Pravnik Mini

Студентска питања

Интервју са Мајом Гојковић

Лист студената Правног факултета

у Новом СадуISSN 1452-0265

Година XXXII Број 83

Градоначелник Новог Сада, адвокат и бивша студенткиња нашег факултета

Где је нестала романтика?!

Дама не сме штошта себи да допусти, а џентлмен не сме да допусти да дама нешто пропусти

Максимилијан Робеспјер

Када, како, где и због чега се студенти буне?

Студентски протести

„Да ли је неразумно да људи, захтевају освету у једном дану?“

Април/мај 2007


ПРАВНИКлист студената Правногфакултета у Новом Саду

Главни и одговорни уредник:Срђан Радовић

Заменик главног и одговорног уредника:

Марко Трифковић

Лектор:Данијела Закић

Редакција :Душко Ћутило (Право)

Горан Кљајић (Студентска питања)Ивана Драгојлов

Маја Турчиновић (Култура и уметност)Сузана Нешић

Марија Димитрић (Забава)Тамара Миладиновић (Друштво)

Новак МандарићСоња Жугић

Милена ЈовићМилан Секулић

Миленко ТодоресковМиклош Силађи

Срећко ТепавчевићЈелена Ђукић

Миа БајинФото :

Насловна: Јован Стричевић-АмфитеатарВладимир Јовановић

Адреса редакције :Правни факултет

Трг Доситеја Обрадовића 121000 Нови Сад

Телефон :021/485-3103

E – mail :[email protected]

Издавач :Правни Факултет

Трг Доситеја Обрадовића 121000 Нови Сад

Штампа :КриМел, БудисаваЦара Душана 111

021/54-650, 021/719-029

Тираж :1000 примерака

Лист излази семестрално и дели се бесплатно

Техничка припрема:Биљана Варга

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад378.18(497.113)

ПРАВНИК : лист студената Правног факултета у Новом Саду / главни и одговорни уредник Горан Попов. – Год. 1, бр. 1 (1975)- . – Нови Сад : Правни факултет, 1975-. - Илустр. ; 30 cmПрекиди у излажењу.

ISSN 1452-0265COBISS.SR-ID 19467010

САДРЖАЈУводна реч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3ПРАВОИнтервју са Мајом Гојковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4„Није студент запалио жито“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Где иду они који се огреше о закон? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8ДРУШТВОПросјачење или рад? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Земља постаје пустиња? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Компјутерска неписменост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Мито и корупција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Бања Лука о корупцији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15КУЛТУРА И УМЕТНОСТБојкот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Мудтрост и храброст . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Максимилијан Робеспјер (1758-1794) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Песме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22СТУДЕНТСКА ПИТАЊАЖелите ли да постанете приправник? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Студентски протести у протеклих шест месеци . . . . . . . . . 25Хостели у Новом Саду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Мулти-култи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Бесплатно за студентарију! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Студентски правни форум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Нокаутирали смо их... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Они тамо и ми вамо... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Вере из ди фона? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Награде најбољима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42ЗАБАВАГде је нестала романтика?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Душан Попов - агент 007! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Играјмо се директора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Пазите да вам се не деси! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Мојим друговима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Топломер и хумор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55СПОРТНешто сасвим лично . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Опроштај домаће фудбалске легенде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ СТРАНЕBlackstorm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58International Culture Week in Pecs - ICWiP for the 11th time . . 59Dig deeper. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60I am guilty . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

�

�

Поштоване колеге и колегинице, у рукама држите нови број Правника, који ће вам употпунити студентске дане, и надам

се, одговорити на питања која су вас занимала. По чему се разликује овај број од претходних? Пре свега, по ексклузивном интервјуу са градоначелницом Новог Сада, Мајом Гојковић, која специјално за Правник, говори о својим успоменама у време студирања, предметима и професорима, о послу адвоката и породичној традицији, и наравно питали смо је за мишљење о корупцији која је уједно и тема овог броја. После афере „индекс“ у Крагујевцу, показало се да ниједна професија није имуна на овај феномен.

Најновија вест на факултету је да се од следеће године у наставу уводи и трећи смер који носи назив правно новинарство, на ком ће бити примљено 50 студената, будућих бруцоша. Следећа вест која ће обрадовати све студенте мрзовољне од чекања по редовима је да се ускоро уводи нов начин пријаве испита, као и то да се ажурира сајт нашег факултета. О пословима на модернизацији факултета и увођењу новог

смера, разговарали смо са продеканом за наставу, омиљеним професором наше редак- ције, Антуном Маленицом.

За колеге који не знају, на нивоу универзитета је направљен пројекат за спортске активности у које и ви можете да се укључите. На следећим страницама можете прочитати анкету о компју-терској писмености, тј. неписмености, као и о промоцији нашег факултета на којој се ове године радило више него икад, што је за сваку похвалу. Ту су и утисци наше екипе која је била другопласирана на JESSUP такмичењу у симулацији суђења. Мало среће им је недостајало да прођу даље. Нашу сталну историјску рубрику овај пут је зачинила биографија Робеспјера писана пером Новака Мандарића као и историјат бојкота. За вас смо се распитали како, када и где да одрадите приправнички стаж, тачније када ћете моћи да полажете правосудни, шта вас чека када завршите факултет и како то у пракси изгледа.

Нов у овом броју је и лого који видите на насловној, а наш Правник је постао део европске породице студентскe штампе, па је ред да се и тиме дичимо. Због продубљења међународне сарадње, од овог броја покрећемо Internation-al стране где ћемо објавити неке текстове на енглеском језику и међународне конкурсе.

Желео бих овим путем да све заинтересоване колегинице и колеге који имају воље и енергије за бављење новинарством да се придруже раду наше скромне редакције и дају допринос квалитету ових страница.

Реч уредника

Чланови редакције прослављају излазак још једног броја Правника



�

Интервју са Мајом Гојковић Градоначелник Новог Сада, адвокат и бивша студенткиња нашег факултета

Маја Гојковић је рођена у Новом Саду 22. маја 1963. Завршила је гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду и дипломирала је на Правном факултету у Новом Саду 1987. Правосудни испит је положила 1989. и годину дана касније постала je адвокат и почела да ради у адвокатској канцеларији свога оца, Мите Гојковића.

За градоначелника Новог Сада изабрана je 3. октобра 2004.

Да бисмо чули утиске и занимљивости из периода када је била студент, али и касније из адвокатске ка-ријере, разговарали смо са Мајом Гојковић.

Ваша породица је једна од најпознатијих адвокатских породица у Новом Саду. Колико је труда и залагања требало уложити да би углед ваше канцеларије био тако велик?

Идуће године у новембру моја породица и наша кан-целарија ће обележити 50 година постојања, пола века рада са клијентима, на десетине и десетине хиљада људских судбина прошло је кроз ту канцеларију. Мој отац је од човека који је потпуно био непознат у овом граду, кренуо оним класичним путем од адвокатског приправника и од првог дана када је положио право-судни испит кренуо је у самосталну каријеру и оства-рио једно велико име у правом смислу те речи. Може да се мери са каријерама адвоката које гледамо у вестима светских медија и читамо о њима у штампи. Обезбедио је утрт пут и моме брату и мени, а ето братовљев син је сада на другој години нашег Правног факултета, колеге сте. Деда, отац и тетка су му адвокти и мајка му је прав-ник и бака, моја мајка. Сви смо везани за ту канцеларију, а мој брат ми је пре неки дан рекао да једва чека да ме поново прими у канцеларију. А ту је и Катарина која иде у средњу школу и која ће завршити право и бити адво-кат, тако бар каже.

Оцене у индексу никада нису пресудне за то какав ћете ви бити адвокат, јер је пракса потпуно нешто дру-го, тако да има и једних и других показатеља. Дуг је пут пређен, јако пуно одрицања, много мука. Мој отац је то радио само уз подршку своје породице, дакле, пошто је кренуо тих година када је била реткост да не припадате никаквим клановима, нити само једној политичкој пар-тији. Тиме је његов успех у тим временима био много већи. Јако ми је жао што није више са нама и што неке ствари није могао да доживи и да види колико смо оп-равдали његово презиме.

Шта вас је мотивисало да упишете Правни факултет, и да ли сте унапред прижељкивали да се бавите

адвокатуром или сте се након завршетка студија определили за адвокатско звање?

Ја сам увек била уз родитеље који су се бавили тим послом, одлазила сам у канцеларију, па радила најјед-ноставније послове, односила писма у пошту. Искрено,

морам да признам да у оним моментима када се од-лучујете да ли да будете ово или оно, пресудан утицај имали су моји родитељи, пре свега моја мајка. Ја сам од своје петнаесте године желела да се бавим политиком и да студирам спољну политику, не схватајући да је у оно време то био чист идеолошки факултет. Ја сам гледала неку другу страну дипломатије, сувише наивно, мис-лећи да ће се мени, ванпартијском човеку у то време отворити врата дипломатије, илузија тог доба када има-те 15 година. Али испоставило се да је одлука мојих ро-

Маја Гојковић

Право


�

дитеља да и не дају много маневра у мојим маштањима била одлична јер Правни факултет обезбеђује каријеру на многим пољима. Правни факултет у Новом Саду вам даје заиста један широк спектар образовања да после можете да будете и добар политичар, судија, тужилац и адвокат и новинар.

Да поново уписујете факултет да ли би ваша одлука била иста?

Сада апсолутно да. Када бих поновила живот али са овим искуством, не бих уопште размишљала о неким другим занимањима. Мислим да бих са овом зрелошћу и искуством можда и остала у адвокатури.

Како је изгледало ваше студирање?Редовно сам давала испите, али сам имала разноразне

оцене. Увек сам гледала шта ме више интересује, дакле склоност ка нечему. У моје време велики утицај имала је идеологија комунистичке партије, и многи предмети које смо морали да полажемо су били политички обоје-ни и нису били много инспиративни и интересантни за учење. Неке предмете сам заиста учила са великим ин-тересовањем. Читава моја генерација је једна врло доб-ра генерација која је много пружила правосуђу. Најви-ше има адвоката, али има и судија, новинара, правника, не много политичара. Можда има неко ко покушава да се бави политиком, али није исто бавити се политиком и бити политичар. Свако мисли да ако има неку малу функцију да је политичар, али није, он се бави полити-ком у неком сегменту, односно политика се бави њиме.

Да ли се сећате неке успомене са факутета која вам је посебно драга, или чак неке ружне успомене?

Ако паднете на испиту и ако нећете да будете довољно искрени према себи, увек су криви професори, а ја тачно знам када сам пала на испиту да је то било јер нисам до-вољно учила. Сада могу отворено да признам да ни један професор није био крив него ја. Тако је то када студирате, после када сте старији све то рашчистите у својој глави. Немогуће је да неки испит положите са десетком, а онда вам као неко не да да добијете ни шестицу.

Мени је лепо то што смо ми одлазили на предавања, за разлику од данашњих времена. Чујем да су преда-вања данас јако слабо посећена, а мени су била јако интересантна. Прво, разбијете предрасуду о томе како би испит требало да изгледа и шта ће професори да вас питају. Без обзира на оцену мене је јако интересовало да ја то слушам. Можда зато што сам из правничке по-родице па сам дуго одрастала у том свету. Сви моји са-дашњи пријатељи који су завршили са мном факултет долазили су на предавања.

Који предмет вам је био најтежи?Најтеже су ми ишли идеолошки предмети. Некада

сам морала буквално напамет да научим јер нисам ништа разумела, иако сам марксизам положила одмах.

То нам је био други испит по реду. Прво сам полагала „општу историју“, мени је то предавала проф. Љубо-мирка Кркљуш, као и националну. Иако је национална за многе тежак предмет, морате учити, ја јако ценим проф. Кркљуш. Иначе је национална историја потребан предмет било чиме да желите да се бавите, не можете рећи да сте добар адвокат или интелектуалац а да нис-те положили сопствену историју.

Који професор вам је посебно остао у сећању?У овим годинама их све волим и поштујем, без обзи-

ра на неке љутње и муке када сам била студент. Немам неке посебне фаворите. Ја сам завршила факултет тако да је другачије кад студирате, а касније са дистанце ви-дите колико је све то лепо. Тако да су ми стварно сви драги.

А знате шта ми се дешавало? Кад имам неки проблем у животу често ми се деси да сањам исти сан. Сањам да сам завршила факултет, добила индекс али онда касније ми се деси да испадне да нисам положила један испит и да то треба да признам. Толико ме је једном повукао тај сан да сам потражила свој индекс да проверим да ли сам дала тај испит.

Како изгледа ваш радни дан и како проводите слободно време ако га уопште имате?

Рано устајем, некада дођем пре осталих запослених. Имам састанке на сваких пола сата, а ако немам састан-ке онда у размаку читам пошту која ми је стигла. Често остајем и нешто дуже на послу, у зависности од обаве-за. Борим се за слободно време ако је могуће барем не-дељом. Волим да одем рецимо на рибарско острво, као прошле недеље, само да прошетам. Села сам на један пањ и гледала у Дунав. Напросто сам желела да будем мало сама.

Да ли бисте могли да издвојите неки случај у којем сте били заступник једне од страна у спору, а који је и медијски био доста пропраћен?

У једном случају се десило нешто необично за мене, то је био медијски бум, а то је да је један политичар из друге странке, из Демократске странке, дошао због познате афере „Бодрум“. Једно вече је дошао код мене у канцеларију и рекао да хоће да га браним. Прихватила сам понуду, тако да сам му била адвокат до дана избора, јер то се све дешавало пред моју кампању за изборе за градоначелника. Читава јавност је била шокирана. По-лемике је било колико хоћете. Сви су били изненађени и његовим избором и мојим пристанком. Тако сам по-казала шта значи бити прави адвокат, али случај је на-ставио мој брат када сам изабрана за градоначелника Новог Сада.

Да ли сте некада одбили клијента и зашто?

Мени је лепо то што смо ми одлазили на предавања, за разлику од данаших времена.

Корупција се много раширила по нашој држави. То је један од кључних проблема наше земље.

Право


�

Врло ретко, углавном сам била објективна према себи и према клијентима. Неки случајеви нису у доме-ну мог интересовања и не бих могла довољно добро да радим тај случај. Ја сматрам да није исто бити неко ко се у медицини бави ортопедијом и неко ко је неуролог. То није исто. Према томе и у адвокатури треба бити строго профилисан и бавити се одређеном облашћу. Само из тог разлога одлучујем о избору клијената.

Пошто у последње време Србију потресају разне афере, шта мислите какво је стање у нашем правосуђу, да ли и ту има корупције?

Па показало се у Београду у Трговинском суду. Мис-лим да би неке ствари требало да се промене. У судо-вима неки предмети јако дуго се не отварају. Изгледа да су политичари, као и одређени кругови у правосуђу, јако добро заштићени. Ја бих то променила али још немам те полуге власти. Ми у држави немамо Елиот Неса, некога ко је појам храбрости и смелости и коме су одрешене руке. Код нас се и политичари боје да се суоче са тим. Ја сам добијала страшне претње по жи-вот када сам дошла на ово место и када сам кренула да одмотавам клупко послова који су се овде очигледно одвијали пре мог доласка. Мени је отворено преће-но. Никада ме нико из полиције није обавестио да ли нешто знају о томе. Имала сам претње чак и мејлом, и ухватимо ко је то и ништа. Тако то функционише у Ср-бији, тако то функционише у Новом Саду. Тако да није то само дим, има ту јако много ватре, и мислим да се корупција јако много раширила по нашој држави. То је један од кључних проблема наше земље. Ја не волим много да причам, ја волим да радим, да се суочим са проблемом и да га решим. А ако је то опасно, зашто сам се кандидовала и дозволила да будем изабрана за гра-доначелника ако ћу да идем линијом мањег отпора и да се баш никоме не замерим.

Да ли ће се поједине афере икада решити и да ли ће имати судски епилог?

Ако добијемо власт која се не боји, ако добијемо власт која није упетљана са мафијом. Значи, само неко ко нема контакта са њима може да има храбрости да се суочи са тим. И у медијима постоји криминал. Добијеш новац и објавиш нешто што није истина и нападнеш оног који је кренуо да нешто разоткрива, јер направиш хајку у контра смеру и заташкаш оно што је она особа заиста хтела да уради.

Пошто сте сада градоначелник Новог Сада, да ли намеравате да се у будућности поново посветите адвокатури, или сте се заинтересовали за нешто друго?

Крајем године долазе избори. Предпостављам да ћу се поново кандидовати, видећемо како ће изгледати нови закон. Ако опет буду непосредни избори онда ћу

се кандидовати. Ја волим да ме грађани изаберу или не изаберу. Видите да сам ја мало другачији политичар у овој држави.

Како би сте себе описали у неколико речи?То је тешко питање, најтеже је размишљати о себи

и себе описивати. Могу рећи да сам храбра, превише храбра за Србију. Оно што није добра особина по мене, а то је да могу многе ствари да прећутим. Сада сам почела да вежбам да кажем одмах шта ми смета, а не да толико дуго ћутим. Сарадници ми кажу да сам јако вредна, радохоличар и да их то убија.

Које особине највише цените код људи?Волим оне које записују када диктирам шта треба да

се уради, а не оне који после интерпретирају. Ценим људе који имају жељу за усавршавањем. Волим амби-циозне људе са идејама, али онда морају то и да спро-веду.

И за крај, да ли бисте поручили нешто студентима права и читаоцима часописа?

Поручила бих им да су дефинитивно изабрали нај-бољи факултет и да се никада не покају због тога, да имају веру у право и правду, да ће Србија једног дана сигурно изаћи из ових проблема и бити у правом смис-лу те речи правна држава. Да ће адвокати бити адво-кати онако какав је био мој отац и његова генерација, дакле плејада чувених адвоката. Да ће се адвокатска комора искључиво бавити својом професијом, а не по-литиком. Да ће судије бити судије и да суд заиста добије оно место које заслужује.

Хвала вам на сарадњи и времену које сте посветили нашем разговору.

Хвала и вама.Душко Ћутило

Најтеже су ми ишли идеолошки предмети. Некада сам морала буквално напамет да научим јер нисам ништа разумела, иако сам марксизам положила одмах.

У акцији

Фот

о: В

. Јов

анов

ић

Право


�

„Није студент запалио жито!“Почела са радом канцеларија студентског омбудсмана

Канцеларија студентског омбудсмана по први пут отворена на новосадском универзитету

У савременом значењу, омбудсман је самосталан и независан орган који се стара о заштити и унапређењу људских права и слобода зајемче-них уставом или загарантованих међународним

конвенцијама. Студентски омбудсман је институција која је доследна овим принципима – али на ужој гру-пи грађана, конкретно студената. Уколико имате нека-кав проблем везан за рад факултета или универзитета, професора или особља, уочавате некооперативност студентских служби и слично, канцеларија студентског омбудсмана је место где можете очекивати помоћ!

Канцеларија студентског омбудсмана први пут је от-ворила своја врата крајем новембра прошле године – већина студената се сећа слике на билборду са које је Јустиција мотрила својим каменим погледом на про-лазнике. Према речима нашег саговорника из канце-ларије студентског омбудсмана, студента права Јелене Ђери, од самог почетка рада ове канцеларије више су се обављали неки тривијални послови него суштинска борба за нарушена права – студенти су углавном тра-жили информације о самом омбудсману, повремено о стипендијама и изгубљеним индексима, али правих

жалби није било. Са друге стране, више посла се очекује од почетка марта када се присуство студената на наста-ви интензивира, па и обавештеност о раду канцеларије повећава. Поставља се питање да ли студенти уопште имају неких жалби на рад универзитетских институција или је све тако идилично?

Поред волонтера који за сада раде у канцеларији, а који су махом са Правног факултета (студенти и асис-тенти), у раду овој институцији помаже и покрајински омбудсман Петар Теофиловић, а у случају евентуалних спорова и судских епилога студенте ће заступати и сад већ одабрана адвокатска канцеларија.

Уколико желите да се више информишете о раду сту-дентског омбудсмана, имате примедбе, предлоге, жалбе или хоћете на неки начин да допринесете побољшању студентског стандарда и студентских права, можете се обратити на број телефона 021/459-281 или на адресу др Симе Милошевића 10 (просторије Савеза студената универзитета). Помоћ такође можете затражити и у Са-везу студената на матичном факултету.


Право


�

Где иду они који се огреше о закон?ЗАТВОРИ – Мислите о томе…

Свака сличност са просветним установама је сасвим случајна и ненамерна

Прошлост... Садашњост... Буду-ћност... Стереотипи су увек присутни међу људима.

Мада, требало би се некада добро запитати и размислити: „Да ли то мора да буде баш тако?“. Сигурно је да не мора, али људи веома мало размишљају на такав начин и у том правцу.

„Затвор“... реч која и у прошлости, али и садашњости па вероватно и у будућности никада није значила, па неће ни значити нешто лепо и вредно спомињања.

Када се прича о затворима, љу-де углавном обузимају само лоша осећања и мало ко од њих је распо-ложен да прича на ту тему. Међутим, увек треба погледати и ону другу страну медаље.

Затвори јесу установе које имају своју сврху и намену, али су то и места која постоје и да би, условно речено, пружила помоћ људима који су ту доспели из разних разлога, било „добрих“ било лоших. Мада, то су заиста веома дискутабилна питања, да ли може постојати подела на добре и лоше разлоге?

Ако је неко „затвореник“ зашто он мора бити лош човек? Сигурно је да не мора, али је то управо један од оних лоших стереотипа којима се људи руководе када полемишу о тим питањима. Зашто не пружити прилику тим људима да се поправе, да се ресоцијализују, да се искупе за

лоше ствари које су починили, да се поново укључе у друштвени живот? Наравно, за све то треба да постоји нека разумна граница, односно, не сме се ићи ни у другу крајност. Неки од њих се ту налазе, можда ће звучати смешно, из нужде, можда их је живот силом прилика натерао на тако нешто? Али, вероватно су такве теме још увек табу да би се о њима конкретније размишљало.

Приликом посете једној таквој установи, били смо веома пријатно изненађени, без лажне скромности. Све је функционисало у најбољем реду, једноставно као да се не налазите тамо. И после таквог сазнања, једноставно се уверите да медаља стварно има и ту другу страну.

Затвор који смо посетили је у ствари затвор за „повратнике“ до једне године. Дакле, ту долазе људи који су раније већ чинили кривична дела. Што се тиче старости затвореника, распон је велик. Од веома младих па до оних веома старих.

Одељење за притвор је одвојено од павиљона у коме се налазе лица која издржавају своју казну. А у оквиру притворске јединице одвојене су просторије за притворенике и притворенице. Особе које се налазе у притвору имају право сваки дан да проведу до 1 сат на свежем ваздуху. У овом затвору број притвореница се углавном увек креће у распону од 1 до 5 док притвореника некада има и до 200. Лица у притвору имају право да носе своју одећу, да користе своју постељину, да читају књиге као и дневну штампу.

Лица која се налазе на издржавању казне смештена су у спаваонама које се налазе у другом делу затвора. Обезбеђена им је просторија која им служи за провођење слободног времена, где могу играти шах, слушати музику, пити сок или скувати

кафу. Такође им је обезбеђена и ТВ сала, где исто тако могу да проводе слободно време. Даље, ту се налази трпезарија у којој се затвореници хране.

Поред тога, неки од затвореника су у затвору и радно ангажовани. У затвору постоји „одељење“ које се популарно зове „картонажа“ где затвореници раде на производњи картонских кутија. Како рекоше надлежни људи из затвора, њима није циљ да ту нешто зарадe, већ да би се код затвореника створиле радне навике и како би их бар мало подстакли на релативно нормалан живот који их чека када одслуже своју казну. Дневно раде на тим пословима 8 сати, наравно за одговарајућу надокнаду, али њен износ означава „пословну тајну“. Средствима која се добију продајом тих кутија, настоји се повећати стандард самих затвореника.

Поред „картонаже“ у оквиру затво- ра постоји и популарна „бетоњарка“ где затвореници обављају различите грађевинске послове. На том месту их је ангажовано око 60 – 70.

У кратким цртама речено, на овакав начин затвореници проводе своје време у затвору.

На питање постављено начелнику службе обезбеђења у затвору: „Да ли долази до сукоба међу затвореницима?“ његов одговор је био релативно једноставан: „Малих сукоба свугде има, али пре ће доћи до сукоба у вртићима и школама него овде“.

Сада, када је овако укратко при-казана слика о једној оваквој уста-нови, вероватно ће се променити и мишљење о њој. Мада и поред свега тога, мора се признати да је то ипак једна „велика школа али и велико ис-куство“, наравно, за оне који су били у прилици да тако нешто осете.

Горан Кљајић

Право


�

Просјачење или рад?У Србији примања јесу генерално ниска, али...

Свакодневица било ког града у Србији обавезно подразумева одређен број људи који нису образовани, запослени, а многи од њих – ни формално не постоје

„Сестро дај који динар, па ми буди жива и здрава...“,

„Хајде господине љубим руке, ако душу имате оставите ми неке новце“,

„Како сте ми лепи и згодни, дајте ми нешто, па да вас малер не тера“

...Звуче ли вам познато ове ре-

ченице? Колико их пута дневно чујете док шетате градом? Да ли вам бар мало након тога од-звањају у уху? Сви смо ми људска бића проткани са више или мање хуманости, те ће првобитна ре-акција на нечије „запомагање“ вероватно бити - помоћи дотич-ној особи. „Моје мало некоме је много“, мислите ви. У праву сте донекле, али да ли ће тај неко ваш диван гест умети да цени на пра-ви начин? Јер и за то „мало“ неко се много потрудио. Свако ко бар једном није окусио рад и ужитак након добијања заслужене пла-те, претходне и наредне редове вероватно неће успети да разу-ме на прави начин. „Нема хлеба преко погаче“, говорили су наши стари. А данас је, нажалост, све више оних који животаре од јутра до сутра у сталном ишчекивању да се догоди неко чудо. Али са неба ништа сем љуте кише пада-ти неће. Можда у бајкама, но ово је стварност, сурова и горка. Чес-то се питам шта је у главама тих људи, који здрави и прави, седе по прљавим ћошковима и вапе за материјалном помоћи, уместо да заврну рукаве и приону на рад. Сваки посао, уколико је частан и поштен, је за људе. Није искључе-но да се иза тих молећивих пог-

Друштво


10

леда и сиве руке која се пружа ка вама крије нешто много црње. За-гребимо мало дубље испод ове, наизглед, тужне слике. Често су ти, назовимо их „просјаци“, само карика у ланцу организованог криминала који је распрострањен свуда по свету. Чак 90% просјака су професионалци. Макрои праве уносан бизнис и немилосрдно ка-жњавају непослушне. Родитељи рентирају децу за прошњу. Закон благ, а судије не могу да одвоје просјакињу од детета у наручју.

Не треба вам диплома менаџ-мента...

Према неким подацима у Новом Саду се више од 1.000 људи бави класичним просјачењем. Многа лица су препознатљива, просе увек на истој локацији или истом потезу. Углавном на фреквентним местима, где им се дневно у картонску кутију или шешир убаци поприлична сума, бар 600, 700 динара. Ако се то помножи са 30, па са бројем просјака, па све то са 12 месеци добије се фасцинанатна цифра која се годишње слије у џепове макроа (организатора просјачке мреже). У сваком случају, реч је о врло уносном „бизнису“.

Просјаци имају своје шифре, свој жаргон, своје лозинке. Кад полиција крене у акцију, довољ-но је да неко повиче: „Поплава!”, па да се сви разбеже. Просјаци су сада едуковани. Прате сав-ремене трендове. Раније су се довикивали, па су онда прешли на пејџере. Сад имају мобилне телефоне. Лако им се дојави да избегну полицијску рацију. Тада и „непокретни” проходају. Баце штаке и трче, што их ноге брже носе.

До б р о о р г а н из о в а н е к р и -миналне групе од просјачења праве уносан бизнис. Просјаци имају своја правила игре, свако има свој терен, своју територију. У Београд, који им је “Мека”, дово-де их организовано - из Бијељине, Зворника, Руме, Сремске Митро-вице, Лесковца, Власотинца, Тути-на, односно из места и крајева где је просјачење традиционално.

Према слову закона, родитељи који избаце дете на улицу да про-си, или га неком изнајме да про-си, чине кривично дело. Међу-тим, надлежни им скоро ништа не могу.

Санкције, не само да се рет-ко примењују, него су и веома благе. Максимално могу бити кажњени са 30 дана затвора, а њихови босови и организатори посла су дебело заштићени зи-дом. Скитничење и просјачење је повреда одредаба Закона о јавном реду и миру. За онога ко се затекне у прошњи пред-виђена је казна до 20.000 ди-нара или затворска до 30 дана. За оне који организују просја-чење, скупљају просјаке и раз-возе их, узимају новац од њих, предвиђене су казне до 30.000 динара или до 60 дана затво-ра. Логично је да се у Србији, са падом животног стандарда, смањило и давање просјаци-ма, али су суме које добијају и даље врло пристојне, велике, поготову кад просе у Италији, Француској, Шпанији.

Просјаци имају своје радно време и дан за одмор. Обично просе од девет ујутру до чети-ри после подне. Недељом се

одмарају. Правила игре у овом бизнису су сурова, строга и бес-поговорно се морају поштовати - макрои немилосрдно кажњавају сваког ко покуша да их превари, да сакрије део „зарађеног”. Так-вог обично изведу пред остале, испребијају га. Спремни су да му исеку лице, да га унаказе, да се више нико не усуди да покуша да поткрада газду.

Просјачке патролеКад просјаци стигну у Прихва-

тилиште, па им се донесе храна, знају и да је одбију. Траже не-што боље, хоће “карађорђеву шницлу”. Не чуди то. Јер, они живе од данас до сутра. Научи-ли су да мало пара сакрију од макроа, па да купе и поједу не-што од те брзе хране. Проблем просјачења је проблем целог друштва, па би закон требало да буде строжи, новчане казне су мале, а казна затвора до 30 дана блага, треба решавати уз-рок, а не последицу. А то значи, похватати и строго казнити мак-рое. Осим што имају своје шиф-ре, лозинке, територије, прави-ла игре, просјаци имају и свој жаргон. Тако разликују прошњу „на пардон”. То је оно кад иду од једног до другог човека, из-вину се и траже новац за нешто конкретно, аутобуску карту, на пример. Постоји и прошња „на фолирање”, или „на кварњака”, кад глуме неки недостатак, па изазивају сажаљење. Па про-шња „на семафорима”, па девиз-на, кад иду у иностранство, па туристичка, кад у сезони просе на мору, па локална.

Просјачење или рад? Мишљења су подељена, али

у једном ћете се сложити. Уко-лико желимо да друштво реши проблеме угрожених, а крими-нална организација просјака нестане, просјацима не треба давати милостињу. Дотле, ор-ганизатори просјачења пуниће џепове, ослањајући се на доб-ру стратегију, мрежу јатака и познавање закона, тако да им је врло тешко ући у траг.

Тамара Миладиновић

Према неким подацима у Новом Саду се више од 1.000 људи бави класичним просјачењем. Многа лица су препознатљива, просе увек на истој локацији или истом потезу. Углавном на фреквентним местима, где им се дневно у картонску кутију или шешир убаци поприлична сума, бар 600, 700 динара. Ако се то помножи са 30, па са бројем просјака, па све то са 12 месеци добије се фасцинан-тна цифра која се годишње слије у џепове макроа (орга-низатора просјачке мреже). У сваком случају, реч је о врло уносном „бизнису“.

Друштво


11

Земља постаје пустиња?Глобално загревање

Научници све склонији отвореним мрачним предвиђањима, политичари покушавају да се оправдају

Лета 2003. године, у свету су забележене рекордно високе температуре, највише у последњих 500 година. Према неким подацима, као последица

топлотног таласа умрло је близу 30.000 људи – од тога, само у француској је забележено 17.000 мртвих више од сезонског просека! Престижни научни часопис Nature директно је указао на повећање ризика од топлотних таласа и повезаност са изгарањем фосилних горива. Према резултатима истраживања, врела лета попут оног 2003. године се могу очекивати сваке друге године до средине овог века. Да би поуздано ово утврдили, научници су користили веома софистициране методе и нове статистичке технике, којима су раздвојили природне и људске факторе. Притом је установљено да су управо гасови који праве ефекат стаклене баште удвостручили ризик за избијање топлотног таласа 2003. године - научници су изјавили да су 90% сигурни у своје процене. Према најприхваћенијој теорији глобалног загревања, глобално загревање је последица емисије угљен диоксида и метана од стране индустријских постројења у развијеним земљама. Према тој теорији, повећана концентрација ових гасова доводи до тзв. ефекта стаклене баште у атмосфери. Под притиском покрета за заштиту околине, многе су државе прихватиле ту теорију и потписале Kyoto protocol чији је циљ смањивање емисије тих гасова.

Неки од очекиваних ефеката загревања укључују пораст нивоа мора од 1 па до 7 метара до 2100. годи-не, катастрофалне последице по агрикултуру, могуће успоравање термалних ваздушних струја, проблеме са озонским омотачем, повећан интензитет и учеста-лост појаве урагана и екстремних временских појава, смањење pH вредности океана, као и рапидно ширење разних заразних болести и велик број нових болес-ти. Једна студија предвиђа изумирање од 18 до 35% животињских култура до 2050. године! У једном изве-штају Европске агенције за животну средину (European Environment Agency или ЕЕА) се потврђују оваква оче-кивања. У извештају се наводи да се Европа, као резул-тат промене климе, загрева брже од глобалног просе-ка. Извештај такође предвиђа да ће се до 2050. године истопити три четвртине највећих европских глечера у Швајцарским Алпима. У Канади су многи већ осетили на својој кожи климатске промене: шта се тамо догађа тешко је поверовати - време се мења у скоковима, а не постепено. Одређена топлотна зона помакла се према северу за неколико стотина километара, зиме су много топлије, тундра се топи, стабла у шумама накривљују,

тону куће у пермафрост, ослобађају се велике количи-не метана (180 пута више него што су научници до не-давно веровали). Ескими морају стварати речи за ново-придошле птице и животиње које никад нису видели.Поларни медведи се даве, јер су сада санте леда пре-далеко једна од друге или лед није довољно дебео, се-верним пролазом преко пола, по први пута у познатој историји,овог лета могао се пловити без ледоломца.

ЕЕА је по први пут позвала земље Европске уније да

се, истовремено са смањењем емисија гасова стаклене баште које захтева Кјото протокол, прилагоде на мо-гуће екстремне метеоролошке услове. ЕЕА тврди да климатске промене неће имати изоловани утицај на једну област континента и да све земље морају да пре-дузму озбиљније кораке у смислу смањивања емисија гасова и прилагођавања на топлију климу.

САД највећи загађивачМеђународни споразум Kyoto protocol, који захтева

предузимање почетних корака у смањењу емисија га-сова до 2012. године, ступио је на снагу у фебруару 2005. године, седам година по доношењу нацрта. Ради се о до

Глечери се топе

Друштво


1�

сада најамбициознијем и најсложенијем међународном споразуму о заштити животне средине, којег је ратифи-ковало више од 150 земаља. Земље у развоју су изузете од ове конвенције. Гасови на које се споразум првенс-твено односи - производи сагоревања нафте, гаса и угља - могу да бораве у атмосфери стотинама година и већ сада загревају планету. Научници упозоравају да је смањење нивоа за око 60 процената хитно потребно како би се избегла катастрофална штета по светску био-сферу. Уз све то, многе од светских економија са најбр-жим растом нису укључене у прву фазу обавезујућег пе-риода до 2012. године. Од 1997. године, у овим земљама забележен је значајан раст емисија. Од Кине и Индије, које су тренутно заједно одговорне за око 40 процена-та глобалних емисија, тражиће се да почну са њиховим смањивањем тек након 2012. године. Према извештају Међународне агенције за атомску енергију, уколико ове две земље не почну са драстичним смањењима у емисијама, до 2025. године вредност њихових укупних емисија могла би да достигне ниво целокупне данашње емисије свих индустријских земаља.

САД, које су са четвртином глобалних емисија угљен

диоксида тренутно највећи загађивач на свету, упорно одбијају да потпишу споразум. У марту 2001. године, једна од првих изјава новоизабраног председника САД Џорџа Буша била је да САД, без обзира на потписивање нацрта 1997. године, неће ратификовати протокол. Буш је даље изјавио да би трошак испуњавања захтева Кјо-то протокола био превелики терет за економију САД и да је протокол “неправедан”, јер само развијене ин-дустријске земље морају да смање емисије гасова. Па ипак, многе државе САД су почеле појединачно да при-хватају овај протокол.

Крајем 2006. године одржана је конференција УН на тему глобалног загревања у Најробију, а колико је ситу-ација алармантна наводи и чињеница да је овој конфе-ренцији присуствовало око 6000 научника и политича-ра из 189 земаља. Француски премијер је већ најавио да постоји намера увођења казненог царињења земљама

које не поштују споразум из Кјотоа, а подршку је такође пружио немачки министар за околину Сигмар Габриел. Ако се САД-у уведу казнене царине, Бела кућа наћи ће се под притиском и из иностранства али и на унутра-шњеполитичком плану. Иако у њима живи свега 4% светског становништва, САД троши око 25% светских залиха нафте и извор је укупно 21% светских емисија у атмосфери. Притисак страних земаља САД покушавају да умање „откупом“ права на емисију CО2 у атмосферу других земаља, највише земаља у развоју.

По неким предвиђањима, Кина ће ускоро престићи

САД и са Индијом до 2030. године учествовати са 70% светског загађења. Трећина кинеског тла загађена је ки-селим кишама, 300 милиона људи нема довољно питке воде, еколошки је угрожено 60% територије, чак 90% пашњака на путу је да се претвори у пустињу те се про-цјењује да укупне еколошке штете у Кини годишње из-носе 200 милијарди долара. Истовремено, Кина је 2005. произвела 34% мање житарица него 1998., а у припре-ми је закон којим би се медији кажњавали кад би без дозволе писали о еколошким катастрофама и несрећа-ма. Једина економска сила која се у таквој ситуацији заиста окренула проналажењу других енергетских из-вора, ослањајући се што мање на фосилна горива, јесте Јапан, иако и он има проблема с приватним сектором којему није довољна само дугорочна исплативост, него размишља понајпре о краткорочној.

Ко је одговоран?Упркос константном изношењу свих ових података,

веома често се занемарују нешто битно – људи. Поли-тичка воља већине земаља је углавном јасна када дође до финансијских проблема, али мало ко се брине о пра-вима људи који су угрожени климатским променама. Већина држава у свету које имају модерне уставе међу својим начелима наводе и право човека на здраву жи-вотну средину – међутим, мало која то поштује. Такође, поставља се питање људи који готово и не учествују у овим дешавањима, а сносе последице, као нпр. Ескими и становници Исланда, којима се држава буквално топи. Можда ће се по први пут у модерној историји појавити – климатске избеглице.


• Глечери на Антарктику и Гренланду се топе далеко брже него што се очекивало

• Широм света биљке цветају неколико дана раније у односу на претходну деценију, а животиње дуж целе Земаљске кугле мигрирају у хладније климатске појасеве

• Океани су апсорбовали додатну топлоту заробљену у атмосфери, што значи да би већ у наредним деценијама просечна температура на Земљи могла да порасте

ПОДАЦИ ГОВОРЕ СЛЕДЕЋЕ:

Реалност

Друштво


1�

Компјутерска неписменост„Компјутерска писменост је знање и способност коју особа поседује како би

користила компјутер и технологију ефикасно“ (Wikipedia, the free encyclopedia)

Кад год се раде нека истраживања и израђују статистичке табеле, Србија увек заузима или место при самом

врху или пак оно на самом дну. Тако, на при-мер, ако је реч о броју пушача у eвропским државама, наша земља је у самом врху, али кад погледамо листу о броју корисника компјутера и интернета у истим земљама, Србија се тад ваља у прашини са најзаоста-лијим земљама. И тако нам свако ново ис-траживање и упоређивање са земљама из окружења указује на поразне чињенице да у свему каскамо за остатком света.

Данас кадa цела планета функционише

уз помоћ компјутера и кад се на њима за-снива добар део модерног пословања и међуљудских односа, у Србији (према истраживању Центра за проучавање ин-формационих технологија (ЦеПИТ) које је вршено у јуну прошле године) свега 41% домаћинстава поседује компјутер, а тек 24,2% лица старијих од 15 година редовно користи интернет. Ови подаци нас, на табе-ли земаља из региона, стављају на претпос-ледње место (испод нас се налази само Ал-банија).

Бројеви су заиста за неверицу и правдају се свим и свачим, пре свега тешком ситуа-цијом у друштву односно ниским стандар-дом (што је свакако и истина), али на питање зашто не користе компјутер и интернет, чак

47% испитаних је одговорило да им то није потребно (знатно мањи проценат је оних који су одговорили да је разлог тај што не знају да користе компјутер, па тек онда долазе на ред они који су одговорили да не могу то себи да приуште). Чиме оп-равдати овај податак и како утицати на свест људи, јер је то свакако неопходно ако скоро половина наше нације сматра да им та „чуда технике“ уопште не требају?

Ако ове податке упоредимо са стањем на нашем факултету, ситуација је свакако боља (истраживање ЦеПИТ-а је генерално показало велику разлику између старијих и млађих лица и руралних и урбаних средина, наравно у ко-рист младих лица и градова), али ипак пос-тоји велики број наших колега који не по-седује ни елементарно знање из основних Majкрософтових програма нити се сналази на интернету. То су млади људи који се шко-лују да би сутра били успешни правници, адвокати, судије и професори, а са факул-тета ће у модерно информатичко друштво изаћи неписмени.

Не бих улазила у причу о квалитету средњошколског образовања код нас и зашто сви већ на факултет нису дошли ком-пјутерски описмењени, али не могу а да се не запитам, зашто је наш факултет један од ретких који нема информатику као обаве-зан предмет на основним студијама? Зар правницима то треба мање него менаџери-ма, професорима енглеског језика или ин-жењерима ратарства и повртарства?

Док се нешто не промени препуштени смо сами себи, а многи студенти као да

уопште нису ни заинтересо-вани да науче или евентуално само размишљају о томе али ништа не предузимају. Инте-ресантно је да су у анкети која је рађена на нашем факултету, они студенти који редовно користе интернет и знају да раде на компјутеру, на питање о увођењу информатике углав-ном одговарали позитивно, док је добар број оних који се не сналазе на компјутеру (на-равно не сви) заокруживао НЕ, уз чест коментар „још нам само то фали!“. На нашем факулте-

ту су се одржавали и курсеви на којима су рађене управо основе: обрада текста у Mајкрософт ворду, рад у Екселу и Интернет експлореру и на те курсеве се пријављивао много мањи број студената од оног броја који би имао потребу за једним оваквим курсом.

Да бисте постали „компјутерски писмени“ потребан је заиста минималан напор, али уз услове да имате жељу да научите и свест да је данас знање из ове области потреба, а не мање значајна, споредна ствар. Довољно је имати редован приступ компјутеру и ин-тернету да би се солидно савладале основе, па они који немају компјутер код куће имају на располагању оне на нашем факултету, у читаоници и информатичкој учионици. А и време је важно, па не треба чекати да завр-шите факултет и тек онда уписати неки скуп курс, кад схватите да сваки оглас за посао има и захтев – обавезно познавање рада на рачунару (где се подразумава: програмски пакет Mс Офис, рад на интернету и елект-ронска пошта).

Јелена Ђукић

Друштво

А Н К Е Т А


1�

Мито и корупцијаОсврт на дешавања

Рак изједа човека, а корупција друштво

Корупција је болест модерног друштва и државе. Корупција је вероватно и пре изједала државу, али садашње стање

посебно je алармантно. Када је реч о Србији, која је у транзицији јако осиромашена и ис-црпљена тешким животом својих грађана, корупција је нешто што државу додатно гура у већу пропаст. Да би се нешто конкретно урадило потребно је најпре променити свест људи о корупцији. Иако знају колико је штетна и забрањена, људи је прихватају као саставни део живота и као нешто што је не-избежно. Да би се урадио и најситнији посао неко се мора подмитити, јер кад људи виде какве све афере потресају нашу земљу, и ко све учествује у таквим милионским аферама, постану равнодушни према свему томе и интересовање за решавање проблема драс-тично опада. У последње време је „разоткри-вено“ неколико „мафија“, стечајна, друмска, царинска, а сада и просветна. Сваку од њих карактерише велика медијска бука неко вре-ме, а после тога ништа. Судски процеси трају јако дуго, а неки уопште и не почињу...

Оно што је узбуркало јавност Србије јесте

тзв. афера „ИНДЕКС“ на Правном факултету у Крагујевцу која је постала позната свима иако је, како кажу студенти тог факултета, дуго била јавна тајна. Колико је ситуација озбиљна потврђује и реакција Грчке. Наиме, та држава је нагласила да неће признавати дипломе са наших факултета док се афера не разоткрије. Оваква реакција би требало да буде добар повод да државни органи учине све што је у њиховој моћи да се овај проблем реши и скине сумња са оних који поштено студирају и раде свој посао. Сама чињеница да је клупко почело да се одмотава улива наду да ће се не-што у овој земљи про-менити. Битно је да овај случај има судски епилог, без обзира на пресуду. Можда се докаже да поједини професори нису криви. Уколико ствари остану на старом и све се кроз месец-

два заборави, јер ће ову аферу вероватно заменити нека друга, онда заиста показујемо колико смо неозбиљна држава.

О корупцији се највише говори у предиз-борним кампањама. Ваљда политичари лак-ше добијају политичке поене ако су довољ-но гласни противници корупције. Оно што би требало да уследи после сваких избора јесте да се са речи пређе на дела.

Корупције има у сваком сегменту нашег друштва. Пустила је корене толико дубоко да је потребна огромна енергија, али и храб-рост кренути у одлучну борбу против ње.

Србија је у великим проблеми-ма, још увек се не зна ни колике су границе наше земље, имамо много обавеза према Хашком трибуналу и све то можда баца у други план проблем корупције. Када се велики државни пробле-ми реше надам се да ће се већа пажња посветити борби против корупције. То је тешко решив проблем. Тешко се открива, још

теже доказује. Али јака, одлучна и искрена борба сигурно ће имати добре резултате. Наравно да Србија није једина земља која

има проблем са корупцијом. Она не зна за државне границе, брзо се шири попут опас-ног вируса, тешко се лечи. Ми нисмо црна рупа на планети и једини које мучи тај про-блем.

Надам се да ће будуће генерције проме-нити ствари набоље и да ће се ценити сва-ки успех до којег се дошло знањем, радом и залагањем, а не преко везе и са подмазаним џепом.

Душко Ћутило

О корупцији се највише говори у предизборним кампањама. Ваљда политичари лакше добијају политичке поене ако су довољно гласни противници корупције. Оно што би требало да уследи после сваких избора, то је да се са речи пређе на дела.

Србија није једина земља која има проблем са корупцијом. Она не зна за државне границе, брзо се шири попут опасног вируса, тешко се лечи. Ми нисмо црна рупа на планети и једини које мучи тај проблем.

Са Чаком нема зезања

Друштво

БИА крши закон?

Повереник за ин-формације Родољуб Шабић, доставио је овогодишњи из-вештај Скупштини Србије. Најлошије оцене је добила Без-бедносно -Инфор -мативна Агенција, док је Министарство унутрашњих послова забележило мали напредак, али занемарљив. Лоше се котира и Министарство за капиталне инвестиције које није поступило ни по једном од шест решења повереника. По речима повереника, БИА је агенција која у потпуности не примењује Закон о доступности информација, и притом је истакао да та државна агенција није сарађивала нити са грађанима који су јој се обраћали, нити са Повереником који је поступао као другостепеним органом. БИА се такође оглушила и о одлуке Врховног суда, а није ни извр-шила законску обавезу предвиђену за све државне органе – објављивање ин-форматора о раду и израду извештаја о примени закона.

На шта се људи углавном жале?Жалбе се, углавном односе на ускраћивање информа-

ција о располагању буџетским и донаторским средстви-ма, међународним и домаћим пројектима, јавним набавкама, легалности поступака из-давања разних дозвола, посебно за градњу објеката, заштити личних слобода и личних и имовинских права, платама, пријему кадрова и броју запослених, заштити здравља људи, животне средине, животиња, одлуке органа гоњења и правосудних органа. Према извештају Повереника, упркос донетим решењи-ма, јавност је остала ускраћена за информације од: -Министарства за капиталне инвестиције око изградње моста код Бешке и жичара на Копаонику-Пројектима у општини Прешево, Бујановац и Медвеђа -Пет највећих инвестиција у Србији и за информације о договору ПТТ “Србија” и нових власника Мобтела - МУП је ускратио информације о чињеничном стању и предузетим мерама по кривичним пријавама Српске радикалне странке и Народног покрета “Отпор” - О поступку поводом смрти новинарке Радославе Даде Вујасиновић није се огласило Окружно јавно тужилаштво у Београду, док “Железнице Србије” ћуте о набавци во-зова из Шведске, а ЈАТ о набавци авиона од компаније Ербас. - Висинама плата директора и накнада за чланове управ-них и надзорних одбора у НИС-у и на аеродрому “Никола Тесла”. Грађани су, поред тога, тражили и информације о финансирању политичких странака, о издвојеним буџет-ским средствима верским заједницама у општини Нови Пазар и Трговиште, о утрошеним средствима за рекла-ме, спецификацији трошкова финансирања програма изградње и подацима о становима Завода за изградњу града Новог Сада, документима са седница органа ло-калне самоуправе приступу појединачним документима органа од интереса за тражиоца информације, као нпр. досијеи БИА за преминулог члана породице, копија до-кумената из катастра непокретности, градјевинске до-кументације, медицинске документације, списа судских предмета. Такође је, како се наводи, приметна и велика заинтересованост за информације које јесу, или би могле бити у вези с реалном и потенцијалном корупцијом.


1�

Бањалука о корупцијиБоравак у главном граду Репуб-

лике Српске био је повод за разговор са деканом бањалуч-

ког Правног факултета, проф. др Ми-лорадом Живановићем о корупцији. Недавна дешавања у Крагујевцу, хапшење професора Правног фа-култета и медијско истицање афере „Индекс“ имају одјек не само у гра-ницама наше земље, већ и ван ње.

Разговор са деканом који је како међу студентима, тако и грађанима Бање Луке цењен и поштован као узоран професор започели смо ко-ментаром збивања у Крагујевцу.

Волела бих да чујем Ваше мишљење о афери „Индекс“ и уопште корупцији, која је разоткривена на овај начин.

Детаљи ове афере ми нису у пот-пуности познати, али сматрам да овај догађај лоше утиче не само на Правни факултет у Крагујевцу, већ на високо образовање уопште. Чињеница је да је статус не само високог, већ и средњег и основног образовања веома лош. Последица тога су, нажалост, негативне појави попут корупције. Наравно да се она мора спречавати, али на овај начин се руши деценијама стицан углед ви-сокообразовних институција. Биће потребно много труда и времена да се тај углед врати, да грађани поно-во стекну поверење.

Сматрате ли да су за овакво стање одговорни медији?

Одговорност за стварање овакве, да тако кажем лоше слике, о систему високог образовања свакако припа-

да медијима, који су аферу „Индекс“ истакли у први план. Мерама и начи-ном на који спроводе медијско исти-цање овог случаја бацили су сумњу и на професоре који за собом имају беспрекорну каријеру и који су се током дугих година рада водили високоморалним начелима. Сенка сумње и подозрења пада и на сту-денте, јер се они који марљиво уче и мукотрпним радом завређују своје оцене и дипломе поистовећују са својим корумпираним колегама.

Сведоци смо да је корупција постала саставни део данашњице. Да ли је и у коликој мери она постојала раније?

Ја заиста не знам откуд корупција у оволикој мери у данашње време. Када сам ја био студент, корупције није било или је макар била изу-зетак. Наши родитељи су заврша-вали факултете, а да нико није био корумпиран.

Шта су, по вашем мишљењу узроци корупције?

Корупција је у бићу човека. Међу-тим, за масовну појаву корупције ве-роватно су одговорне и околности у којима живимо, пре свега сиро-маштво.

Када говоримо о корупцији, неминовно је рећи неколико речи и о спречавању исте. На који начин се може стати на пут овој појави?

Морамо бити свесни да се корупција не може искоренити, али морамо пре-дузети све мере да је сведемо на нај-мањи могући проценат. Ипак, превен-тивне и мере сузбијања не могу бити у потпуности ефикасне уколико имамо професоре који непоштено раде и на факултет долазе да би фалсификова-ли дипломе и продавали испите. Ре-шења би могло бити полагање испита у учионицама где је присутан велики број студената, а можда и видео над-зор, уколико даје резултате.

Да ли на Бањалучком универзитету постоји институција студентског омбудсмана, која је, између осталог, једна од институција које могу допринети у борби против корупције?

За сада ова институција не постоји на нашем Универзитету, већ само на нивоу републике.

Због многобројних обавеза проф. др Милорада Живановића, наш ин-тервју смо привели крају. Након разговора, закључак је следећи: корупција је узела маха у свим сфе-рама живота, а пад нашег друштва можда се најјасније огледа у томе што се ова појава укоренила и у сис-тему образовања. Преостаје нам да се изборимо са корупцијом и радом и знањем вратимо нарушени углед нашим факултетима.

Захваљујем се проф. др Милора-ду Живановићу на гостопримству, свесрдној сарадњи за припремање овог текста и одлазим са жељом да следећом приликом разговарамо о неким ведријим темама.

ИНСПЕКЦИЈА НА ЗАДАТКУУ неформалном разговору са дека-

ном бањалучког Правног факултета дознајемо да инспектори одговорно обављају свој посао, када је реч о афери „Индекс“. Дан пре разговора са проф. др Милорадом Живано-вићем, радници инспекције посети-ли су Факултет у оквиру истраге о корупцији.

СТУДЕНТИ НАПУШТАЈУ ФАКУЛТЕТАларманатан је податак да се са

Правног факултета у Бањалуци испи-ше око 35 студената месечно. Појава великог броја приватног факултета, тако, не само код нас, већ и у нашем окружењу резултира одабиром, чини се, лакшег начина за стицање диплома.

Сузана Нешић

Друштво


1�

БОЈКОТИнститути пркоса

Од кога је почела историја бојкотовања... било чега?

Специфичност људског бића огледа се пре свега у томе што за разлику од осталих

живих бића поседује способност расуђивања и одлучивања. Човек одудара од осталих бића зато што мисли и одлучује, и не води га инстинкт него разум. Захваљујући овој особини човек је себи створио одређени скуп права, која су уско везана за његову личност. Будући да су та права део његове личности, човек је обавезан да их брани било од кога ко покуша да му угрози та иста права. Сва средства и начини одбране му стоје на располагању и он може изабрати било какво средство да би та права одбранио или заштитио. Та средства у себи могу да садрже, односно не садрже извесну дозу физичке силе, а све зависи од ситуације у којој се бранилац налази. Једно од ненасилних и најсигурнијих средстава за заштиту и стицање права представља бојкот, односно тотално оглушавање о туђе одлуке и сугестије. Бојкот је специфичан и по томе што се као борбено средство користи и у политичке, економске и општедруштвене сврхе.

Бојкот као израз јавља се у енглеској штампи током друге половине деветнаестог века, тачније у листу „Тајмс“ новембра месеца 1880. године, као термин за организовано игнорисање туђих одлука. Термин је добио име по енглеском капетану Чарлсу Бојкоту, који је био надзорник на имању енглеских племића од Ерна. У то време у Ирској је био на снази покрет Ирска земљишна лига, који се залагао за побољшање положаја сељаштва у Ирској и смањења дажбина које су сељаци били обавезни да дају. Као човек одан енглеској круни, Бојкот се противио овом покрету и прогонио његове присталице са имања. Овакви његови потези разбеснели су раднике на имању и они су одлучили да се оглушују на Бојкотова наређења. Таква ситуација је приморала Бојкота

да напусти имање и да се врати у Енглеску. Многи би мислили да је то и први случај бојкота, али то није тачно. Први случајеви у којима се помињу елементи бојкота појављују се у осамнаестом и првој половини деветнастог века када су црнци – робови захтевали побољшање свога положаја.

Поред тога што се користи за за-штиту и стицање људских права и слобода, бојкот се користи и за за-штиту тржишта. Прва употреба бој-кота у те сврхе десила се у Америци шездесетих година осамнаестог века, када су тамошњи житељи од-бијали да купују енглеску робу, чија је цена била скупља него у другим британским колонијама, а незадо-вољство је кулминирало „Бостон-ском чајанком“ 16. 12. 1773. године, када су незадовољници упали на бродове „Источноиндијске компа-није“ и побацали сав чај који се на-лазио на бродовима у море. Бојкот је такође пропратна појава „рата“ Пепсија и Кока Коле и других су-парничких фирми, како би задржа-ли или стекли примат у одређеној индустрији. Бојкот којим се тражи-ла заштита тржишта десио се и код нас крајем осамдесетих прошлог века када је настао узајамни бојкот словеначких и хрватских произво-да у Србији и српских производа у Хрватској и Словенији, а слична ситуација се десила и тридесетих година прошлог века у Немачкој, када су бојкотовани предузетници јеврејског порекла. Најчешћа врста бојкота је ипак бојкот на политичкој основи, наиме овај бојкот спроводи држава према држави како би изра-зила негодовање према политици коју бојкотована држава води. Нај-тежи облик овог бојкота су санкције и ембарго, које смо такође осетили на својој кожи.

Политички бојкот може органи-зовати и политичка или етничка заједница у једној земљи, како би спречила одлуку која није повољна по њу, те се тако појављују бојкоти

избора, пописа и референдума, од којих су код нас познати бојкот попи-са из 1991. године од стране албанс-ке мањине, бојкот избора 1997. од стране демократских снага и бојкот референдума за изјашњење о но-вом Уставу Србије 2006. као најсве-жији пример. Уз политички бојкот као пропратне појаве најчешће се појављују бојкот културних и спорт-ских делатности неке земље, као што су бојкоти Олимпијских игара у Монтреалу и Лос Анђелесу од стра-

не комунистичког блока, односно игара у Москви од страна прозапад-ног блока држава.

Бојкот као одбрамбено средство представља један од покушаја чо-века да заштити себе од свакојаких бура и нападача, као и покушај да употребом бојкота остане човек, и што је најважније да остане слобо-дан човек.

Чарлс Бојкот - Отац ненасилног протеста

Култура и уметност


1�

Мудрост и храбростВрлине кроз историју

Једно од најлепших дела домаће књижевности (условно речено) учи нас једној веома битној ствари – како да будемо људи

Његошево дело „Горски вијенац“ од свог настанка заузима место у врху срп-

ске књижевности. Оно представља сведочанство о борби српског на-рода за остварење вековног сна – слободе. Њиме је сачувано вечи-то надахнуће за сваку нову генера-цију која ступа у живот. Свака реч овог дела је порука наде. Наде која нам говори да је добро изнад зла, храброст изнад кукавичлука, муд-рост изнад безумља. Ово дело на јединствен начин спаја прошлост и будућност. У њему се прожимају стара искуства и нова знања. Оно је комплетно захваљујући великој разноврсности ликова. Сваки од њих оставља свој отисак у овој ис-торијској причи. Морамо се освр-нути и на тадашње прилике у Црној Гори, које су у многоме допринеле формирању карактерних црта код српских бораца.

Све околне земље су већ одавно биле окупиране. Отоманска импе-рија се незадрживо кретала носећи све пред собом. Ипак, малена Црна Гора се испречила. И уобичајено тежак живот постао je још тежи. Нестало је игре и разоноде у њихо-вим животима. Уступљено је место борби која је непрестано вођена. Или у самом сукобу или у припре-мама за њега. Или са непријатељeм или са самим собом и својим слабо-стима.

Много мање људство од против-ника морали су надокнадити мно-го већом храброшћу и жељом за победом. Осетили су се позваним за очување свог идентитета, за очу-вање свога имена и вере прадедов-

ске. Српство и светосавље су у пот-пуности прожимали њихова бића. Са њима су се суштински поистове-тили. Одступити од тога значило је одрећи се себе, свога претка и све-га оног што је представљало главну одлику сваког часног човека. Зато владика Данило каже: „Бог вас клео

погани изроди, што ће турска вје-ра међу нама, куда ћете с клетвом прађедовском, су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове који живе доклен сунце грије“.

Били су свесни тежине положаја у којем су се нашли. Али поред све-га веровали су у своју победу, јер то је био праведни ослободилачки рат. Носили су у себи оне речи које је Спартанка предајући штит сину упутила: „Или са њим или на њему“.

Те речи су значиле – или се врати као победник или погини као јунак. Некада су превише повучени тим осећањем желели истог тренутка да заврше борбу – па шта буде.

У тим ситуацијама се посебно ис-тицао прототип јунака–ратника Вук Мићуновић. Његови саборци су

имали најпоштованије мишљење о њему: „Мићуновић и твори и збори, Српкиња га још рађала није од Ко-сова, а ни пријед њега“. На срећу, ту је била и мудрост владике Данила који је знао да умири атмосферу. Сагледавао је све те ситуације из више аспеката. Носио је терет свог народа, осећајући да је одговоран за сваког човека. Он им се обраћа: „Ко на брдо ак’ и мало стоји, више види но онај под брдом. Ја повише нешто од вас видим, то је дала срећа

Цетињски манастир



1�

ал’ несрећа“. Желео је да врати оне који су се окренули Турцима пре-дајући „веру за вечеру, поштење за печење“. Имао је у мислима поруку светог кнеза Лазара: „Земаљско је за малена царство,а небеско увијек

и довијека“. Као и речи мајке Јевро-симе: „Сине Марко, мој очињи виде, боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу“.

Ако се већ називамо људима онда морамо бити и достојни тога, без обзира на место и време. Мес-то и време су пролазни, а човек је

суштина. Човек мора бити изнад времена, јер оно носи у себи и мно-го зла које није вредно људске лич-ности.

Симбол мудрости је и стари игу-ман Стефан који је могао да каже:

„Ја сам прош’о сито и решето“. Он улива самопоуздање народу и главарима, приказујући им својим сликовитим речима шта су праве вредности. Учећи их чојству и ју-наштву које не пролази докле год је овог света. Дубок траг оставља и Вук Мандушић који је јунак љу-бави и сведок да је она прирођена човеку. Сведок да за љубав не пос-тоји време и место, јер њена је веч-ност и цео свет. Несрећа је што се заљубио у снаху бана Милоњића са којим је деветоструко кумовао. „Свијет му се око главе врти“, али не сме погазити кумство. У борби остварује велике успехе, али му Турци уништавају џефердар. То га је потресло. Заборавља и победу због губитка џефердара. Владика Данило га храбри: „У рукама Ман-душића Вука свака пушка биће убојита“.

Захваљујући свим тим предивним примерима који показују сву вели-чину људске личности, успевају да извојевају победу за себе, за своје потомке и за цео истинољубив свет.

То је победа човечанства и свега доброг у њему.

Ово није само борба којом су побеђени Турци. Овом борбом победио је живот, његова радост и смисао. Победио је чо-век. Ова победа припада и теби и мени. Она при-пада свима нама.

Након нас живеће ново поколење – нова будућност. Сачувајмо за њих ову велику победу смисла и радости жи-вота. Смисао и радост живљења су оно што је најпотребније животу како би опстао. Они се остварују само кроз ју-нака који се суочава са проблемом, који мисли на себе и пази на дру-ге. Такав јунак побеђује смрт и ништавило, и води у вечни живот и славу.

Срећко Тепавчевић



1�

Максимилијан Робеспјер (1758 – 1794)

„Да ли је неразумно да људи, у знак мирења за вековне неправде, захтевају освету у једном дану?“

Један од великана славне француске револуције, њених идејних твораца и покретача, уједно је и једна од најконтраверзнијих личности у француској

историји

Револуција као покушај корени-тог мењања друштва и дотада-шњег друштвеног пореткa, да

би успела мора имати костур који je саздан од општеприхватљивих идеја и пре свега да те идеје носе личнос-ти које ће својом појавом оставити дубок траг у човечанству и подстаћи људе и генерације да наставе и сле-де њихово дело. Револуције саме по себи такве су природе да се њихове идеје лако усвајају и примају, али су углавном релативно кратког даха и замиру, недуго после физичке смр-ти њихових твораца и вођа. Ипак, неке револуције се могу у релатив-ном смислу сматрати да су успеле, будући да су неке њихове идеје опс-тале и остале општеприхваћене до дана данашњег. Таквом се сматра и Француска буржоаска револуција, чије су идеје прихваћене у свим де-мократским друштвима као основи људских права и слобода. Ипак, све би то било безначајно да није било људи који су ту револуцију извели и упознали човечанство са њеним идејама. Једна од тих личности је свакако Максимилијан Робеспјер, по многима један од идејних твора-ца и spiritus movens Француске ре-волуције.

РАНИ ЖИВОТМаксимилијан Робеспјер је рођен

6. маја 1758. године у граду Арасу у североисточној провинцији Артоа, у породици локалног адвоката као Максимилијан Франсоа Мари Иси-дор де Робеспјер. Био је првенац, а родитељи су имали поред њега још троје деце, о којима су се после мај-чине смрти и очевог одласка у инос-транство 1767. године бринули деда и тетке по мајчиној линији. Робес-

пјерови корени вуку порекло из Ир-ске одакле су се у 17. веку доселили у Карвин код Араса, а један од ње-гових предака је за изузетне заслуге које је пружио као јавни бележник добио од краља племићку титулу и одатле додатак „де“ презимену Ро-беспјер, који је Максимилијан од-

бацио, будући да је сматрао да га то „де“ понижава и вређа због тога што су се племићке привилегије односи-ле само на тога претка. Године 1770. уз опште препоруке бискупа од Ара-са и залагања мајчиног оца Корнела, угледног трговца, Максимилијан од-лази у Париз на школовање у „Ли-

цеј Луја Великог“ где су му школски другови између осталих, били Ка-миј Демулен и Станислав Фрерон. Током школовања исказивао је ве-лики афинитет према историјама античких држава, а посебно према историји Римске републике и дели-ма браће Грах, Цицерона и Катона,

због чега је међу друговима прозван „Римљанин“. Међутим, иако су и ко-леге и васпитачи очекивали да ће му та дела представљати главну живот-ну преокупацију и основни путоказ, Максимилијан се определио да пос-тане следбеник Жана Жака Русоа, за кога се говорило да даје лош при-

Robespierre, St-Just, Couthonp



�0

мер омладини и да их трује демок-ратијом. Русо је несигурног дечака преобратио у снажну личност, дав-ши му снаге да се супротставља бу-рама и олујама предстојећег време-на, изградивши фигуру неподложну туђим утицајима, која држи до себе и своје части. Од тада па до смрти Робеспјер постаје симбол упорнос-

ти и неподмитљивости, поставши од „Римљанина“ „Неподмитљиви“.

РАЂА СЕ ВОЂАЗавршивши студије права, Робес-

пјер се 1781. године враћа у Арас где је постављен за судију кривич-ног суда до 1788. године када се по-чео бавити адвокатуром, стекавши

завидну репутацију и праксу у пољу кривичног поступка. Године 1783. постаје угледни члан Арашке акаде-мије, а 1784. године од Академије у Мецу добија награду за есеј о томе да ли рођаци осуђених за кривич-но дело требају сносити последице срамоте. Између осталог утицао је на развој културе у његовој околи-

Robespierre



�1

ни, што потврђују чињенице да је био члан неколико друштава која су пропагирала развој културе. Осам-десетих година осамнаестог века, Француска је запала у велику еко-номску кризу и будући да представ-ници највиших сталежа нису донели решење, предлагано је сазивање скупштине сталежа. Робеспјер је учествовао у дискусијама везаним за сазивање скупштине сталежа, где је истицао важност промена у сис-тему за избор сталешке скупштине, сматрајући да скупштина изабрана

по старом систему не представља целокупни француски народ јер су се представници бирали понаособ из сваке провинције, а не тако да цела земља буде једна изборна једи-ница. Дана 5. маја 1789. године скуп-штина је почела са радом, а Робес-пјер је тамо био представник трећег сталежа провинције Артоа. На овом месту он је почео да спроводи у дело Русоове идеје као своју визију, упамћен је као ватрени говорник, а Мирабо је за њега рекао: „Овај мла-дић верује у оно што говори, далеко ће догурати“. Ни сам Мирабо мож-да није веровао да ће његове речи постати пророчанске.

ПАД ЛУЈА XVIРобеспјер у почетку није имао

пуно присталица, али када је при-шао клубу јакобинаца и одласком старих јакобинских вођа, његове идеје су дошле до изражаја. После пада Бастиље и почетком револу-ције 1789. године и проглашења Француске уставном монархијом 1791. године, краљ је делио власт са законодавном скупштином. У

циљу стицања веће популарнос-ти односно ширењем револуције, краљ и жирондинци су повели рат против Аустрије, међутим, јако-бинци окупљени око Робеспјера, Дантона и Мараа иступају против рата, а Париска комуна предвођена Дантоном и Билоом изводе напад на дворац Тиљерије и хапсе краљевску породицу у августу 1792. године. На суђењу краљу и краљици Робеспјер, Дантон и Мара захтевају смртну каз-ну за обоје, сматрајући да су издали земљу и да су одавали аустријским службама војне тајне. Краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета по-губљени су на гиљотини у јануару 1793. године. Неки су сматрали да је то била Робеспјерова освета за сра-моту коју му је краљ приредио као младићу. Наиме при једној посети лицеју где се Робеспјер школовао, Робеспјер, као најбољи ученик имао је част да поздрави краља, али је краљ био незаинтересован и наре-дио је кочијашу да крене, попрскав-ши младог Робеспјера блатом, што му овај никада није заборавио.

РАЗРАЧУНАВАЊЕ СА ПРОТИВНИЦИМА

Углед јакобинаца је све више рас-тао, њихов „тријумвират“ који су чинили Мара, Дантон и Робеспјер, предводили су јаку опозицију коју су називали „монтањари“ зато што су у конвенту заузимали места у га-лерији, док су жирондинци и „бесни“ седели у партеру. Након погубљења краља, монтањари су успели да ос-лабе жирондинце, тако што је један део оптужен за контрареволуцију и побијен. После одстрањења жи-рондинаца и убиства Мараа 1793. године заведен је јакобински терор, а исте године је основан Комитет јавног спаса, који је био задужен за јавну безбедност, а на чијем челу се нашао Робеспјер. У току зиме 1793 – 1794. Робеспјер се обрачунао са хе-бертистима, екстремном фракцијом јакобинаца, и онима који су подржа-вали Дантона, а самога Дантона је због наводне корумпираности пос-лао на гиљотину. Убиство Дантона је изазвало незадовољство у народу, поготово због тога што се Робеспјер наметнуо као тиранин и ималац мо-нопола на доношење одлука у кон-

венту. У лето исте године створенаје урота против њега.

ПАД ДИКТАТУРЕЈула месеца Робеспјер је покренуо

расправу у Конвенту за распуштање Комитета јавног спаса, и за ту при-лику је припремио подужи говор, који су његови противници преки-дали повицима „Доле тиранин“ и „Гуши те Дантонова крв“. За веме заседања конвента 27. јула 1794. у зграду Конвента упао је одред жан-дарма који су ухапсили Робеспјера и његове присталице, а сам Робеспјер је рањен. Са још деветнаест при-сталица погубљен је дан касније и сахрањен у необележеној гробници. Последње сате је провео гледајући у текст Монтањарског устава, рекав-ши свом најближем сараднику Сен Жисту: „Ово је наше дело, ово смо ми.“ Непосредно пред одлазак на гу-билиште у немугућности да се сагне и поправи ципелу, један од присут-них је то учинио уместо њега, на шта је Робеспјер рекао: „Хвала госпо-дине.“ У тадашњој Француској, реч господине се није употребљавала од пада монархије, али то Робеспјер није рекао случајно, јер је тиме хтео да каже да је револуција готова и да се опет враћа монархија, самим тим је предвидео скори долазак Наполе-она Бонапарте и рестаурацију Бур-бонске династије. Неподмитљиви, како су га звале присталице, био је костур ове револуције. Поред поку-шаја да политички преобрази Фран-цуску, он је то покушао и на осталим пољима па је тако уместо хришћанс-тва увео култове бесмртности душе и врховног бића. Био је и хваљен и оспораван, и вођа и побуњеник. Све у свему, био је револуција отелотво-рена у телу човека.

Новак Мандарић

Један од његових предака је за изузетне заслуге које је пружио као јавни бележник добио од краља племићку титулу и одатле додатак „де“ презимену Робеспјер, који је Максимилијан одбацио, будући да је сматрао да га то „де“ понижава и вређа због тога што су се племићке привилегије односиле само на тога претка.

При једној посети лицеју где се Робеспјер школовао, Робеспјер, као најбољи ученик имао је част да поздрави краља, али је краљ био незаинтересован и наредио је кочијашу да крене, попрскавши младог Робеспјера блатом, што му овај никада није заборавио.



��

Песме

Када затвориш врата прошлости,пусти да садашњост добије крила,и дозволи срцу да напокон признашта сам то теби ја некада била. Дозволи да види моје очи,да види поглед који те гутао,пусти да се сети пољубаца,и питај се зашто си себе спутао.

Ја не бих требала да мислим на тебе,јер ме никада и ниси волео, али не могу да те заборавимјер знам колико би тада болело. Зато сам морала да кренем даље,крај тебе не бих љубав схватила, иако сам рекла да бих те чекала, знај да ти се никад не бих вратила.

Марија Димитрић

ПоСлеДња ПеСМа о Теби

Све оно што је судбина о њима писала,

сада је иза ње као исписан стих,

кога ће се она сетити само,

кад опет негде види његов лик.

Питаће се тада где је написан,

Јер време је одавно избрисало све,

Прошлост је одавно сећања однела,

Као бледа сенка он је иза ње.

Заслепљеност је била од свега јача,

имала је повез преко оба ока,

да се одвоји она није знала,

плашила се судбоносног скока.

Више је волела да даље животари,

и опет пусти да други је повреди,

да себе да она се плашила ,

ал’ судбина нови пут одреди.

Посла јој неког ко ће да је чува,

и коме дати љубав није било жао,

неког ко јој је у очи рекао:

“Хвала богу што ми те је дао”


ХВАЛА БОГУ ШТО МИ ТЕ ЈЕ ДАО

ПРЕДАЈАКад на прозорском стаклу једне куће стареветар луди почне роман писати,тад судбине страшне стану у улоге малеи на пркосни страх улица крене мирисати.

Као да ноћи нежних више бити нећенемирна пећ у углу греје душе све,од срца малог хоће да направи веће,ал’ ништа сем пораза се не добија у чудној игри судбине.

Кад на папир бели ставиш живот цели,сабереш и одузмеш нулу добијеш,воли и не тражи кажу људи смелиал’ истину речи спознаш тек кад сам останеш.

Празна соба, осмех вене, сузе сад су поред мене...

Пружам руке небу нек’ ми узме све,дајем душу празну, снове смрвљене,осмех сив без среће, стопе поносне,покидане перле снова, све нек’ носи судба ова...

Гледам Месец млади поклањам му све,промашене приче, тајне рањиве,убојите ситне лажи, усне уснуле;и што немам дајем ноћас за нови живот уз тебе...

Тамара Миладиновић



��

ЦВЕТ

Рађа се из маленог семена,

развија главом из корена,крунише главом

шареном,опојног дивног мириса.

Поносно круну окреће,ка самога срца извору,

лепотом својом покреће,поспани свет на увиру.

Дан сад већ пролази,суморна ноћ ту је,

сунце живота залази,тужан се крај остварује.

Последњи лет при крају је,

његова круна нестаје.Након тога шта остаје?

Тужна прича - сви већ знају је.


ВЕЧИТИ ПУТНИК

Вечити путник путује,да ли се враћа или одлази,то питање одувек ратује,узалуд,одговор не долази.

Напуста некога,кажеш миможда,али рече да враћа се,неко чека и помисли,нисмо сами,видиш и сада сећа се.

Бескрајни пут живот његов је,путује,путује,нешто га води,не посустаје,то стварно годи,вечити путник на стази је.

Дани пролазе,сећање нестаје,ипак,вечити путник на стази је,чујем га,храбар је,не посустаје,последња реч је нема предаје.


ВЕРУЈЕМ

Верујем у овај дан,

верујем у доброту,

верујем у љубав,

верујем у пријатељство,

верујем у истину,

верујем у Бога,

верујем у вредност

човека,

верујем у лепоту живота,

верујем у наду,

верујем, оствариће се.


СУДБИНА

Седео сам на камену и загледан у даљинуу свитање једног дана,пођох некуд путем сана.

Надамном је небо плаво,нит’ почетка,нити краја,његово је царство,за ме тајна несазнајна.

Гордо стојим на земљици,под ногама мојим клечи,бедна ли је земља црна,од ње никад ма ни речи.

Шта да радим,којим путемсад да кренем.Међ’ понором и висиномнећу ваљда ја да венем.




��


Пошто су по факултету почеле да круже разне гласине о условима за заснивање приправничког односа, решили смо да станемо мистерији на пут и да из „прве

руке“ сазнамо све потребне информације.

Портпарол Општинског суда у Новом Саду, Мирјана Марко-вић била је толико љубазна да

и стрпљива да нам до детаља објасни све услове, снабде нас неопходном документацијом и појасни нам како то функционише у пракси. Као при-правник ви треба кроз практични и теоријски рад да стекнете потреб-но знање за полагање правосудног испита и даље самостално вршење правосудних функција. Услови за заснивање приправничког односа су: завршен правни факултет и ис-пуњавање услова за рад у државним органима.

Млади правници се најчешће оп-редељују да врше приправничи стаж у судовима. О пријему канди-дата у приправнички однос одлучује трочлана комисија којом председава председник суда. Првенство имају кандидати који су завршили прав-ни факултет са високом просечном оценом, што значи да то да ли ћете бити примљени зависи од просечне оцене кандидата који су конкуриса-ли када и ви. Конкурс се расписује кад се јаве упражњена места. Судијс-ки приправник прима се у општинс-ки, окружни и трговински суд. Прак-тичан рад врши се распоређивњем судијских приправника по судским одељењима. У општинском суду то су: истражно, кривично, парнично (општа парница и одељење за радне спорове), ванпарнично, извршно и земљишнокњижно одељење. Према правилнику о оријентационим ме-рилима за одређивање потребног броја судија и запослених у опш-тинским и окружним судовима број судских приправника се одређује према броју судија. У општинском

суду на сваке 4 судије долази 1 при-правник, а у окружним судовима, на 5 судија долази 1 приправник.

Практично то изгледа овако: у Оп-штинском суду у Новом Саду ради 70 судија и 11 приправника! Радно вре-ме судијског приправника је од 8-13 часова односно док трају расправе у суду. За време трајања приправ-ничког односа он прима накнаду у износу од 80 % од плате су-дијског сарадника, што из-носи мање од 20.000 дина-ра. Судијски приправниксе прима у однос на 3 године, с тим да после 2 године може полагати правосуд-ни испит. Приправник који је на правосудном испиту оцењен са оценом „поло-жио са одликом“ прима се у радни однос на неодређе-но време у звању судијс-ког сарадника. Хијерархија радних места изгледа овако: приправник, судијски сарадник, судија. Пошто је у пракси скоро потпуно обуставље-на циркулација, односно судије из општинског не прелазе у окружни суд, сарадници на њихова места, чак и после навршеног приправничког стажа тешко ће добити посао сарад-ника - јер нема слободних радних места.

Алтернативе?

Осим у суду, приправнички мо-жете да одрађујете и у адвокатској канцеларији. Траје исто као и у суду 3 године, а после 2 године радног искуства можете полагати правосуд-ни испит. Радно време и износ плате одређује адвокат.

Уколико решите да заснујете при-правнички однос у органима упра-ве, исти ће трајати 5 година, а у пре-дузећу 4 године. У оба случаја након 3 године радног искуства можете полагати правосудни испит.

Уколико не успете да заснујете при-правнички однос ни у једној од наве-дених могућности, можете као дип-ломирани правник бити примљени

у суд на обуку без заснивања радног односа као волонтер. Као волонтер обављате све послове које обавља приправник с разликом што не за-снивате радни однос и према томе не примате плату. Све што је потребно да бисте радили као волонтер у суду је да напишете молбу председнику суда, приложите фотокопију дипло-ме и оставите број телефона.

Многи правници не желе да од-рађују приправнички на другим местима па годинама волонтирају у суду, јер мисле да ће тако лакше бити примљени у приправнички однос. У Општинском суду у Новом Саду се оспособљава за правосудни испит 11 приправника и 60 волон-тера! Након констатовања оваквог стања ствари могу да вам пожелим само пуно среће.

ивана Драгојлов

Желите ли да постанете приправник?

Ко мисли да је факултет тежак - да га питамо кад га заврши


��


Када ћете ако не сада?

Студентски протести у протеклих шест месеци

Када, како, где и због чега се студенти буне?

6. октобар 2006, Вашингтон – Глуви студенти заузели зграду колеџа у Вашин

гтону – У овом случају, фокус про-блема је избор Џејн К. Фернандез, првог глувог председника још од 1988. године. Наиме, многи студен-ти су тврдили да је је Фернандезо-ва, иако рођена глува, била „мејнс-трим“ дете, тојест ишла је у школу са децом која чују, па је језик знакова научила тек са 20 година – тренутно га не говори течно. Такође су пале и оптужбе за расизам, уз изјаве да ве-ома упечатљив кандидат афроаме-ричког порекла није био међу троје финалиста. У овом случају, полиција кампуса је интервенцијом ослобо-дила зграду, наводно уз употребу сузавца.

27. октобар 2006, Нови Сад, Београд – Збрка! – Организова-не протестне шетње у Новом Саду и Београду са захтевом да се изједначе мастер степени са дип-ломираним, као и да се смање шко-ларине. У Новом Саду протество-вало око 200 сту-дената, у Београ-ду око 500.

29. октобар 2006, Лондон – Протести у Лондону због високих школарина – Неколико хиљада лондон-ских студената марширало поред Парламента, кроз Даунинг улицу и завршили на Трафалгар скверу. Де-монстратори се жале на превисо-ке школарине које дискриминишу

социјално угрожене и одбијају сту-денте од факултета – 15.000 студе-ната мање у 2006. години

11. децембар 2006, Техеран – Ирански студенти спалили председника – Студенти престиж-ног иранског универзитета у Техе-рану омели су говор председника Ирана, Махмуда Ахмадинејада. У вербалном обрачуну председника и студе-ната, председник Мах-муд изјавио је да „му је част да гори за идеале нације и у име одбра-не система“. Председ-нички говор је такође ометан петардама. Пар дана раније, из-међу 2.000 и 3.000 сту-дената протествовало је у знак обележавања

дана студената, узвикујући пароле „за слободу и против деспотизма“. Нешто раније група елитних сту-дената Амир Кабира изнели су низ примедби на Владину политичку и економску агенду – „банкрот ин-

дустрије, инфлација, пренос власти, уништавање националног имиџа и поигравање са судбином државе у дипломатским водама“ су само неке од примедби.

8. фебруар 2007, Атина, Солун – Протести академаца у Грчкој – Масовни протести избили су у већим грчким градовима, а у њима

су учествовали како про-фесори тако и студенти. Реформа високог об-разовања, коју је пред-ложила влада је била неприхватљива како за професоре тако и за сту-денте. Полиција је због хиљада демонстраната затворила главне саоб-раћајнице у Атини. У Со-луну, на сличном протес-ту, дошло је до сукоба са полицијом, а употребљен је и сузавац. Накнадно је уследио штрајк универ-

зитетских професора и вишеднев-ни прекид рада академског особља и техничких институција.

12. фебруар 2007, Јејл – Јејл и контрацепција – Петнаестак сту-дената медицине носећи натписе

Лондон протест

Протест Лондон


��


„Саосећајна брига“ протествовало је испред болнице Св. Рафаела, са намером да позове католичке бол-нице широм државе да пруже бољу негу жртвама силовања. Такође, студенти су покушали да наговесте људима потребу доношења „конт-рацептивног закона за хитне слу-чајеве“ и пропагирали неопходност превентивног давања контрацеп-тивних пилула женским жртвама силовања. Према изјавама органи-затора, протест је пре свега симбо-личан, а црква је заузела став да су предложене мере противне њеним теолошким учењима и да их неће примењивати.

15.фебруар2007, Висконсин – Студенти против ЦИАе – Нешто више од 50 студената Универзитета у Висконсину скупили су се у знак осуђивања Централне Обавештај-не Службе која је те вечери држа-ла „вече едукације и регрутације“ у Северној Сали на Боскхорн Хилу. Студенти су на овај начин покушали да скрену пажњу на злоупотребу и нарушавање људских права која је ЦИА починила или намерава да почини. Алфред МекКој, професор Универзитета, напоменуо је овом

приликом да је ЦИА од председнич-ке администрације само у току 2002. године добила упутства за 10 нових начина тортуре употребом воде, тојест симулирањем дављења.

15. фебруар 2007, Ко-лумбија – Антиратни студентски протести – Студенти Универзите-та Колумбија напустили су предавања и кренули у марш у знак протеста рату у Ираку. Колумбијс-ка Антиратна Коали-ција назвала је протест „штрајком“ и позвала професоре да или „отка-

жу наставу или да не кажњавају сту-денте“. Група је тражила полицијску дозволу за окупљање око 200 људи, али је се појавило преко 600. Многи студенти су подржали „штрајк“, мада су се многи питали и која је тачно мотивација овог „штрајка“.

6. март 2007, Џабалалабад – Студенти у Афганистану протествују – Око 1000 студената у источноаф-ганистанском граду Џалалабаду се скупило са захтевима за повлачење страних трупа након масакра гото-во 20 цивила. Студенти су углавном

извикивали пароле против „окупа-ционих снага“ и председника Буша. Неколико стотина полицајаца спре-чило је студенте у намери да умар-ширају у центар града. У протестном

писму, студенти су захтевали да се војници који су извршили убијање око десетак цивила и ранили нешто више од двадесет, изведу пред суд.

9. март 2007, Атина, Солун – Суко-би полиције и студената – Најмање 61 особа ухапшена због учешћа у немирима током студентских про-теста на Дан Жена. Насиље је из-било у Атини, где је више од 20.000 студената протествовало док је парламент гласао о реформама и високом образовању. Нереди су та-кође забележени и у Солуну, другом по величини граду у Грчкој. Демонс-транти у Солуну су употребљавали и Молотовљеве коктеле на полицију која је узвратила сузавцем. Демонс-транти су се касније забарикадира-ли у универзитетску зграду близу центра града.

9.март 2007, Београд – Архитекте у штрајку – Студенти Архи-тектонског факултета у Београду су незадовољни условима студирања започели штрајк и спречавају наста-ву. Углавном студенти прве и друге

Јејл

��


године изнели су захтев да се цена школарина за самофинансирајуће студенте смањи са 240.000 динара, што је еквивалент 12 просечних го-дишњих плата, на 12 минималних годишњих плата, као и да се свим самофинансирајућим студентима који положе све испите из текуће године студија омогући прелазак на буџетско финансирање. Такође су изнети захтеви и да се дефинишу услови мас-тер студија. Студенти су изјавили да су били принуђени на протест, јер је управа факулте-та игнорисала њихове захтеве. Студентски захтеви су испуњени након седам дана.

16. март 2007, Београд – Прекинута настава на Филозофском – Настава на Фи-лозофском факултету у Београду обустављена је због блокаде те установе око ус-лова и школарина. Након протеста на Архитектонском факултету, део студената Филозофског факултета је блокирао факултет, захтевајући да сви студенти прве године који стекну 60 бодова добију буџетски статус. Међу захтевима су и јасни критеријуми за утврђивање школа-рине, смањење школарине и оста-

лих накнада за 50 посто и изједна-чење са дипломом мастера. Такође се тражи и спровођење истраге о корупцији, као и достављање из-вештаја о финансијском пословању факултета. Ректор БУ Бранко Кова-чевић је изјавио да људи који про-тествују нису артикулисали своје захтеве преко „студента продекана, студентског парламента, њихових

представника у ННВ или преко сту-дента проректора“. Студентима су се у протестима прикључили и чла-нови Анархо-синдикалистичке ини-цијативе (АСИ).

29. март 2007, Техеран – Политички протест – Група студената у Техерану окупила се испред бри-танске амбасаде захтевајући да се казне војници који су заробљени

док су наводно ушли у иранске територијалне воде. Студенти су прили-ком протеста инсистира-ли на прекиду трговинс-ких и политичких веза са Великом Британијом.

4. Април/мај 2007, Београд – Протестна шетња - Током седни-це Сената Универзитета студенти Архитектон-ског, Филолошког, Фи-лозофског и Факултета ликовних уметности, који су протестовали у центру града, предали су захтеве члановима Се-ната. Неколико стотина студената у протесту су шетали централним ули-цама Београда до зграде Владе Србије, а затим и до зграде Ректората БУ.

Студенти су тражили смањење шко-ларина за 50 одсто, изједначавање звања дипломирани са звањем мас-тер, као и омогућавање преласка на финансирање из буџета свим сту-дентима који испуне испитне оба-везе, односно остваре 60 бодова. Такође је захтевано и да Београдски универзитет поступи по Закону о ви-соком образовању, на основу којег

је дужан да донесе општи акт којим ће се утврдити мерила за утврђи-вање висине школарине. Ректор Београдског универзитета проко-ментарисао је да студенти не треба да траже права на улици, већ преко својих представника у студентским парламентима, који сада први пут постоје на свим факултетима.


Фрка у Новом Саду



��


Пропуштене шансе домаћег туризма

Хостели у Новом СадуЈедна од ствари које су у ставци „обавезно“ за сваки град који претендује на

присуство младих су омладински хостели

Млади, или они који се још увек осећају тако, а који су у потрази за оваквом врстом

авантуре или јефтиноће коју може понудити једино смештај у хостелу, у нашој земљи би се прилично на-мучили. Наиме, оваква врста услу-га код нас је у недостатку, а овакви смештајни објекти су малобројни, и то су углавном адаптирани средњо-школски и студентски домови.

Конкретно, уколико се данас у Новом Саду одлучите за подухват ноћења у хостелу, можете се обрати-ти једном једином. „Бранково коло“ је дом ученика средњих школа, који је пре пет година добио лиценцу и од тада званично ради као хостел. Период у коме можете користити услуге овог хостела јесте искључи-во школски распуст, пре свега зим-ски и летњи. Тада овај смештајни објекат посећују групе студената, тј. омладине из свих крајева света. Смештајни капацитет је 430 места, на располагању су 2,3,4-оро кревет-не собе, које су простране и чисте.

Цене зависе од врсте услуга и броја посетилаца. За групу преко 30 људи ноћење стаје 11 евра (са ПДВ-ом и боравишном таксом). Појединци могу бити примљени само уз групе. Уколико се определите за ноћење са свим оброцима (доручак, ручак, вечера), дан ће коштати 16 евра. Најчешћи посетиоци су групе које овде одржавају разне семинаре, стога у оквиру овог хостела постоји

и сала за семинаре чији је капацитет 60 људи. Хостел нуди и кафић, клуб салон (за око 60 људи) са деведеом и телевизором, интернет салу, биб-лиотеку и теретану. При лепом вре-мену можете се служити и малим теренима за баскет и одбојку, као и летњом баштом. Локација је изузет-но приступачна, те сте врло близу центра, али и Дунавског кеја.

О квалитету смештаја овог хосте-ла говоре и подаци да га је пре три године, само у летњем периоду, по-сетило више од 800 страних гостију који су овде провели од једног до десет ноћења.

Уколико имате намеру да себи овде обезбедите смештај за време Егзит фестивала, боље да то учини-те што пре, јер је на адресу „Бран-ковог кола“ већ од Нове године стигло преко 200 резервација. Сва места за то време закупљују Сло-венци, тако да они одређују и цене, па је ноћење несто скупље и стаје 20 евра.

Особље хостела истиче и да је у дворишту дома у плану изградња самосталног објекта, са 25 распо-ложивих места, који би могао ради-ти целе године, чиме би се решио један од основних проблема. Пла-нира се и изградња спортске хале у близини, као и проширење пос-тојећег објекта још једним спратом. Тренутно, ово је званично један од бољих хостела по квалитету услуга у овом делу Европе, о чему сведочи између осталог и висока посеће-ност њиховог сајта, али и смештајни капацитети који у датом периоду раде пуном паром.

Монополисти?Овај хостел тренутно нема конку-

ренцију, што не значи да је ускоро неће добити.

Наиме, недавно основана УНЕС-ЦО Катедра за предузетништво Уни-верзитета у Новом Саду, на чијем челу је проф. др Фуада Станковић, у оквиру промоције студентских пројеката представила је и пројекат изградње првог омладинског хосте-ла у Новом Саду. Аутори су студенти Факултета техничких наука, Бојан Јунг и Дејан Иконов. Ова два перс-пективна студента свој рад су први пут представили у оквиру такми-чења технолошких иновација 2005. године. Идеја за пројектовањем хос-тела потекла је још за време треће

У случају да смештај платите унапред


��


године студија, када су, како кажу, пуно путовали и упознали светске хостеле. Пошто и нашу земљу по-сећују бројни страни студенти, же-лели су да и они код нас имају сли-чан избор у погледу смештаја тог

типа, којих наша земља готово да и нема. Првенствено је рађен бизнис план, а потом су пронашли и архи-текту који је урадио свој део посла.

О успешности њиховог пројекта говоре и учешће на бројним светски признатим сајмовима, на којима су били итекако запажени. Већ 2006. у Минхену, ЕКСПО РИЛ - највећи свет-ски сајам инвестиција и некретнина где су учествовали на штанду ВИП-а. Затим се са градом појављују на сај-му инвестиција и туризма у Новом Саду. Били су и на сајму Медитоур у Анталији, као и на сајму у Лондону. Пројекат је представљен привред-ницима у Милану, и на туристичкој берзи у Бечу.

Ово је идејни пројекат, тј. претп-ројекат који чека своју реализацију након проналаска спонзора. Проје-кат је рађен две године, а са њим се можете упознати путем сајта, бро-шура а постоји и 3Д визуелизација објекта. Оно на шта аутори стављају акценат јесте да ће то бити првенс-твено омладински центар чији је циљ привлачење, задржавање и активирање младих, што говори о његовој јединствености.

Осим опуштене атмосфере, кому-никације и дружења младих, али и осталих који слично мисле и слич-но се осећају, овај хостел ће нудити собе са од два до дванаест лежаја, јер је како кажу, сврха хостела из-

н а ј м љ и в а њ е самих лежаја, а да се при том не плати пуна цена собе. Укупни капаци-тет је 124 мес-та, а просечна цена ноћења са доручком је 12 евра. Инфраструктура је прила-гођена особама са инвалидитетом. Пројекат у оквиру хостела пред-виђа пре свега конференцијску салу у којој ће се одржавати семи-нари и друге активности младих на којима се потенцира, затим кафић, инфо-центар (који ће давати по-датке, не само о хостелу, него и о целокупним дешавањима у граду), бесплатан приступ интернету, кан-тину, мењачницу, рент-а-бике, собу за одмор (тв,двд), и на све то, могућ-ност плаћања кредитним картица-ма. Наравно, све је то још увек само у плану, па су те ситније ствари под-ложне променама, у зависности од жеље будућег инвеститора. Иако се хостели не сврставају у категорије, постоји оцена квалитета у оквиру

три нивоа, а резултат овог пројекта био би сврстан у највиши.

Није све као у филмуОвај смештајни објект би одмах по

изградњи ушао у IYHF асоцијацију (International Youth Hostel Federation) која је највећа у свету тог типа. Про-шао би њихову обуку и аутоматски ушао у њихов систем квалитета, што је ауторима потврђено. За реализацију овог пројекта, на основу статистич-ких, али и свих других потребних по-датака, Бојан Јунг и Дејан Иконов из-нели су да је потребно тачно 1.638.157 евра, а инвестиција би била враћена у року од 8 година званично, мада су они убеђени, из оправданих разлога, да би рок могао бити много краћи.

Аутори имају за циљ стварање мре-

же хостела који би били идентични, колико је то могуће, а на територији целе Србије, пре свега у већим градо-вима. Тиме би се радило на развоју и приступачности омладинског туриз-ма код нас, чиме би наша земља ишла у корак са другим европским и светс-ким земљама.

У сваком случају, оваква врста сме-штаја код нас недостаје. Не постоји задовољење основних потреба љу-битеља хостелинга, па ни у граду дру-гом по величини у земљи, са 300.000 становника и фестивалом као сто је Егзит. Дакле, омогућити изградњу нових објеката, улагати у постојеће, сагледавати последице, а након од-ређеног времена резултати ће већ гoворити сами за себе...

Соња Жугић

У случају да не платите смештај

Уобичајени унутрашњи изглед вишекреветне собе


�0


Град препун различитости

Мулти-култиЈедна од првих асоцијација на Нови Сад и Војводину уопште је шаренило култура,

обичаја, људи, па и - језика

Током историје су нам познати примери да су поједини језици нестајали из употребе,

други су временом настајали, а поједини, као што је хебрејски језик, су готово замрли да би након неког времена дошло до њихове свеукупне обнове и примене. Дакле, можемо приметити да у овом погледу на нашој планети постоји велика разноврсност и шаренило.То обележје прати и многе друге појаве и одлике човечанства, тако да уколико бисмо правили заставу наше планете онда би она морала да буде ишарана свим бојама да би осликала свe богатство контраста.

Планета Земља или шарена планета

Човек је по својој природи биће које се интересује, истражује и учи. Он жели да се упозна са наслеђем и достигнућима других народа. Да би то успео треба да зна језик њиховог изражавања. С обзиром на њихов број то није увек могуће. Решење је пронађено у установљавању интер-комуникативних језика, који постају заједнички за све људе. Најзначај-нији од њих су: енглески, францус-ки, немачки, руски, шпански језик... Њихово познавање олакшава сти-цање знања, размену искустава, ши-рење пријатељстава... Нестају мно-ге баријере и отварају се невиђене могућности. Све зависи од ваших амбиција, рада и спремности на одрицања. Можете постати светски признати стручњак у области пра-ва, економије, медицине или знаме-нити историчар, биолог, психолог... Дакле, свет вас чека, крените одмах и не оклевајте. Можда једног дана будемо писали и о вама. Да бисмо вам помогли у вашим намерама обишли смо нека места у нашем граду која могу бити од значајне помоћи. Пре свега на располагању вам је велики број школа страних језика, које су сличног предмета и начина рада, али различитог нивоа стручности и цене. Више о свему ћете врло лако сазнати, само крени-

те у шетњу кроз неколико градских улица. Поред тога постоји и нешто што вам је сигурно мање познато, а то су културни центри и друштва за изучавање језика и културе.

Нови Сад је свет!У Новом Саду, поред осталих

постоје: „AMERICAN CORNER“ – Амерички

кутак,„CENTRE CULTUREL FRANCAIS“

– Француски културни центар,“ОБЩЕСТВО СЕРБСКОРУССКОЙ

ДРУЖБЫ” – Друштво српско-рус-ког пријатељства.

Амерички кутак постоји већ две године као заједнички пројекат Кул-турног центра Новог Сада и амба-саде САД-а. Амбасада уређује про-грам и обезбеђује материјал. Ова установа највише функционише као библиотека и медијатека, посе-дује значајан број дела и тај фонд се стално увећава. Можете пронаћи литературу за припрему признатих диплома из енглеског језика, као и за друге области: право, економију, уметност... Обезбеђена је дневна, недељна и месечна штампа на ен-глеском језику, која вам је на рас-полагању. Часови конверзације се одвијају понедељком од пола седам увече за младе, а средом у исто вре-ме за одрасле. Од марта месеца по-чела је и радионица новинарства. Једном месечно пуштају се филмо-ви, без превода на српски језик и након тога се врши конверзација и дискутује се о актуелној тематици.

Периодично се одржавају одређе-на предавања, где учествују про-фесори америчких универзитета и друге интересантне личности. Аме-рички кутак има око хиљаду и петс-то чланова. Чланство је бесплатно и сви програми су бесплатни. За учлањење су потребни само лична карта и фотографија.

Француски културни центар је основан од стране амбасаде Ре-публике Француске. Њихова де-латност је уопштено усмерена на културу и франкофонију. Поседују добро опремљену медијатеку са значајним књижевним насловима и колекцијом култних филмова. Оп-ремљени су дневним, недељним и месечним издањима штампе. Пос-тоји изложбени простор где се сва-ког месеца поставља нова изложба. Одржавају се курсеви француског језика. Настава се одржава два пута недељно у трајању од по деведесет минута. Један час држи професор француског језика, а други предавач коме је француски матерњи језик.

У самом Културном центру се два пута годишње одржава полагање за DELF и DALF, званичне дипломе Ре-публике Француске.

По речима људи из Француског културног центра, он је оаза фран-цуског језика и културе.

Друштво српско-руског прија-тељства усмерено је на очување и неговање пријатељства и културе наших народа. Ово друштво орга-низује гостовања руских уметника и уметничких ансамбала. Организује посете Русији и летње програме, као и учење језика.

Дакле, мислимо да смо вас заин-тересовали и пробудили ваше жеље за новим знањима. Крените и све ће бити лакше а и много интересан-тније. Дружите се, упознајте нове људе, стекните нова знања. Обога-тите вашу општу културу и научите нове језике. Можда ћете баш ви сут-ра постати инспирација некоме да и он оплемени своју личност.

Срђан Радовић

Лале у Америчком ћошету


�1


Бесплатно за студентарију!АРМУНС и Факултет спорта и физичког васпитања

Још једном подсећамо на могућности које нуди Новосадски универзитет својим студентима

У случају да сте студент Новосадског уни-верзитета (дакле, и

Правног факултета у Новом Саду), пружа вам се прили-ка да искористите одређе-не бенефиције намењене управо студентима. Наиме, као што је познато већини новосадских студената, Ака- демска рачунарска мрежа универзитета у Новом Саду (АРМУНС) пружа вам могућ-ност да, уколико имате рачу-нар и телефонску линију, ко-ристите интернет путем ове мреже – бесплатно. Наравно, плаћате телефонске импулсе (по цени локалног позива). Да бисте искористили ову могућност потребно је да одете у просторије АРМУНС-а (на службени улаз ФТН-а, окренут ка улазу на Правни факултет) и да попуните потреб-не обрасце. Уз ове обрасце биће вам потребна и сагласност било ког вашег професора (на обрасцу). Такође, на овај начин добићете и академ-ску електронску адресу korisnič[email protected]! За оне који ипак мисле да је корисније да своје сло-бодно време искористе у оквиру спортско-рекреа-тивних активности, Уни-верзитет је по први пут ове године, у сарадњи са Покрајинским секре-таријатом за омладину и спорт и Факултетом спорта и физичког васпитања, ор-

ганизовао факултативне спортске програме. Многи од ових програ-ма прилагођени су и студентима са инвалидитетом. Ови програми

обухватају вежбе на тлу са акроба-тиком, веслање, друштвене плесо-ве, хигијенско-дијетеско-енергет-ски програм, карате, корективну

гимнастику, кошарку, кошар-ку у колицима, одбојку, се-дећу одбојку, планинарење, плес шоу денс, пливање, сто-ни тенис, теретану, фитнес као и џудо и самоодбрану. Више информација можете добити у Центру за спорт, др Васе Савића 3 (код Ђачког иг-ралишта) или на сајту www.sport.ns.ac.yu. Интересовање за ове активности је већ изу-зетно велико и формиране су листе чекања за већину програма!



��


Размена информација међу студентима Правног

Студентски правни форумДалеко вам је факултет? Треба вам књига, белешке, мишљење старијег колеге?

Опседају вас колегинице због ваше памети и лепоте? Е па, нашли смо решење за вас!

У свету, компјутере и могућ-ности интернета користи много људи, у великом броју и студенти. Било да се ради

о информацијама о самом факулте-ту, о информацијама потребним за семинарски рад, па до забаве, ин-тернет је непресушан извор.

Више пута вам се сигурно десило да нисте могли да нађете неке од-говоре у вези са факултетом и нис-те имали кога да питате. Можда не живите у Новом Саду и нисте мог-ли да свратите до факултета. Или сте једноставно лењи, и нисте желели да напустите топли дом...

Сигурно сте се бар једном суочили са питањима: када ће почети пријава испита, до кад трају испитни рокови и да ли су се промениле цене испита. Правни Факултет има своју презентацију на нету, али нажалост није ниш-та више од презентације... Не пружа довољно обавештења, а често је и неажурна.

За сва ова питања, међу-тим, а и за многа друга, мо-жете наћи одговоре на Прав-ном форуму.

Саговорница ми је била Мирјана, апсолвент на Правном факултету у Новом Саду, која је уз помоћ адми-нистратора информатичке струке, увидела потребу за једним оваквим форумом – модерне комуникацио-не везе међу студентима.

Циљ оснивања и пуштања у рад форума је првенствено био инспи-рисан потребама студената пра-ва. Увидећи да студенти који нису обавезни да долазе редовно на

факултет, (укључујући и апсолвен-те), Мирјана је сматрала да је веома потребно овакво место њиховог сусрета - где студенти размењују искуства, савете око полагања ис-пита, одласка на вежбе, размене потребне литературе, испитних пи-тања и где се редовно ажурирају сва обавештења везана за испитне рокове, предавања.

Форум је иначе пуштен у рад про-шле године. Конципиран је тако да обухвати теме које су битне сту-

дентима права, информације су распоређене по годинама студија, постављени су линкови ка факулте-тима, правосудним органима, а на-равно остављено је места и забави и дружењу…

Посећеност форума је свакоднев-но у порасту, а број регистрованих корисника све већи. У моменту пи-сања овог текста, форум има 386 корисника, а чланака више од 9500.

Наравно, прикупљање овако ве-ликог броја заинтересованих, изис-

ковало је веома велике напоре, али је било вредно труда. Објављен је чланак у часопису „24 сата“, где је споменут форум, Правни факултет и Инфостуд га је уврстио међу своје линкове, а наравно био је потребан и одређен временски период да се за форум сазна...

Мирјана је истакла да је форум студената Правног факултета мес-то сусрета студената права, да је то одличан начин да студенти раз-мењују информације, причају о

актуелностима на факулте-ту, износе своје критике… Комуникација није срочена само на студенте права, у размени питања и искуста-ва могу учествовати сви по-сетиоци.

Нажалост, из Новог Сада је број регистрова-них мали (највише их је из Београда), и овај текст служи баш томе да сазнате о овој могућности и да је искористите.Адреса Прав-ног форума је: http://www.phpbbser ver.com/pravni/index.php?mforum=pravni, линк ка Правном форуму

можете наћи и на страници Прав-ног факултета (http://www.pravni.ns.ac.yu - под менијем Линкови).

Као што је моја саговорница рек-ла урадили су праву ствар кад су створили веома користан кутак за студенте права! Ми им желимо и даље успешан рад и још више ко-рисника! А ви укуцајте ову адресу и погледајте обавештења са новосад-ског факултета, и овог тренутка је у току веома занимљива полемика...

Миклош Силађи


��


У суботу 24. фебруара 2007, са по-четком у 11.30 часова, у Окруж-ном суду у Београду, у органи-

зацији удружења „Млади правници Србије“ одржано је Philip C. Jessup Moot Court такмичење, односно национална рунда традиционал-ног такмичења правних факултета у симулацији суђења пред Међуна-родним судом правде у Хагу. Сложе-ност извора Међународног јавног права и комплексност процедуре пред Судом чине да ово такмичење по својом квалитету и полувековној традицији нема преседана у целом правном свету.

Ове године на националном такмичењу поред нашег факул-тета учествовали су и Правни фа-култет универзитета у Београду и приватни правни факултет Унион. Организација такмичења без стра-них организатора, како је то било претходних година, показала је зна-чајне слабости, нарочито у погледу непристрасности. Тим нашег факул-тета нашао се на другом месту, док је приватни правни факултет Унион из Београда заузео прво, а треће место је припало Правном факулте-ту универзитета у Београду.

Чланови овогодишњег Jessup тима били су: Маријана Алавук, Да-мир Растовић, Сандра Јосић, Андреј Калмар и Стефан Самарџић, сви сту-денти четврте године студија опш-тег смера на нашем факултету.

Philip C. Jessup Moot Court Com-petition

Филип Џесап, Њујорчанин рођењем, био је истакнути аме-рички правник и дипломата. Раних шездесетих година прошлог века делегиран је за судију Међународ-ног суда правде у Хагу. Традиција такмичења које носи име Philip C. Jessup, дуга је 48 година, и такми-чење се у потпуности одвија на ен-глеском језику.

Претходне четири године, колико такмичење и постоји код нас, наш тим је био апсолутни победник. Први пут наш тим је однео побе-ду 2003. године, када је такмичење имало регионални карактер. На-редне три године наш тим је био победник на националном нивоу и представљао нашу државу у свет-ском финалу у Вашингтону. Тим нашег факултета имао је изузетно запажене резултате на светском ни-воу. Међу више од 100 правних фа-култета из целог света прошле годи-не у финалу у Вашингтону, наш тим, вођен асистентом Бојаном Тубићем, заузео је 31. место.

мр Бојан Тубић, тренер тима: „Припреме за такмичење трајале су од октобра до 24. фебруара. Сту-денти који су се пријавили за так-мичење положили су Међународно јавно право са највишим оценама и течно су говорили енглески језик. Сви су показали изузетну мотивиса-ност за рад и напредовали су током припрема, како у погледу позна-вања међународног права, тако и у

погледу све сигурнијег владања ен-глеским језиком. Најтежи део при-према било је писање поднесака, коме је претходио дуготрајни про-цес истраживања основних и до-датних материјала. Такмичари су и овај посао одлично урадили, што се може видети по томе што наши пи-сани поднесци нису имали грешака које се санкционишу по правилима такмичења. Поднеске су прегледа-ле стране судије у САД-у.“

Након тога припреме су се састоја-ле у пробама за усмена излагања у којима су Jessup тиму осим профе-сорице Ђајић, професора Етинског и асистента Тубића, несебично по-магали још неки професори и учес-ници из претходних година, Бошко Каћански, Миљан Мимић и други.

Маријана Алавук: „Кажу да онај ко губи има право и да се љути и баш из тог разлога желим да нагла-сим да моје мишљење поводом ово-годишњег Jessup такмичења заиста није испровоцирано поразом на-шег тима, вец начином на који смо изгубили! Jessup тим нашег факул-тета је приступио овом такмичењу одговорно и озбиљно. Припреме су подразумевале много уложеног времена, труда и енергије и сама чињеница да квалитет на такми-чењу није био основни критеријум за избор победника, не умањује значај знања које смо стекли током ових припрема.

Победа Унион факултета је најбла-же речено била исфорсирана. Резул-

Нокаутирали смо их……а добили нас на поене…

JESSUP 2007 – пораз, превара – или нешто треће?


��


тат у победама у усменим рундама био је изједначен, тако да су одлу-чујуће биле, у погледу објективнос-ти спорне, оцене судија поводом писаног дела. Оваквој победи Уни-он факултета свакако је допринео и велики број „струковно заинтере-сованих“ професора који су прати-ли њихов тим на самом такмичењу. Повод за присуство тако великог броја професора не желим да ко-ментаришем, но директно кршење правила такмичења представљала је директна комуникација између такмичара и професора Унион фа-култета током трајања самих рунди, коју наводно судије нису уочиле.

На крају, могу само да закључим да су припреме нашег тима за Jess-up такмичење биле на неупоредиво озбиљнијем и одговорнијем нивоу него сама организација такмичења и да се још једном захвалим свим професорима и студентима који су нам помогли током ових припрема. Тиму Унион факултета смо поже-лели срећу у Вашингтону, јер ипак они тамо, заслужено или не, пред-стављају нашу земљу!”

Дамир Растовић: „Такмичење је било врло неизвесно. Задовољан сам пласманом нашег тима, као и свим оним што смо научили про-теклих месеци, а све захваљујући проф. Сањи Ђајић, асистенту Бојану Тубићу, апсолвенту Бошку Каћанс-ком и осталим члановима прошло-годишњих Jessup тимова који су нам помагали у припремама. Једи-на ствар која није била регуларна у целој причи јесте чињеница да је један од судија који је оцењивао писане поднеске, господин Спиди Рајс, уједно и предавач на Правном факултету Унион... На крају се ис-поставило да су бодови из писаних поднесака одлучили коначног по-бедника. У сваком случају, мислим да ће тим Униона направити добар резултат у Вашингтону и желим им онолико среће колико бих пожелео

и нама самима у случају да ми па-кујемо кофере за Вашингтон ових дана…“

Сандра Јосић: „Сматрам да је учествовање на Jessup такмичењу добро и корисно искуство. Пружа вам се могућност да се упознате са радом најважније судске инстанце на свету и да на један конструкти-ван начин употпуните своје знање из међународног јавног права и примените га у конкретном случају. Поред тога, ово је идеална прилика да унапредите знање енглеског је-зика и употпуните га стручним прав-ничким треминима. Кроз припреме користили смо другачији метод учења, који се ретко употребљава током редовних студија. Наиме, до потребних сазнања долазили смо комбинацијом многобројних изво-

ра различитог ауторитета, од књи-га до бројних текстова у писаном и електронском облику. Без обзира на резултат овогодишњег такми-чења, сматрам да смо много више добили него изгубили и спремна сам да следеће године поновим све. Желела бих овим путем да се захва-лим проф. Сањи Ђајић, асистенту мр Бојану Тубићу и другим професори-

ма, као и свим бившим учесницима Jessup такмичења који су нам заис-та пуно помогли.“

Андреј Калмар: „Сви понављају да нема одустајања, јер је Јеssup тимски рад а тим се не сме изневе-рити! Тако упозорени почињемо са радом, и заиста нас већ на са-мом почетку очекује изнанађење. Само чињенично стање фиктивног случаја заузима преко 40 куцаних страна текста. После пар уводних састанака, размене првих идеја, правимо скицу даљег рада, рас-поделу задатака, и онда прави рад почиње. На интернету се спроводе вишечасовне претраге, читају се на стотине страница књига, чланака, конвенција и пресуда (све на енг-леском, наравно) у потрази за од-говарајућом аргументацијом. Како организатор такмичења поставља веома строге услове за формат под-несака, од фонта и величине слова до правила о цитирању и броју речи, последње провере текста одузимају много времена, тако да око Нове го-дине на факултету проводимо и до 12 сати дневно. Сада треба савла-дати све формалности обавезне при обраћању Међународном суду правде, треба прочитати против-ничке меморијале, спремити про-тиваргументе, наставити са истра-живањем… Рад непрекидно траје све до 24. фебруара када крећемо у Београд на националну рунду такмичења. Прве рунде почињу око 14 часова, пошто је почетна нервоза превазиђена, све пролази у најбољем реду. Добро баратамо аргументима и успевамо да одгово-римо на сва питања постављена од

Овогодишњи случај тицао се придруживању једне неразвијене земље развијеној Унији. Услови за придруживање постављени од стране Уније захтевали су низ мера чијим спровођењем је неразвијена земља дошла у још тежи положај. Иако су услови за приступ испуњени Унија је одбила да их прими у чланство, због наводног кршења људских права. Неразвијена земља као тужилац у овом случају тужи Унију да је била дужна примити их након испуњења постављених услова. Власти неразвијене земље одлучују да зауставе извоз капитала из својих фабрика које су купили власници из Уније. Унија тврди да је тиме учињена незаконита експропријација имовине њених држављана. Представник Уније у неразвијеној земљи оптужен је да је учинио одређена кривична дела, због чега су га власти ухапсиле. На основу овога Унија, као тужена страна, сматрала је да су тиме повређени дипломатски имунитети њених представника.


��


стране судија (професори и колеге који су нам помагали у припреми су били знатно строжи!) И, питате се да ли је вредело труда? Кроз рад на Jessup такмичењу стиче се непро-цењиво искуство, много интимније познавање међународног права и рада Међународног суда правде, а остварује се и велик напредак у ко-ришћењу енглеског језика. Наравно да је вредело, и да могу опет бирати да ли да учествујем на такмичењу изабрао бих исто. И хоћу. У октобру ове године почиње нова сезона так-мичења, и сви су наравно позвани да учествују и дају свој допринос. Дакле, видимо се у октобру.“

Стефан Самарџић: „Много ко-рисна ствар. Упознали смо се са начином аргументације пред Међу-народним судом правде; ниво про-фесионалног енглеског значајно је виши; спознао сам неке своје спо-собности и мане... Према правили-ма тимови треба да од националног администратора добију против-ничке поднеске како би се припре-мили. Наш тим их је добио четири дана пред такмичење, а нешто, ето, нисам сигуран да су их остали до-

били тек тада. То је као да вам неко не достави тужбу у парници, па ви ваљда треба да се браните на осно-ву тарота. За мене је у потпуности разумљив снажан напор Унион фа-култета. Колико пласман значи овој младој институцији показује гро-могласна кампања презентације ус-пеха кроз медије. Победа тима који је апсолутни национални победник од почетка организовања такми-чења код нас, који је поред тога тим правног факултета који је сигурно најјачи у земљи и један од најуглед-нијих у региону, значи много за јед-ну такву, младу институцију.

Ниво познавања права, утемеље-ности и структуре аргументације нашег тима био је значајно бољи, и могао је представљати само крите-

ријум на основу кога су судије мог-ле пронаћи место осталих, на скали од нуле до нивоа који је показао наш тим. Изванредни савети профе-сорице Ђајић упутили су наш тим у све применљиве изворе права, те идеје које представљају потпуно нове тенденције у међународном јавном праву, чиме је наш тим оста-вио запањеним искрене такмичаре београдског државног факултета и неке од судија. Лично бих био вео-ма незадовољан да након уложеног значајног труда наиђем на неког ко материју познаје боље од мене. Био би то мој лични пораз, а овако, то је само још један сусрет са начином на који функционише свет око нас.

Поднесак нашег тима оцењен је са 507 бодова; поднесак Униона са 512, и са нешто око 480 бодова подне-сак београдског правног факултета. Како смо имали једнак број победа на такмичењу као и првопласира-ни, ови бодови, као што је помену-ла колегиница Алавук, били су од-лучујући. У четири дана, од кад су нам достављени противнички ме-моријали, истражујући исте одго-ворно тврдим да меморијал Унион факултета, наизглед аргументован километарским фуснотама, има го-тово половину нетачних аргумената и представља хрпу лоше сређених цитата и нетачних, уопштених за-кључака. На ово смо одлучили ука-зати организаторима у Вашингтону, који су нам одговорили пославши нам имена судија који су прегле-дали меморијале, а међу њима се поткрало име Томас Х. Спиди Рајс, једног од наставника на Униону...

Е, свака им част и срећан пут.“мр Бојан Тубић: „Усмени део так-

мичења протекао је под чудним околностима, везаним за саму ор-ганизацију. Такође, нису поштована ни сва правила која су прописана. Ово је допринело да наш тим зауз-ме друго место на овогодишњем националном такмичењу. По свом залагању, уложеном труду и знању које су показали, наши студенти су сигурно заслужили да представљају Србију на светском такмичењу у Ва-шингтону. Надам се да ће се то као и претходна три пута, десити већ сле-деће године.“

др Сања Ђајић: „Мени је као на-ставнику била изузетна част да ра-дим са вредним и заинтересованим студентима од којих сам током при-према много научила. Методологија припрема за такмичења из симу-

лација суђења уопште, а нарочито припрема за Јессуп такмичење које је једно од најзахтевнијих, тражи озбиљне и посвећене стручне и психолошке припреме. Мотивација студената је изузетно важна, а она ће постојати ако постоји посвеће-ност свих чланова тима, осталих студената и наставника. За разлику од других облика наставе, симула-ција суђења не познаје поделу на „свезналице“ и „незналице“, већ сви заједно, наставници и студенти, равноправно учествују у решавању проблема, проналажењу извора и најбољих аргумената. Решавајући конкретне проблеме такмичари по-чињу да размишљају и уче од поје-диначног ка општем, што је врло ефикасан начин савлађивања гра-дива из сваке правне области. Овде није реч само о симулацији суђења, већ о симулацији целокупне при-преме једног предмета пред Судом, те су студенти у прилици да науче како да функционишу у тиму и ка-кав је значај тимског рада. Иско-ристила бих ову прилику да укажем на значај институционалне подр-шке у припремама за такмичење и остваривању коначног резултата. Наши студенти представљају Прав-ни факултет у Новом Саду и њихово присуство на националним и међу-народним такмичењима немерљив је капитал за Факултет. Надам се да ћемо убудуће имати системски организовану подршку, како бис-мо осигурали заинтересованост и посвећеност студената на будућим такмичењима. На овај начин обез-беђујемо међународни успех нашег факултета на такмичењима који се сматрају општеприхваћеним стан-дардом у високом образовању у свету. И, наравно, још једном ис-крене честитке Стефану, Сандри, Маријани, Андреју и Дамиру на ус-пеху и уложеном труду, знању и ен-тузијазму. До следеће године.“

Ово такмичење још једном је по-казало да наш факултет заиста има веома способне, сналажљиве и пре свега паметне студенте који су својим знањем и вештином показа-ли да припадају самом врху. Побе-да, несрећним случајем, а верујемо и неправдом, јесте изостала, али и поред тога они су показали своју величину и остали доследни себе самих и зато им припадају све наше похвале и честитке.Свака Вам част!

Г.К.


��


Визије и планови

Каква је визија студирања нашег продекана за наставу?

Антун Маленица је засигур-но један од најцењенијих и најпризнатијих професора

на нашем факултету. Био је дирек-тор института друштвених и прав-них наука у новом саду, продекан факултета (у два мандата), дирек-тор Центра за изучавање римског права, шеф катедре за историју државе и права и декан факултета. На почетку каријере био је изабран за судију Општинског суда у Новом Саду, али је годину дана касније започео универзитетску каријеру, избором за асистента за предмет римско право. Замислите колико би настава на нашем факултету из-губила на квалитету да је професор Маленица остао у правосуђу?! Сада је руководилац Центра за изуча-вање римског права на нашем фа-култету. На међународном скупу романиста (Рим 1998.) изабран је у петочлану радну групу за израду модела за будуће уџбенике римс-ког права. Члан је савета Школе за усавршавање у области римског права која делује при Универзитету у Варшави. Поред свих бројних оба-веза, профeсор Маленица обавља и функцију продекана за наставу на нашем факултету.

Држали сте предавања на више европских и америчких универзитета, укључени сте у све наставне активности на правном факултету Универзитета La Sapienza у Риму. Какви су ваши утисци са тих предавања и да ли можете да упоредите наставу у иностранству и код нас?

Разлика је пре свега у студентској популацији, тамо сам држао преда-

вања на трећој години студија, то је дакле редовни курс за студенте, у питању је амфитеатар итд. Час тамо траје 60 минута и 10 минута је увек остављено за постављање питања професорима. За разлику од ситуа-ције коју ми имамо овде, тамо када дође тих десетак минута, онда је шума руку у ваздуху и срећник је онај који успе да добије шансу да у тих пар минута које стоје на распо-лагању студентима пита. Код већи-не студената постоји велика жеља да се стекне што више знања и да се оствари што бољи успех на испиту зато што уопште није свеједно да ли сте дипломирали са просечном оценом 20 или 30 , јер они који вас запошљавају, послодавци, о томе јако воде рачуна, зато студенти на испиту не прихватају своје оцене. Испити су тако организовани да студенту одмах на лицу места, у питању је електроника, иде иден-тификациона картица, да се изјасни да ли је задовољан оценом. Не пос-тоји могућност жалбе као код нас. Факултет у Риму је свакако један од највећих факултета у Европи, на испиту је увек 4-5 испитивача и сту-денти чекају у редовима и тамо где се појави упражњено место седају. Ви можете да закажете испит за од-ређени дан, али не можете да бира-те код кога желите да полажете, јер је број студената заиста велик. На-равно, испитивач увек пита студен-та по којој сте литератури спремали испит. Све оно што је у списку неке литературе се уважава, професори не испитују студенте само по својој књизи. Тамо студенти имају неке опције, шта желе да припреме за испит. То значи да постоје неке оба-

везне материје које су део испитног програма увек, али имате низ неких специјалних курсева где ви бирате оно што вас интересује. Слободни сте да у току године вршите селек-цију шта желите да слушате и према томе полажете од тих специјализо-ваних материја. Разлика је, мислим, у страховитом интензитету рада.

Ви сте и продекан за наставу. То звучи доста комплексно, да ли можете да нам приближите опис посла који у том својству обављате?

Продекан помаже у разрешавању неких проблема који се јављају у настави, предлаже решења којима се нешто унапређује. Ми се сада налазимо у једном специфичном тренутку, донет је нови закон о уни-верзитету, прелазимо на болоњски систем који се по много чему раз-ликује од модела који смо до сад имали, према томе факултет се у ходу прилагођава тим неким но-вим законским условима, тако да ту имате низ питања која се отварају. Рецимо ових дана се интензивно бавимо доношењем Правилника о начину израде, о условима за из-раду и поступку одбране мастер рада, па када тај правилник доне-семо, одмах морамо да радимо на Правилнику о испитима, после тога морамо да припремимо програм за генерацију која ће уписати ове године, расписали смо конкурс за докторске студије, то је сада исто по новом моделу. То значи да на-ставници, па катедре, па Наставно-научно веће итд. морају да одреде сада неке нове програме доктор-ских студија, процедуре, услове...

Они тамо и ми ’вамо...


��


Посла има пуно. Има неких ствари које су увек везане за студенте, при-мера ради: како да оверим семес-тар, немам потпис са предавања, вежби, онда пуно студената се јавља са разним захтевима везаним за одлазак у иностранство, било да се ради о томе да користе могућ-

ност да похађају наставу на неком другом универзитету или се ради о студентима који хоће да иду да раде преко лета, па им требају разна уве-рења, према томе стално је једна фреквенција студената који долазе са разним питањима, зато што све ствари не можете ни регулисати. Када сам се одлучио да прихватим овај посао продекана за наставу онда сам се са колегама договорио, то је била моја основна идеја, да не-како пренесемо нека моја искуства која сам стекао шетајући по другим земљама. Ми ћемо у врло кратком року модернизовати пријаву испи-

та, да то буде преко SMS, да можете комуницирати, уредићемо наш сајт, уопште дићи ћемо све то на један виши ниво. Када се листају питања шта се све ради и колико још тога треба да се уради онда је заиста број питања велик. Од ове школске године уписујемо и прву генерацију

студената на правном новинарству. Ту има низ послова и то заиста један човек не може да обави. Примера ради проф. Николић се прихватио тога да буде координатор на смеру правно новинарство јер је број пи-тања и проблема, када желите да уходате један нови смер, сигурно велик. Ми сада улазимо у фазу када треба извршити акредитацију фа-култета. Та акредитација подразу-мева да се добије у складу са новим законом потврда од акредитационе комисије. Ми уопште не сумњамо у то да тај квалитет имамо, али има низ ствари које треба урадити да би

се то у складу са неким обрасцима, стандардима ускладило, тако да ту има јако пуно послова. Професори су већ почели да праве ное програ-ме по новим обрасцима, апсолутно ће бити велико учешће студената у свему.

Када сте ступили на ту функцију шта сте себи поставили као примаран циљ који желите да остварите?

Да се што безболније и што боље прилагодимо болоњском моделу.

Иако временски дуго не обављате ову функцију доста новина је уведено за протеклих шест месеци на факултету. На шта сте највише поносни што сте успели да урадите до сад?

Рано је о томе говорити, то ме питајте за једно годину дана. А што се тиче болоњске декларације, она би се спроводила и да је неко дру-ги овде, то су једноставно послови које морамо урадити. Само могу да обећам да ћу се трудити.

Да ли мислите да је испитна материја појединих предмета преобимна?

Болоњски модел подразумева да се, како се популарно каже, „пар-цијално“ полажу спити. Како се од-вија тај процес и какви су ефекти несумњиво је да ће та наша анали-за, већ смо се договарали са служ-бом за наставу, морати да иде преко тога да видимо каква нам је излаз-ност студената на испитима, каква је пролазност и то ће морати да се уради за све предмете, за све годи-не студија и за све испитиваче.

Када да очекујемо нови систем пријављивања испита?

Ја очекујем да ћемо убрзо присту-пити том послу, дакле да добијемо једну финансијску понуду и једну понуду у погледу динамике, овако, наш став је да да би већ упис ове генерације студената требало да се изврши на овај начин. Пошто има студената који још нису у стању да комуницирају на нов начин остаће и стари систем пријављивања испита.

и.Д.

Професор др Антун Маленица


��


Оргнизационе способности ELSA окалне канцеларије у Новом Саду оправдале очекивања гостију, али и домаћих старијих чланова ELSA-е

Србије и Црне Горе

Вере из ди фона?Локална група Европске асоцијације студената права (ELSA) из Новог Сада организовала међународни скуп

Двадесетдругог фебруара одржан је други по ве-личини ELSA-ин међународни скуп који је оку-пио око 50 учесника из 15 различитих земаља

из региона и Европске уније. По први пут, на овак-вој једној конференцији учествовали су делегати из ELSA канцеларије у Бања Луци. Тема овог скупа био је Student Exchange Trainee Program (STEP) и све у вези са њим. Овом приликом смо упутили неколико питања о конференцији нашим комшијама из региона, али смо попричали и са Андреом Рафл, чланом међународног одбора ELSA-е.

Имон Чодори, ELSA ОсијекИмоне, први пут си у Новом Саду?Да.

Имаш ли неки коментар у вези са градом?Па, угодно сам изненађен, очекивао сам некакав мо-

деран град, модерне зграде, да је велико, али ми се свиђа што има пуно старих зграда.

Јеси имао неких инцидената?Хаха, па заборавио сам путовницу први дан, иначе у

Србији нисам, све је прошло глатко.

Да ли си задовољан овом конференцијом?Па, ја сам у Осијечкој ELSA-и потпредседник за STEP

програм, па сам доста у овоме. Чуо сам доста корисних ствари, између осталог и многе о којима нисам уопште размишљао, о којима је причао Пијеранђело, везано за организацију.

Да ли би дошао на размену студената у Србију?Бих, мислим да бих. Ја сам сигуран да бих ишао сву-

да.

Да ли мислиш да су студенти заинтересовани за STEP програм?

Не, мислим да нису. Људи су недовољно обавештени, нису заинтересирани зато што мисле, то је делимично и моје мишљење, да им то неће помоћи када заврше студије и када им буде стајало у животопису, па посло-давац неће гледати то као меродавну ствар.

Мислиш да је STEP програм потцењен од стране послодаваца?

Је, дефинитивно је.

Где ти је био најбољи провод?На салашу. Тамо ми се највише свидела јагњетина у

млеку, утопио сам се у томе дословно! И музика је била супер, свирали су домаће, може се опустити... Верујем да западне земље и скандинавци немају то.

Мартина Смилевска, ELSA СкопљеДа ли си први пут у Србији?Не, други пут.

Да ли је боље било прошли пут?Добро је било, била сам на Егзиту.

То је оно по чему препознајеш Нови Сад?Да.

Како ти се чини конференција?Одлично је!

Неки практични савети које би усвојила?Мислим да има доста практичних савета у вези са

Student Exchange program.

Шта мислиш да ли је програм студентске праксе довољно цењен међу послодавцима?

Мислим да не. Обично мисле да су размене само жур-ке и ништа више, али то зависи од тога при којој фирми си био на размени.

Да ли постоји заинтересованост студената у Скопљу за овај програм, а ако не, да ли је то због недовољне информисаности или конкретне незаинтересованости?

Студенти код нас нису сада такви... као што су реци-мо студенти у Француској, где је била она „студентска револуција“, нико не размишља тако. Студенти једнос-тавно сматрају да не могу много променити ствари, па нико неће да уђе у неку организацију ако не мисли да има од тога неке користи.


��


Мислиш да ће овај програм променити такве ставове?

Да, има наде да ће бити тако.

Која ти је радионица у оквиру ове конференције била најбоља?

Job Hunting највише. Пошто уловити студента нама није уопште толики проблем, али да се нађе послода-вац, то је стварно тешко.

Да ли мислиш да студенти доживљавају овај програм само као прилику за излазак из земље?

Па, првенствено желе ићи напоље због забаве, али мислим да третирају то као... па шта ја знам, када радиш у Европи, то није исто као када одеш у македонске ин-ституције. Тамо ти то не вуче поене, осим ако није нека јака институција, рецимо скупштина, али ако се ради рецимо у некој фирми, то није баш толико цењено.

Да ли си ти лично била на размени и да ли планираш да учествујеш даље?

Нисам до сада учествовала, а где... Па шта знам, Скан-динавија. Тамо је другачије него код нас.

Да ли би дошла у Србију на размену?Зашто да не?

Долазиш ове године на Бисти Бојз на Егзит?Да, да, обавезно!

Јелена Гајић, ELSA Бања ЛукаПрви пут си у Новом Саду?Да.

Како ти се чини?Јако лијеп град, пошто сам пре од пријатеља чула да

је сличан Бања Луци. Некако је лежеран, опуштен и мен-талитет људи је некако сличан нама. Видим да се људи воле забављати, уживају у свему. Мало је равно.

Када би описивала Нови Сад једном или двема речима...?

Јако мало смо били у самом граду, провели смо доста времена на тврђави и на Фрушкој гори, али рекла бих да је град са европским духом, али са људима који држе до традиције и до своје историје, значи чувају оно што је вековима ту, али опет су у складу са временом и са европским вредностима.

Да ли долазиш на Егзит?Не, нисам била никад до сада, некако ми је криво, уг-

лавном јер долази у испитном термину, али надам се да ћу доћи.

Како ти се чини конференција?Конференција је јако добро организована, доста људи

из различитих земаља, ради се пуно, али опет нађемо времена да се забављамо, мени је овде јако пријатно и домаћини су јако гостољубиви.

Која ти се радионица највише свидела?Па следећа је најважнија, али рецимо студент hunting

- како привући студенте, како све ово да им дочарамо,

шта ELSA представља, каква је процедура да би се је-дан члан ELSA-е пријавио на STEP - много је корисних информација.

Да ли мислиш да има мотивисаних људи да после дођу из Србије у Бања Луку на праксу и обрнуто?

Што се тиче те размене између наших двеју земља, ту углавном нема проблема, мислим да су много већи проблем размене са европским земљама - људи не

знају немачки... Људи из европских група углавном нису толико заинтересовани за долазак на Балкан, док људи из балканских земаља имају много више могућ-ности за повезивање.

Да ли планирате у Бања Луци да правите неку конференцију?

Ми тренутно нисмо у организационој и финансијској ситуацији као остале чланице ELSA-е, па не знам, ви-дећемо, надам се у сарадњи и уз помоћ ELSA-е Србије и Црне Горе и других земаља које су вољне да нам помог-ну, да успоставимо једну јаку групу, тако да не видим зашто не би била у будућности нека конференција и у Бања Луци.

Да ли имаш неку представу о томе како ваши студенти виде STEP програм и колики је степен њихове информисаности о томе?

Већину људи је страх од STEP-а, углавном страх да ос-тану сами, јер то је нешто у нашем менталитету... Лакше би прошла нека регионална сарадња, него да неко оде у рецимо Финску или неку земљу где се не говори толи-ко енглески, јер већина људи код нас говори енглески или француски. Мало је теже, поготово то је та удаље-ност, недостатак финансијских средстава, још поготово што се иде индивидуално, мислим да су све то неке ба-ријере које људима граде неку дозу страха. Међутим, јесу заинтересовани за правне системе других земаља. Што се информисања тиче увек може боље, треба им то још више приближити. Мислим да је умногоме прису-

Један од предавача на конференцији


�0


тан страх од неког одбијања, али треба да схвате да је STEP једна велика породица и да свако ко дође у STEP програм да ће ELSA те земље или боард који га прима да ће му помоћи да то превазиђе и да боравак прође без проблема.

Колико реално послодавци вреднују STEP програм?

За особу која је у STEP програму вероватно доста је вредно то што има неко радно искуство и у иностранс-тву, а што се тиче послодаваца мислим да је за њих јако важно да добију особу која нечему вреди, без обзира из које је земље, јер се на STEP генерално пријављују људи који верују у себе, људи који су жељни знања и жељни доказивања, и мислим да ће им користити таква особа која је пуна ентузијазма, жели да ради и сазна нешто више. Мислим да им је битан учинак те особе.

Да ли мислиш да је STEP програм довољно отворен и да ли постоји нека интерактивна комуникација са могућим учесницима, презентације и слично?

STEP је најзаступљенији програм у ELSA-и и већина људи се углавном учлањује у ELSA-у управо због STEP-а - већа је могућност добијања посла, ту је и одлазак у иностранство, ELSA доста посла одради уместо те осо-бе што се тиче визе, организације, смештаја. Мислим да је и то што ELSA доста тога учини за сваку особу разлог великог интересовања.

Да ли студенти виде тај програм као неку карту за излазак из земље?

Не, рекла бих да не виде то као прави начин за од-лазак из земље. Мислим да су то људи који желе сопс-твену надоградњу, стекну неко искуство више и после то искуство пренесу у своју земљу. Наравно, после се отварају и неке друге могућности.

Како би сумирала ову конференцију?Мени је ово прва конференција и заиста сам задо-

вољна организацијом, све је апсолутно... ELSA Нови Сад се показала као заиста фантастичан организатор и види се да су све радили од срца и наравно, овом приликом бих им се захвалила на јако добром пријему, одличној конференцији и организацији.

Иван Павловић, ELSA КрагујевацНиси први пут у НС?Нисам.

Како ти се чини конференција?Ја другачије нисам ни очекивао од Новог Сада, боље

нисам очекивао зато што знам да сте ви умешни у свим врстама организовања.

Шта ти је било најзанимљивије?Најзанимљивије ми је било кад смо ми учествовали у

радионицама.

Да ли си задовољан предавачима?Да.

А остали учесници?

Интересантно је да се сви ми трудимо, ми одавде, не само из Новог Сада, да се трудимо да им покажемо све овде у најбољем светлу. И ми смо задовољни... Италијан је имао проблема, изгубио је и мобилни, наочаре, каиш, ми смо се својски трудили да му све то нађемо, тако смо се и упознали... мислим да су и остали задовољни.

Андреа Раф, Аустрија (ELSA Међународни одбор)Да ли је тешко студирати право у Аустрији?У Аустрији, да. Нарочито уколико желиш да радиш за

владу, онда заиста мораш господарити материјом, ина-че неће да те ангажују.

Ти желиш да радиш за владу?Да, да, сасвим сигурно!

Можеш ли ми рећи нешто о томе како си се упустила у STEP програм?

Пре свега сам започела са ангажовањем у ELSA-и, због такмичења у симулацији суђења... то је било 2004. Седели смо негде и чаврљали, а неки ликови из ELSA-е су учествовали у организовању симулације, спремало се заседање... тада сам причала са њима и на крају сам завршила радећи у канцеларији ELSA-е. Заправо сам започела са економским активностима, али након што сам открила квалитете STEP-а, мање више сам се у пот-пуности посветила томе.

Да ли мислиш да послодавци довољно цене STEP?Наравно, искрено верујем у то! Били би заиста глупи

ако не би то ценили. Хоћу да кажем, компаније би биле толико на добитку – у Аустрији би адвокатске канцела-рије добијале приправнике који раде заиста одлично и који су мотивисани и често желе да раде... рецимо ауст-ријски студенти који долазе у Србију, а не познају прав-ни систем Србије! Мислим да су ти студенти одлично мотивисани и да имају жељу да напорно раде.

Шта највише мотивише студенте да узму учешће у овом програму?

ELSA сама по себи. Могу да иду у иностранство, преко, могу да раде тамо, могу да истраже другу културу, упоз-нају нове пријатеље, јер ELSA је велика, могу да почну да говоре друге језике, могу да раде на себи, нађу по-сао, додају нешто у биографију у виду радног искуства у иностранству, а када имате то у биографији, то показује да сте флексибилни, радите пуно да бисте удовољили послодавцу и радите ствари које се траже од вас.

Да ли студенти виде ово као прилику да побегну из земље?

Може бити, заиста је могуће, али STEP траје од 2 до 14 недеља, али STEP је... или га радиш или га „одрадиш“. Хоћу да кажем, ако хоћеш да напустиш земљу, напусти је, немате више диктатуру и можете то да урадите.

Да ли мислиш да студенти нису довољно информисани о STEP програму?

Не. Не, дефинитивно не.


�1


Да ли мислиш да је потребно мало више приближавања STEPа студентима?

Наравно. То све зависи од локалних група, али почели су да раде на томе, са флајерима, постерима, па чак и са овим интервјуом!

Да ли је тешко наћи послодавца за учесника у STEP програму и организовати све то?

Не.

Да ли је било неких инцидената до сада?Наравно. Свашта може да се деси. ЦВ може бити

перфектан, али када послодавац добије приправника, може доћи до неслагања у карактеру, и то се дешава... али не често. Видела сам многе приправнике и радим доста у STEP-у и већина људи који оду преко веома су

мотивисани да раде тај посао добро, тако да се ретко тако нешто дешава.

Да ли мислиш да има студената из европе који су заинтересовани за учешће у STEP програму на Балкану?

Да, дефинитивно. Само треба да помислим на Ауст-рију. Имамо доста људи који су отишли из ваше земље само у току осамдесетих, затим за време рата у бившој Југославији... Доста њих говори српски и хрватски и они би дошли... мислим, говоре и ваш језик и аустријс-ки. Наравно, ја бих дошла. Ја бих волела да дођем на приправништво у Нови Сад.

Како ти се чини Нови Сад и Србија?

Заиста ми се допада, заиста! Људи су јако топли, гостољубиви су према свима! И поступају са свима на тако леп и пријатељски начин!

Задовољна си организацијом?Да, одлични су!

Која радионица ти се највише свидела?Свака, не могу се поделити. У свакој радионици има

нешто битно: мораш наћи студенте, послодавце, прог-рам осмислити, финансирање, рекламирање STEP про-грама... Све је заиста одлично.

Шта мислиш о учесницима? Да ли су научили нешто?

Надам се заиста да су научили, ја сам се прилично трудила.

Да, видео сам да си мало викала у почетку...Понекад нису свесни да оно што радимо овде... не

знам да ли постоји та свест да STEP и ELSA представљају много више од забаве и пића... али сигурна сам да су научили нешто.

Имаш ли неку посебну поруку за студенте нашег факултета?

Порука је једноставна: ако сте студент права, опро-бајте се у ELSA програмима јер много тога можете до-бити! Сви ми смо део Европе. Када уђете у ELSA-у не добијате само професионалне вештине, већ и одличне пријатеље у Европи и свету. Тако да, ако за пет-шест го-дина дођеш у Финску, можеш да се јавиш колегиници да те покупи...


НОРЦЕВ - Место одржавања конференције на Фрушкој гори


��


Млади правници Србије у акцији

Награде најбољимаОрганизација Младих правника Србије (МПС) је ове године међу најбољих десет младих правника у Србији скоро пола места доделила правницима из Новог Сада

У Београду је 23. марта 2007. године на Међународној не-дељи права одржана свеча-

ност на којој су уручене награде најбољим младим правницима Србије. У конкуренцији је изабра-но десет најбољих кандидата, а оваква одлука је донета на осно-ву прегледаних пријава кандида-та у којима је процењен квалитет сваког појединачног кандидата и кандидаткиње, као и њихово об-разовање, просечна оцена током студија, склоности, остварени ре-зултати рада, објављени стручни радови, допринос у области пра-ва, као и друга својства кандидата која су утицала на одлуку о избору. Мушкарци су били у благој већини, а убедљиво су доминирали кан-дидати са територије Новог Сада. Међу њима су магистар Давор

Јанчић, студент генерације који је на нашем факултету дипломирао са просеком 10,00, доктор прав-них наука Татјана Лукић, тренутно асистент на предмету кривично процесно право. Бојан Станивук, такође је наш бивши студент, а тре-

нутно асистент на Правном факул-тету универзитета УНИОН, нашао се међу најбољим младим правни-цима. На крају, не и најмање важ-на, на списку најбољих се нашла и асистенткиња предмета теорија државе и права на нашем факулте-ту, магистар Драгана Ћорић.

Оваква признања и догађаји су несумњиво од великог значаја за мотивисање у даљем раду, јер симболишу признавање од стра-не колега из струке, па се надамо да ћемо ова имена још много пута чути и да ће инспирисати и друге да пођу њиховим трагом.

Уручивање награда је иско-ришћено и за одржавање викенд семинара којим се покушало пок-рити више (мање или више атрак-тивних) области у праву. Учешће су узели добрим делом и гос-ти из иностранства (нпр. млади правници из Холандије), чланови дипломатског кора Краљевине Холандије, а од домаћих гостију присуствовали су и представници Правосудног центра, Фонда за бес-

платну правну помоћ при УНДП-у, представници адвокатских комо-ра, представници удружења студе-ната са хендикепом и други. Неке од најатрактивнијих тема које су обрађиване се дотичу питања ин-форматичког криминалитета и електронског пословања код нас, бесплатне правне помоћи, реалног стања у правосуђу и адвокатури, новим захтевима који ће се пос-тављати пред будуће правнике у домаћем правном систему, али и у међународноправном ангажману. Убедљива круна, уједно и епилог оваквог скупа је била посета Спе-цијалном Одељењу за ратне зло-чине Окружног суда у Београду. Овом приликом уверили смо се да је, макар када је у питању технич-ка и организацијска опремљеност, правосудни систем дорастао свом задатку. Непробојна стакла, каби-не за заштићене сведоке, места за велики број правних заступника, публику, посебна заштићена мес-та за оптужене, контролне собе, сигурносни системи којима се над-

Др Татјана Лукић

Студенти са мр Драганом Ћорић


��


зире кретање у готово целој згра-ди, системи захваљујући којима се саслушавају сведоци путем видео везе... Технички аспекти су заиста оставили изузетан утисак.

А поред тога...Овом приликом смо интервјуи-

сали једног од учесника ове кон-ференције са нашег факултета, студенткињу III године Веру Којић, а уједно смо упутили и пар питања једној од добитница награде 10 Нај-бољих, магистру Драгани Ћорић.

Мр Драгана ЋорићОвим путем желим да захвалим

студентима Факултета, од којих је потекла иницијатива да се прија-вим на овај конкурс.Своју каријеру усмеравам не само у правцу личне промоције, већ континуиниране едукације и студената и себе, јер

сматрам да обе стране у овом про-цесу подједнако уче једна од друге. Зато ми та посвета на самој дипло-ми, да сам својим радом остварила значајне резултате у области права и подигла углед правничке профе-сије у друштву, веома значи.

Шта је посебно оставило утисак на тебе?

Помен Панчева и својеврсне еко-лошке катастрофе која се тамо од-вија већ извесно време, у излагању адвоката Шкундрић Миодрага из Панчева. Заправо је његово изла-гање подстакнутом темом пружања

бесплатне правне помоћи коју у овом храбром граду врши чак 30 адвоката, али запрепашћујући да-так је да је већ сада поднето више од 3000 тужби које се могу окарак-терисати као еколошке, а да право-суђе и адвокати су немоћни да исте реше.

Да ли има нешто што ти се није свидело?

Напомињем да сам конферен-цији присуствовала само током првог дана, али да сам уочила по-мало сензационалистички приступ у обради неких тема. И још једна ситница, која то можда и није, а која је тако да кажем искрсла у поздравном говору једног од ор-ганизатора, даму је драго што на једном месту “ крем београдског правништва”, иако су биле присут-

не и многе колеге из Новог Сада, Панчева, Неготина, Велике Плане и можда још неких градова. Исправ-ка је брзо начињена, да је у питању “крем српског правништва”, алуди-рајући на актуелну ТОП 10 поставу младих правника/правница Србије за прошлу 2006. годину. Но, први утисак је остао.

Шта је било најзанимљивије на конференцији?

Као и увек људи и њихове приче. И професионални контакти који се том приликом склопе, оплемењују вас на посебан начин.

Вера Којић, студент III годинеШта је било најзанимљивије на

конференцији?Најзанимљивије су ми биле ра-

дионице о заштити људских права у Британском савету и посета Спе-цијалном Одељењу за ратне злочи-не Окружног суда у Београду.

Да ли има нешто што ти се није свидело?

Очекивала сам виши ниво еду-кације у одређеним радионицама, а мање промовисања одређених сфера и удружења у правосуђу.

Да ли је нека личност посебно оставила утисак на тебе?

Посебан утисак на мене је оста-вило излагање магистра Владими-ра Цвијана и била сам посебно по-носна на све колеге са новосадског Универзитета који су проглашени за

добитнике овогодишње ТОП 10 на-граде Младих правника Србије.

Какав је твој генерални утисак?Сматрам да је ово било још једно

ново и поучно искуство за мене, без обзира што је сам семинар можда био предвиђен за људе који су већ запослени у одређеној сфери право-суђа и на правним факултетима, али никада није на одмет усавршити своје знање и чути нека нова мишљења из области правосуђа и правних наука. Препоручила бих свим колегама са факултета да уколико буду у прилици следеће године посете овај догађај.

текст: М. Т., фото: Ж. Јевђенијевић

Предавање о информатичком криминалу


��

ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА РОМАНТИКА?!

Дама не сме штошта себи да допусти, а џентлмен не сме да допусти да дама нешто пропусти

Романтика… како дивна реч шта ли беше значи? Хм… Само да узмем Вујаклијицу….787. страна…

аха, ево! Романтика - склоност маштању, сањарењу, нестварним садржајима….. нестварним?!

Зар жеља за истинском, чистом и нежном љубави делује немогуће и неоствариво?! Где су нестали витешки манири, мамине и татине принцезе и

ситни знакови пажње? Питања је много, а одговора нема. Или смо ми под утицајем хаотичне и сиве

свакодневнице постали толико лењи, па не можемо бар мало да се потрудимо и пронађемо га. Зар смо

заборавили да само једна лепа реч може да отвори и најзапечаћенија врата, снагом своје чистоте помери

планине?

Стиже мени пре неки дан порука на мобилни: “ Где си цицо, када ћемо се готивити?”. “ Када ти научиш српски језик и прочиташ по коју страницу

бон-тона, сировино!”, помислих бесно у себи, јер су у том моменту 3 динара деловала исувише златно да бих их потрошила на особу која није

вредна тога. Затим сам кренула у шетњу не бих ли мало разбистрила

мисли и уживала у заиста лепом дану. Град пун, Сунце извирило иза облака, па се људи сетили да имају ноге. Одједном ми поглед

застане на младом пару који је, у препирци био толико гласан да нисам могла да их не приметим.

Она: “ Па зашто нећеш да ме ухватиш за руку? Да ме се не стидиш можда? Ма знам шта је, имаш другу, па

нећеш да те види, ха?!”Он: “Ма дај шећеру не лупај глупости, лепо сам ти

рекао да је то безвезе и помало старомодно”Старомодно?! Можда је голуб писмоноша мало

старомодан јер, руку на срце, мобилни телефони су толико савремени да ће ускоро имати коефицијент

интелигенције већи од просечног европљанина.. али држање за руку….не! То је само један од безброј

ситних начина испољавања своје привржености драгој особи. Ситнице које живот значе…сада ће још испасти да су наше тате и деке били луди што су тадашњим девојкама отварали врата, љубили

руку, поклањали им цвет на првом састанку, писали песме… И наравно, стрпљиво се виђали и дружили са њима, да би на крају ЗАСЛУЖЕНО добили један нежан пољубац, уз неизбежни залазак Сунца или прелепе баладе које су допирале са неког старог радија… Да, да, пољубац, добро сте прочитали. Некад се уз много труда добијало мало, а то мало је тада имало огроман

значај. Многи ни не знају колико је неизвесност спонтана и слатка. А данас… праве и чисте вредности

губе на снази…играње лептирића у стомаку полако почиње прерастати

у легенду. У најбољем случају претходну реченицу замењује игра мачке и миша. “ Свиђа ми се ал’му

ипак нећу рећи, још само фали да се избламирам…ако ме буде звао да

изађемо рећи ћу да нисам кући…ма не, то је провидно….рећи ћу, рећи

ћу,…да сам отишла код тетке на село! Јој, па онда не могу у шетњу са другарицом”…или….” Боље да

избегавам ову малу, много је слатка, најмање што ми треба је да се

заљубим, па да ме ортаци зезају. Ја да будем папучар?! Никад!”.....или….” Обећао сам да ћу је назвати…хаха,

па да испадне још да ја њу јурим. Ако пита што је нисам звао рећи ћу да сам заборавио. Ухххх, па

да каже да сам сенилна будала. Заспао сам, е то је добар алиби!” . Мене је већ заболела глава од ових

силних пренемагања, а вас? Чему то? Зашто људи све ствари које могу бити врло једноставне компликују

до бескраја? Плашите се да не будете повређени, испаднете смешни?

Психолози кажу да су мучност и тескоба коју страх изазива само осећања. Реална опасност је мала. Она је

ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕНБЕЈС

Забава


��

у нама. Дакле, учините живот лепшим себи и другима. Није лако, али уз мало труда и добре воље све се може. Нека вам у глави буде мисао да се само једном живи и можда ћете се баш сутра кајати што

неком вама драгом нисте изрекли колико га волите; а ако нисте много јаки на речима, ту су и дела, која врло често много више говоре

и значе. Није у питању куповина неке изузетно скупе ствари.

Заљубљено биће добија крила и тада машта надјачава све. Где се сакрила креативност која би, ја

искрено верујем, требала бар на моменте да тиња у сваком од нас?

Витези меког срца су у моди! Уберите цвет, најлепши од свих и поклоните га њој. Потрудите се и срочите пар стихова. Изненадите је и без најаве дођите и лично јој

пожелите добро јутро уз њену омиљену чоколаду. Одгледајте

бар једанпут са њом ону досадну шпанску серију. Сат времена лаганог умирања за вас, али њој ће много

значити. А шта је љубав него мешавина жртве, осмеха, узимања и давања.. Ако треба облепите целу собу тим

датумом, али годишњице не заборављајте! Сасвим неочекивано посаљите јој поруку да мислите на њу и једва чекате поновни сусрет. Све је то романтика, додуше на мало савременији начин. А ви девојке,

покушајте да се искрено радујете када његов омиљени тим победи. Или још боље одгледајте са њим једну

утакмицу. До краја! Можда и откријете зашто гомила момака (често врло примамљивих - ето мотива више)

трчи као мува без главе за једном округлом ствари коју зову лопта. Научићете нешто ново, а никад није

на одмет мало проширити своје видике. И поврх свега, ваш драги ће бити у вашем наручју, а не са оним

лудацима од другова. Нису они лоши, али….знате већ. Назовите га пред спавање, само да му чујете глас

(као и где је, са ким је и шта то дођавола шушка у позадини?! Наравно, од оваквих коментара

се обавезно суздржите). Оставите на његовим колима цедуљицу са

пар слатких реченица. Направите његову

омиљену посластицу. Можда баш тада откријете да сте никаква домаћица, те ко ће вас такву са две

леве руке оженити, но не очајавајте. Позовите га и заједничким снагама

успећете. Ако му је стало до вас, само ће се слатко насмејати. А ако баш толико желите да заблистате,

узмите телефон и наручите нешто сласно и укусно. То ће бити само ваша слатка тајна. Поведите га на тврђаву

да заједно уживате у заласку сунца. Вероватно ће се противити, али када види ту лепоту следећи пут ће он

молити вас. Начина је заиста много….

А лек за све болести и мане, за бриге, туге и злочине човечанства, лежи у једној јединој речи- “ Љубав”. Зато,

препустите јој се!Тамара Миладиновић

Забава


��

Душан Попов – Агент 007!Легенда каже да је Јан Флеминг, тражећи погодно име за свог

литерарног јунака - припадника британске тајне службе MI6 са кодним бројем 007 (префикс „007“ означава неограничено коришћење дозволе за убиство при обављању дужности), исто пронашао на корицама књиге „Водич за птице у Западној Индији“ познатог орнитолога Џемса Бонда.

И даље живи једна легенда!

Једном приликом је професор Николић на преда-вању споменуо име Душан Попов, и бар мене заин-

тригирао. Тада сам први пут чула за ту конспиративну личност. И наравно, онај ко тражи, обично и нађе оно за чиме трага, а ја сам своје трагање на неки начин за-вршила у Матици српској. Једно име одвело ме је пред још нека предворја иза чијих се врата крију исто тако занимљиве приче, али да се вратимо на господина По-пова…

Прво и последње хапшењеПопов Душан Трицикл, рођен је 1912. године у Тителу,

од оца Милорада и мајке Зоре. Имао је још два брата, лвана и Владимира. Детињство је провео у Дубровни-ку након чега се преселио у Београд, где је завршио Правни факултет, а затим отишао на постдипломске студије у Фрајбург, где је докторирао 1936. године, када Хитлер дефинитивно учвршћује своју апсолутистичку власт у Немачкој. У току студија се упознао са Јоханом Јебсеном и њих двојица заједно су почела да иступају у Клубу за стране студенте (Ausländer club) са изразито антифашистичким ставовима. После завршеног докто-рата планирао је да неко време проведе у Паризу и да на тренутак побегне из средине која му се све мање до-падала, али баш тог јутра, када се спремао за пут, аген-ти нацистичке политичке полиције, Гестапо, вршили су претрес Душановог стана, а њега ухапсили. Нису га тук-ли, нису га мучили, само су га питали и питали док се од исцрпљености не би онесвестио. Пошто нису били задовољни испитивањем, ставили су га у затвор и по-чели испитивање свих који су били са њим у контакту. Професори који су до пре недељу дана хвалили рад По-пова, сада су га се одрицали, говорећи да је анархиста и неупотребљиви сноб. Од спровођења у логор спасио га је Јебсен који је јавио његовом оцу у каквој се ситуацији налази његов син, а овај се обратио Милану Стојадино-вићу, председнику југословенске владе, који је одмах интервенисао обраћајући се Херману Герингу и Душан бива пуштен из затвора уз услов да за 24 часа напусти Немачку. Јебсену је обећао да на њега увек може да ра-чуна и то обећање ће касније и часно испунити.

Корак испред непријатељаВратио се у Београд где је отворио адвокатску кан-

целарију и прихвата да заступа неке од крупнијих бан-кара. После неколико година, тачније у фебруару 1940. године, Јебсен, који је постао члан Контраобавештајне службе Немачке врховне команде (тзв. Abwehr) позвао га је на састанак у хотел „Српска Круна“ и том приликом тражио помоћ од Попова који то прихвата због датог обећања. Задатак му је био да из београдских извора прикупља податке које му је Јебсен тражио. Помисао да помаже нацистима, чији је ухапшеник био, изазва-

ло је у њему осећање да самом себи забија нож у врат. Тада је донео одлуку да се бори против нацизма. Ступа у британску обавештајну службу да ради на одбрани од нацифашизма, а са Јебсеном и даље остварује контакт.

Мистериозни човек

Забава


��

Јебсен га је упознао са немачким мајором Минцин-гером, човеком из немачке амбасаде. После разговора схватио је да му је понуђено да буде врхунски шпијун, а Јебсен га обавештава да су Немци уверени да је пос-ле хапшења променио свој став и каже му: „Ако хоћеш да уништиш један тим, најбоље је да му се придружиш“. И тако отпочиње борбу против нациста. На следећем састанку са Минцингером, којем је присуствовао и Јеб-сен, Душан је извукао потребне информације. Јебсен је

тада схватио да је Душан постао британски агент. После 6.4.1941. године, Попов је био распоређен у XX комитет или Комитет двојног крста (реч двојни крст double cross, на енглеском значи обмана, превара) и убрзо је постао један од најцењенијих двоструких агената и једини који је имао стварну везу са Немцима. Од Јебсена је добијао податке о најважнијим личностима Абвера. После по-кушаја убиства Хитлера 20. jula 1944. године, више од ¾ командног кадра Абвера бива стрељано, углавном без суђења. Попов је сазнао да ће Јапанци напасти САД, област Перл Харбор и био је задужен да информацију о скором нападу Јапанаца проследи Британцима, а ови су га упутили право у Америку. Шеф ЦИА Едгар Хувер није веровао младом шпијуну са Балкана и није ништа предузео да упозори америчку војску на Хавајима. Пос-ле напада Попову је било забрањено да било шта пита јер Хувер је био моћнији од свих америчких председни-ка. Нико није смео да га смени, чак ни када је испунио услове за пензију.

Радећи као двоструки агент, уз помоћ британских оба-вештајаца почиње да ствара фиктивну мрежу немачких агената у Великој Британији која је Немцима доставља-ла масу лажних података, који су били такви да се у њих није могло сумњати. У том послу сарадници су му били

Герда (друштвена метреса која је имала задатак да га припреми за наступ у бољем друштву) и Дики Меткалф (плаћени агент шпијунаже), и убрзо је ова тројка добила назив Трицикл у оквиру британске обавештајне служ-бе. Према незваничним подацима MI6, преко Попова је откривено неколико стотина немачких шпијуна на тлу Велике Британије. Средином априла 1943. године, на Душаново инсистирање, Јебсена примају у британску обавештајну службу као агента под именом Уметник

Фебруара 1944. године, смењен је шеф Абвера и чи-тав Абвер је био реорганизован. Исте године, средином априла Јебсен је био ухапшен од стране Гестаповаца. Попов је послао поруку лисабонском Абверу исписану тајним мастилом да он неће више радити за њих ако не пусте Јебсена. Они су настојали да га ослободе иако се Гестапо противио. И даље је покушавао да издејствује пуштање, а онда је сазнао да је Јебсен убијен приликом покушаја бекства из логора, иако је из Берлина већ пос-лат официр са решењем да преузме Јебсена. Сазнавши то, решио је да се освети његовом убици јер зна да је покушај бекства само измишљотина да би се прикрило нешто. Сазнао је име убице, нашао га, али када је поди-гао револвер да га убије, није могао да повуче окидач. Онда је почео да га удара голим песницама. Када је пао, почео је да га удара и чизмама, чуо је звук сламања... није могао да га убије! Само се окренуо, потрчао, а онда почео да повраћа. „Вулкан ми је покуљао из утробе као да сам повраћао све оно што сам последњих пет година морао да гутам и доживим, све сплетке и политичке ма-нипулације – сећао се Попов у својој књизи. – Повратио сам све своје грехе, срамоте и бол. Осетио сам се праз-ним и слободним.“

После завршетка Другог светског рата, Попов је престао да се активно бави обавештајним радом, али је повремено позиван у МI5 и MI6 ради консултација, када би се за то појавила потреба. Абвер је био веома задовољан информацијама које је Попов достављао, па је чак одликован и гвозденим крстом за заслуге за Немачку.

Засењен сјајем митаПовучен у летњиковац бискупа од Граса на југу Фран-

цуске, надомак Кана али далеко од очију јавности, По-

„Ако хоћеш да уништиш један тим, најбоље је да му се придружиш“

„Повратио сам све своје грехе, срамоте и бол. Осе-тио сам се празним и слободним.“

Књига Душана Попова

Забава


��

пов ће остати потпуно непознат, засењен сјајем мита чијем је настанку допринео својим ратним подвизима. (Наиме, изложен унакрсној ватри погледа и провера тајних агената обеју зараћених велесила: Енглеске и Немачке, Попов у Лисабону одлучује да изигра правила тајне службе и да се понаша недолично за тајног агента - његов колега из британске војне обавештајне службе MI6, Јан Флеминг, добио је од претпостављених задатак да Попова помно прати. Из посматрања Поповљевог нерегуларног понашања родиће се у машти Флемин-га идеја да створи лик Агента 007). Тек када му истек-не обавеза ћутања, објавиће своју аутобиографију под насловом „Шпијун/Контрашпијун“. Начет неизлечивом болешћу, Попов долази у Југославију. Умире 1981. годи-не, не напунивши ни седамдесет година, од исте болес-ти која је узела данак и Флемингу - рака кичме.

Попов је имао две жене. Прва његова жена била је Францускиња и звала се Жаклин. Развели су се врло брзо пошто су добили сина Дина (Дејана). Док су били још у браку, Попов је срео прелепу швеђанку Џил Јан-сен са којом има три сина - Бориса, Омара и Марка.

По причи Бориса Попова, ниједан од њих се не бави послом којим се бавио њихов отац. Остаје да видимо да ли ће се за једно тридесетак година ипак поновити при-ча о Попову, а до тада „пусти људе да причају. Тако ћеш сазнати много више него ако их будеш испитивао. И не дај да ти лице каже оно што не желиш да изговориш.“


Попов је сазнао да ће Јапанци напасти САД, област Перл Харбор и био је задужен да информацију о ско-ром нападу Јапанаца проследи Британцима, а ови су га упутили право у Америку. Шеф ЦИА Едгар Хувер није веровао младом шпијуну са Балкана и није ниш-та предузео да упозори америчку војску на Хаваји-ма.

РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИЦЕфедерализам/Систем државног уређењаферман/Писмена заповест турских и персијских

владарахалуцинација/Чулна обманаимпериум/Власт римских магистрата (лат.)ипсоиуре/На основу закона (лат.)касација/Укидање судских одлука због повреде пос-

тупкакарантин/Санитарна меракауза/Циљ правног послаконвалидација/Накнадно оснажење неважећег

правног послафалсификат/Лажна исправалатосенсу/У ширем смислу (лат.)легатар/Лице коме је завешталац оставио тестамен-

том легат

линч/Убиство извршено од стране неодговорне го-миле

лобирање/Утицај друштвене скупине на рад законо-давца

моба/Сарадња сељакамобилизација/Активирање оружаних снаганамера/Умишљај, долуснечињење/Негативна престација, уздржавањеоун/Организација Уједињених Нацијаап/Аутономна покрајинапасош/Врста путне исправепленум/Заседање пуним бројем чланствасив/Савезно Извршно Већепредседник/Шеф државепронија/Вид феудалног власништва у Византијирецепција/Преузимањереферендум/Облик непосредне демократије

Супершпијун у годинама

Забава


��

Играјмо се директораКако да пос танете дипломирани виц од човека?

Одавно код нас људи своје будуће занимање не бирају према својим афинитетима и способностима, већ према материјалној

сатисфакцији коју од њега могу да очекују. Међутим, то нису једини разлози. Веома је важно колико је то занимање звучно - а код нас све звучи некако битно кад се каже на енглеском језику. Како већина наше популације прати модне трендове и воли да буде у току, углавном се опредељује за занимања на гласу. Најмодерније у нашој земљије бити менаџер.

Наравно реч води порекло из енглеског језика, на ком значи шеф. Најпре су естрадни уметници имали своје менаџере, а онда су одједном сви пожелели да буду менаџери. Све је мање људи који желе да се баве економијом и да буду, рецимо банкари, јер кад кажете банкар - то звучи некако традиционално и конзервативно, а када кажете менаџер, ммм, то звучи тако урбано. Данас је бити менаџер толико постало

„ин“ да сваки кафић, маркет, бензинска пумпа и слични објекти имају свог менаџера. Да ствар буде још гора, ова категорија радника уведена је у све могуће сфере рада, па данас имамо – менаџера културе, спорта, хемије... Менаџмент је толико постао популаран да је врста главобоље добила име по њему, мало ли је? Најновије урбано занимање је промотер. За овај посао се чак не иде ни у приватну школу, али многи људи га називају „својим основним“ занимањем и са великим поносом истичу чме се баве. Као промотер ви треба

да изигравате маскоту у неком објекту и на тај начин привлачите људе око себе. Суштина овог посла је да стојите крај производа који нудите у некој упечатљивој и најчешће неукусној одећи коју обезбеђује послодавац, да се смешкате и привлачите радознале потрошаче, да дођу и виде шта нудите. Најчешће се по кафићима промовишу пића а по маркетима прехрамбени производи, средства за личну хигијену, цигарете... У већим градовима попут Новог Сада и Београда, овим послом се углавном баве младићи и девојке манекенског изгледа, а у осталим местима овим послом могу да се баве у суштини сви млади људи, без обзира на висину и тежину. Могло би се рећи да су промотери урбани пијачни радници, јер постоји велика сличност између ова два посла – и једни и други стоје крај своје тезге и нуде производе. Разлика је у томе како привлаче муштерије, промотери се униформишу и смешкају, а људи на пијаци хвале свој производ. Али зашто онда људи који раде на пијаци нису тако поносни на свој посао, и зашто млад урбани свет – с подозрењем гледа на њих кад и сам ради сличан посао? Пошто очигледно није проблем у врсти посла који се обавља, можда је проблем у речи пијаца која не звучи баш урбано и „напуцано“. Када би се пијаца звала рецимо market place, а људи који тамо раде уместо пијачара seleri, ко зна колико

би младих људи било поносно што овако зарађује џепарац, а неки би сигурно овај посао присвојили за своје основно занимање. Изгледа да код нас није проблем као што се мислило да млади много бирају посао и да неће било шта да раде. Хоће они свашта да раде, али под условом да тај посаоима неко модерно, урбано име!

и.Д.

КУУУДА ИДУ ЉУУУДИ КАО ЈАА?

Забава


�0

Пазите да вам се не деси!Муке о којима се тихо говори (пише: Ивана Драгојлов)

На древном латинском Studentiozus bolesniciozus neprcozus bezkondomus

представља синтезу модерне науке и спартанске муке...

Шта су то полно преносиве инфекције?То су инфекције које се могу добити сексуалним контактом са

особом која је инфицирана. Могу се пренети различитим врстама сексуалног односа, али постоје и инфекције које се могу добити до-диривањем инфицираних делова тела.

Како се можеш заштитити?Коришћењем кондома: Свакако не би требало да користиш мушки

и женски кондом (фимидом) заједно. Неке полно преносиве инфек-ције као што су херпес могу се пренети и на други начин (љубљење...). Не би требало да имаш сексуални однос са особом која има ранице или осип на телу. Ако желиш да се тетовираш или радиш пирсинг, треба да будеш сигуран да су игла и опрема, које се при томе упот-ребљавају, стерилни.

Како да знаш да ли имаш неку полно преносиву инфекцију?Разичите полне инфекције се манифестују различитим симптоми-

ма, а неке од њих не морају имати било какве видљиве симптоме, тако да нећеш увек знати да ли ти или твој партнер имате неку ин-фекцију.

Ако имаш неке симптоме да ли треба да се бринеш?Уколико си добио/ла неку врсту осипа, ранице или бубуљице у

пределу полних органа, добро би било да одеш код лекара. Само упамти – симптоми могу да се разликују од особе до особе, па ако си забринут – тестирај се.

Полне инфекције (осим HIV-a и хепатитиса) се могу излечити углавном без последица, уколико се излече на време, а у супротном могу оставити трајне последице на твоје здравље.

Навешћемо најчешће полно преносиве инфекције и њихове симптоме. Зависно од тога ко је изазивач, полне инфекције могу

бити: вирусне, бактеријске, паразитарне и гљивичне.

Вирусне инфекције

Изазивачи ових инфекција су вируси. Када једном уђу у наше тело, јако тешко или готово ни-како се не могу избацити из ор-ганизма, па је превентива нај-бољи и једини ефикасан начин да останемо здрави.

Хепатитис Б и Ц

Период инкубације: Вируси хепатитиса пре свега нападају јетру, после неког периода ми-ровања у организму (за вирус Б од 60 до 90 дана, а Ц око 50)

Симптоми: Болест може имати различит ток, од тога да симптома уопште не буде, преко жутице, умора, болова у зглобовима, разних проблема са органима за варење, па све до развоја хроничног обољења са цирозом и раком јетре.

Пут преноса: Директним контактом са зараженом крвљу. Неки се могу пренети и сексу-алним путем.

Лечење: Постоји вакцина која штити особе које нису ин-фициране хепатитисом Б, док за Ц вакцина не постоји!

Забава


�1

Генитални херпес

Постоје два типа овог вируса. Оба су заразна, међутим: тип I инфицира пре-део око носа и усана, а тип II инфицира предео око полних органа.

Период инкубације: Јавља се из-међу 1 и 26 дана након инфекције.

Симптоми: Осећај свраба, јављају се мали пликови. Испуњени течношћу, бол приликом мокрења, симптоми на-лик грипу, бол у леђима, глави, отече-не жлезде или грозница.

Вирус се може поново јавити током живота. Неће бити симптома налик грипу али и даље постоји опасност преноса вируса.

Пут преноса: Додиром са инфици-раном особом. Вирус погађа деловe тела преко којих је и ушао у органи-зам.

Лечење: Није неопходно, с обзиром да се херпес може повући сам од себе. Могу се употребљавати лекови који ће умањити јачину инфекције. Херпес се не може излечити – вирус остаје у телу заувек, али неки људи никада не оболе поново.

Кондиломи (хумани папилома вирус)

Период инкубације: Након инку-бације потребно је 1 до 3 месеца да се појаве брадавице на полном органу.

Симптоми: Могу се приметити ру-жичасте или беличасте квржице поје-диначно или у групи. Могу проузро-ковати свраб, али обично су безболне. Код жена се могу развити и на грлићу материце што може довести до појаве рака. Брадавице се не морају појавити код сваког ко се нфицира овим виру-сом.

Пут преноса: Полне брадавице се шире додиром.

Лечење: употребом раствора, теч-ног азота или ласерским путем.

Никада не покушавај лечење на своју руку!!!

Сида (AIDS) – последњи стадијум инфекције HIV-ом. За сиду нема лека.

Која је разлика између Сиде и HIV-а?

HIV је вирус који проузрокује сиду. Сида је озбиљ-но стање у коме су одбрамбене моћи нашег иму-но система толико мале, да наш организам није у стању да се одбрани од болести. Неколико недеља по уласку HIV (хумани вирус имунодефицијенције) у организам могу, а не морају да се јаве безазлени симпто-ми који подсећају на прехладу. Друга фаза болести у којој вирус полако инфицира имуни систем и у њему се раз-множава пролази најчешће без икаквих симптома. Ова фаза може трајати и више од 10 година. Особа је потпуно здрава и ни по чему се не може преознати да је инфици-рана HIV-ом. При томе све време трајања ове фазе, може пренети вирус на друге људе. Први симптоми болести карактеришу се проливима који трају неколико месеци, ноћним знојењима, отеченим лимфним чворовима, мр-шављењем, понављаним лакшим инфекцијама, након чега следи болест – сида.

HIV се може пренети:- сексуалним контактом без употребе кондома,- преко заражене крви,- са мајке на дете приликом трудноће, порођаја и

дојења.То што раница није видљива голим оком, не значи да

она не постоји. HIV се не може пренети пољупцем, пљувачком, кијањем,

кашљањем, знојем, сузама, урином, фекалијама, руко-вањем, грљењем, убодом инсеката као ни преко других животиња.

Тестирање на HIV и Вирусе хепатитиса

Када продре у наш организам, он се у крви везује

за ћелије нашег имуно система (бела крвна зрнца). У

њима се размножава за око 2 до 6 месеци а то је ујед-

но и перид у току којег наш организам ствара спе-

цијалне беланчевине (антитела) које се боре против

вируса. Овај период се назива „период прозора“.

Забава


��

Како и где се тестирати?

Тестирање се врши узимањем крви из вене у лабораторији. Основни тест који се код нас ради је Елиза тест. Уколико се покаже позитиван, ради се по-тврдни western blot. Уколико одеш на тестирање а није про-шло 2 до 6 месеци након твог последњег ризичног сексуал-ног контакта, резултат теста може бити лажно негативан, јер Елиза тест не може да открије присуство вируса, зато што се беланчевине (антитела) као од-говор на инфекцију HIV-ом још увек нису појавиле. Сачекај 6 месеци и понови тестирање (код неких особа је потребан дужи период за развој антите-ла). Брзи тестови који се код нас рекламирају као „кућни“ тесто-ви, не препоручују се јернису прецизни у одређивању резул-тата теста. Знатно скупљи и још увек ретко примењиван у прак-си је тест који открива HIV (PCR) и може се урадити 10 до 14 h после инфекције.

Неколико корисних савета:

- кондом купуј увек у апотеци или кондоматима, не на улици, киоску и др. местима,

- провери рок трајања, као и то да ли на омоту пише да је електронски тестиран,

- чувај га даље од извора топ-лоте и никако га не носи дуже од 24 часа у џепу или новчанику (јер га топлота тела оштећује),

- користи латекс кондоме, ефикасни су у заштити од HIV-а, јер су мање порозни,

- уколико си алергичан на Латекс кондоме, можеш да ко-ристиш полиуретанске кондо-ме, али мана им је што лакше пуцају него латекс кондоми и скупљи су.

Бактеријске инфекције

У свету тренутно ¾ жена има ову инфекцију.

Хламидија

Ово је најраспрострањенија инфекција, нарочито код жена. Период инкубације: 1 до 3 недеље након инфекције, а не мора их уопште бити.

Симптоми: Код мушкараца: бол или пецкање при мокрењу, болни оток или

иритација ока. Код жена: већина их уопште нема, а уколико их буде то су бла-

го појачан секрет изазван упалом грлића материце, нередован менструални циклус, бол приликом сексуалног односа.

Пут преноса: Незаштићен сексуални однос са инфицираном особом.

Лечење: Једноставно и неопходно, ако се терапија прекине мора да се почне испочетка и да лечење предузму оба партне-ра.

Гонореја – капавац

Период инкубације: Симптоми се појављују у периоду до две недеље након инфицирања а понекад их не мора бити.

Симптоми: Код мушкараца: упала тестиса или простате, секрет. Код жена: појачан секрет, бол или пецкање при мокрењу. Пут преноса: Незаштићен сексуални контакт.Лечење је једноставно и неопходно. Оба партнера треба да се

лече.

Сифилис

Период инкубације – у просеку се јављају у току прве 3 недеље од момента инкубације. Теже се уочавају и може проћи до 3 ме-сеца да би се развили.

Симптоми: Први симптом је безболна раница која се појављује на месту уласка бактерије у тело.

Пут преноса: Незаштићен сексуални контакт са инфицираном особом.

Лечење: Оба партнера се морају лечити, а нелечење или лечење на своју руку могу оставити последице на нервном систему, срцу и крвним судовима.

Забава


��

Стигли смо и довде... Четврта година! Четврта! - да не поверујеш... Последњи

семестар. Последњих неколико месеци предавања. Неки би рекли: Да! најзад... Међутим, предавања не служе само томе да сазнамо нешто ново од професора, да се припремимо за испите (неко би рекао за живот) или само да се досађујемо до бола. Она пружају нешто много, много више.

У средњој школи су нас углавном речима (читај: проповедима) припремали за факултет. Да је средња школа у односу на факултет дечја песма, да ћемо тек након ње видети шта је стварно учење, да на факултету свако мисли само на сопствене интересе и гледа своје циљеве не марећи за друге, да је дошло време да заборавимо на разред као целину, пошто тамо где се спремамо неће бити заједништва. Глупости!

Прва велика степеница - припремање пријемног испита - већ је донела много нових познанстава. Упознао сам људе, (суграђане!), које је требало добро да познајем из средње школе, а убеђен сам да их пре покушаја уписа на факултет никад у животу нисам видео. Школа баш и није толико велика као што је релативно мало и моје родно место, тако да изостанак контаката баш и није за похвалу. Дакле, упознавши се тек у Новом Саду, заједно смо се радовали првом успеху и почели смо размењивати све тада доступне информације. Наравно, најпозитивније успомене из тог времена везују се за саопштавање резултата након пријемног испита. Нису сви успели да се дочепају буџета, али смо сви положили, тако да радост није изостала.

На првој години - све је ново, ништа није уходано, свако лице је непознато. Прве недеље уопште нисам могао да спавам, чисто због тога што сам размишљао о томе кога сам то упознао у току дана,

како се зове дотична особа и о чему смо причали!

... Њу сам упознао још пре пријемног испита. Сад је зовем само Свезналицом. На било које моје питање везано за факултет, али и на свако друго, као да има унапред спремљене одговоре, увек зна. Добро, ту помаже мало и њен младић са истог факултета, али ко још пита одакле су одговори, важно да их има! Рокови, шта који професор воли, која су омиљена питања, код кога треба ићи на предавања, код кога се могу користити скри... додатна литература и колико је који професор спреман да помогне на испиту.

Тек сам касније схватио да пребрзо формирам мишљење о колегама... да први утисак вара. Моја процена није увек била исправна, а када бих

се стицајем околности упустио у разговор, убрзо бих схватио да сам погрешио. Најчешће су накнадна искуства била позитивна, мада се (додуше ређе) ни супротни случај не може исључити. Уметност процене људских карактера вероватно се ствара годинама. Учим... Судбина ме је, срећом, често повела у ситуације када сам добијао шансу да склапам нова познанства за која, држећи се старог друштва можда никада не бих имао прилике.

Најважније место (на почетку студија и једино) за социјализацију била је - менза. И сад се сећам као да је било јуче, кад смо за једним огромним столом седели само ми, „правници“... Са једне стране је био фантастичан осећај бити са људима који деле иста интересовања, али са друге... верујте, не желите то да проживите. Толике приче са факултета, стручна разматрања, ко шта воли, како се сналази, све могуће особине професора, гомила информација које нисам знао где да сместим, до тада нисам имао прилике да покупим, а можда и не желим. А и ми „правници“ (још само мало и моћи ћемо избрисати наводнике) луди смо на неки своји начин, па кад нас је још и пуно... :)

Колега је био доста старији од нас. Због одређених околности био

је приморан да напусти факултет, али се ипак после извесног времена вратио да заврши студије. Сматрао сам да ће бити изузетно тешко за њега да се уклопи. Међутим, пријатно ме је изненадио. Био ми је изразито пријатан разговор о његовом сину. Замолио ме је да његовом четворогодишњем малишану донесем неку компјутерску игрицу. Нисам имао игрицу за децу, неку лагану, без потребе претераног размишљања,

Мојим друговимаЗабава


��

али ме је колега убрзо информисао да његов син највише воли тактичке пуцачине...! Ех, младог ли света!

Волим посматрати људе, видети нова лица, оценити како реагују на одређене ситуације. Моја срећа (или несрећа) јесте и то што сам радознао.

Колегиница ми је пробудила пажњу зато што је стално седела сама. Никако нисам могао схватити зашто, да ли је усамљена, да ли је незадовољна, да ли жели бити сама, или би волела друштво, питања су се ређала. Како је време пролазило, моја радозналост је добила на димензијама. Била је изузетно мистична, а мистерије су за то да се открију, објасне, зар не? Касније је направила нову фризуру (узгред речено, претходна ми се више свидела) и у потпуности се променила. Постала је отворена (вероватно је и била, али за то пре нисам знао), причљива, лепо расположена, и ја сам схватио да је пријатна особа. Признао сам јој да ме је заинтригирала својом тајанственошћу, али и да ме је на неки начин готово болела та њена самоћа усред великог друштва, а она ми је одала своје разлоге. Које, то нека остане мистерија за вас! Они који су слични мени, сад су сигурно бесни...

Уживао сам у чињеници да је мој факултет свет у малом: Војводина, Србија, Црна Гора, БиХ, итд. Та чињеница нас није делила,

напротив, никад није била разлог за свађу, чак ни за преке погледе. Никада нам није сметало ко је одакле, и који му је језик матерњи. Значи ипак знамо заједно живети! Наравно, историјска излагања о томе који је народ био пре где, и зашто, нису изостала, али су и та

разматрања остала у оквирима полемике.

Колегиница из Црне Горе и њене две другарице из Републике Српске полемисале су са мном, Војвођанином, све у границама доброг расположења. То се зове толеранција. Њих три су иначе нераздвојне. Ако једна фали, стиче се утисак да је нарушена целина. Потпуно су различите по карактеру, једна је сталожена, мирна, друга ватрена, увек спремна за провод, трећа не престаје са шалама, ипак или баш због тога, савршено функционишу као другарице.

После дугих предавања (то кажем будућим бруцошима) увек је добро предахнути на паузама. Тек да се прекрате муке.

Колега упражњава црни хумор. Шта друго и може кад је одрастао на Монтy Пyтхон-у... Непрестана су саркастична добацивања, иронија. Наравно, пазимо да то не прође неку одређену меру, стварно не желимо повредити ничија осећања. Међутим, ми смо већ истренирани и било како то деловало споља, ми стварно уживамо у томе... Рекао сам му да ћу га се сећати као

колеге црног хумора, али златне душе... Нећу вам испричати шта сам добио после тога као одговор, а да се претпоставити каква ми казна следи, кад себе препозна у овој причи.

И наравно, ту је мој неизоставни цимер, колега. Заједно на предавања, вежбе, мензу, у град, у последње време смо већ почели и заједно да се разбољевамо. Као браћа смо. (Само да не почнемо још и да личимо!) Проживели смо заједно све и свашта за протекле три године. Обојица смо имали своје љубави, своја разочарења, свађе, успехе и неуспехе. Наравно, ни ми нисмо баш увек остали хладне главе. Знате како је кад два „правника“ бране своје ставове... Наравно, ако је неком од нас била потребна помоћ, други је био ту да прискочи.

За све ове године нисам упознао људе само са овог факултета, стекао сам другове и са других. „Дизајнерку“ која је луда у најбољем смислу те речи, која сматра да још дуго требамо остати деца и живети без брига колико је то могуће, увек спремна да одвоји од свог времена због друштва, ради провода или помоћи, не гледајући да ли ће имати времена за себе; „историчара“ који не заборавља моје празнике; мноштво студената са Медицинског факултета који сваки пут имају неку сочну причу везану за своју струку, коју нам саопштавају као по правилу најчешће у мензи; „хемичаре“, који увек имају опекотине или прсте дугиних боја због разних хемикалија које су неспретно разлили; „информатичаре“, који размишљају у кодовима; „математичаре“, „биологе“, студенте који уче енглески, психологију, итд.

Надам се да сам читаоцима ових редова, дао слику састављену од малих мозаика о томе како су људи разнолики на нашем факултету и како је вредно труда стварање лепих познанстава. Остале поенте овог текста остављам вама – одгонетните их. Било ми је драго писати за Правник, писати за моје другове и све остале...

Силађи Миклош

Забава


��

Како разликовати добро, лоше и зло?

Добро: Ваша жена је трудна.Лоше: Родиће тројке.Зло: Стерилисани сте пре 5 година.

Добро: Жена не говори са вама.Лоше: Жели развод.Зло: Она је правник.

Добро: Ваш син коначно одраста.Лоше: Спетљао се са проститутком из комшијске зграде.Зло: Баш као и ви.

Добро: Ваш син пуно учи у својој соби.Лоше: У соби сте нашли неколико сакри-вених порнића.Зло: Актери у некима од њих сте ви и ваша жена.

Добро: Објашњавате кћерки оно о пче-лама и биљкама.Лоше: Стално вас прекида.Зло: И исправља.

Добро: Ваш син је изградио стабилну везу.Лоше: То је веза са мушкарцем.Зло: И то вашим најбољим пријатељем.

Добро: Ваша кћерка је нашла добро плаћен посао.Лоше: Ради као проститутка.Зло: Зарађује много више од вас.

ХУМОР

Нови статут коначно превазилази по-рођајне муке! Ових дана се очекује да исти буде усвојен и да се коначно ситу-ација рашчисти и да проради студент-ски парламент. Такође је похвалан број студентских и факултетских ваннастав-них активности, трибина и културних догађаја који се повећао – дипломатски дани Немачке, земље која прилично има утицаја на нас (традиционално – сви смо плакали колективно за 100 дојче марака, па и Миле са Чубуре), различите трибине, пројекат Правници на послу... Покрајина је решила мало да раздрма омладину, па је коначно и заживео пројекат који у де-цембру био најављен – “физичко васпи-тање” за студенте!

ТОПЛОКантина је и даље део фантазија сту-

дената Правног – летњи семестар улази у своју „лењу“ фазу, а сви имају кантину осим наших студената! Срамота! Са дру-ге стране, суседни факултет (са којим се увек „надмећемо“), филозофски тојест, своју кантину је исполирао и средио као у инат својим неорганизованим ком-шијама (није као да им мањка дуванског дима у истој). Надамо се да ће се питање кантине решити што пре, не може се више овако (упркос слатким колегини-цама са филозофског које маме наше ко-леге)! Такође смо примили жалбе на рад информатичке учионице која повреме-но не ради у време које је предвиђено без икаквог образложења или обаве-штења.

ХЛАДНО

ТОПЛОМЕР

“Конкурентне плате”: Остајемо конкурентни тако што вас плаћа-мо мање од конкурената.

“Тражимо забавне, вредне рад-нике пуне ентузијазма“: ... који и даље живе са својим родитељи-ма и неће замерати на плати на нивоу приправничке.

“Опуштена радна атмосфера”: Не плаћамо вас довољно да оче-кујемо да се пристојно облачи-те. Пар заиста одважних типова носе минђуше.

“Постаните део динамичног тима!”: Сви слушамо мотивацио-не траке.

“Неопходно поштовање ро-кова”: Каснићеш са распоредом шест месеци већ првог дана.

“Понекад ће се тахтевати пре-ковремени рад”: Понекад сваке ноћи и понекад сваког викенда.

“Прилагођеност за више пос-лова“: Било ко у канцеларији може да ти шефује.

“Неопходна посвећеност де-таљима”: Немамо контролу ква-литета.

“Без телефонских позива”: По-пунили смо радно место, наш конкурс за биографије је само формалност.

“Неопходне вештине у ре-шавању различитих проблема“: Улазите у компанију која је у хаосу.

“Захтева вештине у вођењу тима“: Имаћете одговорности шефа, без толике плате.

“Неопходна добра комуника-тивност“: Шеф комуницира, ти слушаш и схваташ шта они хоће, а онда то и урадиш.

Како тумачити одговоре по-тенцијалних запослених?

“Изузетно сам прилагодљив свим видовима канцеларијског организовања“:

Користио сам Микрософт Офис.

“Моје претходно радно искус-тво укључује“: Надам се да ме нећете питати за све McПослове које сам радио.

“Дружељубив сам”: Дајем го-милу непотребних савета сарад-ницима.

“Изузетно сам професиона-лан”: Имам електронски роков-ник.

“Прилагодљив сам”: Често мењам послове.

“Стално сам у покрету”: Никад нисам на радном месту.

“Веома сам мотивисан да ус-пем“: Истог тренутка када нађем бољи посао, ћао сте.

“Унапред се радујем вашем одговор”: Као, задржаћу дах у ишчекивању вашег формалног одговора где ми захваљујете „за моје интересовање и желите ми срећу у будућој каријери“.

Како тумачити захтеве послодаваца у огласима?

Забава


��

НЕШТО САСВИМ ЛИЧНОДатум рођења: 20. фебруар 1969.Место рођења: Вуковар Висина: 185 цм Тежина: 75кг Каријера: Војводина (88-90), Црвена Звезда (90-92), Рома (92-94), Сампдорија (94-98), Лацио (98-2003), Интер (2003-2006) Дебитовао у репрезентацији: 16.5.1991. Југославија - Фарска Острва 7:0 Пиће: Кока-кола Ноћно пиће: Домаћа ракија (кајсија, шљива, крушка…) Одећа: Зависи од прилике, али најпријатније се осећа у фармеркама

Јело: од италијанске кухиње највише воли пасту, од наше, посебно кулен, хладну јагњетину, пасуљ… Филм: волим да гледам све жанрове Књига: често чита, пре свих Стендала, Кинга, Форсајта, Коеља… Вера: православни Србин, иако му је мајка Хрватица Политика: не занима га

Земља: Србија, која друга Град: Нови Сад Парфем: “Маст” од Картијеа Срећа: здравље, сигурност, породица

*****

ТРОФЕЈИ:3 првак Југославије (1989. Војводина, 1991. и 1992. Звезда) 1 Куп Шампиона (1991. Звезда) 1 Интерконтинентални куп (1991. Звезда) 1 Суперкуп Италије (1998. Лацио) 1 Куп купова (1999. Лацио) 1 Суперкуп Европе (1999. Лацио)

РЕКАО ЈЕ О СЕБИ:- Никад се не предајем. Кад ми је најтеже, највише дајем. Не волим кад ми је све потаман, волим изазове, тада сам најјачи. - Немам један циљ, него увек себи постављам нове и нове циљеве. Кад испуним један, тежим следећем. Све већим и већим, али реалним, оним које могу да остварим. Никад се не задовољавам постигнутим, сваки пут се трудим да идем све више и више према врху.

РЕКЛИ СУ О ЊЕМУ: Кристоф Даум: “Питао сам Уефу да ли можемо да имамо два голмана на голу када Синиша изводи слободан ударац, то је једини начин да га покушате зауставити”.Лука Маркеђани: “Нисам могао да спавам ноћ пре утакмице. Срећом, сада смо на истој страни. Он је заиста један изванредан играч”Ђанлука Паљука: “Мислим да је Синиша специјалиста за слободне ударце и разликује се од осталих, јер његови шутеви нису само снажни него и прецизни. Ретко ко поседује оба квалитета”.Марко Балота: “Мали је број Синишиних удараца на тренингу који заврше изван мете. Ако добро изведе слободан ударац, голман ту не може ништа да учини”.

Спорт


��

Суперменов последњи лет

Опроштај домаће фудбалске легендеЈедан од највећих фудбалских асова Србије одлази у пензију – на терену

српске Атине!

Синиша Михајловић, почасни грађанин Новог Сада, човек који је један од најтрофеј-

нијих играча у историји нашег фуд-бала, човек због којег противнички голмани нису могли да спавају ноћ пред утакмицу, доказани патрио-та и хуманиста, отац шесторо деце 14. маја одиграће своју опроштајну утакмицу након успешне каријере која је трајала чак 18. година.

Последњу утакмицу поклониће Новом Саду, граду који највише воли, на стадиону Војводине, клу-ба у којем је дебитовао давне 1988. године. На његовом опроштају појавиће се вишеструки првак Ита-лије, екипа Интера и његови дуго-годишњи пријатељи и саиграчи из света фудбала.

Овај велики човек и фудбалер заслужио је да се нађе на страни-цама нашег листа јер његов живот и каријера могу да по-кажу младом човеку шта значе воља, рад и упорност. У наредним редовима открићемо неке најзанимљивје и најважније моменте из његовог живота.

Да ли сте знали?- Прву лопту добио

је као двогодишњак и са братом је проводио целе дане шутирајући је!!

- Био је натпросечно несташан због чега су учитељице из његовог места молиле Бога да не дође у њихов разред!!

- Већ са 7 година за локалне нови-не изјавио је да жели постати про-фесионални фудбалер.

- За први тим Борова дебитовао је са непуних шеснаест година и пос-

тигао победоносни гол из слободног ударца!!

- Волео је да гледа ко-шарку, дивио се гене-рацији Славнића, Кића-новића, Далипагића, касније Дражена Петро-вића.

- Као јуниор био је гост у Динамовом омла-динском клубу на тур-неји у Немачкој, тамо се прославио као најбољи играц и најефикаснији стрелац турнира.

- Шест месеци пре него што је у лето 1988. пре-шао у Нови Сад, добијао је стипен-дију Војводине.

- Са првим зарађеним новцем купио је Заставу 128 Скалу, а данас вози Ферарија.

- Никад није имао идола, али Милоша Шестића је изузетно ценио. Био је одушевљен кад је прве године у Војводини иг-рао заједно са њим.

- Прву титулу освојио је са Војводином 1989. након чега прелази у Црвену Звезду.

- Са Звездом је освојио титулу првака Европе 1991. године. И титулу незваничног првака света након чега прела-зи у Рому.

- После 2 сезоне одла-зи у Сампдорију где му тренер Ериксон прона-лази нову улогу-постаје

последњи играч одбране и по оце-нама многих новинара и тренера био је један од најбољих играча на тој позицији.

- У Ђенови упознаје садашњу суп-ругу Аријану са којом у априлу оче-

кује шесто дете.- Поново се

враћа у Рим 1998. године, али овај пут наступа за еки-пу Лација, што су му навијачи Роме нарочито замери-ли.

- За време НАТО б о м б а р д о в а њ а 1999. године, при-мљен је код тада-шњег председника италијанске Владе Д’Алеме желећи на било који начин

да помогне својој земљи у тешким тренуцима, због чега је данима Михајловића и његову породицу штитило посебно полицијско обез-беђење.

- На мечу лиге шампиона Лацио-Челзи пљунуо је противничког иг-рача Адриана Мутуа, након чега га је УЕФА казнила са 8 утакмица не-играња чиме је показао свој импул-сиван карактер који му је задавао доста проблема у току каријере.

- Након Лација на наговор свог дугогодишњег пријатеља Манци-нија прелази у милански Интер 2003. године, где и окончава своју каријеру.

- Најбољи друг - фудбалер: кум Мирослав Тањга

- Најсимпатичнији фудбалер: саи-грач из Сампдорије и Лација Атилио Ломбардо.

- Најтежи противник: Роналдо- У фудбалу га највише љуте су-

дије. - Омиљена места за живот: Србија

и Италија, а не би живео у Јужној Африци.

- Најважнија ствар у његовом жи-воту: породица!

Мирослав Писаревић

Онај тамо судија, да да, њега хватајте...

Шулц, у канцеларију!

Спорт


��

BLACKSTORMF.A.M.M. Inc. & DSF Productions Proudly Presents

Started his career as DJ when he was thirteen, twelve years later this twenty five-year old rapper is one of the best known unsigned american artists

Pop-culture has become subcul-ture. The voice of the streets has become the choice of the

record, video, book, video game buy-ing public, and earning millions of dollars every year. The Hip-Hop alone has become the most powerful mar-ket force. Nas and his last album “Hip-Hop is Dead” led to different opinions among the fans of rap music. But, as long as there are artists like Black-storm, roots of Hip-Hop culture will always be present. With his unique style, one can conclude that Blackstorm is not like most hip-hop art-ists one can see on TV or hear on the radio.

Blackstorm started his career as DJ when he was thirteen, and started rapping not long after that. At the very beginning he caught attention of platinum artists. Now, this twenty-five year old rapper is one of the best known unsigned american art-ists. In the beginning of 2007., a joint venture be-tween Blackstorms com-pany F.A.M.M. Inc. and DSF Productions based in Serbia, was signed. The Mixtape. Blackstorm released three major projects, where his debut Mixtape was sold in over 15,000 cop-ies, which is a big sucees for an inde-pendent unsigned artist. In February of 2007, Blackstorm released his third Mixtape under the name “I`m the Boss pt.1” which is hosted by eminent DJ Shep 1. Mixtape includes features with Jadakiss, Jim Jones [Dipset], Hell Rell, Akon etc. Mixtape can be ordered

in Serbia by sending a request to [email protected]. Blackstorm perfomed in almost every country in The States, with Ashanti, 3LW, Rough Endz, Musiq Soul Child; just to name a few.

Pravnik: What is the reason that has kept You making rap music for 12 years?

Blackstorm: I’ve been in love with the art of music for so long, I felt i had

to be appart of it, and why it`s been 12 years.. Well, because I believe Hip-Hop is me, so when I wake up in the morning - I wake up Hip-Hop.

Pravnik: How would You describe Your new release in 3 words?

Blackstorm: Original, very edgy and real.

Pravnik: What can You tell us about Ashanti, one of the rare R`n`B artists

whose success can be compared to Beyonces?

Blackstorm: She was real down to earth, she really is a peoples person. But I know one thing about her, she really keeps everything she does pri-vate. Overall honestly, she was really sweet.

Pravnik: What is the most apsurd rumor You have heard about Yourself?

Blackstorm: To be honest, the craziest rumor I have heard was that I have tons of children.

Pravnik: Everybody is talking about whether HipHop is really dead or not. What is Your opinion about that matter?

Blackstorm: I feel if Hip-Hop was how it was when it first started. I really think the Hip-Hop world will be so trash, for one reason, there will be no originality. So when I see eve-ryone hating the south or the west coast, it makes me upset, because, honestly, they are orig-inal. Snap music, hyphy - that`s unique to me and different to people. Even if you don`t like it, remember it`s different and dif-ferent is Hip-Hop, not just one style.

Pravnik: We can expect You in Serbia soon, so what is Your opinion about our country?

Blackstorm: Honestly I haven`t heard too much about your country until I met Mia from DSF, but now I`m going to do some research on it, so maybe later down the line we can re-peat this question, and then I will be able to say everything I think.

Mia Bajin

интернационалне стране


��

International Culture Week in Pécs – ICWiP for the 11th timeVery few youth festivals can boast such a multinational and multicultural audience as

ICWiP. The festival of Pécs is one of the most important and popular thematic youth and student cultural festivals of East Central Europe and the Alps Adriatic region. The festival is organised in the region of South-Transdanubia (Hungary), in Pécs. For a few years now,

every year around 300 students from 30 different countries come to spend their time.

The purpose of the festival is to increase tolerance and enhance

intercultural dialogue and also to show the strength of cooperation through students’ initiatives. ICWiP is organically connected to the festivities of Pécs being the European Capital of Culture in 2010. As a preliminary programme to the Pécs 2010 project, the year 2007 is declared to be the Year of Education.

This year’s ICWiP - titled “edYOUcate!” - expects to host 300 young students from all over the world, from America through Africa and Europe to even the Far East. The programme of the festival is quite unusual, since it is not only a cultural festival with concerts and other produces of art, but it is also a quality summer university at the same time. ICWiP gives opportunity to young people from all over the world to meet each other and to discuss and debate over various questions and problems. The participants can learn from each other and find common ground for a common way of thinking.

The mediterranean city of Pécs also takes part in the popular festival programmes, local residents and tourists also attend the concert stage in the historic heart of Pécs, neighbouring the UNESCO World Heritage sites, and popular Hungarian and international groups entertain the visitors.

The 11th ICWiP invites you and your friends, colleagues to discover some dynamic segments of education in which you can develop your individual skills, acquire knowledge and the competence of team-working and tolerance.

Workshop topics of the 11 ICWiP conference:

• student YOUnions in action• activate YOUth• valYOUable creativity• environmental revYOU• equal opportYOUnities• learn and use YOUr rights• cultures around YOU• YOUniversity life how does it feel?

If you are interested and inspired to take part in one of the most popular thematic youth festival of Central Europe, check out our website for more information, and feel free to submit the on-line application form.

www.icwip.hu

More information:Nóra CZVIKLI at [email protected] or +36-30-816-14-08



�0

Dig deeperWe’ve asked a few colleagues of ours to tell us something about corruption

in their regions

Imon Choudhury, Osijek (Croatia)

Do you think there is corruption in Croatia, and how spread is it’s presence in high education?

Well, corruption certainly does exist, I am sure of that, and not only with professors, but with heads of student unions, and from time to time becomes obvious itself, for example when ten thousand kunas just vanish from the account of union.

Recently there were rumors about some scandal on University in Zagreb?

Yes, there was about ten thousand kunas in question.

What do you think how successful fight against corruption is, and what is the way to fight it?

I couldn’t say how successful it is, I believe that it is but not as much as it should be, but in some way an end should be put to it, but the problem is that people mostly don’t know how to fight against corruption.

Do you think that people have spoken enough about it, or is it public secret there?

It is a public secret; there is not as much word about it as it should be.

Martina Smilevska, Skoplje (Former Yugoslav Republic of Macedonia)

Do you think that there is corruption in high educational institutions?

Yes. That is a public secret, especially on Law School. Here it is done by secret ways, and usually there are lots of mediators who are not directly connected to Law School, so you give the money and...

Do you think that students regard this as degrading for the future of their profession or have they reconciled themselves with that?

I consider it degradation. Presently, there is a campaign in progress against Student Sojuz, because it is very closely linked with faculty, but when someone says to stu-dents: “Let’s write a petition to form student parliament” they usually reply with: “Well, I wouldn’t like to have my name and index number written there”. Basically they are not afraid, but they prefer to stay passive.

What do you think how much do student organizations participate in the corruption?

Well. They usually do it when they see that there is some profit in it...

Do you know of any scandals from high educational institutions in the last five or six years that have come up in public?

Well, not as big as this in Kragujevac. Here, nothing ever came to public, everyone talks about it, but nothing is done.

So there is an amount of reconciliation with that? Yes.

Do you think that this will change with accepting some of the European systems of values?

Yes, it is possible, because I think that the student movement will grow stronger.

Is there an institution which does something concrete in response to students’ requests?

There is, but I don’t think anybody ever turned to them. Simply, when one of your rights is undermined you mostly talk to people around you, and do nothing about it. Here that is the of students’ lawyer. Mostly, it depends on the number of people who complain. When it is only one individual, reaction is weak. No student organization has ever gone public with that, and that is treated like a public secret. Bar Association helps us to some extent. Up until now we were practically begging for any kind of help in this fight over our faculty, but nothing came out of it.

WORD OR TWO…



�1

интернацоиналне стране

How does the press react to this? Have students ever turned to media for help? No, very.

There is a strong campaign about creating student parlia-ment at the moment.

Jelena Gajić, Banja Luka (Bosna i Hercegovina, Republika Srpska)

Several days ago it was declared that during the search of apartment of one of the professors suspected of high educational corruption in the index affair several hundred exam applications from Banja Luka Law School had been found do you think that this in some way indicates the corruption in Banja Luka Law School?

First of all, I don’t believe in tales, so we lawyers have a saying “Audiatur et altera pars” - listen to the other side - so that nobody should be accused for something like that until it had been proven so. But again that kind of ongoings like on University in Kragujevac are in all other universities almost a public secret, so everybody knows that something is happening, everybody talk, but Faculty in Kragujevac seems to be the first to have started doing something more than just talk.

Do you think that this will affect the countries in the region?

Universities in Serbia, yes, and it will probably have some effect on others as well. I think that people will ask themselves what they have be doing, starting with professors, prosecutors, students, because it takes two to tango, and so does corruption, so I believe that it will definitely have effect.

Do you think that this kind of aggressive campaign is needed against corruption or should we by education introduce a system of values?

Corruption is not present only in education, but in every pore of the society - from kindergarten, when child starts with it’s education, and then it gets used to it... Simply, that is the system in society - you go to the doctor, give him an envelope with I don’t know how many bills or I don’t know... I think that aggressive campaign is needed, as well as change of the values trough education and upbringing.

According to your estimation, is there any type o f corruption in Bosnia, no mater how large?

You know, at University of Banja Luka we do some types of evaluation, that is also evaluations of the work of professors and in some of the objections we write to

professors, there we can say everything - maybe even some sort of psychological abuse, mostly anything that has been noticed can be told, nobody censures it or stops students from saying. However, so far no one has reported corruption at University of Banja Luka, but if there is any, I believe it will be revealed.

Who on your faculty is in charge of complains and propositions of students, for example some student organization?

We, student organization at the Law School, have made boxes for students of every year, so that all remarks, strictures, everything can be reported absolutely anony-mously.

Do you think that something will change after this?

I think it will, and that this is a good example for the entire country and all layers of society that cor-ruption must be put an end to and that the country and society can’t func-tion and progress if that doesn’t

hap-pen.

Do you think that media properly report all that and are they the first who should react?

Yes, I think so. As far as Republika Srpska is concerned, there is a lot of corruption being revealed, especially in economy, because it is in some sort of focus. Also the Non governmental organizations suggest problems.

What do you thing, how corrupted are organizations of students?

Because I am well acquainted with the work of all student organization in Banja Luka, I can responsibly claim that there is no corruption. Of course, we cooperate with government and faculties, but corruption in its basic meaning does not exist.

��

Ivan Pavlović, Kragujevac (Serbia)

What is happening with students and teaching process?

I was supposed to have an exam the following day, and I came to faculty in the morning, but professor had been arrested. They didn’t work all that day, bookstore was sealed and stuff...

What was the students’ reaction? There is certain kind of relief visible in all the students.

They are all in some way aware and pleased. They haven’t thought that it would ever come to that. Most profes-sors feel like gods, like they are untouchable, and when all this happened they couldn’t believe it, they were so surprised... people are satisfied, a trifle scared because of their credibility, their degrees, and at the moment I am in suspense, I don’t know what I am going to do, maybe I will transfer to somewhere. On one hand it is easier to breathe, and on the other hand we shall see what will happen lat-ter... I don’t know what will be at the end, because there had been talking about accrediting of our faculty... I think that accreditation should confirm that the faculty has conditions to keep working and it will be interesting to see how it is all going to work with one third of professors in jail. On the other hand, students are afraid.

In one moment it came up that during the search of one of the professors’ apartment, several hundred exam applications from Faculty in Banja Luka had been found... How do you comment this?

I am not familiar with this, and nobody talked about it.

How did the student organizations react? There has been one emergency meeting, and there is

no response for now, everyone is expectant, but they just don’t know what to say. Mostly they too breathe more easily, same as other students, and they are satisfied. One student official said that in that moment he felt sorry for the students.

Had media or student organizations earlier pointed out that there had been corruption, or had any person been pointed out?

With forming of the new parliament council for corrup-tion had been made, and there one professor had a big part holding a speech, and we also have representatives there. I don’t know all the details, but I know that they were doing something actively on that matter. The profes-sor kept calling: “Come on, let’s go, there will be arresting and all kind of things”, but a acquaintance of mine who is in that group of students didn’t believe it, but he worked on it, so basically we all participated in that. I mean, we did all we could.

What are your personal expectations? Are you worried about your degree?

Who do you think will be most affected by this? Well we students will. I don’t care for professors, they got what they deserved, but we didn’t deserve that. Students now expect that this will finally be a proper thing.

Did students from first and fourth year react differently?

Those from the first year think about transferring. Fourth year students are trying to work something out, but this is a difficult time for them. They studied hard... I personally know a few people who paid one or two ex-ams. Mostly one! You have, for example, people who came to faculty with intention of paying, and I never see then on any of the lectures! Essentially, final years students who are near the end and now expect jobs, just want to get out, and this, in already difficult situation, is an additional weight which is pulling them down.

Do you think that this will have consequences for entire region?

I am not sure for others, but in Serbia certainly. On one side, we broke the ice, but now the professors on other universities will think this over, now it is going to get rough because this action surveyed everyone. And now you should be able to prove something a certain profes-sor had done before! This will only prompt others to be more careful.

Marko Trifković

Април/мај 2007 интернационалне стране


��

I AM GUILTY

I wanted much when I had nothing to giveI was a queen of the darkest nightswhen my heart burns, it`s hard to livein the greatest silence, without any lights.

I am guilty

I was stealing from your eyesthe silver stars that shined for megiving you only the more and more lies,

foolishly thinking it would make me free.

I am guilty

you say you love me, I laugh loudly,

having nothing else for you than pain,

turning the world into ice proudly,

making your love in vain.

I am guilty

I don`t believe in fairy tales any more.with the veil of curse I covered my face,

cut my wings off, I deserve them no more,

your heart for me has no place.

I am guilty

now I know, life is death without you,

and I have nothing else to do than pray.where ever I go, I`m coming back to you.if only you could forgive me, if only you could stay.

I am guilty

don`t stop believing in happiness and love.if you see a star coming down from the skymake a wish in your heart, if you still know how,

and give me the wings again, to open my heart and fly.



Правна укрштеница

Водоравно

4 Писмена заповест турских и персијских владара 5 Санитарна мера 9 Заседање пуним бројем чланства 10 Чулна обмана 12 Утицај друштвене скупине на рад законодавца 14 Убиство извршено од стране неодговорне гомиле 15 Активирање оружаних снага 17 Сарадња сељака 18 Организација Уједињених Нација 20 Систем државног уређења 22 Савезно Извршно Веће 24 Преузимање 26 Лице коме је завешталац оставио тестаментом легат

Усправно

1 Вид феудалног власништва у Византији 2 Врста путне исправе 3 Укидање судских одлука због повреде поступка 6 Умишљај, долус 7 Аутономна покрајина 8 Накнадно оснажење неважећег правног посла 11 Негативна престација, уздржавање 13 Лажна исправа 14 У ширем смислу (лат.) 16 Шеф државе 19 Власт римских магистрата (лат.) 21 Облик непосредне демократије 23 На основу закона (лат.) 25 Циљ правног посла

Documents

Pravnik Mini