7/25/2019 Pravo i Obiaj u Filozofiji Gustava Radbruha

1/16

Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultetOdsek za filozofiju

Seminarski rad iz predmeta

Filozofija prava

Tema:

Pravo i obiaj u filozofiji Gustava Radbruha

Student: Mentor:Branislava Dundi FL!"#$ Mina Okiljevi

Novi Sad$#%&

Apstrakt

7/25/2019 Pravo i Obiaj u Filozofiji Gustava Radbruha

2/16

'ilj autora je da u ovom radu (itao)u pri*li+i pre sve,a -ad*ru.ovo s.vatanjepojma prava/ nje,ovo mesto u sistemu kulturni. pojmova/ kojim se daljeukazuje na ontolo0ki koren ovo, pojma/ da *i se povratno/ u pravu kao

pozitivnoj pojavi/ pokazala neop.odnost ovakvo, ontolo0ko, utemeljenja/ te da

dalje/ u onoj meri u kojoj je to mo,ue/ raz,rani(i pojam prava od pojmovamorala i o*i(aja/ 0to je va+an zadatak mislila)a $& veka& 1ravo mi0ljeno kaostvarnost (iji je smisao da slu+i nekoj vrednosti nije novina za filozofsku misaouop0te/ ali u istorijskom smislu ima veliku vrednost jer svojim ponovnimo+ivljavanjem ukazuje na nedostatke pravno, pozitivizma/ dominanto, tokom#2& veka& 1okazaemo na koji na(in -ad*ru. izvodi pojam prava kao nu+ni/ ane slu(ajni op0ti pojam/ te kako se nje,ovo odredjenje dodatno komplikuje

poku0ajima nje,ovo, raz,rani(enja od pojmova morala i o*i(aja& U takvimpoku0ajima/ dalje/ nu+no je poza*aviti se i vrednosnom o*ojeno0u morala i

o*i(aja/ odnosno/ ispitati mo,u li se i ovi pojmovi ontolo0ki utemeljiti& 3akoontolo0ka utemeljivost morala ,otovo nikada u istoriji filozofske misli nijeoz*iljno dovodjena u pitanje 4izuzev u pojedinim filozofskim sistemima/ npr&kod Ni(ea/ ali i takav otklon tre*a uzeti sa rezervom5/ 6po,ledi ostaju uprti7 nao*i(aj i nje,ovo poreklo/ 0to je/ kako emo poku0ati da prika+emo/ mu(no

pitanje -ad*ru.ove filozofije& 8pak/ ,ovoriti o nekom od ova tri podru(jadru0tveno, normativiteta/ ili o odnosu dva od nji./ apstra.ujui od sistemanji.ovo, medjuso*no, preplitanja/ nji.ovo, jedinstva i nji.ovi. razlika/ *ilo *irestriktivno& Sto,a/ mada nam je prevas.odno )ilj da rasvetlimo u kakvomodnosu kod -ad*ru.a stoje pravo i o*i(aj/ mi svakako neemo moi dazao*idjemo ni pojam morala/ u nje,ovom dijalekti(kom odnosu sa preostaladva podru(ja normativiteta& Uz to/ poku0aemo da sa pozi)ije (oveka dana0nji)erelativizujemo sla*osti ovo, u(enja o pravu/ insistirajui na predstavljanjunedostataka u(enja kao otvoreni. pitanja/ (ije je otvorenosti/ prema s.vatanjuautora/ sam -ad*ru. donekle *io svestan&

Kljune rei: pravo/ pravda/ moral/ o*i(aj/ konven)ija/ moda/ zajedni)a/dru0tvo&

1.Radbruhovo odredjenje pojma prava

7/25/2019 Pravo i Obiaj u Filozofiji Gustava Radbruha

3/16

-ad*ru. svoje izla,anje o pojmu prava po(inje )itirajui 9etea: 6Ko od idejezazire, na kraju izgubi i pojam7& a pojam mo+emo rei da je lo,i(ko;metafizi(ka kate,orija& 8deja prelazi okvire lo,i(ko,& Ona je predmettrans)endentalne filozofije/ u svoj njenoj 4ne5moi da do ideje sti,ne& a

predstavnike pravno, pozitivizma ovaj )itat ne *i *io relevantan da se iz nje,asluti na odredjenje pojma prava& 1ravo s.vaeno kao ve0ta(ka tvorevina nemaposla sa onim prediskustvenim/ (ime se *avi trans)endentalna filozofija& a0to-ad*ru. po(inje ovim )itatom< 1ojam za nas postoji pre ideje& =ko ,aodredimo kao identitet identiteta i razlike mi0ljenja i *itka/ ili/ kao jedinstvomi0ljenja i *itka/ mi time tek slutimo na ideju koje je taj pojam izvesnakonkretiza)ija& 8pak/ ideja je prvotna u odnosu na pojam/ ona iz se*e radja

pojam/ daje da ,a *ude/ ona je ve sjedinjeno mi0ljenje sa *itkom/ kao nekakavpojam pre pojma& Lo,i(kim jezikom re(eno/ pojam je predmet razuma/ ideja je

predmet uma& Um je prvotan u odnosu na razum& Unutar samo, lo,i(ko,u(enja/ ne pravi se uvek razlika izmedju razuma i uma/ pa tako ni razlikaizmedju pojma i ideje ne mo+e *iti lako s.vatljiva& Nji.ova je dijalekti(ka i,rastalno na ,rani)i izmedju iskustveno, i trans)endentalno,> pojam i ideja su/svaki ponaoso*/ najrazli(itije odredjivani/ afirmisani ili osporavani/ a nji.ovodnos je jo0 daleko slo+enije pitanje/ jer/ u krajnjem/ mi mo+emo pitati o ideji

pojma i o pojmu ideje&

Uzmimo sada za konkretni pojam ; pojam prava& a pozitiviste *i taj pojammo,ao ostati isklju(ivo predmetom teorije prava& a -ad*ru.a/ medjutim/

pravna nauka do pojma prava mo+e samo doi/ ali se on u njoj ne mo+e io*razlo+iti tu dolazimo do od,ovora na pitanje za0to je 9eteov )itat va+an zaodredjenje pojma prava& Filozofijaje ta koja mora dati od,ovor na pitanje o biti

prava& 1ojam prava je mo,ue razumeti samo ako se razume ideja prava/odnosno/ ako se razume da postojiideja prava& 8deja prava je prvotna u odnosuna pojam prava& 8nduktivni put sjedinjavanja pojedina(ni. pravni. pojava u

jedan op0ti pravni pojam je opravdan/ ali ne i dovoljan/ za znanost kao 0to jefilozofija prava/ a to zna(i ; za razumevanje prava? Nijedna pozitivna nauka nemo+e pola,ati ra(una o ne(emu 0to ima svoje ontolo0ko utemeljenje& -ad*ru. u

svom izla,anju poku0ava da poka+e kako pojam prava to utemeljenje @ ima&Ata to/ in concreto/ zna(i