Pravo EU-odgovori Na SVA Pitanja Za Kolokvij I-II

8/10/2019 Pravo EU-odgovori Na SVA Pitanja Za Kolokvij I-II

1/36

1. Panevropski manifest

Prvi savremeni pokret koji je zastupao ideju evropskog ujedinjenja nastao je 1923.god. konstituisanjem Panevropske unije. Osniva je bio austrijski kosmopolitagrof Kudenol Kaljari, koji je ideju Panevrope razradio u Panevropskom manifestu. Ovajdokumen

t je objavljen 192. god., a usvojen je na prvom kongresu ovog pokreta odr!anom u"eu 192#.god. $nspirisan idejama Panevropskog pokreta poasni predsjednik %ristid "rijan,ministarspoljni& poslova 'ran(uske, je 1929. god. pred skup)tinom *+ru)tva naroda u -enevi,kaopredstavnik 'ran(uske, odr!ao govor u kojem je apelovao na narode vrope da oforme nekuvrstufederalne veze, a )to je bio i prvi zvanini prijedlog jedne vlade o povezivanju svi&evropski&dr!ava i naroda.

2. /emorandum o organiza(iji re!ima 'ederalne 0

objavljen je u maju 193. god. od strane'ran(uske koja je bila zadu!ena da pre(izira prijedlogiznesen u -enevi. Ovo predstavlja i prvo pominjanje termina 0 u nekom formalnom dr!avnomdokumentu. Ovaj projekat poznat kao projekat *"rijan, nije realizovan iz vi)e razloga, kao )to

su uspon itlera, )irenje fa)istikeideologije na vropskom kontinentu i velika ekonomska krizau periodu od 192941933 god.5animljivo je da je jedina vropska vlada, koja je bezrezervnopodr!avala memorandum bilatada)nja 6ugoslovenska vlada.

3. vropski pokreti poslije $$ svj. rata

0 periodu poslije $$ svj. rata nastao je znaajan brojevropski& pokreta, naroito tokom 19#. i197. god. Pored obnavljanja panevropske unijeosnovane su vropska parlamentarna unija ivropska unija federalista. Ovi pokreti su nada&nutinadna(ionalnom ideologijom i pripadajukategoriji tzv. isto evropski& integra(ija. 197. god. naini(ijativu Pola van 5elanda osnovana je*vropska liga za ekonomsku saradnju.

. 8astanak evropskog pokreta

19. god. u periodu od 741. maja u agu, odr!an je kongresna kojem je ustanovljen *vropskipokret ujedinjenja i usvojene su tri rezolu(ije:politika,ekonomsko4so(ijalna i kulturna;i postavljen za&tjev da se sazove evropska skup)tina koja bi sesastojala od lanova parlamentapojedini& evropski& zemalja. Ove ini(ijative su odluuju


2/36

da pojedina( tj. graCanin jedne dr!ave mo!e tu!iti i sopstvenu dr!avu. Konven(ija ustanovljavadvije institu(ije europskakomisija za ljudska prava i europski sud za ljudska prava. ?jedi)tekomisije i suda je u ?trasburu.

7. "riselski pakt,

17. marta 19. :@elika "ritanija, 'ran(uska i zemlje "eneluDa; sklopile su briselski pakt, i on jebio zaetak nastanka 0govora o sjevernoatlantskoj zajedni(i :8%EO;.'ran(uska, @elika"ritanija, "elgija, olandija i >uksemburg sklopili su "riselski pakt u tajanjuod pedeset godina."riselski pakt predstavlja ugovor koji je trebalo da osigura kolektivnuodbranu dr!ava lani(a i dapospe)i nji&ovu ekonomsku, so(ijalnu i kulturnu saradnju. 8akonosnivanja 8%EO saveza, Paktje izgubio svoj znaaj i prestao da bude (entralno mestozakoordina(iju aktivnosti koje se odnose na bezbednosnu politiku. 8akon kra&a vropskeodbrambene zajedni(e :O5;, "riselski pakt je u oktobru 19=. godine pro)iren ulaskom?avezneBepublike 8emake. 0jedno je bio preimenovan u 5apadno4evropsku uniju :50;./jese( dananakon "riselskog pakta, u aprilu 19., osnovana je uropska organiza(ija zaekonomsku

saradnju :OF;, u iji je sastav u)lo 1# zapadnoeuropski& zemalja, koje su primale/ars&allovupomo


3/36

svoju podr)ku 19#2. zbog ideolo)ki&razlika, zvanino napustila 19#.;, "ugarska, Ne&oslovaka,$stona 8emaka :pridru!ila se19=#L napustila ga oktobra 199.;, /aCarska, Poljska,Bumunija?ve komunistike zemlje (entralne i istone vrope su bile potpisni(e osim6ugoslavije. Nlani(e@ar)avskog pakta su se obavezale da


4/36

brzo do)lo do uskaCivanja interesa nu!ni& za razvoj ekonomske zajedni(e i za pro(esudru!ivanja meCu zemljama koje su dugo razdvajali krvavi sukobi.Predlog o ujedinjavanjuproizvodnje i o uspostavljanju novog @r&ovnog organa vlasti, ije


5/36

:"elgija,'ran(uska,$talija,>uksemburg,8izozemskai8jemaka; te su postavljeni kriteriji itemeljni (iljevi stvaranja zajednikog tr!i)ta koje bi osiguralo slobodno kretanje ljudi, roba,usluga ikapitala.uroatom je postavio (iljeve razvoja istra!ivanja nuklearne energije i njezine upotrebe u(ivilnesvr&e. Bimski ugvor zajedno sa pari)kim ugovorom i kasnije donesenim mastri)kimugovorom92, a stupio na snagu 93 1.11. predstavljaju osnivake ugovore o nastanku 0.

Stupanjem na snaguUgovora o Europskoj

unijiEuropska ekonomska zajednica preimenovana je uEuropskuzajednicu(EZ), a Ugovor o

EEZ-u postao je Ugovor o EZ-u.

Ugovori predstavljaju primarno

pravo Europske unije usporedivo s ustavnim pravom na nacionalnoj razini.Ugovorima je

definiran temeljni okvir za djelovanje Unije, odreene su odgovornosti institucija i tijela u

procesuodluivanja na razini Zajednice, te su opisani postupci odluivanja u pojedinim

podrujima kao i ovlasti institucija. Europsko zakonodavstvo temelji se na !imskom ugovoru iz

"#$%. poznatom i pod nazivom Ugovor o Europskoj zajednici (Ugovor o EZ). &ekst tog ugovora

o'uvaa i kasnije izmjene, pose'ice one usvojene u *aastrictu(Ugovor o Europskoj uniji,"##+.), msterdamu ("##%.) i ici (+".). /va su temeljna dokumenta 0 Ugovor o osnivanju

Europske zajednice i Ugovor o Europskoj uniji1

Ugovor o osnivanju Europske zajednice

(&reat2 esta'lising te European 3ommunit2 0 E3 &reat2) 0 ovaj jeugovor rezultat

nadopunjavanja temeljnog Ugovora o osnivanju Europske ekonomske zajednice (Ugovor o EEZ

ili EE3 &reat2) koji je potpisan "#$%. u !imu, a stupio je na snagu ". sijenja "#$4. Ugovor o

EEZ-u do5ivio je 'rojnenadopune1 6edinstvenim europskim aktom (Single European ct 0

SE) "#4%., Ugovorom iz *aastricta (Ugovor o EU ili &reat2 on European Union) koji je

stupio na snagu "##7. godine, Ugovorom iz msterdama ("###.) teUgovorom iz ice koji je na

snazi od ". veljae +7. 8ao rezultat svi nadopuna podruja koja spadaju unadle5nost

Ugovora o EZ-u pro9irena su pa tako sada o'uvaaju gotovo sve ekonomske aspekte kao i

specifina politika pitanja poput prava na azil i imigraciju.

Ugovor o Europskoj uniji ili Ugovor iz *aastricta

(&reat2 on European Union 0 EU &reat2) 0 potpisan u*aastrictu %. veljae "##+., uveo je

strukturu Unije utemeljene na tri stupa pri emu su dotada9nje tri

Zajednice formirale prvi stup pod nazivom Europska zajednica. /ruga dva stupa odnose se na Z

ajedniku vanjsku i sigurnosnu politiku i na :olicijsku i pravosudnu suradnju u kaznenim

stvarima. U druga dva stupa odluke donosi;ijee EU-a samostalno. Ugovor iz *aastricta

stupio je na snagu ". studenoga "##7., a kasnije je nadopunjenUgovorom iz msterdama ("###.)i Ugovorom iz ice (+7.). 8onsolidirana verzija Ugovora o Europskoj unijidostupna je u 'azi

podataka EU!-


6/36

politikiujedine. Bobert Auman, fran(uski ministar inostrani& poslova predlo!io je 19=. godineujedinjavanje rudarske i metalne industrije zapadne vrope. 0 19=1. godini osnovana jevropskazajedni(a za ugalj i elik :F?F;, koja je imala )est lani(a "elgiju, 5apadnu 8emaku,'ran(usku, $taliju, >uksemburg i olandiju. Ovla)Zajednice>, poveljom iz *astrita

stvorena je Evropska unija

:0;.konomska i politika integra(ija izmeCu zemalja lani(a 0 znai da ove zemljemorajudonositi zajednike odluke o mnogim pitanjima. One su razvile zajedniku politiku uveoma)irokom broju oblasti G od poljoprivrede do kulture, od pitanja potro)aa do tr!i)ta, od!ivotnesredine i energije do transporta i trgovine. 0 poetku je u sredi)tu bila zajednika tr!i)napolitikao uglju i eliku i zajednika politika iz oblasti poljoprivrede. Ostala politika je pridodatakasnije,kada se pojavila potreba za nji&ovom izradom. 8eki kljuni (iljevi politike su sepromenili usvetlu okolnosti koje su se menjale. 8a primer, (ilj poljoprivredne politike nije vi)e bio proizvodnja )to je mogu


7/36

no krajem 1992 godine, iako je potrebno uiniti jo) puno toga u nekim oblastima, kao)to jestvaranje jedinstvenog tr!i)ta u finansijskim slu!bama. Eokom 94i& godina 24og veka,ljudimaje postalo izuzetno lako da se kre


8/36

8alo!eno je uspostavljanjemonetarne unije putem uvoCenja jedinstvene valute najkasnije do 1.januara 1999.'ormirani su vropski savet i Komitet regija a institu(ionalizovan je i Ombudsman,kojeg imenuje vropski parlament.

5na(ajno je pro)irena delatnost 5ajedni(e u oblastiobrazovanja, kulture, javnog zdravlja, za)titepotro)aa, transevropske i prekomorskesaradnje, industrijske saradnje. Filj je da se postigne )tove


9/36

ostale dr!ave nisu zainteresovane, da ta saradnja neremeti tekovine, da nije protiv pravilakonkuren(ije i da se po)tuje institu(ionalni okvir 0.Prin(ip supsidijarnosti se primenjujeu skladu sa restriktivnim tumaenjemgrani(a ekskluzivnenadle!nosti. 0nija ima ekskluzivnu nadle!nost kod regulisanja unutra)njeg tr!i)ta, etirifundametalne slobode, zajednike komer(ijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i

prin(ip propor(ionalnosti. Povelja 0 o osnovnim pravima usvojena je 2.godine i predstavljadodatnu osnovu za)tite ljudski& prava. ?avet je ovla)


10/36

4 na ?amitu u "riselu 1. juna 2. usvojen je predlog 0govora o 0stavu 0 jednoglasno odstrane svi& 2= dr!ava lani(a. ?tupa na snagu 1. oktobra 2#. 0stav 0 je jedinstven u pro(esuevropske integra(ije jer svojim lanom 37 ukida sve osnivake ugovore:osim 0govorao uratomu; kao i nji&ove izmene i dopune. 0stav ini kratka preambulai etiridela i sainjava ga lanova. Prvi deo 4 defini)u se (iljevi 0nije, osnovna prava,dr!avlj

anstvo, nadle!nosti. +rugi deo 4 defini)e se pravni subjektivitet 0. Ere(i deo 4 defini)ese podelanadle!nosti izmedju 0 i dr!ava lani(a. Netvrti deo 4 sadr!i odredbe o ukidanju pret&odni&osnivaki& ugovora.

17. M>%@8$ OBM%8$ 04@BOP?K$ ?%@6E , ?%@6E /$8$?E%B% :?%@6E 0;,@BOP?K% KO/$?$6%,@BOP?K$ P%B>%/8E, @BOP?K$ ?0+PB%@+, ?0+ B@$5OB%, @BOP?K% F8EB%>8% "%8K%,KO8O/?K$ $ ?OF$6%>8$ KO/$EE,KO/$EE BM$O8% i @BOP?K%$8@?E$F$O8% "%8K%

1. @BOP?K$ P%B>%/8E 4

uropski parlament

je organuropske unije, ije lanove izabiruizravno graCani 0 svaki& pet godina, koliko trajemandat zastupni(ima. 5ajedno s@ije


11/36

usvajanjubud!eta..0nutar sistema 0 ne postoji ne)to )to se naziva zakonima, ali postojeobavezuju


12/36

pret&odnim pitanjima. /ogu se voditi i posebni postup(i postupak po prigovorutre


13/36

Podr!ava ulogu (ivilnog dru)tva u zemljama koje nisu lani(e 0 i poma!e priuspostavljanjusavetodavni& struktura.?K ima trenutno ima 317 lanova pri emubroj predstavnika svake zemlje lani(e pribli!noodra!ava nji&ov broj stanovnika. Nlanovi ?Ksu delegirani od strane vlada zemalja lani(a0. /eCutim, od nji& se oekuje da u svom radubudu potpuno politiki nezavisni. /andatlanova traje godine, sa mogu


14/36

i pru!a mogu


15/36

u radukomunitarni& organa ili tela sa izuzetkom ?uda pravde i Prvostepenog suda. Potpuno jenezavisan u vr)enju svoji& f4ja, ne mo!e da trazi niti da primi uputstva od bilo kog organailiinstitu(ije. Posle dobijanja predstavke, ombudsman mo!e da za&teva od institu(ija na kojese!alba odnosi da donesu odgovaraju(a akta i da daju sve relevantne informa(ije u vezi satim predmetom. Ombudsman mo!e u vezi sa bilo kojim pitanjem da uputi izve)taj Parlamentu

adu!an je i da Parlamentu podnese godi)nji izve)taj. "ira se i imenuje posle izboravropskogParlamenta za isti izborni period.

29. Pravni okvir 0

0spje)no uvoCenje strate)kog okvira za borbu protiv diskrimina(ije u2=i uropske godine jednaki& mogu


16/36

3. Pojam pravo 0R predstavlja evropsko ili komunitarno pravo,apojamizvedeno pravoR:+roit intituionnel; obu&vata sekundarne izvore ili izvore slabije pravne snage od primarni&, koje usvajaju institu(ije 5ajedni(e na osnovu odredbi konstitutivni& ugovora.Osim&ijerar&ijski najviseg izvora, 0govora o osnivanju, primarne izvore prava 0 (inekonven(ijeizmedju drzava (lani(a i sporazumi 5ajedni(e sa tre(im drzavama i medjunarodnimor

ganiza(ijama. ?astavljeni iz pravila, direktiva, odluka, preporuka i misljenja, sekundarni izvorisuakti razli(ite pravne snage, ali odredjenog zna(aja za drzave (lani(e i budu(e (lani(e 0.?toga,svaki od ti& izvora za&teva elementarna objasnjenja. 4PB%@$>% :regulations, reglements ; suobavezuju(i normativni akti opsteg dometa, obavezniusvim svojim elementima i neposredno se primenjuju u svim drzavama (lani(ama. $majuobavezuju(e dejstvo prema svim pravnim subjektima pojedin(ima, drzavama (lani(ama iinstitu(ijama5ajedni(e i direktnu primenu u svim drzavama (lani(ama. 0slov za stupanje nasnagu propisa jepret&odno objavljivanje u sluzbenom listu 0, a datum stupanja je predvidjensamim propisom ilidvadeset dana po objavljivanju. Pravilo je instrument unifika(ije prava 0.Pravila usvaja ?avet iKomisija. 4+$BKE$@ :0P0E?E@% Gdire(tives ; su sredstvo za &armoniza(iju na(ionalni& pr

opisa. 8aime, drzave zadrzavaju normativne nadleznosti, dok 5ajedni(a postavlja okvir koji imaza (iljda uskladi na(ionalna zakonodavstava. +irektiva je pravni akt koji obavezuje drzave(lani(e u pogledu (ilja koji treba ostvariti, a adresatima je ostavljena sloboda u pogledu izboraoblika isredstva nji&ovog sprovodjenja u zivot. Prilikom prenosenja sadrzaja direktive,na(ionalni organimoraju da postuju smisao upotrebljeni& termina i pojmova kako bi seobezbedilo jednobraznotuma(enje teksta u svim drzavama (lani(ama. 5a razliku od pravila,direktive se ne moguneposredno primenjivati jer za&tevaju na(ionalne mere tj. unosenje una(ionalni pravni sistem.+irektive usvajaju ?avet ili Komisija. 4O+>0K : de(isions ; supojedina(ni administrativni akti koji nemaju opsti domet i uvek seodnose na pojedina(ne odnose,sto zna(i da imaju svog adresata kome odobravaju prava iliname(u obaveze. Odluka za primao(apostaje obavezuju(a u svim svojim elementima nakonsaopstenja.

PBPOB0K $ /$?>686% : re(ommendations and opinions ; spadaju u grupu pravnoneobavezuju(i& akata i predstavljaju instrumente usmeravanja ponasanja tj. njima se samo poziva nausvajanje odredjenog ponasanja.

31. $5@OB$ KO/08$E%B8OM PB%@%

dele se na

". :rimarne+. Sekundarne7. Sudsku praksu".U primarne izvore

komunitarnog prava spadaju

SOsnivaki ugovori

SOp)ta pravna naela

S/eCunarodni sporazumi vropski& zajedni(a

S?porazumi izmeCu dr!ava lani(a 0

Osnivaki ugovori


17/36

Osnivakim ugovorima ureCena su osnovna pitanja nastanka i rada vropski& zajedni(a40govor o osnivanju 5ajedni(e za ugalj i elik iz 19=1. godine 4 istekao u julu 22. godine4Bimski ugovori iz 19=7. godine 0govor o osnivanju vropske ekonomske zajedni(e

(od "##+.Ugovor o osnivanju Evropske zajednice)i 0govor o osnivanju vropske zajedni(e zaatomskuenergiju46edinstveni evropski akt iz 19#. godine40govor iz /astri&ta iz 1992. godine

(Ugovor o Evropskoj uniji)

40govor iz %msterdama iz 1997. godine40govor iz 8i(e iz 2. godine40govori o pristupanjunovi& dr!ava lani(a40govor iz >isabona iz 27. godine

(Ustav EU)+. Sekundarniizvorikomunitarnog prava su propisi op)te primene kojesu razvile institu(ije 0u okviru ovla)


18/36

S+r!ave lani(e su obavezne da obaveste Komisiju o radnjama koje su preduzele radi primeneuputstava

F. Odluke

Pojedinani administrativni akti koji obavezuju samo one kojima su upu


19/36

preduze


20/36

svog prava, to komunitarno pravo mora biti uvedeno u do,ma


21/36

+irektno dejstvo uputstava ? obzirom da uputstva obavezuju preko na(ionalni& meraimplementa(ije to


22/36

da postoji pravna praznina i (; postoje sline zakonske odredbe ali su u suprotnosti sazakonodavstvom 0 .

+rugi pristup

Prilikom o(jene usklaCenosti trebalo bi na slian nain o(ijeniti usklaCenost na(ionalnog pravasa

zakonodavstvom 0, sa stanovi)ta pravnog sistema. ?toga, na osnovu o(jene usklaCenosti,mo!ese do


23/36

kaodugoroan pro(es odvija u vi)e faza, ije trajanje 0sklaCivanje na(ionalni& propisas propisimaevropske unije zavisi od zateene pravne, ekonomske i ukupne dru)tveneinfrastrukture i rokovakoji su utvrCeni ?prazumom o stabiliza(iji i pridru!ivanju.

37. PO?E0P%K PB$6/% 8O@$ 5/%>6% 0 0

Pravni osnov za prijem novi& lanova lan 9. 0govora o vropskoj uniji?vaka evropskadr!ava koja po)tuje naela navedena u lanu #. taka 1, mo!e da zatra!i da postane lani(a0nijeR.Pojam evropske dr!ave obu&vata geografski pojam, kao i evropski identitetR.Nlan #.taka 1. 0govora o vropskoj uniji0nija se zasniva na naelima slobode, demokratije,po)tovanja ljudski& prava i osnovni&sloboda, vladavini prava.

Nlan #. taka 2. 0govora o 00nija po)tuje osnovna prava, koja su garantovana vropskomkonven(ijom o za)titi ljudski& prava i osnovni& sloboda, koja proistiu i iz ustavni& tradi(ijazajedniki& dr!avama lani(ama,kao i op)t$& pravni& naela 0nije.1. +r!ava G kandidat podnosi?avetu /inistara za&tev za lanstvo u 0.2. ?avet /inistara, na osnovu pozitivnog mi)ljenjaKomisije i dobijene saglasnosti od vropskogParlamenta, donosi odluku o prijemu u

lanstvo.2.1. vropski Parlament daje saglasnost veatvija,>etonija.27 4 Bumunija i "ugarska.

3. Pregovori o pristupanju u 0

Pregovori o pristupu se fokusiraju na uslove i rokove za usvajanje, realiza (iju i primenupravila0 od strane kandidata. Ova pravila :takoCe poznata i kaoBacCuisD; nisu ne)to o emu semo!e pregovarati. 5a kandidate je kljuno pitanje dogovora kako i kada izvje9tajo pre gledu (screening)> za svako poglavlje i


24/36

svaku zemlju. Ovi izvje)taji se podnose ?avetu.Komisija je ta koja daje preporuke o tome da lipoeti pregovore o poglavlju ili za&tevati da se prvo ispune odreCeni uslovi.Onda kadase vropska unija saglasi o zajednikoj po zi(iji za svako poglavlje %(uis4X i ondakada zeml jakandidat pri&vati zajedniku pozi(iju 0, pregov ori o tom poglavlju su zakljueni4 ali samouslovno. Pregovori 0 o pristupanju deluju po prin(ipu>nista nije dogovoreno dok se sve ne

dogovori> , dakle defini tivno zakljuenje pregovora o poglavljima


25/36

kljuenja 0niji 2. godine. Be je o Kopen&a)kim kriterijumima, koje je definisaovropskisavet na samitu u Kopen&agenu 1993. godine i koji su utvrCeni lanovima #. i 9.0govora o0. Prema tim kriterijumima, dr!ave zapadnog "alkana moraju da usmere svojekonomski, politiki i institu(ionalni razvoj ka vrednostima i modelima na kojima se temelji 0demokratija, po)tovanje ljudski& prava, vladavina zakona i tr!i)na privreda. 8e)to kasnije,

pomenuti kriterijumi za pristupanje 0, dopunjeni su zaklju(ima ?aveta za op)te poslove:eneral ffairs 3ouncil)iz 1997. godine i saop)tenjem Komisije 0 iz maja 1999.godine, kojimse ve< pomenuti kriterijumi dopunjuju kriterijumom potpune saradnje dr!avazapadnog "alkanasa /eCunarodnim sudom za ratne zloine na prostoru biv)e 6ugoslavije, uagu, u olandiji, kaoi stvaranjem realni& )ansi za povratak izbegli(a i interno raseljeni& li(a.

EakoCe, jedan od najznaajniji&politiki& kriterijuma je i pojaana meCusobna saradnja dr!avaregiona, po modelu kojije karakteristian za 0. $nstrumenti pomo


26/36

obaveza ostali& zemalja jeda dozvoli slobodno kretanje istog proizvoda i na sojim tr!i)tima,mada pojedinane zemljelani(e, imaju pravo da obustave dalju prodaju ti& proizvodaV uslugaako smatraju da postojeozbiljne prepreke u pogledu bezbjednosti, za)tite zdravlja ilipotro)aa. Kada jedna zemljadobije status kandidata, ona mora da uskladi svoje zakone i propisesa onima u 0, kako bi

kada postane punopravni lan, bila sposobna da se potpuno ukljui u unutra)nje tr!i)te. Eo podrazumijeva da ta zemlja mora da ima i administrativne kapa(itete za implementa(ijuevropski&zakona i vrijednosti, tj. %(uis Fommunautaire. %(uis Fommunautaire, koji semo!e prevesti kao Yzajednike tekovineZ :inae se ovaj termin korist uglavnom u originalu;, predstavlja skup svi& evropski& prin(ipa, vrijednosti i pravni& tekovina usvojeni& od 19=7.godinedo danas, i koji se neprestalno dopunjuje :sada ima oko . strani(a;, a koji svakanova dr!avakandidat mora da pri&vati i efikasno implementira.

2. 0 i politika konkuren(ije, kao jedna od politika 0, jasan je pokazatelj slo!enosti pro(esau0niji. Od velikog je znaaja za istinsko funk(ionisanje zajednikog tr!i)ta 0 i ostvarivanjeetirislobode :protoka ljudi, robe, kapitala i usluga;. 8jen (ilj jeste da dopirnese pospe)ivanjutr!i)ne

razmene i daljem izgraCivanju samog tr!i)ta. 0 pitanju je jedna od najrazvijeniji&politika5ajedni(e G njeni pravni postulati, kao i nji&ova primena i razrada od strane pojedini&organa0nije, u osnovi sadr!e ideju o izgradnji zajednikog tr!i)ta. 0z to, osnivaki ugovoripostavljajui dodatne (iljeve, poput blagostanja stanovni)tva dr!ava lani(a, ime se mogupravdati brojniizuze(i, odstupanja i )iroko ra)irena dr!avna pomo< kroz razne vidove subven(ija.?provoCenjeove politike nalazi se prevas&odno u nadle!nosti vropske 5ajedni(e G konkretnovropske

Komisije, ali i u jurisdik(iji anti4monopolski& tela dr!ava lani(a. ?vi oni zajedno ine

vropskumre!u za konkuren(iju.Osnov prava konkuren(ije se nalazi u odeljku @$ 0govora ovropskoj 5ajedni(i, koji sadr!ikonkretno poglavlje o pravilima konkuren(ije :l. 149;, ali i zakonkuren(iju isto tako bitna pravila o poreskom sistemu i pribli!avanju zakonodavstava lani(a.Od znaaja su takoCe i pravila o zajednikoj trgovinskoj politi(i sadr!ana u odeljku $Q. 0 pitanjusu samoosnovi politike konkuren(ije, koji svoju razradu dobijaju kroz delovanje vropske Komisije G (entralnog tela za politiku konkuren(ije, koji je istovremeno i predlaga akata ?avetuL zatim,krozdelovanje ?aveta /inistara G putem dono)enja regulativa i direktivaL i, konano, krozdelovanjevropskog ?uda Pravde, koji je svojim presudama omogu


27/36

sadr!i defini(iju dominantnog polo!aja ve< samo, poput pret&odnog, nelimitativnonavodi nainena koje se zloupotreba mo!e initiL tako da ?P uzima u obzir ekonomsku mo< preduze


28/36

individualna pomo< preduze


29/36

vropskaunija zbog svoje veliine jedan jako kompleksan aparat, postoji vi)e naina za usvajanjezvanini& politika.

. \]^_`X c_X^X hX4

]X^X _X^ h `^__ ^_ ^h X.

q^]XXX _]XXX XXX h]_ ^hX h wxh]X ]h xXhyX h]h c_X^h hc. q_ `_ h] `^] X, ^_ X ^_c1. 1. 199. _h `_]Xc X^X c_X^_ `_hhyh. {XX_ \]^_`hc_X^h hh, _h hh `^_hyX \]^_` y^X X X hc|^X^ :`_ h ^X`^X]X hc} {cXx h ~. ^hXh;. __]_^ hc_h]_ _xh]XX _Xh c_X^ `_hh h `^h]X Xh]Xhx]^_` ]X G ]^_. XX h _^}h ^h^hch _ X ^X]X ^XX hcXXh `^h`hX _X^_ hh 1. `h X]h c hh ]h _ # [^]_ `^_h]_XL 2. _hh hXh hyh c hh ]h _ 3[^]_

`^_h]_XL 3. hXyhX c hh ]X _ 1,= [ _ Xh hXyh^hcX xXhyXL . X^XX ^X_ Xyh X ^X]h __^X]X ^h ^XhhXh^XX hyhX h =. X h]^ ^_^c y^Xh XXX ch_Xc_XwX _ `_hhxh ^^X. ~ X `_x ^X]4xXhy hh`X]X _] ^h^hc.XhX, hX h ^xX hcX ]_cX ]hh X]h ,X~. ^hXhX h`X]XX ] _] Xh h X X _^ __c_]^hX. q_ ^ X`hX X]^X XX 1. 1. 1999._hhh^Xc^]X Xyh_Xh ]XX h ]XXc Xhx ]^_` c_.q^ `^XX__]_^_ X _^ ^]h 11 ]XX ^X]X \]^_`. _ ^X}_ `__ 31. 12.199. X_ _ y^X X _^h __ ]_h Xyh_Xh]XX`^cXXc^hx_c _X^. ^]h ]^_` ]X X X Xxh X] hh^Xh.__]_^_ X _ XX `X _ 22. _h Xc ] Xyh_X ]X X ]^_. _XX `_ Xc_ __ 13 chhX^h _]xXhyX h 3# chhX^h _]X_ _]yX, _ X]X XcX _]yX w_ h_^hh.

9. "ud!et 0

"ud!et je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o dr!avnim pri&odima iras&odima uodreCenom budu


30/36

iz pret&odnegodine. "ud!et funk(ioni)e po sljede


31/36

=1. Posmatraka misija 0 u "i 0// 4

:ranije F//, uropean FommunitH /onitor /ission; je program pokrenut od strane uropskeunije u julu 1991 za pra


32/36

komisija @ije


33/36

==. @a)e mi)ljenje o 0

vropska unija znai slobodu kretanja, stvaranje bolje budu


34/36

suvremenu glazbu te promi(anje prekogranine mobilnosti./eCu va!nim programima valjaspomenuti program uropske prijestolni(e kulture :uropeanFapitals of Fulture; u sklopu kojegse svake godine bira jedan ili dva grada za kulturnu prijestolni(u urope, sredi)ta kulturni&dogaCanja i promo(ijuevropske kulturne ba)tine. Osimtoga, va!nu ulogu ima /edia, program jaanja konkurentnosti e

uropskoga audiovizuelnogsektora.=7./ladi u vropi

vropska komisija, vropski parlament i zemlje lani(e vropske unije suse usaglasile dauspostave program */ladi u ak(iji, koji efektivno postavlja pravni okvir za podr)ku neformalnoobrazovni& aktivnosti mladi&. Program


35/36

trimo tamogdje nismo dobrodo)li, i gdje i dan danas ne !ele da nas vide, samo da bi im na ta(niserviralina)a prirodna bogatstva i sve ono )to jo) vrijedi.

=9.5emlje lani(e 0

%ustrija :199=.;"elgija :lan4osniva 19=2V=.;"ugarska :27.;Mrka :191.;+anska

:1973.;stonija :2.;$rska :1973.;$talija :lan4osniva 19=2V=.;Kipar :2.;>etonija:2.;>itvanija :2.;

>uksemburg :lan4osniva 19=2V=.;/aCarska :2.;/alta :2.;8emaka :lan4osniva19=2V=.;Poljska :2.;Portugal :19#.;Bumunija :27.;?lovaka :2.;?lovenija:2.;0jedinjeno Kraljevstvo :1973.;'inska :199=.;'ran(uska :lan4osniva19=2V=.;olandija :lan4osniva 19=2V=.;Ne)ka :2.;Avedska :199=.;Apanija :19#.;

+r!ave kandidati rvatska, Eurska, /akedonija :"iv)a 6ugoslovenska Bepublika/akedonija,dobila je 1=. de(embra 2= status kandidata za pridru!ivanje vropskoj uniji, alipregovori o pridru!ivanju Bepublike /akedonije nisu do dana( poeli.;

Poten(ijalni kandidati ?rbija, "osna i er(egovina, %lbanija, Frna MoraEe&niki govore


36/36

Documents

Pravo EU-odgovori Na SVA Pitanja Za Kolokvij I-II