Pravilnik o Tehnickim Merama i Uslovima Za Zastitu Celicnih Konstrukcija

Na osnovu lana 6. stav 1. Zakona o tehnikim merama ("Slubeni list SFRJ", br. 12/65 i 55/69) i lana 89. stav 1. i 3. Osnovnog zakona o izgradnji investicionih objekata ("Slubeni list SFRJ", br. 20/67, 30/68 i 55/69), savezni sekretar za privredu propisujePRAVILNIKO TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA ZATITU ELINIH KONSTRUKCIJA OD KOROZIJE(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 32 od 23. jula 1970)I. OPTE ODREDBElan 1.Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnike mere i uslovi za zatitu od korozije stalnih i privremenih noseih elinih konstrukcija i elinih delova drugih noseih konstrukcija, koji se nalaze u normalnim uslovima eksploatacije (u daljem tekstu: eline konstrukcije).lan 2.Pri izvoenju radova na zatiti elinih konstrukcija od korozije primenjuju se i drugi odgovarajui tehniki propisi i jugoslovenski standardi, kao i propisi o zatiti na radu, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.lan 3.Pod elinim konstrukcijama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se eline konstrukcije u graevinarstvu, kao to su eline konstrukcije: mostova, dizalica, prenosnica, okretnica, transportera; stambenih, administrativnih i drugih javnih zgrada; industrijskih, poljoprivrednih i drugih privrednih objekata; industrijskih i rudarskih ureaja; kao i stubovi, tornjevi i jarboli, hidromehanika oprema, cevovodi, rezervoari i drugi elini objekti i elini delovi objekata.lan 4.Za specijalne eline konstrukcije i za eline konstrukcije koje se nalaze u posebnim uslovima eksploatacije mogu se odrediti posebne tehnike mere i posebni tehniki uslovi za zatitu od korozije u stepenu veem od zatite odreene ovim pravilnikom.lan 5.eline konstrukcije koje su u dodiru sa vazduhom, vodom, zemljom i drugim materijama koje prouzrokuju koroziju (sredina u kojoj se nalaze) zatiuju se od korozije odgovarajuim sistemom zatite.Zavisno od sredine u kojoj se eline konstrukcije nalaze, korozija moe biti:1) atmosferska korozija (u slobodnom i zatvorenom prostoru);2) korozija u vodi;3) korozija u zemlji;4) korozija koja nastaje u dodiru s drugim materijama.lan 6.Pri izboru sistema zatite od korozije uzimaju se u obzir: vrsta elika, stanje povrine konstrukcije, vrsta i nain oblikovanja konstrukcije, vrsta optereenja konstrukcije, poloaj i stepen izloenosti konstrukcije spoljnim uticajima, spoljna sredina i klimatski uslovi (temperaturne promene, stepen vlanosti, vetrovi i dr.).Pri odreivanju sistema zatite od atmosferske korozije vodi se rauna da li se radi o normalnoj atmosferi, industrijskoj atmosferi, ekstremno agresivnoj atmosferi ili primorskoj atmosferi.lan 7.Radi utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozije, eline konstrukcije se razvrstavaju u tri klase, i to:1) u 1. klasu - znaajne eline konstrukcije u otvorenom prostoru (mostovi i druge konstrukcije koje slue javnom saobraaju, tornjevi i jarboli za transmisiju i sl.);2) u 2. klasu - ostale eline konstrukcije u otvorenom prostoru (zgrade, ureaji, stubovi, cevovodi, rezervoari i sl.);3) u 3. klasu - eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne konstrukcije, nosee konstrukcije zgrada i sl.).II. IZGRADNjA ELINIH KONSTRUKCIJAlan 8.Radi zatite elinih konstrukcija od korozije i radi smanjenja korozije, mora se izvriti izbor odgovarajue vrste elika i moraju se racionalno primenjivati odgovarajue mere pri izgradnji (projektovanju, izradi i montai) elinih konstrukcija.lan 9.Za izradu elinih konstrukcija upotrebljava se, po pravilu, ona vrsta elika ije osobine i hemijski sastav utiu na poveanje otpornosti prema koroziji, s tim to se pri tome vodi rauna o tehnikim i ekonomskim uslovima.lan 10.Za izradu elinih konstrukcija kraeg veka trajanja, u normalnim atmosferskim uslovima i bez jaih korozionih agenasa, moe se, bez zatite od korozije, upotrebiti niskolegirani elik poveane otpornosti prema koroziji.lan 11.Konstrukcioni elici sa visokim procentom legirajuih elemenata poveane otpornosti prema koroziji mogu se, bez zatite od korozije, upotrebiti za eline konstrukcije u normalnim atmosferskim uslovima.lan 12.eline konstrukcije moraju se oblikovati tako da budu to otpornije prema koroziji.lan 13.eline konstrukcije se, po pravilu, izgrauju tako da na njima ne bude udubljenja i mrtvih uglova u kojima se mogu zadravati neistoa i voda.lan 14.Svi delovi elinih konstrukcija moraju biti lako pristupani.Na velikim elinim konstrukcijama (mostovima i sl.) postavljaju se, po pravilu, posebni ureaji koji slue za pregled i odravanje takvih konstrukcija.lan 15.Na delove elinih konstrukcija na kojima je naroito poveana opasnost od korozije i na kojima bi dejstvo korozije moglo biti opasno za ljude ili imovinu (dilatacioni spojevi i sl.), primenjuje se specijalna lokalna zatite od korozije, i to zatitnim premazom ili metalizacijom.lan 16.Elementi elinih konstrukcija sa zatvorenim neprohodnim presecima hermetiki se zatvaraju zavarivanjem i zatiuju od korozije samo na spoljnim povrinama.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, elementi elinih konstrukcija 3. klase (lan 7. taka 3) ne moraju se hermetiki zatvarati zavarivanjem, ako se njihove unutranje povrine zatiuju od korozije i ako im je obezbeeno dobro provetravanje i odvodnjavanje.Elementi elinih konstrukcija sa zatvorenim prohodnim presecima zatiuju se od korozije na spoljnim i unutranjim povrinama.lan 17.Za vreme toplog cinkovanja elemenata elinih konstrukcija sa zatvorenim presecima, mora se ostaviti najmanje jedan otvor za odvoenje vazduha iz unutranjeg prostora.Posle zavrenog toplog cinkovanja, otvor iz stava 1. ovog lana, mora se potpuno zatvoriti.lan 18.eline konstrukcije se, po pravilu, izgrauju tako da vazduh u njima moe slobodno da cirkulie.Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na elemente elinih konstrukcija sa zatvorenim presecima i na sline zatvorene prostore koji su pogodni za hermetiko zatvaranje.lan 19.eline konstrukcije se izgrauju tako da sa svih njihovih delova voda moe brzo da otie (povrine u nagibu, otvori i cevi za odvodnjavanje i sl.).eline konstrukcije ne smeju, po pravilu imati povrine i prostore na kojima se moe nagomilavati atmosferski talog ili neistoa.lan 20.eline konstrukcije i konstrukcije od elika i betona projektuju se i izvode sa pogodnim izolacijama, okapnicama i sistemima za odvodnjavanje.lan 21.Betonski temelji u koje se ugrauju eline konstrukcije ili delovi elinih konstrukcija, moraju biti najmanje 10cmiznad terena od tucanika ili ljunka, odnosno najmanje 20cmiznad ma kog drugog terena.Oblik temelja mora omoguavati brzo oticanje vode sa mesta dodira elika i betona.lan 22.Hemijsko i elektrolitiko dejstvo izmeu elika i drugih materijala u elinoj konstrukciji, mora se izbei.Neposredan dodir elika u elinoj konstrukciji s drugim metalom, drvetom ili korozionim graevinskim materijalom, mora se onemoguiti odgovarajuom izolacijom.III. PRIPREMA POVRINA ELINIH KONSTRUKCIJA ZA ZATITU OD KOROZIJE1. Zajednike odredbelan 23.Sa povrina elinih konstrukcija (u daljem tekstu: eline povrine) moraju se ukloniti masnoa, neistoa, kovarina od valjanja ili arenja, ra i strane materije (oteeni delovi postojeeg premaza odnosno prevlake i dr.).lan 24.Postoje tri stepena ienja elinih povrina, i to:1) prvi stepen - koji obuhvata potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine, re i stranih materija;2) drugi stepen - koji obuhvata potpuno uklanjanje neistoa i skoro potpuno uklanjanje kovarine, re i stranih materija do te mere da na elinoj povrini smeju ostati samo tamne pore odnosno tragovi osnovnog premaza;3) trei stepen - koji obuhvata potpuno uklanjanje neistoa, kovarine, re i stranih materija - sve od istog metala.Primena pojedinih stepena ienja elinih povrina zavisi od vrste eline konstrukcije, stanja elinih povrina, uslova sredine i sistema zatite od korozije.2. Priprema elinih povrina novih elinih konstrukcijalan 25.Za pripremu elinih povrina novih elinih konstrukcija, radi primenjivanja postupka zatite od korozije, sprovode se sledee tehnoloke operacije:1) odmaivanje;2) ienje;3) otpraivanje;4) prethodna zatita.Tehnoloke operacije sprovode se po redosledu utvrenom u stavu 1. ovog lana.lan 26.Pre odmaivanja mora se sa elinih povrina suvim istim krpama skinuti viak masnih materija (ulja, masti i drugih masnoa).eline povrine odmauju se brisanjem istim krpama ili etkama natopljenim propisanim organskim rastvaraima ili vodenim rastvorom tenzida (sredstava koja sniavaju povrinski napon).Posle odmaivanja sve eline povrine moraju se obrisati suvim istim krpama.eline konstrukcije mogu se odmaivati i u ureajima za odmaivanje uz upotrebu organskih rastvaraa ili tenzida.lan 27.Za ienje elinih povrina primenjuju se sledei postupci:1) ienje mlazom abraziva;2) ienje plamenom;3) ienje hemijskim sredstvima;4) mainsko ienje;5) runo ienje.lan 28.ienjem mlazom abraziva ostvaruje se drugi i trei stepen ienja i pri najveem stepenu zaralosti eline povrine.Posle ienja mlazom abraziva, na elinoj povrini ne sme biti tragova re i kovarine. elina povrina oiena abrazivom mora biti ravnomerno i ne suvie grubo hrapava, tako da omoguuje da osnovni premaz odnosno metalna prevlaka potpuno pokrije sve vrhove eline povrine.Za ienje mlazom abraziva upotrebljavaju se:1) otroivini abrazivi (elina zrnca, aluminijum-oksid) veliine 0,4 do 0,8mm- za zatitne premaze;2) otroivini abrazivi (elina zrnca, aluminijum-oksid) veliine 0,5 do 1,2mm- za metalne prevlake;3) zaobljena elina zrnca veliine 0,5 do 1,5mm- za zatitne premaze;4) kvarcni pesak veliine zrnca 0,5 do 2,5mmopran i osuen, ili granulirana ljaka iz visokih pei krupnoe 0,5 do 2,0mmosloboena svih neistoa, praine i vlage i bez primesa sumpora i sumpornih jedinjenja - za zatitne premaze i metalne prevlake.ienje mlazom abraziva moe se vriti u radionici ili na gradilitu.lan 29.ienje plamenom je postupak ienja eline povrine oksiacetilenskim plamenom i pogodnim gorionikom.Zagrevanje eline povrine pri ienju plamenom ne sme prelaziti 150oC. eline povrine se, zavisno od stanja povrina, prelaze plamenom jedan do tri puta.Posle svakog prelaza plamenom treba saekati da se elina povrina ohladi. Zatim se postupkom mainskog ili runog ienja oisti odgovarajui deo eline povrine.ienjem plamenom ostvaruje se drugi stepen ienja.ienje plamenom moe se obavljati u otvorenom prostoru ili u radionici sa dobrom ventilacijom.elini materijal debljine do 6mm, ne sme se istiti plamenom.lan 30.ienje hemijskim sredstvima je postupak kojim se kovarina i ra se eline povrine uklanjaju potapanjem u rastvore neorganskih ili organskih kiselina.Kiseline i soli gvoa koje ostanu posle ienja, uklanjaju se sa eline povrine ispiranjem vodom.lan 31.Mainsko ienje je postupak kojim se eline povrine iste pomou specijalnog mainskog alata i ureaja (ekii-obijai, ekii-strugai, rotacione eline etke, brusilice i dr.). Alati koji mogu otetiti elini materijal konstrukcije ne smeju se koristiti u postupku mainskog ienja.Delovi elinih konstrukcija koji se zbog nepristupanosti ne mogu istiti mainskim postupkom (uglovi, udubljenja i sl.), iste se runo.lan 32.Runo ienje je postupak kojim se eline povrine iste pomou ekia, ekia-udaraa, strugalice, lopatice i eline etke. Za runo ienje ne sme se upotrebiti dleto.Glave zakivaka i zavrtnjeva i udubljenja elinih konstrukcija iste se, po pravilu, malim etkama od ice.lan 33.Izbor postupka ienja zavisi od stanja i pristupanosti elinih povrina, vrste i optereenja eline konstrukcije, uslova sredine i izabranog sistema zatite od korozije.lan 34.Postupak ienja mlazom abraziva primenjuje se na sledee eline konstrukcije:1) 1. klase (lan 7. taka 1);2) teko pristupane (zbog lokacije ili funkcije);3) u visoko korozionoj atmosferi i u sredini u kojoj su nagle promene temperature;4) izloene naizmeninim naprezanjima i stalnim vibracijama;5) sa visokim stepenom zaralosti povrina i jakom kovarinom;6) koje se zatiuju metalizacijom.Postupak ienja mlazom abraziva primenjuje se pri ienju velikih elinih povrina koje se moraju ohrapaviti tako da budu podobne za dobro prianjanje zatitnih sredstava.lan 35.Postupak ienja plamenom moe se primeniti naroito ako je vlano i hladno vreme i ako je potrebno da se prvi zatitni premaz eline povrine brzo osui.lan 36.Postupak ienja hemijskim sredstvima primenjuje se, po pravilu, za ienje onih delova elinih konstrukcija koji se, s obzirom na oblik i mere, mogu istiti potapanjem u rastvore organskih ili neorganskih kiselina.Postupak iz stava 1. ovog lana mora se primeniti ako se eline povrine zatiuju od korozije toplim cinkovanjem.lan 37.Postupak mainskog ienja moe se primeniti ako na elinoj povrini nema jake re ili vrste kovarine.Postupak mainskog ienja odnosno postupak runog ienja moe se primeniti radi uklanjanja tankih slojeva re nastalih u vremenu izmeu izvrene pripreme eline povrine i nanoenja zatitnog premaza.Postupak runog ienja moe se primeniti i na manje povrine, ako se one ne mogu oistiti ma kojim postupcima predvienim ovim pravilnikom.lan 38.Odmah posle ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo otpraivanje.eline povrine otprauju se, po pravilu, usisavanjem ili oduvavanjem praine mlazom suvog komprimovanog vazduha.lan 39.Prethodna zatita elinih povrina izvodi se pomou:1) vo-prajmera (njash-primer);2) sredstva za ispiranje povrina;3) i-prajmera (etch-primer).Sredstva za prethodnu zatitu elinih povrina iz stava 1. ovog lana nanose se na elinu povrinu sa koje je prethodno uklonjena kovarina postupkom iz lana 27. ovog pravilnika, osim postupkom ienja hemijskim sredstvima na bazi fosforne kiseline i na taj nain obezbeuje zatita od korozije do nanoenja zatitnih premaza, a najdue za vreme od 15 dana.lan 40.Teko pristupani uglovi, ivice i uski meuprostori na elinim konstrukcijama, na kojima se moe skupljati voda, kao i glave zakivaka, glave zavrtnjeva i eline povrine u blizini zavarenih avova, moraju se naroito paljivo oistiti.lan 41.eline povrine na kojima se pod dejstvom industrijske ili primorske atmosfere mogu nakupiti soli i praina, moraju se, neposredno pre nanoenja zatitnih sredstava, paljivo oistiti i osuiti.lan 42.Kovarina se, po pravilu, uklanja sa eline povrine mlazom abraziva.Pre ienja mlazom abraziva, veoma tvrda kovarina i ra se, po potrebi, razbijaju udarcima ekia.lan 43.Ako se pri ienju elinih povrina mlazom abraziva, bilo u radionici ili na gradilitu, ne koristi poseban izolovan prostor, okolne od korozije zatiene povrine eline konstrukcije i oprema moraju se izolovati odgovarajuim zatitnim ureajima.lan 44.Na eline povrine mogu se nanositi sredstva za zatitu od korozije samo ako je struna radna organizacija, registrovana za delatnost u koju spada izvoenje i kontrola radova na zatiti od korozije, pismeno potvrdila da su te povrine pripremljene i oiene na nain propisan ovim pravilnikom.lan 45.Oiene eline povrine moraju biti pokrivene osnovnim premazom odnosno drugim sredstvom zatite od korozije, u roku od osam asova od zavrene pripreme tih povrina.lan 46.Ako se u roku iz lana 45. ovog pravilnika ne moe zapoeti izvoenje zatite od korozije, suva oiena povrina moe se privremeno zatititi sredstvima zatite iz lana 39. ovog pravilnika.Ako se u roku od 8 asova ne izvri zatita po stavu 1. ovog lana, elina povrina se mora pregledati i oksidirana mesta ponovo oistiti.lan 47.Nanoenje metalnih prevlaka mora zapoeti najdocnije u roku od etiri asa od zavretka pripreme eline povrine.Pre nanoenja metalne prevlake, elina povrina mora biti potpuno suva i ista.3. Priprema elinih povrina postojeih elinih konstrukcijalan 48.Na postojeim elinim konstrukcijama na kojima treba izvriti popravke i obnoviti sistem zatite od korozije prema l. 117. i 118. ovog pravilnika, mora se sprovesti odgovarajua priprema elinih povrina.lan 49.Priprema elinih povrina mora biti izvedena tako da se potpuno otklone masnoa, neistoa, kovarina i ra, kao i ona ranija naneta zatitna sredstva koja su oteena i dotrajala.eline povrine na kojima postojea zatitna sredstva nisu oteena, treba lako ostrugati i elinom etkom oistiti tako da se odstrane delovi postojeih premaza odnosno prevlaka koji se lako skidaju, s tim da se pri tome ne otete vrsto vezani delovi premaza odnosno prevlaka.lan 50.eline povrine postojeih elinih konstrukcija iste se na nain propisan u l. 27. do 37. ovog pravilnika, zavisno od stanja postojeeg sistema zatite eline povrine i obima i vrste njegove popravke.eline povrine postojeih elinih konstrukcija iste se:1) mlazom abraziva - ako sa velikih elinih povrina treba ukloniti dotrajalu zatitu od korozije;2) plamenom - ako sa elinih povrina treba ukloniti jake naslage re, pri emu je potrebno da se pre toga izvri ienje ekiem ili ureajima na mainski pogon.eline povrine ne iste se, po pravilu, plamenom ako je zaralo manje od 20% povrine na koju treba naneti nov premaz ili ako nema jae zaralosti;3) mainskim postupkom ili runim postupkom - ako sa elinih povrina treba ukloniti tanke slojeve re, a sa manjih delova tih povrina i oteene premaze.IV. VRSTE ZATITE OD KOROZIJElan 51.Zatita od korozije ostvaruje se:1) premaznim sredstvima;2) toplim cinkovanjem;3) metalizacijom;4) katodnom zatitom.1. Premazna sredstvalan 52.Premazna sredstva koja se primenjuju za zatitu elinih konstrukcija od korozije su materije koje posle suenja na vazduhu ostavljaju suvi film (sloj) kao zatitnu prevlaku.Premazna sredstva su osnovna i pokrivna.Osnovna premazna sredstva se nanose u jednom sloju ili u dva sloja, a pokrivna premazna sredstva se nanose u dva ili tri sloja.lan 53.Radovi na premazivanju ne smeju se izvoditi, ako je:1) elina povrina vlana;2) relativna vlanost vazduha iznad 80%;3) pesak ili praina naneta na svee premazanu povrinu;4) temperatura vazduha ispod +5oCili iznad +40oC, osim ako se osnovno premazno sredstvo nanosi na elinu povrinu oienu plamenom ija temperatura ne sme prelaziti +70oC.lan 54.Prvi osnovni premaz se, po pravilu, nanosi u radionici proizvoaa elinih konstrukcija, a ostali premazi na gradilitu posle zavrene montae eline konstrukcije.Kompletni sistem zatite od korozije moe se izvriti i u radionici pre otpreme eline konstrukcije na gradilite ili na gradilitu posle zavrene montae eline konstrukcije.lan 55.Premaz se nanosi runim postupkom (etkom, pitoljem, valjkom) ili mainskim postupkom, a moe se nanositi i automatskim postupkom, zavisno od dimenzija i oblika eline konstrukcije odnosno delova konstrukcije koje treba zatiti premazom.Prvi premaz osnovnim premaznim sredstvom na bazi uljanog minijuma nanosi se, po pravilu, etkama neposredno posle zavrene pripreme eline povrine.lan 56.Na elinim konstrukcijama u slobodnom prostoru i sa ekstremno agresivnim uslovima, dodirne (preklopne) povrine u spojevima sa zakivcima i zavrtnjevima treba pre spajanja dobro oistiti i zatititi prvim osnovnim premazom. Spajanje treba izvriti dok je premaz jo vlaan. Dodirne povrine na rezervoarima treba ostaviti bez premaza. Dodirne povrine u spojevima sa prednapregnutim zavrtnjevima ostavljaju se, po pravilu, bez zatitnih premaza ili se primenjuje specijalna zatita od korozije koja ne smanjuje koeficijent trenja u spoju.lan 57.Posle zavrenog spajanja moraju se naroito paljivo premazati ivice i uglovi u spoju, kao i glave, navrtke i podlone ploice zavrtnjeva i glave zakivaka.U zavarenim elinim konstrukcijama ne premazuju se dodirne povrine koje se potpuno zatvaraju. Ako se dodirne povrine ne zatvaraju potpuno, osnovni premaz nanosi se na rastojanju od 50mmod ivice koja se zavaruje.Umesto primene postupka iz stava 2. ovog lana moe se premazati cela povrina, ali se pre zavarivanja na irini 50mmod ava premazno sredstvo mora skinuti.lan 58.Na pripremljenu elinu povrinu nanosi se prvi osnovni premaz u zaklonu i na temperaturi odreenoj u lanu 53. taka 4. ovog pravilnika.Na pripremljenu elinu povrinu se prvi osnovni premaz, po pravilu, nanosi odmah, a najdocnije u roku od osam asova od zavretka pripreme povrine.Ako se rok iz stava 2. ovog lana prekorai, smatra se da elina povrina nije pripremljena.Pri ienju eline povrine plamenom, prvi osnovni premaz mora se na odnosnu povrinu naneti dok njena temperatura iznosi 30o(manje ili jednako)t(manje ili jednako) 70oC.lan 59.Pre nanoenja na elinu povrinu sledeeg sloja premaznog sredstva, oteeni delovi povrine moraju se prethodno oistiti i ponovo premazati istim slojem premaznog sredstva.Ako se oteti jedan od sistema zatite na bazi metala i metalnih pigmenata (cinka), oteenje se popravlja upotrebom osnovnog premaznog sredstva sa cinkom u prahu.lan 60.Naredni sloj premaznog sredstva ne sme se nanositi pre nego to prethodni sloj bude potpuno suv.Vreme suenja je, po pravilu, sledee:1) najmanje 15 asova - za premazna sredstva na bazi alkidnih smola;2) najmanje 48 asova - za premazna sredstva na bazi ulja;3) najmanje 72 asa - za osnovno premazno sredstvo sa cinkom u prahu;4) najmanje 168 asova - za osnovno premazno sredstvo na bazi tera kamenog uglja;5) najmanje 3 nedelje - za osnovno premazno sredstvo na bazi uljanog minijuma.lan 61.Za vreme nanoenja premaznih sredstava i kontrole njihovog stanja moraju se registrovati i unositi u dnevnik radova podaci o vlanosti vazduha, temperaturi, vetru i atmosferskim padavinama.lan 62.eline konstrukcije ne mogu se transportovati, ako film premaznog sredstva nije potpuno suv.2. Toplo cinkovanjelan 63.Pod toplim cinkovanjem podrazumeva se vrsta zatite od korozije elinih konstrukcija koja se ostvaruje nanoenjem prevlake cinka po toplom postupku.U sredinama sa normalnim atmosferskim uslovima mase i debljine prevlake cinka odreene su u tablici 1:

Tablica 1 - Mase i debljine prevlake cinka

--------------------------------------------------------------------------------------------

ElementiProsena masaOdgovarajuaNajmanja masaOdgovarajua

konstrukcije prevlake iz debljinaprevlake na debljina

svih ugovore- prevlakesvakom poje- prevlake

nih uzoraka okodinanom ugo- oko

najmanje vorenom uzorku

--------------------------------------------------------------------------------------------

g/m2(mikrometra) g/m2(mikrometra)

--------------------------------------------------------------------------------------------

Elementi od elika debljine

(delta) (vee od) 5mm 500 71 450 64


5 mm(vee ili jednako) (delta)

(vee ili jednako) 1 mm Regulie se ugovorom zakljuenim izmeu naruioca i isporuioca


(delta) (manje od) 1mm 350 50 300 43

Zavrtnjevi i epovi sa navojnicom

prenika (fi) (vee od) 9 mm 375 54 300 43

Elementi od livenog elika i

livenog gvoa 500 71 450 64

--------------------------------------------------------------------------------------------

Vrednosti iz tablice 1 navedene u stavu 2. ovog lana ne odnose se na pocinkovani lim, opcinkovane trake, pocinkovane cevi, pocinkovanu icu i sline proizvode.lan 64.Priprema elinih povrina za toplo cinkovanje sastoji se iz:1) odmaivanja prema odredbi lana 26. ovog pravilnika;2) ienja razblaenim rastvorom hlorovodonine kiseline neposredno pre cinkovanja;3) ispiranja hladnom vodom;4) nanoenja topitelja (flusa) na elinu povrinu po mokrom ili suvom postupku.lan 65.Neposredno pre cinkovanja elina konstrukcija se umae u rastop ili rastvor za flusovanje. Posle flusovanja po mokrom postupku, elina konstrukcija se sui na povienoj temperaturi.lan 66.Toplo cinkovanje se izvodi umakanjem eline konstrukcije u rastopljeni cink.Cink mora biti kvalitetaZn97,5 doZn99,5 prema jugoslovenskom standarduJUS C.E1.020.lan 67.Na debljinu prevlake cinka utiu:1) temperatura rastopa;2) vreme trajanja cinkovanja;3) sastav elika;4) primese iz rastvora cinka.lan 68.Viak cinka sa eline povrine uklanja se strujanjem vodene pare i toplog vazduha.lan 69.Pocinkovane eline povrine se pasiviziraju i zatiuju premazima prema odredbama l. 95. i 96. ovog pravilnika.lan 70.Prevlaka cinka dobijena toplim postupkom mora biti homogena i mora potpuno pokrivati osnovu.Prevlaka cinka mora biti ista, glatka i bez neravnina.lan 71.Debljina prevlake cinka odreuje se metodama bez razaranja prevlaka ili metodama sa razaranjem prevlaka a prema jugoslovenskom standarduJUS C.A1.558 odnosnoJUS C.A6.021.lan 72.Prevlaka cinka mora vrsto prianjati za elinu povrinu i ne sme se ljutiti niti pucati pri uobiajenoj upotrebi.lan 73.Masa prevlake cinka odreuje se prema jugoslovenskom standarduJUS C.A6.021.3. Metalizacijalan 74.Pod metalizacijom (nanoenjem metalne prevlake) podrazumeva se vrsta zatite eline konstrukcije od korozije ostvarene prskanjem rastopljenog metala pitoljem.Za metalizaciju se upotrebljavaju rastopljeni metali: cink, aluminijum i olovo.Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one prevlake koje se dobijaju metalizacijom, a slue za obnavljanje istroenih delova (remonta metalizacija).lan 75.Prevlake cinka, aluminijuma i olova, klasifikovane prema najmanjoj debljini, odreene su u tablici 2:

Tablica 2 - Najmanje debljine prevlake cinka, aluminijuma i olova

----------------------------------------------

Metal koji Oznaka Najmanja debljina

se nanosi (mikron)

----------------------------------------------

CinkZn M 40 40

Zn M 80 80

Zn M 120 120

Zn M 200 200

AluminijumAl M 120 120

: 91;305:Al M 200 200

Al M 300 300

OlovoPb M 300 300

Pb M 500 500

Pb M 1000 1000

----------------------------------------------

Kao najmanja debljina smatra se najmanja izmerena debljina prevlake.lan 76.eline povrine predviene za metalizaciju moraju biti oiene do treeg stepena ienja mlazom abraziva, prema odredbama lana 28. ovog pravilnika.lan 77.istoa metala koji se nanosi na elinu povrinu mora biti, i to:1) prema jugoslovenskom standarduJUS C.E1.020 - za cinkZn99,99;2) prema jugoslovenskom standarduJUS C.C1.100 - za aluminijumAl99,6 M;3) ispod 0,5% sadraja gvoa i ispod 1% sadraja antimona - za olovo.Metal koji se nanosi mora biti u obliku ice ili praha.Prenik ice odnosno granulacija praha koji se nanosi mora odgovarati ureaju za prskanje rastopljenog metala (metalizeru). ica mora biti ujednaenog krunog preseka i ne sme biti deformisana.lan 78.Metalna prevlaka mora se naneti neposredno posle ienja eline povrine mlazom abraziva, pre nego to se uoljivo promeni izgled povrine. Ako se pri uporeivanju sa izgledom svee oiene povrine uoi promena, povrina se mora ponovo pripremiti za metalizaciju na propisani nain. Prevlaka se nanosi najdocnije u roku od etiri asa od izvrene pripreme povrine.Pri radu na gradilitu metalna prevlaka se ne sme nanositi pri kinom ili maglovitom vremenu niti ako je relativna vlanost iznad 80%.Prevlaka se nanosi pomou ureaja koji omoguava potpuno topljenje metala u oksiacetilenskom odnosno oksibutanskom plamenu ili u elektrinom luku i njegovo nabrizgavanje na elinu povrinu strujom vazduha pod pritiskom.lan 79.Metalne prevlake dobijene metalizacijom mogu se, po potrebi, popunjavati ili zatititi premazima.lan 80.Metalne prevlake cinka i aluminijuma popunjavaju se odgovarajuim vodenim rastvorom neorganskih jedinjenja, posle ega se ispiraju vodom i sue na vazduhu.lan 81.Metalne prevlake cinka i aluminijuma mogu se zatititi premazima na taj nain to se na metalizovanu podlogu nanosinjash-primerprema jugoslovenskom standarduJUS C.T7.311 i odgovarajui sistem premaza.Za premaz iz stava 1. ovog lana ne smeju se upotrebiti osnovne boje koje sadre olovne pigmente.lan 82.Prevlaka olova zatiuje se na taj nain to se premazuje krpom natopljenom u rastvor ozokerita u rafiniranom mineralnom ulju.lan 83.Metalna prevlaka mora biti ista i jednoobrazne strukture, i ne sme imati neravnina, hrapavih mesta, nedovoljno vezane estice ili proputena mesta, niti nedostatke prouzrokovane nepaljivim radom.lan 84.Izmerena debljina metalne prevlake ne sme biti manja od najmanje debljine odreene u tablici 2 iz lana 75. ovog pravilnika.Debljina metalnih prevlaka dobijenih metalizacijom odreuje se metodama bez razaranja ili metodama sa razaranjem prevlake prema jugoslovenskom standarduJUS C.A1.558 odnosnoJUS C.A6.021.lan 85.Metalna prevlaka mora potpuno i vrsto prianjati uz podlogu i ne sme se ljutiti.Prianjanje prevlake uz podlogu ispituje se prema jugoslovenskom standarduJUS H.C8.050, zarezivanjem kvadrata ije su dimenzije:1) 3mmduine strane za debljine (manje od) 200 (mikrona);2) 5mmduine strane za debljine od 200 (mikrona) do 500 (mikrona);3) 10mmduine strane za debljine (vee od) 500 (mikrona).lan 86.Relativna specifina teina metalnih prevlaka iznosi, po pravilu, najmanje:1) 2,2 - za aluminijum;2) 6,2 - za cink;3) 10,0 - za olovo.Relativna specifina teina metalnih prevlaka odreuje se istovremeno sa odreivanjem njihove debljine metodama sa razaranjem prevlake prema jugoslovenskom standarduJUS C.A6.021.4. Katodna zatitalan 87.Pod katodnom zatitom podrazumeva se vrsta zatite od korozije elinih konstrukcija u vodi ili zemlji, koja se zasniva na katodnoj polarizaciji elinih konstrukcija u prisustvu elektrolita.lan 88.Katodna zatita ostvaruje se pomou spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili vezivanjem eline konstrukcije za metal (anoda - protektor) iji je elektrohemijski potencijal negativniji od potencijala eline konstrukcije koja se zatiuje.lan 89.Potencijal katodno polarizovane eline konstrukcije pri potpunoj zatiti jednak je ravnotenom potencijalu eleza.lan 90.Katodna zatita elinih konstrukcija ostvaruje se pri elektrohemijskom potencijalu - 0,85Vprema bakarnoj elektrodi u zasienom rastvoru kuprisulfata.U prisustvu anaerobnih bakterija katodna zatita elinih konstrukcija ostvaruje se pri potencijalu - 0,95V.lan 91.Kao anode pri katodnoj zatiti sa spoljnim izvorom jednosmerne struje koriste se, po pravilu, elektrode od inertnog materijala.Kao anode - protektori primenjuju se cink, magnezijum, aluminijum i njihove legure.lan 92.Pri proraunu katodne zatite sa spoljnim izvorom jednosmerne struje izraunava se snaga spoljnog izvora jednosmerne struje za zatitu eline konstrukcije.Proraun katodne zatite sa anodom - protektorom svodi se na odreivanje radijusa zatitnog dejstva anode.V. SISTEMI ZATITE OD KOROZIJElan 93.Zavisno od uslova kojima se izlau eline konstrukcije, postoje sledei sistemi zatite za:1) sredine sa normalnim atmosferskim uslovima;2) sredine sa industrijskim atmosferskim uslovima;3) sredine sa primorskim atmosferskim uslovima;4) sredine sa ekstremno agresivnim atmosferskim uslovima;5) konstrukcije koje lee u vodi;6) konstrukcije ukopane u zemlju;7) konstrukcije i delove od elika koji su u dodiru sa drugim graevinskim materijalom.lan 94.Pod sredinama sa normalnim atmosferskim uslovima podrazumevaju se podruja udaljena od gradova industrijskih objekata i morske obale.Podaci o sistemima zatite za sredine iz stava 1. ovog lana odreeni su u tablicama 3, 4 i 5.Tablica 3 - Sistemi zatite za sredine sa normalnim atmosferskim uslovimaKao brzo suea premazna sredstva koriste se:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

GrupaKlasa 1. sloj 2. slojPrimedba

kons---------------------------------------------------------------------------------------------

truk- Standard Najmanja Standard Najmanja

cije------------------------------------ debljina ------------------------------------ debljina

Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog

filma filma

(mikro) (mikro)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- za osnovno premazno sredstvo jedna od sledeih grupa:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

O-I1,2,3Osnovno premazno sredstvo

sa olovnim minijumomJUS C.T7.326 30 Osnovno premazno sredstvo

sa olovnim minijumom JUS C.T7.32730Za konstrukcije 3. klase

O-II1,2Osnovno premazno sredstvodovoljan je samo jedan

za cink-hromatomJUS C.T7.322 30 Osnovno premazno sloj osnovnih premaznih

sredstvo sa cink-sredstava i preko njega

hromatom (tonirano) JUS C.T7.32230pokrivni premaz

O-VI3Osnovno premazno sredstvo

sa cinkom u prahuJUS C.T7.325 40 Osnovno premazno sredstvo

sa cinkom u prahu JUS C.T7.32540Ne zahteva se

pokrivni premaz

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- za pokrivno premazno sredstvo jedna od sledeih grupa:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

P-I1,2Premazno sredstvo sa

titandioksidomJUS C.T7.342 25 Premazno sredstvo

sa titan-dioksidom JUS C.T7.37130

P-II1,2Premazno sredstvo sa

oksidom gvoaJUS C.T7.343 30 Premazno sredstvo

sa oksidom gvoa JUS C.T7.37240Umesto JUS C.T7.372 mo-

e se uzeti JUS C.T7.373

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tablica 4 - Kao sporo suea sredstva koriste se:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

GrupaKlasa 1. sloj 2. slojPrimedba

kons---------------------------------------------------------------------------------------------

truk- Standard Najmanja Standard Najmanja

cije------------------------------------ debljina ------------------------------------ debljina

Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog

filma filma

(mikro) (mikro)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

O-III2,3Osnovno premazno sredstvo

uljano, sa olovnim

minijumomJUS C.T7.328 30 Osnovno premazno

sredstvo uljano, sa

olovnim minijumom JUS C.T7.32930Za konstrukcije 3. klase

O-IV2,3Premazno sredstvo nadovoljan je samo jedan

bazi kalcijum-plumbataJUS C.T7.320 30 Premazno sredstvo sloj osnovnog premaznog

na bazi kalcijum-sredstva i preko njega

plumbata (tonirano) JUS C.T7.32030pokrivni premaz

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

P-I2Premazno sredstvo sa

titan-dioksidomJUS C.T7.342 25 Premazno sredstvo


P-II2Premazno sredstvo sa

oksidom gvoaJUS C.T7.343 30 Premazno sredstvo



P-III3Premazno sredstvo uljano,

sa oksidom gvoaJUS C.T7.344 40 Premazno sredstvo uljano,

sa oksidom gvoa JUS C.T7.37440

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tablica 5 - Za zatitu metalnim prevlakama koristi se jedna od sledeih grupa:

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Grupa Klasa 1. sloj PRIMEDBA

konstrukcije------------------------------------------------

StandardNajmanja

-------------------------------------- debljina

Naziv Oznakaprevlake

(mikro)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

M-I 1,2,3Toplo cinkovanjeprema l. 63.Ne zahteva se pokrivni premaz

M-II 1,2,3Metalizacija cinkom 120Ne zahteva se pokrivni premaz

M-III 1,2,3Metalizacija aluminijumom 200Ne zahteva se pokrivni premaz

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

lan 95.Pod sredinama sa industrijskim atmosferskim uslovima podrazumevaju se podruja u neposrednoj blizini elezara, termoelektrana, plinara i sl.Podaci o sistemima zatite za sredine iz stava 1. ovog lana odreeni su u tablicama 6. i 7.lan 96.Pod sredinama sa primorskim atmosferskim uslovima podrazumevaju se podruja priobalnog pojasa i kontinentalnog dela izloenog uticaju primorske klime.Podaci o sistemima zatite za sredine iz stava 1. ovog lana odreeni su u tablicama 8. i 9.SISTEMI ZATITE ZA SREDINE SA INDUSTRIJSKIM ATMOSFERSKIM USLOVIMATablica 6 - Kao brzo suea premazna sredstva koriste se:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

GrupaKlasa 1. sloj 2. sloj 3. sloj Primedba

kons--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

truk- Standard Najmanja Standard Najmanja Standard Najmanja

cije------------------------------------ debljina ------------------------------------ debljina ------------------------------------ debljina

Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog

filma filma filma

(mikro) (mikro) (mikro)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

O-I1,2,3Osnovno premazno sredstvo


sa olovnim minijumom JUS C.T7.32730Za konstrukcije 3. klase

O-II1,2,3Osnovno premazno sredstvo dovoljan je samo jedan

sa cink-hromatomJUS C.T7.322 30 Osnovno premazno sloj osnovnog premaznog

sredstvo sa cink-sredstva i preko njega

hromatom (tonirano) JUS C.T7.32230pokrivni premaz

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

P-I1,2,3Premazno sredstvo

sa titan-dioksidomJUS C.T7.342 25 Premazno sredstvo


P-II1,2Premazno sredstvo

sa oksidom gvoaJUS C.T7.343 30 Premazno sredstvo

sa oksidom gvoa JUS C.T7.37240Umesto JUS C.T7. 372 mo-


P-IV1,2,3Premazno sredstvo

sa bitumenomJUS C.T7.361100 Premazno sredstvo

sa bitumenom JUS C.T7.375100 Premazno sredstvo sa

bitumenom i alumini-

jumom u prahu - tip B JUS C.T7.364 20

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tablica 7 - Za zatitu metalnim prevlakama koriste se:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


kons--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



Naziv Oznaka prevlake, Naziv Oznaka prevlake, Naziv Oznaka prevlake,

odnosno odnosno odnosno

suvog suvog suvog

filma filma filma


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- kao osnovno premazno sredstvo jedna od sledeih grupa:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

M-IV1,2Toplo cinkovanje 30 Njash-primer JUS C.T7.311 5 do 10Obavezan pokrivni premaz

M-V1,2Metalizacija cinkom 80 Njash-primer JUS C.T7.311 5 do 10Obavezan pokrivni premaz

M-VI1,2Metalizacija aluminijumom120 Njash-primer JUS C.T7.311 5 do 10Obavezan pokrivni premaz

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- kao pokrivno premazno sredstvo jedna od sledeih grupa

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

P-I1,2Premazno sredstvo







P-IV1,2Premazno sredstvo

sa bitumenomJUS C.T7.361100 Premazno sredstvo

sa bitumenom JUS C.T7.375100 Premazno sredstvo sa


jumom u prahu-tip B JUS C.T7.364 20Umesto JUS C.T7.361 mo-


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SISTEMI ZATITE ZA SREDINE SA PRIMORSKIM ATMOSFERSKIM USLOVIMA

Tablica 8 - Za zatitu premaznim sredstvima koristi se:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


kons--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog

filma filma filma


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

O-I2,3Osnovno premazno sredstvo


sa olovnim minijumom JUS C.T7.32730

O-II1,2Osnovno premazno sredstvo

sa cink-hromatomJUS C.T7.322 30 Osnovno premazno

sredstvo sa cink-

hromatom (tonirano) JUS C.T7.32230

O-V1,2Osnovno premazno sredstvo

sa cinkom u prahuJUS C.T7.325 40 Osnovno premazno sredstvo

sa cinkom u prahu JUS C.T7.32540

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- kao pokrivno premazno sredstvo jedna od sledeih grupa:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------








P-IV1Premazno sredstvo

sa bitumenomJUS C.T7.361 100 Premazno sredstvo

sa bitumenom JUS C.T7.375100Umesto JUS C.T7.361 mo-


P-V1Premazno sredstvo na

bazi tera sa puniocemJUS C.T7.3651000 Emulzija na bazi

tera sa puniocem JUS C.T7.3661000 Premazno sredstvo sa


jumom u prahu - tip B JUS C.T7.364 20Primenjuje se za konstruk-

cije izloene povremenom

uticaju morske vode

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tablica 9 - Za zatitu metalnim prevlakama koriste se:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


kons--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



Naziv Oznaka prevlake, Naziv Oznaka suvog Naziv Oznaka suvog

odnosno filma filma

suvog (mikro) (mikro)

filma

(mikro)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

M-I3Toplo cinkovanje Prema l. 63Ne zahteva se pokrivni premaz

M-II3Metalizacija cinkom200Ne zahteva se pokrovni premaz

M-III3Metalizacija aluminijumom300Ne zahteva se pokrivni premaz

M-IV1,2Toplo cinkovanje 30 Njash-primer JUS C.T7.311 5 do 10Obavezan pokrivni premaz

M-V1,2Metalizacija cinkom120 Njash-primer JUS C.T7.311 5 do 10Obavezan pokrivni premaz

M-VI1,2Metalizacija aluminijumom200 Njash-primer JUS C.T7.311 5 do 10Obavezan pokrivni premaz

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- kao pokrivno premazno sredstvo jedna od sledeih grupa:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------








P-IV1Premazno sredstvo

sa bitumenomJUS C.T7.361 100 Premazno sredstvo

sa bitumenom JUS C.T7.375100 Premazno sredstvo sa bi-

tumenom i aluminijumom JUS C.T7.364 20Umesto JUS C.T7.361 mo-


Nanosi se samo preko

grupa M-IV ili M-V

P-V1Premazna sredstva na

bazi tera sa puniocemJUS C.T7.36510000 Emulzija na bazi

tera sa puniocem JUS C.T7.36610000Primenjuje se za konstrukcije

povremeno izloene uticaju

morske vode. Nanosi se samo

preko grupa M-IV ili M-V

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

lan 97.U tablicama 3, 4, i 5. iz lana 94. ovog pravilnika, tablicama 6. i 7. iz lana 95. ovog pravilnika i u tablicama 8. i 9. iz lana 96. ovog pravilnika, zatitna sredstva razvrstana su u sledee grupe, i to:1) osnovna premazna sredstva - u grupe 0-Ido 0-VI;2) pokrivna premazna sredstva - u grupeP-IdoP-V;3) metalne prevlake - u grupeM-Ido M-VI.Sistem zatite od korozije ostvaruje se upotrebom bilo koje grupe osnovnog premaznog sredstva sa bilo kojom grupom pokrivnog premaznog sredstva u granicama jedne iste tablice.lan 98.Pod sredinama sa ekstremno agresivnim atmosferskim uslovima podrazumevaju se sredine sa visokim sadrajem agresivnih korozionih agensa odnosno sa izuzetno agresivnim korozionim agensima (u neposrednoj blizini industrijskih objekata, kao to su: fabrike hemijskih sredstava, koksare, fabrike koe, fabrike hartije, fabrike celuloze i sl.).Za zatitu od korozije elinih konstrukcija iz stava 1. ovog lana moraju se primeniti tehnike mere i uslovi kojima se obezbeuju zatita od korozije u stepenu veem od zatite propisane ovim pravilnikom.Zatita od korozije predviena u stavu 2. ovog lana primenjuje se i na eline konstrukcije koje su u stalnom dodiru sa vodom, kao to su: rezervoari, vodotornjevi, cevovodi i sl. kao i na eline konstrukcije odnosno njihove delove koji su izloeni posebnim mehanikim ili termikim uslovima.lan 99.Sistemi zatite elinih konstrukcija koje lee u vodi zavise od terenskih uslova.Za zatitu od korozije elinih konstrukcija koje lee u vodi upotrebljavaju se, po pravilu, deblji slojevi bitumena ili tera kamenog uglja koji se nanose u toplom stanju.Podaci o sistemima zatite elinih konstrukcija koje potpuno ili delimino lee u vodi, odreeni su u tablici 10:Tablica 10 - Sistem zatite od korozije elinih konstrukcija koje potpuno ili delimino lee u vodi

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Sa katodnom zatitomBez katodne zatite

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Priprema elineienje mlazom abraziva - ienje mlazom abraziva

povrine

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Metalna prevlaka - - - - Toplo Metalizacija

cinkovanje cinkom ili

aluminijumom

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Premazi Topli Epoksi Epoksi Epoksi Njash-primer Njash-primer Epoksi

bitumen premazna premazna bitumenska + + bitumenska

sredstva sredstva premazna topli topli premazna

sredstva bitumenbitumen sredstva

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Najmanja debljina (mikro) 500125 do 250 250500 500 500 500

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

lan 100.eline konstrukcije odnosno delovi elinih konstrukcija koji se postavljaju direktno u zemlju, moraju se zatititi bitumenom ili terom kamenog uglja koji se nanose u toplom stanju.Zatitna sredstva iz stava 1. ovog lana moraju pokriti povrinu eline konstrukcije odnosno njenih delova koja se uzemljuje i povrinu delova konstrukcije iznad zemlje u visini od najmanje 20cm. Zatitna sredstva nanose se najmanje u dva sloja, s tim da debljina slojeva posle suenja iznosi najmanje 500 mikrona.Za zatitu od korozije elinih konstrukcija ili delova elinih konstrukcija koji se postavljaju direktno u zemlju mogu se upotrebljavati i antikorozione trake ili sloj betona debljine 100 do 150mm.Za zatitu delova elinih konstrukcija koji se postavljaju direktno u zemlju, ne upotrebljavaju se, po pravilu, emulziona premazna sredstva.Za vanije eline konstrukcije u zemlji, istovremeno sa sredstvima zatite iz stava 1. ovog lana, upotrebljava se i katodna zatita.lan 101.Za zatitu ukopanih u zemlju elinih rezervoara i cevovoda sprovodi se, po pravilu, sledei postupak:1) ienje od drugog stepena ienja;2) nanoenje tankog bitumenskog premaza u hladnom stanju;3) nanoenje bitumenskog premaza u toplom stanju;4) spiralno namotavanje staklene vune ili drugog podobnog tekstilnog materijala natopljenog bitumenom;5) nanoenje drugog bitumenskog sloja u toplom stanju;6) spiralno namotavanje staklene vune ili drugog podobnog tekstilnog materijala;7) nanoenje treeg bitumenskog sloja u toplom stanju;8) nanoenje krenog mleka.lan 102.Delovi elinih konstrukcija koji su delimino ubetonirani moraju se zatititi od korozije premazom na duini koja ne sme iznositi manje od 10cmispod gornje povrine betona. Delovi eline konstrukcije koji su u celini ugraeni u beton ne zatiuju se, ali se pre ugraivanja moraju paljivo osloboditi kovarine, re i neistoe.Cementno mleko moe se koristiti kao privremena zatita elinih delova pre nego to se oni ubetoniraju.Za toplo cinkovane eline delove ugraene u beton, nije potrebna nikakva druga zatita od korozije.lan 103.Ankeri i zavrtnjevi za vezu elinih delova sa betonskim temeljom moraju se zatititi podesnim premazom na bazi bitumena ili tera kamenog uglja.Leine ploe od elika moraju biti postavljene na betonski temelj preko sloja cementnog maltera, epoksi-smole ili bitumena tako da u potpunosti bude ispunjen meuprostor izmeu eline ploe i betona.lan 104.Gornja povrina betonskih temelja mora biti zatiena najmanje jednim zatitnim premazom na bazi bitumena ili tera kamenog uglja.Premaz iz stava 1. ovog lana nanosi se do visine od najmanje 10cmi na delove eline konstrukcije koji izlaze iz temelja.Premaz iz stava 1. odnosno stava 2. ovog lana po pravilu, redovno se obnavlja.Meuprostore na mestima spoja elinih delova sa betonskim temeljom treba ispuniti tenim bitumenom ili drugim podesnim materijalom za zaptivanje.lan 105.U spojevima elika i drvene grae, dodirne povrine oba materijala treba pre spajanja premazati vruim terom ili slojem bitumena.Ispod glava i navrtki zavrtnjeva treba postaviti iroke podlone ploice. Podlone ploice i zavrtnjeve treba premazati na nain iz stava 1. ovog lana.lan 106.Vrsta i sistem zatite od korozije u celini i u pojedinim fazama (priprema povrina, sistem premaza, metalne prevlake) biraju se tako da se obezbedi odgovarajui stepen zatite od korozije u onim uslovima u kojima e se elina konstrukcija nai za vreme eksploatacije.lan 107.Na izbor vrste i sistema zatite od korozije utiu:1) znaaj, veliina i poloaj objekta;2) korozioni uslovi sredine u kojoj se objekt nalazi;3) uslovi eksploatacije objekta;4) mogunost pregleda i odravanja eline konstrukcije;5) nain spajanja eline konstrukcije;6) tehniki i ekonomski uslovi za izgradnju objekta.lan 108.Sistem zatite od korozije iz l. 94. do 105. ovog pravilnika obezbeuje minimalni stepen zatite od korozije.Za zatitu od korozije elinih konstrukcija mogu se primeniti i sistemi zatite koji nisu navedeni u ovom pravilniku, ako se teoretski i eksperimentalno dokae da se njihovom primenom obezbeuje zatita od korozije najmanje u stepenu propisanom ovim pravilnikom.VI. KONTROLA IZVOENjA I PRIJEM RADOVA NA ZATITI OD KOROZIJElan 109.Za izvoenje radova na zatiti od korozije mogu se upotrebljavati samo materijali za koje je atestom (potvrdom o kvalitetu), izdatim od strane strune radne organizacije registrovane za delatnost u koju spada ispitivanje kvaliteta tih materijala potvreno da ti materijali u pogledu kvaliteta ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom.U toku izvoenja radova na zatiti od korozije mora se kontrolisati svaka radna operacija i rad u celini.lan 110.Pre nanoenja premaznog sredstva na elinu povrinu mora se kontrolisati:1) podobnost pripremljene eline povrine;2) stanje prethodnog sloja premaza, pri emu se utvruje da li je premaz potpuno suv i bez nedostataka (oteenja izazvanih kiom, poroznosti, loeg prianjanja, mrekanja, pojava pokoice i sl.).Pre nanoenja metalnih prevlaka, dobijenih toplim cinkovanjem ili metalizacijom, mora se kontrolisati podobnost pripremljene eline povrine.lan 111.Debljina jednog premaza odnosno metalne prevlake ili celog sistema zatite od korozije kontrolie se metodom odreenom jugoslovenskim standardomJUS C.A.558.lan 112.Za vreme izvoenja radova na zatiti od korozije povremeno se uzimaju uzorci materijala koji se upotrebljava za zatitu od korozije i njihov kvalitet utvruje, i to:1) za premazna sredstva - prema jugoslovenskom standarduJUS H.C8.050;2) za cink, aluminijum i olovo - prema odredbama lana 77. ovog pravilnika.lan 113.Kvalitet metalnih prevlaka, dobijenih toplim cinkovanjem ili metalizacijom, utvruje se na samoj elinoj konstrukciji ili na epruvetama.lan 114.eline konstrukcije i delovi elinih konstrukcija ne mogu se staviti u upotrebu pre nego to se utvrdi da su zatieni od korozije na nain propisan ovim pravilnikom.VII. ODRAVANjE ZATITE OD KOROZIJElan 115.Zatita od korozije elinih konstrukcija i njihovih delova mora se odravati u ispravnom stanju. U tom cilju se povremenim pregledima utvruju stanje zatite od korozije, kao i obim i priroda nedostataka takve zatite (naprslina, mehuria, re, odvajanja premaza od podloge, raspadanja premaza i prevlake i sl.).lan 116.Stepen zaralosti elinih povrina zatienih premazima procenjuje se, po pravilu, pomou evropske skale zaralosti.lan 117.Utvreni nedostaci sistema zatite od korozije moraju se u najkraem roku otkloniti.Nedostaci iz stava 1. ovog lana, zavisno od stanja zatite od korozije, mogu se otkloniti:1) deliminim popravkama;2) obnavljanjem premaza;3) izvoenjem novog kompletnog sistema zatite od korozije.lan 118.Nedostaci utvreni na pojedinim mestima inae dobro ouvanog sistema zatite od korozije, uz odgovarajuu pripremu eline povrine, otklanjaju se deliminim popravkama samo tih mesta.Ako je dotrajao samo pokrivni premaz, a nema pojava re, premaz se obnavlja preko prethodno pripremljene eline povrine.U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana, zatitna sredstva koja se naknadno nanose na elinu povrinu moraju u svemu odgovarati zatitnim sredstvima upotrebljenim u postojeem sistemu zatite od korozije.Ako je postojea zatita od korozije na veem delu eline povrine otpala odnosno dotrajala ili ako je stepen zaralosti takve povrine visok, postojea zatita od korozije se potpuno uklanja i elina povrina isti do drugog stepena ienja, a zatim se izvodi nov kompletan sistem zatite.lan 119.eline povrine, naroito horizontalne, moraju se odravati u istom stanju.eline povrine moraju se na pogodan nain zatititi od mehanikih oteenja i dejstava agresivnih para (od lokomotive i sl.).VIII. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBAlan 120.Odredbe ovog pravilnika primenjivae se na eline konstrukcije i delove elinih konstrukcija objekata ija e izgradnja otpoeti posle 31. jula 1970. godine osim odredaba glaveVII. ovog pravilnika koje e se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.lan 121.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Br. 8217/1 23. juna 1970. godine BeogradZamenik saveznog sekretara za privredu, Vlado Jurii, s.r.

Documents

Pravilnik o Tehnickim Merama i Uslovima Za Zastitu Celicnih Konstrukcija