.

(1) Ледоломи код мостова на великим ријекама, које се преко зиме залеђују (оштећења појединих шипова, слабљење веза, подлокавање), благовремено се прегледају, да би се потребни радови могли извести прије наступања мразева.

(2) За провизорне и старе сталне конструкције, нарочито оне од челика старе преко 60 година, путем одговарајућих институција врши се лабораторијско испитивање материјала.

(3) На узорцима узетим са моста испитује се сљедеће: а) јачина на затезање, односно притисак, б) истезање, замор и жилавост,в) кристалографска структура и г) по потреби хемијски састав.

(4) Узорци из става 3. овог члана узимају се из највише напрегнутих елемената главних носача и то најмање по три узорка за сваку врсту испитивања, а мјеста са којих су узети узорци покривају се на подесан начин и прецизно означавају на плану, што врши инжињер-стручњака за мостове.

(5) На бетонским конструкцијама изузетно се ваде пробни узорци за лабораторијска испитивања под надзором инжењера одговорног за мостове.

Члан 60.

(1) Испитивање под дејством статичког и динамичког оптерећења обавља се у обиму који зависи од циља испитивања и резултата повремених прегледа, при чему се за свако детаљно испитивање моста испитује, на свакој конструкцији сваки главни носачи по један од сваке врсте осталих носача, једнак по конструкциј и и величини, а у случају испитивања оштећених објеката, оптерећују се они носачи који имају највише дефеката, односно чије техничко стање најмање задовољава.

(2) Под статичким оптерећењем испитује се сљедеће:а) угиби главних и коловозних носача,б) нагиби тангенте на еластичну линију код ослонаца,в) напони у елементима конструкције,г) помјерања покретних крајева главних носача,д) деформације стубова, ђ) деформације у везама, спојевима као и у фугама, зглобовима,

напрслинама ие) углови нагиба стубова.

(3) Под динамичким оптерећењем испитују се:1) угиби главних и коловозних носача,2) напони у елементима конструкције и3) амплитуде, учесталости и периоде вертикалних и хоризонталних

вибрација (слободних и пригушених) за главне носаче и друге елементе. (4) Под статичким или мирним оптерећењем подразумијева се оптерећење

које стоји на мосту или се креће без удара и трзања брзином до 5 km/h (пузећа вожња), а при динамичком испитивању брзина не треба да буде мања од 10 km/h.

Члан 61.

(1) Хоризонталне вибрације мјере се у равни коловоза, односно на оном појасу главног носача који је ближи коловозу. (2) Мјерење напона и деформација врши се у пресјецима конструкције, гдје су рачунски напони, односно деформације за статичко или мирно оптерећење највећи. (3) У случају када не постоји потреба за испитивањем подјеле напона у пресјеку елемента, мјере се само ивични напони, а напони у тежишту пресјека одређују се из површине дијаграма напона, док се на армиранобетонским елементима мјере напони у бетону, али и у арматури, а напони смицања и локалног притиска мјере се на јако напрегнутим мјестима у наставцима и спојевима и поред тога, мјере се и деформације у спојевима бетонских елемената и спрегнутих конструкција. (4) Слијегање ослонаца под дејством оптерећења мјери се на новосаграђеним мостовима, гдје се могу јавити знатна слијегања не само усљед попуштања тла, већ и усљед сабијања у спојницама стубова, а слијегање старих масивних стубова мјери се само ако постоји сумња у стабилност тла, док се хоризонтална помјерања стубова мјере у случају нагињања или неравномјерног слијегања, а такође и у случају хоризонталних компонената реакције.

(5) Оптерећење за испитивање моста обезбјеђује грађевинска служба, која врсту локомотиве и кола бира зависно од циља испитивања, при чему се користе

најтеже локомотиве, односно оне које изазивају најнеповољнија дејства и које се опремају као за редован саобраћај, са довољно залиха воде и горива и са исправним брзиномјерима, а у случају да су за испитивање потребна и друга средства (за ударна оптерећења, вибрационе машине), позајмљују се од других власника.

(6) За жељезничко-друмске мостове оптерећења се комбинују са камионима и другим друмским возилима (трактори, парни ваљак), која су способна да својим интензитетом изазову максималне могуће утицаје.

Члан 61.

У случају да се испитивања врше у близини жељезничке станице или мјеста, гдје се може извршити мјерење, утврђује се бруто тежина свих возила, а ако нема могућности да се измјери бруто тежина, тежина возила се узима према званичним подацима, док се тежина терета (пијеска, земље, угља и другог материјала у расутом стању) узима према запреминској тежини или посебним мјерењем, а у случају обимнијих испитивања у току којих локомотива мијења своју тежину због потрошње воде и горива, узима се у обзир такозвани „фактор тендера“, те се послије сваке серије вожњи или послије сваког протеклог часа рада поново одређује тежина вучног возила.

Члан 62.

Број и редослијед возила, као и распоред оптерећења возног парка по дужини и ширини моста одређује се из утицајних линија за одговарајуће елементе, а ако не постоји статички прорачун, за неке елементе конструкције (на примјер штапови испоне решеткастог носача) не морају се израчунавати и цртати утицајне линије, већ се оптерећење постепено помјера, док се у посматраном пресјеку елемента не постигне максимални утицај (експериментално изналажење најнеповољинијег положаја оптерећења).

Члан 63.

(1) За мјерење деформација користе се мјерни сатови осјетљивости 1/10 mm до 1/100 mm, деформетри, клинометри и други инструменти, а за мјерење напона механичке и електричне тензометре такозване мјерне траке дужине:

а) за челичне мостове 10 mm до 25 mm и б) за бетонске мостове 80 mm до 200 mm,(2) Мјерни инструменти за испитивање динамичких утицаја морају имати

сљедеће карактеристике: а) мјерна фреквенција (највећа фреквенција коју може дати инструменат са одступањем +3 и -5%) треба да износи за мјерење на челичним мостовима најмање 500 Hz, а за мјерење на бетонским мостовима 300 Hz, б) осцилографи треба да имају уређај који на региструјућој траци уцртава једну континуалну линију, која представља временску базу на којој се помоћу контакта на шинама региструје положај воза на мосту, в) уређај за баждарење подешава се тако да се довођење инструмента у равнотежно стање може обавити несметано у периоду између двије вожње и

г) амплитуде инструмента за показивање резултата морају бити довољно

велике да би се ординате могле очитавати са тачношћу која не одступа више од 2%. (3) Инструменти који се примјењују у испитивањима морају бити исправни, баждарени и провјерени на лицу мјеста. (4) Да би се приликом испитивања елиминисале грешке при очитавању, које се јављају усљед температурне промјене, примјењују се одговарајући инструменти (компензационе мјерне траке), који се постављају на елементe конструкције који нису изложени напрезању од оптерећења воза и имају исте температурне услове као и елементи који се испитују и за вријеме трајања процеса испитивања мјери се и температура ваздуха на сунцу и у хладу, по потреби и брзина ветра. (5) Мјерна мјеста за постављање инструмената, одређена програмом испитивања претходно се припремају, односно механички и хемијски обрађују, при чему се води рачуна да се конструктивни дијелови моста не оштете, те се по завршеном послу врши сљедеће:

а) на челичним мостовима премазују се мјеста са којих је скинута боја и б) на армиранобетонским мостовима затварају се мјеста гдје је обијен

заштитни слој бетона ради откривања арматуре.(6) Статичке величине мјере се под мирним оптерећењем, односно за мале

разлике у вриједностима под пузећом вожњом у оба смјера, узима се средња вриједност два узастопна пара вожње, а за веће разлике, вриједности се обрађују посебно за сваки смјер вожње, односно за сваки узастопни пар вожњи у једном смјеру.

(7) При динамичком оптерећењу брзине треба повећавати по правилу по 20 km/h или мање ако је ријеч о критичним брзинама са појавама резонанције (посебно резонанције у подужним, попречним и главним носачима), а ово повећање мора ићи до максималне брзине дозвољене на том дијелу пруге.

(8) Критичне брзине одређују се путем рачуна или мјерења, а једно „трчање“ обухвата све „вожње преко моста“ једне исте брзине, док за сваку мјерну тачку, за сваку брзину и сваки воз којим се испитује, планирају се бар четири вожње преко моста, од којих по двије за оба смјера вожње, који се посебно означују, а брзине за вожњу уназад не смију бити веће од дозвољене.

(9) Вожње, које чине једно „трчање“ обављају се што тачније истом брзином, а одступање од прописане брзине не може бити веће од ± 5 km/h. (10) На двоколосијечним мостовима мјерења се обављају на сљедећи начин:

а) када воз за испитивање пролази првим колосијеком (при чему инструменте поставити на страни тог колосијека), док други колосијек остаје неоптерећен,

б) када воз за испитивање пролази првим колосијеком, а на другом се налази оптерећење од воза у стању мировања и

в) када, ако је могуће, возови за испитивање пролазе једновремено са истим смјером кретања на оба колосијека.

Члан 64.

(1) За испитивање мостова са више колосијека покретно оптерећење се од возова може налазити истовремено на свим или неким колосијецима, а при томе се узимају у обзир оптерећења на оним колосијецима и са оним смјеровима кретања који изазивају највеће статичке утицаје, деформације на ослонцима и у носачима. (2) Испитивање из става 1. овог члана врши тако да сам процес испитивања

буде скраћен до максимума, што је важно приликом узимања у обзир температурних утицаја и за отклањање било које случајности, која може утицати на тачан рад инструмената. (3) Споразумијевање између руководиоца испитивања, возног и помоћног особља организује се тако да је руководилац са њима у сталној вези, што се постиже погодном врстом и начином споразумијевања, као што су: звучник, свјетлосни сигнал, телефонска веза, радиовеза. (4) На оба прилаза, на удаљеностима довољним за залет возила, постављају се сигнали у складу са прописима који регулишу ову област, а за вријеме испитивања забрањује се кретање пјешака на мосту и прилазима и присуство лица која не учествују непосредно у процесу испитивања. (5) Руководилац испитивања организује уписивање података, које сарадници у току процеса испитивања уносе у специјалне теренске формуларе, а сва уписивања морају бити читка, потписана и треба да садрже податке о мосту који се испитује, о мјерним пресјецима и мјерним тачкама, о мјерним инструментима, о возовима којима се мост испитује, о смјеровима вожњи и брзинама, као и остале потребне податке и напомене у току испитивања (дан, сат и временски услови када је испитивање вршено).

(6) Угиби и нагиби измјерени под оптерећењем воза, могу се свести на одговарајуће вриједности под оптерећењем истог интензитета, као и рачунско оптерећење, тако да се угиби и напони могу одредити само ако је при мјерењу оптерећење постављено у положај који изазива максимални утицај у испитиваном елементу, при чему се обухватају динамички утицаји коефицијентом и утицај извијања притиснутих, односно утицај слабљења пресјека затегнутих елемената.

(7) Еластични угиб измјерен при пробном оптерећењу не може прелазити израчунати нагиб за исто оптерећење више од 10%, а заостали угиб измјерен послије пробног оптерећења не може прелазити 20% израчунатог еластичног угиба, док половина амплитуде хоризонталне осцилације у средини челичних главних носача не може премашити 1/10000 дио распона конструкције, а код мостова у кривини треба водити рачуна и о бочном угибу усљед утицаја центрифугалне силе, а ако наведене деформације, вертикалне или хоризонталне, прелазе дате границе или при понављању истих пробних оптерећења заостали угиби расту, одмах се предузимају имјере да се утврде узроци ове појаве.

(8) У случају да се недозвољене деформације не могу објаснити грешкама у статичком прорачуну, материјалу, изради или монтирању, односно ако и по отклањању констатованих неправилности и неисправности при поновном пробном оптерећењу настају деформације опасне по функционалност конструкције, комисија из члана 55. став 1. овог правилника даје мишљење о подобности конструкције за јавни саобраћај послије контроле пројекта и поређења израчунатих и измјерених напона.

(9) Пробна оптерећења предузимају се само за мостове од челика, армираног и преднапрегнутог бетона, као и за спрегнуте конструкције ако су распони већи од 10m, изузетно и за мостове мањих распона неуобичајених концепција.

(10) Пробно оптерећење се понавља дјелимично или у цијелости ако су добијени резултати испитивања непотпуни или непоуздани или други слични разлози покажу да је то неопходно.

Члан 65.

(1) Носивост, односно категорију моста у експлоатацији, с обзиром на оптерећење које може без ограничења саобраћати на мосту, одређује се рачунским путем, те ако се докаже да је носивост моста недовољна и да је потребна реконструкција, за ојачање моста узима се у рачун одговарајућа шема из објаве UIC 71 за оптерећење мостова, према Правилнику 316, а у случају потребе за мањим ојачањима, која не спадају у реконструкције, власник може, уз приједлог стручне комисије затражити од надлежног органа одобрење да се мост ојача за сљедеће вриједности носивости:

1) на магистралним пругама.... минимум 22,5 t по осовини и 8t/m' и2) на oсталим пругама ................. минимум 18 t по осовини и 6,4 t/m'.

(2) У случају испитивања наведеног у члану 54. ставу 1. тачка д) овог правилника, у статички прорачун уносе се нови технички услови у погледу дозвољених напрезања и динамичког коефицијента и ново оптерећење. (3) Конструкције помоћних скела и помоћних средстава за преглед, односно испитивање морају да буду подесне, стабилне и сигурне за извршење радове. (4) Послије завршених испитивања, комисија подноси менаџеру инфраструктуре извјештај који садржи сљедеће:

а) податке о члановима комисије и одговорном руководиоцу, као и о средствима за испитивање,

б) податке о намјени и сврси испитивања,в) кратак опис конструкције,г) датум испитивања и услове под којима је извршено испитивање

(метеоролошке податке нарочито о температури ваздуха за вријеме испитивања),д) податке о пробном оптерећењу,ђ) резултате испитивања упоређене са рачунским подацима, приказане

табеларно и графички (измјерене и рачунске вриједности),е) стање конструкције прије и послије испитивања иж) мишљање о подобности односно сигурности конструкције за оптерећење

предвиђено пројектом.

8. Радови на одржавању и оправкама челичних мостова и пропуста

Члан 66.

(1) Сви нађени неисправни статички закивци са зазором и конструктивни закивци на конструкцијама челичних мостова и пропуста у експлотацији, морају се одмах замијенити да не би иазавали слабљење сусједних исправних закивака.

(2) Ако на мостовима грађеним послије 1950. године има више од 20%, односно у једном реду више од четири комада неисправних закивака или на мостовима грађеним прије 1950. године више од 10%, односно у једном реду више од два комада неисправних закивака, приступа се замјени ових закивака, а ако се у групи статичких закивака нађе преко 1/3 неисправних закивака, замјењују се сви закивци у тој групи. (3) Уклањање неисправних закивака ради замјене врши се тако да се не оштећује материјал конструкције, при чему није дозвољено одбијање главе сјекачем, као и поправљање главе закивака ударцима ради постизања што бољег

налијегања главе и избјегавања шупљине, а на старим конструкцијама од вареног челика при замјени закивака претходно треба уклонити евентуалне неравнине и зарђала мјеста изравнати глатким брушењем. (4) Није дозвољено истовремено уклањање већег броја закивака на једном мјесту. (5) Дијелови конструкције на којима се при сваком привременом прегледу, односно испитивању увијек на истом мјесту констатују неисправни закивци, детаљно се испитују и траже узроци тих појава. (6) Неисправни закивци могу се замијенити и обрађеним преднапрегнутим завртњима, а све неисправне навртке обичних завртања које се нађу при прегледу, треба одмах притегнути и на оним завртњима чије се навртке одвијају и поред чешћег притезања обезбиједити од самоодвртања или завртањ замијенити.

(7) Без одобрења менаџера инфраструктуре није дозвољено бушење рупа за закивке или завртње на елементима носеће конструкције ради причвршћивања стубова, носача, звучника, цјевовода и електричних проводника.

(8) На завареним конструкцијама потребно је обратити пажњу на појаву напрслина у шавовима и основном материјалу, а посебно детаљно испитати мјеста гдје се очекују концентрације напона и сложена напонска стања.

(9) При појави напрслина потребно је прво утврдити простирање напрслина и на крајевима избушити по једну рупу пречника око 10 mm ради спречавања даљег напредовања напрслине, а прије заваривања напрслину ижлијебити тако да се може извршити правилно заваривање.

(10) За свако заваривање на мостовској конструкцији у експлоатацији потребна је сагласност менаџера инфраструктуре, а за извршење ових радова на заваривању примјењују се прописи, као и за израду заварених челичних конструкција.

Члан 67.

(1) Лежишта са оштећеним цементним подливком морају се поновоподлити или убацити оловне плоче, односно плоче од другог погодног материјала, а за подливку се може умјесто портланд-цемента успјешно употријебити и друга врста цемента или други за то опробани материјал.

(2) Подливка од цементног малтера примјењује се ако постоји могућност да се конструкција одигне за вријеме везивања и потребног стврдњавања, као и за подливке од другог материјала, који тражи извјесно вријеме за стврдњавање, док се у противном, умјесто подливки стављају плоче од олова или другог опробаног материјала.

(3) При обнови подливке мора се водити рачуна о томе да између лежишне плоче и квадера не остану празнине и да горња лежишна плоча остане у пројектованом положају.

Члан 68.

(1) Да би лежишта са ваљцима правилно функционисала, потребно је одржавати чистоћу ваљака и плоче по којој се они крећу, затим треба да се подмазују и да имају правилан положај, односно да нису закошени, нити да имају заостала помјерања на једној страни и у том циљу потребно је осматрати помјерање

при разним температурним условима.(2) У случају закочења ваљака, крајеви носача се подижу хидрауличним

дизалицама и ваљци постављају у правилан положај, при чему се одређује број и носивост дизалица рачуном, а такође се провјерава и стабилност елемената који се подухватају дизалицама. (3) Оштећени лежишни квадери замјењују се новом лежишном гредом, која мора бити од армираног бетона. (4) При одржавању лежишта нових врста примјењују се прописи који регулишу ову област.

Члан 69.

(1) Дрвени мостовски прагови треба да буду тачно засјечени за налијегање на носаче, а приликом обнове и полагања прагова чисте се и носачи, те горње површине појасева носача поново се боје. (2) Оштећени дрвени под, у колосијеку, на мосту на пругама са парном вучом потребно је замијенити специјалним лимовима (брадавичасти, избраздани). (3) Појединачне оштећене поднице на конструкцији изван колосијека потребно је одмах замијенити исправним, по могућности импрегнисаним.

Члан 70.

(1) Оштећени заштитни слој бетона изнад арматуре на пјешачким стазама ван колосијека потребно је обновити цементним малтером, преко цијеле површине стазе ставити асфалтну кошуљицу, при чему монтажне бетонске плоче за пјешачке стазе на конструкцији морају добро налијегати. (2) Ради заштите од корозије предузимају се сљедеће радње:

a) на основу нађеног стања и приједлога датих приликом прегледа челичне конструкције, утврдити када и у ком обиму извршити премазивање те конструкције и да ли се може предузети дјелимична обнова премаза, премазујући само дијелове угрожене корозијом, као што су: коловозни носачи, прикључци, чворови и горњи појас. б) конструкцију одржавати стално у чистом стању и уклањати наслаге нечистоће, земље, пијеска, шљунка, туцаника, крпа, гвожђурије, остатка малтера, бетона и другог материјала,

в) ако је мјестимично оштећен само покривни премаз, испуцан или има шаре у виду крокодилске коже, мјехуриће, љушти се или распада, а основни премаз је још нетакнут, ставља се нов покривни премаз, а према степену оштећења покривног премаза, дају се нови I и II покривни или само II покривни премаз и ако је мјестимично избила рђа, на тим мјестима послије чишћења се обнавља комплетна заштита, односно четири слоја премаза,

г) за вршење надзора над радовима у вези са заштитом од корозије одређује се стални надзорни орган, а по правилу то је техничар за стални надзор, који одређује на којим ће се мјестима обновити комплетан систем премаза, а на којим само покривни премази, д) за наношење премаза површина се припрема у складу са прописима жељезничког стандарда ЈЖС Г3.003,

ђ) на мањим објектима, односно при мањем обиму радова, чишћење

конструкције изводи се ручно, а при већем обиму радова примјењује се механичко чишћење конструкције, тако да се распаднут слој и слој покривног премаза очисте четком и утрљају крпом натопљеном фирнисом, а од старог премаза се оставља само оно што је потпуно здраво, а што одређује надзорни орган,

е) прије наношења првог премаза, надзорни орган провјерава да ли је чишћење површина извршено прописно и одобрава да ли се може нанијети први премаз, што се уноси у радни дневник, односно у посебан записник,

ж) редовно чишћење и премазивање конструкције треба да изводи исто предузеће,

з) премазна средства и њихов систем (комбинација слојева премаза) морају одговарати жељезничком стандарду ЈЖС Г2. 005, а премазна средства морају бити испитана и примљена од стручног органа менаџера инфраструктуре,

и) за челичне конструкције се на чистом ваздуху употребљавају премазна средства на уљаној бази и то за покривни премаз сива (РАЛ 7031) или зелена (РАЛ 6011) боја, а из оправданих (естетских) разлога могу се, употријебити и друге нијансе покривне боје и у том случају нијанса се бира у споразуму са јединицама локалне самоуправе, а за конструкције у нечистој градској или индустријској атмосфери, као и тамо гдје је потребно брзо сушење премаза или већа механичка отпорност премаза, користе се премазна средства на фталатној бази, док се за конструкције у влажним просторијама користе системи премаза са битуменом,

ј) свјеж премаз потребно је заштитити од дејства дима и врелих гасова, а ради заштите од корозије примјењује се и метализација умјесто премаза ако је то економски оправдано,

к) у случају да се планира скорашња оправка или реконструкција објекта, премазивање се одгађа до завршетка тих радова,

л) у сваком споју са преднапрегнутим завртњем, треба спријечити капиларни приступ влаге на спојне површине рупа за завртње, у спирални канал између навоја стабла и навоја навртке и ако се на завртњима констатује почетак корозије, потребно је очистити ивице спојених елемената (које морају добро међусобно налијегати), главе, навртке и спољне дијелове – крајеве навоја, и све то превући конзистентним основним премазима или китом и

љ) на конструкцијама преко колосијека, за заштиту површине челика изложених непосредном утицају локомотивских димних гасова и паре (по правилу и гдје их нема) стављају се заштитне табле у складу са одредбама прописа за пројектовање нових жељезничких челичних мостова, а на конструкцијама преко пруга са електричним ваздушним водом потребно је предвидјети одговарајуће уређаје. (3) Коначна оправка напуклог мјеста у челичној конструкцији изводи се само након прегледа дипломираног грађевинског инжењера и под његовим надзором, а у тежим случајевима потребно је консултовати и пројектанта.

9. Радови на одржавању и оправкама масивних мостовских стубова

Члан 71.

(1) Текуће одржавање масивних мостовских стубова обухвата поправљање отворених спојница и чишћење глава стубова и површина испод главних носача од блата и нечистоће.

(2) Отварање и обнова спојница врши се ручним алатом до дубине од 3 cm до 6 cm, уз претходно чишћење и прање спојница од старог везива, а у случају великог обима радова примјењује се механизовани рад. (3) Када се на зидовима старих масивних стубова појављују мрље од калцинисаног креча (као знак да је на тим мјестима у току растварање и испирање везивног средства у спојницама и порозним мјестима зида), ова мјеста се поправљају чишћењем насталих шупљина и убацивањем цементног раствора или малтера под притиском, у који се додају пластичне масе. (4) Ако је облога стубова еродирана или механички оштећена, зависно од насталих промјена, облога се поправља, поново озида, односно обнавља.

(5) Ако се због природе квара стуб не може поправити на један од начина прописаних у ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана, тада се примјењује један од сљедећих начина поправке стуба и то: а) торкретирање површине стуба без убацивања арматурне мреже са сидрима или са њом или б) израда дјелимичних (прстенасте) или цјеловитих облога од армираног бетона. (6) Начин поправке из става 5. овог члана примјењује се зависно од узрока који су довели до њега, а радови се врше на основу одобреног пројекта. (7) Ако се стуб из економских разлога не може економично поправити, врши се обнова стуба. (8) Постојеће дренаже иза обалних стубова одржавају се у исправном стању, да не би дошло до непредвиђеног притиска на зидове стуба. (9) Ради одбране стубова од леда, у зимском периоду користи се ручни алат и експлозив, уз примјену прописаних мјера заштите. (10) Нестабилност обалних стубова (помјерање према отвору) малих мостова и пропуста спречава се израдом равне плоче између обалних стубова (слика 31), а код великих мостова то се постиже израдом контрафорова (слика 30).

Слика 30 – Стабилизација обалних стубова у случају малог отвор

Слика 31 – Стабилизација обалних стубова у случају великог отвора

10. Радови на одржавању масивних мостова и пропуста

Члан 72.

(1) У току експлоатације на масивним конструкцијама могу настати оштећења због: а) лошег стања изолације и одводњавања, б) неквалитетног бетона, односно камена и в) неравномјерног слијегања стубова. (2) У новим конструкцијама узрок оштећења (појава напрслина) може настати због неопрезног отпуштања скела. (3) У случају када се утврди избијање раствора из зида или пробијање воде послије великих киша, као посљедица лошег стања изолације и система за одводњавање, мјере које треба предузети у зависности од карактера и степена оштећења су сљедеће: а) мања оштећења се отклањају убацивањем цементног раствора или торкретирањем површине зида и б) у случају већих оштећења уклања се застор, тако да се на малим конструкцијама од неколико метара уклања одједном по цијелој дужини конструкције, а на већим конструкцијама у дионицама, чија дужина зависи од могућности за премошћење, које се постиже на опробани начин помоћу пакета шина.

(4) У случају да је због атмосферских утицаја и незадовољавајућег квалитета облога механички оштећена или се распада, она се мора поправити или президати, односно обновити. (5) Отварање и обнова спојница врши се као на стубовима на начин прописан чланом 71. ст. 1. и 2. овог правилника. (6) У случају појаве напрслина, потребно је претходно открити узроке напрслина и отклонити их, а затим извршити оправку на сљедећи начин: а) убацивањем цементног раствора под притиском, евентуално са додатком пластичне масе, уз придржавање упутстава за изабрани поступак, б) покривањем површине носача торкрет-бетоном и в) израдом армиранобетонске облоге, уз евентуално додавање арматуре по пројекту, чиме се уједно може постићи и појачање носача.

(7) У случају већих оштећења за сведени мост, односно пропуст се реконструише, а по потреби и појача (на примјер израдом новог свода од камена или армираног бетона, испод или изнад постојећег свода), а радовима се приступа на основу одобреног пројекта. (8) Растерећење сводова масивних пропуста постиже се убацивањем армиранобетонске плоче као што је приказано на слици 33.

Слика 32 – Тип пакета при обнови изолације

Слика 33 – Растерећење малих сводова армирано-бетонском плочом

IV ОДРЖАВАЊЕ ТУНЕЛА

Члан 73.

Под тунелима у смислу овог правилника подразумијевају се подземне грађевине у облику цијеви за провођење пруга и галерије које су само дјелимично у брдској маси и служе за обезбјеђење пруге од обрушавања стијена, лавина, осулина и другог материјала са падина.

1. Евиденција и техничка документација

Члан 74.

(1) За објекте наведене у члану 73. овог правилника, воде се технички и други подаци, и то: а) списак тунела, б) тунелске књиге и в) техничка документација. (2) Списак тунела, са техничким подацима, сачињава грађевинска секција по пругама или дијеловима пруга на својој територији, те по један примјерак ових спискова доставља грађевинској служби менаџера инфраструктуре, на обрасцу који он прописује. (3) Добијене спискове грађевинска служба обједињује по пругама или дијеловима пруга, а подаци се воде на обрасцу који за сваки објект садржи сљедеће податке:

а) редни број у списку од почетка према крају пруге,б) назив тунела или број,

в) називе сусједних станица између којих се налази тунел или галерија,г) километарски положај улазног и излазног портала са котом ГИШ,д) дужину тунела,ђ) највишу коту ГИШ у тунелу и километарски положај,е) број колосијека у тунелу: предвиђен, уграђен,

ж) нагиб нивелете и дужину појединих нагиба ( ‰)

з) врсту вуче у тунелу,и) дужину праваца и кривина и min R,ј) дозвољену брзину вожње кроз тунел, ако постоји ограничење брзине навести

усљед чега,к) слободан и свијетли профил у тунелу и то за парну или електричну вучу,л) годину грађења, обнове, реконструкције,љ) примијењене типове обзиде тунелског профила и материјал од којег је

обзида израђена,м) геолошки састав брдске масе,н) распоред ниша, остава и минских комора,

њ) максималну висину надслоја изнад тунела,о) тип горњег слоја колосијека,п) постројења у тунелу, положај и врсту канала за одводњавање и за каблове,

ваздушне водове, начин провјетравања,р) дужину предусјека и заусјека, постоји ли техничка документација објекта и

која ис) примједбе (повремена појава великих вода у тунелу, поплава споља, појава

леда).(4) Редни број, назив и дужина тунела узимају се са таблице која се налази на

улазном и излазном порталу тунела с десне стране, гледано ка тунелу , таблица је бијела, висине 21 cm, слова и бројеви црни, висине 12 cm, ширине 7 cm и дебљине 1,8 cm.

(5) Тунелску књигу из става 1. тачка б) овог члана води радна јединица за одржавање пруга за сваки тунел појединачно, по пругама или дијеловима пруга и по стационажи, на првој страници књиге налази се нацртана скица свијетлог профила тунела (стварни слободни профил тунела) и у књигу се уносе сљедећи подаци:

а) нађено стање при прегледима (из записника),б) подаци о квалитету материјала обзиде,в) сви они подаци који служе за оцјену функционалности, односно сигурности

објекта,г) подаци о извршеним радовима у току експлоатације и д) све касније промјене на објектима, с тим да књигу треба водити на начин да

има мјеста за накнадна уношења. (6) Саставни дио тунелске књиге из става 1. тачка б) овог члана су:

а) записник о техничком прегледу,б) употребна дозвола,в) записник о техничкој примопредаји објекта,г) записници о извршеним повременим прегледима, о чему се мора водити

рачуна при наредним прегледима ид) записници са снимања промјена свијетлог профила тунела са графичким

приказима. (7) Техничка документација из става 1. тачка в) овог члана чува се за сваки

тунел појединачно по пругама или дијеловима пруга и по стационажи, а прегледи и испитивања врше се на основу техничке документације. (8) Документација из става 1. тачка в) овог члана, која почиње да се води већ при почетку грађења објекта, при примопредаји се предаје кориснику објекта, који је чува и даље по потреби допуњује или дјелимично мијења за радове изведене на објекту у току експлоатације.

(9) Техничка документација пружа све појединости о објекту, а састоји се од: а) садржаја документације,б) техничког извјештаја уз пројект тунела,в) ситуационог плана тунела са предусјеком и засјеком и околином (објекти

изнад тунела морају да се виде из ситуационог плана),г) уздужног профила,д) геолошког профила, ђ) геомеханичких и геофизичких испитивања,е) прегледа (извод) уграђених типова тунелских профила по прстеновима,

вентилационих и минских комора, ниша и остава, дренажа, мјеста гдје је извршена каптажа пијаће и других вода и осталих објеката са тачном километражом,

ж) главне пројекте излазног и улазног портала, з) главног пројекта вентилационих и минских комора, и) главног пројекта уграђених дренажа, ј) детаља уграђених изолација, к) детаља уграђених несиметричних типова тунелске обзиде, л) извјештаја геолога и хидролога који су рађени у току извођења радова, љ) главног пројекта објеката изведених у тунелу (пропусти и слично), м) главног пројекта објеката у предусјеку и засјеку, н) детаља о уграђеној контактној линији у електрифицираним тунелима, њ) детаља о уграђеним водовима јаке и слабе струје, о) детаља о горњем строју (опис и цртежи), п) пописа мјеста гдје су уграђене ознаке у тунелу за осу и нивелету колосијека

са тачним мјерама у односу на осу колосијека и ГИШ, р) извјештаја о довршењу радова (грађење, обнова, реконструкција) и обрачун

трошкова, с) докумената о насталим промјенама од пуштања објекта у саобраћај

(накнадни радови, измјене, обнова, реконструкција) и т) грађевинског дневника и грађевинске књиге.

(10) За постојеће тунеле за које нема техничке документације или је некомплетна, документација се израђује или допуњава накнадним прегледом и мјерењима на терену.

2. Преглед тунела

Члан 75.

(1) Ради обезбјеђења исправности и сигурности тунела врши се преглед стања ових објеката, коју обавља служба одржавања пруге путем:

а) сталног надзора,

б) повремених прегледа ив) специјалних прегледа.

(2) Вршење прегледа тунела и галерија подразумијева преглед:а) свијетлог профила тунела,б) стања тунелске обзиде са констатацијама узрока евентуалних

деформација,в) стања система за одводњавање тунела, одводних канала, барбакана,

дренажа, каптажа и изолације, г) појаве подземних вода на тунелском зиду и утицај на зид тунела,

д) горњег строја, ђ) осе пруге и ГИШ у односу на осу тунелске цијеви, е) стања објеката на улазу и излазу (портала, потпорних зидова, јаркова, косина у предусјеку и заусјеку, као и изнад портала), ж) загађености ваздуха димним гасовима и провјетравања и з) ознака за стационажу, нагиба, ГИШ, ниша, остава. (3) При обављању прегледа из става 2. овог члана посебну пажњу треба обратити на неправилности констатоване при посљедњем прегледу.

(4) На електрифицираним пругама контролу контактног вода обавља јединица електротехничке службе, а прегледу оваквих тунела присуствује и орган надлежне јединице за одржавање контактног вода, који о извршеном прегледу мора сачинити извјештај.

3. Стални надзор

Члан 76.

(1) Контролу стања тунела врше шеф пружне дионице, пословођа пружне дионице и чувар пруге у склопу надзора рејона пруге, а за стални надзор над овим објектима менаџер инфраструктуре одређује једног или више стручних радника са најмање средњом стручном спремом грађевинске струке (у даљем тексту: техничар за стални надзор).

(2) Техничар за стални надзор саставља оперативни план за преглед објеката у рејону, у зависности од стања објеката, а план одобрава руководилац радне јединице за одржавање пруга.

(3) У случају да се у тунелу дуже вријеме не примјећују никакве промјене, преглед се врши сваких шест мјесеци.

(4) Преглед објеката техничар за стални надзор обавља са шефом пружне дионице и пословођом пружне дионице.

(5) Сталним надзором се уочавају промјене у тунелима које могу да угрозе саобраћај, као што су:

а) деформације тунелске обзиде,б) обурвавање, односно испадање брдске масе у необзиданим тунелима,в) веће појаве леда у тунелу,г) појаве леда на улазном и излазном дијелу тунела,

д) цурење воде на контактни вод иђ) деформације колосијека као одраз тоњења или бубрења тла испод

колосијека.(6) На мјестима у тунелу гдје се уоче пукотине на тунелском зиду, техничар за

стални надзор ставља ознаке од цементног малтера са стаклом, преко којих прати да ли је дошло до ширења пукотина.

(7) Појава шупљина иза тунелског зида открива се куцањем зида, при чему на таквим мјестима настаје тупи звук. (8) Тунел у којем је утврђено постојање шупљина, које могу да угрозе безбједност саобраћаја, посматра се и након прописаних рокова, а најмање једном у десет дана. (9) У случају непосредне опасности, руководилац радне јединице за одржавање пруга уводи све потребне грађевинске и саобраћајне мјере (као што су: затвор колосијека, лагану вожњу, помоћно подупирање), а у случају угрожавања безбједности саобраћаја, техничар за стални надзор одмах предузима хитне мјере. (10) Техничар за стални надзор води дневник о извршеном прегледу тунела, а у случају потребе за предузимањем мјера, шаље извјештај надлежној радној јединици за одржавање пруга о појединим објектима, са позивом да се изврши и ванредни преглед. (11) Приликом обиласка, односно прегледа рејона, техничар за стални надзор увијек се јавља надлежном руководиоцу радне јединице за одржавање пруга. (12) Радови на оправци тунела, који су предвиђени записником о прегледима и које изводи грађевинска секција, врше се путем техничара за стални надзор, и под надзором за то одређеног лица, који је по струци дипломирани грађевински инжењер, а ако радове изводи специјализовано привредно друштво, изван жељезничког саобраћаја, надзор над извођењем радова обавља менаџер инфраструктуре. (13) Техничар за стални надзор може самостално изводити само радове из става 12. овог члана, које одобри дипломирани грађевински инжењер. (14) За вријеме извођења радова у тунелу, за безбједност саобраћаја одговоран је техничар за стални надзор.

4. Повремени прегледи

Члан 77.

(1) Повремене прегледе тунела обавља радна група коју чине представници Секције за одржавање и то дипломирани грађевински инжењер, техничар за стални надзор и шеф пружне дионице.

(2) Циљ прегледа из става 1. овог члана је утврђивање стања тунела у цјелини, а ради отклањања евентуално утврђених недостатака. (3) Програм прегледа сачињава инжењер који руководи прегледом, а с обзиром на опасност рада у тунелу, предузимају се мјере предвиђене прописима којима је регулисана област заштите на раду. (4) Прије почетка прегледа тунела на електрифицираним пругама, обавјештава се надлежна служба, која ће обезбиједити да радници који учествују у прегледу не буду угрожени инсталацијама под напоном. (5) Прегледи из става 1. овог члана обављају се у сљедећим роковима: а) ако је тунел исправан и без оштећења – једном у двије године, б) ако је тунел са почетним знацима оштећења која немају утицај на безбједност саобраћаја једном годишње и

в) ако су при посљедњем прегледу запажене промјене на тунелском зиду

или колосијеку, које могу имати утицаја на безбједност саобраћаја, прегледи могу бити и чешћи (ванредни).

(6) Приликом обављања прегледа из става 1. овог члана потребно је предузети сљедеће радње:

а) мјерити свијетли профил тунела,б) снимати мјеста, гдје вода цури, односно влаже се зидови,в) снимати пукотине, деформације, испадања, надимања и рушења,г) провјеравати положај осе колосијека у односу на осу тунела,д) испитивати загађеност ваздуха димним гасовима и брзине струјања ваздуха

приликом вентилације иђ) провјеравати правилност функционисања система за одводњавање.

(7) Након извршеног прегледа, радна група сачињава записник, у којем упоређује утврђено стање са резултатима добијеним приликом претходног прегледа и предлаже мјере и рокове за редовно одржавање тунела, као и да ли је потребно вршити специјални преглед тунела. (8) Основни подаци из записника уносе се у тунелску књигу, а један примјерак записника се доставља менаџеру инфраструктуре. (9) У тунелску књигу уносе се подаци о предузимању и извршењу мјера наложених у записнику о прегледу.

5. Специјални прегледи

Члан 78.

(1) Специјални преглед тунела обавља стручна комисија, коју формира грађевинска служба менаџера инфраструктуре из реда запослених, а у комисију се по потреби позивају и стручњаци изван жељезничког саобраћаја. (2) За припрему и спровођење специјалних прегледа одговоран је руководилац стручне комисије. (3) Специјални преглед врши се у сљедећим случајевима када: а) наступе промјене у тунелској обзиди изазване притисцима брдске масе или корозијом тунелске обзиде, б) наступи обурвавање брдске масе у необзиданим дијеловима тунела, в) треба да се прошири тунелски профил у вези са електрификацијом тунела, г) треба да се изврше радови на вентилацији тунела, д) треба да се изолирају зидови тунелског профила, ђ) је потребно ојачати тунелски зид, е) настану оштећења при удесима (исклизнућа, судари) и ж) настану оштећења усљед елементарних непогода (продор брдске воде са поплавом тунела).

(4) Након извршеног специјалног прегледа тунела, комисија саставља записник, који обавезно садржи сљедеће: а) стање тунела у односу на безбједан саобраћај, б) графичке приказе евентуалних деформација тунела и в) конкретне приједлоге мјера за отклањање нађених недостатака, као и оспособљавање тунела за безбједан саобраћај.

(5) Ако су у записнику о извршеном специјалном прегледу предвиђени радови из чл. 79. и 80. овог правилника, менаџер инфрастуктуре даје одобрење за предузимање радова, након чега се израђује одговарајућа инвестиционо-техничка документација, односно пројект, који такође мора да буде одобрен од надлежног органа. (6) У тунелима на електрифицираним пругама, повремени специјални прегледи обављају се у присуству стручњака јаке струје за контактну мрежу. (7) Прије мјерења свијетлог профила тунела, потребно је провјерити положај осе колосијека и ГИШ.

6. Редовно одржавањеЧлан 79.

(1) Под редовним одржавањем подразумијева се одржавање тунела у исправном стању и обухвата: а) радове на спречавању узрока задржавања воде у тунелу, која се слива из зидова или дренажа, односно на спречавању прилива воде на мјестима гдје би се могао формирати лед и б) радове на оправци обзиданих и необзиданих дијелова тунела. (2) Радови, који се врше код редовног одржавања тунела су сљедећи:

а) спречавање прилива воде у тунел, гдје постоји могућност стварања леда, нарочито у одсјецима близу улазног и излазног портала, при чему посебну пажњу треба обратити на заптивање тунелских зидова,

б) на електрифицираним пругама потребно је по сваку цијену спријечити да лед са свода дође у додир са контактним возним водом и

в) заптивање зидова на мјестима гдје је обзида тунелског профила извршена са каменом који је хигроскопан, а тиме и неотпоран на мраз, или је ријеч о малтеру и бетону, ради спречавања продора воде кроз овакве зидове, јер је цурење и капање воде са тунелске обзиде непожељно због корозије коју вода изазива на шинама и колосјечном прибору,

г) заптивање тунела, које се изводи на сљедеће начине: 1) заптивање тунелског зида у цијелости, 2) заптивање брдског материјала, 3) заптивање спољне стране свода (екстрадоса) и 4) заптивање унутрашњих страна свода (интрадоса).

д) редовно чишћење одводних канала и барбакана од муља и пијеска, ђ) мање оправке на тунелском зиду, као што су:

1) обнављање спојница малтером, 2) премазивање мањих површина бетона гдје постоје сегрегације и 3) попуњавање мјеста гдје је камен испао из облога тунела тако да пријети опасност саобраћају, е) мање оправке на зиду улазног и излазног портала, чишћење канала изнад портала од муља и пијеска,

ж) мање оправке на потпорним и обложним зидовима у предусјеку и заусјеку, прочишћавање одводних канала од муља и пијеска, корова и траве тако да нечистоћа не буде препрека правилном отицању воде из тунела,

з) редовно одржавање и поправка објеката на падини изнад тунелске цијеви као што су: калдрме, дренаже, јаркови и канали,

и) хумузирање и засијавање падине изнад плитких тунела, односно тунела са малим надслојем, да би се омогућило брже отицање површинских вода и спријечило њихово понирање у тунел, што би могло оштетити тунелске обзиде,

ј) благовремено чишћење леда у мокрим тунелима на улазном и излазном дијелу,

к) кавање и чишћење камена и осталог материјала у стрмим предусјецима и заусјецима, који је склон паду, као и пошумљавање ових косина, односно падина,

л) кавање лабавог камена у необзиданим дијеловима тунела,љ) израда, постављање и одржавање резервних челичних елемената од старих

шина, које служе за брзу интервенцију у тунелима гдје су наступиле деформације профила тунелске обзиде, док се не приступи потребној већој оправци,

м) кречење ивица у унутрашњости ниша и комора, као и косих линија између ниша и комора, које означавају њихов положај, с тим да коморе морају бити стално под кључем,

н) одржавање ознака у тунелу за осу колосијека и ГИШ, километражу и падове,њ) одржавање система вентилације тунела ио) скретање воде која цури на контактни вод.

Члан 80.

(1) Под оправкама тунела подразумијевају се сљедећи радови: а) инјектирање обзиде тунелског профила, б) инјектирање брдске масе непосредно изнад обзиде тунелског профила, в) изолација тунелског зида са спољне стране (на екстрадосу), г) изолација тунелског зида са унутрашње стране (на интрадосу), д) израда појединачних дренажа ради увођења подземних вода у одводни канал, при чему дренаже могу бити укопане у тунелску обзиду или израђене иза обзиде тунела, ђ) обнова, односно замјена уништених материјала у спојницама тунелског зида ручним или механичким путем, е) оправка и проширење одводног канала у тунелу и ж) ојачање и пломбирање тунелског зида који је оштећен корозијом. (2) Начин оправке тунела зависи од оштећења обзиде тунелског зида, као и узрока, који су та оштећења изазвали, а који могу бити сљедећи:

а) утицаји од димних гасова, б) утицаји од дејства агресивних подземних вода, в) утицај леда, односно мраза, г) утицај кондензоване паре и честа промјена температуре од врелих димних

гасова и паре, д) повећање брдског притиска,

ђ) штетни састојци димних гасова, као што је чађ која се таложи на зидовима тунела и који су видљиви у избочењима на површини бетона тунелског зида, те је у том случају потребно изоловати тунелске зидове од влаге и е) подземне воде, које се често појављују у току експлоатације и које имају штетно хемијско и механичко дејство на бетон.

Члан 81.

(1) Инјектирање обзиде тунелског профила примјењује се на оним објектима на којима су спојнице зида уништене дугим дејством подземних вода и то само ако су зидови изграђени од камена који не пропушта воду. (2) Инјектирање брдске масе примењује се у случају када је брдска маса испуцала и гдје кроз пукотине продире подземна вода која напада обзиду тунела и то на мјестима на којима надслој изнад тунелске цијеви није сувише мали или тамо гдје је обзида тунела толико јака да може примити притиске који се појављују приликом инјектирања. (3) Инјектирање брдске масе може се користитиу комбинацији са инјектирањем тунелског зида, као и са заптивањем споља мјеста на којима се појављивала вода. (4) Успјех у примјени инјектирања брдске масе постиже се удаљавањем и спречавањем даљег продирања воде на тунелски зид, на мјесту на коме се раније појављивала влага у зиду.

Члан 82.

(1) Изолација тунелског зида са спољне стране тунела (екстрадос) примјењује се за заштиту тунелског зида на мјестима, гдје је зид изложен утицају агресивних вода, односно агресивног тла и гдје је постојећи зид у таквом стању да је економски оправдано вршити спољну заштиту.

(2) При примјени овакве врсте радова обавезно је претходно израдити детаљан пројекат предвиђених радова, који се изводе под високостручним надзором, те се приликом њиховог извођења врши мјерење брдског притиска изнад тунелског зида примјењујући један од прописаних начина, да би се прикупили реални подаци о утицају брдских притисака, а тиме и посљедица које они могу да имају на саму тунелску цијев.

(3) Изолација из става 1. овог члана примјењује се тамо гдје су друге мјере недовољне и дозвољава се само код тунела код којих је неопходна заштита обзиде тунелског профила од агресивних вода.

Члан 83.

(1) Изолација тунелског зида са унутрашње стране тунела изводи се на сљедеће начине: а) постављањем изолационих елемената са унутрашњих страна тунела, б) торкретирањем унутрашњих страна тунела, в) обнављањем и затварањем спојница у зидовима од опеке или камена, г) изолација са израдом двоструког свода, д) изолација методом дренажних плоча и ђ) изолација зида анкеровањем таласастог лима у тјемени свод.

(2) У случају постављања изолационих елемената као што су мембране, фолије, асфалтмастиксне плоче, пластичне масе (полиетилен, полиестер), радње се предузимају сљедећим редослиједом: а) одводи се сва изворска вода и исушију подлоге за постављање изолационих елемената, б) на суви зид наноси се изравнавајући слој малтера који је таквог састава да је отпоран и на штетно дејство агресивних вода,

в) послије завршеног постављања изолационих елемената наноси се заштитни слој од бетона, који штити изолационе елементе штетних утицаја и г) није дозвољено да укупна дебљина овакве изолације тунелског профила са унутрашње стране задире у слободни профил тунела. (3) Торкретирањем се ствара изолациони слој веће водоне пропустљивости и заштита бетона од спољних штетних утицаја, а помоћу торкрета може се вршити и оправка разореног бетона у тунелима. (4) Оправка из става 3. овог члана врши се или торкретом или армираним торкретом, а прије набацивања торкрета површина зида се чисти млазом воде помијешане са детерџентом под притиском од 10 bara или пијеском под притиском, а ако је подлога глатка, израпавити је. (5) У случају када се торкретирају зидови кроз које продире вода, вода се прикупља на одређеном мјесту, затим се уграђују сидра за која се веже челична мрежа, а за влажне зидове, приликом уградње првог слоја торкрета, мјешавини се додаје и водено стакло (силикат натријума) у облику 3% до 5% раствара. (6) Уграђени торкрет бетон од портланд-цемента потребно је правилно одржавати полијевањем у времену од 14 дана, а у случају пуцоланског цемента 21 дан и то послије 8 до 12 сати пошто је извршено везивање. (7) Контрола квалитета извршеног торкрета врши се у току уградње и приликом пријема торкрета. (8) У току грађења провјерава се сљедеће:

а) дозирање цемента и пијеска, б) правилно одржавање притиска у торкрет-апарату и в) да ли је правилно очишћена подлога за торкрет.

(9) При пријему извршених радова предузима се сљедеће: а) одређује се чврстоћа торкрета помоћу склерометра,

б) прегледају се узети узорци плоча 30 cm са 30 cm ради прибављања резултата о водонепропустљивости, чврстоћи, хабању и отпорности на мраз, в) провјеравају торкретиране површине чекићем, г) прегледа дневник који је вођен у току рада и д) детаљно контролише мјесто на којима се појавила вода.

Члан 84.

Обнављање и затварање спојница у зидовима од опеке или камена изводи се по правилу машински, при чему је потребно придржавати се сљедећег: а) претходно очистити млазом воде под притиском од 10 bara трошни малтер у спојницама, на мјестима гдје се појављује вода затворити, одговарајућом смјесом малтера, спојнице на дубини од 5 cm испод површине зида, и затим испунити спојнице, б) испуњавање спојница изводи се машинама са аероцем – смјешом оваздушеног цементног малтера или цементног малтера помијешаног са пепелом од термоелектрана, в) ако је потребно да се поред обнове спојница дјелимично малтерише и зид између спојница, примјењује се правило да се малтерисање врши у три слоја, и то на сљедећи начин: 1) први слој је састављен од малтера мјешавине 1:1 до 1:1,5, 2) други слој је од мјешавине у размјери 1:2 и

3) трећи слој од мјешавине у размјери 1:3 до 1:3,5. г) по завршеном малтерисању двије недјеље се одржава потребна влага ради правилног везивање малтера и спрјечавања пукотина усљед скупљања, д) у случају малтерисања мањих површина зидова између спојница, малтеришу се веће површине одједном, да би се спријечила оштећења изолације по ивицама и ђ) у кратким тунелима, гдје постоји интензивно кретање ваздуха и гдје је одржавање влаге тешко, површине малтера у спојницама и између спојница могу се премазати битуменом који ће штитити малтер од димних гасова.

Члан 85.

Изолација тунелског зида са израдом двоструког свода, на мјестима гдје је постојећи тунелски свод дотрајао или гдје је тунелски зид изложен штетном дејству агресивних вода израђује се тако да се прво уграде изолационе заштитне траке које не пропуштају воду, а затим главни носећи свод који се изграђује од неармираног бетона.

Члан 86.

(1) Изолација тунелских зидова врши се и методом дренажних плоча, које се лијепе на очишћене зидове помоћу брзовезујућег малтера, затим постављају по цијелом профилу тунелског зида и након уградње затварају заштитним слојем од бетона. (2) Као привремена мјера за изолацију тунела са унутрашње стране, поставља се кров од таласастог салонита са унутрашње стране тјемена свода, који се причвршћује за обзиду тунела металним држачима, а изнад салонитних плоча се поставља лаки шљакобетон, ради спречавања стварања леда. (3) Радовима, предвиђеним за изолацију тунела са унутрашње стране тјеменог свода, претходе радови на изради дренажа за прихватање вода које избијају на површину зида. (4) У случају да се на тунелском зиду периодично појављује велики прилив подземне воде, која загађује застор и оштећује горњи строј колосијека, замуљава одводни тунелски канал или чак изазива поплаву тунела која узрокује обуставу саобраћаја, хитно се врши дренирање ове воде, које се изводи на сљедећи начин: а) путем дренажних канала, који се непосредно испод моста укопавају у зид свода и опорца гдје се појављује вода и вертикалним каналом доводи у главни одводни канал, б) путем полукружних или овалних гумених или керамичких олука, који се прислањају и помоћу торкрет-малтера причвршћују на тунелски зид, те се на тај начин вода одводи у главни канал, в) путем израде дренажних канала иза тунелског зида, г) у случају велике количине воде у подземним пећинама, подземни канали изнад тунела своде се на једно или два мјеста, затим уводе у главни одводни канал тунела, ако је он довољног капацитета или се посебним поткопима изван тунелске цијеви одводе ван тунела и д) ако је прилив воде у одводни канал (у старим тунелима испод колосијека, у новим тунелима са стране колосијека) већи него што омогућава

протицајни профил канала, проширује се горњи дио профила или вишак воде одводи посебним цијевима, а на мјестима гдје главни одводни канал из дренаже или из барбакана прима воду, која са собом носи муљ, прије улива израђује се таложница коју је потребно повремено чистити.

Члан 87.

(1) Приликом извођења радова из члана 80. став 1. овог правилника извођач радова се мора придржавати сљедећег: а) радови се изводе тако да не ометају нормално одвијање саобраћаја, б) да примјењује механизован рад, в) да користи методе које захтијевају мало радних операција, г) изолација тунела ради се од тјемена свода па наниже, д) иза тунелског зида не смију остати шупљине, ђ) користити материјале у складу са стандардима,

е) облагање брдске масе вршити у свим тунелима гдје брдска маса није постојана на временске, односно атмосферске утицаје,

ж) прије израде изолације тунела испитати агресивност воде, те за изолацију користити материјале који су отпорни на ту врсту агресивности,

з) прије постављања изолације у тунелу, изнад на подлози (брдској маси или обзиди) урадити танак заштитни слој од јачег циментног малтера,

и) водити рачуна о саставу бетона у погледу гранулације, водоцементног фактора и набијања бетона,

ј) дужина оправки и изолација у тунелу не могу бити веће од дужине прстена да се не би фопрмирале напрслине и

к) нови зид, изолација или поправка постојећег зида морају имати стабилну подлогу, односно материјал старог зида мора бити отпоран на дејство мраза да би могао да прими спољну облогу, било да је ријеч о торкрету, малтеру или изолацији.

Члан 88.

(1) Прије извођења радова на оправци тунела, детаљно се провјерава стање зида и брдске масе иза зида, специјалним апаратом – перископом помоћу кога се кроз израђену бушотину у зиду врше потребна опажања.

(2) Оправке тунела изводе се у складу са записником о прегледу тунела из члана 78. став 5. овог правилника.

Члан 89.

(1) Веће оправке тунела изводе се у сљедећим случајевима: а) када се врши прилагођање свијетлог профила, односно ако је свијетли профил израђен према слободном профилу за парну вучу, а треба извршити промјену на електричну вучу, б) када се ојачава или уграђује нови подножни свод или темеља опорца, в) када профил тунела није обзидан, па се усљед геолошких промјенапојави потреба за израдом обзиде, г) у случају да се зид неког прстена у тунелу ојача или потпуно замијени због слабог стања зида у том прстену или повећаног брдског притиска у тунелу,

д) ако је потребно да се склоништа и остава прераде према новимтиповима, ђ) у случају да се треба израдити нови канал већег профила, усљед појаве веће количине воде у тунелу и е) ако се укаже потреба за измјештањем одводног канала.

(2) Повећани брдски притисак као узрок за веће оправке тунела, одражава се преко пукотина, избочења или улегнућа на зиду, испадања камена, отпадања бетона, испадања малтера из спојница, сужавања свијетлог профила и рушења зида.

(3) Пукотине могу бити вертикалне и хоризонталне у односу на осу тунела и јављају се у сљедећим случајевима: а) вертикалне пукотине на тунелском зиду јављају се у случајевима када супоједини прстенови јаче оптерећени брдским притиском од сусједних и б) хоризонталне пукотине јављају се најчешће при врху или при дну тјеменог свода и обично су резултат слабог димензионирања тјеменог свода. (4) Поред пукотина, наведених у ставу 3. овог члана, на тунелском зиду појављују се и кратке пукотине у разним правцима, које су резултат великих напрезања зида на том мјесту или слабог квалитета материјала у зиду.

(5) За вријеме извођења већих оправки тунела, радове треба изводити пажљиво и не повећавати обим радова, да би се спријечило повећање брдског притиска. (6) Ради извођења радова из става 5.овог члана потребно је утврдити сљедеће: а) методе помоћу којих се омогућава саобраћај возова кроз сужени простор, б) методе које омогућавају већу примјену механизованог рада и в) методе која изискује мало радних операција у зависности од времена, а код којих је провјеравање извођења једноставно, прегледно и лако.

7. Мjере за заштиту саобраћаја у тунелу

Члан 90.

(1) Мјере за заштиту саобраћаја у тунелу примјењују се у случајевима:а) изненадне појаве пукотина које се шире на тунелском зиду,б) наглог испадања брдског материјала, који угрожава саобраћај у

необзиданим тунелима, в) када је прилив воде толики да угрожава обзиду тунела, г) када се изнад тунелске цијеви изводе радови за пролаз саобраћајница (пута, пруге) или изграђују други објекти, који ће више оптеретити тунелску обзиду него што је прорачуном предвиђено, д) извођења свих радова на оправкама тунелске обзиде, као и свих других радова у тунелу при саобраћају возова и ђ) стварања леда од капајуће воде и да ли се лед спушта на контактни вод или његову близину (у профилу пантографа). (2) Мјере које се предузимају приликом одвијања саобраћаја кроз тунел су сљедеће:

а) увођење лагане вожње кроз тунел до 20 km/h, са прописаним сигнализирањем мјеста рада, односно угроженог мјеста, у складу са Сигналним правилником, б) упознавање, преко одређеног упутства, жељезничког возопратног особља да на оближњим станицама са једне и друге стране тунела закључава на путничким

вагонима врата, која би могла задријети у сужени тунелски свијетли профил и да затвара прозоре, в) убацивање на угроженим мјестима у тунелу одређеног броја већ унапријед изграђених челичних ремената (од старих шина или профилисаног гвожђа), које треба да приме повећани притисак на тунелску обзиду и да спријече њено разарање, г) осигурање некомпактних брдских маса челичним анкерима у необзиданом дијелу тунела, као и зидова тунела да би се спријечило њихово обурвавање у тунелу, д) уграђивање специјалних јаких челичних скела – рамова изнад којих се обављају радови, са задатком да се одржи слободни профил (габарит) возила кроз тунел, док се радови у тунелу несметано обављају и ђ) уградња јаких челичних мрежа на необзиданим дијеловима тунела, са прописаним анкеровањем у брдску масу, ради заштите од испадања ситног камена, који може испадати усљед: 1) трошности брдске масе и 2) оштећења брдске масе од димних гасова, мраза и великих брдских притисака. (3) Као посебна мјера може се за вријеме извођења радова, којима је заузет колосијек и слободан профил пруге, предвидјети и обустава саобраћаја у размацима од неколико сати. (4) Техничар за стални надзор одговоран је за заштиту саобраћаја и за предузимање нужних мјера, да се мјере које је прописао контролни орган на извођењу радова правилно спроведу, те да се стара о постављању сигнала и њиховом поштовању од стране возопратног особља, као и осталих заинтересованих лица. (5) Ако чувар пруге, пружни пословођа или техничар за стални надзорпримијете квар на електричној контактној мрежи, предузимају мјере ради заштите пруге и обавјештавају сусједне станице. (6) Чишћење леда са електричних водова и у профилу пантографа, обавља служба која одржава контактну мрежу, а избацивање леда из тунела служба надлежна за послове грађевинарства.

8. Вентилација тунела

Члан 91.

(1) Ако је природна вентилација тунела кроз тунелску цијев недовољна, испитује се могућност појачања природне вентилације на сљедећи начин: а) копањем вертикалних шахтова (не дужих од 40 m до 50 m), б) копањем ископа, в) бушењем сондажних рупа Ø 10 cm до 20 cm почев од површине терена и в) израдом бочних поткопа. (2) У тунелима, у којима се потребна природна вентилација не може постићи у границама еконамичности, планира се вјештачка вентилација,и то на пругама: а) са парном вучом – у тунелима дужине преко 1 km, б) са дизелвучом – у тунелима дужине преко 1,5 km и в) са електричном вучом – у тунелима дужине преко 2 до 3 km. (3) У случају запрежне парне локомотиве, вјештачка вентилација долази у обзир и у тунелима дужине мање од 1 km, ако су услови за природну вентилацију

неповољни. (4) Као безопасан сматра се сљедећи садржај штетних гасова у ваздуху у тунелу: а) угљен-моноксид (CО) не више од 0,008% или 0,1 g/m3 у случајевима бављења људи у тунелу до 30 min и не више од 0,0024% или 0,03 g/m3 у случају бављења људи у тунелу неколико часова, б) угљен-диоксид (CО2) не више од 0,3% или 6 g/m3, в) сумпор-диоксид (SO2) не више од 0,0007% или 0,02 g/m3, г) метан (CH4) не више од 0,2%,

д) сумпорводоник (H2S) не више од 0,0007% и ђ) нитрозни гасови (NО, NОз, N2O, N2О3, N2О5) не више од 0,5 mg/m3

ваздуха. (5) Приликом повремених прегледа тунела врши се мјерење загађености ваздуха и то 15 минута послије пролаза воза и ако се утврде прекорачења у односу на став 4. овог члана, примјењују се мјере за побољшање вентилације, а у случају струјања ваздуха преко 5 m/sec, предузимају се мјере за смањење струјања. (6) Стручна комисија, која врши специјални преглед одредиће врсту мјера која ће се примијенити ради побољшања вентилације. 9. Галерије

Члан 92.

(1) На мјестима гдје се утврде честа обурвавања сњежних маса, подижу се галерије и то: а) тунелског типа, израђене кроз брдску масу, затворене, односно обзидане или необзидане одозго и са брдске стране, док су са супротне стране или потпуно отворене или се ослањају на кратке или дуже стубове од брдског материјала и б) израђене као вјештачке грађевине од камена, бетона, армираног бетона, дрвета, челика и слично у усјецима и засјецима.

(2) За одржавање галерија тунелског типа примјењују се прописи који регулишу област одржавања тунела, а за одржавање галерија грађених као вјештачке грађевине примјењују се прописи који регулишу област одржавања одговарајућих вјештачких грађевина. (3) Приликом обављања повремених и ванредних прегледа, као и при сталној контроли, потребно је укључити и прегледе галерија, без обзира на врсту и тип галерије.

V ОДРЖАВАЊЕ СТАНИЧНИХ ОБЈЕКАТА И ПОСТРОЈЕЊА

1. Станични објекти и постројења

Члан 93.

(1) Под станичним објектима у смислу овог правилника подразумијевају се: а) перони, б) потходници,

в) рампе и г) путеви у станичном рејону.

(2) Под станичним постројењима у смислу овог правилника подразумијевају се: а) колске ваге, б) постројења за снабдијевање водом,в) контролни товарни профили,г) јаме за окретнице ид) јаме за чишћење ватре.

2. Одржавање колских вага у станицама

Члан 94.

(1) Одржавање колске ваге обухвата сљедеће радње: а) одржавање темељне јаме ваге, канала за комуникаторе и канала (цијеви)

за одводњавање јаме, б) одржавање кућице колске ваге и ручне црпке, в) одржавање колосијека на ваги и прикључних дијелова колосијека, г) одржавање моста ваге са полужјем, д) одржавање мјерног апарата са уређајем слабе струје и ђ) одржавање инсталација јаке струје у кућици (освјетљење, гријање и

електричне црпке за воду, акумулатори).(2) Одржавање колске ваге из става 1. т. а), б) и в) овог члана врши се једном

мјесечно ради утврђивања стања, насталих промјена, оштећења и одређивања мјера за довођење постројења у исправно стање, које предузимају службе одговорне за одржавање вага и шеф станице, а резултат прегледа и предузете мјере уписују се у евиденцију вага дотичне станице.

(3) Приликом прегледа из става 2. овог члана утврђује се сљедеће: а) чистоћа темељне јаме ваге и канала, б) слијегање темеља ваге и помјерање и пуцање зидова и темељне плоче

јаме, в) исправност лимова на мосту и на каналима, г) да ли је обезбијеђен слободни профил код ваге и да ли су чисти жљебови за вијенац точка, д) исправност шина на ваги, ђ) да ли је сачуван слободни међупростор између моста ваге и оквира темеља, е) да ли је колосијек са обје стране ваге у исправном стању и да ли је тај колосијек у правцу најмање по 10 m, и у хоризонтали најмање по 50 m, ж) да ли вага има потребну таблу са ознаком највеће дозвољене брзине вожње преко ваге и з) да ли вага има исправан сигнал за показивање слободног пролаза возила преко ваге. (4) Редован и ванредан преглед кућица колске ваге, као и њено одржавање, врши се у складу с прописима који регулишу одржавање објеката високоградње. (5) Јединица у чијим се основним средствима вага налази, стара се о обављању прегледа предвиђених овим правилником, а радна јединица за одржавање пруга обавља преглед грађевинских дијелова ваге.

(6) Ради обезбјеђења функционалности ваге, Републички завод за стандардизацију и метеорологију може захтијевати да се изврше сљедећи радови: а) замјена зидова темеља од опеке зидом од бетона, б) израда засебног улазног отвора са стране темељне јаме, в) проширење канала за комуникаторе, г) продубљење темељне јаме,

д) израда наилазних плоча дужине по 2 m на крајевима темељне јаме ради ослањања прикључних шина,

ђ) израда одводњавања темељне јаме понирнице или помоћу скупљајућег бунара са ручном или аутоматском пумпом, е) израда хидроизолације темељне јаме, ж) израда вентилације темељне јаме и кућице ваге и

з) израда кућице за заштиту мјерне справе и лица која рукују вагом. (7) Радови из става 6. овог члана изводе се на основу пројекта, за који је претходно прибављена сагласност органа надлежног за послове стандардизације. (8) За сваку колску вагу постоји техничка документација која обухвата сљедеће: а) нацрт склопа колске ваге и детаљне нацрте конструкције са подацима о највећем оптерећењу за које је вага пројектована, тежини челичне конструкције, највећим напонима у конструкцији и највећем угибу конструкције, б) нацрт темеља и одводњавања са подацима о висини подземне воде, о горњем строју на ваги и ван ње, и о притиску на тло и

в) датум техничког пријема изграђене колске ваге, посљедње жигосање (баждарење), стационажу и број станичног колосијека на којем је колска вага уграђена. (9) Јединица која одржава постројења јаке струје код колске ваге врши редован мјесечни, а по потреби и ванредни преглед постројења, при чему се утврђено стање и мјере које треба да се предузму уписују у евиденцију о вагама предметне станице. (10) Вагарске радионице врше редован преглед колске ваге једанпут годишње, а прегледом се утврђује стабилност, осјетљиваст и тачност колске ваге. (11) Преглед из става 10. овог члана врши се независно од баждарења који врши овлаштена институција. (12) Преглед и подмазивање колских вага врши се једном у два мјесеца. (13) Домицилна радионица за ваге оправља и преправља колске ваге, а чишћење моста, јама, канала ваге и црпљење воде из темељне јаме врше станични радници. (14) Радови на одржавању и оправци челичне конструкције колских вага врше се у складу са одредбама дијела III овог правилника „Одржавање мостова и пропуста“, а за бојење челичне конструкције и полужја, изузев ножева и њихових лежишта, примјењују се жељезнички стандарди ЈЖС Г2.005 и Г3.003. (15) Јединица, у чијим се основним средствима вага налази и домицилна радионица за ваге сачињавају годишње планове за контролно баждарање колских вага, као и програме за појединачно баждарење. (16) Уз сваку колску вагу прилаже се Упутство за руковање и за одржавање колске ваге.

4. Одржавање станичних перона

Члан 95.

(1) Насути перони примјењују се на станицама са мањом фреквенцијом путника, а обострани попречни пад од средине оваквих перона према колосијецима морају се одржавати у нагибу од 4%. (2) Зидани перони се због оштећивања осигуравају каменим ивичњацима. (3) Горња површина станичних перона (подови) на мањим станицама може бити непоплочана, али у току експлоатације перони се могу поплочати каменим или бетонским плочицама на слоју набијене камене ситнежи, а у случају јачег оптерећења, подлога се ради од бетона, са плочицама заливеним цементим малтером или са асфалтном кошуљицом дебљине 1,5 cm до 2 cm за лакши саобраћај, односно око 5 cm за тежи саобраћај (кола са већим притиском).

(4) Одводњавање отворених зиданих перона између колосијека, мора бити двострано, са падом према колосијецима у велични од 4% за непоплочане пероне, а за поплочане и мање у зависности од врсте пода, при чему се у подножју зида перона израђује дренажа или бетонски канал покривен перфонираним плочама, који се користе за одводњавање самих колосијека између перона.

(5) Одводњавање описано у ставу 4. овог члана вриједи и за отворени зидани перон између станичне зграде и првог колосијека, док се чеони перони, с обзиром на велику површину, одводњавају у станичну канализацију.

(6) Настрешнице над перонима се изводе на станицама у већим градовима и туристичким мјестима, а ако настрешница није спуштена над дијелом колосијека, већ достиже само до ивице перона, мора бити нагнута ка подужној оси перона.

(7) Вода са настрешница нагнутих ка подужној оси перона одводи се у станичну канализацију кроз шупље носаче – стубове или кроз вертикалне ливене цијеви постављене поред ових стубова.

(8) У случају да су настрешнице нагнуте ка колосијецима, на ивици настрешнице се поставља олук или се дио настрешнице од стубова ка колосијеку издигне, тако да се вода која се слива у олук дуж реда стубова одводи као у ставу 7. овог члана.

(9) Ради чишћења снијега и леда, за сваку настрешницу се утврђује број људи који могу да се налазе на крову и како морају бити распоређени. (10) Преглед перона, настрешнице, станичне, дренаже и канализације врше стручни органи јединице у чијим се основним средствима налазе постројења једном годишње и то у јесен, а ако јединица не располаже одговарајућим стручњацима, онда преглед врши радна јединица за одржавање пруга.

5. Одржавање потходника

Члан 96.

(1) У станицама са фреквентним путничким саобраћајем, испод станичних колосијека граде се потходници са чеоним улазима и излазима на пероне. (2) Потходници могу бити изграђени са носећом конструкцијом у виду свода, од армираног, односно преднапрегнутог бетона или од челика. (3) Потходници морају бити освијетљени, а свјетларници за дневно освјетљење

потходника, који се налазе између колосијека покривени челичним рамовима са дебелим стаклима, редовно се чисте. (4) Одводњавање у потходницима одржава се у исправном стању, да при великом падавинама потходници не би били поплављени.

6. Одржавање рампи

Члан 97.

(1) Јединица у чијим основним средствима се налазе рампе, одговорна је за исправност утоварно-истоварних и магацинских рампи. (2) Зидови, облога и под утоварно-истоварних рампи морају бити у стању да издрже притиске возила до 10 t по осовини. (3) Магацинске рампе испред магацина и уз магацин робне станице које се користе за истовар и утовар денчаних пошиљки, морају бити покривене, осим у случају да су магацинске рампе дуже од магацина и да се користе за утовар и истовар колских пошиљака. (4) Под магацинске рампе се гради и одржава на начин да се обезбиједи несметан превоз робе, а као најпогодније облоге користе се ливени асфалт и дрвене импрегнисане коцке. (5) Зидови рампи у горњој површини на ивици према колосијеку, штите се од удара при утовару и истовару постављањем каменог ивичњака или бетонирањем челичног угаоника 120/120 mm до 150/150 mm, а ивице рампе се могу заштитити и убетонирањем шине лакшег типа, тако да ножица шине служи као заштита. (6) На рампама се граде бетонске или камене степенице за приступ пјешака на рампу и благи навоз за друмска возила, при чему ширина рампе мора бити довољна за окретање возила која долазе на рампу и када поред ивице рампе стоје кола на утовару или истовару, а нагиб навоза и ширина рампе одређени су типом или пројектом. (7) Рампе на којима се обавља ноћни рад, освјетљавају се на начин који омогућава безбједно кретање возила и радника. (8) Преглед рампи врши јединица из става 1. овог члана, а по потреби и јединица за одржавање пруге.

7. Одржавање товарних профила

Члан 99.

(1) На жељезничкој станици на којој се врши утовар већег броја вагонских пошиљки, поставља се товарни профил. (2) Товарни профил из става 1. овог члана поставља се на магацинси колосијек на коме се врши утовар колских пошиљака, а на истом колосијеку у близини поставља се и колска вага, тако да се манипулације мјерења врше једна за другом. (3) Товарни профил израђује се од трајног материјала, најпогодније од челика и то од цијеви или малих профила – угаоника, као и од старих шина и мора бити убетониран у земљи, а оквир довољно крут да се не повија под ударом вјетра. (4) Провјера габарита товарног профила врши се једном мјесечно, а провјеру, као и отклањање оштећења, врши јединица, у чијим основним средствима се

товарни профил налази.

8. Одржавање јама за окретнице

Члан 100.

(1) Ослонац моста окретнице обезбјеђује се лаганим окретањем моста у кругу своје јаме.

(2) У случају окретница са централним ослонцем – стожером, темељ стожера моста окретнице на коме се налази цијели мост, мора бити стабилан и потпуно центричан, а покретање темеља окретнице није дозвољено.

(3) Кружна шина постављена у јами окретнице мора бити закривљена за прописани полупречник и у хоризонтали, да не би наступио застој и отежано кретање.

(4) На поду јаме окретнице, који се израђује од набијеног бетона, као и на кружном вертикалном зиду јаме, под мора имати пад од 4% према центру да би се јама могла одводњавати, а непосредно поред центра јаме поставља се бетонски сливник за пријем воде, која одлази са пода окретнице. (5) Преглед стања јаме окретнице врше стручни органи јединице вуче у чијем саставу је окретница.

11. Одржавање путева у рејону жељезничких станица

Члан 101.

(1) Одржавање предстаничних тргова и приступних путева на станицама врше органи надлежни за одржавање путева. (2) Одводњавање путева врши се у градску канализацију, а у случају да је станица без градске канализације у јарак поред пута. (3) Коловоз у горњој површини се изводи са обостраним нагибом према ивичњацима, а планум на коме је постављен горњи строј коловоза има нагиб лијево и десно од осе пута, да би се могла оциједити вода која је продрла кроз горњи строј пута. (4) Вода, која се са плочника и коловоза слива у олучњак поред ивичњака одводи се у канализацију бетонским сливницима који се постављају наизмјенично на 30 m до 50 m један од другог с обје стране пута. (5) У случају да нема градске или станичне канализације, вода из олука се одводи бетонским цијевима испод ивичњака и плочника у јарак поред пута. (6) Пјешачке стазе и путеви у рејону станице редовно се одржавају ради безбједног одвијања сабраћаја пјешака и возила. (7) Стање путева и пјешачких стаза у рејону станице утврђује технички орган органа у чијем саставу је станица и на основу утврђеног стања предузима мјере за отклањање недостатака.

Члан 102.

Радове на одржавању станичних постројења изводе јединице органа у чијем

саставу је станица, а у случају да радове обављају извођачи изван жељезничког саобраћаја, надзор над извођењем радова води стручни орган менаџера инфраструкутре.

VI ОДРЖАВАЊЕ ОБЈЕКАТА ЗА ЗАШТИТУ ПРУГЕ ОД ПОВРШИНСКИХ ВОДА И АТМОСФЕРСКОГ УТИЦАЈА

1. Општа правила за одржавање

Члан 103.

(1) Објекти за заштиту пруга од површинских вода и атмосферског утицаја, планирају се и изводе приликом грађења пруга, али због природе и промјенљивости ових утицаја током времена, одржавање постојећих објеката, адаптација према насталим потребама и изградња нових објеката стална је обавеза службе одржавања пруга. (2) Адаптацији и изградњи нових објеката из става 1. овог члана приступа се на основу одобреног пројекта. (3) Служба одржавања пруга врши поправак оштећења на хидротехничким грађевинама која захтијевају мање трошкове, а да би служба у извјештају могла да прикаже степен оштећења и изради програм поправки, неопходно је да се утврди стање на терену. (4) Сваког прољећа, као и за вријеме и послије већих вода, врши се преглед хидротехничких грађевина у ријечном току, региструју промјене у кориту, утврђује стање на прузи, као и нове појаве настале усљед разорног дејства вода, те се на основу прегледа и прикупљених података, израђује план потребних радова. (5) У подручју регулисаних и нерегулисаних токова, менаџер инфраструктуре се стара о појавама које могу да имају штетан утицај на стабилност трупа и објеката жељезничке пруге, као што су:

а) тенденција скретања тока изазвана природним појавама или вјештачким радовима, б) рушење обала и примицање прузи,в) неправилно преношење и депоновање наноса,г) неправилно кретање леда, д) појаве таласа који угрожавају пругу, ђ) појаве клизишта изазваних дејством вода и е) случајеви неправилног коришћења вода, обала и корита токова.

(6) Ријечно корито у ужем појасу пруге чисти се од наноса, великих блокова камена, дрвећа, грања, да би се уклониле препреке које могу да узрокују долазак великих вода. (7) Ради уређења бујичних токова предузимају се допунски радови у горњем дијелу тока и на сливу, односно кад се уоче погоршања у отицању воде и преношењу наноса у рејону пруге. (8) Изворишта наноса у кориту бујичних токова блокирају се изградњом преградних грађевина на дионицама корита у процесу активних поремећаја (обурвине, клизишта) или у профилима гдје је могуће остварити највеће задржавање наноса. (9) Преградним грађевинама у кориту бујичног тока осигурава се попречни профил бујичног корита од ерозије, смањује уздужни пад корита и брзина кретања поплавних таласа, те задржавају одређене количине наноса и механичка стабилизација процеса обурвавања и клизања косина обала и падина на узводним дионицама тока.

(10) Упоредо са изградњом хидротехничких објеката у кориту, на сливу се предузимају биолошко-технички радови и мјере.

2. Објекти за заштиту од наноса бујичних токова

Члан 104.

(1) Попречне грађевине се подижу у сљедећим случајевима: а) када је потребно механички стабилизовати попречни профил корита,

задржати нанос и смањити пад дна корита и брзину кретања поплавних таласа, б) код преградних грађевина веће висине или када је корито водотока неотпорно,

израђује се подслапље од крупних комада камена са бучницом или без ње, а може се изградити консолидациони појас у висини дна корита,

в) када преграду коју је вода подлокала или заобишла треба осигурати уграђивањем жичаних корпи (габиони), као и израдом обалних зидови низводно и узводно од преграде, при чему низводни зидови могу да служе и као потпорни за оштећену преграду (слика 35),

г) у случају да је подлокавање настало усљед недовољног фундирања у односу на лијевкасто удубљење у слапишту преграде, у формирани вртлог убацује се неколико крупних блокова камена или жичаних корпи испуњених шљунком или ситним каменом, преко којих се положи јастук од габиона погодно анкерован за преграду,

д) у бујичним токовима који не пресушују, са ситним фракцијама вучених наноса, подлокавање ножица преграде спречава се израдом пловећег сплава од дрвета (слика 36),

ђ) код прелива у круни попречних грађевина, блокови камења се замјењују, а ако је грађевина од бетона, претјерано хабање се спречава облагањем прелива каменом облогом (израде вијенца од камена) или уграђивањем старе шине,

е) ојачање преградних грађевина склоних рушењу због недовољних димензија или због дотрајалости, постиже се уграђивањем елемената од габиона са низводне стране (слика 37) и

ж) ако су се код преградне грађевине појавили поремећаји у зиду усљед дејства бочних притисака помјерањем падина, приступа се санацији, а привремене санационе мјере предузимају се да сачувају грађевину до потпуне оправке. (2) Регулациони канали (земљани канали, корекције, кинете) израђују се узводно и низводно од пруге до главног одводног тока, у случају када се утврди да је протицање бујичних вода и проношење наноса кроз отворе пропуста и мостова отежано. (3) Регулациони канали морају да испуне сљедеће услове: а) ново корито мора да пресијеца пругу под правим углом, б) усвојени профил попречног пресјека канала мора бити исти на цијелој дужини канала и в) канал се изводи до главног одводног тока са котом ушћа вишом од нивоа мале воде, приближно на коти средње мале воде у главном одводном току. (4) Одржавање регулационих канала састоји се у чишћењу мањих депонија наноса, у брижљивом одржавању кинета и уклањању штетне вегетације у земљаниим каналима. (5) Ради спречавања ерозије дна у земљаним каналима користе се консолидациони појасеви у висини дна корита, дно се облаже, а ако се желе повећати протицајне брзине воде, канал се облаже каменом или бетоном.

Слика 34 – Преграда са слапиштем без бучнице

Слика 35 – Ојачање оштећене преграде у слапишту и са крила габионима

Слика 36 – Пловећи сплав за заштиту преграда

Слика 37 – Ојачање и надвишење габионима преграда склоних рушењу

3. Биолошко-технички радови и мјере

Члан 105.

(1) У случају развоја ерозије на брдским падинама (бразде, јаруге), односно продукције наноса на сливу бујичних токова примјењују се биолошко-технички радови, који обухватају просте преградне грађевине за стабилизацију корита јаруга у комбинацији са радовима на пошумљавању и затрављивању еродираних брдских падина и косина обала.

(2) Надлежне службе прате процесе из става 1. овог члана и предузимају сљедеће мјере:

а) у почетној фази развоја ерозивних процеса захтијевају од надлежних органа локалне заједнице да се земљиште на падини изнад пруге обради у појасевима ширине 20 m до 50 m, у зависности од нагиба падине, при чему се распоредом плодореда спречава разорно дејство воде која се слива низ падину, а један од три појаса плодореда мора бити под травним покривачем од смјесе класастих трава и махунарки (Leguminosae), б) постојеће бразде и јаруге, ако су мањих размјера, планирају се у нивоу терена, а у случају да су бразде и јаруге јаче изражене, косине јаруга се шкарпирају у блажем нагибу, да би се омогућило спонтано развијање вегетације или се формирају сјетвом погодне смјесе трава, односно садњом шумских садница, в) када је брдска падина нападнута ерозијом јаког интензитета, пошумљавање се врши у комбинацији са техничким радовима за заштиту земљишта од ерозије и успоравање сливања оборинских вода,

г) пошумљавање еродираних терена врши се у зависности од климатских и педолошких услова подручја са сљедећим врстама шибља и дрвећа: багрем, црни бор, бијели бор, алепски бор, приморски бор, црни јасен, црни граб, бреза, храст китњак, горски јавор и на влажним теренима тополе, врбе, јове и амерички јасен,

д) слабије еродиране падине пошумљавају се садњом садница у јаме дубине од 30 cm до 50 cm, жиле се покрију плодном земљом из горњег слоја, а у јаругама врло стрмих обала прво се пијуком ископају рупе, а затим се дрвеном садиљком учвршћују саднице и

ђ) врбе и тополе саде се резницама од двогодишњих избојака дужине 30 cm до 80 cm, са 3 до 5 пупољака, тако да се у меком и влажном земљишту резнице постављају у земљу, а један до два пупољка остају на површини, док се у тврдом земљишту претходно садиљком избуше рупе.

Члан 106.

(1) Јако стрме падине, са појавом линеарне ерозије (бразде, јаруге) или гдје је педолошки слој врло плитак, прије примјене вегетације санирају се израдом контурних ровова, градона и ретензионих појасева, при чему се контурни ровови примјењују на јако еродираним и стрмим падинама, а градоне на блажим и мање еродираним падинама.

(2) Контурни ровови се користе за директну заштиту дубоко изјаружаних стабилних падина, а при пројектовању и извођењу ових радова потребно је придржавати се сљедећег:

а) одређеног одстојања, да се покрију голе површине између шума, сијена и вододерина,

б) ровови се копају дуж изохипса са хоризонталним дном, редовно у систему,

в) међусобно растојање одређује се зависно од капацитета ровова и израчунате количине воде,

г) у кориту ровова планирају се преграде, односно мали попречни насипи (еквилизери) на одстојањима 6 m до 12 m, чија је круна нижа од насипа рова,

д) сваки ров се с обје стране ослања на реципијенте за воду (вододерине, увале, чврст камени терен, шума),

ђ) стандарди контурни ров (слика 38) треба да прими 75% од максималне количине воде, која се очекује са интензитетом од 50 mm/h, с тим да се остатак не прелива преко насипа, већ одлива подужно, е) суперстандардни ров је капацитета два до десет пута већег од стандардног типа, ж) семистандардни ров мора да задржи око 50% од очекиване количине воде са интензитетом од 50 mm/h и з) контурни ровови се изводе од вододјелнице па наниже.

(3) Градони (степенасте терасе) се користе за сливања воде низ падине за вријеме пљускова, а при пројектовању и извођењу градона води се рачуна о сљедећем: а) израђују се по линији изохипса, б) размак градона износи 3 m до 5 m (и до 8 m), односно међусобна висинска разлика износи 1 m до 3 m, што зависи од нагиба падине и отпорности тла на ерозију, в) ширина градона је 0,5 m до 1 m, г) тераса има нагиб према падини 30% , д) са доње стране градони се не осигуравају на блажим падинама (слика 39а), а на стрмим и кршевитим теренима осигуравају се против спирања бусенима, плетерима (слика 39б), живицом или облогом од крупнијег камена (слика 39ц), ђ) морају се везати за одговарајуће реципијенте, е) земља у градонима растреса (прорахлити) до дубине 40 cm до 50 cm и ж) израда градона по правилу почиње од вододјелнице па наниже.

Слика 38 – Стандардни контурни ров

Слика 39 – Градони

Члан 107.

(1) Ретензиони појасеви од живих плетера (слика 40а) примјењују се на стрмим падинама, у паралелним редовима, кампадно, у размаку од 3 m до 5 m мјерено по терену, а плетери се израђују од врбовог или тополовог коља, које се оплете врбовим резницама (пруће), при чему је ради ефикаснијег оживљавања боље израђивати ниже плетере и вршити засађивање на заплаву иза плетера.

(2) Ретензиони зидићи (слика 40б) од камена у суво примјењују се на стрмим падинама, гдје матична стијена избија на површину, постављају се водоравно по линији изохипса, попријеко на правац сливања воде, а растојање између зидића одређује се у зависности од нагиба терена и развијености ерозивних процеса, на начин да се формирају сигурни ослонци за биолошке радове, који се постављају у границама од 10 m до 50 m, мјерено по терену.

Члан 108.

(1) У дубоким јаругама великог подужног пада ради стабилизације корита јаруга против дејства ерозије водом (дубљење корита, обурвавање обала) врши се степеновање корита подизањем система мањих попречних грађевина од плетера или од камена, ублажавају нагиби косина, а затим се косине пошуме или затравне.

(2) Попречне грађевине од плетера могу бити: а) једноструки плетери (слика 41а) од врбовог и тополовог прућа и

б) двоструки плетери (слика 41б) од истог материјала, на дионицама тока гдје је дејство воде јаче или у ширим профилима корита.

(3) Приликом консолидације корита јаруга израдом плетера, ради веће стабилности система плетера, на сваких 50 cm до 80 cm уграђује се преградна грађевина од камена.

(4) Попречне грађевине од камена такозване рустикалне преграде (слика 42) изграђују се у јаругама и мањим токовима, тако да се камен обради само чекићем да добије солидно лежиште, а спојнице се залију цементним малтером. (5) За затрављивање косина користе се траве из породице класичних трава и махунарки, на кречњачком земљишту еспарзета (Onobrychis sativa), а на глиновитом земљишту жути звјездан (lotus corniculatus).

(6) Избор врсте трава, као и сјетва повјерава се одговарајућим стручњацима, при чему се бирају аутохтоне врсте трава, а сјетва се обавља на падинама и косинама у нагибу до 1:1, а на већим нагибима сјетва се обавља у плитким браздама (2 cm до 3 cm) на размаку 15 cm до 20 cm.

Слика 40 – Ретензиони појасеви

Слика 41 – Попречна грађевина од плетера

Слика 42 – Тип рустикалне преграде

4. Објекти за осигурање корита ријечних токова

Члан 109.

(1) У случају да је стабилност земљаног трупа пруге угрожена разорним дејством великих вода, врши се регулација ријечног тока и заштита косина насипа, односно терена на коме је положена пруга израдом различитих обалоутврда, паралелних и попрјечних грађевина, у зависности од сврхе која се жели постићи.

(2) Грађевине из става 1. овог члана одржавају се и по потреби адаптирају на сљедећи начин: а) обалоутврде (камени набачаји, камена наслага, калдрма, облога од камена, бетона, бусена, поплета, фашина, прућа, габиона) планирају се за утврђивање нестабилних косина обала и као ослонац обалама против подлокавања у ножици, а примјењују се на дионицама тока у правцу и у кривини,

б) ради постизања водонепропустљивости камених облога, спојнице се залијевају цементним малтером или се поплочавање (калдрмисање) изводи на слоју пијеска помјешаног са мазутом, а спојнице се постављају у правцу матице, да би се заштитиле од испирања,

в) у ширим профилима корита са ниским обалама, ефикасна и трајна заштита од ерозије постиже се наизмјеничном садњом црне јове и бијелог јасена или комибинацијом врбе и тополе, у виду дворедних или вишередних дрвореда, а испред дрвореда се поставља паралелно осигурање од простог или ојачаног плетера, као привремена заштита засада,

г) оштећење постојећих обалоутврда наступа усљед недовољне количине крупног камена у ножици или ситног материјала на приобалном дну, а поправка се врши тако да се повећа количина камена одређене тежине и приближно исте крупноће, као и да се већи и тежи комади набацују према водотоку, а камени набачај изводи се до мале воде или до радне воде која се налази на 0,5 m изнад средње мале воде,

д) конструктивно ојачање отпорности приобалног дна постиже се израдом јастука по дну корита, дебљине 30 cm, од крупних облутака или ситнијег камена димензије 75 mm до 150 mm у подлози и камена димензија већих од 20 cm у горњем слоју, при чему се ерозијом створена удубљења прије израде јастука испуњавају шљунком, а ако је приобално дно од ситног пијеска и муља, за осигурање ножице обалоутврда примјењује се оптерећен фашински мадрац,

ђ) за ефикасну заштиту од подлокавања користи се јастук од габиона или фашински мадрац дебљине 30 cm до 50 cm, чија дужина испред обалоутврде мора бити двапут већа од могуће дубине подлокавања, а у случају да је оштећење обалоутврде настало због дејства леда и таласа или пливајућих предмета, поправка се врши каменим набачајем за вријеме трајања велике воде, с тим да се каснија обалоутврда доведе у првобитно стање, као и да се клизање облога обалоутврде, изазвано било којим узроком, заустави побијањем шина, талпи, шипова у ножици и оптерећивањем ломљеним каменом и

е) приликом оправке оштећена обалоутврде изграђене од камена или бетонских блокова, изводи се подлога од природног или сијаног шљунка крупноће веће од 1,5 cm или у облику филтра од туцаника и пијеска.

(3) Паралелне или уздужне грађевине изводе се када се жели постићи формирање нове обале по утврђеној регулаторној траси, најчешће на спољној страни кривине и морају бити солидно изведене, а на узводном и низводном крају постављене у обалу и мјестимично за обалу повезане попречним грађевинама – траверзама.

(4) На слици 44 приказана су четири типа паралелних грађевина различитих система фундирања и то:

а) тип а) сачињава један ред габиона ослоњених на слој фашина од живог врбовог прућа, који је прикладан је за мале ријечне токове,

б) тип б) од габиона фундиран на јастуку, који се примјењује у ријечним токовима са ситним фракцијама наноса,

в) тип ц) примењује се за ријечне токове, који проносе крупан нанос и изводи се са осигурањима од каменог набачаја или са укопаним ребрима од габиона на сваких 10 m до 15 m и

г) тип д) представља конструкцију паралелне грађевине израђене од камена са подлогом од фашинског мадраца или без ње.

(5) Тип паралелних грађевина из става 4. овог члана, који ће се примијенити, зависи од материјала који се нађе у близини, од карактера ријечног тока и од отпорности дна корита.

(6) Одржавање паралелних грађевина углавном се своди на радове спречавања подлокавања усљед продубљивања дна ријечног корита поред грађевина, а ако је паралелна грађевина подлокана у ножици круте конструкције, предузимају се мјере без обзира на сезону и остале локалне услове, што се може урадити набачајем жичаних кошева ради блокирања подлокавања и затварања створених удубљења.

(7) Паралелне грађевине из става 3. овог члана оштећују се усљед леда, таласа или пливајућих предмета, а поправке се врше као и поправке обалоутврда на начин прописан одредбама члана 11. овог правилника.

Слика 43 – Облоге од камена

Слика 44 – Осигурање паралелних грађевина од подлокавања

Члан 110.

Попречне грађевине се користе у сљедећим случајевима: а) напери се користе за заштиту обала, корекцију ријечних токова свих

категорија, а напери не могу замијенити паралелне (уздужне) грађевине и не могу се примијенити у случају када се не може вршити сужење профила корита, зато што је корито водотока уско, што се не може мијењати линија обале или у случају да је обала нападнута попречним воденим струјама које се не могу спријечити,

б) напери се користе за скретање матице, на начин да је одбијају постепено и што је могуће мирније у жељеном правцу, а корекције водотока почињу узводно од мјеста гдје се показују оштећења обала,

в) напери се не изводе као изоловани објекти, већ у систему најмање од три грађевине, тако да код извршених регулација, главе напера изграђених у систему одређују нову линију обале, док се међупростори између напера постепено оземљавају ријечним наносима све до потпуног затрпавања самих грађевина,

д) засипање ријечним наносом простора између напера зависи од њиховог размака, положаја према матици (управних, узводно или низводно закошених), дужине и од тога да ли на глави имају крила у виду чекића,

ђ) глава напера је изнад нивоа мале воде или радне воде, а напер се може изградити и изнад коте велике воде у случају када се жели отклонити опасност заобилажења грађевине и оштећења обале, при чему се глава напера, ради ублажавања удара воде изводи у блажем нагибу, 1:3 до 1 :10, а коријен грађевине добро укопава,

е) класичан тип напера круте структуре од камена у цементном малтеру се примјењује у брдским токовима са јаком концентрацијом вучених наноса крупних фракција и гдје се не могу очекивати јачи процеси ерозије дна корита, при чему се грађевине морају добро фундирати,

ж) напери од жичаних корпи постављају се директно по терену по претходно испланираном лежишту до коте најнижих депресија корита или се у подлогу положи јастук од жичаних корпи ради осигурања главе напера од ерозије по дну ријечног корита (слика 45),

з) ерозијом створена удубљења од преливне воде на низводној страни, као и код главе напера, испуњава се ломљеним каменом,

и) напери без јастука у подлози примјењују се у брдским токовима, чије је корито изграђено од крупних фракција наноса или као допуна већ изграђених система грађевина,

ј) засипање наносом између напера убрзава се накнадним радовима, односно изградњом допунских грађевина краћих дужина и продужењу крила код главе напера и

к) прагови-преграде примјењују се за фиксирање ријечног дна од даљег продубљивања, као и за заштиту подужних грађевина од подлокавања, а изграђују се од каменог набачаја или у виду зида од камена или бетона.

Слика 45 – Напер од габиона

5. Ријечно корито и регулациони објекти код мостова

Члан 111.

(1) Служба одржавања пруга прати промјене режима тока узводно и низводно од моста, промјене профила ријечног корита и предузима одговарајуће мјере, као и по потреби изводи регулационе радове и објекте.

(2) Служба одржавања пруга из става 1. овог члана предузима мјере у циљу заштите ријечних и обалних стубова од подлокавања, а ради обезбјеђења функционалности и стабилност мостова и пропуста.

(3) Интензитет подлокавања из става 2. овог члана зависи од брзине воде и отпорности материјала од којег је изграђено дно ријечног корита, а што је посебно изражено код стубова без узводног кљуна, у случају веће закошености стубова према правцу тока велике воде, као и код мостова са већим бројем малих отвора.

(4) Повећану опасност од подлокавања стубова узрокују већи пливајући предмети као што су стабла, санте леда, потопљени предмети, блокови стијена, остаци порушених стубова, конструкција или слично.

(5) Ради спречавања продубљивања ријечног дна у рејону моста, предузимају се сљедеће радње: а) у случају бујичних токова, дно ријечног корита се калдрмише, а ради спречавања стварања скока (слап) на низводном крају плочника, који је зачетник регресивне ерозије, израђује се праг – преграда или најмање камена наслага од крупних блокова камена, б) дно мањих ријека може се заштити каменим набачајем, уређајима од жичаних корпи (габиони) и комбинацијом камена и фашина,

в) ерозивна пролока (јама) испуњава се прво слојем пијеска, затим шљунком и евентуално крупним каменом, с тим што се ова операција понавља и испитују посљедице које оваква осигурања могу изазвати (величина успора, непожељно повећање брзине воде, непожељно усмјеравање струјница, стварање претходног вртложења),

г) ако је ерозија узнапредовала, користи се подзиђивање стубова, постављање шипова свих врста, па чак и инјектирање у шљунчану масу испод подлоге стубова,

д) начин заштите дна великих ријека у подручју мостовских стубова одређује се након детаљног утврђивања узрока и величине оштећења насталог у кориту, а могу бити сљедећи:

1) попуњавање продубљења шљунком у случајевима када водоток не носи шљунак, 2) камени набачај од мјешавине ситног и крупног камена у довољно широком појасу око стубова, када је нападна снага тока већа и

3) на мјестима гдје је настало опште продубљење дна корита, заштита се постиже израдом фашинског мадраца посебне конструкције оптерећеног каменом, који опкољава стуб у појасу довољне ширине, а слична конструкција се може примијенити и код обалних стубова (слика 46),

ђ) мостовске кегле могу бити нападнуте и подлокане повратном водом, која се са инундације враћа под мостовски отвор, а непосредна и неодложна заштита у хитним случајевима постиже се каменим набачајем или убацивањем жичаних корпи и

е) за трајну заштиту изграђују се додатне грађевине, којима се воде (оне са инундације и оне што теку коритом) уводе под мост, а такође и изводе низводно од моста.

(6) Као превентивну мјеру заштите од ерозије (продубљења) ријечног дна у близини мостова и на токовима, предвиђена је забрана експлоатације шљунка и пијеска из ријечног тока, као и спречавање одгађања у близини мостова отпадних материјала из каменолома. (7) Регулациони радови и објекти, који се користе ради побољшања протицаја у отвору пропуста и мостова су: а) чишћење отвора од наноса и растиња, одржавање ријечног корита и регулација на одређеној дужини ради осигурања функционалности свих радова, б) изградња усмјеравајућих грађевина (насипи, струје и паралелне грађевине, напери, узводни и низводни кратки насипи у виду бркова) ради побољшања стања струјне слике у профилу моста и у непосредној близини, в) просјецање окука са узводне и низводне стране од моста, г) изградња нових или надвишење постојећих пратећих насипа узводно од моста, д) проширење мостовског отвора и ђ) подизање мостовске конструкције, ако је ниско положена и смета протицању великих вода, а под условом да су сви остали услови задовољени или у случају да се другим радовима не може постићи несметано протицање великих вода испод моста.

(8) При вршењу радова из става 7. овог члана, води се рачуна о дубини фундирања, јер се поправком режима ријечних токова повећава протицање брзине у профилу моста, а самим тим и опасност од ерозије, односно спуштања дна ријечног корита.

Слика 46 – Заштита обалног стуба од продубљивања дна

5. Заштита мостова од леда

Члан 112.

У ријечном току на којема се ствара ледена кора, предузима се заштита моста на сљедећи начин:

а) разбијањем ледене коре узводно и низводно од моста и омогућавањем да ледене санте отпливају у низводном правцу и

б) минирањем нагомиланих ледених маса узводно од моста и омогућавањем да ледене масе отпливају у низводном правцу.

6. Заштита пруга од утицаја језерских таласа

Члан 113.

(1) За заштиту пруга од ударне снаге језерских таласа, изводе се према мјесним приликама, грађевине које се користе да се разбије и умањи ударна снага таласа, као што су: а) труп од камена са јаком облогом, б) посебне заштитне грађевине – валобрани и в) набачај крупних камених или бетонских блокова испред ножице трупа. (2) Исисавајуће дејство таласа спречава се израдом филтера испод камене или бетонске облоге, у коме најситније честице дођу до трупа. (3) Начин заштите трупа пруге од осцилација нивоа вјештачких језера, у случају да су подлога и труп израђени од невезаних материјала, одређује се посебним пројектима.

7. Заштита пруга од завијавања

Члан 114.

(1) У случају када пада снијег, без вјетра и отежава редован саобраћај возова, снијег се уклања са колосијека чишћењем на начин како је регулисано посебним упутством за обезбјеђење саобраћаја у току зиме (Упутство 333). (2) Таложење снијега ношеног вјетром, у виду сметова на прузи, спречава се подизањем одговарајућих заштитних објеката, чији је задатак да задрже снијег испред пруге или да га пренесу преко пруге. (3) У циљу правилног одређивања положаја и димензија заштитних објеката за мјеста угрожена завијавањем утврђује се правац доминантног вјетра, брзина и јачина вјетра, да би се у крајњој линији могла одредити величина сњежног наноса.

Члан 115.

(1) Доминантан вјетар дува најчешће из једног правца, а правац вјетра за мјеста изложена завијавању одређује се вјетроказом и означава према странама свијета ружом вјетрова (слика 47).

(2) Брзина вјетра мјери се анемометром у m/sec, а приликом предузимања мјера заштите користи се највећа регистрована брзина вјетра.

(3) Јачина вјетра, као функција брзине, изражава се притиском вјетра на равну површину на коју вјетар дува управно, а притисак вјетра израчунава се из емпиријског обрасца: P = гдје је:

P – притисак вјетра у kp/m2

f – површина положена управно на правац вјетра у m2

v2 – брзина вјетра у m/sec.(4) Према брзини вјетра одређује се степен јачине вјетра по такозваној

Бофоровој скали.

Бофорова скалаСтепен Брзина до

m/sec Степен Брзина до

m/sec 1 1,7 7 15,32 3,3 8 18,23 5,2 9 21,54 7,2 10 25,15 9,8 11 29,06 12,4 12 преко 29,0

(5) Величина сњежног наноса зависи од: а) количине снијега који је нападао и нанесеног снијега, б) правца, брзине и трајања вјетра, в) конфигурације терена ближе и даље околине и г) пружних објеката, који су условљени трасом пруге или су накнадно подигнути.

(6) За угрожено мјесто утврђује се узрок наношења снијега и одређује величина завијавања према највећој утврђеној количини нанесеног снијега у метрима по дужном метру тог дијела пруге.

(7) Служба одржавања пруга помоћу елемената наведених у ставу 5. овог члана и користећи вишегодишње искуство обавља припреме и поставља заштитне објекте, који спречавају да сњежни наноси узрокују прекид саобраћаја.

Слика 47 – Ружа вјетрова

Члан 116.

(1) Под заштитним објектима из члана 115. став 7. овог правилника подразумијева се: а) преносни снијегобрани, б) стални снијегобрани, в) шумски снијегозаштитни појасеви и г) галерије.

(2) Преносни снијегобрани користе се на мјестима која су изложена вјетровима јачине до шест степени по Бофору, као и на мјестима гдје су сњежни наноси повремени и мање угрожавају саобраћај.

(3) Линија за постављање преносног снијегобрана одређује се за свако угрожено мјесто према елементима из члана 115. става 5. овог правилника, као и према висини самог снијегобрана, који се поставља од осе ближег колосијека, односно од горње ивице косине ниских усјека, на даљини од 8 до 15 пута висина снијегобрана.

(4) Снијегобрани се израђују од дрвета решеткасте конструкције (слика 48), са површинама шупљина 30% до 40% од укупне површине снијегобрана, а могу се израђивати и од прућа и жице.

(5) Манипулација са преносним снијегобранима врши се у складу са прописима који регулишу обезбјеђење саобраћаја у току зиме.

(6) Стални снијегобрани (непокретне преграде) подижу се на мјестима, која су зими стално завијана, гдје је отежан приступ и гдје теренски услови омогућавају подизање шумских снијегозаштитних појасева.

(7) Висина сталних снијегобрана, у зависности од степена завијавања из године са највећим сњежним наносом, креће се од 3 m до 7 m, а одстојање од ближег колосијека износи 8 до 12 висина снијегобрана, при чему се вриједности за висину, које се добијају из емпиријских образаца користе само оријентационо.

(8) Стални снијегобрани могу бити дрвени, од челичних стубова са дрвеним таблама, зидани или бетонски, а с обзиром на краткотрајност, дрвене снијегобране треба избјегавати и постављати само на неприступачним мјестима гдје други начин заштите не би био економски оправдан.

(9) Дрвене табле се с прољећа скидају и слажу у депо под кровом, а у јесен поново постављају.

(10) Шумски снијегозаштитни појас, као потпуна и трајна заштита од завијавања, подиже се на мјестима гдје се утврде стална завијавања и гдје теренски, педолошки и климатски услови омогућавају опстанак растиња.

(11) При подизању појаса из става 10. овог члана, потребно је придржавати се сљедећег:

а) растиње по врстама и распореду у цијелости мора испуњавати услове заштите, б) растиње за свако мјесто бира по врстама, тако да му педолошки и климатски услови потпуно одговарају, в) растиње мора бити издржљиво на повећани притисак снијега и вјетра, да подноси орезивање и има изданачку моћ, као и да подноси засјену сусједног растиња, г) дужина појаса одговара дужини завијаног дијела пруге, а на мјестима, гдје су завијавања већа и гдје се усљед дјеловања одраслог појаса, појављују мања скретања правца вјетра, дужина појас повећава се и до 20 m, д) ширина појаса одређује се за свако завијано мјесто према: 1) величини завијавања, и то из године када је утврђено завијавање са највећим сњежним наносом,

2) употријебљеним врстама растиња и њиховом распореду,3) педолошким и климатским условима,4) конфигурацији терена ближе и даље околине,5) јачини и правцу вјетра и

6) висини сњежног наноса. ђ) разни обрасци за одређивање ширине појаса користе се само оријентационо, јер не укључују све елементе који утичу на величину завијавања и на начин и могућности задржавања снијега у појасу, е) ширина појаса креће се од 10 m до 25 m, осим на мјестима, која су изложена врло јаком завијавању, а имају и веома неповољне теренске и климатске услове, гдје ширина појаса мора бити већа од 25 m, ж) висина појаса у цјелини зависи од врста растиња, које га сачињавају и услова под којима се развијају, з) при избору врста растиња користе се аутохтоне врсте, и) распоред растиња у појасу планира се на начин да појас буде приземно непробојан, а при врху продувни, при чему се задњи ред шумског појаса, који је најближи до пруге сади на даљини од 15 m до 25 m од ближег колосијека и најмање 4 m од горње ивице усјека, у зависности од рељефа терена, ј) избор врста и распоред растиња у шумском снијегозаштитном појасу у сваком конкретном случају одређује стручњак из ове области, к) када тло и климатски услови то дозвољавају, умјесто шумског снијегозаштитног појаса гаје се корисне пољопривредне културе, које имају функцију снијегозаштитног појаса и л) одржавање шумских снијегозаштитних појаса састоји се у окопавању, попуњавању, орезивању, формирању, заштити од гљива, инсеката и дивљачи и спроводи се у току двије до три године редовно, а касније према потреби. (12) Галерије и вјештачки тунели подижу се ради обезбјеђења саобраћаја на дијеловима пруга, гдје су завијавања изузетно велика и дуготрајна, а с обзиром на конфигурацију терена, не постоји могућност да се заштита спроведе на други начин.

(13) Снијегозаштитни објекти се сваке године прегледају и у случају потребе, врше се оправке.

Слика 48 – Преносни снијегобран

8. Обезбјеђење пруга од сњежних лавина

Члан 117.

(1) У случају покретања сњежних маса у виду лавина, које угрожавају пругу и објекте, предузимају се сљедеће радње: а) спречава се стварање лавина,

б) скрећу се лавине од пруге и в) штите се угрожени дијелове пруге.

(2) Све грађевине за обезбјеђење пруга од лавина одржавају се на начин да се прије почетка сезоне лавина прегледају објекти, да би се предузеле мјере на одржавању, односно обнови оштећених или порушених објеката, а за вријеме сезоне обавља се надзор и предузимају одговарајуће мјере.

Члан 120.

Ради спречавања покретања лавина, постављају се препреке од камена, дрвета, старих шина, прућа и растиња на сљедећи начин: а) камене преграде (слика 49а) постављају се на оним теренима гдје има довољно камена, зидови се најчешће раде у сувом малтеру а на мјестима гдје су лавине честе и изразито штетне раде се и у цементном малтеру, б) дрвене преграде (слика 49б) постављају се на оним теренима, гдје је израда економски оправдана, а преграде се израђују од дасака, летава, тањих облица и слично, решеткасте конструкције и причвршћују се за дрвене стубове или стубове од старих шина,

в) преграде од прућа у виду плетера (слика 49ц) користе се на мјестима, гдје су сњежне падавине мање, лавине повремене и у мањем обиму угрожавају пругу, а плетери су добра заштита за засађено растиње, које касније формира заштитну шуму,

г) растиње се користи за ефикасно спречавање покрета сњежних маса, на мјестима гдје за то постоје теренски, педолошки и климатски услови, а да би се потпуно спријечило покретање сњежних маса низ падину, растиње се сади по принципу густе заштитне шуме, док се врсте растиња бирају на начин да имају дубок и разгранат коријенов систем, да су издржљиве на притисак снијега, на режим дуготрајне суше, ниске температуре, јак вјетар и на друге непогоде терене и

д) висина преграда одређује се према нагибу терена и количини снијега, као и према издржљивости материјала од којег се израђују, а на теренима гдје су лавине редовна појава, заштитне шуме се подижу под условом да се растиње сади између вјештачких објеката (преграда).

Слика 49 – Спречавање покрета лавина

Члан 121.

(1) Скретање лавина са природног правца спроводи се на мјестима гдје то теренски услови дозвољавају и гдје се скретањем од пруге постиже потпуна заштита пруге, а скретање се постиже постављањем преграда под углом од 30° до 60° према правцу кретања лавина. (2) Преграде за скретање лавина најчешће се израђују као суви зидови, а на блажим падинама земљани насипи или дрвене преграде, при чему се земљани насипи са стране тока лавине заштићују обложним или потпорним зидовима.

Члан 122.

(1) У мјестима гдје се лавине не могу спријечити да доспију на пругу, подижу се заштитни објекти у облику галерија или вјештачких тунела различитих типова од импрегнисаног дрвета, челика, армираног и преднапрегнутог бетона, посебно или у комбинацији, и који преводе лавине преко пруге. (2) За свако угрожено мјесто израђује се пројект, који мора обухватити сљедеће: а) галерије од импрегнисаног дрвета, као настрешнице постављају се на мјестима гдје су лавине мање и не носе са собом камен или земљу, а с обзиром на то да су запаљиве, морају се заштити премазивањем или облагањем лимом, б) осим у случају из тачке а) овог става потребно је предвидјети галерије од армираног бетона са еластичном или крутом арматуром или од преднапрегнутог бетона, в) ако лавина не носи камење и друге примјесе, бетонска плоча галерије у виду настрешнице може бити у непосредном додиру са лавином, г) на мјестима, гдје лавина носи камење и друге примјесе, бетонска кровна плоча мора бити заштићена насипом са калдрмом по површини и д) на мјестима, гдје се лавина преводи преко усјека, планирају се засведене грађевине у виду тунела, а изнад бетонског свода врши се насипање до линије падине и покрива калдрмом.

9. Заштита пруга од вјетра

Члан 123.

(1) Мјеста на пругама, која су изложена ударима вјетра, морају се заштитити ради обезбјеђења редовног одвијања саобраћаја. (2) За свако угрожено мјесто одређује се правац доминантног вјетра, брзина и јачина у складу са чланом 116. овог правилника. (3) Сметње возовима проузрокују вјетрови сљедећих брзина:

а) од 20 m/sec отежавају кретање возова, б) од 25 m/sec успоравају кретање возова, в) од 30 m/sec знатно смањују брзину возова и г) од 35 m/sec угрожавају кретање возова.

(4) На дијеловима пруге гдје дувају вјетрови брзине веће од 35 m/sec, а нису изграђени заштитни објекти, саобраћај возова се обуставља.

(5) За заштиту пруга од дејства вјетра, подижу се заштитни објекти, и то: а) зидови од камена, који се граде непосредно поред пруге, најчешће на

граници слободног профила, висине од 2,5 m до 3 m, б) шумски појасеви који се подижу на мјестима гдје то дозвољавају

теренски и педолошки услови, а ширина појаса креће се од 5 m до 15 m, са садницама на размаку од један до 1,5 m, при чему избор врсте садница зависи од климатских, теренских и других услова мјеста гдје се подиже појас и

в) други објекти према одобреној техничкој документацији.

VII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 124.

Ступањем на снагу овог правилника на подручју Републике Српске престаје да се примјењује 315 Правилник о одржавању доњег строја пруга, („Службени гласник ЗЈЖ“, број 10/94).

Члан 125.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: МИНИСТАР

Датум: Недељко Чубриловић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕПРАВИЛНИКА 315 О ОДРЖАВАЊУ ДОЊЕГ СТРОЈА ПРУГА

I ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ

Чланом 5. став 1. Закона о жељезницама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 58/01, 110/03, 59/08 и 24/12) прописано је да министар саобраћаја и веза доноси правилнике и упутства којим се прописују мјере и радње утврђене Законом о жељезницама Републике Српске.

II УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Овај правилник није усклађиван са ЕУ законодавством.

III ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ РЈЕШЕЊА

Правилником се уређује начин одржавања, редовне контроле и повремени прегледи доњег строја на жељезничким пругама у Републици Српској.

IV Правилник је објављен на интернет страници Министарства саобраћаја и веза дана 03.06. 2013. године.

V ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

За спровођење овог правилника нису потребна додатна финансијска средства.

МИНИСТАР

Недељко Чубриловић