PRAVILNIKO STALNOM STRUNOM USAVRAVANJU I STICANJU ZVANJA NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNIH SARADNIKA("Sl. glasnik RS", br. 13/2012)

I OSNOVNE ODREDBElan 1Ovim pravilnikom utvruju se: oblici strunog usavravanja, prioritetne oblasti za struno usavravanje za period od tri godine, programi i nain organizovanja stalnog strunog usavravanja; uslovi, organ koji odluuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja u toku usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika; obrazac uverenja o pohaanom strunom usavravanju i druga pitanja od znaaja za razvoj sistema strunog usavravanja.

lan 2Profesionalni razvoj je sloen proces koji podrazumeva stalno razvijanje kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika radi kvalitetnijeg obavljanja posla i unapreivanja razvoja dece i uenika i nivoa postignua uenika. Sastavni i obavezni deo profesionalnog razvoja je struno usavravanje koje podrazumeva sticanje novih i usavravanje postojeih kompetencija vanih za unapreivanje vaspitno-obrazovnog, obrazovno-vaspitnog, vaspitnog, strunog rada i nege dece (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad). Sastavni deo profesionalnog razvoja jeste i razvoj karijere napredovanjem u odreeno zvanje.

lan 3Struno usavravanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika ustanova planira u skladu sa potrebama i prioritetima obrazovanja i vaspitanja dece i uenika, prioritetnim oblastima koje utvruje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar) i na osnovu sagledavanja nivoa razvijenosti svih kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u ustanovi. Potrebe i prioritete strunog usavravanja ustanova planira na osnovu iskazanih linih planova profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, izvetaja o ostvarenosti standarda postignua, zadovoljstva uenika i roditelja, odnosno staratelja dece i uenika i drugih pokazatelja kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

Lini plan profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sainjava se na osnovu samoprocene nivoa razvijenosti svih kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika (u daljem tekstu: kompetencije).

lan 4Stalno struno usavravanje ostvaruje se aktivnostima koje: 1) preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti, i to: (1) izvoenjem uglednih asova, odnosno aktivnosti sa diskusijom i analizom; (2) izlaganjem na sastancima strunih organa i tela koje se odnosi na savladan program strunog usavravanja ili drugi oblik strunog usavravanja van ustanove, prikaz knjige, prirunika, didaktikog materijala, strunog lanka, razliite vrste istraivanja, studijsko putovanje i strunu posetu i dr. sa obaveznom diskusijom i analizom; (3) ostvarivanjem: - istraivanja (nauna, akciona, ad hoc i dr.); - projekta obrazovno-vaspitnog karaktera u ustanovi; - programa od nacionalnog znaaja u ustanovi; - programa ogleda, model centar; - oblika strunog usavravanja koji je pripremljen i ostvaren u ustanovi u skladu sa potrebama zaposlenih; 2) se sprovode po odobrenim programima obuka i strunih skupova, u skladu sa ovim pravilnikom; 3) preduzima ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po postupku utvrenom ovim pravilnikom, i to kroz: (1) programe obuka; (2) strune skupove; (3) letnje i zimske kole; (4) struna i studijska putovanja; 4) ostvaruju visokokolske ustanove na osnovu akreditovanih programa u okviru celoivotnog uenja;

5) se organizuju na meunarodnom nivou, a od znaaja su za obrazovanje i vaspitanje, odnosno ueem na meunarodnim seminarima i skupovima; 6) preduzima nastavnik, vaspita i struni saradnik u skladu sa linim planom profesionalnog razvoja, i to aktivnostima koje nisu navedene u ta. 1) do 5) ovog lana.

lan 5Struno usavravanje iz lana 4. ta. 1) i 2) ovog pravilnika jeste obavezna aktivnost nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika utvrena pedagokom normom, u okviru 40asovne radne nedelje. Za struno usavravanje iz lana 4. ta. 2) do 5) ovog pravilnika nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo na plaeno odsustvo u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika ("Slubeni glasnik RS", br. 12/09 i 67/11).

II OBLICI STALNOG STRUNOG USAVRAVANJAlan 6Oblici stalnog strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, a koje nadleni organ ili organizacija odobri po utvrenoj proceduri, jesu: 1) programi stalnog strunog usavravanja koji se ostvaruju izvoenjem obuke; 2) akreditovani programi visokokolskih ustanova kao oblika celoivotnog uenja; 3) struni skupovi: (1) kongres; (2) sabor, susreti i dani; (3) konferencija; (4) savetovanje; (5) simpozijum; (6) okrugli sto; (7) tribina; 4) letnje i zimske kole; 5) struna i studijska putovanja.

Oblici stalnog strunog usavravanja iz stava 1. ovog lana ostvaruju se, odnosno organizuju se kao domai ili meunarodni. Ovim pravilnikom ureuje se vrednovanje uea na meunarodnim oblicima strunog usavravanja iz stava 1. ovog lana.

1. Programi i prioritetne oblasti stalnog strunog usavravanja lan 7Program stalnog strunog usavravanja iz lana 6. stav 1. taka 1) ovog pravilnika, u skladu sa Zakonom odobrava Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod) na osnovu konkursa, u skladu sa ovim pravilnikom, a za programe na jezicima nacionalnih manjina na kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u Autonomnoj pokrajini Vojvodini - Pedagoki zavod Vojvodine. Izuzetno, program iz stava 1. ovog lana koji je od javnog interesa donosi ministar i odreuje izvoaa obuke. Program iz st. 1. i 2. ovog lana sadri: naziv, cilj, kompetencije koje program razvija i unapreuje, sadraj, oblike rada, ciljne grupe, trajanje programa i vremenski raspored aktivnosti; nain provere primene steenih znanja i vetina. Program iz st. 1. i 2. ovog lana moe da sadri module. Modul, u smislu ovog pravilnika, jeste skup funkcionalno povezanih sadraja i oblika rada u okviru osnovne teme programa i moe da se ostvaruje kao posebna celina.

lan 8Prioritetne oblasti strunog usavravanja od znaaja za razvoj obrazovanja i vaspitanja jesu: 1) prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 2) prevencija diskriminacije; 3) inkluzija dece i uenika sa smetnjama u razvoju i iz drutveno marginalizovanih grupa; 4) komunikacijske vetine; 5) uenje da se ui i razvijanje motivacije za uenje; 6) jaanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih, naroito u oblasti inovativnih metoda nastave i upravljanja odeljenjem; 7) saradnja sa roditeljima, uenicima i uenikim parlamentima;

8) informaciono-komunikacione tehnologije.

lan 9Zavod raspisuje konkurs za odobravanje programa stalnog strunog usavravanja svake druge godine. Konkurs se objavljuje u javnom glasilu "Prosvetni pregled" i na veb stranici Zavoda i traje od 1. do 31. oktobra. Pravo uea na konkursu imaju: predkolska ustanova, osnovna i srednja kola, dom uenika, visokokolska ustanova i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), centar za struno usavravanje, struno drutvo, odnosno udruenje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja i koji to dokazuju izvodom iz statuta i odgovarajueg registra. U prijavi na konkurs dostavlja se program stalnog strunog usavravanja, u kome se, osim sadraja iz lana 7. stav 5. ovog pravilnika, navode i: 1) naziv i reference podnosioca programa u vezi sa temom programa; 2) reference autora u vezi sa temom programa; 3) reference izvoaa obuke u vezi sa temom programa i u vezi sa vetinama i iskustvom u izvoenju obuka; 4) prioritetne oblasti koje utvrdi Ministarstvo, a na koje se program odnosi; 5) rezultate istraivanja (naunih, akcionih, ad hoc i dr.) koja ukazuju na problem koji je mogue prevazii predloenim programom i procenu oekivanih efekata obuke; 6) specifikacija cene. Program stalnog strunog usavravanja ostvaruje se kroz obuku koja moe da traje najkrae osam, a najdue 24 sata. Ako je program strukturisan kroz module, svaki modul moe da traje najdue 24 sata. Obuka moe da traje najdue osam sati dnevno. Najvei broj uesnika po grupi jeste 30. Obuku izvode najmanje dva voditelja. Isti izvoa moe da bude prijavljen za najvie pet programa.

lan 10Prilikom odobravanja programa stalnog strunog usavravanja procenjuje se ispunjenost sledeih zahteva:

1) da program doprinosi razvijanju kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika; 2) da program doprinosi ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja utvrenih Zakonom, unapreivanja razvoja dece i uenika i nivoa postignua uenika i odraslih, odnosno unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada; 3) da su delovi opisa programa meusobno logino povezani i usaglaeni; 4) reference iz lana 9. stav 4. ta. 1) do 3) ovog pravilnika. Procenjivanje ispunjenosti zahteva iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana vri se na osnovu dokaza iz lana 9. stav 4. taka 5) ovog pravilnika.

lan 11Komisiju za pripremu predloga za odobravanje programa stalnog strunog usavravanja obrazuje direktor Zavoda, odnosno Pedagokog zavoda. Rad komisije ureuje se optim aktom Zavoda, odnosno Pedagokog zavoda. Na predlog komisije iz stava 1. ovog lana direktor Zavoda, odnosno Pedagokog zavoda odobrava programe. Odobreni programi stalnog strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, ukljuujui i listu Pedagokog zavoda, objavljuju se u katalogu na veb stranici Zavoda, do 15. maja kolske godine u kojoj je objavljen konkurs.

lan 12Program se odobrava za primenu u trajanju od dve godine. Izuzetno, program koji je odobravan i ostvarivan tri godine uzastopno i za koji se dokau empirijskim putem utvreni odlini efekti u primeni programa, moe da bude odobren i na etiri godine. Program koji nije primenjivan moe da bude odobren kao ogledni u trajanju od godinu dana. Po isteku ogleda Zavod, odnosno Pedagoki zavod odobrava program na rok od jo dve godine ili ga ne odobrava za dalju primenu, na osnovu vrednovanja ostvarenosti: ciljeva i zadataka, naina primene programa i rezultata. Ako za program odobren na dve godine nisu ostvarene minimalno tri obuke za taj period, program ne moe da bude odobren na novom konkursu.

lan 13

Kada se na raspisani konkurs ne prijave programi strunog usavravanja za odreenu prioritetnu oblast ili predloeni programi ne ispunjavaju zahteve za odobravanje, Zavod moe u saradnji sa Ministarstvom da: 1) raspie dopunski konkurs za odreenu prioritetnu oblast; 2) objavi javni poziv odreenim ustanovama, centru za struno usavravanje, strunim drutvima ili udruenjima za izradu nedostajuih programa. Izbor programa vri komisija iz lana 11. stav 1. ovog pravilnika. Ako se na raspisanom dopunskom konkursu za odreenu prioritetnu oblast ili na osnovu javnog poziva ne odobri program, Zavod moe da donese odgovarajui program strunog usavravanja.

lan 14Ustanova, centar za struno usavravanje, struno drutvo, odnosno udruenje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja duno je da izvodi obuke pod uslovima i na nain pod kojim je program odobren i da Zavodu dostavi podatke o odranoj obuci u formatu koji odredi Zavod, i to: 1) najavu obuke najkasnije 10 dana pre njenog izvoenja - elektronskim putem; 2) izvetaj o izvedenoj obuci sa overenim spiskom uesnika - elektronskim i pismenim putem; 3) upitnik za uesnike seminara - elektronskim i pismenim putem. Ustanova, centar za struno usavravanje, struno drutvo, odnosno udruenje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja podnosi izvetaj Zavodu o povratnim informacijama o nainu primene i efektima programa i primerima dobre prakse. Uesnik stie pravo na izdavanje uverenja o pohaanoj obuci za program, odnosno modul u celini. Uverenje izdaje ustanova, centar za struno usavravanje, struno drutvo, odnosno udruenje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja kome je odobren program. Obrazac uverenja iz stava 3. ovog lana tampa se na 100-gramskoj hartiji veliine 21x29 cm, na svetloplavoj podlozi. Obrazac uverenja odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

2. Akreditovani programi visokokolskih ustanova u okviru celoivotnog uenja

lan 15Visokokolska ustanova moe da ostvaruje program strunog usavravanja kao oblika celoivotnog uenja, koji je akreditovan, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 - autentino tumaenje, 97/08 i 44/10). Akreditovani program treba da ima za cilj: 1) razvijanje svih kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika na uravnoteen nain; 2) upoznavanje sa naunim i strunim inovacijama u odgovarajuoj oblasti. O savladanom akreditovanom programu iz stava 1. ovog lana visokokolska ustanova izdaje uverenje koje, osim podataka o polazniku programa i naziva visokokolske ustanove, sadri podatke o akreditaciji programa, vremenu njegovog pohaanja i broju bodova iz Evropskog sistema prenosa bodova.

3. Struni skupovi lan 16Struno usavravanje moe da se ostvaruje i kroz strune skupove iz lana 6. stav 1. taka 3) koji, u smislu ovog pravilnika, jesu: 1) kongres kao organizacioni oblik naunog, odnosno strunog karaktera, za najmanje 200 strunjaka odreenog profila, koji poinje plenarnom sednicom, a rad se odvija u grupama na razliite teme i zavrava se zakljucima i preporukama; 2) sabori, susreti i dani kao tradicionalni organizacioni oblici sa vie tema, za najmanje 200 strunjaka odreenog profila, koji poinju plenarnim izlaganjima, a rad se odvija u manjim grupama po pojedinanim temama; 3) konferencija kao organizacioni oblik sa odreenom irom temom, za najmanje 70 uesnika, koja poinje uvodnim plenarnim izlaganjem, radom u manjim grupama o podtemama i sumiranjem i zakljuivanjem u plenarnom sastavu; 4) tribina kao organizacioni oblik sa odreenom temom, namenjena obavetavanju uesnika koji nakon uvodnog izlaganja struno raspravljaju o temi; 5) savetovanje kao organizacioni oblik, u vezi sa temom povodom koje je potrebno doneti neku vrstu odluke, kroz razmenu iskustava, analizu i konsultacije; 6) simpozijum je organizacioni oblik koji se sastoji od vie izlaganja o temi, a uesnici je sveobuhvatno razmatraju iz razliitih uglova; 7) okrugli sto kao organizacioni oblik koji poinje kratkim uvodom o temi i sveobuhvatnom raspravom uesnika u razradi date teme i moguim nainima reavanja problema.

U okviru kongresa, sabora, susreta, dana i konferencije mogu da rade manje grupe tribina, savetovanje, simpozijum i okrugli sto.

lan 17Za uestvovanje na strunom skupu iz lana 16. ovog pravilnika ustanova, centar za struno usavravanje, struno drutvo, odnosno udruenje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: organizator) izdaje uverenje nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, u skladu sa ovim pravilnikom, ako je skup prijavljen i odobren kao oblik strunog usavravanja od strane Zavoda, odnosno Pedagokog zavoda. Kada struni skup iz lana 16. ovog pravilnika organizuje Ministarstvo, odnosno pokrajinski organ uprave nadlean za poslove obrazovanja ili Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja izdaje se uverenje, u skladu sa ovim pravilnikom, a bez obaveze prijavljivanja i odobravanja od strane Zavoda, odnosno Pedagokog zavoda. Organizator elektronskim putem prijavljuje Zavodu odravanje strunog skupa najkasnije dva meseca pre njegovog poetka. U prijavi organizator dostavlja: 1) naziv i teme skupa; 2) ciljnu grupu uesnika; 3) mesto i datum odravanja; 4) imena strunih lica koja uestvuju u ostvarivanju strunog skupa i njihove reference; 5) cenu kotizacije. Strune skupove iz lana 16. ovog pravilnika priznaje Zavod, odnosno Pedagoki zavod kao odobreni oblik strunog usavravanja. Struni skupovi kao odobreni oblik strunog usavravanja, ukljuujui one koje je odobrio Pedagoki zavod, objavljuju se na veb stranici Zavoda, najkasnije u roku od 30 dana pre odravanja strunog skupa. Organizator je duan da struni skup kao odobreni oblik strunog usavravanja odri prema objavljenim uslovima, da uesnicima izda uverenje, u skladu sa ovim pravilnikom i da u roku od 30 dana, u elektronskom i pismenom obliku, dostavi Zavodu: 1) izvetaj o odranom strunom skupu sa spiskom uesnika; 2) ocene strunog skupa od strane uesnika. Obrazac uverenja o uestvovanju na strunom skupu iz st. 1. i 2. ovog lana tampa se na 100-gramskoj hartiji veliine 21x29 cm, na svetlozelenoj podlozi Obrazac uverenja odtampan je uz ovaj ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

4. Letnje i zimske kole lan 18Letnje i zimske kole su oblik strunog usavravanja koji je usmeren na razmenu razliitih iskustava u poduavanju i uenju i po pravilu traje due od tri dana. Odredbe lana 17. ovog pravilnika primenjuju se i na prihvatanje letnjih i zimskih kola, kao odobrenog oblika strunog usavravanja.

5. Struna i studijska putovanja lan 19Struno putovanje, u smislu ovog pravilnika, jeste putovanje organizovano u zemlji ili inostranstvu radi unapreivanja znanja i iskustva u okviru struke, odnosno profesije nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. Studijsko putovanje, u smislu ovog pravilnika, jeste putovanje organizovano u zemlji ili inostranstvu radi sticanja uvida i unapreivanja znanja i iskustva u okviru oblasti, teme, odnosno aktivnosti vezane za konkretni posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. Struno ili studijsko putovanje nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika ne podlee prijavljivanju i odobravanju od strane Zavoda, odnosno Pedagokog zavoda. Nastavnik, vaspita i struni saradnik podnosi izvetaj organu, odnosno ustanovi koja ga je uputila na struno ili studijsko putovanje.

III PRAENJE OSTVARIVANJA STRUNOG USAVRAVANJA NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNIH SARADNIKAlan 20Nastavnik, vaspita i struni saradnik u postupku samovrednovanja i planiranja svog strunog usavravanja i profesionalnog razvoja primenjuje standarde kompetencija. Nastavnik, vaspita i struni saradnik sistematino prati, analizira i vrednuje svoj obrazovno-vaspitni rad, razvoj kompetencija, svoje napredovanje i profesionalni razvoj i uva u odreenom obliku najvanije primere iz svoje prakse, primere primene nauenog tokom strunog usavravanja, lini plan profesionalnog razvoja (u daljem tekstu: portfolio). Nastavnik, vaspita i struni saradnik na zahtev direktora, strunog saradnika, prosvetnog savetnika i savetnika - spoljnog saradnika, daje na uvid svoj portfolio profesionalnog razvoja.

lan 21Ustanova: 1) prati ostvarivanje plana svih oblika strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika; 2) vodi evidenciju, odnosno bazu podataka o profesionalnom statusu i strunom usavravanju nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 3) vrednuje uticaj strunog usavravanja na razvoj i postignua dece i uenika; 4) analizira rezultate samovrednovanja, spoljanjeg vrednovanja rada ustanove u odnosu na dobiti strunog usavravanja; 5) prati zadovoljstvo uenika i roditelja, odnosno staratelja dece i uenika; 6) preduzima mere za unapreivanje kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika prema utvrenim potrebama; 7) preduzima mere za unapreivanje kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika planiranjem dodatnog strunog usavravanja. Evidenciju o strunom usavravanju i profesionalnom razvoju uva ustanova u dosijeu nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. Podatke o strunom usavravanju unosi ustanova u bazu podataka i dostavlja ih Ministarstvu za jedinstveni informacioni sistem prosvete svake kolske, odnosno radne godine, a nakon usvajanja izvetaja o strunom usavravanju.

lan 22Zavod samostalno: 1) analizira odobrene programe prema doprinosu kompetencijama za profesiju nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika koje razvijaju; 2) predlae preduzimanje mera i aktivnosti za unapreivanje sistema stalnog strunog usavravanja; 3) prati izvoenje obuka i drugih oblika strunog usavravanja, u skladu sa ovim pravilnikom, kroz: (1) ocenjivanje obuka od strane uesnika; (2) izvetavanje ustanove, centra za struno usavravanje, strunog drutva, odnosno udruenja registrovanog za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja o izvedenim obukama.

Zavod, odnosno Pedagoki zavod u saradnji sa kolskim upravama i centrima za struno usavravanje neposredno prati i analizira ostvarivanje odobrenih programa i drugih oblika strunog usavravanja i njihov uticaj na razvoj kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja periodino vrednuje uticaj strunog usavravanja na postignua dece i uenika. Zavod, Pedagoki zavod i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja predlau Ministarstvu mere i aktivnosti za unapreivanje strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika.

lan 23Zavod reenjem oduzima ustanovi, centru za struno usavravanje, strunom drutvu, odnosno udruenju registrovanom za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja odobrenje za ostvarivanje programa strunog usavravanja, ukoliko se utvrdi da u toku ostvarivanja ne ispunjava jedan od sledeih uslova: 1) ne ostvaruje struno usavravanje pod uslovima pod kojim je odobren program strunog usavravanja; 2) ne ispunjava obaveze prema Zavodu iz lana 14. ovog pravilnika; 3) nema zadovoljavajue ocene obuka od strane uesnika i rezultate spoljnog praenja i ocenjivanja iz lana 22. st. 2. i 3. ovog pravilnika.

lan 24Zavod unosi i uva bazu podataka o odobrenim i ostvarenim oblicima strunog usavravanja, o nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima kao uesnicima i o ocenjivanju obuka od strane uesnika. Podaci iz stava 1. ovog lana koriste se u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

IV OBAVEZNO STRUNO USAVRAVANJE NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNOG SARADNIKAlan 25Plan strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika jeste sastavni deo godinjeg plana rada ustanove i usklaen je sa razvojnim planom ustanove i rezultatima samovrednovanja i spoljanjeg vrednovanja ustanove. Vaspitno-obrazovno, nastavniko, odnosno pedagoko vee u junu mesecu razmatra izvetaj direktora o strunom usavravanju nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika sa analizom rezultata primene steenih znanja i vetina.

Izvetaj sa analizom iz stava 2. ovog lana sastavni je deo godinjeg izvetaja o radu ustanove i dostavlja se na usvajanje organu upravljanja, a po potrebi i organu jedinice lokalne samouprave i Ministarstvu. Pedagoki kolegijum ustanove odreuje svog lana koji prati ostvarivanje plana strunog usavravanja ustanove i o tome tromeseno izvetava direktora.

lan 26Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo i dunost da svake kolske godine uestvuje u ostvarivanju razliitih oblika strunog usavravanja u ustanovi, i to da: 1) prikae pojedini oblik strunog usavravanja koji je pohaao, a koji je u vezi sa poslovima nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; primenu nauenog sa strunog usavravanja; rezultate praenja razvoja deteta i uenika; strunu knjigu, prirunik, struni lanak, didaktiki materijal; rezultate obavljenog istraivanja, studijsko putovanje, strunu posetu i slino; 2) odri ugledni as nastave, odnosno aktivnost, vodi radionicu; 3) prisustvuje aktivnostima iz ta. 1) i 2) ovog lana i uestvuje u njihovoj analizi; 4) uestvuje u istraivanjima; projektima obrazovno-vaspitnog karaktera u ustanovi; programima od nacionalnog znaaja u ustanovi; programima ogleda, model centra; planiranju i ostvarivanju oblika strunog usavravanja u okviru ustanove, u skladu sa potrebama zaposlenih. Ustanova obezbeuje ostvarivanje prava i dunosti nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika iz stava 1. ovog lana.

lan 27Nastavnik, vaspita i struni saradnik u okviru norme neposrednog rada sa decom i uenicima i drugih oblika rada ima dunost da se struno usavrava i pravo da odsustvuje sa rada, u skladu sa Zakonom i propisom donetim na osnovu njega. U okviru punog radnog vremena nastavnik, vaspita i struni saradnik ima 68 sati godinje razliitih oblika strunog usavravanja, od ega je 24 sata pravo na plaeno odsustvo iz ustanove radi pohaanja odobrenih programa i strunih skupova, a 44 sata strunog usavravanja koje preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti. Nastavnik, vaspita i struni saradnik duan je da u toku pet godina ostvari najmanje 120 bodova iz razliitih oblika strunog usavravanja. Sat pohaanja obuke strunog usavravanja ima vrednost boda. Dan uea na strunom skupu ima vrednost boda.

Bod iz Evropskog sistema prenosa bodova (u daljem tekstu: ESPB), ima vrednost 25 bodova strunog usavravanja. Ako je nastavnik, vaspita i struni saradnik uestvovao u ostalim oblicima strunog usavravanja na meunarodnom nivou, broj bodova po tom osnovu udvostruuje se. Organ, odnosno ustanova iz lana 19. stav 4. ovog pravilnika podnosi zahtev Zavodu za priznavanje odgovarajueg broja bodova koje je nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvario uestvovanjem na meunarodnom skupu.

lan 28Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje najmanje 100 bodova iz odobrenih programa i do 20 bodova za uestvovanje na prijavljenim i odobrenim strunim skupovima. Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje najmanje po 16 bodova pohaanjem oblika strunog usavravanja koji razvija kompetencije za: 1) ue strunu oblast; 2) pouavanje i uenje; 3) podrku razvoju linosti deteta i uenika; 4) komunikaciju i saradnju. Nastavnik, vaspita i struni saradnik duan je da od 120 bodova ostvari najmanje 30 bodova pohaanjem oblika strunog usavravanja koji se odnose na prioritetne oblasti iz lana 8. ovog pravilnika. Preostali broj bodova do 120 u toku pet godina nastavnik, vaspita i struni saradnik rasporeuje na osnovu prioriteta ustanove i sopstvenog plana profesionalnog razvoja. Nastavnik, vaspita i struni saradnik obezbeuje strukturu bodova, u skladu sa kompetencijama iz stava 2. ovog lana.

V USLOVI I POSTUPAK NAPREDOVANJA I STICANJA ZVANJAlan 29Nastavnik, vaspita i struni saradnik moe tokom rada i profesionalnog razvoja da napreduje sticanjem zvanja: pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik pod uslovima i po postupku utvrenim ovim pravilnikom. Zvanja iz stava 1. ovog lana stiu se, po pravilu, postupno.

U ustanovi zvanja iz stava 1. ovog lana moe da stekne do 25 odsto od ukupnog broja zaposlenih nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, i to: zvanje pedagokog savetnika do 15 odsto, samostalnog pedagokog savetnika - do pet odsto, vieg pedagokog savetnika - do tri odsto i visokog pedagokog savetnika - do dva odsto. Ako postoji potreba za izbor u zvanja veeg broja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika od broja iz stava 3. ovog lana, izbor u ustanovi moe da se izvri nakon dobijene saglasnosti Ministarstva da su za to obezbeena sredstva u budetu.

1. Uslovi za sticanje zvanja lan 30Zvanje pedagokog savetnika moe da stekne nastavnik, vaspita i struni saradnik koji, osim dozvole za rad nastavnika vaspitaa i strunog saradnika (u daljem tekstu: licenca): 1) ima najmanje osam godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi; 2) pokazuje visok stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom, radu, a vaspita i struni saradnik - visok stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na poetno stanje i uslove rada; 3) istie se u svim aktivnostima strunog usavravanja koje organizuje ustanova; 4) inicira i uestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; 5) ostvari, osim 120 bodova, i dodatnih 50 bodova iz razliitih oblika strunog usavravanja; 6) zna strani jezik: engleski, ruski, francuski, nemaki, panski ili italijanski jezik (u daljem tekstu: strani jezik) na nivou A2 Zajednikog evropskog jezikog okvira; 7) koristi raunar u radu. Korienje raunara u radu, u smislu ovog pravilnika podrazumeva upotrebu jednog od programa za obradu teksta, za tabelarna izraunavanja, za izradu prezentacija i korienje Interneta u funkciji obrazovno-vaspitnog rada.

lan 31Zvanje samostalnog pedagokog savetnika moe da stekne nastavnik, vaspita i struni saradnik koji, osim licence i ostvarenih 120 bodova iz razliitih oblika strunog usavravanja: 1) ima najmanje 10 godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi i najmanje dve godine rada u zvanju pedagokog savetnika;

2) pokazuje visok stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom radu, a vaspita i struni saradnik - visok stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na poetno stanje i uslove rada; 3) inicira i uestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; 4) savlada program za mentora pripravniku od 70 bodova ili odobrene programe kojima stie kompetencije za obuavanje drugih nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, od najmanje 70 bodova; 5) zna strani jezik na nivou A2 Zajednikog evropskog jezikog okvira; 6) koristi raunar u radu.

lan 32Zvanje vieg pedagokog savetnika moe da stekne nastavnik, vaspita i struni saradnik koji, osim licence: 1) ima najmanje 12 godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi i najmanje dve godine rada u zvanju samostalnog pedagokog savetnika; 2) pokazuje nadprosean stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom radu, a vaspita i struni saradnik - nadprosean stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na poetno stanje i uslove rada; 3) inicira i uestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; 4) ostvari razliite odobrene programe izvoenjem obuke u trajanju od najmanje 100 sati u svojstvu voditelja programa ili predavaa, uz nadzor autora programa ili savlada programe iz oblasti nastavnikih kompetencija u vrednosti od 30 ESPB, odnosno ostvari 30 ESPB na master akademskim studijama iz oblasti obrazovanja, obrazovne politike i slino; 5) zna strani jezik na nivou B1 Zajednikog evropskog jezikog okvira; 6) koristi raunar u radu.

lan 33Zvanje visokog pedagokog savetnika moe da stekne nastavnik, vaspita i struni saradnik koji, osim licence: 1) ima najmanje 15 godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada i najmanje tri godine rada u zvanju vieg pedagokog savetnika; 2) ima zavrene master akademske studije iz oblasti obrazovanja, obrazovne politike, obrazovanja nastavnika i slino ili akademski stepen magistra iz istih oblasti;

3) postie nadprosean stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom radu, a vaspita i struni saradnik - nadprosean stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na poetno stanje i uslove rada; 4) inicira i uestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; 5) autor je ili koautor odobrenog programa koji se ostvaruje; 6) zna jedan strani jezik na nivou A2, a drugi na nivou B1 Zajednikog evropskog jezikog okvira; 7) koristi raunar u radu; 8) kreira i ostvaruje istraivake aktivnosti od znaaja za obrazovno-vaspitni rad.

lan 34Merila za vrednovanje uslova za sticanje zvanja iz lana 30. stav 1. ta. 2) i 4), lana 31. ta. 2) i 3) lana 32. ta. 2) i 3) i lana 33. ta. 3) i 4), odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

2. Postupak sticanja zvanja lan 35Postupak za sticanje odgovarajueg zvanja pokree nastavnik, vaspita i struni saradnik podnoenjem zahteva ustanovi. Nastavnik, vaspita i struni saradnik podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje zvanja, sa samoprocenom stepena ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva, prema stepenu steenih kompetencija i samoprocenom iniciranja i uestvovanja u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

lan 36Direktor ustanove u roku od osam dana od prijema zahteva dostavlja zahtev i dokaze iz lana 35. ovog pravilnika, i to za: - nastavnika - strunom veu za razrednu nastavu ili za oblast predmeta; - vaspitaa - strunom aktivu; - strunog saradnika u koli - pedagokom kolegijumu; - strunog saradnika u predkolskoj ustanovi i koli sa domom uenika - strunom aktivu. Struni organ ustanove iz stava 1. ovog lana duan je da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva da miljenje direktoru ustanove.

Ako je miljenje strunog organa iz stava 1. ovog lana pozitivno, direktor dostavlja zahtev nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika na miljenje nastavnikom, vaspitnoobrazovnom, odnosno pedagokom veu i savetu roditelja. U sluaju da je miljenje strunog organa negativno, direktor obustavlja postupak i obavetava podnosioca zahteva o sadraju dobijenog miljenja, u roku od 15 dana.

lan 37Nadleno vee i savet roditelja duni su da u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva daju miljenja direktoru ustanove. Ako nadleno vee, odnosno savet roditelja ne da miljenje u roku iz stava 1. ovog lana, smatra se da je miljenje pozitivno. Kada su dobijena miljenja iz l. 36. i 37. ovog pravilnika pozitivna, direktor dostavlja predlog za izbor u zvanje sa zahtevom i dokazima prosvetnom savetniku, u roku od 15 dana. Ako je nadleno vee ili savet roditelja dao negativno miljenje, direktor obustavlja postupak i obavetava podnosioca zahteva o sadraju dobijenih miljenja, u roku od 15 dana.

lan 38Prosvetni savetnik je duan da miljenje direktoru ustanove u roku od 60 dana od dana dostavljanja zahteva. Ako prosvetni savetnik ne moe da da miljenje u roku iz stava 1. ovog lana, duan je da obavesti direktora o novom roku, koji ne moe da bude dui od 30 dana. Prosvetni savetnik vri struno-pedagoki nadzor nad radom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika dva puta u trajanju od po jednog radnog dana, bez obaveze najavljivanja. Predmet struno-pedagokog nadzora jesu kompetencije i stepen iniciranja i uestvovanja u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u toku ostvarivanja svih oblika obrazovno-vaspitnog rada. U toku struno-pedagokog nadzora nastavnika prosvetni savetnik moe da proverava i uspeh uenika radi utvrivanja postignua uenika u odnosu na nacionalni prosek. Prosvetni savetnik moe, radi sticanja potpunijeg uvida u rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, da sprovede anonimnu anketu ili intervju sa uenicima, roditeljima i drugim zaposlenim u ustanovi. Kada je miljenje prosvetnog savetnika pozitivno, direktor donosi reenje o sticanju zvanja pedagokog savetnika i samostalnog pedagokog savetnika, u roku od 15 dana.

Ako je miljenje prosvetnog savetnika negativno, direktor obustavlja postupak i obavetava podnosioca zahteva o sadraju dobijenih miljenja, u roku od 15 dana.

lan 39Ako je miljenje prosvetnog savetnika u postupku sticanja zvanja vieg pedagokog savetnika ili visokog pedagokog savetnika, pozitivno, direktor ustanove dostavlja Zavodu zahtev za davanje miljenja o predlogu za izbor u zvanje, u roku od 15 dana. Zavod je duan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva iz stava 1. ovog lana da miljenje direktoru ustanove. Ako Zavod ne moe da da miljenje u roku iz stava 1. ovog lana, duan je da obavesti direktora o novom roku, koji ne moe da bude dui od 30 dana. Kada je dobijeno miljenje Zavoda pozitivno, direktor donosi reenje o sticanju zvanja vieg pedagokog savetnika ili visokog pedagokog savetnika, u roku od 15 dana. Ako je miljenje Zavoda negativno, direktor obustavlja postupak i obavetava podnosioca zahteva o sadraju dobijenog miljenja, u roku od 15 dana.

3. Rad u zvanju lan 40Strukturu i raspored obaveza i aktivnosti koje mogu da obavljaju nastavnici, vaspitai i struni saradnici izabrani u zvanja propisana ovim pravilnikom u okviru 40-asovne nedelje, vri direktor. Prilikom raspodele obaveza i aktivnosti direktor treba, osim potreba ustanove, da uvaava kompetencije, sklonosti, interesovanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika izabranog u zvanje, kao i potrebe jedinice lokalne samouprave, Zavoda i Ministarstva. Aktivnosti iz l. 41. do 44. direktor rasporeuje godinje i nedeljno, u skladu sa propisom kojim se ureuje norma drugih oblika rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u ustanovi.

lan 41Nastavnik, vaspita i struni saradnik u zvanju pedagokog savetnika moe u ustanovi da obavlja pojedine aktivnosti, i to da: 1) prua strunu pomo kolegama koji nakon samovrednovanja ili spoljnjeg vrednovanja imaju potrebu za strunom pomoi, koji imaju nedoumice, dileme u radu, kada deca i uenici ne napreduju u skladu sa potencijalima i imaju nizak nivo postignua; 2) aktivno uestvuje u radu tima koji priprema kolski program, individualni obrazovni plan, program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i dr.;

3) uestvuje u izradi razvojnog plana, godinjeg plana rada i plana strunog usavravanja ustanove; 4) vodi tim za ostvarivanje uglednih asova i aktivnosti; 5) uestvuje u analiziranju rezultata samovrednovanja i predlaganju mera za poboljanje rada ustanove; 6) pokree inicijative u saradnji sa roditeljima, kolegama i jedinicom lokalne samouprave za unapreivanje drutvene uloge ustanove; 7) prati napredovanje dece i uenika primenjujui razliite metode i tehnike; 8) uestvuje u praenju razvoja kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika u ustanovi.

lan 42Nastavnik, vaspita i struni saradnik u zvanju samostalnog pedagokog savetnika moe da obavlja pojedine aktivnosti, i to da: 1) planira i ostvaruje program mentorstva u ustanovi; 2) radi sa pripravnicima i staistima u svojstvu mentora u svojoj ustanovi, a moe i u drugoj, uz saglasnost direktora; 3) radi sa studentima koji su na praksi u ustanovi; 4) koordinira rad tima za prikazivanje primera dobre prakse i inovacija u obrazovnovaspitnom radu; 5) uestvuje u praenju razvoja kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika u odnosu na postignua dece i uenika u okviru jedinice lokalne samouprave ili za vie ustanova nezavisno od teritorijalnog rasporeda; 6) uestvuje u planiranju i ostvarivanju razliitih oblika strunog usavravanja u ustanovama u okviru jedinice lokalne samouprave ili za vie ustanova nezavisno od teritorijalnog rasporeda.

lan 43Nastavnik, vaspita i struni saradnik u zvanju vieg pedagokog savetnika moe da obavlja pojedine aktivnosti, i to da: 1) sarauje sa kolskom upravom, centrom za struno usavravanje na planiranju i ostvarivanju razliitih oblika strunog usavravanja, unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i kvaliteta rada ustanove;

2) uestvuje u praenju nivoa razvoja i postignua dece i uenika u ustanovama u okviru kolske uprave; 3) vodi akciona istraivanja ili druga istraivanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja, analize uenikih postignua i slino; 4) na osnovu analize stanja predlae teme za projekte i programe za ustanove i zaposlene u okviru kolske uprave; 5) radi u razliitim timovima i radnim grupama Zavoda, Zavoda za vrednovanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva.

lan 44Nastavnik, vaspita i struni saradnik u zvanju visokog pedagokog savetnika moe da obavlja pojedine aktivnosti, i to da: 1) uestvuje u obuavanju izvoaa i voditelja programa; 2) obavlja i poslove savetnika - spoljnog saradnika, ako je izabran po konkursu; 3) vodi istraivanje u oblasti obrazovanja i vaspitanja od regionalnog ili nacionalnog znaaja; 4) daje savetodavnu podrku Ministarstvu po pitanjima razvoja obrazovanja.

4. Sticanje zvanja pod posebnim uslovima lan 45Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika ispunjava uslove iz l. 30 - 33. ovog pravilnika, a ima najmanje 25 godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja, moe da stekne vie zvanje, iako u prethodnom zvanju nije proveo najmanje dve, odnosno tri godine, ako ispunjava sve druge uslove propisane za sticanje vieg zvanja.

VI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 46Konkurs za odobravanje programa za kolsku 2012/2013. godinu raspisan pre stupanja na snagu ovog pravilnika, okonae se u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Struno usavravanje nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika po programima odobrenim za kolsku 2012/2013. i 2013/2014. godinu ostvarivae se pohaanjem programa obuke iz:

1) odgovarajuih predmeta i oblasti: Srpski jezik, Bibliotekarstvo, Matematika, Informatika, drutvene nauke, prirodne nauke, srednje struno obrazovanje, strani jezik, umetnost, fiziko i zdravstveno vaspitanje, predkolsko vaspitanje i upravljanje i rukovoenje, radi razvijanja kompetencija za ue strunu oblast; 2) programa obuke iz oblasti: vaspitni rad i opta pitanja nastave, obrazovanje dece i uenika sa smetnjama u razvoju, nacionalnih manjina, radi razvijanja kompetencija za pouavanje i uenje, podrku razvoju linosti deteta i uenika i komunikaciju i saradnju. Zavod e na osnovu ovog pravilnika raspisati konkurs za odobravanje programa, poev od kolske 2014/2015. godine, i to od 1. do 31. oktobra 2013. godine.

lan 47Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je zasnovao radni odnos u ustanovi pre 1. jula 2004. godine, duan je da za svoj drugi petogodinji period ostvari 120 bodova za razliite oblike strunog usavravanja, do kraja kolske 2013/2014. godine. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je zasnovao radni odnos posle 1. jula 2004. godine, a pre stupanja na snagu ovog pravilnika, duan je da stekne 120 bodova za razliite oblike strunog usavravanja za svoj petogodinji period.

lan 48Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da vai Pravilnik o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika ("Slubeni glasnik RS", br. 14/04 i 56/05).

lan 49Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a odredbe lana 20. primenjuju se po isteku dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

MERILA ZA VREDNOVANJE USLOVA ZA STICANJE ZVANJA PEDAGOKI SAVETNIK, SAMOSTALNI PEDAGOKI SAVETNIK, VII PEDAGOKI SAVETNIK I VISOKI PEDAGOKI SAVETNIKUslovi za sticanje zvanja pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik za nastavnike vrednuju se u odnosu na: 1. Pokazani nivo kompetencija; 2. Iniciranje i uestvovanje u podizanju kvaliteta pedagoke prakse.

Uslovi za sticanje zvanja za vaspitae i strune saradnike, do donoenja standarda kompetencija, vrednuju se u odnosu na: 1. Stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na poetno stanje i uslove rada u odnosu na oblasti rada vaspitaa i strunih saradnika; 2. Iniciranje i uestvovanje u podizanju kvaliteta pedagoke prakse.

I. OBLASTI KOMPETENCIJA NASTAVNIKA

1. POKAZANI NIVO KOMPETENCIJANastavnik se ocenjuje sa A za odreenu kompetenciju ako od ukupnog broja indikatora ima vie od 75% pokazanih u praksi. Nastavnik se ocenjuje sa B za odreenu kompetenciju ako od ukupnog broja indikatora ako ima vie od 50, a manje od 75% pokazanih u praksi. Nastavnik se ocenjuje sa V za odreenu kompetenciju ako od ukupnog broja indikatora ako ima manje od 50% pokazanih u praksi. Nastavnik ima nadprosean stepen ako za sve kompetencije ima ocenu A, a visok ako za svaku kompetenciju ima najmanje ocenu B. Pokazani nivo kompetencija vrednuje se na osnovu sledeih pokazatelja u praksi: Kompetencije za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave - Ostvaruje funkcionalne, obrazovne i vaspitne ciljeve u skladu sa optim principima, ciljevima i ishodima obrazovanja, nastavnim planom i programom predmeta koji predaje, prilagoavajui ih individualnim karakteristikama i mogunostima uenika; - Usklauje ciljeve, sadraje, metode rada i oekivane ishode, Kompetencije za podrku razvoju linosti uenika Kompetencije za komunikaciju i saradnju

Kompetencije za pouavanje i uenje - Osmiljava podsticajnu sredinu za uenje; - Planira praenje i vrednovanje postignua uenika i samovrednovanje; - Individualizuje nastavu, odnosno uenje; - Omoguava aktivnu ulogu uenika u procesu nastave, odnosno uenja; - Podrava uenike da slobodno iznose svoje ideje, postavljaju pitanja, diskutuju i

- Uvaava - Timski planira i individualne programira karakteristike i obrazovno-vaspitni potrebe razvojnog proces; nivoa svakog - Ispituje potrebe pojedinog uenika u roditelja i toku pripremanja i drutvene planiranja obrazovno- zajednice i u vaspitnih aktivnosti; skladu s tim - Podstie motivaciju planira saradnju uenika za uenje; sa njima; - Podstie i razvija - Primenjuje linu odgovornost za principe nenasilne uenje; komunikacije u - Prati individualno izraavanju svojih postignue uenika u zapaanja u vezi cilju podsticanja sa praenjem i razvoja; vrednovanjem

horizontalno i vertikalno povezuje sadraje unutar kolskog programa; - Stalno prati razvoj oblasti koju predaje i nastavu planira u skladu sa novinama; - Primenjuje raznovrsne metodike postupke u skladu sa ciljevima, ishodima i standardima postignua, sadrajima nastavnog predmeta, uzrasnim karakteristikama i individualnim mogunostima i potrebama uenika; - Podstie i koristi upotrebu razliitih medija u nastavi i odgovarajue i dostupne tehnologije; - Povezuje znanja iz discipline koju predaje sa znanjima iz drugih disciplina i sa vankolskim iskustvom uenika; - Predstavlja pozitivan model uenicima kako se misli i istrauje u disciplini koju predaje; - Planira i preduzima mere podrke uenicima na osnovu analize ostvarenosti obrazovnih standarda postignua; - Kontinuirano prati i vrednuje postignua uenika koristei razliite naine vrednovanja u skladu sa specifinostima predmeta koji predaje; - Program rada priprema tako da

komentariu u vezi sa - Podstie i razvija predmetom uenja; samovrednovanje - Kontinuirano podstie kod uenika; razvoj i primenu - Podstie i razvija razliitih misaonih vrnjako vetina (identifikovanje vrednovanje; problema, reavanje - Planira interakciju problema, donoenje svih uesnika u odluka) i oblika obrazovno-vaspitnom miljenja (kritiko, radu, zasnovanu na analitiko i potovanju razliitosti divergentno); i uvaavanju potreba - Planira aktivnosti - Ukljuuje miljenje polazei od znanja i uenika u iskustava kojima vrednovanje njegovih uenici raspolau, postignua; individualnih - Podstie inicijativu i karakteristika i potreba slobodu iskazivanja uenika, postavljenih misli, stavova i ciljeva, ishoda, uverenja kod sadraja i uenika; karakteristika - Uvaava linost i konteksta u kojem radi; privatnost uenika; - Daje uputstva jasna - Prua pomo i svim uenicima i podrku uenicima u upuuje na transfer njihovom znanja; organizovanju i - Planira aktivnosti ueu u svim kojima se razvijaju oblicima kolskog nauni pojmovi kod ivota; uenika; - Zastupa najbolji - Prati i vrednuje interes uenika u postignua uenika, obrazovno-vaspitnom primenjujui objektivno, radu; javno, kontinuirano i - Razvija toleranciju i podsticajno humanost kod ocenjivanje, dajui uenika; potpunu i razumljivu - Koristi razliite povratnu informaciju strategije praenja uenicima o njihovom razvoja razliitih radu. aspekata linosti uenika (saradnja sa drugim uenicima, reavanje konflikata, reagovanje na neuspeh); - Vrednuje sopstveni rad analizirajui i pratei motivaciju, zadovoljstvo,

uenika; - Podstie inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uenika; - Podstie stvaranje pozitivne socijalne klime u odeljenju; - Gradi atmosferu meusobnog poverenja sa svim uesnicima u obrazovnovaspitnom procesu; - Koristi konstruktivan pristup u komunikaciji sa uenicima i podstie ih na korienje takvog pristupa; - Sa roditeljima i drutvenom zajednicom radi na utvrivanju zajednikih interesa; - Pokree, prihvata i radi na ostvarivanju inicijative roditelja i drutvene zajednice u ostvarivanju zajednikih interesa; - Uvaava i potuje linost i privatnost roditelja i ostalih partnera u obrazovnovaspitnom procesu; - Blagovremeno i kontinuirano razmenjuje

uvaava: standardne postignua, nastavni plan i program i individualne razlike uenika, vodei rauna o sadrajnoj i vremenskoj usklaenosti; - Sistematski uvodi uenike u naunu disciplinu; - Prati i vrednuje interesovanja uenika u okviru predmeta koji predaje.

aktivnost uenika na asu, njihovu samostalnost i istrajnost u radu.

informacije sa roditeljima o postignuu i razvoju uenika; - Angauje roditelje i ostale partnere u obrazovnovaspitnom procesu u ostvarivanju obrazovnovaspitnih aktivnosti u skladu sa njihovim interesovanjima i mogunostima; - Koristi mogunosti drutvene zajednice za podsticanje razvoja dece.

STEPEN OSTVARENOSTI OBRAZOVNO-VASPITNIH CILJEVA U ODNOSU NA POETNO STANJE I USLOVE RADA VASPITAA I STRUNIH SARADNIKAVaspita i struni saradnik moe da bude ocenjen sa A, B ili V. Struni saradnik i vaspita sa A za odreenu oblast rada ako od ukupnog broja indikatora ima vie od 75% pokazanih u praksi. Struni saradnik i vaspita se ocenjuje sa B za odreenu oblast rada ako od ukupnog broja indikatora ako ima vie od 50, a manje od 75% pokazanih u praksi. Struni saradnik i vaspita se ocenjuje sa V za odreenu oblast rada ako od ukupnog broja indikatora ako ima manje od 50% pokazanih u praksi. Struni saradnik i vaspita ima nadprosean stepen ako za svaku oblast rada ima najmanje A, a visok stepen ako za svaku oblast rada ima najmanje ocenu B.

II. OBLASTI RADA VASPITAAa) Vaspita u predkolskoj ustanovi1. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti; 2. Vaspitno-obrazovni rad;

3. Praenje postignua dece; 4. Podrka deci; 5. Saradnja sa porodicom i drutvenom zajednicom.

b) Vaspita u koli sa domom i domu uenika1. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti; 2. Vaspitni rad; 3. Praenje razvoja i napredovanja uenika; 4. Podrka uenicima; 5. Saradnja sa roditeljima i drutvenom zajednicom.

III. OBLASTI RADA STRUNOG SARADNIKAa) Psiholog, pedagog, andragog, defektolog i socijalni radnik u koli1. Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnih aktivnosti; 2. Saradnja sa nastavnicima; 3. Rad sa uenicima; 4. Saradnja sa roditeljima i drutvenom zajednicom; 5. Istraivanje obrazovno-vaspitne prakse (analitiko-istraivake aktivnosti).

b) Psiholog, pedagog, andragog, defektolog i socijalni radnik u predkolskoj ustanovi1. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnog rada; 2. Saradnja sa vaspitaima; 3. Rad sa decom; 4. Saradnja sa porodicom i drutvenom zajednicom; 5. Istraivanje vaspitno-obrazovne prakse (analitiko-istraivaki rad).

v) Bibliotekar u koli1. Ureenost fonda;

2. Rad sa uenicima; 3. Saradnja sa nastavnicima; 4. Informativno-dokumentacioni rad; 5. Kulturni i javni rad.

POKAZATELJI OSTVARENOSTI VASPITNO-OBRAZOVNIH CILJEVA U OBLASTIMA RADA VASPITAA a) Vaspita u predkolskoj ustanovi1. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti: 1.1. Strukturira sredinu za uenje i razvoj uz aktivno uee dece; 1.2. Priprema sredstva i materijal za igru, uenje i druge aktivnosti u skladu sa potrebama, interesovanjima i aktuelnim deavanjima u vaspitnoj grupi i okruenju; 1.3. Usklauje ciljeve, sadraje, metode i oblike rada sa potrebama, mogunostima i uzrasnim karakteristikama dece; 1.4. Planira vaspitno-obrazovne aktivnosti na osnovu posmatranja dece, evaluacije postignua grupe i pojedinog deteta i samoevaluacije; 1.5. Planira saradnju sa porodicom i drutvenom zajednicom u ostvarivanju vaspitnoobrazovnih aktivnosti; 1.6. Timski programira vaspitno-obrazovni proces; 1.7. Planira koristei strunu literaturu. 2. Vaspitno-obrazovni rad: 2.1. Primenjuje individualizovani pristup tokom nege i vaspitnog rada; 2.2. Podstie samostalnost u sticanju kulturno-higijenskih navika; 2.3. Primenjuje raznovrsne metode i oblike rada; 2.4. Podstie motivaciju dece za aktivnost; 2.5. Kreira situacije u kojima deca mogu da vre izbor; 2.6. Podrava inicijativu dece u izboru aktivnosti i sredstava;

2.7. Podstie i neguje razvoj simbolike igre i deje stvaralatvo u svim domenima izraavanja; 2.8. Na starijim uzrastima primenjuje izdvojene sekvence uenja; 2.9. Podstie i unapreuje situaciono uenje. 3. Praenje postignua dece: 3.1. Prati individualni razvoj i postignua pojedinog deteta; 3.2. Prati i procenjuje razvoj i postignua vaspitne grupe u celini; 3.3. Menja vaspitne postupke u cilju unapreenja razvoja; 3.4. Vri razmenu informacija o detetu sa roditeljima po potrebi i sa strunim saradnicima; 3.5. Kontinuirano vri evaluaciju rada samostalno i u saradnji sa strunim saradnikom, odnosno strunom slubom; 3.6. Podstie i razvija samovrednovanje kod dece; 3.7. Podstie i razvija vrnjako vrednovanje; 3.8. Primenjuje principe nenasilne komunikacije u iskazivanju svojih zapaanja. 4. Rad sa decom: 4.1. Ostvaruje odgovarajue postupke u procesu adaptacije dece; 4.2. Stvara i odrava pozitivnu socijalnu klimu u vaspitnoj grupi; 4.3. Podstie atmosferu meusobnog poverenja i oseanja sigurnosti; 4.4. Uvaava i potuje svako pojedino dete i njegovu privatnost; 4.5. Neguje slobodu izraavanja misli i oseanja; 4.6. Pomae detetu da prepozna svoje potrebe i izrazi ih na adekvatan nain; 4.7. Vodi rauna o kvalitetu kulturne ponude u okviru rada sa decom; 4.8. Razvija toleranciju i humanost kod dece. 5. Saradnja sa porodicom i drutvenom zajednicom: 5.1. Organizuje razliite oblike i vidove saradnje sa porodicom i drutvenom zajednicom;

5.2. Pokree i prihvata inicijativu roditelja i predstavnika drutvene zajednice; 5.3. Angauje roditelje i druge lanove porodice u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih aktivnosti u skladu sa njihovim mogunostima i potrebama dece; 5.4. Neguje partnerski odnos u saradnji sa roditeljima. 5.5. Koristi mogunosti drutvene zajednice za podsticanje razvoja dece.

b) Vaspita u koli sa domom i domu uenika1. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti: 1.1. Osmiljava podsticajnu sredinu za vaspitni rad; 1.2. Usklauje ciljeve, sadraje, metode rada i oekivane ishode; 1.3. Planira vrednovanje i samovrednovanje; 1.4. Timski programira vaspitno-obrazovni proces; 1.5. Uvaava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa svakog pojedinog uenika u toku pripremanja i planiranja vaspitno-obrazovnih aktivnosti; 1.6. Planira saradnju sa roditeljima i drutvenom zajednicom u ostvarivanju vaspitnoobrazovnih aktivnosti; 1.7. Vaspitno-obrazovni rad planira u skladu sa savremenom praksom. 2. Vaspitno-obrazovni rad: 2.1. Primenjuje raznovrsne metode i oblike vaspitnog rada; 2.2. Individualizuje vaspitne aktivnosti; 2.3. Omoguuje aktivnu ulogu uenika u procesu vaspitnog rada; 2.4. Podstie motivaciju uenika za sve vaspitno-obrazovne aktivnosti; 2.5. Podstie i razvija linu odgovornost uenika; 2.6. Podstie i koristi nove vaspitne sadraje; 2.7. Uvaava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa u procesu vaspitnog rada; 2.8. Poseduje i koristi znanja iz vie disciplina u vaspitnom radu sa uenicima;

2.9. Predstavlja pozitivan model uenicima; 2.10. Kontinuirano priprema i vodi uenike na takmienja, odnosno smotre. 3. Praenje razvoja i vrednovanje uenika: 3.1. Prati individualno postignue uenika u cilju podsticanja razvoja; 3.2. Blagovremeno i kontinuirano daje informacije ueniku o njegovom optem napredovanju; 3.3. Podstie i razvija samovrednovanje kod uenika; 3.4. Podstie i razvija vrnjako vrednovanje; 3.5. Osmiljava i primenjuje raznovrsne naine praenja i vrednovanja postignua; 3.6. Uvaava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa u toku praenja opteg napredovanja uenika; 3.7. Primenjuje principe nenasilne komunikacije u saoptavanju svojih zapaanja. 4. Rad sa uenicima: 4.1. Podstie inicijativu i slobodu kazivanja, misli, stavova i uverenja kod uenika; 4.2. Uvaava i potuje linost uenika; 4.3. Podstie i razvija stvaranje pozitivne socijalne klime u vaspitnoj grupi i domu; 4.4. Gradi atmosferu meusobnog poverenja; 4.5. Uvaava deju privatnost; 4.6. Zastupa najbolji interes deteta, odnosno uenika, u vaspitno-obrazovnom radu; 4.7. Koristi konstruktivan pristup u komunikaciji sa uenicima. 5. Saradnja sa roditeljima i drutvenom zajednicom: 5.1. Sa roditeljima i drutvenom zajednicom radi na utvrivanju zajednikih interesa; 5.2. Pokree, prihvata i radi na ostvarivanju inicijative roditelja i drutvene zajednice u ostvarivanju zajednikih interesa; 5.3. Uvaava i potuje linost i privatnost roditelja;

5.4. Blagovremeno i kontinuirano razmenjuje informacije sa roditeljima o razvoju i postignuu uenika; 5.5. Angauje roditelje u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih aktivnosti u skladu sa njihovim interesovanjima i mogunostima; 5.6. Koristi mogunosti drutvene zajednice za podsticanje razvoja uenika.

POKAZATELJI OSTVARENOSTI OBRAZOVNO-VASPITNIH CILJEVA U OBLASTIMA RADA STRUNOG SARADNIKA a) Psiholog, pedagog, andragog, defektolog i socijalni radnik u koli1. Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnih aktivnosti: 1.1. Sarauje sa nastavnicima u osmiljavanju podsticajne sredine za uenje; 1.2. Sarauje sa nastavnicima u usklaivanju ciljeva, sadraja, metoda rada i oekivanih ishoda sa potrebama i mogunostima uenika; 1.3. Podstie i pomae nastavnicima u planiranju razliitih oblika vrednovanja sopstvenih i uenikih postignua; 1.4. Uestvuje u timskom planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog procesa i izboru udbenika; 1.5. Ukazuje nastavnicima na individualne karakteristike i potrebe razvojnih nivoa uenika u funkciji pripremanja i planiranja obrazovno-vaspitnih aktivnosti; 1.6. Pokree i planira saradnju sa roditeljima i drutvenom zajednicom u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka i uestvuje u njenom ostvarivanju; 1.7. Aktivno uestvuje u kolskom timu u izradi plana razvoja kole i u koncipiranju i ostvarivanju raznovrsnih kolskih projekata. 2. Saradnja sa nastavnicima: 2.1. Sa nastavnicima radi na konstruktivnom reavanju sukoba u odeljenju; 2.2. Pokree i razvija timski rad u kolektivu; 2.3. Pokree i podstie primenu tematskog interdisciplinarnog pristupa u nastavi; 2.4. Promovie aktivnu ulogu uenika u procesu nastave, odnosno uenja; 2.5. Radi sa nastavnicima na primeni znanja o razliitim stilovima uenja u procesu nastave;

2.6. Radi sa nastavnicima na kreiranju razliitih oblika nastavnog procesa u skladu sa individualnim svojstvima uenika i potrebama dece razliitog razvojnog nivoa; 2.7. Predstavlja pozitivan model nastavnicima u primeni komunikacijskih vetina; 2.8. Predlae, organizuje i ostvaruje razliite vidove strunog usavravanja za nastavnike; 2.9. Osmiljava i primenjuje raznovrsne naine praenja i vrednovanja; 2.10. Podstie i organizuje ukljuivanje nastavnika u razliite projekte; 2.11. Radi sa nastavnicima na unapreivanju mentalnog zdravlja uenika; 3. Rad sa uenicima: 3.1. Prati individualna postignua uenika u cilju podsticanja razvoja; 3.2. Blagovremeno i kontinuirano radi na prevenciji mentalnog zdravlja uenika; 3.3. Podstie inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uenika; 3.4. Uvaava linost uenika i njegovu privatnost; 3.5. Podstie stvaranje pozitivne socijalne klime u odeljenju i radi na njenom razvoju; 3.6. Podstie ukljuivanje uenika u rad uenikih organizacija i pomae osmiljavanju aktivnosti; 3.7. Zastupa najbolji interes deteta u svom radu; 3.8. Kontinuirano prati i podstie emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj uenika; 3.9. Primenjuje raznovrsne metode i tehnike dijagnostinog i savetodavnog rada sa uenicima (individualno i grupno) i koristi konstruktivan pristup u radu sa uenicima; 3.10. Sistematski i kontinuirano radi na profesionalnoj orijentaciji uenika. 4. Saradnja sa roditeljima i drutvenom zajednicom: 4.1. Pokree i prihvata inicijativu roditelja i drutvenom zajednicom u ostvarivanju zajednikih interesa i radi na utvrivanju zajednikih interesa; 4.2. Uvaava i potuje linost i privatnost roditelja; 4.3. Blagovremeno i kontinuirano razmenjuje informacije sa roditeljima o napretku i razvoju uenika;

4.4. Primenjuje raznovrsne metode savetodavnog rada sa roditeljima; 4.5. Inicira, organizuje i ostvaruje razliite vidove obuke za roditelje. 5. Istraivanje obrazovno-vaspitne prakse (analitiko istraivake aktivnosti: 5.1. Ispituje specifine probleme kole, predlae mere za njihovo reavanje i prati njihove efekte; 5.2. Inicira i prati uvoenje razliitih ogleda i projekata u koli; 5.3. Upoznaje nastavniko vee, savet roditelja i kolski odbor sa rezultatima istraivanja; 5.4. Prati najnovija dostignua pedagoko-psiholoke nauke i primenjuje ih u radu sa uenicima i nastavnicima; 5.5. Izrauje posebne preglede, izvetaje i analize iz domena svog rada i za potrebe strunih organa.

b) Struni saradnici u predkolskoj ustanovi1. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti: 1.1. Aktivno uestvuje u izradi plana razvoja predkolske ustanove; 1.2. Uestvuje u timskom planiranju i programiranju vaspitno-obrazovnog rada; 1.3. Daje instrukcije vaspitaima u usklaivanju ciljeva, sadraja, metoda rada sa potrebama, mogunostima i interesovanjima dece; 1.4. Ukazuje na individualne karakteristike i potrebe razvojnih nivoa dece u funkciji pripremanja i planiranja vaspitno-obrazovnih aktivnosti; 1.5. Pomae vaspitaima u planiranju razliitih oblika praenja sopstvene vaspitne prakse i postignua dece; 1.6. Daje instrukcije vaspitaima u osmiljavanju podsticajne sredine za uenje; 1.7. Inicira i planira saradnju sa porodicom i drutvenom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka. 2. Saradnja sa vaspitaima: 2.1. Prua pomo vaspitaima u planiranju usmerenom ka konceptu otvorenog sistema vaspitanja i obrazovanja; 2.2. Podstie timski rad u predkolskoj ustanovi i timsku evaluaciju rada predkolske ustanove;

2.3. Inicira, podstie i pomae vaspitaima u organizaciji individualnog i grupnog rada sa decom; 2.4. Promovie aktivnu ulogu deteta u procesu vaspitno-obrazovnog rada; 2.5. Usmerava vaspitae u otkrivanju razliitih stilova uenja kod dece; 2.6. Razmenjuje informacije sa vaspitaima o individualnim karakteristikama razvoju i potrebama dece; 2.7. Radi na primeni i razvijanju komunikacijskih vetina; 2.8. Organizuje razliite vidove strunog usavravanja; 2.9. Pomae vaspitaima u razvijanju procesa samoocenjivanja; 2.10. Ukljuuje se u planiranje i ostvarivanje saradnje sa kolom. 3. Rad sa decom: 3.1. Radi na ostvarivanju prava deteta i zastupa najbolji interes deteta; 3.2. Prati postignua dece u cilju podsticanja razvoja; 3.3. Podstie stvaranje pozitivne socijalne klime u grupi; 3.4. Gradi atmosferu meusobnog poverenja; 3.5. Po potrebi primenjuje raznovrsne metode i tehnike dijagnostikog rada sa decom; 3.6. Ostvaruje saradnju sa strunim specijalistikim slubama i institucijama u interesu deteta; 3.7. Planski zajedno sa vaspitaima ukljuuje roditelje u rad u vaspitnoj grupi; 3.8. Uvaava privatnost porodice; 3.9. Prati realizaciju kulturne ponude namenjene deci u predkolskoj ustanovi i uspostavlja i primenjuje kriterijume za izbor odgovarajue ponude; 3.10. Po potrebi primenjuje razliiti savetodavni rad sa detetom i porodicom; 4. Saradnja sa porodicom i drutvenom zajednicom: 4.1. Sarauje sa porodicom i drutvenom zajednicom u cilju unapreenja delatnosti 4.2. Pokree, organizuje i ostvaruje razliite vidove saradnje sa porodicom;

4.3. Pokree i prihvata inicijativu roditelja i drutvene zajednice u ostvarivanju zajednikih interesa; 4.4. Po potrebi razmenjuje informacije sa roditeljima o napretku i razvoju dece; 4.5. Pokree i organizuje razliite vidove saradnje sa kolom u cilju ostvarivanja kontinuiteta vaspitno-obrazovnog procesa; 4.6. Ostvaruje saradnju sa razliitim strunim institucijama i strunim udruenjima. 5. Istraivanje vaspitno-obrazovne prakse (analitiko-istraivake aktivnosti): 5.1. Prati najnovija dostignua pedagoko-psiholoke nauke i primenjuje ih u radu sa decom i vaspitaima; 5.2. Inicira i prati uvoenje razliitih programa u predkolskoj ustanovi; 5.3. Ispituje specifine probleme vaspitno-obrazovnog rada, predlae mere za njihovo reavanje i prati njihove efekte; 5.4. Upoznaje struno vee sa rezultatima istraivanja vaspitno-obrazovne prakse; 5.5. Izrauje posebne izvetaje i analize iz domena svog rada.

v) Bibliotekar u koli:1. Ureenost fonda: 1.1. Obezbeuje biblioteku grau kojom se podrava celokupan nastavni proces; 1.2. Planira nabavku naslova u skladu sa ispitnim i utvrenim potrebama i interesovanjima uenika i nastavnika; 1.3. Prati tekuu izdavaku produkciju u skladu sa potrebama kole; 1.4. Iznalazi raznovrsne naine za obnovu knjinog i neknjinog fonda; 1.5. Uvodi u fond nove nosae informacija; 1.6. Brine o zatiti i ouvanju knjine i neknjine grae; 1.7. Radi na automatizaciji ukupnog bibliotekog poslovanja. 2. Rad sa uenicima: 2.1. Prati individualna interesovanja uenika u cilju podsticanja njihovog razvoja; 2.2. Osposobljava uenike za samostalno korienje izvora znanja;

2.3. Podstie inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uenika; 2.4. Uvaava i potuje interesovanja uenika prilikom izbora naslova; 2.5. Kontinuirano radi na navikavanju uenika na paljivo rukovanje knjinom i neknjinom graom; 2.6. Ukljuuje posebno zainteresovane uenike u rad biblioteke; 2.7. Pomae uenicima u nalaenju i izboru literature za izradu razliitih zadataka; 2.8. Gradi atmosferu meusobnog poverenja; 2.9. Uvaava deju privatnost; 2.10. Zastupa najbolji interes deteta u obrazovno-vaspitnom radu; 2.11. Osposobljava uenike za stalno obrazovanje nakon zavrenog kolovanja; 2.12. Pomae ueniku da razvije kritiki odnos prema izvorima znanja. 3. Saradnja sa nastavnicima: 3.1. Istrauje posebne potrebe obrazovno-vaspitnog rada u koli u cilju nabavke ue i ire literature; 3.2. Uvaava potrebe i interesovanja nastavnika; 3.3. Ukljuuje se u izradu razvojnog plana kole; 3.4. Preporuuje nastavnicima razliite nove nosae informacija; 3.5. Pomae nastavnicima u izboru i primeni razliite literature za nastavu; 3.6. Ostvaruje razliite vidove strunog usavravanja za nastavnike; 3.7. Organizuje asove u saradnji sa nastavnicima. 4. Informaciono-dokumentacioni rad: 4.1. Sistematski informie korisnike o novim izdanjima; 4.2. Priprema tematske izlobe biblioteko-informacijske grae; 4.3. Promovie korienje razliitih izvora znanja u nastavnom procesu; 4.4. Obuava korisnike u korienju kataloga i pretraivanju baze podataka po razliitim parametrima;

4.5. Izrauje i aurira kataloge u skladu sa izmenama biblioteke klasifikacije. 5. Kulturni i javni rad: 5.1. Organizuje saradnju sa pozoritima, muzejima, galerijama i drugim ustanovama i organizacijama iz oblasti kulture; 5.2. Ukljuuje se u biblioteko-informacioni sistem; 5.3. Organizuje knjievne susrete i tribine; 5.4. Sarauje u organizovanju smotri i takmienja u literarnom stvaralatvu; 5.5. Aktivno uestvuje u organizaciji priredbi koje se pripremaju u koli ili drutvenoj zajednici; 5.6. Sarauje sa roditeljima u vezi sa iznalaenjem zajednikih interesa i mogunostima za poboljanje rada biblioteke.

2. INICIRANJE I UESTVOVANJE U PODIZANJU KVALITETA PEDAGOKE PRAKSEUslov za sticanje zvanja pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik - Iniciranje i uestvovanje u podizanju kvaliteta pedagoke prakse ocenjuje se kroz vrste i broj aktivnosti u obavljanju poslova nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. TABELA VRSTE I BROJA AKTIVNOSTI ZA ZVANJA NASTAVNIKA, VASPITAA I STRUNOG SARADNIKA Vrsta aktivnosti Broj aktivnosti (koliina) A (maks. mogue 14) B (maks. mogue 14) V (maks. mogue 11) G (maks. mogue 8) Pedagoki savetnik 10 8 Samostalni pedagoki savetnik 6 10 2 Vii pedagoki savetnik 4 6 8 Visoki pedagoki savetnik 2 6 7 3

Ukoliko je nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvario aktivnost iz vrste aktivnosti koja nije predviena za zvanje za koje se prijavljuje, ta aktivnost moe da zameni samo jednu iz svake vrste koja je propisana.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA NASTAVNIKAA

1) Izvoenje najmanje dva asa nastave na kojima je prisutan student ili pripravnik sa mentorom i zajedniko analiziranje nastave; 2) Izvoenje najmanje pet oglednih asova, odnosno aktivnosti; 3) Timsko uestvovanje u pripremanju najmanje pet asova nastave, odnosno aktivnosti u koli; 4) Uee u analizi najmanje pet asova nastave, odnosno ak-tivnosti odranih u koli; 5) Korienje audio-vizuelnih sredstava radi ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva; 6) Prikaz novina strunom organu kole iz naune discipline, odnosno oblasti umetnosti iz koje izvodi nastavu; 7) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, knjievnih susreta, akademije ili izlobe radova u koli; 8) Izrada nastavnog sredstva i njegovo prikazivanje strunom organu kole; 9) Objavljivanje prikaza strunog rada, odnosno knjige u strunom asopisu; 10) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu; 11) Organizovanje odlaska uenika u bioskop, pozorite, na koncerte ili sportske manifestacije; 12) Angaovanje u radu strunog aktiva, odnosno drutva na nivou optine, odnosno grada; 13) Uestvovanje na strunim skupovima na nivou regiona, odnosno Republike; 14) Uestvovanje na strunim, odnosno studijskim putovanjima. B 1) Voenje radionica, najmanje dva razliita izlaganja ili ogledna asa na strunom skupu ili savetovanju na nivou optine, odnosno grada; 2) Istraivanja obrazovno-vaspitne prakse na nivou drutvene zajednice i davanje prikaza njihovih rezultata na nastavnikom veu; 3) Rad u strunom drutvu na nivou Republike (u upravi strunog drutva ili strunim komisijama); 4) Uee u istraivakom projektu u vezi sa unapreivanjem obrazovno-vaspitne prakse; 5) Organizovanje rada uenikih organizacija i podsticanje uea uenika u njima;

6) Uestvovanje u izradi kolskog programa; 7) Objavljivanje prikaza stranog strunog rada, odnosno knjige koja nije prevedena u strunom asopisu; 8) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, knjievnih susreta, akademije ili izlobe radova na nivou optine, grada, odnosno Republike; 9) Autorstvo ili koautorstvo primera dobre prakse objavljenog u publikaciji centra ili Ministarstva; 10) Uestvovanje u organizovanju regionalnih, odnosno republikih seminara; 11) Koordinacija ili voenje programa ogleda na nivou kole; 12) Plasman uenika koje je pripremao nastavnik na optinskim ili okrunim takmienjima; 13) Recenzija udbenika, prirunika ili radne sveske koja je odobrena za upotrebu; 14) Rukovoenje strunim aktivom, odnosno drutvom na nivou optine ili grada. V 1) Uestvovanje na meunarodnom skupu ili savetovanju; 2) Kreiranje programa strunog usavravanja u koli; 3) Koordinisanje izrade kolskog programa; 4) Rukovoenje strunim drutvom na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 5) Koautorstvo istraivakog projekta u vezi sa unapreivanjem obrazovno-vaspitne prakse; 6) Podsticanje i ukljuivanje zaposlenih u koli na razliite oblike strunog usavravanja; 7) Plasman uenika koje je nastavnik pripremao na republikim, odnosno saveznim takmienjima; 8) Koordinacija istraivakog projekta u vezi sa unapreivanjem obrazovno-vaspitne prakse u okviru drutvene zajednice; 9) Koautorstvo patentiranog nastavnog sredstva; 10) Izlaganje ili voenje radionice na strunom skupu , odnosno savetovanju na republikom nivou;

11) Koautorstvo prirunika ili radne sveske odobrene za upotrebu. G 1) Pripremanje uenika za meunarodna takmienja; 2) Podizanje informatike kulture u koli sa ciljem razmene informacija; 3) Autorstvo patentiranog nastavnog sredstva; 4) Podsticanje, uestvovanje ili ukljuivanje kole u meunarodne obrazovne projekte; 5) Autorstvo ili koautorstvo odobrenog programa ili projekta u obrazovanju; 6) Voenje radionice na meunarodnom skupu ili seminaru, odnosno izlaganje; 7) Autorstvo istraivakog projekta; 8) Autorstvo, odnosno koautorstvo udbenika ili zbirke zadataka koja je odobrena za upotrebu.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA VASPITAA U PREDKOLSKOJ USTANOVIA 1) Primenjivanje aktuelnih sadraja strunog usavravanja u neposrednom radu sa decom; 2) Razvijanje modela otvorenog sistema vaspitanja i obrazovanja na osnovu posmatranja dece; 3) Timsko uestvovanje u pripremanju najmanje pet aktivnosti ili akcija u predkolskoj ustanovi; 4) Organizovanje najmanje dve zajednike aktivnosti ili akcije dece i roditelja tokom godine; 5) Kontinuirani rad na stvaranju bogate i podsticajne sredine za igru i uenje u saradnji sa decom i roditeljima; 6) Ostvarivanje veine aktivnosti kroz timske oblike rada; 7) Angaovanje u radu strunog drutva na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 8) Organizovanje tribina, izlobi dejeg stvaralatva i razliitih manifestacija u predkolskoj ustanovi;

9) Objavljivanje prikaza strunog rada ili knjige u strunom asopisu; 10) Davanje prikaza strunog rada strunom organu predkolske ustanove; 11) Uestvovanje na strunim skupovima na gradskom, odnosno regionom ili republikom nivou; 12) Autorstvo didaktikog sredstva ili igrake; 13) Koautorstvo u izradi didaktikog sredstva ili igrake; 14) Uestvovanje na strunim ili studijskim putovanjima. B 1) Voenje radionica, najmanje dva razliita izlaganja ili aktivnosti na strunom organu u predkolskoj ustanovi; 2) Iniciranje i stvaranje uslova za ukljuivanje roditelja, kao aktivnih uesnika, u kreiranje vaspitno-obrazovnog procesa; 3) Izrada nastavnog materijala za rad sa decom predkolskog uzrasta; 4) Objavljivanje prikaza strunog rada ili knjige, koja nije prevedena, u strunom asopisu; 5) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu; 6) Organizovanje i voenje radionica sa roditeljima; 7) Uestvovanje u akcionom istraivanju vaspitno-obrazovne prakse u okviru predkolske ustanove; 8) Redaktorski rad u strunom asopisu; 9) Davanje recenzije prirunika ili radnih listova koji su odobreni za upotrebu; 10) Unapreivanje vaspitno-obrazovnog rada primenom aktuelnih sadraja strunog usavravanja u neposrednom radu sa decom i njihova dalja razrada; 11) Ostvarivanje kvalitetne saradnje sa drutvenom zajednicom; 12) Uestvovanje u timskom radu na izradi nastavnog materijala za rad sa decom predkolskog uzrasta; 13) Uestvovanje u organizovanju regionalnih ili republikih seminara; 14) Rukovoenje strunim drutvom na nivou optine.

V 1) Koordinacija akcionog istraivanja vaspitno-obrazovne prakse na nivou drutvene zajednice; 2) Uestvovanje na meunarodnom strunom skupu; 3) Izlaganje ili voenje radionice na strunom skupu na republikom nivou; 4) Koautorstvo u istraivakom projektu u vezi sa unapreivanjem vaspitno-obrazovne prakse na nivou drutvene zajednice; 5) Uestvovanje u kreiranju programa strunog usavravanja u predkolskoj ustanovi; 6) Ukljuivanje roditelja u proces planiranja vaspitno-obrazovnog rada; 7) Koautorstvo u izradi odobrenog prirunika ili radnih listova; 8) Iniciranje i ostvarivanje strune razmene izmeu predkolskih ustanova na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 9) Koautorstvo u odobrenom programu ili projektu; 10) Uestvovanje u rukovoenju strunim drutvom na regionalnom ili republikom nivou; 11) Ostvarivanje saradnje sa drutvenom zajednicom kojom se doprinosi unapreenju rada predkolske ustanove. G 1) Autorstvo istraivakog projekta u vezi sa unapreivanjem vaspitno-obrazovne prakse na nivou drutvene zajednice; 2) Voenje radionice ili izlaganje na meunarodnom skupu; 3) Iniciranje i uestvovanje u ukljuivanju predkolske ustanove u meunarodni projekat; 4) Podizanje informatike kulture u predkolskoj ustanovi sa ciljem razmene informacija na republikom i meunarodnom nivou; 5) Uestvovanje u radu strunih tela, odnosno komisija centra ili Ministarstva; 6) Autorstvo patentiranog didaktikog sredstva; 7) Autorstvo odobrenog programa ili projekta; 8) Autorstvo odobrenog prirunika ili radnih listova.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA VASPITAA U KOLI SA DOMOM I DOMU UENIKAA 1) Izvoenje najmanje dve vaspitne aktivnosti iz programa vaspitnog rada na kojima je prisutan student ili pripravnik sa mentorom i njihovo zajedniko analiziranje; 2) Izvoenje najmanje pet oglednih vaspitnih aktivnosti; 3) Uestvovanje u pripremanju najmanje pet vaspitnih aktivnosti u domu; 4) Uestvovanje u analiziranju najmanje pet vaspitnih aktivnosti odranih u domu; 5) Upotreba audio-vizuelnih sredstava radi ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva; 6) Inovacije u vaspitno-obrazovnim aktivnostima i i njihovo predstavljanje strunom organu doma; 7) Objavljivanje prikaza strunog rada ili knjige u strunom asopisu; 8) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu; 9) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, knjievnih susreta, akademije ili izlobe radova u domu; 10) Uestvovanje u istraivakom projektu; 11) Organizovanje odlaska uenika doma u bioskop, pozorite na koncerte ili sportske manifestacije; 12) Angaovanje u radu strunog aktiva na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 13) Uestvovanje na strunim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 14) Uestvovanje na strunom ili studijskom putovanju. B 1) Ogledno izvoenje aktivnosti vaspitnog rada, najmanje dva izlaganja, odnosno voenje radionica na strunom skupu ili savetovanju na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 2) Ostvarivanje istraivanja u vezi sa vaspitnim radom na nivou drutvene zajednice i davanje prikaza njihovih rezultata pedagokom veu;

3) Uestvovanje u organizovanju seminara na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 4) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, knjievnih susreta, akademije ili izlobe na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 5) Rad u strunom drutvu na nivou Republike (u upravi strunog drutva ili strunim komisijama); 6) Uestvovanje u izradi vaspitnog programa doma; 7) Objavljivanje prikaza strunog rada ili knjige koja nije prevedena u strunom asopisu; 8) Izrada i priprema inovacije u vaspitnim aktivnostima; 9) Stalni rad na osposobljavanju uenika za samostalno uenje; 10) Koordinacija, odnosno voenje programa ogleda na nivou doma; 11) Plasman uenika koje je pripremao vaspita za takmienje na optinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou; 12) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu, odnosno recenzija udbenika, prirunika, radne sveske odobrene za upotrebu; 13) Uestvovanje u istraivakom projektu u vezi sa unapreivanjem vaspitnog rada u domu; 14) Rukovoenje strunim aktivom ili drutvom na optinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou. V 1) Uestvovanje u meunarodnom projektu, skupu ili savetovanju; 2) Plasman uenika koje je pripremao vaspita za takmienje na republikom, odnosno saveznom nivou; 3) Kreiranje programa strunog usavravanja u okviru doma; 4) Rukovoenje strunim drutvom na republikom nivou; 5) Koordinisanje izrade vaspitnog programa doma; 6) Podsticanje i ukljuivanje zaposlenih u domu na razliite oblike strunog usavravanja; 7) Podsticanje roditelja na ukljuivanje u aktivnost doma;

8) Koautorstvo za patentirano nastavno sredstvo; 9) Voenje radionice ili izlaganje na strunom skupu, savetovanju na republikom, odnosno saveznom nivou; 10) Koautorstvo prirunika odobrenog za upotrebu; 11) Voenje istraivakog projekta. G 1) Pripremanje uenika za uestvovanje na meunarodnim takmienjima; 2) Podizanje informatike kulture u domu sa ciljem razmene informacija; 3) Autorstvo, odnosno koautorstvo patentiranog nastavnog sredstva; 4) Podsticanje i uestvovanje u ukljuivanje doma u meunarodne obrazovne projekte; 5) Autorstvo ili koautorstvo odobrenog programa ili projekta u vaspitnom radu; 6) Voenje radionice ili izlaganje na meunarodnom skupu, odnosno seminaru; 7) Autorstvo istraivakog projekta; 8) Autorstvo prirunika ili radne sveske odobrene za upotrebu.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA STRUNOG SARADNIKA U KOLI, KOLI SA DOMOM I DOMU UENIKAA 1) Uestvovanje u pripremanju najmanje pet asova, odnosno aktivnosti u koli, koli sa domom, odnosno domu uenika (u daljem tekstu: koli, odnosno domu); 2) Davanje prikaza dve tehnike za rad u odeljenju, odnosno grupi na sednici nastavnikog, odnosno pedagokog vea; 3) Prikazivanje najmanje pet tehnika, odnosno vetina u radu sa uenicima; 4) Uestvovanje u izradi kolskih projekata; 5) Autorstvo ili koautorstvo najmanje tri scenarija radionica za rad sa nastavnicima, uenicima, odnosno roditeljima. 6) Korienje savremenih pedagoko-psiholokih instrumenata radi ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva;

7) Predstavljanje pedagokih, psiholokih novina i savremenih pravaca promena u oblasti obrazovanja na strunom skupu u koli, odnosno domu; 8) Objavljivanje prikaza strunog rada, odnosno knjige u strunom asopisu; 9) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu; 10) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, knjievnih susreta, akademije ili izlobe radova u koli, odnosno domu; 11) Uestvovanje u organizovanju kulturnih i sportskih aktivnosti nastavnika i uenika van kole, odnosno doma; 12) Angaovanje u radu strunog aktiva ili drutva na optinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou; 13) Uestvovanje na strunim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 14) Uestvovanje na strunom, odnosno studijskom putovanju. B 1) Voenje radionica, odnosno najmanje dva razliita izlaganja na strunom skupu ili savetovanju na optinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou; 2) Istraivanje u vezi sa unapreivanjem obrazovno-vaspitne prakse na nivou drutvene zajednice i davanje prikaza njihovih rezultata na sednici strunog organa kole, odnosno doma; 3) Autorstvo ili koautorstvo primera dobre prakse objavljenih u publikacijama centra ili Ministarstva; 4) Obuavanje nastavnika za istraivanje obrazovno-vaspitne prakse; 5) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, knjievnih susreta, akademije ili izlobe radova na nivou optine, odnosno grada; 6) Aktiviranje rada podrunica i drugih strukovnih ili uenikih organizacija; 7) Organizovanje rada uenikih organizacija i podsticanje uee uenika u njima; 8) Koordinacija ili voenje programa ogleda u koli, odnosno domu; 9) Uestvovanje u izradi kolskog, odnosno vaspitnog programa; 10) Rukovoenje istraivakim projektom usmerenim na poveanje kvaliteta rada u koli, odnosno domu;

11) Rukovoenje strunim aktivom, odnosno drutvom na optinskom, gradskom, odnosno republikom nivou; 12) Uee u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republikih seminara; 13) Objavljivanje prikaza stranog strunog rada, odnosno knjige koja nije prevedena u strunom asopisu; 14) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu, odnosno recenzija udbenika, prirunika ili radne sveske odobrene za upotrebu. V 1) Koautorstvo programa strunog usavravanja nastavnika i strunih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 2) Izrada akcionog plana strunog usavravanja u koli, odnosno domu; 3) Koautorstvo prirunika, radne sveske, nastavnog sredstva, pedagokog ili psiholokog instrumenta odobrenog za upotrebu; 4) Izvoenje obuke za struno usavravanje nastavnika i strunih saradnika u koli, odnosno domu; 5) Podsticanje ukljuivanja roditelja u aktivnosti kole u cilju unapreivanja kvaliteta rada; 6) Autorstvo ili koautorstvo u istraivakom projektu; 7) Voenja radionica, odnosno najmanje dva razliita izlaganja na strunom skupu ili savetovanju na republikom, odnosno saveznom nivou; 8) Obuavanje uenika za vrnjaku edukaciju; 9) Koordinisanje izrade kolskog, odnosno vaspitnog programa; 10) Saradnja sa strunim institucijama u primeni programa unapreivanja obrazovnovaspitnog procesa; 11) Uestvovanje na meunarodnom skupu, odnosno savetovanju. G 1) Organizovanje informacione infrastrukture u koli, odnosno domu; 2) Autorstvo ili koautorstvo mernog instrumenta verifikovanog od strane strunog drutva, udruenja ili centra;

3) Autorstvo, odnosno koautorstvo programa strunog usavravanja strunih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 4) Autorstvo ili koautorstvo udbenika, autorstvo prirunika, radne sveske ili zbirke zadataka odobrene za upotrebu; 5) Autorstvo, odnosno koautorstvo patentiranog ili odobrenog nastavnog sredstva; 6) Voenje radionice ili izlaganje na meunarodnom skupu, odnosno seminaru; 7) Autorstvo, odnosno koautorstvo odobrenog projekta u cilju unapreivanja obrazovnovaspitne prakse i praenje njegove primene; 8) Podsticanje i uestvovanje u ukljuivanje kole, odnosno doma u meunarodne obrazovne projekte.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA STRUNOG SARADNIKA U PREDKOLSKOJ USTANOVIA 1) Uestvovanje u pripremanju najmanje pet aktivnosti ili akcija u predkolskoj ustanovi; 2) Angaovanje u izradi plana akcionog istraivanja na osnovu rezultata analize vaspitno-obrazovne prakse, odnosno evaluacije i samoevaluacije; 3) Iniciranje i stvaranje uslova za aktivno ukljuivanje porodice u ivot i rad predkolske ustanove; 4) Ostvarivanje kontinuirane saradnje sa kolom organizovanjem najmanje tri struna susreta; 5) Autorstvo najmanje tri scenarija radionice za rad sa decom, vaspitaima, odnosno roditeljima; 6) Davanje prikaza savremenih dostignua i novina u oblasti pedagogije i psihologije strunim organima predkolske ustanove; 7) Objavljivanje prikaza strunog materijala ili knjige koja nije prevedena u strunom asopisu; 8) Objavljivanje strunog rada u strunom asopisu; 9) Autorstvo didaktikog sredstva u predkolskoj ustanovi; 10) Davanje recenzije odobrenog udbenika, prirunika ili radnih listova;

11) Organizovanje i uestvovanje u razliitim kulturno-sportskim manifestacijama (izlobe i smotre dejeg stvaralatva, sportske aktivnosti, tribine, predavanja) u predkolskoj ustanovi; 12) Angaovanje u radu strunog aktiva ili drutva na gradskom, odnosno regionalnom nivou; 13) Uestvovanje na strunim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 14) Uestvovanje na studijskim putovanjima. B 1) Organizovanje i uestvovanje u razliitim kulturno-sportskim manifestacijama na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 2) Organizovanje i voenje tri radionice sa roditeljima ili sa roditeljima i decom zajedno; 3) Objavljivanje rada u strunom asopisu, odnosno davanje recenzija odobrenog udbenika, prirunika ili radnih listova; 4) Objavljivanje prikaza stranog strunog rada, odnosno knjige koja nije prevedena u strunom asopisu; 5) Rukovoenje akcionim istraivanjem vaspitno-obrazovne prakse u predkolskoj ustanovi; 6) Rad u strunom drutvu na nivou Republike (u upravi strunog drutva ili strunim komisijama); 7) Uestvovanje u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republikih seminara; 8) Rukovoenje strunim aktivom, odnosno drutvom na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 9) Voenje radionica, odnosno najmanje dva izlaganja na strunom skupu ili savetovanju na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 10) Saradnja sa strunim institucijama u primeni programa unapreivanja vaspitnoobrazovnog rada; 11) Izrada internih strunih materijala i zbirki aktivnosti za neposredan rad sa decom; 12) Obuavanje vaspitaa za uee u akcionom istraivanju; 13) Iniciranje i ostvarivanje strune razmene izmeu dejih vrtia na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou;

14) Uvoenje i koordinacija posebnih programa rada sa decom. V 1) Rukovoenje istraivakim projektom u vezi sa unapreivanjem vaspitno-obrazovne prakse u predkolskoj ustanovi; 2) Obuavanje vaspitaa za primenu posebnih programa rada sa decom; 3) Koautorstvo patentiranog ili odobrenog didaktikog sredstva ili igrake; 4) Koautorstvo odobrenog projekta u vezi sa unapreivanjem vaspitno-obrazovne prakse u predkolskoj ustanovi; 5) Voenje radionice, odnosno najmanje dva razliita izlaganja na seminaru ili savetovanju na republikom nivou; 6) Koautorstvo odobrenog prirunika ili radnih listova; 7) Autorstvo istraivakog projekta u vezi sa unapreivanjem vaspitno-obrazovne prakse; 8) Koautorstvo programa strunog usavravanja vaspitaa i strunih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom nivou; 9) Uestvovanje na meunarodnom skupu, odnosno savetovanju; 10) Podsticanje i ukljuivanje roditelja u aktivnosti predkolske ustanove u cilju unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada; 11) Iniciranje i uestvovanje u ukljuivanju predkolske ustanove u projekte na republikom nivou. G 1) Podizanje informacione kulture u predkolskoj ustanovi sa ciljem razmene informacija na republikom i meunarodnom nivou; 2) Ukljuivanje predkolske ustanove u meunarodne vaspitno-obrazovne projekte; 3) Autorstvo ili koautorstvo programa strunog udruenja strunih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 4) Autorstvo, odnosno koautorstvo odobrenog prirunika ili radnih listova; 5) Autorstvo didaktikog sredstva ili igrake; 6) Autorstvo ili koautorstvo odobrenog projekta u vezi sa unapreivanjem obrazovnovaspitne prakse na nivou drutvene zajednice;

7) Voenje radionice ili izlaganje na meunarodnom skupu ili seminaru; 8) Koautorstvo mernog instrumenta ili skale procene.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA STRUNOG SARADNIKA BIBLIOTEKARA U KOLIA 1) Ukljuivanje minimalno 60% uenika kole u korienje fonda biblioteke; 2) Obezbeivanje iskorienosti minimalno sedam naslova po upisanom ueniku; 3) Kontinuirano anketiranje i praenje uenika radi utvrivanja njihovih italakih interesovanja; 4) Smanjenje godinjeg otpisa pohabanih bibliotekih jedinica ispod 3%; 5) Uestvovanje u timskom radu u okviru priprema asova, aktivnosti, radionica najmanje tri puta godinje; 6) Organizovanje obuke uenika za korienje bibliotekog kataloga i baze podataka; 7) Stalna saradnja sa izdavaima radi povoljnije nabavke knjiga; 8) Poseta sajmu knjiga u cilju sagledavanja kompletne izdavake produkcije; 9) Organizovanje upisa svojih italaca u podrunu, odnosno matinu biblioteku; 10) Saradnja sa strunim timom kole u donoenju razvojnog plana i godinjeg programa rada kole; 11) Organizovanje tematskih izlobi, knjievnih susreta, predavanja ili tribina u okviru kole; 12) Sistematsko ukljuivanje u akcije i funkciju matine biblioteke; 13) Uestvovanje u radu aktiva bibliotekara na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 14) Uestvovanje na strunim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou. B 1) Izrada i razvijanje kodeksa ponaanja u biblioteci u saradnji sa uenicima i nastavnicima;

2) Organizovanje akcije za poboljanje i bogaenje bibliotekih jedinica; 3) Ukljuivanje minimalno 70% uenika kole u korienje fonda biblioteke; 4) Organizovano osposobljava uenike za samostalno traenje i korienje izvora informacija; 5) Obezbeivanje iskorienosti minimalno devet naslova po upisanom ueniku; 6) Uestvovanje u organizovanju kulturnih aktivnosti uenika na optinskom nivou, koordinisanje organizovanja najmanje pet manifestacija: promocije knjiga, knjievnih susreta i tribina, susreta sa autorima, obeleavanja "Meseca knjige" na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 7) Rad u strunom drutvu na republikom nivou; 8) Stvaranje baze podataka za pojedine oblasti znanja; 9) Izlaganje na strunom skupu bibliotekara na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou; 10) Smanjivanje godinjeg otpisa pohabanih bibliotekih jedinica ispod 2%; 11) Davanje recenzije prirunika u oblasti bibliotekarstva; 12) Uestvovanje u radu strunih timova za pripremu uenika za takmienje na gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 13) Rukovoenje strunim aktivom bibliotekara na optinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republikom nivou; 14) Stalno s