Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za spregnute konstrukcije

Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcijeIz projekta MasterplanSkoi na: navigacija, pretraga Pravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 35/70 od 13.8.1970. godine. I. Opte odredbe lan 1. Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnike mere i uslovi za projektovanje i izvoenje spregnutih konstrukcija. Pri projektovanju i izvoenju spregnutih konstrukcija primenjuju se i drugi odgovarajui tehniki propisi, kao i jugoslovenski standardi, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno. lan 2. Pri projektovanju i izvoenju spregnutih konstrukcija moe se odstupiti samo izuzetno od pojedinih odredaba ovog pravilnika, ako je teoretski i eksperimentalno dokazano da se tim odstupanjem obezbeuju stabilnost i sigurnost spregnutih konstrukcija i bezbednost ljudi, saobraaja i okoline, u stepenu propisanom ovim pravilnikom. lan 3. Pojedine oznake navedene u ovom pravilniku imaju sledea znaenja: Eb - modul elastinosti betona; Ea - modul elastinosti armature; E - modul elastinosti elika nosaa; Ez - modul elastinosti elika za prednaprezanje; n - odnos modula elastinosti elika i betona odreen izrazom: n = Ea/Eb ili E /Eb; nz = odnos modula elastinosti elika nosaa i elika za prednaprezanje odreen izrazom: nz = E/Ez; - koeficijent teenja betona; s - krajnja mera neometanog skupljanja betona; Fb - povrina sadejstvujueg preseka betonske ploe; F - povrina preseka elinog nosaa; Fa - povrina preseka armature u betonu; Fz - povrina preseka elika za prednaprezanje; Ib - moment inercije sadejstvujueg preseka betonske ploe u odnosu na njenu teinu osovinu; I - moment inercije elinog nosaa u odnosu na njegovu teinu osovinu; d - debljina betonske ploe; do - ukupna debljina betonskog preseka; ba - sadejstvujua irina ploe s jedne strane; bn - sadejstvujua irina betona iznad elinog nosaa; bo - irina vute na mestu dodira elinog nosaa i ploe;

br - raunska irina ploe; h - visina elinog nosaa; h - ukupna visina spregnutog preseka; a - odstojanje izmeu teita betonske ploe i teita elinog nosaa; ub - odstojanje naponskog vlakna od teita betonske ploe; u - odstojanje naponskog vlakna od teita elinog nosaa; b - napon u betonu; - napon u elinom nosau; a - napon u betonskoj armaturi; z - napon u eliku za prednaprezanje; - napon smicanja u elinom nosau; o - napon smicanja u betonu; l - napon prianjanja izmeu betona i armature. lan 4. Oznake za presek spregnutog nosaa bez elika za prednaprezanje prikazane su na slici 1. Grafiki prikaz slike 1. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. 1) = teite armature 2) = teite betonske ploe 3) = teite idealnog preseka 4) = teite elinog nosaa gde je: Fi - idealna povrina spregnutog preseka u odnosu na E, odreena izrazom: Fi = F + Fa + 1/n . Fb; Ii - idealni moment inercije spregnutog preseka u odnosu na E, odreen izrazom: Ii = I + 1/n . Ib + F . a2 + Fa . aa2 + 1/n . Fb . ab2; ab - odstojanje izmeu teita betonske ploe i teita idealnog preseka; a - odstojanje izmeu teita elinog nosaa i teita idealnog preseka; aa - odstojanje izmeu teita armature i teita idealnog preseka; ui - odstojanje naponskog vlakna od teita idealnog preseka. lan 5. Oznake za presek spregnutog nosaa sa elikom za prednaprezanje prikazane su na slici 2. Grafiki prikaz slike 2. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. 1) = teite armature 2) = teite elika za prednaprezanje 3) = teite betonske ploe 4) = teite idealnog preseka 5) = teite elinog nosaa gde je: Fi` - idealna povrina spregnutog preseka u odnosu na E, odreena izrazom: Fi` = F + Fa + 1/nz . Fz + 1/n . Fb; Ii` - idealni moment inercije spregnutog preseka u odnosu na E, odreen izrazom: i` = I + 1/n . Ib + F . aà2 + Fa . aà2 + 1/n . aà2 + 1/n . Fb . a`b2 + 1/n . Fb . a`b2; a`b - odstojanje izmeu teita betonske ploe i teita idealnog preseka; a` - odstojanje izmeu teita elinog nosaa i teita idealnog preseka; aà - odstojanje izmeu teita armature i teita idealnog preseka;

a`z - odstojanje izmeu teita elika za prednaprezanje i teita idealnog preseka; uì - odstojanje naponskog vlakna od teita idealnog preseka. lan 6. Ako se idealne povrine i idealni momenti inercije preseka spregnutog nosaa odnose na Eb, izrazi za F i I su: Fib = Fi . n; Fib` = Fì . n; Iib = Ii . n; Iib` = Iì . n lan 7. Spregnuti nosa je, u smislu ovog pravilnika, nosa iji je elini deo vezan sa betonskom ploom posebnim sredstvima za sprezanje, tako da je spreavanjem meusobnog pomeranja na dodirnoj povrini obezbeeno njihovo zajedniko dejstvo. Trenje ili dejstvo glava zakovica, koje u odreenoj meri prouzrokuje zajedniko dejstvo elinog nosaa i betonske ploe, ne smatra se, u smislu ovog pravilnika, kao sredstvo za sprezanje. lan 8. Sprezanje se moe izvriti: 1) za korisno optereenje; 2) za korisno optereenje i za celokupnu sopstvenu teinu ili njen deo. lan 9. Spregnuta konstrukcija moe se prednaprezati radi spreavanja pojave nedoputeno velikog napona zatezanja u betonu. Prednaprezanje spregnute konstrukcije ostvaruje se sputanjem ili podizanjem elinog nosaa iznad stalnih i pomonih oslonaca i prenoenjem sila na elini nosa, kao i elikom za prednaprezanje, i to pre ili posle sprezanja konstrukcije. elik kojim se spregnuta konstrukcija prednapree mora biti smeten u betonski presek i zatien cementnom viskoznom emulzijom. lan 10. Armiranobetonske ploe spregnutih konstrukcija, s obzirom na njihovu zatienost su: 1) armiranobetonske ploe neposredno izloene saobraaju, bez zatitnog sloja i izolacije; 2) armiranobetonske ploe pokrivene asfaltom ili drugim zastorima, bez posebne izolacije; 3) armiranobetonske ploe sa habajuim slojem ili zastorom, sa posebnom izolacijom; 4) armiranobetonske ploe potpuno obezbeene od vlage i kie. II. Kvalitet materijala lan 11. Kvalitet materijala za eline nosae (valjane, spojene zakovicama ili zavarene) i za modanike koji se na nosa zakivaju, zavaruju ili privruju na drugi nain, mora odgovarati uslovima kvaliteta propisanim tehnikim propisima za nosee eline konstrukcije. Kvalitet materijala za ankere, za armaturu za beton i za elik za prednaprezanje, mora odgovarati uslovima kvaliteta propisanim tehnikim propisima za beton, za armirani beton i za prednapregnuti beton. lan 12.

Kvalitet betona za spregnute konstrukcije odnosno za prednapregnute spregnute konstrukcije, mora odgovarati uslovima kvaliteta propisanim tehnikim propisima za beton i armirani beton odnosno tehnikim propisima za prednapregnuti beton. Najmanja marka betona koja se upotrebljava za spregnute konstrukcije je: 1) MB 400 - za kolovozne ploe bez asfaltne zatite; 2) MB 300 - za mostove; 3) MB 200 - za ostale spregnute konstrukcije. III. Konstruktivne pojedinosti lan 13. Najmanje debljine armiranobetonskih ploa spregnutih konstrukcija odreene su u tablici 1. Tablica 1 - Najmanje debljine armiranobetonskih ploa spregnutih konstrukcija Vrsta konstrukcije Najmanja debljina u cm Ploe krovova 5 Ploe meuspratnih konstrukcija 7 Ploe u zgradama ili na drugim pokrivenim mestima preko kojih prelaze vozila 12 Kolovozne ploe mostova, osim peakih, ako je marka betona preko 400 15 Kolovozne ploe mostova, ako je marka betona izmeu 300 i 400 18 Najmanja debljina kolovozne ploe mostova moe iznositi i 12 cm, ako je razmak izmeu podunih nosaa mostova manji od 2 m. Najmanja debljina kolovozne ploe eleznikih mostova mora iznositi 4 cm vie od najmanje debljine kolovozne ploe mostova odreene u tablici 1. lan 14. Nagib vuta kojima se ojaavaju armiranobetonske ploe iznad nosaa ne treba da bude vei od 1 : 3. Ako je taj nagib vei od 1 : 3, u statikom proraunu mora se izvriti kontrola napona. lan 15.

Povrine elinih konstrukcija koje nisu vezane sa betonom moraju biti pristupane radi njihovog odravanja. lan 16. Radi prenoenja sila od skupljanja betona i temperaturnih razlika na spojna sredstva, kao i radi zadravanja sadejstvujue irine pritisnute ploe i na krajevima nosaa, krajnja polja kolovoznih ploa dodatno se armiraju po principu zidnih nosaa. Armatura ploe u podruju negativnih momenata spregnutog nosaa rasporeuje se na sadejstvujuu irinu ploe i sidri u pritisnutu zonu, ako nije zavarena za gornji pojas elinog nosaa ili usidrena na drugi bezbedan nain. Deo ploe koji nije obuhvaen sadejstvujuom irinom mora se takoe armirati. Popreni elini nosai spregnutih konstrukcija izvode se tako da ne spreavaju popreno skupljanje i popreno prednaprezanje armiranobetonske ploe. lan 17. Najmanja debljina gornjeg pojasa elinog nosaa iznosi 1/10 duine njegovog kraka (slika 3). Grafiki prikaz slike 3. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Dimenzionisanjem gornjeg pojasa elinog nosaa i njegovog spoja sa vertikalnim limom mora se obezbediti prijem sila od modanika i ankera i od sila smicanja u krajnjim podrujima nosaa, koje se raunaju po odredbama ovog pravilnika. lan 18. Za sprezanje elinih nosaa i armiranobetonskih ploa upotrebljavaju se modanici, ankeri i epovi. Za sprezanje ploe bez vute ili sa vutom, iji nagib nije vei od 1 : 3, upotrebljavaju se, po pravilu, modanici zajedno sa kosim ili vertikalnim ankerima, i to tako da svakom modaniku pripada po jedan anker, pri emu ankeri preuzimaju kose glavne napone zatezanja u armiranobetonskoj ploi i u dodirnoj povrini (slika 4). Grafiki prikaz slike 4. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Za sprezanje ploe sa visokom vutom upotrebljavaju se, po pravilu, kosi ankeri izvedeni po principu kosog armiranja u armiranobetonskim konstrukcijama (slike 5. i 6). Grafiki prikaz slika 5. i 6. koje je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. lan 19. Za sprezanje elinih nosaa i armiranobetonskih ploa upotrebljavaju se, po pravilu, vertikalni ankeri ili kosi ankeri u oba pravca sa modanikom ili bez modanika, ako sila smicanja menja svoj predznak. Ankeri iz stava 1. ovog lana upotrebljavaju se i za prijem sila smicanja koja nastaju u krajnjim podrujima spregnute konstrukcije usled skupljanja i temperaturnih razlika. lan 20. Modanici se spajaju sa elinim nosaem spregnute konstrukcije zavarivanjem, zakovicama ili visokovrednim zavrtnjevima. Ako se modanici zavaruju za elini nosa posle betoniranja, beton se mora zatititi od visokih temperatura zavarivanja.

Modanici se zavaruju sa svih strana neprekidnim varom, pri emu odstojanje vara od ivice pojasa elinog nosaa mora iznositi od 5 mm do 10 mm. Modanici koji dejstvuju kao klinovi ne mogu se upotrebljavati za sprezanje. lan 21. Prenik ankera na glavnim nosaima mora iznositi najmanje 12 mm. Sueono zavarivanje ankera za gornji pojas kod mostova nije doputeno (slika 5). lan 22. Ako se ankeri zavaruju za gornji pojas preko horizontalnog savijenog kraja ankera (slika 6), prelom mora biti otar i iskovan u vruem stanju, a savijeni kraj ankera - sa svih strana zavaren neprekidnim varom. lan 23. epovi se zatvaraju za pojas elinog nosaa pomou posebnih ureaja za zavarivanje. Za sprezanje se mogu upotrebljavati samo oni epovi za koje je prethodnim ispitivanjem utvreno da imaju potrebnu nosivost. Povrina na koju se epovi zavaruju mora biti ista, bez tragova boje, re i valjaonike pokoice, i potpuno suva. IV. Osnove prorauna lan 24. Modul elastinosti armature i modul elastinosti elika nosaa iznose: Ea = E = 2,1 . 106 kp/cm2 Modul elastinosti elika za prednaprezanje odreuje se ispitivanjem takvog elika. Za izraunavanje idealnih preseka moe se uzeti da taj modul iznosi: Ez = 2,0 . 106 kp/cm2 lan 25. Srednje vrednosti modula elastinosti betona i koeficijent odnosa, zavisno od marke betona, odreeni su u tablici 2. Tablica 2 - Modul elastinosti betona i koeficijent odnosa n MB kp/cm2 EbMp/cm2 n = Ea/Eb 1/n = Eb/Ea 200 260 8,08

0,12 300 320 6,56 0,15 400 360 5,83 0,17 500 400 5,25 0,19 600 420 5,00 0,20 lan 26. Ako se pri statikom proraunu uzima u obzir dejstvo poprene deformacije, odnos poprenih i podunih deformacija (vb) iznosi od 0,16 do 0,22. Modul smicanja za kratkotrajna optereenja izraunava se izrazom: G = Eb/2(1 + vb) lan 27. Statiki proraun, pored dokaza napona koji nastaje od redovnih optereenja, mora sadrati i dokaze napona koji nastaju od skupljanja i teenja betona, izvedene po metodama prorauna koje odgovaraju tim pojavama kao dejstvu viskoznih deformacija. Za proraun uticaja teenja betona i preraspodele naprezanja u presecima, pored uticaja nastalih skupljanjem betona, moraju se uzeti u obzir i svi uticaji nastali dugotrajnim optereenjem (sopstvena teina, stalno korisno optereenje, prednaprezanje), i to kako za vremensko dejstvo prema fazama

izvoenja i optereenja tako i za krajnje stanje naprezanja (t = ). lan 28. Skupljanje betona zavisi od vlanosti sredine, dimenzije poprenog preseka, vrste i koliine cementa, vodocementnog odnosa i sl. Za vrednosti skupljanja nearmiranog betona, ako se ne odreuju posebnim ispitivanjem, mogu se uzeti vrednosti odreene u tablici 3. Tablica 3 - Vrednosti skupljanja nearmiranog betona

Dimenzije poprenog preseka - srednji poluprenik (dm) Granina vrednost skupljanja (es ) u Konstrukcija u suvoj sredini (vlanost 40%) Konstrukcija u vlanoj sredini (vlanost 70%) Konstrukcija u vodi Male J 10 cm 0,45 0,36 0 Srednje 20 cm 0,35 0,28 0 Velike 40 cm 0,25 0,20 0 Srednji poluprenik preseka odreuje se izrazom: dm = 2 B/0, gde je:

B - povrina poprenog preseka betona; O - obim poprenog preseka betona u dodiru sa vazduhom. Vrednosti odreene u tablici 3 iz stava 2. ovog lana odnose se na nearmirani beton koji je negovan vlaenjem prvih sedam dana. Ako su konstrukcije izloene slobodnom vazduhu, smatra se da su u vlanoj sredini (vlanost 70%). Za konstrukcije koje su neposredno iznad neprekidnog vodenog ogledala, vrednosti odreene u tablici 3 iz stava 2. ovog lana umanjuju se za 20%. Ako se vei deo konstrukcije nalazi iznad neprekidnog vodenog ogledala, smanjenje vrednosti odnosi se na celu konstrukciju. Ako su konstrukcije zatiene (unutranje) smatra se da su u suvoj sredini (vlanost 40%). Pri koliini cementa preko 420 kg/m3 betona, kao i pri vodocementnim odnosima veim od 0,65 i koliini upotrebljenog cementa preko 300 kg/m3, vrednosti skupljanja betona odreene u tablici 3 moraju se poveati za najmanje 10%. lan 29. Odnos skupljanja betona (st) u odreenom vremenu i konane vrednosti skupljanja betona (s) za sredine priblino jednake vrednosti, odreen je u tablici 4. Tablica 4 - Odnos skupljanja betona e st u vremenu t i konane vrednosti skupljanja betona es Starost betona (u danima) 7 14 28 90 365 est / es 0,20 0,30 0,40 0,60 0,80 lan 30. Teenje betona zavisi od veliine naprezanja, vlanosti i temperature sredine, starosti betona pri optereenju, vrstoe betona pri optereenju, prirode agregata, vodocementnog odnosa i sl. Za napone u eksploataciji konstrukcija moe se uzeti da su deformacije teenja (e) proporcionalne elastinim deformacijama betona (ee).

Za koeficijente teenja betona (proporcionalnosti t, ako se ne odreuju posebnim ispitivanjem, mogu se uzeti vrednosti odreene u tablici 5. Tablica 5 - Koeficijenti teenja betona Starost betona pri optereenju (u danima) Granina vrednost za t = koeficijenta teenja Konstrukcija u suvoj sredini (vlanost 40%) Konstrukcija u vlanoj sredini (vlanost 70%) Konstrukcija u vodi 7 3,6 3,0 1,4 14 3,2 2,6 1,3 28 2,8 2,2 1,2 90 2,2 1,6 1,0 Uticaj vlanosti sredine na koeficijent teenja betona je isti kao i za skupljanje betona (lan 28). lan 31.

Odnos koeficijenta teenja betona (t) koji odgovara odreenom vremenu trajanja optereenja i konane vrednosti koeficijenta teenja betona () odreen je u tablici 6. Tablica 6 - Odnos koeficijenta teenja betona j t u vremenu t i konane vrednosti . Trajanje nanetog optereenja (u danima) 7 14 28 90 365 Odnos jt / j 0,20 0,30 0,40 0,60 0,80 lan 32. Temperaturni koeficijent linearne dilatacije elika i betona iznosi: t = 1,2 h 10-5 za 1 S. Za uticaje (dejstva) ravnomerne promene temperature za celu konstrukciju pri odreivanju pomeranja leita ili reakcija okvirnih konstrukcija i sl., u raun se uzima promena temperature od 25 S u odnosu na pretpostavljenu temperaturu od 10 S pri montai. lan 33. Uticaji razliitih temperatura betona i elika u presecima uzimaju se u obzir na sledei nain: 1) za spoljno-statiki neodreene konstrukcije rauna se sa linearnim padom temperature od 15 S izmeu krajnjih ivica betonske ploe i elinog nosaa. 2) za spoljno-statiki odreene nosae, i uopte za podruje krajnjih modanika, zamenjuje se uticaj temperature uticajem skupljanja betona u iznosu od s = 0,1 h 10-8, pri emu za takvo optereenje ne treba voditi rauna o uticaju teenja betona. lan 34. Za proraun spregnutih konstrukcija uzima se koeficijent dinamikog dejstva optereenja koji je odreen tehnikim propisom za optereenja graevinskih konstrukcija i objekata. lan 35.

Sadejstvujua irina ploe bs (slika 7), ako nije sraunata po tanoj teoriji, moe se za konstrukcije sa momentnim povrinama istog predznaka odrediti prema tablici 7. Grafiki prikaz slike 7. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Tablica 7 - Sadejstvujua irina ploe za konstrukcije sa momentnim povrinama istog predznaka b/1 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 bs 1,00 0,89 0,78 0,68 0,58 0,50 b gde je: 1 - raspon nosaa koji se proraunava. Ako je odnos b/1 manji od 0,05 sadejstvujua irina je bs = 1,0 . b, a ako je odnos b/1 vei od 0,30 sadejstvujua irina je bs = 0,15. lan 36. Ako sadejstvujua irina ploe bs (slika 7) nije sraunata po tanoj teoriji, ona se moe, za konstrukcije sa momentnim povrinama razliitih predznaka, odrediti prema tablici 8. Tablica 8 - Sadejstvujua irina ploe za konstrukcije sa momentnim povrinama razliitog predznaka b/1 0,05

0,10 0,15 bs 1,00 0,80 0,60 b gde je: 1 - raspon nosaa koji se proraunava Ako je odnos b/1 manji od 0,05 sadejstvujua irina je bs = 1,0 . b, a ako je odnos b/1 vei od 0,15 sadejstvujua irina je bs = 0,09. lan 37. Ako se sadejstvujua irina ploe odreuje po odredbama l. 35 i 36 ovog pravilnika, moraju se nad krajnjim leitima konstrukcije predvideti popreni nosai kojima su vrsto vezani vertikalni lim i ploe ploastog nosaa. lan 38. Za konstrukcije kod kojih momentna povrina menja svoj predznak a rasponi pojedinih polja konstrukcije se od sredine prema krajevima postepeno smanjuju, prvo se odredi sadejstvujua irina bs za svako polje prema tablici 8, a konane vrednosti sadejstvujuih irina ploa odreuju se tako to se pravolinijski poveu najvee vrednosti sadejstvujuih irina nanete iznad odgovarajuih oslonaca (slika 8). Grafiki prikaz slike 8. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. lan 39. Za konstrukcije kod kojih momentna povrina menja svoj predznak i kod kojih se rasponi pojedinih polja menjaju bez reda, sadejstvujua irina ploa odreuje se prema slici 9. Grafiki prikaz slike 9. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. lan 40. Za izraunavanje napona, raunska irina ploe br sastoji se od pripadajuih sadejstvujuih irina ploe bs i irine bn. irina bn je irina vute na mestu dodira sa elinim nosaem, uveana za projekciju kosih delova vute. Ako su nagibi kosih delova vute manji od 45, irina bn odreuje se prema slici 10. Grafiki prikaz slike 10. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Kod ploa bez vuta, irina bn jednaka je irini pojasa elinog nosaa na kome lei ploa. Za sraunavanje preseka ploe uzima se u raun celokupna povrina vute (rafirana povrina na slici 10). lan 41.

Za odreivanje deformacija i statiki neodreenih vrednosti za procenu opasnosti od prslina, kao i za proraun modanika na slobodnom kraju nosaa, uzima se uvek u obzir sadejstvo betona u zategnutoj zoni. Za odreivanje momenata inercije spregnutog preseka uzima se u obzir i armatura koja lei u zategnutoj zoni betona, ako je ona bezbedno usidrena i ako je obezbeen prenos transverzalnih sila. Pri dokazu sigurnosti protiv kritinih deformacija pretpostavlja se da beton ne prima sile zatezanja. lan 42. Za izraunavanje napona uzima se u raun i sadejstvo zategnute zone betona pod sledeim uslovima: 1) da naponi zatezanja u betonu ne prelaze vrednosti odreene u tablici 9; 2) da se u gornjem delu ploe ne javljaju naponi zatezanja pod dejstvom stalnih uticaja (stalno optereenje, prednaprezanje, skupljanje, teenje), to se ne odnosi na krajeve prostih greda u pogledu uticaja od skupljanja betona i temperaturne promene. Za eleznike mostove naponi zatezanja u betonu ne smeju prelaziti vrednosti napona odreene u tablici 9. Tablica 9 - Doputeni naponi za beton Redni broj Vrsta naprezanja Podruje primene Doputeni naponi u kp/cm2 MV MV MV MV MV 200 300 400 500 600 1 2

3 4 5 6 7 8 1

Pritisak 1.1 Uopte za spregnuti nosa kod eleznikih mostova

90 120 140 160 kod ostalih konstrukcija1) debljina ploe 16 cm 65 100 130 160 180

debljina ploe 5 cm 45 70 90 110 125 2

1.2 Pri superpoziciji napona istog pravca usled lokalnog dejstva ploe i dejstva spregnutog nosaa kod eleznikih mostova

100 130 150 170 kod ostalih konstrukcija1) debljina ploe 16 cm 75 110 140 170 190 debljina ploe 5 cm

55 80 100 120 135 3

4. Zatezanje 2. Ivini naponi na gornjoj strani za vreme graenja 6 8 9 10 12 3. Ivini naponi na gornjoj (atmosferilijama izloenoj) strani osim onih koji nastaju u blizini potpore proste grede usled skupljanja i temperaturnih razlika posle dejstva svih optereenja koja presek stalno napreu. 0 0 0 0 0

5

4. Ako se uzimaju u obzir osnovna optereenja centrino zatezanje 8 12 14 16 18 6 ivini naponi na donjoj strani ploe eleznikih mostova 6 8 9 10 12 7 ostalih konstrukcija 18 25 28 32 35

8 ivini naponi na gornjoj strani ploe eleznikih mostova 0 0 0 0 0 9 neposredno izloene saobraaju

14 16 18 10 sa asfaltnim slojem 15 20 23 26 30 11 sa izolacijom2)

18 25 28 32 35 12

5. Ako se uzimaju u obzir osnovna i dopunska optereenja centrino zatezanje 10 15 18 21 25 13 kod eleznikih mostova - nezavisno od strane ploe

30 35 40 45 14 ivini naponi na donjoj strani ploe 22

30 35 40 45 15 ivini naponi na gornjoj strani ploe neposredno izloene saobraaju

18 21 25 16 sa asfaltnim slojem 18 25 29 33 38 17 sa izolacijom 22 30 35

40 45 18 Smicanje usled savijanja 6.1 Bez dokaza obezbeenja protiv smicanja 6 8 9 10 12 19 6.2 Maksimalne vrednosti pri dokazivanju obezbeenja protiv smicanja 9 14 18 24 30 20 Prianjanje za elik 7. Uopte 6 8 8 9

10 21 Pritisak modanika 8. Osnovni napon 55 80 100 115 130 22 Pritisak po omotau ome 9. Uopte pri prekrivanju betonom u iznosu 2 d3) 80 120 140 160 180 23 pri prekrivanju betonom u iznosu 5 d 90 140 160 190 220

__________ 1) Vrednosti dozvoljenih napona za debljinu ploe izmeu 5 cm i 16 cm odreuju se interpolacijom. 2) Ako su ovi naponi zatezanja prekoraeni, mora se raunati sa ispucalom zategnutom zonom betona. Radi zatite elika za prednaprezanje, naponi zatezanja betona sraunati u teitu pojedinanog kabla ne smeju da budu vei od vrednosti odreenih pod rednim brojem 4 ove tablice. 3) d - prenik okruglog elika, a kod pljosnatog elika - srednja vrednost obe stranice pravougaonika. lan 43. Ako se uzima u obzir sadejstvo betona u zategnutoj zoni, celokupnu silu zatezanja u betonu, koja nastaje superponiranjem pojedinih vrsti optereenja, mora preuzeti dodatna armatura. Kao dodatna armatura moe se koristiti i neiskorieni deo elika za prednaprezanje. Ako se predvia isprskala zategnuta zona betona, takva zona se mora armirati sa najmanje 1% armature od zategnutog dela betonskog preseka. Doputeni naponi za elik odreeni su u tablici 10. Tablica 10 - Doputeni naponi za elik Redni broj Konstruktivni element Vrsta optereenja Doputeni naponi u kp/cm2 N 25 N 35 1 elini nosa 1 Naponi prilikom montae i montanog prednaprezanja, za vreme graenja i pre dejstva korisnog optereenja 1900 2500 2 2. Osnovna optereenja 1650 2300

3 3. Osnovna i dopunska optereenja 1850 2600 4 4. Sigurnost protiv kritinih deformacija 2500 3500 Doputeni naponi za obinu armaturu i za elik za prednaprezanje odreeni su u odgovarajuim tehnikim propisima za beton, armirani beton i prednapregnuti beton, kao i u tehnikim propisima za icu za prednapregnuti beton. lan 44. Ako u konstrukciji ne postoje popreni nosai ili popreni spregovi za raspodelu optereenja, deo funkcije poprene raspodele optereenja preuzima ploa, o emu se mora voditi rauna pri dimenzionisanju ploe. V. Pregled potrebnih dokaza lan 45. U statikom proraunu konstrukcije potrebno je izraunati: 1) dokaz napona za montana stanja i pojedinana optereenja, za sva osnovna i dopunska optereenja posle zavretka graenja, za sva osnovna i dopunska optereenja posle zavrenog skupljanja i teenja betona; 2) dokaz preduzimanja mera protiv prslina u betonu; 3) dokaz sigurnosti protiv kritinih deformacija; 4) dokaz stabilnosti elinog nosaa; 5) dokaz ugiba; 6) dokaz potrebne starosti betona pri sputanju skele odnosno pri prvom optereenju betona. VI. Dokaz napona lan 46. Naponi nastali usled razliitih uticaja moraju biti posebno dokazani i tabelarno prikazani, pri emu treba uzeti u obzir da pojedini uticaji mogu istovremeno da nastupe. Za napone u betonu treba superponirani istosmerne uticaje lokalnog dejstva ploe i dejstva spregnutog nosaa. lan 47. Za pojedina montana stanja konstrukcije, i ako su ona privremenog karaktera, moraju se u elinom nosau dokazati naponi superponirani sa istovremeno nastupajuim naponima od stalnih

pojedinanih optereenja. lan 48. Pri dokazu napona za osnovna i dopunska optereenja po zavretku objekta ili prilikom putanja objekta u pogon, mora se voditi rauna o svim osnovnim i dopunskim optereenjima, kao i o naroitim optereenjima, prema odgovarajuim tehnikim propisima, pri emu se moraju ispitati sva naponska stanja u njihovoj najnepovoljnijoj kombinaciji, kao i preraspodela napona od teenja i skupljanja betona koje je nastupilo do tog vremena. lan 49. Dokaz napona za osnovna i dopunska optereenja po zavrenom skupljanju i teenju betona mora se izvesti za najnepovoljniju kombinaciju svih moguih naponskih stanja od optereenja prema odgovarajuim tehnikim propisima, kao i za preraspodelu napona nastalog usled zavrenog teenja i skupljanja betona. lan 50. U podruju pritisnute zone prednapregnute na pritisak, za dokaz pritiskujuih napona u betonu, prema odredbama lana 48. ovog pravilnika, za vreme neposredno posle prednaprezanja, moe se uzeti iznosa pritiskujuih napona koji nastaju prednaprezanjem, a za dokaz napona, prema odredbama lana 49. ovog pravilnika, naponi prednaprezanja za to vreme uzimaju se u odgovarajuim iznosima. Kad se uzimaju u obzir i naponi nastali usled temperaturnih razlika, dozvoljene su olakice u pogledu optereenja, ako se dokaz napona izvodi posebno za: 1) puno korisno (pokretno) optereenje i polovinu temperaturne razlike; 2) temperaturnu razliku u punom iznosu i smanjeno korisno optereenje, i to za raspone konstrukcija 1 J 40 m za 1%, a za raspone konstrukcije 1 > 40 m za 40%. Olakice iz st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na eleznike mostove. VII. Dokaz preduzimanja mera protiv prslina u betonu lan 51. Za armiranobetonske ploe iz lana 10. ta. 1. i 2. ovog pravilnika moraju se odrediti svi naponi zatezanja koji nastaju usled optereenja (osnovnih, dopunskih i naroitih) od skupljanja betona, od teenja betona, kao i od dejstva sprezanja. Maksimalne vrednosti za najnepovoljniju kombinaciju svih uticaja moraju biti manje od doputenih napona odreenih u tablici 9 pod rednim brojevima 5, 8, 9, 10, 12, 13, 15 i 16. lan 52. Armiranobetonske ploe iz lana 10. ta. 3. i 4. ovog pravilnika mogu se uzimati u raun pod pretpostavkom ispucale zategnute zone betona. Ako se za dokaz napona uzima celokupni sadejstvujui presek betona, naponi zatezanja mogu za najvie 100% prelaziti doputene vrednosti napona odreenih u tablici 9 pod rednim brojevima 6, 7, 11, 13, 14 i 17. VIII. Dokaz sigurnosti protiv kritinih deformacija lan 53. Za prednapregnute spregnute konstrukcije treba izvesti dokaz sigurnosti protiv pojave plastinog teenja betona u pojasu elinog nosaa, kao i dokaz granine nosivosti betona, i to za najnepovoljnije kombinacije uticaja u preseku:

1) za jednostruki uticaj od prednaprezanja elikom i prednaprezanja u toku montae i 1,6-struko optereenje od stalnih i pokretnih optereenja; 2) za statiki neodreene nosae uzimaju se, pored toga, u obzir i statiki neodreene vrednosti od skupljanja i teenja betona i od temperaturnih promena. Pri izraunavanju optereenja prema odredbama stava 1. ovog lana, naponi u eliku ne smeju da prelaze granicu razvlaenja, a naponi u betonu moraju biti manji ili najmanje jednaki 0,55 k, gde je k - vrstoa kocke ivice 20 cm starosti od 28 dana. IX. Dokaz stabilnosti elinog nosaa lan 54. Za najnepovoljnije stanje optereenja i za montano stanje elinih delova, mora se izvesti dokaz stabilnosti prema odgovarajuim tehnikim propisima za nosee eline konstrukcije. X. Obezbeenje sprezanja lan 55. Sredstva za sprezanje dimenzioniu se i rasporeuju tako da mogu preuzeti sile smicanja od osnovnih i dopunskih optereenja, i to u razliitim, vremenski najnepovoljnijim, kombinacijama. Ako na spregnuti presek dejstvuje manje od 80% stalnog optereenja, pri proraunu sredstava za sprezanje, pored dela stalnog optereenja koji dejstvuje na spregnuti nosa, uzima se u raun jo najmanje polovina dela stalnog optereenja koje dejstvuje samo na elini nosa. lan 56. Prilikom kombinacije sila smicanja za dimenzionisanje sredstava za sprezanje, osim za eleznike mostove, doputene su olakice pri uzimanju u raun temperaturnih razlika, prema odredbama lana 50. stav 2. ovog pravilnika. lan 57. Prirodno prianjanje izmeu betonske ploe i gornje povrine elinog nosaa ne uzima se u raun za obezbeenje sprezanja. lan 58. Sile smicanja nastale usled temperaturnih razlika (hladnija betonska ploa i dr.), skupljanja betona i eventualnog prednaprezanja betonske ploe, dejstvuju na krajevima nosaa i uopte su suprotnog smera od sila smicanja usled spoljnjeg optereenja. Ako nije izvren taan proraun za raspored sila smicanja iz stava 1. ovog lana, moe se usvojiti trouglasti dijagram, sa osnovom jednakom raunskoj irini betonske ploe br i maksimalnom ordinatom nad osloncem. Maksimalna ordinata nad osloncem odreuje se pod uslovom da je povrina dijagrama jednaka zbiru sila smicanja. Pojedinano sredstvo za sprezanje optereuje sila smicanja odreena pripadajuom povrinom dijagrama (slika 11). Grafiki prikaz slike 11. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Na krajevima nosaa uzima se u raun i dijagram sila smicanja od stalnog optereenja, a od pokretnog optereenja samo ako dejstvuje nepovoljno. lan 59. Za odreivanje pritiska betona na eonu povrinu modanika uzima se u raun samo sila smicanja koja se prenosi modanicima, a zanemaruje se postojei poduni napon u preseku ploe.

Sila smicanja koja otpada na jedan modanik ne sme na dodirnoj povrini modanika sa betonom, izazvati napone vee od doputenih. Doputeni napon za takav sluaj dobija se ako se vrednosti napona odreenih u tablici 9 pod rednim brojem 21 pomnoe koeficijentom f = 3F2/F1, gde je F1 povrina modanika preko koje se prenosi sila smicanja, a F2 - podeona povrina (slika 12). Grafiki prikaz slike 12. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Za ploe bez vuta F2 = 2d2, a za ploe sa vutom iznad elinog nosaa F2 = bo . do 2d2. Pri proraunu povrine F2, irina i visina te povrine ne smeju biti vee od petostruke veliine odgovarajuih dimenzija povrine F1. Doputeni naponi sraunati po odredbama ovog lana ne smeju biti vei od 0,50 k. lan 60. Ako je u betonu postignuto samo delimino prednaprezanje, moraju se izmeu gornje ivice elinog nosaa i gornje ivice betonske ploe predvideti kose uzengije za preuzimanje glavnih kosih napona zatezanja. lan 61. Pri proraunavanju prikljunog ava modanika uzima se u obzir sila smicanja i moment prevrtanja, a pri proraunavanju prikljunog ava modanika sa ankerom uzima se u obzir i sila zatezanja u ankeru. lan 62. Rastojanje modanika odreuje se tako da se u betonu, du spoljnjih kontura reda modanika (kod ploa sa vutama u najmanjim presecima uz modanike), ne stvaraju povrine smicanja. Pritisak betona na eonu povrinu krutih modanika uzima se kao jednako podeljen. Doputeni pritisak betona na eonu povrinu manje krutih modanika (od profilisanog elika i sl.) smanjuje se srazmerno elastinosti pojedinih delova modanika. lan 63. Duina prianjanja ankera mora najmanje iznositi 30 d, gde je d prenik okruglog elika. Na kraju ankera mora se izvesti kuka koja se ne rauna u duinu prianjanja. lan 64. Ako su ankeri izvedeni u obliku ome, mora se proveriti pritisak na beton po omotau ome. lan 65. Pri istovremenoj upotrebi modanika i kosih ankera, preuzeta sila smicanja odreuje se izrazom: Ddop = b dop . F1 + . a dop . F2, gde je: - koeficijent koji za kuke iznosi 0,5 a za ome 0,7; F1 - radna eona povrina modanika; F2 - presek ankera koji se nalaze u podruju jednog modanika; b dop - doputeni pritisak betona na eonu povrinu modanika; a dop - doputeni napon za ankere. Ako se sprezanje obezbeuje putem kosih ankera, sila zatezanja u ankeru odreuje se izrazom: Ddop = a dop . Fa, gde je F a povrina preseka ankera. lan 66.

Doputena sila smicanja, pri upotrebi epova, odreuje se ispitivanjem za svaku vrstu epova pojedinano. XI. Ubetonirani elini nosai u spregnutim konstrukcijama lan 67. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na konstrukcije sa ubetoniranim elinim nosaima, ako su ti nosai prekriveni dovoljno debelom pritisnutom zonom betona i sa njom sigurno vezani protiv smicanja, pri emu se uzima u raun ispucala zategnuta zona betona (slika 13). Grafiki prikaz slike 13. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga. Kod eleznikih mostova ne uzima se u obzir sadejstvo betona i elinih nosaa, i smatra se da elini nosai preuzimaju celokupno optereenje. lan 68. Ako su donji pojasevi nosaa ubetonirani, debljina betona koji pokriva nosa sa donje strane mora iznositi najmanje 4 cm, a za mostove iznad eleznikih pruga sa parnim pogonom - najmanje 6 cm. Beton koji obavija elini nosa mora se sa njim povezati dovoljnom koliinom armature, koja treba da je gusta, da dobro obavija elini nosa i da je rasporeena tako da uestvuje u preuzimanju sila smicanja izmeu pritisnute i zategnute zone. Ugraivanje betona, a naroito ispunjavanje prostora ispod flani nosaa, treba obezbediti briljivim vibriranjem betona. XII. Prelazna i zavrna odredba lan 69. Odredbe ovog pravilnika primenjivae se pri izvoenju spregnutih konstrukcija na objektima ija e izgradnja otpoeti posle 31. avgusta 1970. godine. lan 70. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ". Dobavljeno iz "http://www.masterplan.rs/index.php/Pravilnik_o_tehni%C4%8Dkim_merama_i_uslovima_za_spre gnute_konstrukcije"

Documents

Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za spregnute konstrukcije