PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU ZA DRUGI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA
I VASPITANJA I NASTAVNOM PROGRAMU ZA PETI RAZRED OSNOVNOG
OBRAZOVANJA I VASPITANJA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br.
6/2007, 2/2010 i 7/2010 - dr. pravilnik)lan 1Ovim pravilnikom
utvruje se nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i
vaspitanja i nastavni program za peti razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja.
lan 2Nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i
vaspitanja i nastavni program za peti razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni
deo.
lan 3Nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i
vaspitanja i nastavni program za peti razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja primenjuju se poev od kolske 2007/2008. godine. Nastavni
plan iz stava 1. ovog lana za esti razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja primenjuje se poev od kolske 2008/2009. godine, za sedmi
razred poev od kolske 2009/2010. godine, a za osmi razred poev od
kolske 2010/2011. godine.
lan 4Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PLAN ZA DRUGI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I
VASPITANJARed. A. OBAVEZNI broj NASTAVNI PETI RAZRED ned. god. ESTI
RAZRED ned. god. SEDMI RAZRED ned. god. OSMI RAZRED ned. god.
PREDMETI 1. Srpski jezik _______________ jezik1
5
180
4
144
4
144
4
136
2. Srpski jezik 3. Strani jezik
2
3 2 2 2 1 1 4 2 2
108 72 72 72 36 36 144 72 72
3 2 1 1 2 2 2 4 2 2
108 72 36 36 72 72 72 144 72 72
3 2 1 1 2 2 2 4 2 2 2
108 72 36 36 72 72 72 144 72 72 72
2 2 1 1 2 2 2 4 2 2 2
68 68 34 34 68 68 68 136 68 68 68
4. Likovna kultura 5. Muzika kultura 6. Istorija 7. Geografija
8. Fizika 9. Matematika 10. Biologija 11. Hemija 12. Tehniko i
informatiko obrazovanje 13. Fiziko vaspitanje UKUPNO: A B. OBAVEZNI
Red. IZBORNI broj NASTAVNI PREDMETI 1. Verska nastava/ Graansko
vaspitanje3
2
72
2
72
2
72
2
68
23-26* 828-936* 24-27* 864-972* 26-29* 936-1044* 26-28*
884-952*
1
36
1
36
1
36
1
34
2. Strani jezik
4
2 1 45
72 36 144
2 1 4
72 36 144
2 1 4
72 36 144
2 1 4
68 34 136
3. Fiziko vaspitanje - izabrani sport UKUPNO: B UKUPNO: A + B V.
IZBORNI Red. NASTAVNI broj PREDMETI
27-30* 972-1080* 28-31* 1008-1116* 30-33* 1080-1188 30-32*
1020-1088*
6
1. uvari prirode 2. Svakodnevni ivot u prolosti 3. Crtanje,
slikanje i vajanje 4. Hor i orkestar
1 1 1 1
36 36 36 36
1 1 1 1
36 36 36 36
1 1 1 36 36 36
1 1 1 34 34 34
5. Informatika i raunarstvo 6. Maternji jezik sa elementima
nacionalne kulture 7. ah 8. Domainstvo UKUPNO: V
1 2
36 72
1 2
36 72
1 2
36 72
1 2
34 68
1 1-2*
36 36-72* 10081116*
1 1-2*
36 36-72*
1 1 1-2*
36 36 36-72* 11161224*
1 1 1-2*
34 34 34-68*
UKUPNO: A + B + 28-31* V
29-32* 1044-1152* 31-34*
31-33* 1054-1122*
1 Naziv jezika nacionalne manjine u kolama u kojima se nastava
odrava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 2 Realizuje se u
kolama u kojima se nastava odrava na maternjem jeziku nacionalne
manjine. * Broj asova za uenike pripadnike nacionalnih manjina 3
Uenik bira jedan od ponuenih nastavnih predmeta i izuava ga do
kraja drugog ciklusa. 4 Uenik bira strani jezik sa liste stranih
jezika koju nudi kola u skladu sa svojim kadrovskim mogunostima i
izuava ga do kraja drugog ciklusa 5 Uenik bira sportsku granu sa
liste koju nudi kola na poetku kolske godine 6 kola je duna da,
pored obaveznih izbornih predmeta sa liste B, ponudi jo najmanje
etiri izborna predmeta sa liste V, za svaki razred, od kojih uenik
bira jedan predmet, prema svojim sklonostima, na poetku kolske
godine
Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i
izborni nastavni predmetiOBLIK PETI RAZRED Red. OBRAZOVNObroj
VASPITNOG ned. god. RADA 1. Redovna nastava 2. Dopunska nastava 3.
Dodatni rad OSTALI OBLICI Red. OBRAZOVNObroj VASPITNOG RADA 1.
Obavezne ESTI RAZRED ned. god. SEDMI RAZRED ned. god. OSMI RAZRED
ned. god.
28-31* 1008-1116* 29-32* 1044-1152* 31-34* 1116-1224* 31-33*
1054-1122* 1 1 36 36 1 1 36 36 1 1 36 36 1 1 34 34
PETI RAZRED ned. god.
ESTI RAZRED ned. god.
SEDMI RAZRED ned. god.
OSMI RAZRED ned. god.
vannastavne aktivnosti as odeljenjskog stareine 2. Slobodne
aktivnosti Drutvene, tehnike, humanitarne, sportske i kulturne
aktivnosti Ekskurzija 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 34-68 1 36
1 36 1 36 1 34
Do 2 dana godinje Do 2 dana godinje Do 2 dana godinje Do 3 dana
godinje
NASTAVNI PROGRAM ZA PETI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I
VASPITANJA 1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I
VASPITANJASvrha programa obrazovanja - Kvalitetno obrazovanje i
vaspitanje, koje omoguava sticanje jezike, matematike, naune,
umetnike, kulturne, zdravstvene, ekoloke i informatike pismenosti,
neophodne za ivot u savremenom i sloenom drutvu. - Razvijanje
znanja, vetina, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uenika da
uspeno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu
linost i potencijale, potuje druge osobe i njihov identitet,
potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uee u ekonomskom,
drutvenom i kulturnom ivotu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i
kulturnom razvoju drutva. Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i uenika nunih za
razumevanje prirode, drutva, sebe i sveta u kome ive, u skladu sa
njihovim razvojnim potrebama, mogunostima i interesovanjima; -
podsticanje i razvoj fizikih i zdravstvenih sposobnosti dece i
uenika; - osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno
uenje, u skladu sa naelima stalnog usavravanja i naelima doivotnog
uenja;
- osposobljavanje za samostalno i odgovorno donoenje odluka koje
se odnose na sopstveni razvoj i budui ivot; - razvijanje svesti o
dravnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i
kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina; -
omoguavanje ukljuivanja u procese evropskog i meunarodnog
povezivanja; - razvijanje svesti o znaaju zatite i ouvanja prirode
i ivotne sredine; - usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih
socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ureenog, humanog i
tolerantnog drutva; - uvaavanje pluralizma vrednosti i omoguavanje,
podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih
stavova koji se temelje na naelima razliitosti i dobrobiti za sve;
- razvijanje kod dece i uenika radoznalosti i otvorenosti za
kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etnike i
verske tolerancije, jaanje poverenja meu decom i uenicima i
spreavanje ponaanja koja naruavaju ostvarivanje prava na
razliitost; - potovanje prava dece, ljudskih i graanskih prava i
osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za ivot u demokratski
ureenom drutvu; - razvijanje i negovanje drugarstva i
prijateljstva, usvajanje vrednosti zajednikog ivota i podsticanje
individualne odgovornosti.
SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIKCilj i zadaci Cilj nastave srpskog
jezika jeste da uenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u
okviru predviene jezike i leksike grae, da upoznaju elemente
kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za
sporazumevanje, druenje i zbliavanje sa pripadnicima veinskog
naroda i drugih nacionalnosti. Zadaci nastave srpskog jezika jesu
da uenici: - produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru
osnovnih jezikih struktura i renika od oko 2000/3000/1 frekventnih
rei i izraza; - razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz
svakodnevnog ivota; - usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri
usmenom izraavanju i itanju; - osposobljavaju se za razgovor o
temama iz svakodnevnog ivota; - savladaju dva srpska pisma i osnove
pravopisa radi korektnog pismenog izraavanja u granicama usvojenih
jezikih struktura i leksike; - upoznaju elementarne zakonitosti
srpskog jezika; - razumeju tekstove razliitog anra u okviru
predviene tematike; - upoznaju se sa osnovnim karakteristikama
kulture naroda iji jezik ue; - stiu navike samostalnog korienja
renika i jezikih prirunika i osposobe se za informisanje,
obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku; - razviju
interesovanja i motivaciju za uenje srpskog jezika i tako steknu
veu komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmiljanja na
njemu.
Peti razredOperativni zadaci jesu da uenici: - usvoje predviene
jezike strukture i oko 250 (400) novih rei i izraza;
- razumeju, na sluh, povezanu, sloeniju sadrinu sa vie leksikih
jedinica od onih koje uenici koriste produktivno; - dalje se
osposobe za razgovor o predvienim temama, kao i za monoloko
izlaganje sa novim zahtevima u skladu sa predvienom poveanom
jezikom graom; - koriguju greke, i gramatike i u domenu izgovora,
koje se javljaju pod uticajem maternjeg jezika uenika; - dalje se
osposobe za samostalno, informativno itanje lakih tekstova
razliitog anra (literarnih, nauno-popularnih, publicistikih -
listova za decu) i da upoznaju elemente kulture naroda koji govore
srpskim jezikom; - osposobe se za analizu teksta; - dalje se
osposobe za pismeno izraavanje na osnovu sloenijih pitanja, zadanog
plana i dr. uz savladavanje pravopisnih pravila koja se razlikuju u
pravopisu jezika uenika, kao i za pisanje kraih poziva, obavetenja
i dr.; - steknu znanja iz jezika i o jeziku putem nastave
gramatike, to e doprineti brem razvijanju jezike kompetencije; -
osposobe se za korienje jezikih prirunika i dvojezinih renika.
SADRAJI PROGRAMATEMATIKA kola: ivot u koli, novi nastavni
predmeti, rad uenika u okviru slobodnih aktivnosti; zajednike
aktivnosti uenika kole; sluenje bibliotekom; sluenje alatom u
kolskoj radionici; izleti; listovi za decu. Svakodnevni ivot:
putovanje, bioskopska predstava; zooloki vrt; lina interesovanja
uenika. Grad i selo: zgrade u kojima se obavlja neka funkcija:
optina, pozorite, muzej; fabrika, specijalizovana prodavnica i dr.;
odravanje istoe; poljoprivredni radovi; kulturni spomenici u blioj
okolini. Drutvo i priroda: aktuelne teme iz istorije kulture Srba.
Komunikativne funkcije: pozivanje, prihvatanje, neprihvatanje
poziva da se neto zajedno organizuje, izvinjavanje, izraavanje
mogunosti, nemogunosti da se neto uradi i traenje uputstva,
obavetenja; planiranje; iskazivanje fizikih tegoba. JEZIKA MATERIJA
Imenovanje predmeta i bia
Dalje uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Obrasci: To je
njegov tata. Biu uenik. Iskazivanje radnje I dalje uvebavanje
obrazaca iz prethodnih razreda. Uvebavati slaganje predikata sa
subjektom, iskazan sa vie linih zamenica razliitog lica i roda, kao
i kombinacijom imenica i zamenica. Pored toga uvebavati oblike
perfekta i futura glagola sa morfemom se u reenicama sa neiskazanim
subjektom. Obrasci: Ii u u bioskop. Ona je morala (htela, mogla,
elela i dr.) da ui (uiti). Mi i on smo putovali. Ti i ona putujete.
Ti i ona ste crtali. Ti i ona ste nacrtale crte. Anka i oni su se
radovali. Vera, Jovan i vi ste ruali. Vera, Jelena i vi ste ruale.
Petar i Marija e putovati. Igrao sam se sa drugom. Radovaete se.
Iskazivanje osobina predmeta i bia Dalje uveavanje obrazaca iz
prethodnih razreda. Treba uvebavati konstrukciju za poreenje:
komparativ + genitiv imenica i linih zamenica s predlogom +
superlativ prideva.
Obrasci: Petar je kao njegov tata. Jasna je vrednija od sestre.
Jovan je bolji od Jelene (od nje). Marija je bila bra od druga (od
njega). Balon je laki od lopte. Mirko je najbri u razredu.
Iskazivanje objekta Dalje uvebavanje obrazaca iz prethodnog
razreda. U funkciji objekta treba uvebavati akuzativ imenica enskog
roda na suglasnik, lokativ, imenica i linih zamenica. Korienje
objekatskih reenica. Obrasci: On je doneo est knjiga. Tata je kupio
pe. Oni su priredili sveanost. Zoran je priao o izletu (o
drugovima). Ona je priala o njemu (o njima). Ja znam da e on doi.
Uitelj je video ko je otiao. (Uz imenicu u funkciji objekta
upotrebljavati atribut iskazan prisvojnom pridevskom zamenicom za
svako lice. U slubi objekta treba uvebavati linu zamenicu za svako
lice u akuzativu i lokativu. Obrasci: Ti si uzeo svoju svesku.
On je uzeo svoju svesku. Naterao je sebe da radi. Naterao sam
sebe da radim. On je govorio o sebi. Oni su puno govorili o sebi.)
Iskazivanje namene Dalje uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda
u funkciji namene treba uvebavati atribut uz imenicu u funkciji. Uz
dvovalentne glagole uvebavati nenaglaene oblike linih zamenica u
akuzativu ili dativu. Obrasci: Poklonio joj je knjigu. Kupio je
okoladu malom deaku. Dao je znake naim drugovima. Pisali smo paket
vrednim brigadirkama. Vratio mu je lenjir. Vratio ga je sestri. /U
funkciji namene treba uvebavati linu zamenicu za svako lice. Uz
dvovalentne glagole upotrebljavati enklitike oblike linih zamenica.
Obrasci: Vera je sebi kupila kaput. Ja sam sebi kupio odelo. Vi ste
nam ga poklonili. Ona joj ga je uzela./ Iskazivanje prostornih
odnosa Korienjem svih do sada uvebanih obrazaca za iskazivanje
mesta. U funkciji odredbe za mesto uvebavati genitiv mnoine imenica
i linih zamenica.
Obrasci: Ona stoji ispred izloga. Petar je proao pored vojnika
(pored njih). Milica je stala iza drugova (iza njih). Ptice lete
iznad kua. Uenici izlaze iz uionica. /Za iskazivanje mesta vrenja
radnje treba uvebavati akuzativ s predlozima pod, pred, nad.
Imenice odreivati atributima. Obrazac: Stavio je torbu pod sedite.
Nagnuo se nad sto. On je izaao pred kuu. Stavio je slamu pod umorne
konje. Iskazivanje molbe i zapovesti Uvebavanje obrazaca iz
prethodnih razreda. Ivane, pomozi mi! Mama, peci kolaa!
/Iskazivanje zapovesti konstrukcijom da + perfekat. Obrazac: Da si
odmah seo! Da ste zavrili zadatke do kraja asa!/ Iskazivanje
vremenskih odnosa Uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Za
iskazivanje vremenskih odnosa treba uvebavati: genitiv bez
predloga, konstrukciju pre, posle, za vreme sa ovim padeom i
vremenske reenice sa veznikom kad.
Obrasci: Ivan se probudio u sedam asova. Baka dolazi svake
nedelje (godine). Svakog meseca (dana, sata) su trenirali. Nenad je
doao pre (posle, za vreme) ruka. Ivan ide u bioskop kad naui
zadatak. /Za iskazivanje vremenskih odnosa treba uvebavati
instrumental (imena dana u sedmici) i vremenske reenice sa
veznicima im i dok. Obrasci: Sredom imamo as srpskog jezika. im je
uao, zakljuao je vrata. im ozdravim, doi u. im bude prestala kia,
ii emo u etnju. Dok je on uio, ti si spavala. Dok crtam, sluam
muziku. Dok Petar bude radio u bati, ti e spremati sobu./
Iskazivanje naina i uslova radnje Uvebavanje priloga u komparativu
i superlativu u funkciji odredbe za nain. Obrasci: Baka hoda
sporije od unuke. Avion leti najbre. /Uvebavati uslovne reenice sa
veznikom ako. Obrasci: Ako zna, reci. Sluaemo ploe ako doe.
Ako bude uio, postii e odlian uspeh./ Iskazivanje sredstava
kojim se vri radnja Utvrivanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci: Pekar see hleb otrim noem. Ona isti malom metlom. Kroja
kroji velikim makazama. Iskazivanje uzajamne i zajednike radnje
Utvrivanje obrazaca iz prethodnih razreda; imenice u ovoj funkciji
odreivati atributima. Obrazac: Zoran razgovara s njom (s nama).
Vesna putuje sa Nadinom mamom. Ona se igra sa Nadinim psom. Mi smo
letovali sa kolskim drugovima. Iskazivanje uzroka radnje Za
iskazivanje uzroka treba uvebavati oblike genitiva sa predlogom
zbog i uzrone reenice sa veznicima jer, zato to. Obrasci: Petar
nije trenirao zbog kie. Petar nije trenirao jer (zato to) je padala
kia. GRAMATIKA Pojam proste i proirene reenice. Reenice po sadrini:
izjavna, upitna, odrina, uzrona. Predikat: glagolski (oblici
prezenta, perfekta, futura i imperativa u funkciji predikata),
imenski (pomoni glagol i nominativni oblik imenice, zamenice i
prideva). Subjekat (nominativ imenskih rei). Slaganje subjekta i
predikata. Glagolski vid: svrenost i nesvrenost glagolske radnje.
Glagolski rod: prelaznost i neprelaznost glagolske radnje.
Blii objekat. Atribut: odreivanje imenica u funkciji subjekta,
imenskog dela predikata i objekta pridevskom rei. Dalje usvajanje
gramatike terminologije. TVORBA REI Imenice koje oznaavaju vrioca
radnje: - a (brija, jaha, skaka, upravlja) - lac (italac, gledalac,
slualac, rukovodilac), -telj (ljubitelj, voditelj, upravitelj,
uitelj), -ar (slikar, pekar, zidar, lekar). Imenice koje oznaavaju
ensku osobu: - ica (lan - lanica, kroja - krojaica, koarka -
koarkaica, slualac - sluateljica, uitelj - uiteljica; igra -
igraica), -inja (junak - junakinja, pesnik - pesnikinja, prosjak -
prosjakinja), -ka (bolniar - bolniarka, novinar - novinarka,
graanin - graanka). Tvorba imenica za oznaavanje ivotinja: golub -
golubica, tigar - tigrica, lav - lavica, vuk - vuica, odnosno aba -
abac, maka - maak, patka - patak. Ukazati da postoje i posebni
nazivi za mujaka i enku, odnosno potomstvo: konj - kobila - drebe,
ovan ovca - jagnje (janje), petao - koko - pile, jelen - kouta -
lane./ Tvorba prisvojnih prideva: -ov/ev (brat - bratov, ded -
dedov, domain - domainov. Petar - Petrov, Jovan - Jovanov; sunce -
sunev, stric - striev, prijatelj - prijateljev, kralj - kraljev,
uvar - uvarev/uvarov, kuvar - kuvarev/kuvarov); -in (tata - tatin,
mama mamin, Mara - Marin, sudija - sudijin, sestra - sestrin).
PRAVOPIS Pisanje negacije u odrinim reenicama i pisanje li u
upitnim reenicama. Pisanje velikog slova u nazivima radnih
organizacija; pisanje prideva izvedenih od vlastitih imenica,
veliko slovo u pisanju imena praznika. Skraenica tipa: tj., npr.,
itd., APV i sl. Sastavljeno i rastavljeno pisanje rei. Ukazivanje
na principe fonolokog pravopisa u okvirima usvojene jezike grae.
GOVORNE VEBE Odgovori na sloenija pitanja: postavljanje pitanja na
osnovu obraenog teksta, na date sloenije odgovore, na osnovu datih
upitnih rei, intonacijom. Dijalozi uenika o predvienim temama,
njihovo proirivanje i pravilno korienje komunikativnih funkcija.
Prepriavanje obraenog teksta sa promenom stanovita (lice, rod,
broj, vreme) na osnovu zadanog plana i slobodno; sastavljanje plana
(grupno, samostalno); skraivanje i
proirivanje kraeg teksta; prepriavanje odsluanog teksta, TV
emisija za decu, po planu. /Analiza obraenog teksta./ Opisivanje
predmeta, bia (portret). Uvoenje u analizu uenikih izlaganja.
PISMENE VEBE Odgovori na sloenija pitanja. Postavljanje pitanja na
osnovu obraenog teksta. Sastavljanje plana (grupno, samostalno).
Prepriavanje obraenog teksta na osnovu plana. Skraivanje i
proirivanje datih reenica. Prianje doivljaja i dogaaja iz
neposredne okoline na osnovu zadanog plana. Pisanje: estitki,
poziva i kratkih obavetenja, pisma, uz pravilno korienje
komunikativnih funkcija. etiri pismena zadatka u toku kolske
godine. ITANJE U toku cele godine treba itati tekstove na drugom
srpskom pismu. Samo povremeno, radi odravanja kontinuiteta, itanje
tekstova na prvom pismu. Dalje osposobljavanje uenika za samostalno
informativno itanje lakih, izbornih tekstova, u skladu sa
tematikom, razliitog anra (literarnih, nauno-popularnih,
informativnih, publicistikih - listova za decu) sa upoznavanjem
elemenata kulture koje tekstovi sadre. Uvoenje uenika u korienje
jezikih prirunika i dvojezikih renika. LEKTIRA Vojislav Ili: Zimsko
jutro Duan Vasiljev: Domovina Milovan Danojli: Ljubavna pesma
Desanka Maksimovi: Pokoena livada Miroslav Anti: aava pesma
Narodna pesma: Sveti Savo Narodna pripovetka: Djevojka cara
nadmudrila aljive narodne prie i prie o ivotinjama (izbor) Milovan
Glii: Prva brazda Branislav Nui: Hajduci Branko opi: Bata sljezove
boje (izbor iz ciklusa Jutra plavog sljeza) Grozdana Oluji:
Staklareva ljubav Stevan Raikovi: Male bajke (izbor) Duan Radovi:
Kapetan Don Piplfoks Milutin Milankovi: Kroz vasionu i vekove
(izbor) Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za decu
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMAProgram sadri: cilj,
vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa
osnovnim oblicima komunikacije, jeziku materiju, govorne vebe,
itanje (od II razreda). Svi elementi programa su meusobno povezani
i tako ih treba realizovati. Zadaci nastave sadre: opte zahteve
koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i
sticanje jezikih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su
u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj
realizaciji. Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu
obima programske grae koju uenici treba da savladaju u svakom
razredu. Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u
kojima se usvaja jezik. Ona sadri nekoliko tematskih oblasti: kola,
porodica i dom, blie i ire okruenje, priroda i drutvo, aktuelne
teme, slobodno vreme uenika, iz ivota mladih i dr. Tematika je data
okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce
udbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih
podruja. Uz tematiku su date forme ophoenja (pozdravljanje,
obraanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) poev od
najjednostavnijih do sloenijih koje su potrebne za uenje autentinog
jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije. Jezika materija
data je u vidu reeninih modela koji su konkretizovani. U njima je
izdvojena ona jezika materija koja pokriva vei deo govornog jezika.
Ona je kumulativna jer se nova graa uvek naslanja na prethodnu.
Jeziki modeli se iz razreda
u razred iskazuju drugim jezikim i leksikim sredstvima.
Jednostavni iskazi postepeno se ire i meusobno kombinuju. U odeljku
Gramatika izdvojena je jezika graa koja je u funkciji breg
savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se polo od
sintakse, zatim morfologije da bi u zavrnim razredima (VII i VIII)
dolo do sistematizacije znanja o jezikom sistemu. Pravopis sadri
one pravopisne norme koje se, manje ili vie, razlikuju od onih u
pravopisu maternjeg jezika uenika. U programu je dat i proireni deo
koji se prevashodno tie sadraja u odeljku Jezika materija, a u
zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu
realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se kole na
predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa
moe da varira od kole do kole, od generacije do generacije, od
odeljenja u istoj koli, u zavisnosti od nivoa predznanja uenika na
koji utie: nacionalni sastav sredine u kojoj uenici ive, srodnost
nematernjeg jezika i jezika uenika, uslovi rada u koli i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada U nastavi srpskog kao
nematernjeg jezika teite rada prenosi se na uenika: on aktivno
uestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i
radom treba da stie i razvija jezika umenja, da usvaja jezik i
usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji. Nastavnik planira, vodi
i organizuje nastavni proces (odabira sadrinu rada, leksiku,
nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vebi itd.), koordinira
radom uenika da bi se to uspenije ostvarivali postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom ueniku omogui to ee
verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem moe produktivno ovladati
jezikom. Neobino je vano da se potuje princip individualizacije u
radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i meu
uenicima jednog odeljenja. Program je jedinstven za sve
nacionalnosti. To, meutim, ne znai da pri njegovom ostvarivanju
nastavnik ne treba da vodi rauna o odnosu srpskog jezika i jezika
uenika. Mada ne uvek, tekoe e biti vee ukoliko su i strukturne
razlike izmeu dva jezika vee. Poeljno je da nastavnik poznaje
strukturu jezika uenika, kako bi teite rada (intenzivnijim vebama)
usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku uenika, a pri ijem
usvajanju uenici najvie gree. Naime, pri uenju srpskog jezika
javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam
maternjeg jezika uenika "tei da gotovo neprimetno naturi ablone
akcenta, izgovora i reenine strukture svojstvene maternjem jeziku
ukorenjene jo u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg
jezika iskljuio, nastava srpskog jezika organizuje se bez uea
maternjeg jezika, direktnom metodom, to znai da je jezik
komunikacije na asovima srpski.
U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da
motivie uenike koristei odgovarajua AV - nastavna sredstva,
kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za
flanelograf, ilustracije u udbeniku, slajdove, dija-film, film,
slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i
dr. Nastavnik mora podsticati uenike da se i oni angauju na
prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrauje
(razglednice, keirane slike, lanci iz dnevne i nedeljne tampe i
sl.). Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom
jezika uenika, poznavanjem prirode i drutva, istorije, geografije,
muzike i likovne kulture, tehnikog obrazovanja i drugih nastavnih
predmeta. Uspostavljanje korelacije meu ovim predmetima neophodno
je jer omoguuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata.
Nastavnik, naravno, mora voditi rauna o tome da nove pojmove uenik
najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.
Nastavni program od I do VIII razreda ini celinu, ali se u njemu
mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka
etapa ima svoje specifinosti. U I etapi (I i II razred) pristup u
nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Uenici usvajaju osnovne
fonetsko-fonoloke odlike jezika, artikulaciju novih glasova,
akcenat mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju
izjavne, upitne i odrine reenice, osnovne reenine strukture i
osnovni reenini fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije
i proirenog dela programa) leksikih jedinica u okviru predviene
tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze,
da korektno i osmiljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja,
osposobljavaju se za korienje i variranje usvojenih struktura i
leksike u kraim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za
samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih
elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike
komunikacije predviene programom. Nastavnik mora podsticati uenike
da se spontano stvaraju to prirodnije situacije u uionici koje se
tematski uklapaju u predviene sadraje, a koje e biti podsticajne za
njihovo verbalno ukljuivanje. U II etapi (III-VI razred) nastavlja
se rad na razvijanju govornih sposobnosti uenika: savladavaju se
elementi izgovora, jeziki modeli, koji se proiruju novim
elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600)
leksikih jedinica); koriguju se greke na svim jezikim nivoima;
razvijaju se jo dva jezika umenja - itanje i pisanje (prvo pismo,
iji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika uenika,
usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiu se
jezika znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji breg
savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezike
kompetencije; uenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezike
modele i leksiku u duoj dijalokoj i monolokoj formi u odnosu na
prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izraavanje, da
razumeju na sluh komplikovanije jezike iskaze u skladu sa zahtevima
programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije,
osposobljavaju se za samostalno itanje lektire (od V razreda),
upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski,
upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama
srpskog jezika (od V razreda). III etapa (VII i VIII razred) je
zavrna za uenike koji ne produuju kolovanje, ali je istovremeno i
osnova za uspeno izuavanje jezika u okviru srednje kole. U ovoj
etapi treba da se formiraju komunikativne sposobnosti uenika. U tom
cilju nastavlja se rad na sticanju jezike i komunikativne
kompetencije uenika, usvajaju se komplikovaniji jeziki
modeli (VII razred), sistematizuje se jezika graa i uporeuje sa
maternjim jezikom uenika, intenzivnije se koriguju greke
intralingvalnog (u okviru istog jezikog sistema) i interlingvalnog
karaktera (pod uticajem jezika uenika) na svim jezikim nivoima,
usvaja se nova leksika i frazeoloki izrazi karakteristini za srpski
jezik; razvija se pismeno izraavanje uenika, osposobljava se za
analizu teksta i sistematizuje se pravopisna graa (VIII).
Uvebavanje jezikih modela. Da bi se uenici osposobili za pravilnu
komunikaciju potrebno je da savladaju predviene jezike modele.
Uenik treba da prepozna zvunu sliku predoenog iskaza koji ilustruje
jeziki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim
raznovrsnim vebama sa razliitim sadrajem automatizuje. Nakon
automatizacije jezikog modela, uenik e moi samostalno da sastavi
sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moi e da gradi
analogne strukture sa novim konkretnim sadrajem, stei e
komunikativnu kompetenciju, to je i cilj uenja jezika. Proces
uvebavanja jezikih modela treba sprovoditi planski uz dosledno
potovanje principa postupnosti. Jeziki modeli se najpre uvebavaju u
istom obliku jer uenici treba da usvoje osnovne modele u okviru
ogranienog vokabulara. Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U
odreeni jeziki model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi
istovremeno unoenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i
namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne
tekoe i usporilo bi usvajanje odreenog jezikog modela. Kasnije se
jeziki modeli proiruju, kombinuju i uvode se u rad novi, sloeniji.
Ilustrovaemo to na jezikom modelu imenovanje predmeta i bia. Na
primer, u obrascu Petar je uenik, koji je jedan od konkretnih
realizacija navedenog modela, moe se predikativ uenik zameniti
drugom imenicom u nominativu - deak, mladi, fudbaler, stolar i sl.,
ve prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je
na predikativu, jer se njime otkriva ono to je novo, njime se
imenuje lice, a to znai da subjekt i glagolska kopula moraju biti
poznati uenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno
da bi shvatili informaciju u celini. U praktinom radu predikativ e
se veoma esto menjati, jer se na poetnom stupnju uenja veoma esto
vri imenovanje bia i predmeta kad god je potrebno savladati neku
novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i
sl.) Ako se u tom jezikom modelu eli savladati nova ( leksiki i
morfoloki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:
je bio, e biti ...Petar eli postati uenik, mora biti. Subjekat je
takoe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar moe se
upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, ve prema
objektivnoj situaciji. Ako
subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ
i zato ovaj obrazac moe posluiti ne samo za uvebavanje novih
imenica, zamenica i pomonih glagola, nego i za uvebavanje slaganja
rodova. Neposredni cilj uvebavanja ovog obrasca jeste usvajanje
novih rei (imenica, pomoni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt
i futur pomonih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u slubi
glagolske kopule (eli postati, mora biti, hoe da bude i sl.).
Konani cilj uvebavanja ovog obrasca jeste da uenici steknu
sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih rei stvore iskaz
analogan uvebanom obrascu. Kad god se pojavi potreba da se imenuje
neko bie ili predmet, uenici e automatski aktivirati u svesti
jeziki model imenovanja predmeta i bia, koji se moe izraziti
formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom
formulom. S = P / = k + im. Subjekt, kopula i predikativ su
obavezni elementi ovog jezikog modela. Oni moraju biti iskazani da
bi iskaz bio potpun. Ali ovakav iskaz moe imati i neobavezne
elemente, npr. atribut. Poto se u obrascu mogu javiti dve imenice,
obe mogu imati atribut ili ak svaka i po vie atributa. Tako se
poetni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio
potpuniji, precizniji. Atribut uz imenice u slubi predikativa ima
tu osobinu da povlai na sebe logiki akcenat (npr. Petar je dobar
uenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu
kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba uriti sa
dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje
poetnog obrasca. U tome i jeste prednost ovakvog rada to se poetna
struktura koja je sintaksikosemantiki i leksiko-morfoloki odreena,
obeleena, posle automatizovanja navike graenja osnovnog obrasca
"otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj nain proiruje,
zasiuje se potrebnim semantikim kvantitetom i ulazi u govorni
proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika. Re je o najprostijoj
reenikoj strukturi koja slui za imenovanje bia i predmeta, ali
treba imati na umu da se njome ne savlauje samo sintaksika
struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlauje samo nova
leksika (imenice, pokazne i line zamenice, pomoni glagoli sa
nepotpunim znaenjem), nego se savlauju i morfoloke kategorije
(nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i
imperativ, brojna konstrukcija u slubi subjekta i predikata,
kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od optih
morfolokih i sintaksikih pravila). Dakle, shematizovanje,
uproavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac
u poetnom obliku javlja samo na poetku vebanja, dok se ne postigne
automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne
postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezike materije
koriste se raznovrsni tipovi vebi manipulativnog karaktera.
Funkcija tih vebi je uvebavanje, uvrivanje i automatizacija jezikih
modela da bi se uenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa
razliitim sadrajem u svakodnevnoj komunikaciji.
Manipulativne vebe su strogo kontrolisane, to znai da pri
uvebavanju pojedinih jezikih elemenata, nastavnik ispravlja uenika
ako grei i ponovo uvebava nesavladanu jeziku materiju dok je uenik
ne usvoji. U I etapi to su, na primer, vebe razumevanja na sluh,
oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vebe
supstitucije, vebe dopunjavanja, vebe transformacije reenica
(vreme, lice, broj, rod), vebe sastavljanja reenica od datih
elemenata i datih rei prema modelu, vebe povezivanja reenica i dr.
Vebe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno
mesto pri uvebavanju jezikog modela i doprinose sticanju
komunikativne kompetencije. Od ovih vebi treba razlikovati pitanja
i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta,
razumevanja situacije i leksikih jedinica. Kod ovih prvih vebi
svako pitanje i odgovor sadri obrazac jezikog modela koji se
uvebava. Zbog toga odgovori uenika moraju biti potpuni, celoviti,
to se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek. U skladu sa
obimnijim jezikim gradivom i predznanjem uenika u II etapi, pored
navedenih, koriste se sloeniji tipovi govornih vebi. Na primer,
variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi
model, transformacija niza reenica (vreme, lice, rod, broj),
integracija reenica i njihovo proirivanje (skraivanje i dr.).
Pismene vebe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadrinu. Pored
vebi, kraih diktata, dopunjavanja, supstitucije, koriste se i
druge. Od IV razreda organizuju se vebe uvoenja uenika u korienje
renika. Postupno se, u ovoj i sledeoj (III) etapi, uvode i sloenije
pismene vebe: sastavljanje reenica od datih rei prema modelu,
diktati lakeg/teeg teksta na osnovu usvojenih jezikih modela i
leksikih jedinica, ali sa novim sadrajem, transformacije reenice,
transformacije niza reenica, sastavljanje reenica od datih rei
prema supstitucionoj tabeli sa novim sadrajem, pravopisne vebe,
leksike vebe, korienja renika i prirunika i dr. Koliko e se vremena
posvetiti uvebavanju jednog jezikog modela zavisi, pre svega, od
toga da li postoji velika razlika u odreenoj jezikoj konstrukciji u
odnosu na maternji jezik. Onim jezikim modelima koji predstavljaju
problem zbog interferencije maternjeg jezika, posveuje se vie panje
i vie vremena da bi i oni preli u automatizovanu naviku.
Neopravdano je prei na uvebavanje novog jezikog modela ako nije
usvojen prethodni. Tematika i leksika. Svi delovi programa:
tematika, jezika materija, govorne i pismene vebe i dr. ne ine
poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome
je osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti
uenika. Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo
zbog preglednosti, ogleda se u tome to se odreena sintaksika
konstrukcija - jeziki model uvebava na tematski najpogodnijoj
materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vebi.
Prema tome, predviena tematika treba da obezbedi usvajanje,
programom predviene, jezike modele, kao i usvajanje odreene
leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u vie razreda, ali se
ostvaruje drugom sadrinom koja je primerena poznavanju jezika i
interesovanju uenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu moe
se ograniiti na pet
osnovnih jezikih struktura: imenovanje predmeta i bia,
iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i
iskazivanje prostornih odnosa. Zadatak sve tri etape jeste i
savlaivanje odreenog fonda rei. Meutim, broj rei u poetnoj nastavi
nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo e uspenije
doprineti savlaivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego
leksika rezerva u kojoj se uenik (i uitelj) na kraju izgubi, pa u
kasnijim godinama zna samo rei, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj
etapi je osnovni cilj koristiti leksiki minimum koji e omoguiti da
se savlauju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju,
prirodno je i tako savladati potreban fond rei jer bogaenje renika
ide uporedo sa optim razvojem, kao i sa razvojem izraavanja na
maternjem jeziku. I rei svoga jezika ue se do kraja ivota, ali je
mehanizam jezika savladan na poetku. U detinjstvu su automatizovane
navike sklapanja reenica radi postizanja odreenog cilja u procesu
komunikacije. Usvajanje leksikih jedinica obuhvata semantizaciju i
asimilaciju rei. Semantizacija se vri korienjem predmeta, ili
predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija rei vri
se u kontekstu, u reenici i vezuje se za odreene govorne situacije.
Pored produktivnog leksikog fonda uenici treba da savladaju i
receptivno izvesne rei, reenice i izraze. Govorne i pismene vebe.
Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da
se izae izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne
ostane na nerazvijenom, stenjenom i siromanom odgovaranju na
pitanja, nego da uenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dueg
izlaganja povezanih misli, to je mogue samo ako misle na srpskom
jeziku. Govorne sposobnosti se stiu i razvijaju govorenjem. Zbog
toga treba odabrati metodike postupke koji e uenike staviti u
situaciju da pitaju, odgovaraju, izraavaju neslaganje ili slaganje
sa odreenom akcijom ili pojavom, kazuju mogunost ili nemogunost
izvrenja odreene radnje, itd. Treba stvoriti situaciju koja stvarno
odgovara realnoj govornoj komunikaciji. Da bi se uenici osposobili
da produktivno usvoje predviene elemente govornog i pisanog jezika,
pored navedenih manipulativnih vebi, koriste se i komunikativne
vebe. Komunikativne (govorne) vebe obuhvataju one tipove vebi u
kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u odreenoj
govornoj situaciji. U situacionim vebama uenici treba da usvajaju i
pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku.
Tipovi komunikativnih pismenih vebi dati su po razredima u programu
u odeljku pismene vebe. U prvoj etapi preovladavae pitanja i
odgovori, ali treba nastojati da uenici postepeno iskazuju odgovore
sa vie reenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo
prepriavanje, nego i komentar ili vezivanje svojih iskustava sa
obraenom temom. Osim raznih oblika prepriavanja uenici treba, u
ovoj etapi sve ee samostalno da priaju line ili zajednike
doivljaje, a u III etapi treba da preovladava slobodno prianje. Sa
uenicima koji realizuju proireni deo programa, nastavnik koristi,
osim navedenih, i razliite oblike usmenog i pismenog izraavanja
koji su prethodno uvebani na asovima jezika uenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje
manje ili vee razlike u odnosu na pravopisnu normu maternjeg
jezika. Stoga se, na primer, ne istiu kao posebni zahtevi: veliko
slovo na poetku reenice, taka na kraju reenice, upitnik, uzvinik,
pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju taaka, taka i
zapeta itd. Paralelno sa usvajanjem jezike grae, uenici moraju
sticati navike primene, principa fonolokog pravopisa. Izdvojene su
prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukija reenja u dva
pravopisna uzusa (pravopisu jezika uenika i pravopisu srpskog
jezika), to ne iskljuuje i poneka identina reenja u njima. Meutim,
i njih treba uvebavati jer e se samo tako ukloniti mnogobrojne
greke koje su evidentirane u pismenim zadacima uenika. Za obradu
pravopisne grae potrebno je izdvojiti 2-3 asa godinje, ali se
preporuuje da se predvieno vreme razvije na 10-12 vebi koje e se
uklapati u druge asove gramatike i pismene vebe. Usvojenost svakog
elementa pravopisnih normi moe se povremeno proveravati kratkim
diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada
uenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinani elementi. Na
primer, upotreba velikih slova moe se proveravati na taj nain to se
uenicima daju nastavni listii sa kratkim tekstom koji je napisan
malim slovima. Za pisanje negacije glagola uenicima se daju
nastavni listii sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli.
Nastavnik ita polako ceo tekst, ukljuujui i isputene glagole.
Uenici prate tekst i upisuju glagole. Domai zadaci predstavljaju
vanu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo
koliko su uenici savladali odreeno gradivo i njihova osposobljenost
da to znanje primene, nego su pogodni za razvijanje jezikih umenja
(informativno itanje i pisanje) i za pismeno uvoenje uenika u
samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju uenicima redovno sa
osmiljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po teini
treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima uenika.
Nastavnik na asu pregleda 2-3 domaa zadatka detaljnije, a po
odreenom planu pregleda i ocenjuje domae zadatke svih uenika.
kolski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske
materije, tj. sinteze vee etape (tromeseja, polugodita ili godine).
Za svaki kolski pismeni zadatak u godinjem planu nastavnik treba da
odvoji tri asa. Na jednom asu uenici piu, na drugom nastavnik
obrazlae svakom ueniku ocene, analizira sa uenicima najee greke i
zajedno sa uenicima ih ispravlja, a na treem asu uenici ispravljaju
svoje zadatke. Upotreba renika je sastavni deo itanja. Uvoenje
uenika da se slue renikom (tehnika nalaenja rei) poinje IV razredu.
Od V do VII razreda koriste se dvojezini i jednojezini renici te je
potrebno da uenici savladaju tehniku nalaenja i biranja znaenja
rei. Tekst u nastavi srpskog jezika prua osnovu za savladavanje
jezika na nivou sistema i na nivou komunikacije. Tekst ima
najspecifiniji poloaj u III razredu, jer se posle dvogodinje oralne
nastave prelazi na nastavu koja se temelji na udbeniku, odnosno
polazi se od teksta.
Rad na tekstu od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata,
rad na tekstu obuhvata: a) analizu teksta sa uenicima koji
savladavaju proiren program; sa ostalim uenicima, u skladu sa
njihovim mogunostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vri
se u VII i VIII razredu i b) rad na bogaenju leksike. Gramatika.
Iskustva su pokazala da uvebavanje odreene jezike materije bez
gramatikih objanjenja i uputstava, bez funkcionalne sistematizacije
ne obezbeuje produktivno znanje odreenog jezika. Stoga gramatika
mora nai svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofizikim
mogunostima uenika datog uzrasta. Imajui u vidu ovaj momenat
opravdano je da se sa nastavom gramatike otpone u IV razredu da bi
njen udeo iz razreda u razred bivao sve vei. Drugi momenat koji
opravdava uvoenje gramatike od IV razreda jeste i to to je jeziki
sistem u odreenom obimu globalno savladan. U uenju drugog jezika
nemogue je osloniti se iskljuivo na intuitivno usvajanje njegove
gramatike. Kada je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o
didaktikoj gramatici kojom se izgrauju sposobnosti koje se uopteno
mogu nazvati jezikim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike
podrazumeva nuno pojednostavljivanje pravila, definicije
(definicije je mogue dati uenicima koji su bolje savladali jezik).
Krajnji cilj didaktike gramatike jeste da izgradi poimanje o
funkcionisanju jezikih pojava u sistem i razvijanje sposobnosti da
uenik sam ispravlja greke. Nastava gramatike je sredstvo da se ui
jezik, a ne da se stiu znanja o jeziku. Od uenika ne treba
zahtevati da naui napamet razliita gramatika pravila i paradigme,
da ih ilustruje odgovarajuim primerima, ve da se osposobe za
njihovu upotrebu u komunikaciji. Nastava gramatike ne predstavlja
izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, ve njen vrsti integralni
deo i pretpostavlja nekoliko faza: a) davanje veeg broja primera
vezanih za govornu situaciju i obraeni tekst koji ilustruje jeziku
pojavu; b) navoenje uenika, individualnim putem, da shvate jeziku
pojavu, da uoe njene karakteristike, da dou do jezike zakonitosti i
pravila po kojima ona funkcionie u sistemu, odnosno da doe do
zakljuaka vlastitom misaonom delatnou; v) davanje objanjenja -
kratkih uputstava o tome emu slui odreena gramatika graa, ta se
njome izraava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno
funkcionie i princip po kojem funkcionie u sistemu i g) vebanje.
Redosled usvajanja odreenih jezikih kategorija odreuje kontrastivni
odnos izmeu jezika uenika i nematernjeg jezika. U nastavi, dakle,
treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za grau koja ne postoji u jeziku uenika, nego samo u nematernjem
jeziku, nastavnik preciznije objanjava osobinu i funkciju tih
pojava primereno uzrastu uenika. Jezika graa sistematizuje se
frontalno, dok se u uvebavanju primenjuje i grupni i individualni
rad sa uenicima. Za realizaciju gramatike grae, gde god za to
postoje uslovi koriste se eme i tabele da bi se jezike pojave bolje
razumele. Izbor, broj, vrsta vebi zavisi od jezike grae i njenog
odnosa prema jeziku uenika. Gde su razlike izraenije koristi se vei
broj razliitih vebi. I u gramatici predvien je proireni deo za
uenike koji bre napreduju u savladavanju srpskog jezika. Lektira je
takoe domai rad. Ona je predviena u nastavnom programu od V do VIII
razreda. Funkcija lektire je da se uenici osposobljavaju i
navikavaju za itanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja koja
ih interesuju, na srpskom jeziku. U toku kolske godine, za lektiru
u svakom razredu, uenici treba da proitaju odreeni broj tekstova po
sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vri iz
literarnih tekstova, i listova za decu, odnosno omladinu (u VII i
VIII razredu), iz nauno popularnih tekstova. Nastavnik moe da zada
isti tekst po svom izboru svim uenicima: dui tekst moe da podeli na
delove, isti deo, ili razliite delove, koji ine celinu, da zada
grupi uenika ili se za razliite tekstove individualno opredeljuju
uenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili uenik, nastavnik daje
potrebna uputstva uenicima. Prilikom odreivanja asa lektire
potrebno je motivisati uenike. itanjem, na primer, odabranog
odlomka podsticae se radoznalost i motivisanost uenika da proitaju
lektiru. Za bolje razumevanje teksta uenicima se mogu podeliti
pripremljeni nastavni listii sa zadacima koji e ih usmeravati da
bolje razumeju tekst i da se pripreme za razgovor. Provera proitane
lektire vri se dijalokom metodom. Uenici koji ne savladavaju
proireni deo programa odgovarae na pitanja nastavnika, samostalno e
prepriavati tekst i sl. uenicima koji bolje znaju jezik i koji
savladavaju proireni deo programa postavljaju se vei zahtevi: da
proitaju ceo tekst, na primer, da daju vie odgovora na postavljeno
pitanje, samostalno prepriaju i komentariu tekst i dr. Ovi uenici
se postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire
kao i na asovima jezika uenika.
ISTORIJACilj i zadaci Cilj izuavanja nastavnog predmeta istorija
je kulturni napredak i humanistiki razvoj uenika. Cilj nastave
istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i
vremena, istorijskih procesa i tokova, kao i razvijanju
nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta i duha tolerancije kod
uenika. Zadaci nastave istorije su da uenici, uoavajui
uzrono-posledine veze, razumeju istorijske procese i tokove, ulogu
istaknutih linosti u razvoju ljudskog drutva i da poznaju
nacionalnu i optu istoriju (politiku, ekonomsku, drutvenu,
kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i drava.
Peti razredOperativni zadaci: razumevanje pojma prolosti;
upoznavanje naina i znaaja prouavanja prolosti; razumevanje
osnovnih odlika praistorije i starog veka; razumevanje osnovnih
vremenskih odrednica (decenija, vek, milenijum); osposobljavanje za
korienje istorijske karte; sticanje znanja o dogaajima i linostima
koji su obeleili epohu starog veka; upoznavanje sa osnovnim
odlikama antike kulture.
SADRAJI PROGRAMAUVOD Prolost (pojam prolosti, istorijski
izvori). Vreme (hronologija - raunanje vremena). Istorija, nauka o
prolosti (istorija kao nauka i kao nastavni predmet, podela
prolosti, hronoloki i geografski okviri starog veka). PRAISTORIJA
Osnovne odlike praistorije (postanak oveka, ivot i zanimanja,
pronalasci, praistorijska nalazita na centralnom Balkanu). STARI
VEK Osnovna obeleja Starog istoka (geografski pojam Starog istoka,
najpoznatije drave i struktura drutva). Kultura naroda Starog
istoka (religija, pismo, nauka, svakodnevni ivot).
Najstariji period grke istorije (Kritsko, Mikensko i Homersko
doba, kolonizacija, mitovi o Minotauru, Ahilu, Odiseju...). Grki
polisi - Sparta i Atina (pojam polisa, struktura drutva, dravno
ureenje). Grko-persijski ratovi i Peloponeski rat (uzroci ratova,
bitke na Maratonu i u Termopilima, pohod na Siciliju, karakter i
posledice ratova). Grka kultura (religija, olimpijske igre,
mitologija). Grka kultura (umetnost, nauka, svakodnevni ivot).
Helenistiko doba i njegova kultura (pojam helenizma i njegovi
hronoloki okviri, Aleksandar Veliki, kultura). Postanak Rima
(osnivanje Rima - legenda o Romulu i Remu, struktura drutva,
hronoloki okviri i ureenje rimske republike). Rim - svetska sila
starog veka (vojska, osvajanja i provincije). Rim u doba carstva
(principat, Trajanovi ratovi na Dunavu, dominat, centralni Balkan u
antici - antiki ostaci na prostoru centralnog Balkana). Rimska
kultura (religija, umetnost, nauka, svakodnevni ivot). Hrianstvo
(pojava hrianstva, progoni hriana, car Konstantin i Milanski
edikt). Pad Zapadnog rimskog carstva (poetak Velike seobe naroda,
podela carstva i pad Zapadnog rimskog carstva).
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMAU ostvarivanju cilja nastave istorije
priprema za asove je od izuzetne vanosti, kao i planiranje nastave
na godinjem i mesenom nivou. Trebalo bi nastojati da se uenici
ukljue u nastavni proces i da se razvijaju njihove intelektualne i
kreativne sposobnosti. Na taj nain e nastava istorije biti
zanimljiva i nee biti svedena na puko memorisanje istorijskih
injenica. Nastavnik bi trebalo da usmerava rad uenika, a ne samo da
im prua gotova znanja. Na asovima bi trebalo da budu zastupljene
aktivne metode rada, u kojima uenik nije samo pasivni posmatra ve i
uesnik u nastavnom procesu. Razvijanjem kreativnog i kritikog
miljenja stvara se mogunost slobodnijeg i interesantnijeg izvoenja
nastave istorije. Da bi se navedeni zadaci nastave istorije to
potpunije ostvarili neophodno je da se obezbedi korelacija sa
srodnim predmetima, kao to su geografija, srpski jezik, likovna i
muzika kultura, verska nastava, graansko vaspitanje i svakodnevni
ivot u prolosti. injenica da se isti sadraji u istoriji i srodnim
predmetima ne obrauju u isto vreme, zbog razliitih nastavnih
programa, znatno oteava korelaciju u obradi novog gradiva.
Nastavnici istorije mogu korelaciju ostvariti konsultovanjem sa
nastavnicima srodnih
predmeta u obradi iste materije u toku nastave, kao i zajednikom
obradom nekih tema kroz dodatni rad, slobodne aktivnosti, izlete i
ekskurzije. Posebnu mogunost za meupredmetnu saradnju prua dodatni
rad, ije teme mogu da obuhvate sadraje srodnih predmeta obraene uz
struno-metodiku pomo nastavnika tih predmeta. U nastavi istorije
naglasak bi trebalo staviti na aktivne oblike rada. Oni se
najpotpunije mogu ostvariti kroz grupni rad, rad u parovima,
individualni rad ili diskusiju svih uenika u odeljenju. asove sa
pomenutim oblicima rada trebalo bi briljivo planirati i racionalno
izvoditi, imajui u vidu da je njihov osnovni zadatak aktiviranje
uenika, njihovo osposobljavanje za samostalni rad i usvajanje
znanja, razvijanje sposobnosti i navika. Realizacija sadraja
programa u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora nastavnih
metoda. U nastavi istorije usmeno izlaganje nastavnika (monoloka
metoda) i razgovor sa uenicima (dijaloka metoda) zauzimaju veoma
vano mesto. Osim ove dve najzastupljenije metode, treba koristiti i
ostale. Poseban znaaj ima korienje istorijskih tekstova, naroito
izvora. itanjem i analizom istorijskih izvora uenicima se prua
mogunost da sagledaju specifinost nekog istorijskog problema ili
pojave. Veoma je vano napomenuti da bi trebalo koristiti i
istorijske karte, jer njihova adekvatna upotreba olakava temeljno
savlaivanje gradiva. Isticanje pomenutih metoda ne znai da bi
ostale trebalo zapostaviti. Nastavnik bi trebalo da svakoj
nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktikom
problemu i pronalazi odgovarajua reenja. U nastavi istorije trebalo
bi to ee koristiti sledea nastavna sredstva: - istorijske karte
(zidne, iz atlasa, udbenika i druge literature); - ilustracije
(slike, dijapozitivi, eme, grafikoni); - dokumentarne i igrane
video i digitalne materijale; - muzejske eksponate; -
kulturno-istorijske spomenike (obilazak spomenika). Nastavni
sadraji predmeta istorija u petom razredu uenika uvode u istoriju,
nauku koja se bavi prolou ljudskog drutva, u praistorijski period
ljudske civilizacije i period starog veka. Preporueni sadraji
nastavniku ostavljaju mogunost da uenike postepeno uvodi u istoriju
kao nauku, pratei razvojnu liniju civilizacije kroz kulturne,
privredne i politike delatnosti ljudi u najstarijim epohama
prolosti. Iako se uenici prvi put susreu sa sistematskim izuavanjem
istorije, u radu se mogu koristiti njihova znanja o drutvenim
pojavama i odreenim istorijskim dogaajima koja su stekli u prvom
ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Mali fond asova i
psihofizike mogunosti uenika zahtevaju od nastavnika racionalnost
pri izboru bitnih injenica, bez mnogo hronologije i definicija
istorijskih pojmova i sociolokih kategorija. Teite nastave istorije
u petom razredu trebalo bi da bude na razumevanju antikog drutva i
kulture.
