5/17/2018 Pravilnik 316

1/31

5/17/2018 Pravilnik 316

2/31

ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH ZELEZNICA15-01.149/81

316PRAVILNIK

o tehnickim normativima za odredivanjevelicina opterecenja ikategorizacijuzeleznickih mostova, propusta iostalihobjekata na zelezolckim prugama

Vazi od 18. 64. 1992. godine

BEOGRAD1992.

5/17/2018 Pravilnik 316

3/31

Za O f ) Q j pravillljk nadlelall Je Saoezn; :muod za standardizaciju

Objavljeno u "SIu! benom listu SFRJ" br. 23/92 .Objavlj cno u "slufbenom g1asniku ZJ2" br. 5/92.

V. d. glavaog j odgovornog urednikaRad(J I )Q1I B l l la j i ,;

Tehnicki urednikS l a t/ ic a J o s if o v ic

Tira!: 400 primeraka

Izdaje lsrampa: Zavod za novinsko-Wlaval!kuipropagandnu delatoost .rz,11001 Beog rad, Nemanjina 6 , postansk i prcgr adak 498

2

SADRtAJI. OPSTE ODREDBE ..II. OPTERECENJA OBJEKATA ..

1. Podela opterecenja j uticaja ..2. Kombinacije opterecenja ..m . OSNOVNA OPTERECENJA I UTICAlI ..

Strana788910

1. Stalna opterecenja 102. Optereeenja od prodnaprezanja 183. Uticaji skupljanja it~nja betona 184. Pokretno optereeenje od VOla 185. Dinamifki uticaji 306. Cen trifugalna sila 347. Opterecenje pdaaih staza (za proraeun staza) 368. Opterecenje u toku gradenja 37

IV. DOPUNSKA OPTERECENJA [ UnCAlI 37L B~ni udari "............................................................. 372. Silt tr enja u leZiAtima "....................................................... 373. Sile' kofenja ipokrelanja VOla 384. Optereeenje vetrom 425 . Utica; temperatumih p romena irazlika 466. Moguei pokreti gradevinskog tla (pokretanje temelja) . 50

V. POSEBNA OPTERECENJA I UTICAJI 501. Udari vozila 0 oslonacke delove mosta . 502. Uticaj leda 523. Uticaj prekida voznih vodova kontaktne mrde 534. Se izmi fke s il e 545. Uticaj isldizouCa f.elezn.ifkih vozila na m ostu 54

VI. KATEGORIZACIIA OWEKATA 551. Opste odredbe , ..2. Postupak kategorizacije .

VII. PRELAZNE I ZA VRSNE ODREDBE ..

5557583

5/17/2018 Pravilnik 316

4/31

IZMENE I DOPUNE, ISPRA VKE ITUMACENJARedni broj Objavljeno u

izmene Predmet "Sluzbenom glasnikui ispravke tuma- Zajednice J~"dopune ~nja broj godinal 2 3 4 5 6

I

4

PREGLEDradnih mesta koja moraju biti snabJlevena

ovim pravilnikoma) Saobracajna delatnost:

- za izradu propisa u 2:TP iZ12:- za organizaciju inadzor uZTP iZJ Z- bibliotekab) Delatnost gradenja iodrzavanje pruga:

- S e f prufne deonice- pomocnik - zamenik sefu pruzne deonice- voda pruznih radova- skolski instruktor- kontrolor unutrasnje kontrole- za izradu propisa u ZTP iZJZ- za organizaciju inadzor u ZTP i ZJZ- biblioteka

5

5/17/2018 Pravilnik 316

5/31

Na osnovu clana 80. Zakona 0 standardizaciji ("Sluzbeni l istSFRJ", br. 37/88 i23/91), direktor Saveznog zavoda za standardizacijupropisuje

316PRAVILNIKo TEHNICKIM NORMA TIVIMA ZA ODREDIV ANJE VEUCINA

OPTERECENJA I KATEGORIZACIJU 2.ELEzNICKrnMOSTOV A, PROPUST A lOST ALIH OBJEKAT A

NA 2.ELEZNICKIM PRUGAMA

l OPSTE ODREDBEClan 1. .

Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za odredi-vanje velicina opterecenja ikategorizaciju zelezniekih mostova, pro-pusta iostalih objekata na zeleznickim prugama, kao ina industrij-skim prugama i kolosecima na kojima saobracaju vozovi, za brzine do160km/h,

Clan 2.Pored objekata navedenih u clanu 1. ovog pravilnika, ovaj pravil-

nik se primenjuje ipri proracunu objckata sa kombinovanim zcleznic-kO-drumskim saobraeajem,7

5/17/2018 Pravilnik 316

6/31

Clan 3.Podzelezaickim mostovirna, u smislu ovog pravilnika, podrazume-

vaju se nosece relicne, masivne ispregnute konstrukci je, sa ukupnimrasponom glavnih nosaea preko 5 m, na lezistima iii zglobovima,

Pod propustima, usmislu ovog pravilnika, podrazumevaju senosece konstrukcije sa ukupnim rasponom glavnih nosaca najvise 5 m.

Ako most H i propust nema izrazi ta lezista iii zglobove, graniea od5 m se odnosi na otvor,Pod ostalim objektima na zeleznickim prugarna, u smislu ovogpravi lnika, podrazumevaju se:1) nose e e konstrukcijesa zemljanom ispunorn ispod zastora, kao i

sve vrste konstrukcija koje ne prekidaju zemljani trup pruge;2) druge nosece konstrukcije u vidu rnostova preko kojih prelazezeleznicka vozila.

II. OPTERECENJA OBJEKAT A1. Podela optereeenja iuticaja

Clan 4.Opterecenja iuticaji dele se na:1) osnovne (0);2) dopunske (0);3 ) posebne (P).Pod osnovnim opterecenjima iuticajima podrazumevaju se optere-cenja i uticaji koji se uvek javljaju na objektima, ito:1) stalna optereeenja;2) opterecenja od prednaprezanja;3) uticaji skupljanja itecenja betona;4) pokretna opterecenja od voza;5) dinamieki uticaji;6) centrifugalna sila;7) opterecenje pesackih staza (za proracun staza) ;8) opterecenja nastala u toku gradenja.Pod dopunskim opterecenjima iuticajima podrazumevaju se opte-

recenja iuticaji koji se javljaju povremeno H i su od manjeg znacaja, ito:1) bocni udari;2) si le trenja u lezistima; .3) sile kocenja isile pri pokretanju voza;

8

4) optereeenje od vetra;5) uticaji temperature;6) uticaji mogucih pomeranja gradevinskog tla. .Pod posebnim opterecenjima i uticajima podrazumevaju se optere-

cenja iuticaji koji sejavljaju slucajno U tokueksploataci je objekta, i to:1) udari vozi la 0 oslonacke delove mosta;2) udar itermieki pritisak leda;3) uticaj prekida voznih vodova kontaktne mrete;4) seizmieke sile;5) uticaji iskliznuca vozila ,

2. Kombinacije optereeeniaC lan 5 .

Objekti iz clana 1 . ovog pravilnika injihovi konstrukcioni delovimoraju se proveri ti na istovremeni uticaj vise razlici tih opterecenja.

Postoje sledece kombinacije opterecenja:OPi ODPs OOPI0 OPu

gde je:o - osnovna opterecenja,OD - osnovna idopunska opterecenja,OPu - osnovna iposebna opterecenja od udara vozila iprekida

voznih vodova kontaktne mreze,OPi - osnovna i posebna opterecenja usled iskliznuca vozila,ODPs - odnosna, dopunska iposebna opterecenja od seizmickih

sila, ODPI - osnovna, dopunska iposebna opterecenja od dejstva ledaClan 6.

Aka je u jednom delu objekta napon od jednog dopunskog optere-een]a veci ad napona odosnovnih opterecenja bez sopstvene tezine iopterecenja od prednaprezanja, to dopunsko opterccenje, zajedno sasopstvenom tezinom iopterecenjem od prednaprezanja, uzima se kaoosnovno optcrecenje,

Ako je jedan deo objekta, pored sopstvene tezine, opterecen samodopunskim opterecenjima, najvece dopunsko opterecenje uvrscuje se uosnovna opterecenja,

5/17/2018 Pravilnik 316

7/31

U toku gradenja, opterecenje ad vetra mora se uzeti kao osnovnoopterecenje.Saobracajna opterecenja pesackih staza za javnu upotrebu ( c 1 . 27.ovog pravi lnika) na ie]eznickim mostovirna moraju se uvesti:1) za peSacke staze, kao osnovno opterecenje;2) za sve delove mosta, kao dopunsko opterecenje,Ako se pored osnovnog javljaju i. dopunska opte recen]e , od do-

punskih opterecenja moraju se istovremeno uzeti sledeca optere-6enja:1) uticaji temperature iile pri koeenju ili sile pri pokretanju. Kada

se vrsi superpozicija sila dugog sinskog traka Ft sa siIom pokretanja iIikocenja, uzima se sarno polovina sracunate vrednosti si le dugog sinskogtraka Ft;

2) uticaji temperature i uticaji mogucih pokreta ternelja, iIi3) optere6enja ad vetra ibocnih udara sa uticajima mogucihpokreta temelja, ili4) si te koeenja iii sile pri pokretanju iuticaji mogucih pokretatemelja.U konkretnim slucajevima su moguce dopune kombinacija optere-cenja iz stava 5. ovog clana.Za signalne mostove merodavna je, po pravi lu, kombinaci ja osnov-nog idopunskog opterecenja.Za mostove u krivini moraju se uzeti istovremeno dejstva centrifu-galne sile i bocnih udara.Kombinacija osnovnog, dopunskog i posebnog opterecenja ad

seizmiekih sila odreduje se prema propisu 0 tehnickim normativirna zagradenje u seizmiekim podrucjima,

III. OSNOVNA OPTERECENJA I trncxn1. Statoa optereeenja

Clan 7.U grupu stalnih opterecenja spadaju:1) sopstvena tezina konstrukcije;2) tezina ostal ih delova tereta;3) stalni pr it isak zemlje;4) staini pri tisak vode;5) sile od voznih vodova.

10

1) Sopstvena teiina konstrukci jeClan 8.

Pod sopstvenom tezinom konstrukcije, u smislu ovog pravilnika,podrazuroeva se tezina svih delova nosece ioslonacke konstrukcije(nosaei, oporei i1.).sopstvena tezina konstrukcije izracunava se prema projektovanimdimenzijama izapreminskim masama datim u tabelama u standarduJUS U.C7.123.Sopstvena tezina konstrukci je izracunata prema stvarnim dimenzi-jama mora se u~rediti ~a pretpostavljenom t~zi?om. . .Proracun objekata lZ clana 1. ovog pravilnika mora da se ponovtako je razlika izmedu racunskih velicina sopstvene tezine istalnogtereta s kojim je vrsen proracun istvarnih velicina veta od 3 % uodnosu na ukupnu velicinu uticaja na konstrukciju iii njen deo.

2) Teiina ostalih delova teretaClan 9.

Tezinu ostalih delova tereta cine:1) tezina gornjeg stroja pruge (sine, pragovi, sigurnosne sine, zastorisl.), sa elementima datim u tabeli 1;2) zapreminske mase materijala, prema standardu JUS U.C7.123;3) na zasvedenim mostovima: tezina ceonih zidova ispune izmedu

Ceonih zidova, a za obalne stubove iezina kamene naslage iza stubovakoja se nalazi na istom temelju izmedu paralelnih krila. Ako je objektzasut nasipom, uvodi se ipritisak zemlj~;

Tabela 1Tezine po jcdnom koloscku (kN/m)

1. Tipovi voznih inaa) UIC 60 '" 1 ,20b) UIC 49 0,98c) VI C 4S 0,90

2. Koloseem pribor 0,403. Anniranobetonsld pragovi 4,584 . MO S lo vs ki drveni pragovi duiine 2 ;60 m 2,70S. Sigurnosne ine - uz.ima se njihova stvarna ldina, a kolosecni pribor premaovoj tabeli

11

5/17/2018 Pravilnik 316

8/31

4) tezina svih predmeta koji su postavljeni na most, odnosno kojemost nosi ,

Od tereta iz stava 1. ovog ~Iana moraju se posebno izdvojiti onikoji se ponekad mogu ukloniti (tucanik, kod opterecenja prednapregnu-tih mostova).

3) Stalni pritisak zemljeClan 10 .

Stalni pri tisak zemlje kao stalno opterecenje na zidove istubove, nanjibove teme1je ikrila uzima se u proracun prema stvarnoj raspodeli togopterecenja, ito:

1) stalan vertikalni pritisak zemlje je tezina zemlje koja leii nahorizontalnim inagnutim povrsinama objekta, povecana stalnim opte-recenjem Da povrsinu zemlje. U proraeun se uzimaju tezina zemlje iopterecenje koji se nalaze nad povrsinom osnove dela objekta koji seproracunava;

2) pritisci zemlje na stuhove i zidove usled stalno prisutnih zernlja-nih masa ieventual no opterecenih temelja mogu bit i:

a) aktivan pritisak zemlje - Ea;b) miran pritisak zemlje - Em;e) pritisak z eml j e usled zbijanja - Ez;d) potisak zemlje - Ep.Aktivan pritisak zemlje, u smislu ovog pravilnika, jeste najmanji

pritisak koji nastupa usled sopstvene tezine tIa i opterecenja na tlu izaobjekta. Aktivan pritisak zemlje uzima se kod popustljivih delovaobjekata koji se mogu tako zakrenuti jli pomeriti da u tlu nastupeklizne ravni, Pokreti zida dovoljni za nastanak aktivnog pritiska javlja-ju se, po pravilu, kod slobodno pokretljivih gradevinskih objekata narastresitom zemljistu i kod rostilja na sipovima. Kod raznih zidova, usIucaju srednje gustih do gustih nevezanih vrsta tla iu slucaju krutih dopolucvrstih vezanih vrsta tla, aktivni pritisak uzima se u obzir;

1) kada tangens ugla obrtanja oko tacke u nofici dostigne velicinu0,002;

2) kada tangens ugla obrtanja oko tacke u temenu dostigne velici-nu 0,005;

3 ) kada se pri paralelnom pomeranju stuba iii zida ostvari pomera-nje U =1 /1 0 0 0 v is in e stuba iii zida.

Miran pri tisak zemlje, U smislu ovog pravilnika, jeste pritisak oduticaja neporemecenog tla iopterecenja na tIo iza objekta, bez pokreta-nja zida.1 2

Miran pritisak zemlje izuma se za proracun kod delova objekatacija je veza sa susednim objektom tako .kruta. da po~ret u smeru pritiskazentlje nije mogue, npr. kod konzolnih knla, zanm kod oporaea saizralenim U iIi L-oblikom osnove temelja, iii kod krutih objekatajzmedu zidova temeljne jame. Ovaj pritisak se uzima u proracun i koddelova objekata kod kojih treba da se spreci svaki pokret u pravcupritiska zemlje i kod onih koji su fundirani neposredno na nepopustlji-vom stenovitom tlu, tako da je pokret u smeru pritiska zeml]e n emoguc ,Navedeni uslov se primenjuje u izuzetnim slueajevima, iza deloveobjekta koji su postavljeni preko krutog temelja od sip ova na steni,

Prit isak zemlje usled zbijanja ispune iz a zida uz ima se u p ro ra c un :1) za krute nepomerljive de love objekta (kod kojih se racuna sa

mirnim prit iskom tla)

2) za pomerljive delove objekta (kod kojih se racuna sa aktivnimpritiskom tla)

Vrednost pritiska zemlje usled zbijanja uz ima se u proracun ako Jeova vrednost vcca od drugih stalnih pritisaka zemlje. Ovaj pritisak seuzima da dc1uje na povrsinu koja se zbija. Ovaj pritisak se ne superpo-nira sa vrednostima drugih pritisaka zemlje (slika 1).

""0 \.\o N Pz>Pa(Pm)1 \ c - ,QJ"0 ",---> k: - \),_ \~ .Cl). . . .0.. ne uperporu0 ra se

P

5/17/2018 Pravilnik 316

9/31

zemlji. Smanjeni pasivni pritisak zemlje nastupa pri nedovoljnom po-kretu zida j manji je od pasivnog pritiska H i je veci od m i rn og p ri ti sk azemlje. Za puno akt iviranje potiska potrebno je visestruko vece pomera-nje objekta u odnosu na velicine deformacija od aktivnog pritiska.

Clan 11 .Ugao trenja izmedu zida objekta ila(ispune) zavisi od hrapavosti

zida, od nagiba terena iz a zida, od karakter ist ika zemljane ispune, iodmogucnosti pokreta izmedu zida i tla.

Kao graniene vrednosti ugla trenja p koriste se velieine date utabeli 2.

Tabela 2

Hrapavost dodime povrsine zida Nevezana ivez.a.natlaGrubi zidovi (aeobradene inazubl jene povrs ine betoeelika idrveta) p~2/3 I J I 'Manje grubi z idov i p~ 1 /3 I J I 'Zid sa bitumenskim premazima i sa izolacionim sloje-vima od bitumenskih materija iii rastegljivih plastic-nih materijala, u slueaju jake masne ispune iu slu-Cajn jake raskvasenog t la p= o

gde je Ij) racunska vrednost ugla unutrasnjeg trenja dreniranog tla.

Manje grubim zidovima smatraju se iobloge stubova od postoja-nih plastieno nedeformabilnih ploca od sintetike, kao i zidne povrsineod vrlo gustog betona izradenog iza oplate od struganih inauljenihdrvenih talpi iii od eelicnih iii glatkih sintetiekih ploea . .

Obieni izolacioni premazi, koji nisu izradeni na bazi bitumena iiiplasticne sintetike, ne uticu na svojstva zida, odnosno na ugao trenja. Uslucaju fundiranja na steni ne uzima se obzir uticaj trenja zida ila.

Karakterist icne vel icine t la odreduju se na osnovu geomehaniekihispitivanja.

Ako se za odredena gradevinska podrucja raspolaze karakteris tika-rna tla koje su dobijene ranijim geomehanickim ispitivanjima za grade-vinske objekte u susedstvu,one se mogu primeniti ukoliko se mogupretpostavi ti ravnomerna svojstva tIa. Ako navedeni podaci nedostaju,mogu se uzeti prema standardu JUS U.C7.123, ali sarno za prethodneproraeune,

Pri tisci zemJje na zasvedene objekte icevi uzirnaju se u proracunprema stvamom stanju slojeva zemljista, a prema metodama mehanike tla.14

Cevi mogu biti po vrsti krute, polukrute isavitljive, a po funkciji -cevi sa pritiskom icevi bez pritiska, .

Ako nedostaju bliZi podaci oslojevima ivisini nadsloja, za prora-cun se uzimaju:1) za vert ikalni pritisak - pritisak zemljane pr izme visine doh=3 L' (L' - otvor objekta):

2) za bocni pritisak - boeni pritisak zemlje opterecene slojemzemlje visine do h=3 L' iznad t emena svoda,

Clan 12.Vrednosti aktivnog, mimog pri tiska zemlje ipotiska zemlje rae una-

ju se prema grafiekim i analitiekim metodama mehanike tla. Odrediva-nje vel icine aktivnog, pasivnog imirnog pri tiska zemlje analit iekimputem, po pravilu, zasniva se na metodi granicnih vrednosti po Cou-Iombu, uz sledece pretpostavke:

1) objekat je krut, tj. pomeranja su moguca usled obrtanja u noziciiernenu i usled paralelnih pokreta;2) povrsina kl izanja je ravna;3) temeljno tlo je homogeno;4) komponenta pritiska od uticaja kohezije uzima se U obzir sarno

ako se dokaze da je to realan unutrasnji otpor tla prisutan u svimuslovima eksploatacije objekta.

Eah, ph =0,5 . 'Y h 2 Kagh, pgh +h C' .Kach, pchEav, pv =Eah, ph' tg (oa, P - e x)

.. oo~W+~Kagh, pgh= [cos! e x. 1+sin ( q > ' oap) si n (q > + ~ ) J 2- cos (11- oap) cos (11+~)

Kach,pch 2.cos q > ' . cos p .' (1- ig 0:. tg Pl ' cos (11- oa, p)1sin ( q > ' oap+ 0:+ P )

_ Eah, phEa,p cos (o:-oa, p)Eo =Eoh =0,5 h2 'Y ' (t=-sin q > ' )

gde je;Eagh - horizontalna komponenta aktivnog pritiska,Epgh - horizontalna komponenta pasivnog pritiska,Kagh - koeficijent aktivnog pritiska,

15

5/17/2018 Pravilnik 316

10/31

Kpgh - koeficijent pasivnog pritiska,Kach, pch - koeficijent u~dca kohezije,Eoh - horizontalna komponenta mirnog pritiska,y - raeuaska vrednost specificne tezine t la,

5/17/2018 Pravilnik 316

11/31

5) Sile ad voznih vodovaClan 14 .

Za vozni vod koji je pricvrseen na konstrukciju mosta iii stubkontaktne mreze na rnostu pri proracunu se uzirna u obzir sila od20 kN u pravcu voda.

2. Opterecenja od prednaprezanjaClan 15 .

Sile prednaprezanja usled projektnih uslova oslanjanja ili prethod-nag opterecenja uzimaju se u proraeunu prema propisu 0 tehniekimmerarna iuslovima za prednapregnuti beton.

3. Uticaji skupljanja it~enja betonaClan 16 .

Uticaji skupljanja i tecenja kod arrniranobetonskih mostova uzi-maju se u proracun prema propisu 0 tehnickim normativima za beton iarmirani beton.

Za rnostove od prednapregnutog betona ispregnute mostove ov iutieaji se uzimaju prema odgovarajucim propisima za proracun tihkonstrukcija.

4. Pokretno optereeenje ad vozaClan 17.

Za proracun ikategorizaciju objekata na prugama norrnalnogkoloseka koriste se sledeca opterecenja:

1 ) za projektovanje novih objekata:Serna opterecenja VTC7 [ (prema clanu 18. ovog pravilnika) ;

- Serna SW/O (prema clanu 20. ovog pravilnika);- klasifikovana sema opterecenja UIC71 (prema clanu 19. ovog

pravilnika);- seme teskih vozila SW/l i SW/2 (prema c 1 . 21. i 22. ovogpravilnika);- 2) za kategorizaciju postojecih objekata:- seme vozila za kategorizaciju objekata (prema clanu 22. ovog

pravilnika);18

_ seme teskih vozila(prema clanu 21. ovog pravilnika).Uticaji dobijeni od Serna opterecenja utvrdeni ovim pravi lnikom

mnoze se dinamickim koeficijentorn koji je dat u clanu 25. ovogpravilnika.

S ema o p te re c en ja VIC 71Clan 18.

Serna opterecenja VIC 71 koristi se kao idealizovano projektnooptereeenje na magistralnim iostalirn prugama Ieda.(sli~a .~).Serna ~postavlja na most ili na delove mosta, tako da trazeni uticaji (momentiSOkN/m 50kN 250kN 50A;M III 8QkN/m

16 16Stika 3.

80kNlm 4250 kN

Slika 4.savi janja, poprecne si le, normalne sile, site na osloncima itd.) dostignusvoje najveee pozitivne ili negativne vrednost i (sl ika 4) .V tu svrhu, brojkoncentrisanih sila seme se, po potrebi, smanjuje, a jednako podeljenooptereeenje rastavlja, pri rernu se izostavljaju opterecenja koja zat r azene uticaje deluju rasterecujuce ( 8 1 . 5 do 8) .

Kod jednokolosecnih mostova sa zastorom, pri proracunu nosecihelemenata mora se uzeti u obzir odstupanje od projektovane osekoloseka za 10 em.

3250kNf c ! ! r 4Stika 5.

19

5/17/2018 Pravilnik 316

12/31

aOkN/m 4250kN

Slika 6.80kN/m 4250kN 80kN/m 80 kNIm

300 30Slika 7.

80kH/m 4-250kN MkN/m

35 35 35Shka 8.

U semi opterecenja, koncentrisane sile se za glavne nosace kon-strukcija sa zastorom smeju zameniti jednako podeljenim opterecenjem(stika 9), po d uslovom da pripadajuca uticajna povrsina ima isti pred-znak u duzini od najmanje 10 m.

1 56 k N /m

proiz volinod u z inaproizvolj noduzina 6.40 m

Slika 9.

Kod nosecih konstrukcija sa pragovima, a bez zastora, koncentri-sane sile se smeju rasporediti svaka na tri oslonacke tacke sina (na trisusedna praga), po datoj S e m i (slika 10).

O,25P11 0 ,60 m 1 O,60m 1S lik a 1 0.

Za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije sa zastorom, semaopterceenja u gornjoj ivici kolovozne konstrukcije zamenjuje se sledc-cirn povrsinskim raspodeljcnim opterecenjem sirine 3,0 m:

1) 52 kN/m2 na duzini 6,40 m umesto koncentrisanih sila;2) 26,7 kN/m2 umesto jednako podeljenog opterecenja.Za proracun mostova sa dva koloseka, kao saobracajno opte-

reeenje za svaki kolosek uzima se puno opterecenje seme optere-cenja.

5/17/2018 Pravilnik 316

13/31

Za proracun mostova sa vise od dva koloseka, kao saobracajnoopterecenje uzima se nepovoljniji od sledeeih slueajeva:

1) puna opterecenje po dva koloseka u najnepovoljnijoj kombina,ciji, bez opterecenia ostalih koloseka, iii2) 75% od punog opterecenja na svim kolosecima u najnepovoljni-jem poloZaju.

K la sif iko va na s erna V IC 71Clan 19.

OptereCenje UIC 71 dato na slid 3 moZe se smanjiti iii povecati poshod no odobrenoj redukciji, sa sledecim faktorima:

1,1-II0.75; 0,83; 0,91; 1,00; 1,10; 1 , 2 1 ; . 1,33.,. 1,1-ngde je ."n" prirodni broj,

Za proracun sa redukovanorn semom DIC 71 primenjuju se odred-be 61aoa. 18.ovog pravilnika,Ako se primeni klasifikovana sema, sva opterecenja koja su ufunkciji od krne VIC 71, ill su iz nje izvedena (centritugalna sila, boeniudar, sila kocenja, udar ieleznickih vozila, sila iskliznuca ZeJezni~kihvozila, posredni uticaji preko tla na objekat), mnoze se primenjenimfaktorom klasifikacije,

133 KN/m l 1 3 3 K N /m '1 1 1 1 I I 1 1 1 1 1 1 I 1 1 I I U I I I I I I I ] I f 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1l 1'5.000 l l 15.0rn l.300> [ '1 1 1

Slika 1 1.

Serna op t e reeen j a SK70Clan 20 .

Objekti sistema kontinualnih nosaea sa poljirna raspona od 5do 35m, koji se projektuju za emu opterecenja DIC 71, morajuse proveriti iza emu SW/O, a prerna st. 2. i3. clana 21. ovog pravil-nih.

S eme . te s ki hv o z il a(;lan 21.

Za projektovanje ikategorizaciju zelezni~ki.h mostov~ koris~e ~seme tesldh vozila SW/~2, SW/O, SW/l iSW/2"~shk.a 12 ) koje pokrivaju12. 20, 24 i32-osovinska vozila za prevoz specijalnih tereta,

110 kN/m' 110 kH/m'1 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 1 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 SW/-2l 1S.0 m ~ S.3 m ,~ 15,0 m ~ ,

133 kH/m' 133 ~N/m'1 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 1 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11L IS,Om ~ s , 3 m l IS.Om lill

SW/O

ISO kH/m' 150 kN/m'1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 I 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 SWll

l 17.0 m' 11 , 7,0 rn' l ,17.0 rn' l1 1150 kH/m" ISO kN/m'

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 1 1 1 1 1 1 1 I 1 1 11 1 1 1 1 1 I 1 1 1 1 11 1 1 1 1 1 I 1 1 I1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 1 1 SW/2~ 25,0 m , l 7,0 m' ~ 25.0 m' , l

S lika 12 - S em e tckih vozila

Pri projektovanju novih objekata iz tlana L ovog pravilnika, namagistralnim isvim novim prugama koriste se seme SW/l iSW/2.

Za kategorizaciju objekata iz clana l.ovog pravilnika koriste seSerne teskih vozila,Seme teskih vozila koje se koriste pri proracunu ne smeju seskraCivati ni deliti, a sarna sema se ne kombinuje istovremeno sa vucnim

vozilom iostalim teretnim kolima Pri tom se u proracun istovremenouzimaju uticaji sarno od jedne erne teskog vozila,

Dinamieki koeficijent u Semi teskog vozila je isti kao za semuVIC7t. Pri projektovanju visekoloseenog mosta, potrebno je proveritijedan kolosek sa semom teskog vozila, jedan kolosek sa semom UIC 71,a osta]i koloseci su neoptereeeni.

5/17/2018 Pravilnik 316

14/31

Uticaj dobijen od seme teskog vozila uporeduje se sa uticajem odseme UIC 71 iza proraeun se uzima merodavna vrednost.

Specijalna kola data u odredbi UIC 702, kao ikategorije mosta S2i83 iz tabele 16, potpuno su obuhvaceni semom opterecenja UIC 71.Seme vozila za kategorizaciju objekata

Clan 22.Pri proracunu postojecih objckata koriste se seme optcrecenja

vozova sastavljene od merodavnih vucnih vozila i teretnih kola zaodgovarajucu kategoriju objekata, pomnozene dinamickim koefici jen-tom iz clana 26 . ovog pravilnika. Serna opterecenja realnog vozilasastoji se od dye lokomotive i "n" vagona. Kao merodavno vucnovoziilo uzima se najteza lokomotiva koja saobraca na prugama odgova-rajuce kategorije(A-D4). Seme merodavnih vucnih vozila i teretnihkola date su na sl, 13 i14. Seme merodavnih vucnih vozila date su naosnovu serija lokomotiva u primeni na jugoslovenskim z.eleznicama(slika 15).

Opterecenja iz serne postavljaju se tako da izazivaju najvece uti-caje, pri cemu se, po potrebi, broj koncentrisanih sila vagona srna-njuje, jednako podeljeno opterecenje vagona se rastavlja, a brojvucnih vozila moze se, po potrebi, smanjivati. Pri tom se jed andeo uticajne linije moze ostaviti neopterecen ako to izaziva najveceuticaje.MERODA VNA VUCNA VOZILAPO KATEGORIJAMA M08TOV A

KA TEG O O PT ER EC E N JERlJA PO PO

OSOVIN_ l iKN DUZ INJ .{ l< I i ll I

A 59.0

yVUCNO VOZILO

A '-A" 140 .0 52 .0LOK. 731-000/100--] ! ! - - )

;' 9 .50 J': 250 ' 252 '. I 6a '2!!lJ I.1 '1 ~ 1 1

170.0LOX. 564 /greja n j0/1 1 1 1 1 ~7.00 ,r - - !

~t&5 ,.161 1

KATEGO OPTERECENJE yRiJA PO PO J VUCNO VOZILOOSOVIIU_lKH DUZINllJ

5/17/2018 Pravilnik 316

15/31

Kate-gorija

A

B1B2C2

C3

C402

D3

04

opte rece njepo 080- po d uz-vr m P nom metru[kN] p [kNI m]

1 6 0 5 0 l ~ o t; , ; . .. . . .. . & t _ - \ . . : . .~ ~ . ~ ' : : - o _ - - L f u , o ' - ' . . - - L . ; ! t . . . ; .. . ; : o ' - ! t, r e I l . s o _ _ _ . I _ - - - : - ; \ : - : - : ~ : : - - - - t . . .A . . . . ; O . . . . J . ! - 1 . 5 0 ~ !r l t B O ~ I - _ _ _ , . : . . 1 ~ = . ; : ~ ~ _ - 1 L : c l: : . : : B O : . . . . . t ~ . . . : . : : 1 . 5 : . . : : . o - l 1r ~ l~~1~_2 ~ 5 . : _ ~ - - - - - L + ~ 1 . 8 ~ o L l ~ t 5 ~ 0 4 1J . s o l 1 . ! ! ' ~ o - - l l l - - - - - : - l ' : " : ' ; ~ = = = ~ o ~ _ _ l I L ! ; lw ! : ! '! J l : . . .. ! I ; ; , ! J .5 0 y ~j : . 5 ( . J l . w = - = l ' - - - -- ' I ~ : :. ; . ;~ ~.. - - - - - l + r ; : . : 1 . w " " ' - " 1 c . , : , 1 . " " " 5 Q y lr s o l 1 . e o ; ; . ; ; . _ I ' _ _ - - l . . ; . ; . : ~ . : . . ; : : , - - - - - _ _ . _ l = ' h = O . L l . . . : . . : f . ; : . : 5 o ' - - - ! 1j L ' . s o l , . w . : : . . . . . . . . J * ' - - - = 5 . 9 : ; , : o - : - - _ - - - L : l 1 ~ w ' " ' I . . . : . : I . s. . . . ' _ i 1.. 12.50 ~

I S O 50

64

20 0 64

2 0 0 72

200

22 5 64

225 12

225Slika 15. - Merodavna teretna kola po kategorijama mostovaa = razmak osovina U obrtnom poslo1jnb = razmak izmedu spo ljne povrs ine odbojnika inajblize osovinec "" razmak izmedu unutrasnjih osovina

Clan 23.Pokretno opterecenje za nasute nosece konstrukcije ipotporne

zidove preraspodeljuje se na sledeci naein:1) saobracajno optereeenje za nasute konstrukcije smatra se po-vrsinskim opterecenjem u gornjoj ivici konstrukcije. Velicina povrsin-

skog optere6enja zavisi od visine nasipanja hu' Visina nasipanja h, jeodstojanje od gornje ivice praga do gomje ivice nosece konstrukcije, stim sto se nasutim nosecim konstrukcijama smatraju konstrukcije kodkojih je h..:::-O,5~m. ~a ~zuzetkom noseci~ .konstruk~ija od prefab~ik~~vanih profilisanih rehcmh elemenata, velicina povrsinskog opterecenjauzima se iz tabele 3.Povrsinsko optere6enje u poduznom pravcu koloseka uzima se zaproral::un:a) na duzini 6 ,40 m vrednosti pl (hu) iz ko lo ne 3 , odnosno 6 u tabeli 3,b) izvan podrucja 6,40 m vrednosti p2 (hJ iz kolone 4, odnosno 7 utabeli 3.Povrsinsko opterecenje upravno na kolosek uzima se za proracun:a) kod cevi prema koloni 3, odnosno 6 iz tabele 3 na sirini koja sedobija pod nagibom 1:1 (sIika 16);

Slika 16.b) kod drugih nasutih nosec ih konstrukcija:- na sirini b (hJ sa vrednostima tabele 3;- izvan sirina b (h u) do nagiba 1 : 1 sa O,3-strukim vrednostimatabele 3.

Tl lbela 3SIRINE RASPODELA b (bu) U m I POVRSINSKA OPTERECENJA p (bu), U kN/m2

KOD NASUTIH NOSECIH KONSTRUKCIJA,~hu(m) za jedan kolosek za dva kolosekaL b (h.) pi (hu) I p2(h..) b (b.) pl h,.) p 2 ( hu )1 2 3 'I 4 '5 6 7- 0,50 3,00 5 2 I 2 7 3,00 52 2 7_1,50 3,25 48 I 2 5 3 , 2 5 48 2 5

5/17/2018 Pravilnik 316

16/31

(nastavak tabele 3)hu(m) I U! jedan kolosek U! dva koloseka

, b (h,J I pi (hu) p2 ( h ., ) b (h.) p l ( h. ,) p2 (hul'I2,75 I 4,00 I 39 20 4;00 39 205,50 ! 7,80 I 20 10 5,90 26 1310,00 , 15,60 to 5 10,40 15 7,50!

I) Izmeda ovih vrednost i sme se vrsiti linearna interpolacija.2.) A ko se uzimaju u obzir transporti speciialnih jsola, ikod raspona l>6,40 m

povrs insko opter ecen je uzima se prema kolonama .3 i6.3) Pri p ro racunu nasu tih nosecih konstrukciia sa viSe koloseka uzimaju se puneseme

0optereeenja umesto 75 Y o po clanu 18. ovog pravilnikaVelicina povrsinskog optereeenja kod noseeih konstrukcija od

prefabrikovanih profi lisanih celicnih elemenata uzima se iz tabele 4.T al le la 4

IVisina nasipanja Vrednost raspodeljenog opterecenja

hu(m) (kN/ml)1,50 p =48!i,50 p = 30

2) opterecujuci irasterecujuci uticaj centr ifugalne sile na velicinuvertikalnog povrsinskog opterecenja kod koloseka u krivini uzirna se uobzir sarno do visine nasipanja od h, = 1,50 m;

3), pri proracunu pritiska zernlje na koloseku van rnosta kao uticajna zidove uzimaju se u obzir centrifugalna sila ibocni udar.

Bocni udar se raspodeljuje na duzinu od L = = 2 a + 4,0 m, gde je "a"slobodno rastojanje izmedu gJave praga izida. . Pri proracunu centrifu-galne site uzima se u obzir samo jednako podeljeno opterecenje semeopterecenja,

Pri proracunu horizontalnih si la boenih udara icentrifugalnih silaistovremeno se uzima U obzir udeo pritiska zemlje od vertikalnihopterecenja koji deluju na objekat. Princip proracuna izabran za prora-cun zemlje koristi se iza ova opterecenja,

Oblik raspodele optereeenja prikazan je na sl. ~7 i18.Na slici 17 prikazan je pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i

bocnih udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnogsacbracajnog opterecenja bez nadviSenja krivine, odnosno bez preras-podele vertikalnog saobracajnog opterecenja po sinama,2 8

P '::52KH/m2

S llk a 1 7.p=3,0 rn . p' (kN 1m ) kolosekaE.pb= p' tg (45 -

5/17/2018 Pravilnik 316

17/31

P= 156 kN/m kolosekaPi= 1,5 'P/l =p(a2-2 U' h)/(2'a2)+Pb '(h+O,7)/a (kN/rn) kolosekaP2 = 1,5' p~=P' (a2 -2, U h)j(2' a2)-Pb' (h +0,7)/a (kN/m) kolosekaE.p1b =PI' tg (4 5 _cp" 0,5)E.plb = Pl' tg (4 5 _cp" 0,5)eab (PI' Pb, S ') =2 [E'P1h +p rl . { Ph + S/ ) /P] /hp le ab= (P2' Pb' S') = 2 [E.p2h +p~. (Pb+ S')/p]/hpz

Pojedine velicine na sl . 17 i1 8 z na ce :P - vertikalno saobracajno opterecenje (linijsko opterecenje) poduznom metru koloseka,

Ph - centrifugalna sila po duznom mestru koloseka,U - nadvise nie ,a - sirina koloseka 1,50 m,h - teziste sinskog vozila od gomje ivicesine (GIS),S ' - bocni udar po duznom metru koloseka,< p ' - efekt ivni ugao trenja za efektivni normalni napon,PI' Pl - optereeenja spoljasnje iunutrasnje sine.

Clan 24 .Kod z.eleznicko-drumskih mostova, pored opterecenja od voza, za

proracun se uzimaju i uticaji od drumskih vozila prema propisu 0tehniekim normativima za odredivanje velicina opterecenja mostova, Stim da se opterecenja uzimaju u njihovoj najnepovoljnijoj kombinacijipo konstrukciju.

5. Dinamicki uticajiClan 25.

Dinamickim koeficijentom (0) obuhvataju se dinamicki uticaji odseme pokretnog opterecenja (od voza). Ovim koefici jentom mnoze se sviuticaji u presecima ina osloncima koji poticu od staticki delujucegpretpostavljenog pokretnog opterecenja koje deluje na most (momenti,p re se cn e s ile , sile na osloncima i td.) ,

Sile na osloncima mosta mnoze se dinamickim koeficijentom kao ikod proracuna lezista, celicnih oporaca i Celicnih stubova do gornjeivice temelja.

Dinamicki uticaji ne uzimaju se u obzir za:1) stalna opterecenja;2) opterecenja od centr ifugalnc sile;3) saobracajno optereccnjc na pcsackim stazama;

30

4) dopunska i posebna opterecenja;5) dokaz defonnacije (ugibi , pome ran i a , okretanja isl.);6) mas i vn e oporce, masivne stubove, ternelje ipritiske zemlje;7) dokaz stabilnosti konstrukcije (odizanje, preturanje).Dinamicki koeficijent se nc primcnjuje ni onda kad se njegovom

upotrebom dobija veci koeficijent sigurnost i .Dinamicki koeficijent (0) ne zavisi od vrste konstrukcije objekta.

On j e is ti za nosece konstrukcije od armiranog iprethodno napregnutogbetona, za celicne konstrukcije, za spregnute konstrukeije i za ubetoni-ran e ce licne nosace , s tim sto se razlika n e pravi ni kod mostova sazastorom i bez zastora.

Velicina dinamickog koeficijenta (0) zavisi ad merodavnih duzinaL0 za pojedine delove nosecih konstrukcija. Dunne L0 date su utabeh 5.

Ta.bela 5Delovi nosece konstrukcije Merodavne duzine L0Redni Vrstc mostovabroj Kolovoz (otvoren izatvoren)

1 Poduzni nosaei ipoduzna rebra Razmak poprecnih nosaca + 3 m2 P op re cn i n os ae i b ez d ej st va Dvos truki razmak poprecnih nosaca

ro~tilja +3m3 Popreeni nosaci sa dejs tvom Raspon glavnih nosaca iii dvostruka

rotilja duzina (vaZi j za krajnje poprecne nosace)poprecnih nosaea (uzet i manju vrednost )

4 Krajnj i poprecni nosae (bez Kao za poprecne nosaee bez dejstvarostilja) rotilja

5 Konzole poduzn ih nosaca Kao zapodufne no s a e e6 Konzole poprecnih nosaca Kao za poprecne nosace (redni broj

2 do 4)7 Vertikale resetke itupci optereceni Kao poprecni nosazi (redni broj 2 do 4);

samo preko poprecnih nosaca u poduznom smeru dvostruki razmakvealjld

8 Medupodufni imedupoprecni Razrnak oslonackih nosaca- nosaei9 Kolovozn i l im zatvorenih eelicnih Razmak poduznih rebara , odnosnokolovoza razrnak poprecnih nosaea (zavisi od- pravca nosenja]10 Kolovozna p loea mas ivn ih nosecih Dvost ruki raspon za svaki pravac nosenja,lonstrukcija (proizvoljno osla- ne vire od raspona glavnih nosaca- njanje) 31

5/17/2018 Pravilnik 316

18/31

Nastavak tabele 5.Delovi nosece konstrukcije Merodavne duzine L0Redni Vrste mostovabroj Kolovoz (otvoren i zatvoren)

1 1 Bocni zidovi ikolovozna plota Raspon kolovozne plocearmiranobetonskih okvira12 ' Konzole masivnih kolovoznih Raspon kolovozne ploee u pripadajucem

ploea pravcu nosenja13 V~a1jke tetvorostruki poduzni razrnak vebykiGlavna noseca konstrukcija

14 Jednokoloseena noseca konstruk- Raspon glavnih nosacacijaGreda na 2 (dva) oslonca

15 Kontinualna geeda na "n" polja L_=(L1 +L1+L.+Ln)/nraspon glavnih nosaca n .. 2 3 4~ 5 otvoraL0~Lm.t. L0 = 1 ,2 1 ,3 1 ,4 1 ,5 xL.,..oogde je Lp ~ males L,

16 Luk, ukrucenje Langerove grede Polovioa raspona17 Viekolosina noseca konstruk- Dvostruka vrednost duzine odredenecija prema rednim brojevima od 14 do 16

Oslonacke konstrukcije18 t el icni stubovi , os lonacki okvi ri , Raspon nalezuceg elementa mostovske

podvlake, leZita, zglobovi, leZioi konstrukcijekvaderi igrede, leZita, zategnuteko tve, pr it isak ispod leZita ipritisak izmedu leiinih kvadera,odnosno greda i z ida

Merodavni d inamieki koellci jent pri superpozic ij i napona19 Ako se ukupan napon jednog elementa konstrukcije mosta sastoji od udela

vise nosecih funkcija tog elementa (npr. kod kolovoznih ploca i ii poduznihnosaca), a treba ih raeunati i za sadcjstvo sa glavnim nosacima, za svaki udeovali za njega merodavna vrednost L0. Od toga se izuzima redni broj 3(popreeni nosaei sa dejstvom r05tilja) .

Za brzine korakom (V= 10 km/h) uzima se 0=1,00.Vrednost dinamickog koeficijenta za semu opterecenja UIC 71 i

~me teskih vozila dobija se koriscenjem merodavne duzine iz tabeJe 5pomocu sledeeeg obrasca:

l'~1 b ,+0,82JL0-0,2pri cemu je 0u granicama 1,0~0~1,67.

Vrednosti dinamickih koeficijenata mogu se uzeti i iz tabele 6.

o

32

Tabcla6,.- 3 ,61 4 5 6 7 8 9 10 11 12L0~0 1 ,67 1 ,62 1,53 1,46 1,41 1,37 1,33 1 ,3 1 1 ,28 1,26L0~ 13 14 15 16 17 18 19 20 22 24t-0 1,24 1,23 1 ,21 1,20 1 ,19 1,18 1,17 1,16 1,14 1,13'-i0:;;; 26 28 30 35 40 45 50 55 60 ~ 650 I,ll 1,10 1,09 1,07 1,06 1 ,0 4 1,03 1,02 1,01 1,00Za nasute noseee konstrukcije dinamicki koefici jent se odreduje na

sledeCi nacin:J) kod cevi otpornih na savijanje proizvoljnog precnika iglatkih

cevi neotpornih na savijanje precnika ~ 1,50 rn0= 1,40-0,1 (h,,-0,50)~ 1,0

2) kod ostal ih cevi idrugih nasutih nosecih konstrukcija00=0-0,1 (h, -0,50) ~ 1,0

Dinamicki koeficijent se uzima prema opstoj formuli ili iz tabele 6,a sa L0 prema sledecem:

{otvor nasute cevi

L0 dvostruki otvor kod nosecih konstrukci ja slicnih svoduraspon nasute nosece konstrukcije

Za dimenzionisanje poprecne armature kod nosecih konstrukcijasa ubetoniranim val janim nosacem dinamieki koefici jent je 1,30.

Na pruzi za brzine (V) ispod 80kmfh vaze smanjeni dinamiekikoeficijenti po obrascu0v=1 +(0-1), V/80

gde je 0- dinamicki koeficijent.Dinamieki koeficijenti vaze ikod provizornih mostova imostova uPrikljucnim kolosecima.Vrednosti dinamickih koelici jenata za seme vozova pri kategoriza-cij i objekata izraeunavaju se prema sledecem:

f='1+f' +0,5"Me je:f' ""'1(/(I-K+ K4)1("", V/(2'no' L0)

f'=a'O,ot [56'e(-L0'IOO)+50'(no.L0/80-1)'e(-L0'~33

5/17/2018 Pravilnik 316

19/31

gdeje:f' - deo koji se odnosi na perfektan kolosek,f" - deo kojise odnosi na uticaje nepravilnosti koloseka,a=Y1 22 mm (za brzine do 80 krn/h),a= 1,0 mm (z a brzine preko 80 km/h),L0 - merodavna duzina elementa H i mosta uzeta iz tabele 5,Y - maksimalna brzina teretnog voza (m/s),00 - sopstvena frekvencija neopterecenog elementa ili mosta, a odredu-je se:

- za glavne nosaee sistema proste grede iz izraza: no= 5, 6 Fogde je Uo - ugib mosta usled stalnog opterecenja, u em,

- za poduzne i popreene nosace, os t ale delove mosta, kontinualnenosace itd;- no se odreduje za mostove visoke frekvencije i mostove niskefrekvencije, pa se ad dobijenih dinamickih koeficijenata uz ima vecikoefieijent kao meroda van za proracun

za mostove visoke frekvencijefio=(438 ,80 /L0)(1/1.336771 o 174 f l O ?

za mostove niske frekvencijeno = 80/L0 (L0

5/17/2018 Pravilnik 316

20/31

Kod mostova sa kolosekom u krivini noseci elementi konstrukcijeispituju se za sledeca stanja:

1) za Vma ~ > 120 km/h analiziraju se dva stanja:- V=120 km/h sa punom vrednoscu seme opterecenja VIC 71 i

punom vrednoscu centrifugalne sile i- 120 km/h 160 km/h sa redukovanom vrednoscu semeopte recen ja UTC 71 (isti redukcioni koef ic i j en t f kao za centrifugalnusilu), odnosno redukovanom vrednoscu centrifugalne s ile p re m a tabeli 7;2) V = Vmax sa maksimalnom brzinom za projektovanu krivinu inadvi sen je ;3) V =0 (voz umirovanju).Velicine brzina inadvisenja uzimaju se prema odgovarajucim

propisima 0 gornjem stroju.Kolosek se , po m ogucs tvu , postavlja na most tako da glavni nosaci

budu priblizno jednako optereceni, Nosaci se dime nzion i su premave ce m u tica ju , a konstruktivno se izvode oba nosaca jednaka kad god jetoekonomski opravdano.

Uticaj centrifugalne sile mora se kombinovati sa istovremenimvertikalnim opterecenjem.

7. Optereeenie pcackih staza (za proracuo staza)Clan 27 .

Pri proracunu noseeih delova pesackih staza za javnu upotrebuuzima se opterecenje od 5 kN/m2. Za proracun glavnih nosaca mosta,pored opterecenja od voza, istovremeno se uzima i saobracajno optere-e e n je p e sa ck ih staza 2 kN/rn2Pri proracunu glavnih nosaca mosta uzima se sarno opterecenjeod voza, bez saobracajnog opterecenja pesackih staza za sluzbenuupotrebu,Pri proracunu nosecih delova staza uzirna se saobracajno optereee-nje 5 kNjm2 Ako je za dirnenzionisanje pojedinih delova to nepovoljni-je, umesto ovog opterecenja treba uzeti koncentrisanu silu 2 kN nanajnepovoljnijem mestu.

Opterecenje se uzima na celoj sir ini pe~acke staze ikad jedan njendeo dopire pod slobodni profil.

Pri proracunu glavoih nosaca mosta pokretna opterecenja pesackihstaza za javnu upotrebu uvode se kao dopunska.

Uticaj rasterecenja, npr. poprecnog nosaca usled konzole za pebc-ku stazu, ne uzima se u obzir.36

NosaCi revizionih staza, revizionih kolicai drugih uredaja proracu-avaju se prema stvarnom opte recen ju koje se predvida, a najmanje saj e d nom koncentrisanom silom od 2 kN.Pri proracunu ograde javnih isluzbenih pesackih staza uzima seborizontalno ili vertikalno opterecenje od 1,0 kN/m u visini prsobrana.

8. Opterecenie u toku gradenjaClan 28 .

Ako u toku gradenja nastanu optereeenja od uredaja i opreme iodsmestenog gradevinskog materijala i delova konstrukcije iako se zavreme montaze staticki sistem konstrukcije promeni (na primer pritransportu, podupiranju cele konstrukcije iii nekih njenih delova, odiza-nju, slobodnoj mon t az i i l.), ta se opte recen ja moraju raeunsk i detaljnoiskazati.

IV. DOPUNSKA OPTERECENJA I UTICAJI1. Bocnl udari

Clan 29 .Pri projektovanju novih mostova site bocnih udara uvode se u

proracun u svakom koloseku kao horizontalna sila od 100 kN.Za postojece mostove sile bocnih udara uvode se u proracun u

svakom koloseku kao horizontalna sila od:90 kN za kategorije D2-D480 kN -...... za kategorije C2-C472 kN za kategorije BI-B264 kN za kategoriju ASila bocnih udara deluje na najnepovoljnijem mestu horizontalno i

Upravno na osu koloseka u visini gornje ivice sine (GIS).Kod koloseka sa zastorom opterecenje od bocnog udara raspode-

Ijuje se ravnomerno u pravcu koloseka na 1=4,Om.2. Sile trenja u leZist ima

Clan 30.Velicine sila trenja u celicnim lezistima koje se uvode u pro-

racun mosta su: za trenje klizanja 0,5, a za trenje kotrljanja 0,03 od37

5/17/2018 Pravilnik 316

21/31

iznosa pritiska na lezite usled sopstvene tezine istatiekog optere-Cenja od voza,Koeficijenti iz stava 1. ovog clana vaze za dobro odrZavana lezista.Kod lezista novijih vrsta, velicine sila trenja u l ez i s tima obracuna-vaju se prema tehnickom uputstvu proizvodaeaOtpori trenja se ne uzimaju obzir pri proracunu glavnih nosaea,v e e sarno pri proraeunu lefista, kvadera, lezisnih greda i mostovskihstubova ioporaca.SHe trenja uzimaju se za svaki srner kretanja pokretnog lezista,Uticaji sila trenja sa pokretnih lezista ne uzimaju se U obzir za smanje-nje uticaja na nepokretnim leZistima.Ako je sila trenja posledica ternperaturnih promena, izracunava sesamo od uticaja sopstvene tezine.Ako je konstrukt ivni element koj i se proraeunava na dejstvo trenja

znatno napregnut usled sile trenja kotrIjanja, u posebnirn slucajevima(npr. ako je precnik valjka relativno mali, ako je povrsina lezista unagibu, ako je tlo ispod temelja lose i td.) taj element treba proracunava-ti isa koeficijentom trenja kotrljanja 0,1.

3. Sile ko~enja ipokretanja vozaClan 31.

OptereCenje pri koeenju i pokretanju kod klezllickih mostovauzimaju se u proraeun prema sledecern obrascu:opterecenja pri pokretanju

F~p=33,3' L'Y~ 1O O O y (kN)optereeenja pri koeenju

gde je:F -f .L. :s : : [6000kN za sem u UIC 71.k- ~k y" " w2 { ) () ()k N z a semu teskog vozila

Fxk odnosno Fxp - sile kocenja, odnosno pokretanja u pravcu osemosta,Y - koeficijent redukcije koji zavisi od uredenja koloseka iukupnedufine nosecih konstrukcija Leo!> prerna tabel i 8,L - merodavna duzina opterecenja koja se odreduje iz polozaja opte-

recenja na uticajnoj l iniji koj i daje maksirnalne vrednosti horizon-talne reakcije na posmatranom osloneu. Pri tom, pri proraeunuSerna specijalnih kola uzirna se sarno duzina blokova opterecenja

38

koji stoje na noseeoj konstrukciji. Duzina na kojoj deluje optere-eenje od sila pokretanja je ogranicena na 30 m ;

fd: - opte recen] pri koeenju koje se odnosi na jed~n kol?sek iuzi~~a se :20 kN/m za jednokolosecne rnostove koji se dimenzionisu posemi opterecenja UTC 71 iii semama specijalnih kola SW /- 2 .SW/O .35 kN/m za zclcznickc mostovc koji se dimcnzionisu premaemama spedjalnih kola SW/ l j SW/2 .

k - krutost donjih strojeva mostova igradevinskog tla na nepokret-nom lciistu protiv horizontalnog pomeranja u poduznom pravcumosta (u kN/em), koja mora biti dokazana. Za n o se c e k on s tr uk ci -je sa L ID !~ 3 0 rn nije potreban dokaz krutosti.

'ra~la 8KOEFICIJENT REDUKCIJE tL , a f , Bez prekida Jednostrani Obostrani prekid(m) koloseka prekid koloseka

5/17/2018 Pravilnik 316

22/31

gom pokrece u suprotnom smeru, pri cemu se ne uzima opterecenjesilama kocenja i1 i pokretanja na ispunu iza mostovskih oporaca.

Opterecenje pri pokretanju je ograniceno na 1000 kN najvecomdozvoljenom silom automatskih kvacila,

Najmanje krutosti "k" za jednokolosecne ivisekoloseene konstruk-cije, zavisno od uredenja koloseka iukupne duzine nosecih konstrukcijaL ' D " kao ikrutost km ik, za koloseke bez prekida, zavisno od L ' D ' (sakojima c e se sracunati vrednost krutosti k"), date su u tabeli 9.

Tabela 9KRUTOSTI kJednostrani Obostrani

Be z preltida prekid prekidJednokolo- Dvokolo-secne pruge seene pruge

L" " (m) km k. k k k

5/17/2018 Pravilnik 316

23/31

2) kao merodavna duzina za opterecenja za nepokretna lezi~ta nastubu "j" uzima se uvek pojedinacna duzina nosece konstrukcije "U"(slika 20);

3) 25% pokretnog vertikalnog opterecenja realnih vozova u sluca-ju kategorizacije objekta.4 . < > p t e r e c e n j e v e t r o m m

Clan 32.Proracun opterecenja vetrom zeleznickih mostova zasniva se na

proracunu opterecenja vetrom gradevinskih konstrukcija prema stan-dardima JUS U.C7.110, JUS U.C7.1l1, JUS U.C7J12 iJUS U.C7.113.

Pod krutim mostovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevajuse mostovi koji delovanjem vetra ne mogu biti pobudeni na rezonantneoscilacije ikoji n isu podlozni nas tajanju nijednog od efekata aeroelas tic-ne nestabilnosti. U krute mostove spadaju svi gredni, Iucni i zglobnistaticki sistemi.

Pod vitkim mostovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevajuse mostovi koji mogu biti podlozni efektima aeroelas ticne nestabilnosti,Yitki mogu biti mostovi sistema sa kosom uzadi iviseci mostovi.Kod vitkih mostova sprovode se i posebna aerodinamicka ispitiva-nja na modelu, radi odredivanja koeficijenata sile C iprovere aeroelas-ticne stabilnosti . Opterecenje vetrom vitke mostovske konst rukci je pro-racunava se prema standardu JUS U.C7.ll!.

Proracun vitkih konstrukcija odnosi se na mostovsku konstrukcijuistubove.Pri proracunu, stubovi se moraju proveriti na oba ortogonalna

pravca delovanja vetra, a njihova osetljivost na neki ad efekataaeroelastiene nestabilnosti,

Elementi spregova protiv vetra ispituju se u pogledu krutostistapova ispune, kako u spregu u celini tako i kao pojedinacni elementikonstrukcije.

Prilikom proraeuna stabilnosti mosta na preturanje, mora se, kaonepovoljnije, uzeti dejstvo vetra na prazne vagone (za tezinu praznihvagona uzima se p= 13 kN/m) iIi dejs tvo vetra na vagone koji preds tav-ljaju emu UIC 71 u najnepovoJjni jem polozaju,

Clan 33 .a) Proraiun opterecenja vetrom krutih kons t rukc i i aOpterecenje vetrom zeleznickih mostova uzima se za proraeun kao

staticko opterecenje izracunava se:42

1) za mostovsku konstrukciju, za pravac delovanja upravno naosu mosta;

2) , za stubove, pilone, Iczista itemcljc, jos i za pravac paralclnoosim mosta.Opterecenje vetrom z.eleznickih mostova izracunava se posebno za:

1 ) s tanje gradnje, odnosno eksploatacije mosta, ito:stanje mo n ta ze m o s ta ;

- stanje eksploatacije - most sa saobracajnim opterecenjem;- stanje eksploatacije - most bez saobracajnog opterecenja;2) elemente objekta:

mostovsku konstrukciju;- stubove mosta ;- pojedinacne konstrukcione delove - spregove gornjeg, odnos-

no donjeg pojasa;- temelje mosta ,Opsti izraz za proracun opterecenja vetrom pojedinih del ova

mostaje:w = q l , T .~ Cr' As,qg,T. , ,=qm.T.% 'Gz'q -q K2S2m.T,z- m.T.10 z z'q -05'py2 .10-3m,T,10- , . m,T,lO ,Ym,T, 10= V m.SO, 10' kT'

gde je :g - dinamicki indeks,T - povra tni per iod (god),z - visina iznad terena (m) (odreduje se prema visini z=O), koja

predstavlja:- kotu srednje vode iznad koje ie most, ili- kotu dna doline iii povrsine terena -iznad koga se nalazi most,q l . T ," (kN/m2) - aerodinamicki pritisak vetra,CLn.T.z (kN/m2) - osrednjeni aerodinarnicki pritisak vetra,G" - dinamicki koeficijent,Ym s o ' 10 - osnovna brzina vetra na lokaciji mosta, koja se uzimaiz stand 'aTda JUS U.C7.1IO, u (m/s),KT - faktor povratnog period a:

montaza 0,793 (T= 5 god)eksploatacija sa saobracajnim opterece-njem 0,858 (T= 10 god)eksploatacija bez saobracajnog opterece-nja 1,000 (T = 50 god),

p - gustina vazduha

(kN) iii (kN/m)(kN/m2)(kN/m2)(kN/m2)

(m/s)

43

5/17/2018 Pravilnik 316

24/31

p= 1,225 kg/m3 iii prema nadmorskoj visini terena (prema standar-du JUS U.C7.11O),K., - faktor ekspozicijeK : =b (Z/10)2a:, gde se koeficijenti hrapavosti terena "b" i"a"odreduju iz standarda JUS U.C7.110 , a visina "z" predstavljaz= He=nivo gornje ivice ~ine za most, odnosno o-cz-c H za stubove,S", - faktor topografije terena prema standardu JUS U.C7.110 ,Gz - dinamieki koeficijent, koji ima vrednost:

za mostovsku konstrukciju 2,0- za ispunu sprega protiv vetra 2, 5- za leZi~ta istubove 2,0,A. - efektivna povrsina, tj. povrsina projekcije svih stvarnih iizlozenih delova konstrukcije iopreme mosta na ravan upravnu napravac delovanja vetra. Ako postoje vece povrsine pod uglom a nagnuteprema horizon tali, opterecenje vetrom uzima se za proracun najrnanje uvrednosti W =W' sin a, upravno na kosu povrsinu,

Odgovarajuci koeficijenti redukcije izaklanjanja k i k. dobijaju seiz standarda JUS U.C7.111Povrsina saobracajne trake uzima se za proracun sa visinom od4,0 m iznad GIS-a.Ako je most iii dec rnosta tunelskog oblika, odgovarajuca efektivna

povrsina ikoeficijent sile uzimaju se prema standardu JUS U.C7.112,C - koeficijent s i le ,Pojediuacne sile opterecenja vetrom punih iresetkastih ieleznic-kih rnostova bez saobracajnog opterecenja is njim date su na slikarna 21

t 04bhB

z

l.m T\HZ =H y:GIS

Slika 21.44

C, A. (m2 )Isto kao za slucaj bez

saobracajaIsto kao za slucaj bez

saebracajaKolovozna tabla - horizontal no 1, 2 d ']0Kolovozna tabla - vertikalno 0,8 b ']0Saobracajna traka - izlozeni deo 1,5 hV2'IvSaobracajna traka - zaklonjeni dec 2/3 x 1,5=1,0 HV2 'Iv

j 22. Pri tom, sve pojedinaene sile optereeenja F delujuodgovarajuCih efektivnih povrsina AI'

Odgovarajuci koeficijenti sila iefektivne povrsine su:1) za most bez saobracajnog opterecenja:Nosal: CfNavetreni nosac (I) k CnlDZavetreni nosac (II) k C nlD k,Kolovozna tabla - horizontalno (kJ 1,0Kolovozna tabla - vertikalno (KJ 0,62) za m o st sa saobraeajnim opterecenjem:NosacNavetreni nosac (I)Zavetreni nosac (II)

vrS IN A S AO BR AC AJN E TR AKE ::h=40mv

z

l 0.4 b L1,L bI Z::O x

Slika 22.

u tezistima

A . (m')h B 'I DhB18d ']8b'18

h B

45

5/17/2018 Pravilnik 316

25/31

gde je:k - redukcioni koeficijent,kx - koeficijent zaklonjenosti,Cn o o - koeficijent sile beskonacno duge resetke iii punog nosaca,koji se uzima prema standardu JUS U.C7.113,Is - duZina elementa mosta na koji deluje vetar,l, - merodavna duzina saobraeajne trake na koju deIuje vetar,Opterecen]e vet rom sanducastih mostova uzima se kao sto je

prikazano na slid 23, a za navedene geometrijske uslove:0,6' b-cb,

5/17/2018 Pravilnik 316

26/31

Tabela 12NERAVNOMERNA PROMENA TEMPERATURE

Osnovni male rij al mosta Temperaturna razlika, u Cmetali t5kamen 5beton, annirani beton, prednapregnutibeton 10spregnute konstrukcije I S

v) U ticaj horizonialnih sila d u go g s in sk o g traktaClan 35 .

Pri proraeunu mostova uzima se U obzir horizontalna sila Ft kojase javlja i deluje na konstrukeiju usled temperatumih promena nosecekonstrukcije i sina, a preko nepokretnog ]ezista se prenosi na oslonackedelove mosta. Za odredivanje prosecnih sila koje se koriste za dimenzio-nisanje nosece konstrukcije, ova sila racuna se da deluje u pravcupoduzne ose mosta, io u gornjoj ivici kolovozne konstrukcije,

Velicine horizontalnih sila Ft odreduju se projektom uredenjakoloseka na mostu, koji se radi U okviru gJavnog projekta mosta.Na mostovima sa zastornom prizmom ikonstrukciono predvide-nom mogudnoscu dilatiranja nosecih konstrukcija, kada se premapropisima 0 gornjem stroju pruga nc radi projckat uredcnja koloseka iiine zahtevaju posebne mere za uredenje koloseka na mostu, za velicinusile Ft uzimaju se sledece velicine sila, u kN:

1) kod jednodelnih nosecih konstrukeija, sa kolosekom zavarenimu dugi trakt sina (OTS), kada se nepokretno Ieziste na jednoj strani iukupna duzina konstrukci je ne prekoracuje velicine prema propisima 0gornjem stroju pruga (slika 25):

h + L ,.x_ _ A . . , : o i L_ to t L _~ 1 - - - - - - - - - - - - - - - - ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ 1Sl ika 25.

F1=8'LIOIgde je:F1- horizontalna si la na nepokretnom lezitu, koja se javlja usled

teOlperaturnih prOOlen~Ltol - ukupna duzina nosece konstrukcije, u m;

48

2) kod jednodelnih nosecih konstrukcija, sa kolosekom zavarenimu dugi trakt sina (OTS), kada se nepokretno leziste nalazi u sredinikonstrukcije (slika 26) i pod uslovom da dilatacione duzine ne prekora-cuju velicine utvrdene u propisima 0 gornjem stroju pruga

F,=8 (maxL- minL)

ma x Ltat L iSlika 26.

3) kod visedelnih nosecih konstrukcija, sa kolosekom zavarenimu OTS, kada se nepokretno leziste svake konstrukcije nalazi uvekna istoj strani konstrukcije (odnosno na svakom srednjem stubu jepo jedno pokretno inepokretno leziste, prema slici 27), pod uslovom

. \ '2 L I.l 1 I ,tot L,Slika 27.

da su pojedinacni rasponi L;:;; 35 m i da totl, ne prekoracuje vrednostiutvrdene u propisima 0gornjem stroju pruga, velicine sila su:

- za prvu nosecu konstrukciju, sa nepokretnim lezistem (1) naoporcu (krajnjem stubu)Ft (1)= 10 L1Ft (1)=10'(2' L, -Ll)

zaL1;:;;L2za i.,>L2- za nepokretna Jezista (2)do (n -1): Ft =0- za poslednju nosecu konstrukciju, sa nepokretnim lezistem na

poslednjem stubu (0) ispred osloneaFt(n}= 5'L(n)Ft (n)=5'(2' L (n)-L (n-I

za Ln;:;;L (n-l)za Ln>L (n-l)_

49

5/17/2018 Pravilnik 316

27/31

Dilatacione duzine mosta zavise od vrste materijala konstrukeijemosta ikolovozne konstrukeije mosta j utvrdene su u propisima 0gornjem stroju pruga, u delu koji se odnosi na specijalne konstrukeijegornjeg stroja.

U svim ostalim slucajevima (mostovi sa kolosekom bez zastora,visedelne konstrukeije sa drugacijim rasporedom lezista, duzina kon-strukciia vecih od navedenih u propisima 0 gomjem stroju pruga),vel icine si la Ft odreduju se prema proraeunu,

6. Moguei pokreti gradevinskog tla (pokretanje temelja)Clan 36 .

Ako se pokreti gradevinskog tla ne mogu predvideti sa dovolj-nom tacnoscu, uzimaju se u obzir moguca pomeranja tla i odre-duju utieaji koje ona izazivaju. Mogucim pokretima tla smatraju sesleganja izakretanja oslonaca cije se granicne vrednosti uzimaju urazmatranje, prema karakteristicnim velicinarna gradevinskog 1Ia.Pri proracunu utieaja mogucih pokreta gradevinskog tla uvek semoraju uzeti u obzir njihove najnepovoljnije superpozicije na raznimoslonc ima ,

V. POSEBNA OPTERECENJA I UTICAJI1. Udari vozila 0 oslonaeke delove mosta

Clan 37.a ) U da ri zelezni c kih v ozi l a

Noseci oslonci, prema vrsti i polozaju gradevinskog objekta jprema verovatnoci iispoljavanju udara zelezruckih vozila, ako ih nijemoguce izbeci u blizini koloseka, svrstavaju se u tri grupe:

G rup a AOslonci grupe A su osigurani od opasnosti udara ze!eznickihvozila. Tu spadaju:- oslonci mostova cije slobodno odstojanje od ose koloseka u

pravoj i krivini sa R~ 10000 m iznosi minimum 3, 0 m, a saR < 10000 m minimum 3,20 m; ili50

- oslonci koji su osigurani uredajima za odbijanje tockova (pero-ni visine najmanje 38 em iznad GlS-a ili masivni pragovi vodice kojislicno deJuju).G rupa B

U grupu B spadaju oslonci u nizu, cije slobodno odstojanje od osekoloseka iznosi manje od 3,0 m, odnosno 3, 2 m, alii je medusobnorastojanje manje od 8, 0 m.

Za grupu B uzimaju se zamenjujuca opterecenja, ito:1,00 MN duz ose koloseka;0,5 MN poprecno na osu koloseka.

Grupa VU grupu V spadaju:- oslonci cije je slobodno odstojanje od ose koloseka manje od

3 ,0 m, odnosno 3 ,2" 'm , a medusobno rasto jan ie je ve ce od 8 ,0 m ,- oslonci koji stoje na pocetku i na kraju niza oslonaca koji

spadaju u grupu B.Za grupu V uzimaju se zamenjujuca opterecenja i to:- 2,0 MN duf ose koloscka;- 1,0 MN poprecno na osu koloseka.Za grupe nosecih oslonaca B j V:- zamenjujuca opterecenja za udar zeleznickih vozila, koja deluju

horizontalno, uzimaju se uvek na 1,80 m iznad GIS-a, s tim sto ne trebaobe sile da deluju istovremeno;

- za armiranobetonske zidne ploce sa dimenzijama popreenogpreseka preko 6,0 m u pravcu voznje i preko 1,2m upravno na pravaevoznje nije potrebno uzimati zamenjujuCa opterecenja;

- za nosece konstrukcije, lezista, donj i st roj nosecih konstrukeija itemelje uzimaju se u obzir reakcije od zamenjujucih optrerecenja,

b) Udari d ru ms ki h o o zi la 0 o sl ona ik e d el oo e m os t aDelovanje udara mora se uzeti u razmatranje pri proracunu mosta

ako pojedini delovi mosta nisu posebnim uredajima zasticeni od udaravozila (ivicnjaci sirine do 60 em i metalna odbojna ograda se nesmatraju zastitnim uredajima).

Udar vozila smatra se mirnim opterecenjem iu proracun se uvodikao horizontalna sila koja deluje na visini od 1,20 m iznad povrsinekolovoza. Velieina sile od udara vozila iznosi 1 000 kN u smeruvoznje, odnosno 500 kN upravno na smer voznje.

51

5/17/2018 Pravilnik 316

28/31

Delovanja udara u smeru voznje iudara upravno na smer voinjene uzimaju se u proracun istovremeno.

v) Udar plovnog objektaMoguei udar pIovnog objekta u oslonacke deJove mosta razmatra

se za svaki sluca] posebno.Udar plovnog objekta zavisi 00:1) frekvencije saobracaja;2 ) poloZaja udarom ugrozenog stuba u odnosu na pravac toka i

mogucih kretanja brodova iu odnosu na plovno korito;3) relativne brzine broda prema stubu, zavisno 00 sopstvene brzine

i brz ine toka;4) velicine i konstrukcije natovarenih brodova.Ako se proceni da je verovatnoca udara plovnog objekta u stub

realna, konstrukcionim merama treba zastititi stub od udara (ograde,~ipovi isl.) iii u proracun uzeti silu udara u stub.

Udar plovnih objekata u recne stubove mosta uzima se u prora-cUn kao horizontalna sila koja deluje na koti maksimalnog plovnognivoa vode.

Velicina sile od udara plovila za Dunav i Savu do Siska je15000 kN, a za ostale plovne reke 10000 kN. Navedene sile deluju poduglom od 0 do 15 u odnosu na pravac matice.

2. U t icaj IedaClan 38 .

Za dinamicko dejstvo leda horizontalna sila prit iska IOOana stubo-ve se izracunava po sledeeoj formuli:

FL=Cn P. t .B.Ci tgde je:FL - sila pritiska leda , u kN;C D - koeficijent koji zavisi od ugla koji celo stuba zaklapa sa

vertikalom (rabela 13);p - efektivna cvrstoca leda, p=750 kNjm2;t - debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubovima, u m;B - sirina stuba ili precnik cela stuba (ako je ~lo kruznog oblika)

na mestu dejstva led a, u m;Ck - korektivni koeficijent zavisno od odnosa Bjt prema ta-bel i 14.5 2

T.be). 13VELICINA KOEFICIJENTA Cn,Ugao l!ela stuba u odnosu na vertikalu c .

0-15 1,015-30 0,.7530-45 O , S O

T.bel.14KOREKTIVNI KOEFICI1ENT CtB It Koeficijent ,

0, 5 1,81, 0 1,3

1 , 5 1,12,0 1 ,03,0 0, 94,0 i vcCe 0, 8

gdeje:B - irina iIi preblilc i5elastubat - debljina sloja Ieda

Ako su stubovi uleznickog mosta postavljeni tako da je njiho-va uzduzna osa paralelna sa pravcen dejstva leda, sila koja se dobijeuzima se u tom pravcu. Pri tom se racuna da zajedno s njom deluje isila upravna na ovaj pravac, koja ne sme iznositi manje od 15%po du zn e sile ,

Ako poduzna osa stuba ne moze biti postavljena u pravcu dejstvaleda iii je pravac dejstva IOOa promenljiv, po datoj fonnuli se racunatotalna sila koja se zatim razlaze na vektorske komponente. Za siluupravnu na poduznu osu stuba ne sme se uzeti vrednost manja od 20%od totalne sile,

3. Uticaj prekida voznib "OOo"a kontaktne mrefeClan 39 .

Na feleznickim mostovima uzima se u obzir i mogucnost prekidavoznih vodova. Ovaj uticaj uzima se prilikom proracuna ako vod imana mostu cvrstu tacku,

Uticaj prekida voznih vodova kontaktne mreze uvodi se u prora-CUD kao sila od 20 kN koja deJuje u pravcu voda, s tim sto se moraracunati s rnoguenoscu da se istovremeno prekinu:

53

5/17/2018 Pravilnik 316

29/31

1) kod jednog voda - jedan vod;2) kod dva voda do sest vodova - dva voda;3 ) kod viSe od est vodova - tri voda,io oni ~ji prekid izaziva najnepovoljnije optrecenje,

4. Seizmifke sileClan 40 .

Seizmicke site proracunavaju se u skladu sa propisom 0 tehnickimnormativima za gradenje objekata u seizmickim podruCjima.

s. Uticaj isklizouea ieleznifkih vozila oa mostu Linijska optereeenja odgovaraju priblizno stvarnim opterecenjimakoja dolaze od vozova u eksploataciji,Clan 41 .

Za nosece konstrukcije sa zastorom duzine preko 15 m, pri uzi-manju u obzir iskliznutih zelezoickih vozila uzima se zamenjujuceoptereeenje iz ovog l:lana. Pri tom nije potrebno uzimati u obzircentrifugalne sile i dodatna opterecenja, Kod visekolosecnih nosecihkonstrukcija zamenjujuCa opterecenja uzimaju se u obzir za kolosekkoji za nosecu konstrukciju ili za elemente nosece konstrukcije dajenajoepovoljnije naprezanje. Istovremeno, opterecenje ostalih kolosekanije potrebno.

Da bi se pri iskliznucu vozila iskljucila nedozvoljena lokalnanaprezanja iobezbedila sigurnost polozaja nosece konstrukcije, ispitujuse dva posebna opterecenja:

2) Zamenjujuce opterecenje . .2"Kao zamenjujuce opterecenje ,,2" uzima se, na duzini 20 m, Iinijsko

opterecenje 80 kNJm bez dinamickog koeficijenta, vertikalno, paralelnosa osom koloseka, koje deluje na bocno ogranicenje kolovoza (videtisliku 29). Ono je merodavno sarno za dokaz sigumosti polozaja mosta.

1) Zamenjujuee opterecenje ..1" za iskliznuta ieleznicka vozilaKao zamenjujuee opterecenje ,,1" uzimaju se dva linijska opterece-

nja na medusobnom rastojanju 1,40 m paralelno sa osom koloseka, ugranicama 2,10 m sa obe strane ose koloseka u najnepovoljnijem poIo-iaju opterecenja (videti sliku 28). Ova linijska opterecenja uzimaju se naduzini 6,40 m intenziteta 50 kN/m iobostrano nastavljajuCi sa intenzite-tom 25 kN/m, be z uzimanja u obzir dinamickog koeficijenta, u najnepo-voljnijem polozaju opterecenja u poduznom pravcu mosta. Za dokaznapona kolovozne konstrukcije uzima se sarno merodavno linijskooptereeenje koje deluje izvan pragova. Za dokaz napona glavnih nosacauzimaju se oba linjjska opterecenja,

Linijska opterecenja mogu se razdeliti u visini gornje ivice kon-strukcije na irinu 0,45 m.

Slika 29.

VI. KATEGORIZACIJA OBJEKATAI. Op~te odredbe

Clan 42.Objekti na zeleznickim prugama kategorisu se prema najvecern

dozvoljenom osovinskom optereeenju (P) iopterecenju po duznom54 55

5/17/2018 Pravilnik 316

30/31

metru (P ) teretnih vozova, odnosno prema semama opterecenja za teskavozila na objekte za ;1) obiean refim saobracaja;2) saobracaj narocitih posil jaka.

(nastavak tabele 15)

Clan 43 .

Nl!jveee dozvoljeno optereeenjeKategorija mosta po osovini (kN) po dumom metru (kN/m)CJ 20 0 72C4 20 0 8002 22 5 64D3 22 5 72D4 22 5 80

Kategori je A ' iA" su uvedene na mrefi feleznickih pruga koje se ne mogu razvrstati ukategori ju A prema kategor izac ij i UlC-a.Objekti na feleznickim prugama za obican rezim saobracaja mora-

ju da ispunjavaju sledece uslove:1) da rnogu da prime neogranicen broj merodavnih teretnih kola

sa dva rnerodavna vucna vozila za maksimalno dozvoljenu brzinuteretnog voza na deonic i pruge na kojoj se nalazi objekat;

2) da mogu da prime neogranicen broj merodavnih teretnih ko-la sa dva merodavna vucna vozila uzsrnanjenje brzine na posma-tranom odseku pruge.

Clan 44.

Clan 46 .Objekti na zeleznickim prugarna za saobracaj teskih vozila kao

vrsta saobracaja narocitih posiljki svrstavaju se pre rna semama optere-cenja datim u clanu 21. ovog pravilnika, u sledece kategorije:

Objekti na Zeleznickim prugama zasaobracaj narocitih posiljkimoraju da ispunjavaju sledece uslove:

1) da mogu da prime saobracaj teskih vozila;2) da mogu u kompoziciju terctnog voza merodavne kategorije dase ubace vucna, odnosno teretna kola vise kategorije pod posebnimuslovima, ito:- sarno odredeni broj teretn ih kola ili vucnih vozila,- teretna i vucna vozila sa sisternom ranziranja pri kome se

ubacuju "rasterecujuCa vozila",medusobne kombinacije navedenih uslova saobracaja.

Tabela 16Kategorija mosta Optereeenje teskog vozila brzina (km/h)

SernaSI SW/-2 10S2 SW/-2 80S3 SWfO 10

I S4 SW/O 80SS SW/l 10S6 SW/I 80S7 SW/2 10S8 SWf2 80

Clan 45 . Clan 47 .Objekti na zeleznickim prugama za obican refim saobracaja i za

saobracaj narocitih posiljki svrstavaju se prema intenzitetu opterecenja,u s ledece kategorije:Pri kategorizaciji objekta na zeleznickim prugama u proracun se

uzimaju sva optereeenja propisana ovim pravilnikorn.Tabela 15 2. Postupak kategorizacije

Kategorija mosta Najvece dozvoljeno optereeenjepo osovini (kN) po dufnom rnetru (kN/m)A' 120 35AW 140 40A 16 0 50B I 180 50B2 180 64C2 20 0 64

Clan 48.Objekti na uJeznickiin prugama kategorisu se za obican rezim

saobracaja tako sto se:1) izvdi staticki proracun sa svim potrebnim dokazima, pri cernu

se za pokretno opterecenje uzima Serna UIC 71 idinamicki koeficijentprema clanu 25. ovog pravi lnika;

56 57

5/17/2018 Pravilnik 316

31/31

2) elementi konstrukeije koji ne zadovoljavaju uslove za semu UIC71 proveravaju merodavnom semom realnih vozova idinamickimkoefici jentom prema clanu 25. ovog pravilnika.

Clan 49.Objekti na ieleznickim prugama kategorisu se za saobracaj teskih

vozila kao vrsta saobracaja naroeitih posiljki tako stose:1) izvrsi staticki proracun sa svim potrebnim dokazima, pri cemuse za pokretno opterecenje uzirna sema merodavnog teskog vozila i

dinamicki koefici jent prema clanu 25. ovog pravilnika;2) elementi konstrukeije koji ne zadovoljavaju uslov za $emu mero-

davnog teskog vozila proveravaju za prvu nizu kategoriju teskih vozilapomnozenu dinamickim koeficijentom prema clanu 25. ovog pravilnika,

Clan 50.Za kategoriju celog objekta na zeleznickim prugama merodavan

je element nosece konstrukcije sa najvisim stepenom iskoriscenosti iupotrebljivosti.

VII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBEClan 51 .

Na projekte objekata na zeleznickim prugama koji su zavrseni prestupanja na snagu ovog pravilnika injihova izgradnja zapocne u rokuod sest meseei od dana stupanja na snagu ovog pravilnika ne primenju-ju se odredbe ovog pravilnika,

Clan 52.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavJjivanja u

"Sluibenom Jistu SFRJ".Br. 15-01-149/8110. jula 1991. godineBeograd

DirektorSaveznog zavoda zastandardizacijuVe ro l ju b T a na s ko o i c, s. r,

58