METODOLOGIJA ZA IZRADU PLANA ZATITE OD UDESA
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU SKLADITA OD POARA I
EKSPLOZIJA
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnike mere zatite skladita od
poara i eksplozija.Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na
zatvorena skladita koja slue za uvanje sirovina, poluproizvoda i
proizvoda (u daljem tekstu: roba).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: skladita kod kojih
je nosea konstrukcija od negorivog materijala i slue za uvanje
negorive robe u negorivoj ambalai, priruna skladita, skladita
eksploziva, skladita zapaljivih gasova i zapaljivih tenosti,
prenosna kontenerska skladita, kao i skladita opasnih materija (u
daljem tekstu: materije) kod kojih opasnost ne potie od pojave
poara i eksplozija.lan 2.Nie navedeni izrazi, u smislu ovog
pravilnika, imaju sledea znaenja:1) hladnjaa je skladite opremljeno
ureajima za odravanje niske temperature i odreene vlanosti;2)
priruna skladita su skladita u kojima se uva roba za potronju u
toku jednog dana;3) regalno skladite je skladite u kome se roba uva
u regalima visine do 12 m;4) silos je skladite krunog ili
vieugaonog horizontalnog preseka koje slui za uvanje prakastih ili
zrnastih materija;5) visokoregalno skladite je skladite u kome se
roba uva u regalima visine iznad 12 m;6) zatvoreno skladite je
skladite koje ima krov i zidove kojima je skladite zatvoreno sa
svih strana i obezbeeno od prodora atmosferilija.lan 3.Zatvorena
skladita mogu biti:a) skladita u posebno izgraenom objektu;b)
skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge
namene.lan 4.Prema veliini skladita se dele na:1) mala skladita,
povrine do 1000 m2 ;2) skladita srednje veliine, povrine od 1001 do
3000 m2 i regalna skladita povrine do 3.000 m2;3) velika skladita,
povrine iznad 3000 m2 i sva visokoregalna skladita.lan 5.Skladita
moraju imati prilaz za vatrogasna vozila, i to:1) mala skladita -
najmanje sa jedne strane;2) skladita srednje veliine - najmanje sa
dve strane;3) velika skladita i hladnjae - najmanje sa tri
strane;4) silos (ukljuujui prijemno-otpremna mesta uz silos i
ostale pomone prostorije koje su neposredno ukljuene u proces rada
silosa) - sa sve etiri strane.lan 6.Put za evakuaciju iz skladita
prema bezbednom prostoru mora da bude: neprekidan, ravan sa to
manje krivina, uvek slobodan i nezakren. Smer prema izlazu za
evakuaciju oznaava se na podu, strelicama ute boje. Put za
evakuaciju mora biti najmanje irine 0,8 m i ogranien svetlozelenim
trakama irine 10 cm.lan 7.Vrata na putu za evakuaciju moraju biti
iroka najmanje 0,8 m, moraju biti zaokretna, tako da se otvaraju u
smeru izlaenja, i ne smeju imati prag.Ako su vrata na putu za
evakuaciju klizajua ili zaokretna i ira od 1,25 m, na njima se
moraju napraviti zaokretna vrata koja moraju zadovoljiti zahteve iz
stava 1. ovog lana.lan 8.Skladita sa poarnim optereenjem viim od
1000 MJ/m2 moraju imati najmanje dva izlaza za evakuaciju,
postavljena tako da se prostorija skladita moe bezbedno napustiti,
bez obzira na to sa koje strane je zapoeo poar.lan 9.Stepenice koje
su namenjene za evakuaciju moraju biti iroke najmanje 0,8 m i
izgraene od negorivog materijala otpornog prema poaru najmanje 0,5
h.lan 10.U svakoj od podrumskih ili suterenskih prostorija u
skladitu moraju se izgraditi po jedne stepenice na dve razliite
strane, koje vode do nivoa zemljita.lan 11.Velika skladita i
skladita srednje veliine koja imaju najmanje jedan nadzemni sprat
moraju imati poarne stepenice koje se postavljaju na najveem moguem
rastojanju od prostorije za pogonske ureaje.lan 12.Poarne stepenice
prave se na branicima za zatitu od pada i postavljaju se od nivoa
zemljita do krova, na najveoj moguoj udaljenosti od prostorije za
pogonske ureaje.Stepenicama iz stava 1. ovog lana mora se
obezbediti slobodan prilaz sa svih spratova u skladitu.lan
13.Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita prema poaru
dat je u tabeli 1.
Tabela 1.
Mala skladitaSkladita srednje veliineVelika skladita
Poarno optereenje
NSVNSVNSV
Stepen otpornosti prema poaru, prema standardu JUS U.J
1.240IIIIIIIIIIIIIVIIIIVV
N nisko poarno optereenje
S Srednje poarno optereenje
V Visoko poarno optereenje
Ako je skladite opremljeno ureajima za automatsko gaenje poara,
stepen otpornosti konstrukcionih elemenata prema tabeli 1. moe se
smanjiti za jedan.
Nosee eline konstrukcije u velikim skladitima i skladitima
srednje veliine sa visokim i srednjim poarnim optereenjem moraju se
zatititi negorivim materijalom tako da njihova otpornost prema
poaru zadovoljava zahteve iz tabele 1. ili prostor skladita mora
biti zatien ureajima za automatsko gaenje poara.lan 14.Otpornost
poarnog zida prema poaru odreuje se prema poarnom sektoru koji ima
vie poarno optereenje.
lan 15.Poarni zid mora da nadvisuje krov skladinog objekta
najmanje za 50 cm, a ako je krov od gorivog materijala, na obe
strane, po 160 cm od zida, ugrauje se i deo krova od negorivog
materijala.
Ako poarni zid vrsto prijanja uz donju stranu krovne
konstrukcije ija je otpornost prema poaru najmanje 2 h, takav zid
ne mora da nadvisuje krov skladita.
lan 16.Vrata u poarnom zidu moraju imati istu vrednost
otpornosti prema poaru kao i zid u kome se nalaze, moraju se
zatvarati automatski i mora da postoji mogunost za runo zatvaranje.
Povrina takvih vrata ne sme da pree 25% povrine zida.
lan 17.Zidovi stepenita i ahtova za liftove koji slue za prevoz
robe i lica moraju biti otporni prema poaru najmanje:
1) 1 h u skladitima ije je poarno optereenje nie od 1300
MJ/m2;
2) 1,5 h u skladitima ije je poarno optereenje iznad 1300
MJ/m2.
U sluajevima navedenim u odredbama pod 1) i 2) ovog lana, vrata
na liftovima moraju biti otporna prema poaru najmanje 0,5 h.lan
18.Nosee konstrukcije rampe i nadstrenice zatvorenih skladita
opasnih materija prave se od negorivog materijala.lan 19.Najvee
dozvoljene povrine poarnih sektora u zatvorenim skladitima date su
u tabeli 2, s tim da svaki poarni sektor mora da ima najmanje jedan
spoljni zid na kome se nalazi ulaz u skladite.
Kod skladita koja imaju vie spratova nije dozvoljeno spajanje
prostorija sa dva sprata ili vie spratova u jedan poarni
sektor.Visokoregalna skladita, bez obzira na veliinu, ine jedan
poarni sektor.lan 20.U skladitima u kojima postoji opasnost od
stvaranja eksplozivnih smea moraju se preduzeti sledee mere:1)
elektrini ureaji i oprema, kao i manipulativna i transportna
sredstva, moraju biti konstrukciono izvedena u protiveksplozionoj
zatiti;2) manipulativna i transportna sredstva za iji se pogon
koriste motori sa unutranjim sagorevanjem moraju imati hvata
varnica na izduvnoj cevi;3) podovi moraju biti od negorivog
materijala koji ne varnii i moraju provoditi statiki
elektricitet;4) vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju moraju
biti od negorivog materijala koji ne varnii, a ako su od metala,
moraju biti uzemljeni;5) kuita za sijalice moraju biti od negorivog
materijala i moraju biti postavljena tako da se onemogui razbijanje
sijalica prilikom rada mehanizacije;6) skladita se moraju prirodno
provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti i vetako
provetravanje. Povrina otvora za prirodno provetravanje ili vetako
provetravanje skladine prostorije mora biti toliko da se ne sme
dostii vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje
prisutne zapaljive komponente;7) na mestima stvaranja eksplozivnih
smea, pored opteg provetravanja, moraju se ugraditi ureaji za
lokalno odsisavanje;8) unutranje povrine skladita na kojima bi se
mogla skupljati zapaljiva praina moraju biti glatke i bez teko
pristupanih mesta.lan 21.Zapaljiva praina iz skladita ne sme se
izduvavati pomou komprimovanog vazduha.lan 22.Na mestima prolaza
kroz granine konstrukcione elemente poarnog sektora, otvori za
prolaz elektrinih kablova moraju se obloiti negorivim materijalom
iste otpornosti prema poaru kao i granini konstrukcioni elementi i
moraju biti zaptiveni negorivim materijalom.lan 23.U svim skladinim
prostorijama mora postojati glavni prekida koji omoguuje
iskljuivanje elektrine struje u celom skladitu, a u svakoj
skladinoj prostoriji mora postojati glavni prekida za iskljuivanje
elektrine struje u toj prostoriji, bez obzira na broj sektorskih
prekidaa.Prekidai iz stava 1. moraju biti postavljeni na mesta koja
su lako pristupana u sluaju poara.U visokoregalnim, velikim
skladitima i skladitima srednje veliine, kao i u silosima i
hladnjaama, mora postojati prekida pomou kog se moe iskljuiti
elektrina struja u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji
mora postojati glavni prekida za iskljuivanje elektrine struje za
tu prostoriju.lan 24.Skladita moraju biti snabdevena nunim svetlom
koje se automatski ukljuuje nestankom elektrine struje i koje
obezbeuje osvetljavanje u sluaju poara u trajanju od najmanje 1
h.
Tabela 2.
Vrsta materijalaNajvee dozvoljene povrine poarnih sektora, u
m2
Bez instalacija za automatsko otkrivanje poaraSa instalacijama
za automatsko otkrivanje poaraSa ureajima za auto-matsko otkrivanje
i gaenje poara
Zapaljive prakaste materijedo 400do 800neogranieno
vrste kompaktne materije, temperature paljenja do 300oCdo 2000do
3000neogranieno
vrste kompaktne materije, temperature paljenja iznad 300oCdo
3000do 4000neogranieno
lan 25.Skladita se mogu grejati elektrinim radijatorima ili
sistemom centralnog grejanja toplom vodom ili parom, pod uslovom da
se kotlarnica nalazi van skladita i van zone opasnosti i da su
dimnjaci snabdeveni ureajima za spreavanje isputanja varnica.Grejna
tela u skladitu opasnih materija ne smeju dostii temperaturu 10oC
niu od temperature samopaljenja materije koja ima najniu
temperaturu samopaljenja.lan 26.Mala skladita negorivih materija u
negorivoj ambalai ije poarno optereenje ne prelazi 300 MJ/m2 mogu
se grejati i elektrinim peima i peima na vrsta, tena ili gasovita
goriva. Pei moraju biti smetene u boksove od negorivog materijala,
moraju biti osigurane od ispadanja ara ili izlivanja tenog goriva,
a njihova postolja moraju biti od vatrostalnog materijala.
lan 27.Udaljenost uskladitene robe od elektrinih prekidaa i
hidranata mora biti tolika da je mogu nesmetan pristup do njih, a
od sijalinih mesta i grejnih tela, koja nemaju titnik od zraenja
toplote, udaljenost uskladitene robe ne sme biti manja od 0,5
m.
lan 28.Visokoregalna skladita u kojima se skladiti goriva roba
upakovana u gorivu ili negorivu ambalau obezbeuju se stabilnim
instalacijama za automatsko gaenje poara.
lan 29.Skladita moraju biti zatiena gromobranskim
instalacijama.
lan 30.Ako se skladita materija koje mogu da stvore eksplozivne
smee sastoje od vie prostorija u posebno izgraenom objektu, svaka
od tih prostorija mora imati zaseban eksplozioni oduak.
lan 31.Skladita koja se nalaze u objektu koji slui i za druge
namene moraju imati najmanje jedan spoljni zid na kome se nalazi
ulaz u skladite.
Skladita iz stava 1. ovog lana moraju biti odvojena od ostalih
prostorija poarnim zidom.
lan 32.Ovim pravilnikom su propisane tehnike mere zatite od
poara i eksplozije za zatvorena skladita koja slue za uvanje robe.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:1) skladita kod kojih je
nosea konstrukcija od negorivog materijala, a slue za uvanje
negorive robe u negorivoj ambalai;2) priruna skladita u kojima se
uva roba za jednodnevnu upotrebu;3) otvorena skladita;4) skladita
eksploziva koja su regulisana pravilnikom o zatiti na radu pri
izradi eksploziva i baruta i manipuliranju eksplozivima i barutima
("Sl. list SFRJ", br. 55/69);5) skladita zapaljivih gasova koja su
regulisana pravilnikom o izgradnji postrojenja na teni naftni gas i
o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ",
br. 24/71 i 26/71). Za druge zapaljive gasove koriste se tehniki
propisi tehniki razvijenih zemalja (DIN, NFPA i si.), s obzirom da
naih propisa osim za teni naftni gas ne postoji;6) skladita
zapaljivih tenosti koja su regulisana Pravilnikom o izgradnji
postrojenja za zapaljive tenosti i o uskiaditavanju i pretakanju
tenosti ("Sl. list SFRJ", br. 20/71 i 23/71) i Pravilnikom o
smetaju i dranju ulja za loenje ("Sl. list SFRJ", br. 45/67);7)
prenosna kontejnerska skladita, i8) skladita opasnih materija kod
kojih opasnost ne preti od pojave poara i eksplozija (razne vrste
otrova i dr.).Po Pravilniku zatvorena skladita mogu biti:a)
skladita u posebno izgradenom objektu, ib) skladita u prostoriji
koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.Skladita moraju
da imaju prilaz za vatrogasna vozila; mala skladita najmanje sa
jedne strane, srednja najmanje sa dve strane, velika najmanje sa
tri strane (isto vai i za hladnjae) i silosi sa sve etiri strane.
Prilazni put mora da ima okretnicu ili plato za okretanje
vatrogasnog vozila. Prilazni put mora da ima minimalnu irinu od 3,5
m, minimalnu slobodnu visini prolaza od 4,5 m, minimalni poluprenik
krivine unutranji 11 m, a spoljanji 14,5 m, nagib najvie 10%.
Nosivost puta mora biti minimalno 10 tona osovinskog pritiska.U
lanovima 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12. pravilnika postavljeni su
zahtevi za puteve za evakuaciju. Velika skladita i skladita srednje
veliine koja imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poamo
stepenite. Ono mora osigurati neprekidan i neometan put do povrine
koja predstavlja bezbedan prostor. One mogu da budu:a) spoljnab)
unutranja.
Spoljna poarna stepenita moraju imati slobodan prilaz sa svih
spratova skladita, kao reenje se ne smeju koristiti spiralna
stepenita, a materijal od koga su izraena mora biti negoriv (beton,
elik i dr.).
Unutranja poarna stepenita moraju biti opasana zidom od
negorivog materijala, otpornog na poar 2 asa, a oblaganje
unutranjeg prostora gorivim materijalom nije dozvoljeno. Stepenini
prostor mora biti obezbeden od prodiranja vatre i dima za sve vreme
trajanja poara u objektu i mora biti dostupno sa svakog sprata
skladita. Sirina stepenita ne sme biti manja od 1,25 m. Konzolna i
spiralna stepenita nisu dozvoljena, a stepenini kraci i gazita
moraju se napraviti od materijala koji obezbeduju otpornost na poar
najmanje 2 asa. Poarno stepenite mora da ima vrata iste otpornosti
na poar. Vrata moraju da imaju mehanizam za zatvaranje. Aktiviranje
ovog mehanizma moe se vriti na vie naina, to je detaljno objanjeno
u komentaru pravilnika o tehnikim normativima za uredaje za
automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru.
Stepen otpornosti konstruktivnih elemenata skladita prema poaru
dat je u tablici u okviru lana 13. Pravilnika. Stepen otpornosti
zavisi od poarnog optereenja skladita. Poarno optereenje se odreuje
na osnovu JUS-a. Po JUS-u U.J. 1.030 postoje tri grupe poarnog
optereenja:
a) nisko poarno optereenje do 1 GJ/m2;
b) srednje poarno optereenje od 1 do 2 GJ/m2, ic) visoko poarno
optereenje preko 2 GJ/m2.
U zavisnosti od povrine skladita i njegovog poarnog optereenja
iz tablice i pravilnika biramo stepen otpornosti konstruktivnih
elemenata skladita prema poaru. Skladite ili deo skladita moe imati
sledei stepen otpornosti protiv poara prema standardnom tipu
konstrukcije:I stepen - bez otpornosti,II stepen - mala
otpornost,
III stepen - srednja otpornost,IV stepen - vea otpornost i
V stepen - velika otpornost. Utvrdivanje otpornosti skladita
protiv poara ili dela skladita vri se po JUS-u LJ.J 1.240, odnosno
prema standardnim tipovima konstrukcije skladita to se vidi iz
priloene tabele.
Vrsta konstrukcijeMetoda
ispitivanja JUSPoloajStepen otpornosti prema poaru (SOP)
elemenata/konstrukcija zgrada (u satima)
I(NO)
neznatnaII(MO)
malaIII(SO)
srednjaIV(VO)
veaV(WO)
velika
Nosivi zidUJ1.090Unutar
poarnih
sektora1/41/2l1.52
StubUJ1.1001/41/2l1,52
GredaUJ1.1141/41/211,5
Meuspratna
konstrukcijaUJl.1101/41/211,5
Nenosivi zidUJ1.0901/41/21/21
Krovna konstrukcija1/41/21/21
ZidUJ1.092Na granicipoarnih
sektora1/411.523
Meuspratna
konstrukcijaUJ1.1101/41/211,52
Vrata i klapne do 3,6 m2UJ1.1601/41/41/211,5
Vrata >3,6 m2UJl.1601/41/211,52
Konstrukcija
evakuacionogputanegoriv
materijal1/21/211,5
Fasadni zidUJ1.092Spoljna
konstrukcija1/21/211
Krovni pokrivaUJ1.1401/41/23/41
Ako je skladite opremljeno uredajima za automatsko gaenje poara,
stepen otpornosti i konstrukcionih elemenata prema tabeli 1.
pravilnika moe se smanjiti za jedan.
Nosea elina konstrukcija u velikim i srednjim skladitima koja
imaju visoko i srednje poarno optereenje moraju biti zatieni
negorivim materijalima u sluaju kad skladita nisu zatiena uredajima
za automatsko gaenje poara, tako da njihova otpornost prema poaru
zadovolji zahteve iz lana 13. Praviinika. Ovu otpornost moemo
postii na vie naina. Neki primeri su dati na priloenim crteima.
elini stub zabetoniran i zatitni sloj lako armiran
(vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja 5 cm i vatrootpornosti 1
sat za debljinu sloja 2,5 cm).Zatita elinog stuba sa azbestnom
izolacijom (za a = 8 mm, vatrootpomost iznosi 1 sat,za a = 45 mm,
vatrootpornost iznosi 3 sata).
Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom, vatrootpomosti 2
sata, za a = 25 mm.elini stub zatien perlit-betonom, vatrootporosti
2 sata za debljinu sloja od 25 do 30 cm).
Armiranobetonski stub, vatrootpornosti: 2 sata za debljinu od 30
cm, 1 sat za debljinu od 25 cm i 30 minuta za debljinu od 20
cm.Armiranobetonski stub sa oblogom, vatrootpornosti 2 sata za
debljinu od 26 cm,
elini stub obzidan opekom (prostor izmeu stuba i opeke ispunjen
betonom), vatrootpornosti 2 sata za debljinu d = 5 cm.
Radi spreavanja irenja poara na celo skladite, skladita se u
zavisnosti od robe koja se uva u njima i u zavisnosti od toga da li
imaju ugraenu opremu za automatsku dojavu i gaenje poara u skladu
sa tabelom 2 iz lana 19. dele na poarne sektore ograniene povrine.
Poarni sektor posmatramo kao deo skladita koji e eventualno poarom
biti potpuno uniten, ali se van tog prostora poar sigurno nee
proiriti za odredeni vremenski period. Poani sektori se odvajaju
poanim zidovima, ija se otpornost odreuje prema poarnom sektoru
koji ima vie poarno optereenje. Otpornost poarnih zidova na poar se
bira na bazi priloene tabele iz JLJS-a U.JL.240. Na priloenim
crteima je dat nain postizanja otpornosti na poar poarinh
zidova.
Zid od opeke debljine 12 cm, neomalterisan, vatrootpornost 1
satZid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe strane (debljina
maltera najmanje 2x1,5 cm), vatrootpornosti 2 sata
agregat: ljunakDebljina u cmVatrootpornost u asovima12
2
10
17,5
1/2
agregat: smrvljena opeka, ljakaDebljina u cmVatrootpornost u
asovima10
2
Zid od nabijenog betona neomalterisan
Zid od uplje opeke
Zid od upljih betonskih blokova (agregat: smrvljena opeka, ljaka
itd.)
Debljina u cmVatrootpornost u asovima222101
Debljina u cmVatrootpornost u asovima1227,5161/2
Armiranobetonski zid debljine do 12 cm (agregat: ljunak,
smrvljena opeka, ljaka i i dr.)Zid od perlit-betona omalterisan sa
obe strane malterom od perlit-gipsa
Debljina u cmVatrootpornost u asovima22
2
10
1
Debljina u cmDebljina maltera u cm
Vatrootpornost u asovima50-60
2x2,5
2
38
2x12,5
1
Pored zahteva koji je dat u lanu 15., a odnosi se na poarne
zidove, gde se trai da oni nadvisuju krov skladita, isti moraju da
presecaju i fasadne zidove (vidi sliku), ili sa jedne i druge
strane poarnog zida ne sme da bude nikakvih otvora na fasadi. Vrata
u poarnim zidovima moraju da imaju istu otpornost na poar kao i zid
i moraju biti sa mehanizmom za zatvaranje.
Skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih
smea moraju imati ventilaciju, prirodnu ako ista moe da obezbedi
max.10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne
zapaljive komponente. Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da
budu postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu pri podu,
na drugom ispod piafona, tako da se omogui izmena celokupne koliine
vazduha u skladitu. Skladita kod kojih se prirodnim putem ne moe
obezbediti max.10% od DGE, moraju imati prinudnu ventilaciju.
Kanali prinudne ventilacije moraju da budu od negorivog materijala,
ventilator od materijala koji ne varnii, a elektromotor ako je u
struji vazduha u protiveksplozionoj zatiti. Na mestima prodora
kanala kroz poarne zidove obavezno je postavljanje automatskih
poarnih klapni. Skladita moraju da imaju unutranju i spoljanju
hidrantsku mreu u skladu sa Pravilnikom o mehanikim normativima za
spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje.
U priiogu dajemo i tabelu koja omoguava pravilan izbor
vatrogasnih aparata za gaenje poara. Povrina objekta(m2) doPOARNO
OPTEREENJE JUS U.J.1030
NISKO do 1SREDNJE od 1 do 2VISOKO iznad 2
GJ/ m2GJ/ m2GJ/ m2
50222
100223
150233
200334
300335
400346
500347
750469
10005712
20006917
300071222
4000101732
5000122242
6000152752
7000173262
8000203772
9000224282
100002752102
lan 33.Predmetni Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu
skladita od poara i eksplozija stupa na snagu sa danom usvajanja od
strane strunog kolegijuma tehnikog consortiuma, odnosno dana -
21.11.2006.godine.
Strana 12 od 12
