Pravno-ekonomski pogledi 1-2017 Pogledi, Godina... · Istorija ovih odnosa je, dakle, duga i burna, u njoj ... 2S. Avramov, Opus Dei : Novi krstaški pohod Vatikana , LDIJ, Veternik,

UDK 34 ISSN 2217-4176

PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI

Law and Economics Views

Godina VIII / Broj 1 / 2017

IZDAVA Č

NAUČNO DRUŠTVO ZA PRAVO I EKONOMIJU

Imotska br. 1, Beograd

Za izdavača: Prof. dr Obren Kuli ć

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Slobodan Slović

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Prof. dr Vladimir Jovanovi ć

Sekretar redakcije: Aleksandar Petrov

REDAKCIONI ODBOR

Prof. dr Branko Ljuti ć, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu; prof. dr. Viktor Vasiljevi č Pankov (Rusija) Plekhanov Russian University of Economics, Moscow; prof. dr Siniša Varga, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu; prof. dr Nenad Teofanov, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu; prof. dr Slavomir Kali čanin, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; prof. dr Dragomir Đorđević, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu; prof. dr Mišo Kuli ć, Fakultet za uslužni biznis Univerziteta EDUCONS u Sremskoj Kamenici; mr Nevena Slović, advokat, Beograd; prof. dr Nina Planojević, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu; prof. dr Vesna Petaković, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; prof. dr Obren Kuli ć, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; prof. dr Igor Pejović, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu.

IZDAVA ČKI SAVET

Prof. dr Nenad Avramović, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu; prof. dr Marko Ivaniš , Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu; prof. dr. Marija Jovanovi ć, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; Prof. dr Živko Kuli ć, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost Univerziteta Džon Nezbit u Beogradu; prof. dr Ivana Slović-Kr čadinac, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; dr Zoran Vasić, Poreska uprava, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd; Andrijana Maksimovi ć, Državni univerzitet u Novom Pazaru; Alexander Samonig (Austrija), ECOVIS ConFidas, Beograd; prof. dr Ivan Raonić, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; prof. dr Cvetko Smilevski (BJR Makedonija), Business Academy Smilevski, Skopje; prof. dr Slaviša Vučurević, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu.

Adresa uredništva: Imotska, br. 1, 11000 Beograd

Telefon: (+381) 011 30 98 198; e-mail: [email protected]

Sadržaj

Članci 1. Andrijana Maksimovi ć MOĆ SVETE STOLICE U VREME GLOBALIZACIJE .................................................................. 7 2. Dragana Tadić Živkovi ć POJAM I PROBLEM ASIMETRIČNIH INFORMACIJA NA BANKARSKOM TRŽIŠTU. ........... 19

Prilozi 1. Zlatko Brnjas KOMENTAR O ŠKOLSKIM ODBORIMA OSNOVNOŠKOLSKE USTANOVE.. ........................ 46

Contents

Articles 1. Andrijana Maksimovic THE HOLY SEE POWER IN THE ERA OF GLOBALIZATION .................................................... 7 2. Dragana Tadic Zivkovic ASYMMETRIC INFORMATION IN THE BANKING MARKET – DEFINITION OF THE TERM AND PROBLEM ............................................................................................................... 19

Addendum 1. Zlatko Brnjas COMMENT ON SCHOOL BOARD PRIMARY SCHOOLS.......................................................... 46

ČLANCI

Andrijana Maksimovi ć1, master politikolog Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar

MOĆ SVETE STOLICE U VREME GLOBALIZACIJE

Sažetak: Od legalizacije 313. g. hrišćanstvo je postalo jedan od najvažnijih političkih faktora u Rimskom carstvu, a to je ostalo i posle njegove podele, pa i propasti zapadnog dela 476. Veze Crkve i države su, naravno, dobijale različite oblike, u skladu sa istorijskim okolnostima. Razumevanje mehanizama moći kojim raspolaže papa kao vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve je od izuzetnog značaja za današnja događanja. Sveta stolica predstavlja specifičan subjekt međunarodnih odnosa. Njena specifičnost se ogleda u kompleksnosti kako istorijskog razvoja, tako i današnjeg delovanja Svete stolice. Posebno mesto Svete stolice u međunarodnim odnosima, odražava se i na organizaciju i principe njene diplomatije. Sveta stolica ima mnogo veću širinu i veću slobodu delovanja nego države. Zato je ona kao svoje najvažnije principe delovanja u međunarodnim odnosima, proklamovala načela koja se tiču celog čovečanstva. Ako ozbiljno uzmemo u razmatranje posledice različitosti kultura, videćemo da katoličanstvo ima izuzetan značaj na mestu susreta globalnog i lokalnog. U jednom novom katoličanstvu Crkve moraju zauzeti jasniji i otvoreniji stav prema naporima inkulturacije, nego što je to bio slučaj do sada. Ako ne bude ohrabrivanja prema pokušajima inkulturacije, onda komunikacija, kao međukulturalna razmena, nije uspela. Novo katoličanstvo mora da razvije više osećaja za asimetrije u procesu komunikacije.

Klju čne reči : Sveta Stolica, katoličanstvo, globalizacija, moć.

Uvod

Od nastanka ljudskih društava religija i politika su blisko povezane. Državne vlasti i ostali

politički akteri su u verskim zajednicama i njihovim učenjima tražili vrednosnu legitimaciju svog

položaja i postupaka. Verske zajednice, tj. njihove organizacione strukture, koje u najvećem

broju slučajeva ne raspolažu formalnom političkom moći, često su pomoću dobrih odnosa sa

političkim akterima pokušavale da podupru i obezbede duhovni uticaj koji su imale na svoje

vernike. Istorija ovih odnosa je, dakle, duga i burna, u njoj se može naći širok spektar

institucionalnih i vaninstitucionalnih aranžmana koje su sklapali nosioci duhovne i političke

moći, ali i periodi njihovih žestokih sukoba. U nekim društvima su državna i verska vlast bile u

nekoj vrsti simbioze.

1 Doktorand, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

8 PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI, BR 1/2017

Od legalizacije 313. g. hrišćanstvo je postalo jedan od najvažnijih političkih faktora u Rimskom

carstvu, a to je ostalo i posle njegove podele, pa i propasti zapadnog dela 476. Veze Crkve i

države su, naravno, dobijale različite oblike, u skladu sa istorijskim okolnostima. Na Istoku, u

Vizantiji, kontinuitet postojanja carske vlasti je, uprkos dubokim društvenim promenama kroz

koje je ova država prolazila, prouzrokovao suprematiju države nad Crkvom. Usled toga, mnogi

carevi su čak na crkvenim saborima presudno uticali na formulisanje hrišćanskog učenja i ishode

teoloških rasprava, a širenje hrišćanstva iz Carigrada posmatrali su kao sredstvo širenja svog

političkog uticaja na okolne narode. Takvo stanje prouzrokovalo je i neke druge posledice –

vladari tih naroda su se, naime, upravo zbog jake vezanosti Carigradske patrijaršije uz

vizantijske careve, ustezali da prime hrišćanstvo od nje, da ne bi time ugrozili svoju političku

nezavisnost. Rešenje je često traženo u formiranju autonomnih (autokefalnih) istočno-

hrišćanskih crkava, kojima su na čelu bili arhiepiskopi, pa i nezavisnih, sa patrijarsima na čelu.

To je često dovodilo do sukoba unutar istočno-hrišćanskog sveta, ali i do jače vezanosti

tamošnjih crkava za pojedine narode i njihove države.

Na Zapadu je, naprotiv, nestanak carske vlasti u V veku doveo do situacije u kojoj su vladari

novih germanskih država mnogo lakše prihvatali neposredno duhovno vođstvo rimskog Pape, iza

kojeg nije stajala nikakva politička vlast. Svojevremeno hegemona država zapadno-hrišćanskog

sveta, Franačka, čak je u VIII v. pomogla Papama da i sami postanu pored duhovnih i državni

poglavari, doduše teritorijalno male Papske države u srednjoj Italiji. Uprkos tome, tokom burne

istorije srednjevekovnog Zapada, obeležene uglavnom slabošću, pa i raspadanjem većih državnih

tvorevina, Papstvo je u pojedinim periodima dostizalo faktičku političku suprematiju nad svim

državnim vlastima. U drugoj polovini XI i u prvoj polovini XIII v., u epohi Krstaških ratova, bilo

je moćnije čak i od careva Svetog Rimskog Carstva (tadašnje Nemačke), najmoćnijih vladara

tadašnje Evrope.

U islamskom svetu su, od samog njegovog nastanka u VII v., u prvoj islamskoj državi – Kalifatu

– vladari istovremeno bili i vrhovni verski poglavari. Tokom kasnijih, takođe burnih vekova

razvoja islamskog sveta, pošto su se brojne države osamostalile od Kalifata a neke čak postale i

moćnije od njega, duhovna vlast Kalifa je ostala neosporna. Od XIII v. su, međutim, vladari

vodećih islamskih država i naroda, kako arapskih tako i Persije i Turaka, pokušavali da sebi

obezbede tu titulu, što je poslednjima pošlo za rukom osmanlijskim sultanima u XVI v. Kohezija

islamskog sveta je, uprkos snažnim centrifugalnim tendencijama, bila pospešena tokom

MOĆ SVETE STOLICE U VREME GLOBALIZACIJE Andrijana Maksimović 9 SVETE STOLICE U VREME GLOBALIZACIJE

Krstaških ratova (11 – 13. v.), kroz zajednički i dugotrajni otpor invazijama zapadnih hrišćana na

obale Levanta (Palestina, Sirija i Liban).

Uprkos ovom mnoštvu pojavnih oblika odnosa religije i političke vlasti, sve do kraja Srednjeg

Veka je u Evropi i Mediteranskom basenu ideja odvojenosti ova dva važna centra društvene

moći bila uglavnom marginalna i u teoriji i u praksi. Čak ni na Zapadu, na kome su viševekovna

feudalna rascepkanost većine država i rivalitet Carstva i Papstva omogućili široku političku i

ekonomsku autonomiju sve moćnijih trgovačkih gradova, nije bilo govora o ozakonjenju verskog

pluralizma i pravnoj jednakosti verskih zajednica pred vlastima. Povremeni pokušaji disidentskih

verskih pokreta da ospore monopol Katoličke Crkve osujećivani su primenom oružane sile sa

raznih nivoa političke vlasti – Papama su u tom smislu pomoć pružali carevi, kraljevi, kneževi i

feudalci različitih rangova. U pravoslavnom i islamskom svetu su vlasti na sličan način reagovale

na pokušaje osporavanja verskog monopola.

Razumevanje mehanizama moći kojim raspolaže papa kao vrhovni poglavar Rimokatoličke

crkve je od izuzetnog značaja za današnja događanja. Američki teoretičar Sidni Huk smatra da je

katolicizam najstariji i najveći totalitarni pokret u istoriji.2 Papstvo samo nije imalo šanse za

ostvarenje ambicije ovladavanja svetom. Bili su mu potrebni savezi sa moćnim državama i

vladarima, uz čiju pomoć su vođeni okrutni ratovi, uz zloupotrebu religije.

1. Sveta Stolica u međunarodnim odnosima

Sveta stolica predstavlja specifičan subjekt međunarodnih odnosa. Njena specifičnost se ogleda u

kompleksnosti kako istorijskog razvoja, tako i današnjeg delovanja Svete stolice. Sveta stolica je

subjekt međunarodnih odnosa, ona šalje diplomatske predstavnike u druge države, a isto tako,

mnoge države sveta održavaju diplomatske odnose sa Svetom stolicom. Sveta stolica se još

naziva i Apostolska stolica i odnosi se na sedište apostola Petra, kome je, prema kasnijim

tumačenjima Novog zaveta, Isus Hrist dao da vodi crkvu. Sveta stolica predstavlja vrh Katoličke

crkve i time naglašava vrhovni autoritet pape u toj crkvi.

Pojam Svete stolice ima dva značenja: u užem smislu, ona podrazumeva papu i njegov kabinet, a

u širem, uključuje i kongregacije, komisije, tribunale, kancelarije, itd. U Zakoniku kanonskog

2S. Avramov, Opus Dei : Novi krstaški pohod Vatikana, LDIJ, Veternik, 2000, 185.


prava, papa Jovan Pavle II jasno ističe da se termin Sveta stolica ne odnosi samo na papu već i na

državni sekretarijat, Savet za javne poslove crkve i druge organe Rimske kurije.3 Zbog primata

Rima, odnosno Svetog Petra,među apostolima, kada se kaže Sveta stolica ili Apostolska stolica,

misli se na sedište rimskog biskupa, odnosno pape. Do 1870. godine postojala je Papska država,

tako da nije dovođeno u pitanje učešće pape u međunarodnim odnosima. On je istovremeno bio i

svetovni vladar jedne države, koja je u nekim periodima bila i najveća italijanska država. Godine

313. kada je car Konstantin legalizovao hrišćanstvo, rimski biskup je dobio ne samo slobodu

delovanja, već je mogao i slobodno sticati imovinu. Kada je franački vladar Pipin Mali pokorio

severnu Italiju, on je Rim sa okruženjem poklonio papi. Kasnije se širi teritorija pod

neposrednom vlašću pape, da bi u doba Renesanse, papa postao najmoćniji svetovni vladar u

Italiji.

Jačanje antiklerikalnih snaga će dovesti do slabljenja uticaja pape. Najveći udarac Papska država

će doživeti nakon Francuske revolucije, kada nova Francuska republika anektira papske teritorije

u Francuskoj. Tada i Avinjon, kao sedište Apostolske stolice, prelazi pod francusku vlast.

Turbulentni period je trajao do Bečkog kongresa, kojim je obnovljena Papska država, ali njen

uticaj nije bio kao nekada. U vreme nacionalnog buđenja u Evropi, Papska država je

predstavljala elemenat koji se nije mogao uklopiti u novonastalo stanje. Ono što je paradoksalno

je da je njen opstanak neko vreme garantovala francuska vojska. Kada je u Torinu proglašeno

ujedinjenje italijanskih zemalja, bilo je samo pitanje vremena kada će se novoj državi pripojiti

Rim. To se i dogodilo u vreme francusko-pruskog rata 1870. godine. Papa Pije IX je protestovao

i odbio je ponudu italijanskih vlasti da mu se da kontrola nad Leoninskim gradom. Donet je

Zakon o garancijama, kojim su papi i crkvi date mnoge privilegije, između ostalog da je ličnost

pape sveta i nepovrediva. Papa Pije IX je odbacio ovaj zakon, čime je otvoreno Rimsko pitanje,

koje će postojati kao problem u odnosima Italije i Svete stolice šezdeset godina. Situacija se

poboljšala dolaskom Pija XI na čelo Rimokatoličke crkve. Sporazum je sklopljen 11. februara

1929. godine i njime je rešeno Rimsko pitanje. Sporazum su potpisali Benito Musolini,

predsednik italijanske vlade, i kardinal Gaspari, državni sekretar Svete stolice. Bez obzira na

kasnije izmene, ovaj sporazum je osnov za određenje odnosa dve strane i danas.

3 B.Vukićević, Pojam Svete stolice i principi njenog djelovanja u međunarodnim odnosima, Sociološka luča II /I, 2008, 33.


Ovo ukazuje da se pozicija Svete stolice nije mnogo razlikovala od one koja postoji danas.

Posebno mesto Svete stolice u međunarodnim odnosima, odražava se i na organizaciju i principe

njene diplomatije. Sveta stolica ima mnogo veću širinu i veću slobodu delovanja nego države.

Zato je ona kao svoje najvažnije principe delovanja u međunarodnim odnosima, proklamovala

načela koja se tiču celog čovečanstva. Najznačajniji princip koji ističe Rimokatolička crkva jeste

značaj čoveka, njegovog dostojanstva i njegovih prava. Ova prava Sveta stolica smatra

inherentnim svakoj osobi i ona nisu data od države, već se stiču rođenjem. Drugi važan princip

koji Sveta stolica promoviše jeste odbrana mira. Stav je papske diplomatije da su sve države

ravnopravne i da nekma velikih ili malih država.

Sveta stolica, takođe, ističe značaj institucija za razvoj demokratije kao osnove političkog i

društvenog života. Zalaže se za uspostavljanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravu i

pravdi, ističući da nema mira bez pravde, i bez poštovanja međunarodnog prava. Jedna od

krilatica u spoljnopolitičkom delovanju Svete stolice jeste da je apsolutna neophodnost u

međunarodnim odnosima da vladavina prava nadvlada vladavinu sile. Odbrana života i porodice

je načelo koje treba spomenuti, bez obzira što je delimično obuhvaćeno preko prava čoveka.

Neutralnost je diplomatski credo Svete stolice. Ona sebe postavlja kao moralni autoritet. Nakon

Drugog Vatikanskog koncila pridaje se značaj unapređenju međureligijskog dijaloga.

Treba imati na umu da, kao i uvek u međunarodnim odnosima, postoji jaz između

proklamovanog i stvarnog. Međutim, upoznavanjem proklamovanih ciljeva delovanja Svete

stolice, bolje se sagledavaju razne manifestne i latentne posledice koje su oni proizveli.

2. Dimenzija univerzalnosti rimokatoličke crkve

Koncept katolicizma počiva na mitu o papi kao namesniku Isusa Hrista na zemlji, o Sv. Petru

kao predvodniku apostola i biskupu rimskom, a papi kao njegovom nasledniku. Istoričari

hrišćanstva su opovrgli ovaj stav i dokazali da apostol Petar nikada nije kročio na tlo Rima, pa

prema tome nije ni bio biskup rimski. Vezivanje papstva za mit je bilo motivisano pokušajem da

se poreklo strukture Rimokatoličke crkve prikaže kao poreklo hrišćanske religije. U cilju


obezbeđenja apsolutne vlasti, Rim je pribegao falsifikovanju dokumenta pod nazivom Donatio

Constatini, u kome je, navodno, car Konstantin dodelio papi posede i imperatorsko znamenje.

Međutim, na saboru u Bazelu 1433. godine, autentičnost ovog dokumenta je osporena ali Rim

nije odustao od svojih ambicija, iako su se konstantno pojavljivali novi neprijatelji.

Rimokatolicizam je bio značajan instrument Centralnih sila. Sv. Stolica je u Oktobarskoj

revoluciji i boljševičkom sistemu videla svoju šansu. Vatikan je uspostavio tajne veze sa

Lenjinom, uz čiju saglasnost je u Rusiju ušlo na stotine misionara. Lenjinov period je u pogledu

religije ostao upamćen kao pun apsurda. Na hiljade pravoslavnih sveštenika je ubijeno, uništene

su brojne crkve, a Rimokatoličkoj crkvi su date brojne beneficije. U ovom periodu, Vatikan je

svoj misionarski rad prikrivao humanitarnom akcijom. To je trajalo do aprila 1929. godine kada

je na inicijativu Staljina usvojen zakon kojim se zabranjuje udruživanje vernika i rad verskih

organizacija. Vatikan je morao da povuče misionare iz SSSR-a, ali ni tada nije odustao.

Dolaskom Gorbačova na vlast, misionari ponovo započinju akciju. U skladu sa novim

geopolitičkim okruženjem, Sv. Stolica je bila prinuđena da stvori novu strategiju i tome se

posvetio papa Pije XI. Prema centralnoj zamisli pape, osnova obnove katoličke crkve su trebale

da budu katoličke mase, a ne države. I upravo, na inicijativu pape Pija XI dolazi do stvaranja

političkih, hrišćanskih demokratskih stranaka, koje su predstavljale kanale ulaska Vatikana u

politički život pojedinih država. Između dva svetska rata, Vatikan je bio na strani nacizma i

fašizma. Sv. Stolica je uložila ogromne napore da spreči ulazak SAD u rat protiv sila osovine. U

oba svetska rata Vatikan je bio na strani poraženih ali bez umanjene borbenosti. Ipak, papa Pije

XI I je pokušao da ubedi svet da Sv. Stolica nije bila na strani nijedne ratujuće strane. Pije XII je

ostao upamćen po ostvarenju cilja – povezivanje pobeđenih i pobednika. Kada je došao na tron

papa Jovan XXIII, to nije bila samo puka personalna promena, već radikalan zaokret u samoj

politici Vatikana. Jovan XXIII je smatrao da je prošlo vreme katoličkih država i da se

Rimokatolička crkva mora otvoriti prema svetu i drugim religijama. Njegova misija je značila

osavremenjivanje.4 Nije dočekao ishod reforme crkve kojoj je posvetio život. Na njegovo mesto

dolazi kardinal milanski, koji je uzeo ime Pavle VI. Papa Jovan Pavle I je bio prvi papa u istoriji

rimokatoličanstva koji je ustoličen bez tradicionalnog ceremonijala. Na papskom tronu je Jovan

Pavle I, papa koji je u svom imenu spojio imena dvaju prethodnika, Jovana XXIII i Pavla VI, Da

4 S. Avramov, Novi krstaški pohod Vatikana, 44.


bi simbolično iskazao svoje vezivanje za njihovu politiku, ostao samo 33 dana. Godine 1978. na

papski presto je stupio poljski kardinal Karol Vojtila pod imenom Jovan Pavle II. Inicijativa za

njegov izbor je potekla od bačkog kardinala Karla Franca Keninga i američkog kardinala Džona

Krola. Smatrali su da istorijski trenutak nalaže da na čelo crkve dođe čovek sa Istoka. Vojtila je

svoj stil vladavine najavio postupkom odbijanja da sedeći sasluša zakletvu kardinala i odanost

poglavaru. U priručniku za sveštensvo iz 1994. godine je naznačio da lažne ideje demokratije

nagrizaju hijerarhijsko ustrojstvo crkve, zaveštano od Boga i Spasitelja.5 U uslovima sve veće

izolacije i otpora prema politici koju je vodio, papa se sve više oslanjao na uski krug

fundamentalističkih organizacija. Da bi katoličkim organizacijama olakšao rad na „globalnoj

rekristijanizaciji“6, papa je pribegao metodu proglašavanja novih svetaca. Čine se da je svoju

teološku misao papa Jovan Pavle II pretočio u koncept „Real politik“.7 Svoje ciljeve, Papa Jovan

Pavle II je formulisao kao: borba protiv sekularizacije zapadnog društva, borba protiv

komunizma, rekristijanizacija i ponovno osvajanje Istočne Evrope od strane Rimokatoličke

crkve. I njegova je strategija bila balansiranje i nuđenje pomoći svima.

3. Odgovori katoličanstva na izazove globalizacije

Nisu retka razmišljanja da jedan obnovljeni i prošireni koncept katoličanstva može dati

odgovarajući teološki odgovor na izazove globalizacije. Iz tog teološkog okvira, koji

katoličanstvo nudi, razumemo Crkvu i njenu poruku u izmenjenim uslovima. Ako ozbiljno

uzmemo u razmatranje posledice različitosti kultura, videćemo da katoličanstvo ima izuzetan

značaj na mestu susreta globalnog i lokalnog. Ono služi i kao održavanje jedinstva i integriteta

Crkve u celom svetu. Ovde se ima u vidu katoličanstvo u eshatološkom smislu, koji je važan za

pravoslavne i mnoge protestantske crkve, a potvrđen je i od Drugog vatikanskog sabora.

5 Op. cit. 115. 6 Op. cit. 117. 7 Op. cit. 118.


Američki teolog Avery Dulles govori o katoličanstvu kao sposobnosti držanja različitih stvari u

tenziji, a Peter Schineller govori o katoličanstvu kao pokušaju sve-anticipiranja.8

U svetu u kojem komunikacija, informacija i znanje određuju poziciju, odlučujuće je da Crkva

svesno prihvati komunikaciju kao jedan način razumevanja katoličanstva. Papa Ivan Pavao II je

shvatio simbolički sadržaj komunikacije, upotrebljavajući savremena transportna sredstva,

pomoću kojih obilazi svet kako bi održao jedinstvo u katoličkoj crkvi.

U jednom novom katoličanstvu Crkve moraju zauzeti jasniji i otvoreniji stav prema naporima

inkulturacije, nego što je to bio slučaj do sada. Ako ne bude ohrabrivanja prema pokušajima

inkulturacije, onda komunikacija, kao međukulturalna razmena, nije uspela. Novo katoličanstvo

mora da razvije više osećaja za asimetrije u procesu komunikacije. Rimokatolička crkva je to

učinila u obliku zagovaranja za prava manjinskih kultura. Sposobnost sastati se, priznati stvarne i

legitimne razlike, boriti se protiv onih snaga koje zapostavljaju kulturu, aspekti su onoga što

karakteriše katoličanstvo kao jednu novu celinu. Ovo se još identifikuje kao potreba za jednom

novom teologijom kulture, koja bi pokrenula uključivanje spoznaje o međukulturalnoj

komunikaciji i hermeneutici, koje su potrebne u uslovima globalizacije. Zbog različitosti kultura,

njihovog susretanja u svetu globalizacije, komunikacija je bitan elemenat novog katoličanstva. u

tom cilju, četiri karakteristike međukulturalne komunikacije treba umetnuti u novo

katoličanstvo.9 Prva je potreba intenzivnog dijaloga kako bi se osigurala predaja značenja u

međukulturalnoj integraciji. Druga karakteristika je da istinu u međukulturalnoj komunikaciji

moramo postaviti drugačije radi uključivanja i egzistencijalnih načina shvatanja. To praktično

znači: Mnoge kulture neće verovati onome što kažemo dok ne vide ono što radimo. Znajući da

takvo shvatanje istine nije jednostavno ideološki odrediti, novo katoličanstvo postaje svesno

snage ortopraksije ( tj. ispravnog delovanja ), a ne samo ortodoksije ( tj. ispravnog verovanja ).

Treća karakteristika se odnosi na konstantno korigovanje odnosa između jednakosti i različitosti.

Novo katoličanstvo mora voditi računa o pretpostavkama međukulturalne komunikacije, kao i o

komunikaciji koja prelazi granice. Ovo je posebno važno kod pokušaja artikulisanja teoloških

8 Navedeno prema: R. Schreiter, Novo shvaćanje katoličanstva u jednom globaliziranom svetu, str. 246. file:///C:/Users/Korisnik/Downloads/03_Schreiter.pdf 9 Op. cit. 249.


ciljeva u uslovima globalizacije. Četvrta karakteristika je naglašavanje sposobnosti delovanja u

komunikacijskom procesu. Crkvena politika koja blokira sposobnost delovanja, u opasnosti je da

ponavlja najveće greške globalizacije, da pojačava njene aspekte isključivosti i ugnjetavanja.

4. O dehelenizaciji hrišćanstva

Predavanje koje je Benedikt XVI održao u Regenzburgu, održano je u prvoj godini njegove

vladavine.10 Razvija tezu prema kojoj je veći deo hrišćanske istorije bio obeležen sintezom

helenizma i hrišćanstva. Papa koristi stvarni ili izmišljeni dijalog Manojla II Paleologa i

njegovog persijskog sagovornika islamske veroispovesti, vođen 1391, negde u blizini Angore.

Papa komentariše sedmi razgovor iz Manojlovih zapisa. U njemu Manojlo, kritikujući širenje

islama nasiljem, govori da ne delati u skladu sa logosom, suprotno je prirodi Božijoj. Dalje, papa

citira i nekoliko delova u kojima se Manojlo osvrće ne samo na nasilje, nego i na celokupnu

civilizacijsku i moralnu ulogu islama. Usledila je reakcija islamskih krugova, i to ne samo

fundamentalista, nego i od ozbiljnih islamskih bogoslova, koji su papi zamerili da ovim ugrožava

globalno svetsko religijsko pomirenje koje je u toku.11 Ostavljajuči ove osetljive rečenice da vise

u vazduhu, papa prelazi na razmatranje procesa iz drugog milenijuma naše ere koji su doveli do

dehelenizacije hrišćanstva. On dehelenizaciju vidi kao proizvod raznovrsnih činioca, koje

razvrstava u tri faze. Prvu fazu papa nalazi u reformaciji. Ona je insistirala da hrišćanstvo treba

da se vrati izvorima, što je papa identifikovao kao uklanjanje ključnih elemenata helenizma, jer

bi to bilo vraćanjeizvorima uklanjanjem neprirodnih sistema mišljenja kakvi su metafizika i

filozofija. Drugu fazu papa pronalazi u složenom odnosu između liberalne teologije XIX i XX

veka. U ovoj fazi nema odstupanja od tradicionalne rezervisanosti Rimokatoličke crkve prema

pozitivističkoj nauci modernog doba. Sporno je, međutim, gde je papa u ovome našao

dehelenizaciju hrišćanstva. Istina je da je hrišćanstvo u moderno shvaćenom sistemu mišljenja

izgubilo na ulozi, ali teško da je ovim dehelenizovano. Treću fazu papa nalazi u domenu

savremene globalizacije, koja svoje mesto nalazi i u Crkvi. Papa s pravom argumentuje da je

10 Izabran je 18. aprila 2005. godine, posle sednice kardinalskog izbornog tela, u: V. Jerotić, Religija između istine i društvene uloge,Dereta, Beograd, 2009, 75. 11 Op. cit. 78.


treća faza dehelenizacije hrišćanstva ponajviše promovisana od centara moći protestantske

provincijencije.12

Kritika globalizacije u svrhu širenja religijskog pomirenja jasno se ogleda u papinom stavu da

postoje temeljne vrednosti hrišćanstva, u koje je svrstano i helenističko nasleđe, koje se ne mogu

žrtvovati. Analizom ove tri faze, iskazuje se sužena spremnost Rimokatoličke crkve na religijsko

pomirenje. I zapravo, dilema koja nastaje je u tome da li se radi o planu ili o trajnoj promeni

stava prema ekumenizmu i religijskom pomirenju.

Zaklju čak

Obnova političkog značaja religije širom sveta koju neki vezuju za pojavu „politike identiteta“,

kao i pojačana globalizacija, danas aktuelnim i neizbežnim čine pitanja vezana za međusobne

odnose religija i na njima zasnovanih civilizacija. Od odgovora koje će verske, političke i ostale

elite savremenog sveta dati na ova pitanja zavisi hoće li naslov čuvene knjige američkog

politikologa Semjuela Hantingtona „Sukob civilizacija“ biti shvaćen kao realan opis stanja ili

samo kao znak upozorenja. Pitanje koje se postavlja je da li je Crkva kao svetska ustanova, u

stanju da izazove globalizaciju sa svim njenim negativnim posledicama među najsiromašnijim

narodima sveta? Ako bi to bilo moguće u kom pravcu bi se Crkva trebala menjati. Nije u pitanju

samo strategija. Promena mora doći iz njenog identiteta, iz njene teologije. S obzirom na

globalizaciju, kao novi svetski poredak, treba misliti i na novo katoličanstvo kao odgovor na

globalizaciju.

Globalizacija je proces homogenizacije budući da neke dimenzije svijeta predstavlja u sličnom

svetlu ali je ujedno i proces fragmentacije, jer na paradoksalan način proizvodi nove oblike

lokalnoga. Stoga je globalizacija nešto što stoji na preseku globalnog i lokalnog. Razumevanje

mehanizma moći kojim raspolaže papa kao vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve je od

izuzetnog značaja za razumevanje posthladnoratovskih događaja. Papa svoju moć izvodi

verbalno iz Božanskog prava i sprovodi kroz simboličku silu kao posrednik između neba i

zemlje.

12 Op. cit. 81.


THE HOLY SEE POWER IN THE ERA OF GLOBALIZATION

Abstract: Since the legalization of 313 g. Christianity became one of the most important political factor in the Roman Empire, and it was left after his division, but the collapse of the western part 476. Relationship of the Church and the State are, of course, received various forms, according to the historical circumstances. Understanding the mechanisms of power at the disposal of the pope as the supreme head of the Roman Catholic Church is of great importance for today's events. The Holy See is the specific subject of international relations. Its specificity is reflected in the complexity of how the historical development and the present operation of the Holy See. A special place of the Holy See in international relations, reflected by the organization and the principles of its diplomacy. The Holy See has a much greater width and greater freedom of action than the state. Therefore, it is as its most important principles of action in international relations, proclaimed principles concerning the whole of humanity. If we take into consideration the serious consequences of the diversity of cultures, we see that Catholicism is of great importance to the meeting point of global and local. In a new catholicity of the Church must take a clearer and more open attitude towards the efforts of inculturation, but it has been the case so far. If there is no encouragement to the efforts of inculturation, then communication, as well as cross-cultural exchange, failed. New Catholicism needs to develop more of a sense of asymmetry in the communication process.

Keywords: Vatican, Catholicism, globalization, the power.

Literatura

1. Avramov, S., Opus Dei : Novi krstaški pohod Vatikana, Veternik, LDIJ, 2000.

2. Jerotić, V., Religija između istine i društvene uloge, Dereta, Beograd, 2009.

3. Schreiter, R., Novo shvaćanje katoličanstva u jednom globaliziranom svetu,

file:///C:/Users/Korisnik/Downloads/03_Schreiter.pdf

4. Vukićević, B., Pojam Svete stolice i principi njenog djelovanja u međunarodnim odnosima,

Sociološka luča II / I, 2008.

Rad primljen: 13.02.2017.


ПОЈАМ И ПРОБЛЕМ АСИМЕТРИЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА НА БАНКАРСКОМ ТРЖИШТУ Мр Драгана Тадић Живковић 19

Мр Драгана Тадић Живковић Висока школа струковних студија за економију и управу, Београд

ПОЈАМ И ПРОБЛЕМ АСИМЕТРИЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА НА БАНКАРСКОМ ТРЖИШТУ

Сажетак: Асиметрична информисаност је свеприсутна на финансијским тржиштима и представља ситуацију када једна страна у економским трансакцијама поседује више информација о производу или услузи од друге стране. Асиметричне информације могу довести до значајних губитака на финансијским тржиштима, до смањења кредитних пласмана, до неправилне оцене и вредновања ризика па и до самог слома тржишта у крајњој инстанци. Банкарски сектор је поред осигуравајућих друштава посебно осетљив на асиметричне информације из спољашњег окружења. Када постоји асиметрична информисаност у погледу способности дужника да сервисира своје обавезе или у погледу коришћења одобрених кредитних средстава, постоји и потенцијално увећање укупног ризика за саму банку. Препознавање и правилно управљање проблемом асиметричне информисаности је од значаја за ефективније управљање пословањем банкарских институција. Тема овог рада је појам асиметричне информације у контексту банкарског сектора и негативне поседице које асиметричне информације имају по пословање банака. Кључне речи: асиметричне информације, ризик, банкарство, управљање ризиком, кредитни послови.


Увод У савременим условима пословања банкарске институције се суочавају са све већим

проблемом управљања ризиком у свом пословању. Ризични догађаји се дефинишу тако да

представљају потенцијални губитак за банку, односно могућност неостварења планираних

прихода по датој финансијској трансакцији. Како се процесом глобализације финансијско

тржиште ширило у два правца банке су у том смислу суочене са повећањем укупног

ризика по два основа. Прво, банке се све више у свом пословању окрећу пословима који се

могу окарактерисати као нетипично банкарски, и самим тим уносе нове врсте ризика у

своје пословање. Друго, развојем финансијских тржишта и инструмената на финансијском

тржиту банке имају могућност пласирања великог броја финансијских производа и

деривата, а таква имплеметација нових производа захтева и имплеметацију нових

политика за заштиту од ризичних догађаја по тим пословима, за шта банке немају увек

адекватан одговор у моменту пласирања нових финансијских аранжмана. Ипак, иако је

развој финансијских тржишта довео до повећања производа које једна банкарска

инситуција има да понуди учесницима на тржишту, кредитни послови у свом примарном

облику су и даље остали носиоци највећег дела остварених прихода у банкама. Имајући у

виду да кредитни послови представљају највећи извор прихода сваке банке, од велике

важности ће бити поступци који би обезбедили адекватну процену способности дужника

да благовремено измирује своје обавезе. Када постоји асиметрична инфорисаност у

погледу способности дужника да сервисира своје обавезе постоји и потенцијално увећање

укупног ризика за банку. Неизвесност по кредитним пословима расте под дејством многих

фактора међу којима се издвајају: промене каматних стопа, промене у структури

депозита, неспособност дужника да сервисира доспеле обавезе али и под дејством фактора

као што су асиметричне информације међу којима се посебно истичу морални хазард и

негативна селекција. Како појам асиметричних информација представља квалитативну

категорију коју је јако тешко квантификовати, органи управљања у банкама се налазе пред

великим изазовом да правилно и адекватно одговоре на постојање оваквог проблема. Ради

што јаснијег схватања појма асиметричних информација и њихове улоге у оквиру

банкарског сектора овај рад ће бити подељен у четири целине. У првом делу ће се


објаснити појам и настанак проблема асиметричних информација кроз преглед

досадашњих радова. У другом делу посветиће се пажња појавним облицима ризика по том

основу на банкарском тржишту и начинима на који банкарске институције могу

управљати овим проблемом. У трећој целини ће се дати преглед и анализа радова

одабраних аутора на тему заштитних механизама у циљу умањења проблема

асиметричних информација, те у четвртом делу дати закључна разматрања о проблему.

1. Појам и настанак проблема асиметричних информација

1.1. Настанак и развој проблема асиметричних информација

Седамдесетих и осамдесетих година дошло је до развоја једне нове гране економске науке,

економије информација. Информација је представљена као сваки други производ и у

складу са тим до ње се долази плаћањем одговарајуће цене, а сама информација постаје и

више него значајна за економске анализе. Значај асиметричних информација у областима

где су учесници посебно оријентисани да се за њих не сазна најбоље се уочава на

финансијским тржиштима. Поред банака као главних кредитора, осигуравајућа друштва се

такође у великој мери суочавају са проблемом асиметричне информисаности. Теоријска

истраживања о асиметричним информацијама су у порасту од 70-их година, када су и

објављени први научни радови на ову тему. У досадашњој литератури на тему

асиметричних информација, аутори се баве теоријским оквиром и начелима по којима се

дефинишу и откривају облици асиметричних информација13, међутим јако је мало

емпиријских радова који би помогли при имплементацији нових политика за адекватно

управљање или бар смањење ризика по овом основу. Аутори који се сматрају зачетницима

на тему асиметричних информација су Аrrоw (1963), Akerlof (1970), Rotschild и Stiglitz

(1976). Они су у својим радовима настојали приближити појам асиметричних информација

учесницима на тржишту указујући на недостатке проистекле из асиметричних

13

G. Jehle, P. Reny, Advanced Microeconomic Theory, 2nd. ed. Addison Wesley Longman, 2001; M. Baye, Managerial Economics and Business Strategy,Sixth Edition, McGraw Hill International Edition, 2009; R. Pindyck, D. Rubinfeld, Microeconomics, Second Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1992.


информација и њихових последица по функционисање финансијских тржишта. Све је

кренуло од једног чланка који је Акерлоф14 објавио 1970. године у коме анализира

фунционисање специфичног тржишта лимунова, са два типа производа: квалитетни и

мање квалитетни. Како продавци поседују тачне податке о та два типа производа, купац, у

случају да нема размене информација са продавцем, своју пажњу усмерава на процену

просечног квалитета производа. Од просечног квалитета зависи и цена коју је спреман да

понуди, а у том случају би продавци неквалитетних лимунова остварили вишак прихода

од продаје, док би продавци квалитетних лимунова остварили губитак од продаје. Ова

ситуација се описује као типчно стање скривених информација. Анализа тржишта са

асиметричним информацијама је значајна за економску теорију јер се на овај начин

економска анализа поставља у оквире који су примеренији конкретном привредном

животу. Када је једном успостављена теоријска подлога, отвориле су се могућности

различите примене на појединачна подручја као то су: тржиште рада, финансијска

тржишта, тржиште здравственог осигурнања, кредита итд. Stiglitz i Weiss на даље, у свом

раду из 1981.15 године показују утицај асиметричних информација на тржиште кредита и

да је могуће остварити тржишну равнотежу правилним управљањем проблемом

асиметричних инфрмација. У наредним годинама у светској литератури се и даље јављају

теоријски радови на тему асиметричних информација са недостатком емпиријских

података.16 Сам појам асиметричних информација је такав да представља велики проблем

квантификовати га, а као најчешћи појавни облици се издвајају негативна селекцја и

морални хазард. Оба ова појма своју дефиницију имају у нечему што није ни видљиво ни

мерљиво. Морални хазард ће се јавити када се одређени, већ начињени, поступак жели

прикрити, како од самих чланова институције тако и од екстерних учесника на тржишту.

Појам негативне селекције се више ослања на саме информације и настаје онда када их

немамо довољно, односно када су оне добро прикривене. Досадашњи емпиријски радови

14 G. Akerlof, The market for “lemons”: Quality uncertainty and the market mechanism. The Quarterly Journal of Economics, 84(3), 1970, 488 15 J. Stiglitz, A. Weiss, Credit rationing in markets with imperfect information. The American Economic Review, 71(3), 1981, 393–410. 16 Bernanke, M. Gertler, Financial fragility and economic performance. The Quarterly Journal of Economics, 105(1), 1990, 87; Hubbard , Capital market imperfections and tax policy analysis in the life cycle model. Annales d’Économie et de Statistique111, 1988.


су углавном из подручја осигурња, које је и у највећој опасности од асиметричних

инфомација. Једна од првих емпиријских студија је тест који су развили Chiappori и

Salanie17 о постојању проблема асиметричних инфомација. У овом тесту се дошло до

закључака да, када се ризичан догађај додатно обезбеђује, клијент има тенденцју ка

ризичнијем понашању, односно повећава се вероватоћа за појаву негативне селекције и

моралног хазарда. Пошто ова метода не раздваја асиметричне инфомације по врстама,

нити пружа неопходну структуру како би се одредила ефикасност тржишта, није се

показала адекватном приликом практичне примене. Касније се у литератури развио

структуралнији приступ који укључује додатне варијабле, као што су различите

преференције клијента према ризику, што је омогућило да се анализе тржишта боље

разумеју. Cohen и Einav18, користећи добру досадашњу подлогу у теоријском смислу,

акценат стављају на преглед теорије очекиване корисности, утврђујући појединачно

хетерогеност у преузимању ризика и аверзији према ризику. Са друге стране група аутора,

се ослања на дискрециони модел избора који описује, предвиђа и појашњава одабир

између две или више алтернатива.19 У датим радовима су комбиноване асиметричне

информације и несавршена конурентност. Досадашња литература је показала значај

проблема асиметричних инфомација и њихову кључну улогу на финансијским

тржиштима.20 Последња финансијска криза се такође може посматрати кроз ту призму,

као последица екстремне манифестације проблема асиметричне информисаности. Када се

говори о значају самог проблема, не сме се заборавити Нобелова награда за економију,

додељена 2001. године ауторима Goerge Akerlof, Michael Spence и Joseph E. Stiglitz за

анализу тржишта са асиметричним информацијама, која показује да асиметричне

информације могу да пруже кључ за разумевање многих уочених појава на тржишту,

укључујући и незапосленост и расподелу кредита.

17 Chiappori, B. Salanie, Testing for asymmetric information in insurance markets. Journal of Political Economy, 108(1), 2000, 56. 18 A. Cohen, L.Einav, Estimating risk preferences from deductible choice. American Economic Review, 97(3), 2007, 745–788. 19 G.Crawford, N.Pavanini, F. Schiavardi, Asymmetric information and imperfect competition in lending markets, ISSN:1664-705x, 2015, 2. 20 Ibid., 3


1.2. Појам асиметричних информација

Асиметрична информација представља ситуацију у којој је једна страна у послу боље

информисана од друге, односно има више информација значајних за предметни посао.

Када један од учесника у послу поседује већу количину информација, или има боље

изворе из којих прикупља информације, он уједно остварује значајну предност приликом

уговарања над другом страном. То се најбоље уочава на примеру осигуравајућих

компанија када уговарач поседује више информација о предмету уговора од осигуравајуће

куће. Осигуравајућа друштва ће разним механизмима покушати да прикупе што је више

могуће информација од значаја за предмет уговора, међутим осигураник је увек у том

смислу у предности јер поседује сасвим сигурно више информацја о предмету уговора,

било да је то аутомобил или његово здравствено стање. Тај вишак информација види се на

примеру осигуравања аутомобила, где возач има више информација о стању аутомобила,

средини у којој се аутомобил вози, одржава, да ли користи гаражу или се паркира на

јавном паркиралишту, својим возачким способностима и др. и у том смислу бира ону

полису која ће покрити оне догађаје за које он сматра да би се могли остварити. На пример

ако је возач уговором о осигурању предвидео заштиту аутомобила од града, он неће имати

економски интерес да аутомобил држи у гаражи како би га и сам заштитио од временских

непогода. Са друге стране осигуравајућа друштва немају инструменте помоћу којих би

предвидели да ли ће возач намерно оставити аутомобил откључаним, или ће га оставити

напољу у случају временске непогоде те у том смилсу се покушавају заштити од оваквих

догађаја кроз корекцију цене премије, која може али не мора увек бити толика да покрије

сва понашања осигураника која су последица асимтричне информисаности. Такође

осигуравајуће куће све више информација укључују у одређивање премије осигурања, па

се тако премија умањује возачима који нису у протеклој години имали саобраћајних

прекршаја, што се проверава са надлежним институцијама. Ако би се увео јединствени

регистар о стању возила, где би се прикупљале информације о километражи, редовним и

ванредним сервисима, просечној брзини кретања, па и приликом сваке поправке и измене

на возилу те промене складиштиле у јединствен досије по броју шасије, осигураници не

би били у предности по питању информација о стању возила јер би оне биле јавно


доступне, што је важно како за промет возилима тако и за процену висине премије.

Асиметричне информације се јављају у великом броју пословних процеса са више

учесника, закуподавац приликом издвања непокретности нема информацију колико је

друга страна спремна да плати за услугу најма, када банка одобри кредит физичком или

правном лицу нема информацију да ли ће се тај кредит отплатити до краја, продавац

половне опреме има више информација о опреми од потенцијалног купца, сервисер

аутомобила има више информација о стању аутомобила и квалитету урађеног сервиса од

власника аутомобила, запослени радник има више информација о својим способостима и

вештинама од послодавца који га запошљава итд. Као што се може видети из низа

претходних примера, постојање асиметричне информисаности умањује могућност

међусобног уговарања и извршавања уговорних обавеза између учесника са неједнаком

расподелом информација. Постојање овог проблема утиче на укупно функционисање

тржишта и може имати негативне последице као што је истискивање квалитетних

производа. То даље за последицу има повећање цене неквалитетних производа и

одустанак од куповине крајњег купца. Код банкарског сектора ће се такав проблем

евидентирати кроз повећан број ненаплативих кредита за које банка није благовремено

извршила заштиту адекватним мерама.

Учесници на тржишту могу остварити изузетне користи у случају да поседују више

информација, али и сносити велике губитке када учествују у размени без поседовања

информација. Због природе овог проблема и држава је одлучила да заштити тржиште и

учеснике на њему кроз механизме контроле продаје и понуде одређених производа.

Захтева се обавезан гарантни рок, обавезно информисање купца на штетност производа

путем порука на паковању, обавезна контрола производа пре изласка на тржите (код

фармацеутске и прехрамбене индустрије), па и обавеза јасног и прецизног исказивања

услова под којима се одобрава и врши отплата кредита које нуде банке као главни

кредитори. Низ је препорука које су донете од стране надлежних органа, а тичу се

зашштите корисника финансијских услуга. Почевши од прецизног дефинисања услова

кредитирања, начина обезбеђења отплате кредита, прецизног приказивања ефективне и

номиналне каматне стопе, као и структуре обрачуна каматних стопа у току отплате

кредита, а све са циљем да се корисници финансијских услуга боље информишу о датом

производу (кредиту) који купују и о цени коју ће платити за тај производ (камата).


Неретко субјекти који улазе у кредитне аранжмане самоиницијативно умањују ризик

асиметричне информисаности тако што траже стручну помоћ економиста или других

стручњака који за њих процењују квалитет кредита и бонитет институције која им кредит

пружа.

Група аутора је становишта да државна интервенција по питњу проблема асиметричних

информација не треба да постоји, и да је потребно развити тржиште информација како би

се отворила могућност куповине неопходиних информација онда када је то потребно.

Овде видимо да се информација третира као било који други производ који има своју цену

уколико постоји потражња. Када се појединци ослањају на државу уместо на тржиште то

спречава развој тржишта информација. Мањкавост неразвијеног тржишта се огледа у томе

да се временом квалитет тржишта битно мења, те да понуђачи имају тенденцију да дају

више информација о предностима одређеног производа, а много мање информација о

недостацима. Када је купцима недоступна информација за правилну одлуку повећава се

број неквалитетних производа и услуга, те тако на дуг рок се може очекивати да ће

здравствено осигурање тражити и уговарати само лица са лошим здравственим стањем,

половни аутомобили који ће се наћи на тржишту ће бити све лошијег квалитета, а кредите

ће тражити само дужници који се налазе у тешкој финансијској ситуацији.

Информација временом добија на све већем значају, а увелико постоје и привредни

субјекти специјализовани за продају информација. Разне рејтинг агенције, часописи,

финансијске агенције и други субјекти су се специјализовали за пружање инфромација од

значаја за учеснике на појединачним тржиштима. Промет информација преко интернета је

у сталном порасту, а купопродаја се обавља као код осталих добара и услуга. Овакав тренд

у многоме помаже смањењу проблема асиметричне информисаности али и даље не

постоји јасан и прецизан механизам за његово потпуно отклањање. Сама природа пробема

је квалитативна и то у великој мери утиче на немогућност мерења и изналажења начина за

његову квантификацију, па на тај начин и на одређивање модела по коме би се изложеност

овом проблему умањила.


2. Асиметричне информације на банкарском тржишту

Финансијске институције које нуде кредитна средства најчешће се суочавају са

асиметричним информацијама које за последицу имају неизвесност у погледу бонитета

клијената, а представљају и немогућност да се сагледају неки од клијентових поступака и

карактеристика који се могу негативно одразити на кредитну способност. Изложеност

асиметричним информацијама, у овом смислу, има за повећање укупног ризика којем је

банка изложена у свом пословању. У досадашњим истрживањима на тему асиметричних

информација уочена је већа вероватноћа да се проблем асиметричних информација јави

код мањих привредних субјеката, пошто велике компаније чешће контролшиу своје

финансијске извештаје и познате су тржишту кроз досадашње зајмове.21 Такође, постоји

велки број финансијских анализа и показатеља пословања великих компанија тако да је

свеукупно мањи број асиметричних информација које се могу јавити, а у вези су са

кредитним потенцијалом великих компанија. Мале компаније које се први пут задужују,

посебно у случајевима када се врши финансирање развоја су ризичније у смислу

асиметричних информација јер су таква привредна друштва мање позната учесницима на

тржишту и сама историја њиховог пословања, у случају да постоји, је додатни трошак за

банку пошто мора прикупути информације самостално, а то повећава трошак кредита.

Овде се може уочити и образац да се проблем асиметричне информисаности умањује

самим протоком времена22, јер што дуже банка послује са одређеним клијентом остварује

бољи увид у све аспекте клијентовог пословања и кредитног потенцијала, те на тај начин

остварује и предност у конкурентном смислу у односу на друге банке које учествују на

истом финансијском тржишту.

У самој структури банкарског сектора се може уочити и доминација великих банкарских

ентитета, али асиметрична информисаност у тој перспективи представља смао један од

21 E. Altman, Financial ratios, Discriminant analysis and the prediction of corporate bankruptcy. The Journal of Finance, 23(4), 1968, 589; S. Oliner, G. Rudebusch, ‘’Monetary policy and credit conditions. Evidence from Composition of External Finance: Comment’’, American Economic Review, March 1996, 86(1), 300. 22

I. Watson, Managing the relationship with corporate clients, International Journal of Bank Marketing, Vol. 4,

No. 1, 1986, 19-34.


фактора који негатвно утичу на конкурентност банака на тржишту, много важнији

фактори су технолошка, информатичка и институционална способност самих банкарских

институција Giovanni Dell’Ariccia (2000). На даље, конкурентност је у зависности и од

земље у којој банке послују, економског окружења као и развијености финансијског

тржишта, Claessens (2009) на коме се одвија пословање. Развој информационих

технологија доприноси константном повећању употребе и примене квантитативних

метода у решавању проблема у финансијском пословању. Математичко-статистичи

методи и модели се у банкама користе за управљање финансијским ризиком. Најчешће се

користе за процену ризичности потенцијалних клијената пре закључивања уговора,

процену вероватноће неизмирења обавеза постојећих дужника на годишњем, кварталом

или неком другом нивоу, за анализу понашања клијената у периоду трајања уговора,

затим за одређивање структуре капитала итд. Увиђа се широка примена ових модела у

намери да се поспеши пословање банака, а ризик сведе на најмању могућу меру. У

доступној литератури се може приметити тенденција ка већој искоришћености резлтата

ових метода, у смислу различите обраде добијених резултата и начина тумачења. У

светској литератури постоји велики број теоријских испитивања утицаја асиметричних

информација на пословање банака, док веома мали број чланака приказује епиријске

закључке на тему повезаности асиметричних информација и укупног ризика пословања.

Lewis Gaul и Viktors Stebunovs у свом чланку23 испитују проблем постојања асиметричних

информација на корпоративном тржишту кредита као и тезу да власништво над кредитом

подстиче кредиторе да умање проблем асиметричних информација. Користећи метод

хетероскедастичне регресије дошли су до закључака да:

1) проблем асиметричних информација постоји на тржишту кредита,

2) власништво над кредитом омогућава кредиторима подстицаје за превазилажење

проблема асиметричних информација, прикупљањем додатних информација које

нису јавно доступне,

23 L. Gaul, V. Stebunovs, Ownership and asymmetric information problems in the corporate loan market: evidence

from a heteroskedastic regression, OCC Economics Working Paper 2009-1


3) синдицирани зајмови су ослабили, али не и елиминисали у потпуности, жељу за

превазлажењем проблема асиметричних информација.24

О овом проблему су раније дискутовали други аутори где се и јавила тврдња да

власништво над кредитом може подстаћи кредиторе на предузимање мера за умањење

ризика асиметричних информација. У литератури се наводи и да асиметричност

информација може довести и до поремећаја на банкарском тржишту у смислу промене

понуде кредита или цене кредитног посла, у случајевима када банкарски сектор оцени да

је цена изложености ризику асиметричних информација висока и да је треба укључити у

формирање цене кредита, као компензацију за могће губитке по том основу. Giovanni

Dell’Ariccia25 анализира ефекте асиметричне информисаности на тржишну структуру

банкарског сектора у временском моделу просторне конкурентности, где показује да је

асиметрична информисаност јака детерминанта структуре и стратешког понашања

банкарског сектора.

2.1. Врсте асиметричних информација на банкарском тржишту

Асиметричне иформације на банкарском тржишту се јављају у своја два најзначајнија

облика, у облику негативне селекције и моралног хазарда. Поред ова два основна

проблема, могуће је издвојити и сигнализирање, подстицаје, двојне цене, агенцијске

проблеме, аутоселекцију и др. У овом делу ћемо се позабавити проблемима негативне

селекције и моралног хазарда, и њиховим импликацијама по фунскционисање банкарског

система.

2.1.1 Појам негативне селекције

Сваки инвеститор се приликом одлучивања о висини и начину улагања ослања на

претходну анализу инвестиционог пројекта. Како би анализа била свеобухватна, потребно

је сакупити довољно релевантних информација које ће омогућити лако доношење

24 Ibid. 25 G. Dell’Ariccia, Asymmetric information and the structure of the banking industry. European Economic Review, 45(10), 2001, 1957–1980.


пословних одлука о даљем току инвестиција. Анализа и прикупљање неопходних

информација се може вршити независно и самостално о трошку онога коме су

информације потребне, или ангажовањем специјализованих актера на финансијском

тржишту уз плаћање одговарајуће накнаде. Пружаоци ових информација су разне рејтинг

агенције, посредници у финансијским услугама па у крајњој инстанци и банке могу бити

од великог значаја када је у питању кредитни потенцијал субјеката на финансијском

тржишту. Са друге стране праћењем процеса доношења одлука једног инвеститора, остали

заинтересовани инвеститори могу остварити значајну предност разматрајући одлуке о

уласку у инвестициони подухват или одустајање од истог као информације о квалитету

инвестиционог пројекта. На тај начин се бесплатно долази до више информација о

одређеном пројекту и на основу њих доносе пословне одлуке. У случајевима када

инвеститор нема довољно информација, могућа су два исхода: ивеститор одустаје од

инвестиције услед повећања трошка прибављања неопходних информација за даље

доношење одлука, и инвеститор може одлучити да пооштри критеријуме за улазак у

пословни подухват и на тај начин одбацује велики број потенцијално профитабилних

пројеката, што се може окарактерисати као појава негативне селекције.

Проблем негативне селекције се може сликовито описати на примеру већ поменутог

тржишта половних аутомобила. Као што је познато на тржиту половних аутомобила се

налазе аутомобили са истим основним карактеристикама и јако је тешко оценити њихов

квалитет. Потенцијални купац се налази у ситуацији да не може правилно оценити степен

дотрајалости аутомобила на основу изнетих података на тржишту, док са друге стране

продавац има више информација о стању аутомобила али из економских разлога не жели

делити негативне информације са потенцијалним купцем. Услед недостатка информација,

тржиште ће успоставти просечну цену за одређени модел аутомобила. Ту долазимо до

суштине проблема негативне селекције, јер ће продавци са квалитетом возила испод

просечне цене и даље нудити свој аутомобил по знатно вишој цени од реалне, док

продавци аутомобила који су у бољем стању, одустају од продаје по просечној цени.

Дугорочно ће ова појава довести до пада квалитета понуде датог модела аутомобила.

Проблем негативне селекције код банкарских институција се огледа у одобравању

кредитних средстава лицима са највећом вероватоћом негативног исхода отплате кредита.

Некада банке свесно улазе у овакве аранжмане, имајући у виду све ризике који могу


наступити. Као што је објашњено у случају инвеститора, банке такође доносе своје

пословне одлуке о пласману кредтних средстава на основу прикупљених информација.

Механизми које банка користи за ту сврху су много напреднији, јер свака банкарска

институција има интерне мере за ублажавање ризика којима се води приликом уговарања

нових послова. Постоје општи услови кредитирања које свака уговорна страна мора да

испуни, на даље ако се у том примарном процесу селекције извоје посебни сигнали

повећаног ризика, банка предузима додатне мере у начину обезбеђења пласираних

средстава, те захтева од друге уговорне стране да испуни допунске усллове како би се

средства обезбедила на што бољи начин. Банке се од пробема негативне селекције штите

узимањем гаранција да ће се пласирана средства вратити. Гаранције могу бити у форми

хипотеке, банкарских гаранција, залога непокретне и покретне имовине,

административних забрана и други облици у зависности од начина на који су кредитна

средсва пласирана. Као најбољи начин за смањење проблема негативне селекције се

показао поступак диверзификације ризика, односно прерасподела ризика са једног места

на неколико различитих позиција како би се укупан пословни подухват заштитио од

могућих негативних последица. Проблем није могуће отклонити у потпуности па се на

банкарском тржишту решење огледа у што квалитетнијем портфолију банкарских

инвестиција. Банка мора првенствено да, инструментима за мерење изложености ризику,

изврши мерење ризика по одређеном финансијском пласману, затим да нађе одговарајућу

структуру портфоллија која ће такав ризик распоредити на неколико појединачних

ризичних догађаја, како би се у случају да дође до реализације неког од њих, остали

делови тог портфолија могли заштити од могућих губитака. На овај начин банке

повећавају своју способност да апсорбују губитке једне инвестиције, јер се очекује ће

осатак порфтолија остварити профит.

2.1.2 Морални хазард

Морални хазард се најлакше дефинише као ситуација у којој једна страна има могућност

да искористи другу страну, тако што ће преузети ризик за који неће сносити последице.

Дакле, морални хазард је присутан свуда око нас и зависи само од ситуација у којима се

налазимо и на који начин поступамо. Сам концепт проблема моралног хазарда се појавио


у осигурању, јер оно по свој природи има у основи пренос ризика на трећу страну.

Потврђено је да се осигураници здравственог осигурања ризичније понашају када имају

већу полису осигурања. Исто правило важи и за осигурање имовине, јер лице које је

осигурало непокретност од пожара сигурно неће предузимати додатне мере заштите од

ризика да се пожар деси, као што би радило лице које нема уговорену полису. У

банкарству се појава мораног хазарда огледа кроз могућност да одобрена средства не буду

коришћена за предвиђену намену, односно да корисници кредита новац искористе за

нешто друго у односу на планиране инвестиције. Такође и нерационално трошење

средстава доводи до појаве моралног хазарда, када се одобрена средства наменски троше

али остварени приходи из пословања користе у личне сврхе. Банка институционално нема

могућност да предвиди понашање појединаца у будућности, па неће моћи да одреди

висину ризика по овом питању. Неки комитенти се понашају ревносно и отплаћују своје

кредите уредно иако им остали показатељи не иду у прилог када се анализира укупан

ризик пласмана, док са друге стране субјекти са ''идеалним'' параметрима не морају нужно

да се понашају у складу са њима па могућност појаве моралног хазарда остаје отворена

током целог процеса отплате. Проблем се увећава када банка има могућност добре

заштите пласираних средстава у смислу продаје истих инвеститорима, или гаранција

државе да ће помоћи у случају решавања проблематичних кредита кроз процесе

докапитализације, смањење стопе обавезне резерве и друго. Најбољи пример за овакво

понашање банкарског секора је хипотекарна криза из 2008. године када је број одобрених

кредита који су постали проблематични нарастао толико да је довео до банкрота великих

банака. Пре пуцања овог мехура, банке су имале значајан интерес да одобре велику

количину хипотекарних кредита и да те аранжмане продају дање инвеститорима, који су

своје инвеститције осигуравали код надлежних осигуравајућих компанија. Дакле, банке су

се понашале ризично и одобравале кредите лицима за која су унапред имале сазнања да

неће моћи да сервисирају своје обавезе, без икаквих услова обезбеђења у смислу

обавезног учешћа, доказа о висини примања и др.. У исто време држава је почела да

уочава проблем на тржишту и одобрила је гаранције банкама и физичким лицима за

уговорене хипотекарне кредите. Држава је дакле сматрала да су банке толико велике да не

постоји могућност њиховог банкрота и понудила, кроз Агенцију за осигурање депозита,

помоћ у случају да дође до нежељених последица по овим пословима. Како је растао број


лица којима су одобрена средства а која нису у стању да отплаћују своја дуговања,

држава је и ту нашла начина да помогне дужницима кроз помоћи у случају реализације

хипотеке и репрограмирања преосталог дуга, тако да је велики број дужника био у неку

руку заштићен од банкротства, и то од стране државе. Ово је довело до ситуације у којој

су многи дужници којима помоћ није потребна исту тражили од државе, као и до тога да

су многи изашли из кредитних аранжмана, услед чињенице да тржишна вредност њихове

непокретностни није ни близу висини хипотеке за који отплаћују средства, оставивши

банкама непокретности које нису утрживе. Оваква ситуација на укупном финансијском

тржишту је довела до банкротсва банака као што су Merrill Lynch и Lehman Brothers међу

многим другим банкама које су под истим околностима морале да прогласе банкрот.

Да би се заштитили од појаве моралног хазарда инвеститори морају непрестано

надгледати понашања својих пословних партнера, како би били у могућности да

правовремено одреагују у ситуацији када се уоче сигнали ризичног понашања, али те

мере неће моћи да спрече појаву таквог понашања код пословних партмера. Банке имају

двоструки проблем моралног хазарда у смислу немогућности предвиђања понашања

корисника средстава, као и немогућности предвиђања понашања банкарског особља и

власнка капитала, на који начин пласирају своја средства. Свакако да постоје механизми

који омогућавају да се контролише понашање запослених у банкама, и да се поштују

начела пословних политика, али у крајњој инстанци се не може увек предупредити

настанак моралног хазарда. Многи од механизама који успешно умањују проблем

моралног хазарда су систем награђивања, повећање учешћа у добити, оштрије интерне

контроле и слични модели. Могу у значајној мери имају за последицу смањење укупне

економске користи за банку, јер се очекивани резултати неће остварити у свакој

појединачном случају па тако услед последица економске кризе или других екстерних

фактора загарнтована добит неће бити остварена и накнада за нула ризика ће бити нула

профита, што банкама као финансијским институцијама није прихватљиво. Пошто се не

могу предвидети све околности у којима ће се неко пословање одвијати као ни последиће

будућих догађаја, морални хазард остаје као могућост по свим банкарским пословима.


3. Заштитни механизми у циљу умањења проблема асиметричних

информација

У претходном делу рада је објашњен појам проблема асиметричне информисаности као

ситуације у којој страна која је прималац кредита може остварити одређене економске

користи из ситуације несавршене информисаности кредитора. Међутим проблем

асиметричних информација не смемо посматрати само из једног угла, јер у ситуацијама

када су потребна додатна финансијска средства за финансирање инвестиција и других

пројеката, дужник ће најчешће прихватити услове које банка као кредитор има да понуди.

У том смислу банка има слободу креирања каматних стопа и осталих општих услова

кредитирања у складу са информацијама које поседује, које не морају бити потпуне. На тај

начин се они дужници који нису успели да правовремено пошаљу сигнал, о својој

кредитној способности, сусрећи са знатно вишим трошковима финансирања него што би

то био случај да банка поседује више информација о њиховом бонитету. Када су у питању

заштитни механизми, не можемо одредити прецизне мере за заштиту од овог специфичног

ризика, већ се заштита од ризика појаве асиметричних информација јавља као последица

правилне примене мера и политика за заштиту од других много учесталијих ризика у

пословању.

Аутор Bebczuk26 наводи следећу поделу најзначајнијих мера за ублажавање проблема

асиметричних информација:

1. Рационализација кредита

2. Метода сигнализирања

3. Финансирање алтернативним облицима (издавањем ХоВ, лизинг и др.)

4. Остале мере

26 R. Bebczuk, Asymmetric Information in Financial Markets: Introduction and Applications, Cambridge

University press, 2003, 17-34.


3.1. Рационализација кредита

Рационализација кредита представља кораке којима банка прилагођава висину каматне

стопе ризику који је измерен за дату врсту кредита. Међутим, уколико би банка као

институција извршила повећање каматне стопе на одређену врсту пласмана, које сматра

високоризичним, доводи се у стуацију да клијенти који би уредно вршили сервисирање

кредита, односно који не би имали никаквих потешкоћа у отплати кредита, одустану од

кредитног аранжмана услед повећања његове цене. Механизам повећања каматне стопе

није тако једноставан како се у теорији представља, јер позитивни резултати које би

повећање каматне стопе имало по банкарско пословање често нису довољни да покрију

негативне последице таквог повећања. Већа потражња за кредитним средствима доводи до

повећања каматних стопа на расположива средства, док понуда средстава не реагује тако

брзо на тржишна кретања и на тај начин ствара вишак на страни тражње. Овај вишак

доводи до потребе за рационализацијом расположивих средстава, јер се банка налази у

ситуацији у којој је потребно одредити најпрофитабилнији и најсигурнији начин за

пласирање средстава која су јој на располагању.27 Често се догађа да повећање каматне

стопе доведе до повећања ризика прортфолија кредита, јер у лошим економским условима

високу каматну стопу плаћају само ризични субјекти који се у такав кредитни посао

упуштају са нижом вероватноћом остварења добити од других. У том смислу, промену

каматне стопе на кредите треба посматрати као механизам који има двојаке ефекте, а не

само заштитне. У случају када банка процени да су субјекти који се најчешће обраћају са

захтевом за додатним средствима превише ризични, може донети одлуку да повећа

каматну стопу до тог нивоа да практично престане са кредитирањем. Дакле, некада је и

одустајање од кредитирања и одустајање од приноса по кредитном послу механизам

заштите, јер је процењено да потенцијални губици не могу бити намирени осим јако

високом каматном стопом. Рационализација дакле подразумева проналажење каматне

стопе по којој банка остварује очекивани принос, а квалитетни дужници остају присутни

на тржишту кредита и по истој стопи остварују принос. 28

27 Ibid. 28 Ibid.


3.2. Сигнализирање

Теорија по којој је неопходно послати сигнал о квалитету и бонитету корисника кредита, у

сиљу обезбеђења бољих услова кредитирања има своје упориште не само у банкарству већ

у свакодневном животу. Када посматрамо тржиште рада, радна биографија би

представљала сигнал радника ка послодавцу. Садржај тог сигнала мора бити пре свега

тачан и истинит, што ће рећи да је ставка о завршеном факултету у радној биографији

значајан сигнал, о уложеном труду и стеченом знању, који послодавцу открива да је

радник обучен за одређене послове и да је упознат са областима за које се школовао, али

истовремено врло лако може проверити да ли је истинит. Та ставка свакако издваја

радника у односу на раднике без високе стручне спреме, док је међу радницима са истом

стручном спремом потребно увести додатне сигнале као што су просечна оцена током

студија, додатне вештине стечене школовањем или досадашње радно искуство. Што више

добрих сигнала пошаљемо послодавцу, повећавамо шансе за запослење а уједно

умањујемо проблем асиметрије информација, пошто би за послодавца било јако скупо да

самостално открива све податке о кандидатима. Привредни субјекти такође имају значајне

користи од објављивања сигнала о свом пословању. Успешна компанија ће желети да

подели са инвеститорима и кредиторима своје финансијске извештаје, извештаје о

ревизији, кредитни рејтинг који је јако добар, кретања цене акција (уколико су оне

стабилне) и сл. како би и спољне сараднике обавестили о статусу и успешности

пословања. На тај начин банка добија информације о квалитету потенцијалног клијента и

према тим сазнањима често формира повољније услове кредитирања. Овде долазимо до

закључка да сигнализирање за здрава привредна друштва представља једноставан начин

да покушају да обезбеде повољније услове кредитирања. Можемо закључити и да банка на

овај начин има могућност својеврсне селекције кандидата јер и недостатак сигнала

представља информацију која нам говори да компанија није успешна и стабилна, јер би у

супротном свакако желела да подели ту информацију са осталима. Сигнализирање дакле

предстваља поступке који директно утичу на смањење асиметрије информација, што даље

утиче на побољшање услова под којима првредни субјекти добијају кредитна средства.


3.3. Финансирање алтернативним начинима

Као један од начина на који се и банка и дужници штите од повећања асиметрије

информација могу се издвојити алтернативе кредитним аранжманима.29 Банка ће у тим

пласманима покушати да оствари предности у односу на кредитирање, било наплатом

више накнаде било власништвом над средстима до њихове отплате. Узмимо као пример

уговор о лизингу, где се прималац опредељује да ли ће средство преузети по окончању

поступка отплате, или ће имати право откупа након периода отплате. У оваквом уговору

обе стране умањују асиметриију информација тако што се обавезују на плаћање рате у

одређеном износу, док власништвно над предметом лизинга има давалац лизинга. Пратеће

одредбе оваквог уговора су начин одржавања, чувања и руковања предметом уговора, где

се поново остварује позитиван утицај, јер је власник предмета лизинга сигуран у његову

тржишну вредност у сваком тренутку, за случај престанка плаћања обавезе од стране

дужника или отказа уговора о лизингу и др. Са друге стране дужник у оваквом уговору

има користи од могућег плаћања ниже рате лизинга него месечне рате закупа таквог

средства, а при томе се на крају одређеног периода јавља могућност стицања власништва

над тим средством, што код закупа није никако случај. На развијеним тржиштима се као

алтернатива кредитним средствима често јавља емитоање сопствених акција, односно

финансирање емисијом ХоВ. Било да се емитују акције или неке друге ХоВ (обвезнице и

др.) приликом доношења одлуке о оваквом начину прикупљања средстава привредни

субјекти се воде тржишним условима и капацитетима сопственог друштва. Што је

компанија успешнија то ће јој лакше бити да прибави средства на овај начин, услед добре

репутације и жеље потенцијалних инвеститора да учествују у власничкој структури или да

на лак начин остваре стабилан и у великој мери сигуран принос. Сложићемо се да није

исто када велика финансијка корпорација попут Дојче банке понуди обвезнице са каматом

од 6% и када то исто уради непозната компанија из Србије. Са дрге стране присутан је и

ефекат неизвесности који емисија ХоВ собом носи, те тако инвеститори неће реаговати

позитивно на емисије ХоВ уколико су њихове пројекције о приносу ниже од исказаних,

или уколико анализе показују пад вредности компаније у наредном периоду. Вероватноћа

29 Ibid.


остварења приноса је у овом случају одлучујући фактор када је у питању одлука да се ХоВ

купи на секундарном тржишту. Привредни субјекти на тај начин дакле могу финансирати

свој развој, само уколико су сви други показатељи добри и постоји тражња за таквим ХоВ,

док са друге стране мора бити и профитабилнији начин финансирања, јер би у супротном

много лакше било закључити уговор о кредиту. Специјализоване услуге банака које се

нуде последњих година, као и све већи избор међу финансијским дериватима такође могу

послужити заумањење проблема асиметрије информација. Узећемо за пример уговор о

факторингу, где се банка, уколико је регистрована за обављање ових послова, јавља као

посредник који узима накнаду за услугу посредовања. Фаторинг представља продају

потраживања, дакле могућност да потраживање које привредни субјект има од пословног

партнера уновчи код банке уз дисконт, пре уплате друге стране. Посао се може

реализовати једнократно, у виду кредита и на многе друге начине у зависности од захтева

и потреба. Овакав пословни потез повећава сигурност наплате и ликвидност субјекта који

продаје потраживања, док уједно повећава шансе за наплату јер како банкари воле да кажу

''пре ће се измирити обавеза према јакој банци него према некој мањој компанији''.

Постојање оваквих финансијских инструмената захтева развијено тржиште али и снажан

правосудни систем. Уколико правни систем не функционише нико неће имати интереса да

води спорове о наплати потраживања који могу трајати годинама.

3.4. Остале мере

У остале мере за ублажавање проблема асиметричних информација се убрајају сви

поступци који имају за последицу јачање позиције кредитора и дужника приликом

уговарања кредитних послова. У том смислу ћемо првенствено поменути хипотеку и

залогу над непокретном и покретном имовином, као начин обезбеђења кредита.30 Наиме,

правно лице ће умањити проблем асиметрије информација уколико је спремно да понуди

хипотекарну залогу банци, као гаранцију отплате кредита. Банка у том случају процењује

која вредност хипотеке је одговарајућа за кредитни пласман, а што је та вредност већа то

је ризик наплате потраживања мањи. Наравно да и оваква пракса захтева развијен

30 Ibid.


правосудни систем, где би се реализација и извшење хипотеке спровело у кратком року

уколико до тога дође. У неразвијеним правним системима, вредност хипотеке коју је

потребно заложити расте и самим тим се умањује учесталост коришћења овакве гаранције

отплате кредита. Након хипотеке, банка ће често користи и посебне уговрне клаузуле као

мере за заштиту својих интерса и осигурање приноса. Посебне клаузуле се могу тицати

намене кредита, начина отплате па и самог начина пословања у периоду отплате кредита.

У том смислу разликујемо позитивне и негативне клаузуле. Позитивне представљају оне

одредбе које узрокују одређене пословне поступке, дакле намера им је да се такви

поступци дешавају. Негативне клаузуле би, насупрот позитивним, представљале забране

провођења одређених поступака без претходне сагласности банке. Прихватање уговра о

кредиту са унапред уграђеним клаузулама представња позитиван сигнал за банку,

умањујући тако и асиметрију информација, и може довести до смањења у каматној стопи.

Трошкови надзора над отплатом кредита могу бити добар механизам за праћење ризика по

одобреним средствима, међутим уједно представљају и значајно више трошкове за

дужника.31 Уколико банка према интерно дефинисаним политикама приступа ванредној

ревизији финансијских извештаја и ревизији пословања дужника у току отплате кредита,

када дође до прекида у отплати или до неких других унпред дефинисаних неповољних

ситуација, то представља додатне трошкове које ће у крајњој инстанци поднети сам

дужник. Слично се дешава са синдицираним зајмовима, где се неколико банака удружује

приликом пласирања средстава. Банка са највећим учешћем ће имати највише интерса да

надзире пословање дужника и прати ток отплате, док ће банке са мањим учешћем бити

мање заинтересоване за такве поступке. Репутација дужника такође има значајну улогу у

умањењу нивоа асиметрије информација. Уколико је дужник регистрован у неком

регистру кредита, и подаци о њему приказују позитивне карактеристике, то ће бити сигнал

кредиторима да таквом дужнику обезбеде повољније услове од тржишних. Банка најбоље

познаје клијенте са којима већ има изграђен пословни однос, па у том смислу ће пре

одобрити олакшице и понудити боље услове постојећим клијентима који су кроз

досадашњу сарадњу са банком показали да су бонитетни и у стању да сервисирају своје

обавезе, како према банкама, тако и према осталим пословним партнерима. Насупрот

31 Ibid.


овоме, уколико у регистру кредита постоје подаци да нисте отплатили неки кредит или да

је дошло до активирања хипотеке, банка ће имати оштрији приступ приликом обраде

кредитног захтева, и често уградити додатну величину ризика у формирање цене кредита.

4. Закључак

Проблем аиметричних информација у савременом пословању представља стално

повећање ризика. Најизраженији облици проблема се манифестују као негативна

селекција и појава моралног хазарда, док се упоредо отвара простор за настанак нових

појавних облика. Начини за превазилажење ових питања за сада су у компензовању у виду

веће накнаде или премије, што је само некада успешно. Проблем моралног хазарда је

посебно тешко отклонити, јер се не може предвидети нити измерити. У случајевима када

се открије често је касно за предузимање заштитних мера, већ се приступа ублажавању

постојећих негативних последица. Ризици у настајању су такође у вези са проблемом

асиметрије информација. Нове технологије које доводе до убрзања раста и развоја, имају и

своје негативне импликације на повећање и променљивост ризика. Убрзани раст

технолошких достигнућа прати и повећан ризик од системских ризика, где системи који

обједињују функционисање читавих економија међу собом зависе и где би негативни

догађаји у макар једном од сегмената довели до негативних последица по читав систем.

Међутим развојем науке и економско-математичких модела за откривање, праћење и

мерење ризика можемо успешно предупредити настанак негативних догађаја у знатној

мери. Правилно коришћење финансијске анализе и економетрије могу нам помоћи да

унепред измеримо изложености и да на време уградимо исте у висину накнаде. Иако смо

изложени већој количини информација него раније, и лакше до информација долазимо

него раније ризик који стварају асиметричне информације није отклоњен. Предвиђања

економиста и стручњака за обраду података говоре о проблему приватности који је све

већи, а који се све чешће јавља приликом обраде података о компанији и личности. До

које мере ћемо податке о пословању да откривамо, у циљу обезбеђења нижих трошкова

финансирања, и да ли ће то утицати на конкурентност на тржишту остаје да видимо у

будућности.


ASYMMETRIC INFORMATION IN THE BANKING MARKET -DEFINITION OF THE TERM AND PROBLEM-

Summary: Asymmetric information is common in financial markets and most commonly reflects a situation where one party in economic transactions has more information about a product or service from the other. Asymmetric information can lead to significant losses in financial markets, to a decrease in credit potential, to an incorrect risk measuring, and even to the collapse of the complete market in the last instance. In addition to insurance companies, the banking sector is particularly sensitive to asymmetric information from the outside environment. When there is asymmetric information about the ability of the debtor to service his obligations or in terms of usage of approved loans, there is a potential increase in the overall risk for the bank itself. Recognition and proper managerial activity on problem of asymmetric information is important for effective bank management overall. The subject of this paper is the concept of asymmetric information in the context of the banking sector and the negative implications that the asymmetric information has on the operations of banks. Keywords: Asymmetric information, risk, banking, risk management, credit operations.

Литература

1. Akerlof G., The market for “lemons”: Quality uncertainty and the market mechanism. The

Quarterly Journal of Economics, 84(3), 1970, 488

2. Altman E., Financial ratios, Discriminant analysis and the prediction of corporate

bankruptcy. The Journal of Finance, 23(4), 1968, 589;

3. Baye M., Managerial Economics and Business Strategy,Sixth Edition, McGraw Hill

International Edition, 2009;

4. Bebczuk R., Asymmetric Information in Financial Markets: Introduction and Applications,

Cambridge University press, 2003, 17-34.

5. Bernanke B., Gertler M., Financial fragility and economic performance. The Quarterly

Journal of Economics, 105(1), 1990, 87;

6. Chiappori, Salanie B., Testing for asymmetric information in insurance markets. Journal of

Political Economy, 108(1), 2000, 56.

7. Cohen A., Einav L., Estimating risk preferences from deductible choice. American

Economic Review, 97(3), 2007, 745–788.


8. Crawford G., Pavanini N., Schiavardi F., Asymmetric information and imperfect competition

in lending markets, ISSN:1664-705x, 2015, 2.

9. Dell’Ariccia G., Asymmetric information and the structure of the banking industry.

European Economic Review, 45(10), 2001, 1957–1980.No. 1, 1986, 19-34.

10. Gaul L., Stebunovs V., Ownership and asymmetric information problems in the corporate

loan market: evidence from a heteroskedastic regression, OCC Economics Working Paper

2009-1

11. Hubbard RG., Capital market imperfections and tax policy analysis in the life cycle model.

Annales d’Économie et de Statistique111, 1988.

12. Jehle G., Reny P., Advanced Microeconomic Theory, 2nd. ed. Addison Wesley Longman,

2001;

13. Oliner S., Rudebusch O., ‘’Monetary policy and credit conditions. Evidence from

Composition of External Finance: Comment’’, American Economic Review, March 1996,

86(1), 300.

14. Pindyck R., Rubinfeld D., Microeconomics, Second Edition, MacMillan Publishing

Company, New York, 1992.

15. Stiglitz J., Weiss A., Credit rationing in markets with imperfect information. The American

Economic Review, 71(3), 1981, 393–410.

16. Watson I., Managing the relationship with corporate clients, International Journal of Bank

Marketing, Vol. 4, 1986.

Рад примљен: 08.08.2017.



PRILOZI



Univ.spec.admin.publ. Zlatko Brnjas32 Osnovna škola Donji Lapac, Republika Hrvatska

KOMENTAR O ŠKOLSKIM ODBORIMA OSNOVNOŠKOLSKE USTANOVE

Sažetak: Školski odbor osnovnoškolske ustanove glavno je upravno tijelo jedne takve ustanove. U ovome članku osvrnut ću se na pravni (teorijski) dio kao i na onaj funkcionalni (praktični) dio koji se zna zateći u praksi samo funkcioniranja ovoga sustava. Jedna od osnovnih fukcija Školskog odbora je da ima ulogu savjetovanja sa ravnateljem osnovne školske ustanove koji je po funkciji glavni pravni i stručni voditelj jedne osnovno školske ustanove. U praksi se ponajviše javljaju problemi oko stručnosti samoga Školskog odbora (osoba koje ga čime) imenovane od strane Osnivača, odnosno regionalne i lokalne samouprave, stoga sam posvetio ovaj članak na ukazivanje jednih od glavnih problema samoga odbora.

Klju čne riječi: Školski odbor, ravnatelj, upravljanje, osnovnoškolska ustanova.

Uvod

Kako bi funkcioniranje same ustanove bilo ujedno i transparentno a kako se ne bi sama moć

odlučivanja koncentrirala samo u jednoj osobi Zakonodavac je osmislio institut Školskog odbora

osnovnoškolske ustanove. Navedeni odbor može se naći i u Srednjim školama, vrtićima i

učeničkim domovima samo pod drugim nazivom. Školski odbor ima nekoliko važnih funkcija a

to je kao npr. donošenje svih oblika Pranih akata, financijskih planova, davanje prethodne

suglasnosti ravnatelju škole za zapošljavanjem radnika nakon što se provedu javni natječaji, te

donošenje odluka u vezi istih. Zakonom je propisano koje uvijete mora ispunjavati član

školskoga odbora, te način njihovih biranja. Problem u praksi ne javlja se u samoj ustanovi škole

32 [email protected]


već u Osnivaču, odnosno jedinici lokalne (regionalne) samouprave. Ukupan broj članova

Školskog odbora je 7. Ovom brojkom nastojalo se je onemogućiti odluke sa jednakim brojem

glasova, jedina ovakva mogućnost je kod nedostatka osoba na sjednici gdje bi kvoru sjednice bio

4, te je to ujedno i najmanji broj osoba koji mogu biti nazočni a da se sjednica održi. Ovaj rad je

izrađen na temelju Zakonskih odrebi, ali i dugogodišnjeg rada u osnovnoškolskoj ustanovi.

1. Školski odbor

Kao što je rečeno, Školom upravlja Školski odbor. Školski odbor ima sedam članova od kojih

jednog člana bira i razrješuje radničko vijeće, a ako nije utemeljeno radničko vijeće imenuju ga i

opozivaju radnici neposrednim i tajnim glasovanjem na način propisan Zakonom o radu za izbor

radničkog vijeća koje ima samo jednog člana, učiteljsko vijeće ima dva člana iz reda učitelja i

stručnih suradnika (pedagoga, knjižničara, psihologa i ostalih stručnih suradnika ako ih škol

ima) vijeće roditelja jednog člana iz reda roditelja koji nije radnik škole, osnivač tri člana

samostalno. Ovim je svima sudionicim nastavnog procesa omogućeno sudjelovanje u upravljanju

Školske ustanove. Članom Školskog odbora ne može biti osoba koja je pravomoćno osuđena za

neko od kaznenih djela protiv života i tijela, protiv slobode i prava čovjeka i građanina, protiv

Republike Hrvatske, protiv vrijednosti zaštićenih međunarodnim pravom, protiv spolne slobode i

spolnog ćudoređa, protiv braka, obitelji i mladeži, protiv imovine, protiv sigurnosti pravnog

prometa i poslovanja, protiv pravosuđa, protiv vjerodostojnosti isprava, protiv javnog reda i

protiv službene dužnosti, a koje je propisano Kaznenim zakonom (»Narodne novine«, br.

110/97., 27/98. – ispravak, 50/00. – Odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske, 129/00., 51/01.,

111/03., 190/03. – Odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske, 105/04., 84/05. – ispravak,

71/06., 110/07., 152/08. i 57/11.), te se u slučaju izbora novih članova od strane osnivača traži

uvjerenje o nekažnjavanju od nadeležnog suda da se protiv osoba ne vodi kazneni postupak.

Izbor članova Školskog odbora koje imenuje Učiteljsko vijeće iz reda učitelja i stručnih

suradnika obavlja se na sjednici Učiteljskog vijeća tajnim glasovanjem. Sjednicu Učiteljskog

vijeća saziva ravnatelj. Za provođenje izbora Učiteljsko vijeće imenuje izborno povjerenstvo.

Izborno povjerenstvo ima predsjednika i dva člana.


Članovi izbornog povjerenstva ne mogu se kandidirati za članove Školskog odbora. Izbori se

održavaju 15 dana prije isteka mandata članova Školskog odbora. O izborima izborno

povjerenstvo vodi zapisnik koji se nakon provedenog postupka predaje u tajništvo gdje se čuva

radi izvješća na prvoj sjednici Školskog odbora (konstituirajućoj). Kandidate za članove

Školskog odbora iz reda učitelja i stručnih suradnika mogu predlagati svi nazočni na sjednici

Učiteljskom vijeću. Svaki učitelj i stručni suradnik može sam istaknuti svoju kandidaturu. Za

članove Školskog odbora obvezno se predlaže više kandidata nego što se bira. Kandidatom se

smatra svaki učitelj i stručni suradnik koji je prihvatio kandidaturu ili koji je sam istaknuo svoju

kandidaturu. O izboru jednog člana Školskog odbora iz reda roditelja koji nije radnik škole

odlučuju roditelji na sjednici Vijeća roditelja. Kandidata za člana Školskog odbora iz reda

roditelja mogu predlagati svi nazočni na sjednici Vijeća roditelja. Svaki roditelj može sam

istaknuti svoju kandidaturu, osim ako je član Vijeća roditelja istodobno i radnik škole.

Kandidatom se smatra svaki roditelj koji je prihvatio kandidaturu ili je sam istaknuo svoju

kandidaturu u skladu. Vijeće roditelja javnim glasovanjem bira jednog člana za Školski odbora.

U slučaju da dva kandidata imaju isti broj glasova, glasovanje će se ponoviti za ta dva kandidata.

Nakon izbora utvrđuje se jedan član iz reda roditelja kojeg će Vijeće roditelja imenovati u

Školski odbor. Mandat članova Školskog odbora teče od dana konstituiranja Školskog odbora i

traje četiri godine, osim članu imenovanom iz reda roditelja, kojem mandat prestaje najkasnije u

roku od 60 dana kada je prestalo školovanje učenika u Školi u slučaju da roditelj ima djete u 8

razredu, ili ako ime djete u 7 onda mu mandat nije 4 godine već samo 2 godine ili godina i pol

ovisi o završetku škole.

Članovi Školskog odbora mogu biti ponovno imenovani. Za predsjednika i zamjenika

predsjednika Školskog odbora može biti izabran svaki član Školskog odbora. Predsjednik i

zamjenik predsjednika Školskog odbora biraju se na četiri godine. O kandidatima za

predsjednika i zamjenika predsjednika Školskog odbora članovi Školskog odbora glasuju javno

dizanjem ruku. Za predsjednika i zamjenika predsjednika izabran je kandidat koji je dobio

većinu glasova ukupnog broja članova Školskog odbora. Nakon izbora predsjednika Školskog

odbora najstariji član Školskog odbora predaje predsjedniku dalje vođenje sjednice Školskog

odbora.


Neke od ovalasti predsjednika Školskog odbora su: saziva sjednice Školskog odbora, utvrđuje

prijedlog dnevnog reda sjednice, priprema i razmatra materijale za sjednicu, vodi sjednice

Školskog odbora, vodi računa da se sjednice održavaju u skladu sa zakonskim odredbama te

odredbama općih akata, skrbi o održavanju reda na sjednici te obavlja i druge radnje i poslove

utvrđene Poslovnikom o radu kolegijalnih tijela.

Sljedeći poslovi koje obavlja Školski odbor su:

- imenuje ravnatelja Škole uz prethodnu suglasnost ministra

- razrješuje ravnatelja Škole sukladno zakonskim odredbama i odredbama ovoga Statut

- donosi Statut uz prethodnu suglasnost osnivača,a na prijedlog ravnatelja Škole

- donosi opće akte Škole na prijedlog ravnatelja Škole

- donosi školski kurikulum na prijedlog Učiteljskog vijeća

- donosi godišnji plan i program rada na prijedlog ravnatelja škole i nadzire njegovo

izvršavanje

- donosi financijski plan, polugodišnji i godišnji obračun na prijedlog ravnatelja

- daje prethodnu suglasnost ravnatelju Škole u vezi zasnivanja i prestanka radnog odnosa

sukladno odredbama Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi

- na prijedlog ravnatelja donosi odluku o upućivanju na ovlaštenu prosudbu radne

sposobnosti radnika za kojega postoji osnovana sumnja da mu je psihofizičko zdravlje

narušeno u mjeri koja umanjuje njegovu radnu sposobnost

- odlučuje o zahtjevima radnika za zaštitu prava iz radnog odnosa

- odlučuje o ulaganju i nabavi opreme, te nabavi osnovnih sredstava i ostale pokretne

imovine čija je pojedinačna vrijednost od 70.000,00 do 300.000,00 kuna bez PDV – a.

- o opterećivanju ili otuđivanju pokretne imovine čija je vrijednost do 300.000,00 bez

PDV – a.

- uz suglasnost Osnivača odlučuje:o promjeni djelatnosti Škole, o stjecanju, opterećivanju

ili otuđivanju nekretnina i druge imovine čija je pojedinačna vrijednost veća od

300.000,00 kuna bez PDV - a o raspodjeli dobiti u skladu s posebnom odlukom

Osnivača - o promjeni naziva i sjedišta Škole - o statusnim promjenama Škole

- daje Osnivaču i ravnatelju prijedloge i mišljenja o pojedinim pitanjima važnim za rad i

sigurnost u školi


- bira i razrješuje predsjednika i zamjenika predsjednika Školskog odbora - u drugom

stupnju odlučuje o aktima koje Škola donosi na temelju javnih ovlasti ako zakonom,

podzakonskim aktom ili ovim Statutom nije određeno drugo nadležno tijelo

- razmatra rezultate obrazovnog rada

- obavlja druge poslove određene ovim Statutom i drugim općim aktima Škole.

Iz gore navedenoga vidimo da su uloge Školskih odbora dosta velike, te se odnose na cjelokupan

sustav funkcioniranja ove ustanove, no da li te to uistinu tako.

2. Problematika školskog odbora

Kao što sam već naveo problematika se javlja u tome što pojedini članovi Školskoga odbora, a

prvenstveno mislim na one imenovane od strane Osnivača nisu doboljno upoznati sa samim

funkcioniranjem jedne Osnovnoškolske ustanove. Naravno ima pojedinaca koji jesu, no velika

većina spada u ovu drugu skupinu. Naravno da nije dovoljno samo poznavanje određenih zakona

kojima je propisano osnovnoškolsko poslovanje već mnogo dublja analiza cijeloga obrazovnog

procesa. U pojedinim sastavima Školskih odbora članovi nisu upoznati ni sa minimumom onoga

što bi trebali znati, te postaju samo „ruke“ koje se dižu za ili protiv na sjednicama. Svaki član

Školskoga odbora trebao bi biti upoznat ne samo sa Zakonom o odgoju i obrazovanju u osnovnoj

i srednjoj školi veći i sa Zakonom o ustanovama, te zankonim kao što su zakoni vezani fa

financijsko poslovanje i ostalo. Premda je Zakonom o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj

školi propisano člankom ________ da član školskog odbora koji je imenovan od strane Osnivača

treba imati najmanje 180 ECTS bodova, ali ne moga jer nigdje u navedenom Zakonu nije

istaknuto da isključivo mora, nego da bi trebao imati, javlja se problem osnovne pismenosti

samoga člana. Nedavno sam bio i sam svjedok imenovanja istih članova koji su završili samo

osnovnu školu. Naravno nije to jednini problem, problem se javlja i u tome što neki članovi

navedenog odbora su imenovani prema političkim preddispozicijama a ne prema stručnim, te

nastoje riješavati svoje politične sukobe preko funkcioniranja Osnovnoškolske ustanove.

Naravno ovi problemi se neće moći riješiti tako lako, a možda i nikada jer je to vrlo teško te

zahtjeva cjelokupnu reformu samoga školstva, ali i ako se ona i provede još uvijek ćemo nalaziti

ovakve primjere u praksi. Zakonom je sve jako lijepo definirano, no praksa i sama stvarnost je


nešto jako drugačija, te je stoga potrebno uskladiti i samu reformu sa praksom i stanjem na

terenu.

Zaklju čak

Na temelju ovoga rada iznio sam jedan dio funkcioniranja jedne osnovnoškolske ustanove,

temelj ovoga rada je tečeno znanje u prakvi u većini nego na samom teorijskom pristupu. Kroz

rad prikazan je način funkcioniranja instituta Školskog odbora koji je jedan od glavnih organa

upravljanja tom ustanovom. Više sam se uredotočio na praktični primjer, nego na sam teorijski.

Sve izneseno je stav prakse a i primjera iz iste. Školski odbor mora biti stručan i upoznat sa svim

elementima odgojno – obrazovnog procesa kako bi ispunjavao svoje zadaće.

Univ.spec.admin.publ. Zlatko Brnjas

COMMENT ON SCHOOL BOARD PRIMARY SCHOOLS

Summary: The School Board in a elementary schools is the main governing body of such an institution. In this article I will draw upon the legal (theoretical) part as well as on the functional (practical) part that is known find in practice only the functioning of this system. One of the main features in the school board that has the role of consultation with the director of the primary school institution that is the function of the main legal and professional head of one elementary school facilities. In practice, most problems arise about the very expertise of the School Board (the person who it thus) appointed by the Founder, and regional and local government, so I dedicated this article to point out to each of the main problems of the very committee.

Keywords: school board, director, management, primary school institutions

Rad primljen 10.04.2017.


UPUTSTVO AUTORIMA ZA PISANJE I PRIPREMANJE RUKOPISA

Časopis ''Pravno-Ekonomski Pogledi'' izlazi tri puta godišnje i objavljuje radove iz oblasti prava, ekonomije i srodnih društvenih nauka. Redakcija časopisa prima isključivo neobjavljene radove koji podležu anonimnoj recenziji i klasifikaciji u skladu sa Tipologijom dokumenata/dela za vođenje bibliografija u sistemu COBBIS. Radovi koji su prihvaćeni za objavljivanje ili su već objavljeni u ''Pravno-Ekonomskim Pogledima'', autor može objaviti u drugim publikacijama, ali samo uz dopuštenje Redakcije i uz jasnu naznaku o njihovom objavljivanju u ''Pravno-Ekonomskim Pogledima''. Ako je članak, pre objavljivanja u ''Pravno-Ekonomskim Pogledima'', bio izložen na naučnom skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome se navodi u posebnoj napomeni (fusnoti) na dnu prve stranice članka. Takođe, ako je rad rezultat istraživanja u okviru posebnog programa ili projekta , pri dnu prve strane rada u fusnoti ističe se naziv i broj projekta, kao i institucije koja je finansirala projekat ili program. Obim radova je ograničen na maksimalno dva autorska tabaka (jedan autorski tabak je tekst od 16 strana). U izuzetnim slučajevima, Redakcija može odlučiti da se prihvate i obimniji radovi. Radovi autora moraju biti dostavljeni u WORD, Times New Roman, font 12 (fusnote 10), prored 1,5 (sažetak i fusnote prored 1), veličina strane A4, leva i desna margina 3cm i gornja i donja margina 2,5cm. Naučni i stručni članci Naučni i stručni članci mogu se objaviti na srpskom (ćirilica ili latinica), engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku. Na prvoj strani rada u gornjem levom bloku ističe se titula, ime i prezime autora (font 14, Bold), (Način pisanja: Prof. dr Petar Petrović ili Mr Jovana Jovanović ili Nikola Nikoli ć, master). Ukoliko je rad koautorski, ističu se imena i prezimena svih koautora (jedno ispod drugog). E-mail adresa autora daje se u napomeni pri dnu prve strane rada (u fusnoti). Ako je rad izrađen u koautorstvu navodi se e-mail adresa samo jednog, po pravilu prvog, autora. Neposredno ispod imena i prezimena autora ističe se afilijacija tj. pun zvaničan naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen (afilijaciju pisati fontom 12, ne-boldovano). Funkcija autora se ne navodi, izuzetno, može se naglasiti u sklopu fusnote gde se nalazi e-mail adresa autora (Primer: Naučni saradnik itd). Takođe, ukoliko je autor student doktorskih studija, može se u fusnoti gde se nalazi e-mail adresa naznačiti naziv visokoškolske ustanove (Primer: Doktorand, Pravni Fakultet Univerziteta u Novom Sadu). Naslov rada piše se na sredini, velikim slovima, boldom, font 14. Naslov rada pisati bez podvlačenja i bez skraćenica.


Podnaslovi se pišu sa leve strane, malim slovima, boldom, font 14, a numerišu se arapskim brojevima. Ukoliko u okviru podnaslova ima više celina, one se takođe označavaju arapskim brojevima (primer: 1.1, 1.1.1., 1.1.2.). Uvod i Literatura se po pravilu, ne numerišu. Posle naslova rada, autori su dužni da napišu sažetak (Način pisanja: Sažetak: ) u kome se daje informativni prikaz sadržaja članka. Obim sažetka je do 250 reči, font 12, prored 1. Ne citirati literaturu u sažetku! Posle sažetka slede ključne reči (Način pisanja: Klju čne reči: ). Broj ključnih reči ne može biti manji od 5 ni veći od 10. Pišu se fontom 12, kosim slovima – Italic, a učestalost njihove upotrebe u tekstu treba da bude što veća. Sažetak i Ključne reči, napisani istim opisanim standardima, na kraju rada – između Zaključka i Literature, obavezno se prevode na engleski jezik! (Način pisanja: ( Summary: / Keywords: ). Naslov rada isto se obavezno prevodi na engleski jezik i piše se iznad ključnih reči i sažetka na engleskom jeziku. U radu koristiti kratke i jasne rečenice. Sve strane reči za koje postoji odgovarajuće ime u našem jeziku treba zameniti tim nazivom. U radu se mogu koristiti određene skraćenice, ali samo kada je to neophodno ili kada se takve skraćenice već nalaze u literaturi, odnosno kao takve su već prepoznatljive (Na primer: EU). Za svaku skraćenicu, koja se prvi put javlja u tekstu treba navesti i pun naziv. Skraćenice nikako ne koristiti u naslovu. Tabele se označavaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledu navođenja u tekstu. Koristiti Times New Roman i veličinu slova 12 sa jednostrukim proredom. Ukoliko se u tabeli koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod tabela. Grafikoni se takođe označavaju arapskim brojevima (ispod grafikona) po redosledu navođenja u tekstu. Koristiti Times New Roman i veličinu slova 12 sa jednostrukim proredom. Ukoliko se koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod grafikona. Sheme (crteži) se označavaju arapskim brojevima (ispod shema) po redosledu navođenja u tekstu. Koristiti Times New Roman i veličina slova 12 sa jednostrukim proredom. Ukoliko se koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod sheme. Fotografije se označavaju arapskim brojevima (ispod fotografije) po redosledu navođenja u tekstu. Prikazi knjiga Prikaz bi trebalo da uvede čitaoca u sadržaj knjige i da se fokusira na njen predmet. Trebalo bi izbegavati prepričavanje, a usredsrediti se na neophodnu informaciju koja sadrži: kratak opis osnovne ideje, kritički pristup sadržaju i formi kao i naznaku o tome šta čitalac može da očekuje od knjige o kojoj je reč. Autor prikaza bi trebalo da se osvrne na vreme koje je autoru bilo potrebno da napiše knjigu, na način obrade i sistematizovanja građe, kao i na ciljnu čitalačku populaciju. Prikaz bi, u kratkim crtama, trebalo da objasni kontekst u kojem se pojavljuje monografska publikacija i da odredi njeno mesto u određenoj oblasti. Jedan od najznačajnijih aspekata je vrednosno poređenje novog naslova sa ranije objavljenim knjigama iz ove oblasti. Ako je malo druge građe dostupno na datu temu, autor prikaza bi trebalo da istekne tu činjenicu, kao i svaku drugu vrlinu publikacije koja se prikazuje. Knjiga koja daje značajan doprinos struci, nauci i razumevanju savremenih problema, trebalo bi da bude na taj način jasno označena. Prikazi knjiga moraju biti dostavljeni u WORD, Times New Roman, font 12, prored 1,5. Ostali prilozi


Ostali prilozi mogu se, takođe, objaviti na bilo kom od ponuđenih jezika i moraju biti dostavljeni u WORD, Times New Roman, font 12, prored 1,5. Redakcija zadržava pravo da dostavljene priloge (naučne i stručne članke i ostale priloge) prilagođava opštim pravilima uređivanja časopisa i standardima srpskog jezika.

Pravila citiranja

Korišćeni izvori se citiraju u fusnotama, na dnu strane, Times New Roman, font 10, prored 1, prema sledećim pravilima: Knjige Prvo slovo imena, prezime autora, naslov knjige (italic), mesto i godina izdanja, broj stranice (bez skraćenice str.!). Primer: D. Đorđević, Mikroekonomija – savremeni pristup, Beograd, 2009, 58. Ukoliko se u knjizi pominje više mesta izdanja, navode se prva dva razdvojena crticom. Primer: F. Bydlinski, Juristische Methodenlehre, Wien-New York, 1991, 55. Časopisi (članci) Prvo slovo imena, prezime autora, naslov članka (italic), naziv i broj časopisa, godina časopisa, broj stranice (bez skraćenice str.). Primer: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222. Tekstovi iz zbornika radova Prvo slovo imena, prezime autora, naslov teksta (italic), u: naslov zbornika (ur. ime urednika), mesto i godina izdanja, broj stranice (bez skraćenice str.). Primer: S. Đorđević, Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti i internet, u: Slobode i prava čoveka i građanina u konceptu novog zakonodavstva Republike Srbije (ur. S. Bejatović), Kragujevac 2003, 261. Elektronski tekstovi Prvo slovo imena, prezime autora, naslov teksta (web stranice) (Italic), URL, datum posete (dan, mesec i godina). Primer: K. Boele-Woelki, Internet und IPR:Wo geht jemand ins Netz?, http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, datum posete: 14.02.2002. Normativni akti


Naziv pravnog akta, naziv glasila u kome je objavljen (italic), broj i godina objavljivanja. Ako će se navedeni propis citirati i kasnije, prilikom prvog pominjanja u zagradi se navodi njegova skraćenica pod kojom će se dalje pojavljivati. Primer: Zakon o parničnom postupku (ZPP), Službeni glasnik RS, br. 125/04 Prilikom citiranja sudskih odluka navode se što potpuniji podaci, broj i datum odluke, koji sud je odluku doneo (italic) i gde je ona objavljena. Primer: Rev. 215/79 od 25. maja 1979., Vrhovni sud Vojvodine, A. Radovanov, Vrhovni sud Vojvodine: Zbornik sudske prakse – građanskopravna oblast, Novi Sad 2009, 238. Ostala pravila Ukoliko postoji više autora knjige ili članka, njihova imena se razdvajaju zarezom. Primer: S. Đorđević, V. Stanković, Obligaciono pravo, Beograd, 1987, 23. Kada knjiga ima više od tri autora, navodi se prvo slovo imena i prezime prvog autora, uz dodavanje skraćenice et al. (et alia) kosim slovima. Primer: T. Varadi et al., Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2008. Kada se citira više tačno određenih stranica, one se razdvajaju crticom, a kada se citira više strana koje se ne određuju tačno, posle navođenja broja prve stranice dodaju se reči ''i dalje''. Primer: N. Đurđević, Praktikum za obligaciono pravo, Kragujevac, 2002, 22-27. Primer: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222 i dalje. Kod ponovljenog citiranja teksta određenog autora, posle prvog slova imena i prezimena autora, sledi, umesto naslova teksta, skraćenica op. cit. (opus citatum – navedeno delo), posle koje sledi broj stranice. Primer: J. Radišić, op.cit., 223. Ako se citira isto delo i ista stranica kao i u prethodnoj fusnoti (uzastopno) koristi se samo skraćenica Ibid. Primer: Ibid. Ukoliko se citira tekst dela, navedenog u prethodnoj fusnoti, koji se nalazi na različitoj stranici, posle Ibid., naznačuje se broj stranice. Primer: Ibid., 15. Za ''Videti'' se koristi skraćenica ''Vid.'', a za ''Uporediti'' skraćenica ''Up.'' Strana imena se mogu transkribovati na srpski jezik onako kako se izgovaraju. U tom slučaju, kada se strana imena prvi put pominju, njihovo prezime se navodi u zagradi u izvornom stranom jeziku kosim slovima. Primer u tekstu: Njuman (Newman). Fusnote, takođe, mogu sadržati dopunska objašnjenja ili komentare koji su u vezi sa tekstom. Na kraju svakog članka obavezno je napisati Literaturu, odnosno, spisak korišćenih, citiranih referenci

(način pisanja boldovano, font 14, bez dve tačke: Literatura ). Reference treba pisati jednu ispod druge,


numerisati ih arapskim brojevima i abecednim/azbučnim redom prema prezimenu ili prvom slovu prezimena autora. Broj referenci nije u principu ograničen ali se preporučuje da ne bude veći od 30. U listi referenci mogu se navesti samo izvori koji su u radu citirani. Reference se ne prevode na jezik rada. Izvori se navode u punom formatu, font 12, prored 1,5 u skladu sa pravilima za citiranje koja su navedena u ovom Uputstvu, s tim što se kod knjiga/monografija dodaje i naziv izdavača. Primer:

Literatura 1. Đorđević Dragomir (alternativa Đorđević D.), Mikroekonomija – savremeni pristup, Privredna

akademija, Novi Sad, 2006.

2. Ignjatović Aleksandar (alternativa Ignjatović A.), Specifičnosti izvršenja krivičnih sankcija prema

maloletnicima, Pravo – teorija i praksa br. 26 (7-8), 2009.

3. Zakon o lokalnoj samoupravi, Službeni glasnik RS, br. 129/07

4. Woelki-Boele K., Internet und IPR: Wo geht jemand ins Netz?,

http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, (14.02.2002).

5. ...

Autori su dužni da sami lektorišu svoj rad i obezbede gramatičku i pravopisnu ispravnost kako teksta tako i sažetaka na srpskom i engleskom jeziku. Radove treba dostaviti Redakciji u elektronskoj formi na e-mail adresu: [email protected] (uključujući i e-mail adresu sekretara Redakcije). NAPOMENA: Rad koji ne ispunjava sve gore navedene uslove neće biti poslat na recenziju i biće vraćen autoru da ga dopuni i ispravi!

REDAKCIJA ČASOPISA ''PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI''


INSTRUCTIONS FOR AUTHORS REGARDING WRITING AND PREPARATION OF ARTICLES

“The Law and Economic Views” is a journal published three times a year including articles from the field of law, economics and related social sciences. The editorial staff of the journal accepts only unpublished works which are subject to an anonymous review and classification in compliance with Typology of documents/papers for arranging bibliographies within COBBIS system. Papers which have been accepted for publishing or have already been published in ”The Law and Economic Views” can be published in other publications but only if the permission is granted by the editorial staff and with a clear indication regarding their publication in The Law and Economic Views . If an article has already been presented at a scientific convention in the form of and oral statement (with the same or similar title) prior to publication in The Law and Economic Views, this data needs to be cited in a special footnote at the foot of the first page of the article. Furthermore, if an article is a result of the research within a special programme or project, the title and number of the project as well as the name of the institution which financed the project or the programme need to be cited at the foot of the first page of the paper in a footnote. The volume of the papers is limited to the maximum of two signatures (one signature is a text containing 16 pages). In exceptional cases the editorial staff can decide whether longer papers will be accepted. The papers need to be written in WORD, Times New Roman, font 12 (footnotes 10), space 1,5 (abstract and footnotes space 1), page size A4. Scientific and professional articles

Scientific and professional articles can be published in Serbian (Cyrillic or Latin alphabet), English, German, French and Russian. On the first page of the paper in the top left corner, one needs to quote the title, the author’s first and last name (font 14, bold), (Example: Prof. Petar Petrović, PhD or Mr Jovana Jovanović or Nikola Nikoli ć, Master). If a paper is a result of cooperation, names of all the co-authors need to be written (one under another). The email address of the author is given in the footnote on the first page of the paper. If a paper is written by several co-authors only the email address of the first author is given. Immediately under the name of the author, the author needs cite the affiliation - the full official name and the location of the institution where the author is employed (the affiliation is written in font 14, without bold) . The position of the author within the institution is not written. Exceptionally, it can be written in the footnote containing the author’s email address. (Example: Research fellow, etc). Furthermore, if the


author is a doctorate student, the name of the institution (university) can be written in the footnote containing the email address. (Example: Ph. D candidate Faculty of Law, Novi Sad University. The title of the paper is written in the middle of the page, in block letters, in bold, font 14) The title of the paper is written without underlining and abbreviations. Subtitles are written on the left, in small letters, in bold, font 14 and are numbered using Arabic numerals. If a subtitle contains several sections they are also marked using Arabic numerals. (Example: 1.1, 1.1.1., 1.1.2.). Introduction and Literature are not numbered. After the title of the paper, authors need to write an abstract (Writing procedure: Abstract) in which the contents of the paper are presented. The volume of the abstract is up to 250 words, font 12, space 1. Do not write the literature in the abstract! The abstract is followed by key words (Writing procedure: Key words: ). The number of key words cannot be lower than 5 and higher than 10. They are written in font 12, in italics, and their frequency in the text should be as high as possible. The Abstract and Key words written following the same described standards, at the end of the paper – between the Conclusion and Literature , have to be translated into the English language! (Writing procedure: Summary: / Keywords:). The title of the paper also has to be translated into English and it is written above the key words and the abstract written in English. The paper needs to be written using clear and concise sentences. All foreign words for which there is an adequate translation in our language need to be substituted with that word. Certain abbreviations can be used in the paper but only when it is necessary or when such abbreviations already exist in the literature so they are already recognizable as such. (For example: EU). For every abbreviation which has appeared in the text for the first time, the full name needs to written. Abbreviations are not to be used in the title! Tables are marked with Arabic numerals (above the table) in the order of appearance in the text. Times New Roman is used, font 12, space 1. If abbreviations are used in the table they should be explained in the legend under the table. Graphs are also marked with Arabic numerals (under the graph) in the order of appearance in the text. Times New Roman should be used, font 12, space 1. If abbreviations are used, they need to be explained in the legend under the graph. Schemes (drawings) are marked with Arabic numerals (under the scheme) in the order f appearance in the text. Times New Roman is used, font 12, space 1. If abbreviations are used they need to be explained in the legend under the scheme. Photographs are marked with Arabic numerals (under the photograph) in the order of appearance in the text. Book reviews The review should introduce the reader to the contents of the book and focus on its subject. Retelling should be avoided and one should focus on the necessary information which includes: the short description of the basic idea, critical approach to the contents and form as well as the indication regarding what the reader can expect from the book in question. The author of the review should also refer to the time the author needed to write the book, to the way the data was processed and systematized as well as to target readers. The review should briefly explain the context in which the monographic publication has appeared and define its place in a certain field.


One of the most relevant aspects is an evaluation of the new book in comparison to the previously published books in the same field. If there are few publications available regarding the given topic the author should emphasize that fact as well as any other advantageous aspects of the publication in question. A book which makes a significant contribution to the profession, science and understanding of contemporary problems should be clearly marked in this way. Book reviews should be sent in WORD, Times New Roman, font 12, space1,5. Other supplements Other supplements can also be published in any of the given languages and need to be sent in WORD, Times New Roman, font 12, space1,5. The editorial team is entitled to adjust the supplements received (scientific and professional papers and other supplements) to the general rules of journal editing and standards of the Serbian language.

Quotation rules Used sources are quoted in footnotes at the foot of the page, Times New Roman, font 10, space 1, according to the following rules: Books The first letter of the author’s first name, author’s surname , book title (italic), place and year of publication , page number (no abbreviation pg. ) Example: D. Đorđević, Mikroekonomija – savremeni pristup, Beograd, 2009, 58. If the book has been published in several places , the first two should be quoted and separated using a hyphen. Example: F. Bydlinski, Juristische Methodenlehre, Wien-New York, 1991, 55. Journals (articles) The first letter of the author’s first name, author’s surname, article headline, (italic), the name and number of the journal, the year it was issued, page number (without the abbreviation pg.) Example: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222. Texts from collections of papers The first letter of the author’s first name , author’s surname, text title (italic), in : title of the collection (editor’s name ), place and year of the publication, page number (without abbreviation pg.) Example: S. Đorđević, Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti i internet, in: Slobode i prava


čoveka i građanina u konceptu novog zakonodavstva Republike Srbije (ur. S. Bejatović), Kragujevac 2003, 261. Electronic texts The first letter of the author’s first name, author’s surname, text title, (web page) (Italic), URL, date of the visit, (day, month, year) Example: K. Boele-Woelki, Internet und IPR:Wo geht jemand ins Netz?, http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, datum posete: 14.02.2002. Normative acts Name of the legal act, name of the journal it was published in (italic), number and the year it was published. If the act mentioned will be quoted later, when mentioned for the first time there should be its abbreviation written in brackets which will be used later. Example: Zakon o parničnom postupku (ZPP), Službeni glasnik RS, br. 125/04 When quoting court decisions the data should be as complete as possible, the number and date of the decision, the court which made the decision (italic) and where it was published. Exampler: Rev. 215/79 od 25. maja 1979., Vrhovni sud Vojvodine, A. Radovanov, Vrhovni sud Vojvodine: Zbornik sudske prakse – građanskopravna oblast, Novi Sad 2009, 238. Other rules If there are several authors of the book or article, their names are separated by commas. Primer: S. Đorđević, V. Stanković, Obligaciono pravo, Beograd, 1987, 23. When the book has more than three authors, the first letter of the first author’s first name and the author’s surname are written, with the abbreviation et al. (et alia) in italics. Example: T. Varadi et al., Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2008. When quoting several definite pages they should be separated by hypen. When quoting several random pages, after the quotation of the first page the words “and so on” are added. Example: N. Đurđević, Praktikum za obligaciono pravo, Kragujevac, 2002, 22-27. Primer: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222 and so on.. When quoting the text of a certain author again, after the first letter of the author’s name and surname, instead of the text title, the abbreviation op. cit. should be used. (opus citatum ), which is followed by the page number. Example: J. Radišić, op.cit., 223. If the same reference and the same page are quoted (consecutively) as in the previous footnote only the abbreviation ibid should be used. Example: Ibid.


If the text of the reference is quoted after being mentioned in the previous footnote , which is on a different page, after ibid., the page number should be written. Example: Ibid., 15. For “See also” , and for “compare” abbreviations cf. or cp. should be used. Foreign names can be transcribed in the Serbian language the way they are pronounced. In that case, when foreign names are mentioned for the first time, the surname should be written in brackets as in the source foreign language, in italics. Example in the text : Njuman (Newman). Footnotes can also contain additional explanations and comments related to the text. At the end of every article the author is obliged to write Literature, the list of used, quoted references (in bold, font 14, no colon: Literature ). References should be written one under another, marked with Arabic numerals in the alphabetical order according to the surname or the first letter of the author’s surname. The number of references is not strictly limited but it is recommendable not to have more than 30 of them. In the list of references only the sources which have been used in the paper can be quoted. References are not translated into the language of the paper. Sources are quoted in full format, font 12, space1,5 in accordance with quotation rules from these Instructions. When quoting books /monographs the name of the publisher is also added. Example:

Literature 1. Đorđević Dragomir (alternativa Đorđević D.), Mikroekonomija – savremeni pristup, Privredna akademija, Novi Sad, 2006. 2. Ignjatović Aleksandar (alternativa Ignjatović A.), Specifičnosti izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, Pravo – teorija i praksa br. 26 (7-8), 2009. 3. Zakon o lokalnoj samoupravi, Službeni glasnik RS, br. 129/07 4. Woelki-Boele K., Internet und IPR: Wo geht jemand ins Netz?, http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, (14.02.2002). 5. ... Authors are obliged to proofread and edit their own papers and ensure grammatical and orthographic accuracy of the text as well as the abstract in Serbian and English. Papers should be sent to the editorial office in the electronic form to the following email address: [email protected] (including the email address of the Editorial office secretary).


REMARK: A paper which is not written in compliance with all the above mentioned requirements will not be reviewed and will be returned to the author for corrections and amendments!

EDITORIAL STAFF OF THE JOURNAL ''LAW AND ECONOMIC VIEWS''

Potpuni tekst članaka Časopisa dostupan je na sajtu: www.pepogledi.org

Uredništvo časopisa Pravno-Ekonomski Pogledi ne zastupa stavove autora čije tekstove

objavljuje.

Nijedan deo ovih tekstova ne može se umnožavati bez pismene saglasnosti urednika Časopisa.

Rukopisi dostavljeni Redakciji u štampanom ili elektronskom obliku, ne vraćaju se.

Časopis izlazi tri puta godišnje.

Documents

Pravno-ekonomski pogledi 1-2017 Pogledi, Godina... · Istorija ovih odnosa je, dakle, duga i burna, u njoj ... 2S. Avramov, Opus Dei : Novi krstaški pohod Vatikana , LDIJ, Veternik,