Trite neke zemlje toliko je razvijeno koliko na njemu funkcionie
konkurencija
UNIVERZITET U ZENICI
PRAVNI FAKULTET
PRAVO KONKURENCIJE
Arnaut Fadil
POJAM PRAVA KONKURENCIJE I KONKURENCIJA U BOSNI I
HERCEGOVINISEMINARSKI RAD
Mentor :
Prof. dr. sc. Halid Kurtovi
Zenica, Maj 2013. godineUVOD
Trite neke zemlje toliko je razvijeno koliko na njemu funkcionie
konkurencija.
A konkurencija se mora podsticati, pa i tititi mehanizmima i
standardima koji su primjereni ekonomiji usmjerenoj ka razvoju
trine ekonomije i ka evropskim integracijama.
Meutim, prema veem dijelu meritornih ocjena, komparativna
meunarodna konkurentnost bosanske ekonomije je na veoma niskom
nivou:
- sa jedne strane sporo napredujemo u izgradnji trita i jaanju
institucija trine ekonomije,
- sa druge strane drugi su daleko vie napredovali ne samo u
ekonomskim reformama, vei u procesu jaanja institucija trine
ekonomije. Jaanje trita i zatita konkurencije u dananjoj BiH
predmet su veoma raznorodnih kontroverznih analiza i pristupa. Dio
nesporazuma oko zatite konkurencije proistie iz povrnog shvatanja i
nerazumjevanja mehanizama savremene trine ekonomije, njenih
regulatornih mehanizama i institucija odavno razvijenih u Evropi, a
prethodno u SAD. BiH e tek biti suoena sa mnogim izazovima od kojih
e izgradnja institucija i jaanja trita zahtijevati mnogo resursa-
energije vremena i znanja, pa i politike volje i odgovornosti za
reforme. Trokovi ovih reformi i tranzicije uopte u najveoj mjeri
zavisie od mjera i aktivnosti preduzetih na planu razvoja i zatite
konkurencije. Prema Lenjinu trini sistem se moe unititi ako mu se
eliminie konkurencija i uniti novac. Naime, tada i nema trinog
sistema, pa se prirodno namee potreba ekonomskog arbitriranja,
preraspodele i administrativno regulisane razmene i vrednovanja
dobara i usluga. Sistem koji ostane bez konkurencije i kome se
nametnu ekonomski monopoli kao i poredak u kome otkau funkcije
sigurnog i stabilnog novanog sistema, ne moe da opstane.
I. Pojam konkurencijeta je to konkurencija? Da li postojanje
velikih neminovno dovodi do nestanka
konkurencije? Da li konkurencija moe da postoji samo ukoliko su
svi igrai na tritu mali? Prilino davno, jedan od najboljih
poznavalaca ove problematike, nobelovac Dord Stigler, utvrdio je da
konkurencija jeste nadmetanje, rivalitet izmeu konkurenata, tj.
pritisak koji svaki od igraa trpi na tritu. to je vei pritisak, vea
je ekonomska efikasnost.
Rije konkurencijapotie iz latinskog jezika (concurentia) i znai
suparnitvo, takmienje, nadmetanje.
Sa pravnog aspekta, konkurencija je sistem u kojem svaki
privredni subjekt nastupa na tritu svojom privrednom inicijativom,
tako da meu njima nastaje privredno takmienje. U subjektivnom
smislu konkurencija oznaava privredni i pravni reim u kome je
svakome priznata sloboda privredne inicijative, a u objektivnom
smislu onaj u kome je osigurana prisutnost na tritu vie takmiara,
s'tim da su meusobno nezavisni. Sa ekonomskog aspekta, u uem
smislu, konkurencija je niz uslova za ponaanje i odnose privrednih
subjekata u sferi razmene, prilikom formiranja trine cene, pa se
s'obzirom na razliitost uslova i ponaanja formiraju razliiti tipovi
konkurencije.
U irem smislu, konkurencija je ukupnost produkcionih odnosa koji
se izraavaju razmjenom i prometom.
Trine strukture u savremenim privredama karakterie nekoliko
vrsta konkurencije: monopol, oligopol, polipol.
Po definiciji pravne nauke monopoli su krupne privredne
organizacije koje u sistemu trine privrede, zbog svoje privredne
snage u pojedinim delatnostima, posluju bez konkurencije i time
ovladavaju izvesnim tritem. Po definiciji ekonomske nauke monopol
je trino stanje pri kojem na strani ponude postoji samo jedan
prodavac, a na strani tranje mnotvo kupaca. Pored ovog pojma
postoje i sledea trina stanja:
-monopson - trino stanje pri kom se na strani tranje pojavljuje
samo jedan kupac, a na strani ponude mnotvo prodavaca.
- bilateralni monopol- trino stanje pri kojem i na strani ponude
i na strain tranje postoji samo po jedan uesnik.
Oligopol je trino stanje pri kojem postoji nekoliko prodavaca na
strani ponude i vie kupaca na strani tranje, tj. grupa prodavaca
kontrolie trite. Pored ovog pojma postoje i sledea trina
stanja:
- oligopson -trino stanje pri kojem postoji nekoliko kupaca na
strani tranje i vie prodavaca na strani ponude, tj. grupa kupaca
kontrolie trite.
- bilateralni oligopol -trino stanje pri kojem postoji nekoliko
prodavaca na strani ponude i nekoliko kupaca na strani tranje, tj.
grupa prodavaca i kupaca kontrolie trite i na strani ponude i na
strani tranje.
Trino stanje u kojem postoje dva prodavca naspram velikog broja
kupaca- duopol.Trino stanje u kojem postoje dva kupca naspram
velikog broja prodavaca- duopson.Trino stanje u kojem postoje tri
prodavca naspram velikog broja kupaca- triopol.Trino stanje u kojem
postoje tri kupca naspram velikog broja prodavaca- triopson.Trino
stanje u kojem postoje etiri prodavca naspram velikog broja kupaca-
tetrapol.Trino stanje u kojem postoje etiri kupca naspram velikog
broja prodavaca- tetrapson.
Polipol i polipson su sinonimi za potpunu konkurenciju na
tritu.
Potpuna konkurencija je trino stanje gde postoji veliki broj
prodavaca i kupaca na tritu.
Polipol je trino stanje gde postoji neogranien broj uesnika na
strani ponude robe i usluga.
Polipson je trino stanje gde postoji neogranien broj uesnika na
strani tranje robe i usluga.Istorijat borbi protiv monopolistikih
situacija je u BiH kratak i veoma neuspjean. Uz to, ni javnost ni
politiari nemaju dovoljnu dozu zainteresovanosti da se bore protiv
netrinih ponaanja i u onim granama gde je to relativno lako
dokazivo i ostvarljivo. U Americi se prije stotinak godina govorilo
kako dekadencija i korupcija politikog sistema "demokratiju
pretvaraju u plutokratiju" ili u vlast krupnog kapitala.
Svaka slinost sa dananjom BiH i njenim "uspjehom" u borbi protiv
jako loih monopolistikih pozicija je nenamjerna.
Monopoli, monopolistiko ponaanje, dominantne pozicije na tritu-
sve su to rijei koje se poslednjih meseci mogu uti i u BiH kada je
neto u privredi loe. Jedno je tano, svi navedeni termini su
posledica nedovoljne konkurencije u razliitim djelatnostima, bilo
koje privrede, pa tako i bosanske i po pravilu takve netrine
situacije proizvode manje ili vee negativne efekte. Takvih netrinih
situacija u BiH ima dosta, gotovo u svakoj privrednoj grani. Takoe,
kapital bosankse privrede je jako koncentrisan u rukama velikih
firmi, posebno u razvijenim dijelovima BiH.Ipak je mnogo netanih i
proizvoljnih konstatacija vezanih za ranije navedene termine, jer
nije isto ako se neko nae u dominantnoj poziciji na tritu i ne
zloupotrebljava je i ako je dominantan u svojoj brani i
zloupotrebljava je. Najevidentnija zloupotreba je formiranje
visokih mari i ostvarivanje neuobiajenih profitnih stopa od strane
onoga ko se nalazi u privilegovanoj poziciji, to rezultira viim
cijenama od normalnih, manjoj kupovnoj moi kupaca i naravno
konstantnim pritiskom na porast inflacije.
Dok su trendovi da se u Americi i Evropskoj Uniji veoma otrim
dravnim mjerama i/ili jakim preduzetnikim inicijativama bori protiv
raznih monopolistikih ponaanja koja su na tetu privrede u celini,
nekadanje Istonoevropske zemlje i posebno zemlje Zapadnog Balkana
se ne mogu ba pohvaliti takvim aktivnostima i inicijativama.
to je drava slabije razvijena, to su njeni mehanizmi kontrole
dominacije na tritu slabije, to je tee dokazati i najoiglednije
zloupotrebe dominantne pozicije na tritu.
Monopoli i oligopoli su u privredama razvijenih drava stara
pojava, nekada su bili dravni da bi kasnije bili zamijenjeni
privatnim, korporativnim monopolima / oligopolima.
esto se moe uti i stav da su monopoli i oligopoli "prirodno"
stanje privrednih sistema razvijenih drava.
Pitanje postojanja monopolskih struktura u BiH nakon
tranzicionih promena ekonomskog sistema ostaje otvoreno. Monopoli
postoje tamo gde postoji direktno dravno vlasnitvo i zabrana
ukljuivanja drugih uesnika na tritu, najee se radi o prirodnom
monopolu.
II. Pojmovi konkurencija i konkurentnost
Najjednostavnija definicija konkurencije glasi da je to isto to
i utakmica. Pri tome su veoma bitna pravila igre i nain njihovog
djelovanja i obezbeenja to svakako podrazumjeva i arbitrau
(djelovanje institucija privrednog zakonodavstva). A sama
konkurentnost se uslovno moe definisati kao stanje pojedinanih
uesnika na utakmici ili ukupni rezultat utakmice koji se tie
pozicije pojedinih igraa, kako pojedinanih privrednih subjekata,
unutra, tako i nacionalnih privreda, ukoliko je rije o konkurenciji
na meunarodnoj trinoj sceni.
U dananjem institucionalnom pristupu privrednoj utakmici i
pravno-ekonomskom ureenju konkurentskih ekonomskih sistema, upravo
zbog tih injenica i postoje i djeluju regulatorna tijela za zatitu
konkurencije. Poto je konkurencija, kao relativno slobodno
takmienje, odnosno, "rivalitet dvije ili vie strana u vezi sa nekim
zajednikim ciljem, pretpostavka poveanja konkurentnosti,
konkurentnost bez konkurencije nema nikakvog smisla. i obrnuto, ne
moe nikako postati konkurentan bilo koji uesnik sportskog
takmienja, kao i subjekt privrednog, politikog ili kulturnog ivota,
neko ko nije izloen konkurenciji.
Trite po sebi podrazumeva skup odnosa koji deluju na uesnike,
posredno ili inei ekonomski efikasnijim, tehnoloki naprednijim, na
taj nain doprinosei optem drutvenom blagostanju, i osnovna
karakteristika trinog sistema je konkurentska borba meu uesnicima.
Meutim, to je esto ili po pravilu borba nejednakih uesnika, ili
konkurenata razliite moi. Da nije tako ne bi se ni takmiili za
preimustvo. To nije problem poto poveanje efikasnosti i tehniki
progres ine pojedine uesnike uspjenijim od drugih, tako da oni mogu
da ponude potroaima nie cijene sve kvalitetnijih proizvoda,
poveavajui tako optu ekonomsku efikasnost, podiui nivo opte
meunarodne konkurentnosti nacionalne privrede.
Konkurencija kao trina utakmica meu privrednim subjektima se
odvija uvijek u konkretnim okolnostima. Ekonomski teoretiari su jo
od klasinog perioda podvlaili njen znaaj za razvoj i bogatstvo
naroda u cjelini na osnovu teorijskog (apstraktnog) modela,
odnosno, ideje da e u toj utakmici svako voen "nevidljivom rukom"
trita, radei za sebe, na taj nain najvie doprinijeti optem razvoju
i blagostanju drutva. Ovakav osnovni stav je naroito potekao od
Adama Smita, osnivaa moderne ekonomske nauke koji, meutim, nije
propustio da podvue da "ljudi u svom trinom ponaanju esto pokuavaju
da prave konspirativni dogovor usmeren protiv interesa ostalih
uesnika na tritu, sa namerom da podiu cene.
Neoklasina ekonomska kola dizajnirala je sledei redosljed trinih
uticaja i ishoda: trina struktura - trino ponaanje - trini
rezultati. Kasnija kritika ovako pojednostavljene eme najprije u
SAD, a onda i u Evropi, pokazala je da jeza ekonomski rezultat
bitna, ne samo trina struktura, vei koncentracija, odnosno razliito
prisustvo i razliita mo pojedinih uesnika, tako da je otkrivena
korelacija izmeu visoko procentualnog uea na tritu i barijera za
konkurenciju sa jedne, kao i visokih profitnih stopa sa druge
strane. A osnovna uloga konkurencije, kao i itavog sistema trine
ekonomije je da podigne nivo konkurentnosti poveanjem efikasnosti i
smanjivanjem trokova proizvodnje u obostranu korist kupca i
prodavca. Preciziranje pojmova zahteva da se konkurencija kao
proces razdvoji od pojma konkurentnost, pri emu je konkurencija
kljuna pretpostavka konkurentnosti.
Privreda BiH, prema opte prihvaenom stanovitu nije dovoljno
konkurentna, ak ni meu zemljama u tranziciji. Sve to se deava u
ovdanjoj privredi ukazuje na slabu poziciju u svjetskim i lokalnim
razmerama. Privreda BiH nije na zavidnom mjestu prema dinamici
rasta. Ona zaostaje u rastu izvoza, privlaenju stranih direktnih
investicija. Sve u svemu, BiH nije napravila dovoljan ili bar
oekivani napredak u ekonomskoj efikasnosti, koji se oekivao nakon
2000. godine, pa nije ni dovoljno konkurentna u regionalnim, a
pogotovu u evropskim i svetskim razmerama.
III. Fokus na Bosni i Hercegovini
1. Uvod u pravnu strukturu Bosne i Hercegovine
Uvod u pravnu strukturu Bosne i Hercegovine Bosnu i Hercegovinu
(BiH) ine dva entiteta, Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) i
Republika Srpska (RS). Ustav BiH utvruje podelu nadlenosti izmeu
dravnog i entitetskog nivoa.
Odreena pravna pitanja su regulisana na dravnom nivou, a
odgovarajue zakonodavstvo je primenjivo na itavoj teritoriji
BiH.
Najvei deo pravnih aspekata kontrole koncentracija kao i ostalih
pitanja prava konkurencije su regulisani na dravnom nivou, dok su
odreena povezana pitanja (npr. trgovina) zadrana za entitete. U
BiH, pravne aspekte konkurencije pokriva Zakon o zatiti
konkurencije BiH (Zakon) koji je poeo da se primenjuje u julu
2005.
godine i u meuvremenu je dva puta menjan. Zakon je u najveoj
meri u skladu sa acquis communautaire Evropske unije. Na osnovu
ovog Zakona usvojeno je jedanaest podzakonskih akata, ime se
dodatno razrauje zakonski okvir.
2. Konkurencijsko Vijee Bosne i Hercegovine
Konkurencijsko Vijee (Vijee) je nezavisno telo sa iskljuivim
ovlaenjem da odluuje po pitanjima trine konkurencije. Osnovni
zadatak Vijea je donoenje odluka o svim konkurencijskim pitanjima u
BiH. Zakon predvia tri glavne aktivnosti koje mogu naruiti, spreiti
ili ograniiti trite (zakljuivanje restriktivnih sporazuma,
zloupotreba dominantnog poloaja ili kontrola koncentracija).Vijee
je usvojilo dvadeset osam konanih odluka u 2010, od kojih se est
odnose na restriktivne sporazume, osam na zloupotrebu dominantnog
poloaja i etrnaest na zahteve za odobrenjem koncentracija.3.
Primjer prakse Vijea u oblasti kontrole koncentracija Kontrola
koncentracija ini jedan od najvanijih zadataka Vijea. Trite
pekarskih proizvoda je od velikog znaaja u BiH, poto na njemu
deluje mnogo aktera sa niskim trinim udelom i malom ekonomskom i
finansijskom moi. Sa druge strane na tritu BiH deluje i nekoliko
vrlo jakih kompanija sa znaajnim udelom, poput Klas d.d. Sarajevo
(Klas). Klas je najvei proizvoa brana u BiH, to je znaajno pitanje
s obzirom na njegov pristup resursima koji utiu na uslove
poslovanja na tritu. Postoji izrazita mogunost da Klas bude u
poziciji da direktno kontrolie trgovake cene na relevantnom tritu.
Razmatraemo koncentraciju izmeu sledeih kompanija: (i) Klas; i (ii)
Sprind d.d. Sarajevo (Sprind) (zajedno Uesnici).
Oba Uesnika su aktivna u oblasti proizvodnje hrane i pekarskih
proizvoda u BiH i kantonu Sarajevo. U avgustu 2008, Uesnici su
prijavili nameravanu koncentraciju. Ipak, Vijee je nije odobrilo,
ukazujui da su Uesnici na relevantnom tritu pekarskih proizvoda
imali zajedniki trini udeo od oko 50%. Dodatno, Vijee je zakljuilo
da je kombinovani trini udeo na relevantnom tritu poluproizvoda od
testa 51%. Stoga, Vijee je utvrdilo da bi nameravana koncentracija
proizvela i ojaala dominantan poloaj Uesnika na relevantnom tritu
kantona Sarajevo, to bi rezultiralo spreavanjem, ograniavanjem i
naruavanjem konkurencije. Na relevantnom tritu posluje 130
nezavisnih pekara sa ukupnim udelom od 41,72%, a pojedinanim
udelima ispod 0,32%. Procenjeno je da proizvodni procesi Uesnika
nisu iskorieni u punoj meri i da postoji znaajna mogunost da e se
proizvodni kapaciteti ubudue poveati. Takoe, Uesnici imaju znaajan
pristup distribuciji, s obzirom da posedujuj veliku maloprodajnu
mreu i snabdevaju znaajan broj nezavisnih prodavnica.Uzevi u obzir
sve ove faktore, Vijee je odluilo da bi nameravana koncentracija
dalje ojaala dominantan poloaj Uesnika na relevantnom tritu kantona
Sarajevo. Utvreno je da bi, u sluaju da se predloena koncentracija
Uesnika odobri (s obzirom da nema znaajnih konkurenata aktivnih na
tritu) Klas bio u mogunosti da direktno kontrolie trgovinske cene
na relevantnom tritu. Takoe, spreilo bi se efektivno takmienje, to
bi negativno delovalo na celokupno trite iz perspektive prava
konkurencije.
S obzirom da Uesnici nisu bili zadovoljni odlukom Vijea, Klas je
5. juna 2009. godine uloio albu protiv ove odluke pred nadlenim
sudom. Sud BiH jo uvek nije odluio u ovom predmetu. U meuvremenu, u
oktobru 2010. godine, Uesnici su ponovo Vijeu podneli zahtev za
odobrenje koncentracije, ali Vijee je utvrdilo da je prijava
neblagovremena, s obzirom da sud BiH jo nije odluio o albi.
4. Restriktivni sporazumi Po informacijama koje je Vijee
objavilo u 2010. godini, pokrenuto je jedanaest postupaka vezanih
za restriktivne sporazume deset postupaka za zloupotrebu
dominantnog poloaja. U poreenju sa odgovarajuim postupcima koje su
pokrenule druge nadlene institucije u regionu, Vijee se moe
pohvaliti znatno viim brojkama. Visina kazni koje je Vijee izricalo
je stabilno rasla poslednjih nekoliko godina. U 2010, Vijee je
izreklo kazne od KM 1.126.510 (priblino EUR 577.697). Ovaj broj je
iznosio KM 590.000 (priblino EUR 302.564) u 2009, i KM 525.000,
(priblino EUR 269.230) u 2008. Najvei deo je izreen u oblasti
kontrole koncentracija i procesnih povreda (npr. neodgovaranje na
zahtev Vijea za informacijama), a ne za restriktivne sporazume ili
zloupotrebu dominantnog poloaja. Jedini istaknuti primer kanjavanja
privatne kompanije odigrao se 2009, u sluaju ASA Auto, za
zloupotrebu dominantnog poloaja (kazna je kasnije i poveana jer
jekompanija odbila da postupi po odluci). Vano je istai da u praksi
procedura za utvrivanje postojanja zloupotrebe dominantnog poloaja
ili zakljuenja restriktivnih sporazuma traje izmeu 3 meseca i
godinu dana od dana zapoinjanja postupka.
IV. Zakon o zatiti konkurencije Bosne i Hercegovine
Zakon o zatiti konkurencije Bosne i Hercegovine (Slubeni glasnik
BiH, br. 48/2005, 76/2007 i 80/09) se primenjuje od 2005.
godine.
Konkurencijski savjet se sastoji od est lanova koji su imenovani
na nain da odslikaju nacionalnu strukturu Bosne i Hercegovine.
Trenutni lanovi Savjeta su: gospodin Ibrica Lakii (predsednik
Saveta), gospodin dr. Stjepo Pranji, gospoa Gordana ivkovi,
gospodin Gordan Raspudi, gospoa Maida ampara, gospoa Arijana Regoda
Drai. Predsednik Savjeta se imenuju svake godine.
a) Uslovi za prijavu koncentracije:
Prijava koncentracije je obavezna u Bosni i Hercegovini ukoliko
je ispunjen jedan od dva sledea uslova:
Ukupan godinji prihod svih uesnika u koncentraciji u prethodnoj
godini na svetskom tritu iznosio je vie od 100 miliona KM (oko
51.282.050 EUR), i Prihod svakog uesnika u koncentraciji na tritu
Bosne i Hercegovine bio je vie od 8 miliona KM (oko 4 miliona EUR)
ili zajedniki trini udeo na relevantnom tritu Bosne i Hercegovine
svih uesnika u koncentraciji je vei od 40%.U skladu sa relevantnim
podzakonskim aktom i zvaninim miljenjima Konkurencijskog savjeta
BiH, drutva registrovana u Bosni i Hercegovini moraju ispuniti
uslove koji su ostvareni na teritoriji Bosne i Hercegovine, dok
strani uesnici u koncentraciji (kao i strana drutva koja imaju
zavisna drutva u Bosni i Hercegovini) moraju ispuniti kako uslove
koji se tiu prihoda ostvarenih na svetskom nivou, tako i u Bosni i
Hercegovini.
Prihod ostvaren u poslovanju izmeu povezanih uesnika ne uzima se
u obzir. Dodatna pravila mogu se primeniti na odreene sektore, kao
to su bankarski sektor ili telekomunikacije i mediji. Transakcije
izmeu stranih uesnika podleu prijavi koncentracije ukoliko su
ispunjeni uslovi za prijavu.b) Rok za prijavu koncentracije
Prijava koncentracije mora se podneti Konkurencijskom savjetu u
roku od 15 dana od dana zakljuenja sporazuma, objavljivanja javne
ponude ili sticanja kontrole, zavisno od toga koji od ovih dogaaja
nastupi ranije. Ovaj rok je vrlo striktan i ukoliko podnosilac
zakasni sa podnoenjem prijave (ak i za jedan dan), Konkurencijski
savjet po pravilu izrie vrlo visoke kazne. Prijava namere
koncentracije moe se podneti na osnovu pisma o namerama ili slinog
dokumenta kojim strane izraavaju nameru za sprovoenje
koncentracije.
c) Trajanje postupka
Konkurencijski savjet moe odluku doneti u skraenom postupku
(Faza I) u roku od 30 dana od dana podnoenja kompletne prijave.
Ukoliko se utvrdi da koncentracija moe imati znaajne negativne
efekte po konkurenciju na tritu, moe se pokrenuti ispitni postupak
(Faza II).
U Fazi II Savjet je obavezan da donese odluku u roku od tri
meseca. Ipak, Faza II se moe produiti za dodatna tri meseca,
ukoliko Savet utvrdi da je potrebno prikupljanje dodatnih podataka
ili analiza, ili da se koncentracija sprovodi na posebno osetljivim
tritima. Smatra se da je koncentracija odobrena ukoliko reenje o
koncentraciji nije doneto u predvienim rokovima.d) Naknade
to se tie prijava koncentracije, postoje dve vrste naknada u
Bosni i Hercegovini: (i) naknada za prijavu i (ii) naknada za
reenje.
Naknada za prijavu koncentracije iznosi 2.000 KM (oko 1.025
EUR). Naknada za izdavanje reenja zavisi od toga da li se reenje
izdaje u skraenom postupku (Faza I) kada naknada iznosi 2.500 KM
(oko 1.280 EUR) ili u ispitnom postupku (Faza II) kada naknada
iznosi 25.000 KM (oko 12.820 EUR).Postoje i dodatne naknade, kao to
je naknada od 2.000 KM (oko 1.025 EUR) za podnoenje zahteva za
preispitivanje konane odluke i 2.500 KM (oko 1.280 EUR) za donoenje
odgovarajueg reenja. Ukoliko je koncentracija dozvoljena iz razloga
to Savet nije doneo reenje u predvienom roku, plaa se taksa od
1.500 KM (oko 770 EUR) za donoenje reenja kojim se to potvruje. Za
odbacivanje prijave koncentracije (iz procesnih razloga) plaa se
taksa od 1.000 KM (oko 512 EUR), a isti iznos se plaa za podnoenje
zahteva da Konkurencijski savjet utvrdi da je sprovedena
koncentracija bez odobrenja ili suprotno odobrenju.e) Sankcije
Sankcija za proputanje podnoenja prijave koncentracije u
predvienom roku jeste do 1% godinjeg prihoda ostvarenog u
prethodnoj godini. Odgovorno lice moe biti kanjeno kaznom od 5.000
do 15.000 KM (oko 2.565 7.690 EUR). Rok zastarelosti za izricanje
sankcije zbog nepodnoenja prijave koncentracije je tri godine.
U praksi kazne su uglavnom iznosile izmeu 95.000 i 200.000 evra.
U sluaju sprovoenja koncentracije bez odobrenja, Konkurencijski
savjet moe izrei kaznu koja iznosi do 10% godinjeg prihoda iz
prethodne godine. Odgovorno lice moe biti kanjeno kaznom od 15.000
do 50.000 KM (oko 7.690 25.640 EUR).
Rok zastarelosti za izricanje sankcije zbog sprovoenja
koncentracije bez odobrenja je pet godina. U praksi, Sud Bosne i
Hercegovine (kao druga instanca) potvrivao je kazne koje je izricao
Konkurencijski savjet zbog kanjenja u podnoenju prijave, odnosno
zbog sprovoenja koncentracije bez odobrenja.
Konkurencijski savjet moe zabraniti ve sprovedenu koncentraciju
(dekoncentracija) ukoliko prijava koncentracije nije podneta ili
ukoliko je koncentracija sprovedena pre nego to je odobrenje
dobijeno. Ovo se moe sprovesti obavezom prodaje akcija, podele
drutva, zabrane korienja glasakih prava ili ostvarenjem nekih
drugih obaveza kojima se vri povraaj u preanje stanje.
Koliko nam je poznato, Konkurencijski savjet nikad nije izrekao
ovu meru. Konkurencijski savjet moe takoe izrei strukturne mere i
mere ponaanja uesnicima u koncentraciji. Dodatno, posebne sankcije
mogu se izrei u odreenim sektorima (kao to je bankarstvo ili
telekomunikacije), kao to su dodatne novane kazne ili odbijanje
registracije.V. Razlike izmeu savrsene konkurencije i monopola
Potpuna
Ne postoji
Konkurencija ( ( konkurencija
SAVRENA KONKURENCIJAMONOPOLISTIKA
KONKURENCIJAOLIGOPOLMONOPOL
Mnoge firme proizvode homogen (dentian)
proizvodMnoge firme proizvode
razliite (diferencijalne) proizvodeNekoliko firmi dominira
tritemJedna firma dominira tritem
Slika 5.1.. Trine strukture i njihove meusobne razlike
KarakteristikeSavrena konkurencijaMonopolistika
konkurencijaOligopolMonopol
Broj preduzea na trituVrlo mnogoMnogoNekoliko (malo)Jedan
Kontrola cijenaNikakvaOgranienaZnaajnaZnaajna ili regulacija
Uslovi ulaska u granuNema preprekaNema preprekaEkonomija
obimaZakonske prepreke ili ekonomija obima
ProizvodIdentianDiferenciranIli identian ili diferenciranNema
bliskih supstituta
Profit u dugom roku0000
Zavisi li strategija preduzea od ponaanja pojedinanih rivalskih
preduzeaNeDaDaNe
PrimjerPenica, kukuruzProizvodnja hrane, odjee, trgovine na
maloAutoindustrijaPTT, struja, gas
Izvor: N. Gregory Mankiw Osnove Ekonomije (MATE-2009)
str.385Osnovne karakteristike savrene konkurencije, monopolistike
konkurencije, oligopola i monopolaV.Usporedba savrene konkurencije
i monopola- podrazumjeva odgovor na pitanje: koliko je koliina
proizvodnje, cijena i profit ovih razliitih tipova trita? Prvo kada
je cijena jedinstvena, i drugo kad se cijena diskriminira. Ravnotea
u savrenoj konkurenciji nalazi se u taki sjecita graninog troka i
cijene proizvoda.
Da bi maksimiralo profit u monopolu preduzee odreuje cijenu i
koliinu u taki sjecita graninog troka i graninog prihoda.
Ako monopolist moe diskriminirati cijenu na pojedinim tritima on
e opet slijediti isto pravilo, tako da na svakom tritu ostvaruje
maksimalan profit u taki sjecita krivulje graninog prihoda
konkretnog trita s graninim trkom preduzea kao cjeline. Cijena
savrenog konkurenta je najnia cijena koju monopolist odreuje pri
diskriminaciji cijena, jer cijenu ispod te take nadmauje granini
troak.
Prema tome:
-monopolska cijena je vea nego cijena savrene konkurencije.
-koliina prodaje monopola je manja nego koliina prodaje savrenog
konkurenta.
-monopol moe diskriminirati cijene u okviru koliine prodaje koja
se ostvaruje u savrenoj konkurenciji.
Na osnovu ovih elemenata moe se zakljuit da je alokativna
efikasnost monopola manja nego savrene konkurencije. U uvjetima
savrene konkurencije preduzea prihvataju cijenu kao datu dok u
uvjetima monopola preduzea kontroliraju cijene. U savrenoj
konkurenciji moe se prodati bilo koja koliina outputa po datoj
cijeni, a monopolist moe prodati vie proizvoda ako snizi
cijenu.
VI. Propisi kao povreda prava konkurencijeU ovom dijelu bavimo
se pitanjem da li se i u kojoj mjeri pravo konkurencije u Srbiji i
Bosni i Hercegovini primjenjuje na organe javne vlasti kada donose
propise koji imaju ili mogu imati efekat na konkurenciju na
odreenom tritu.I srpsko i bosansko pravo konkurencije se u znaajnoj
mjeri oslanjaju na pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Odredbe
srpskog i bosanskog zakona o zatiti konkurencije koje reguliu
primjenu tog zakona na aktivnosti dravnih organa i drugih subjekata
javnog prava su sline. Meutim, praksa tijela nadlenih za zatitu
konkurencije u ove dvije drave se u ovom pogledu znatno razlikuje.
Dok je srpska Komisija za zatitu konkurencije potvrdila da nije
nadlena da osporava propise organa dravne vlasti i lokalne
samouprave, bosansko Konkurencijsko vijee se nije ustruavalo da
ustanovi da pojedini propisi koje su donijeli subjekti na razliitim
nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini nisu u skladu sa pravom
konkurencije te da organima koji su takve propise doneli izrekne
novane kazne.
SrbijaPrema lanu 3 Zakona o zatiti konkurencije, taj zakon se
primjenjuje na sva pravna i fizika lica koja neposredno ili
posredno uestvuju u prometu robe ili usluga, ukljuujui dravne
organe i organe lokalne samouprave. Shodno tome, dravni subjekti
podlijeu primjeni prava konkurencije samo kada obavljaju ekonomsku
aktivnost, ali ne i kada donose propise vrei ovlaenja javne vlasti.
Komisija za zatitu konkurencije je potvrdila da nije nadlena da
sprovodi postupak protiv dravnih subjekata u pogledu akata
preduzetih u vrenju njihovih zakonskih ovlaenja, ukljuujui i
ovlaenje da donose propise.
Meutim, ovo ne znai da Komisija nema nikakvu ulogu u pogledu
propisa koji mogu da imaju negativan efekat po konkurenciju. Prema
lanu 21 stav 1 taka 7 Zakona o zatiti konkurencije, Komisija daje
miljenje nadlenim organima na prijedloge propisa, kao i na vaee
propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tritu. Vrei ovo
savjetodavno ovlaenje, Komisija se, na primjer, negativno izjasnila
o zakonima i podzakonskim aktima kojima se propisuju najmanji iznos
premije za obavezno osiguranje od autoodgovornosti, tehniki uslovi
za obavljanje trgovine naftom i naftnim derivatima, odnosno najnie
cene za obuku kandidata za vozae i polaganje vozakog ispita.
Bosna i HercegovinaPrema lanu 2 stav 1 bosanskog Zakona o
konkurenciji:
Ovaj zakon primjenjuje se na sva pravna i fizika lica koja se
posredno ili neposredno bave proizvodnjom, prodajom roba i pruanjem
usluga uestvuju u prometu roba i usluga i koja mogu svojim
djelovanjem spreavati, ograniavati ili naruavati trinu konkurenciju
na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine ili znaajnijem dijelu
trita (u daljnjem tekstu: privredni subjekti), i to na:
...
b) organe dravne uprave i lokalne samouprave, kada posredno ili
neposredno uestvuju ili utjeu na trite.
S jedne strane, iz strukture ove odredbe slijedi da se uslov iz
uvodnog djela, prema kojem se Zakon o konkurenciji primjenjuje na
lica koja obavljaju privrednu delatnost, odnosi i na dravne organe.
S druge strane, taka b) citirane odredbe sadri alternativni uslov
za primjenu Zakona na organe dravne uprave i lokalne samouprave,
prema kojem oni treba da ili da uestvuju ili da utiu na trite, to
moe da sugerie da je za primenu Zakona na aktivnosti organa javne
vlasti dovoljno da ta aktivnost (na primer, donoenje propisa) utie
na trite, ak i ako organ nije uesnik na tritu. Po naem miljenju,
tanije tumaenje ove nejasne odredbe je da se opti uslov iz njenog
uvodnog djela primenjuje i na primjere koji slijede. Meutim, kao to
e biti detaljnije opisano u nastavku teksta, bosansko
Konkurencijsko vijee je u vie navrata osporilo propise organa javne
vlasti kao suprotne Zakonu o konkurenciji.
Mrea apoteka u Kantonu Sarajevo. U odluci od 20. jula 2007.
godine, Vijee je ustanovilo da odluka skuptine Kantona Sarajevo
kojom se ograniava broj apoteka u ovom kantonu predstavlja
zabranjeni restriktivni sporazum kojim se vri podjela trita i
diskriminie izmeu apoteka koje su ukljuene u mreu i onih koje nisu.
Vijee je naloilo kantonalnoj Skuptini da izmjeni sporni akt, ali
nije izreklo novanu kaznu.
Taksi usluge u Kantonu Sarajevo. U odluci od 14. juna 2010.
godine, Vijee je nalo da su Skuptina i Ministarstvo saobraaja
Kantona Sarajevo prekrili Zakon o konkurenciji time to su donijeli
odreene podzakonske akte kojima je ogranien broj taksi vozila u
Kantonu i ustanovljene jedinstvene cene za taksi usluge. Vijee je
ustanovilo da ovi podzakonski akti predstavljaju zabranjene
restriktivne sporazume i izreklo Ministarstvu saobraaja Kantona
Sarajevo novanu kaznu u iznosu od oko 25.000 evra.
Nabavka lekova u Zeniko-dobojskom kantonu. U odluci od 28.
februara 2012. godine, Vijee je ustanovilo da je Vlada
Zeniko-dobojskog kantona prekrila Zakon o konkurenciji time to je
donela podzakonski akt koji je sadrao odredbe koje su obavezivale
privatne apoteke koje imaju zakljuene ugovore sa kantonalnim
Zavodom zdravstvenog osiguranja da svojim zaposlenima isplauju
realne plate koje nisu mogle biti nie od proseka u apotekama u
dravnom vlasnitvu. Kao i u odluci o taksi uslugama, Vijee je
kvalifikovalo sporni propis kao restriktivan sporazum bez da je
obrazloilo tu kvalifikaciju. Vijee je takoe ustanovilo nezakonitost
odredbi ugovora izmeu Zavoda zdravstvenog osiguranja i privatnih
apoteka koje su sadrale identian uslov koji se odnosi na realne
plate. Prema stanovitu Vijea, time to su propisali minimalne plate
u privatnim apotekama, kantonalna Vlada i Zavod su indirektno
uticali na trite uslovljavanjem zakljuivanja ugovora dodatnim
obavezama koje, po svojoj prirodi i trgovinskim obiajima, nisu u
vezi sa nabavkom lekova. Vijee je naloilo kantonalnoj Vladi da
izmeni sporni propis i Zavodu da izmeni sporne odredbe ugovora sa
privatnim apotekama. Vijee je izreklo i novane kazne, Vladi u
iznosu od oko 10.000 i Zavodu od oko 5.000 evra.
Pozitivna lista lijekova u Federaciji. U odluci od 4. oktobra
2012. godine, Vijee je ustanovilo nitavost odluke Vlade Federacije
Bosne i Hercegovine kojom se odreuje pozitivna lista lijekova
(lista lijekova ija se nabavka finansira iz sredstava javnog
zdravstvenog osiguranja). Vijee je ustanovilo da je odredba odluke
prema kojoj navedena lista moe da sadri najvie pet lijekova iste
vrste (na primer, istog generikog imena) predstavlja zabranjeni
restriktivni sporazum. Istu sudbinu doivela je i odredba kojom su
lijekovi proizvedeni u Bosni i Hercegovini stavljeni u povlaen
poloaj u odnosu na uvozne lijekove. Iako je konstatovalo nitavost
navedenog podzakonskog akta, Vijee je naloilo Vladi da izmeni
spornu odluku. Takoe, Vladi je izreena novana kazna u iznosu od oko
40.000 evra.Energija iz obnovljivih izvora. Vredi pomenuti i odluku
od 4. oktobra 2012. godine, u kojoj se Vijee proglasilo nadlenim da
oceni uredbu Vlade Federacije Bosne i Hercegovine o
subvencionisanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ali je
ustanovilo da predmetna uredba ne ograniava konkurenciju.Ono to je
posebno interesantno je da je u svim navedenim sluajevima Vijee
sporne propise okarakterisalo kao restriktivni sporazum a ne, kako
bi se moglo oekivati, kao zloupotrebu dominantnog poloaja. Naalost,
Vijee u svojim odlukama nije ponudilo nikakvu pravnu analizu kojom
bi se obrazloio zakljuak da se Zakon o konkurenciji primenjuje na
organe javne vlasti kada donose propise te da sporni propisi
predstavljaju restriktivne sporazume.Povreda prava konkurencije ne
ugroava samo javni interes kroz naruavanje konkurencije ve kroz
poveanje cijena moe nanijeti tetu korporacijama i potroaima koje
koriste robu ili usluge prekrioca. Sprovoenje prava konkurencije,
stoga, nije potpuno ukoliko oteena lica nemaju mogunost da potrauju
naknadu tete od prekrioca. Evropska Komisija preduzima brojne
aktivnosti u cilju poboljanja pravnog okruenja za tube za naknadu
tete, pa je tako, izmeu ostalog, jo 2008.godine objavila Belu
knjigu o tubama za naknadu tete zbog povrede EU pravila o
konkurenciji (White Paper on Damages Actions for Breach of the EC
Antitrust Rules).
VII. ZakljuakAntimonopolska politika predstavlja jedan od
kljunih segmenata tranzicije ka trinoj ekonomiji. Nekonkurentne
trine strukture, naroito monopoli, u uslovima trine privrede uz
minimalnu dravnu intervenciju i privatne svojine generiu veoma
nepovoljne efekte po drutveno blagostanje. Zbog toga korjenite
promjene na ovom planu, prije svega formulisanje odgovarajue
antimonopolske politike i uspostavljanje delotvornih
antimonopolskih institucija, predstavaljapreduslov
za uspostavljanje efikasnog trinog mehanizma, odnosno, za
uveanje ekonomske efikasnosti. U mnogim zemljama u tranziciji,
javnost nije svesna potrebe donoenja i sprovoenja antimonopolske
politike. Dok su na poetku procesa tranzicije svima manje vie jasni
razlozi za privatizaciju i restrukturiranje preduzea, monetarnu
stabilizaciju i konvertibilnost valute, liberalni reim spoljne
trgovine, antimonopolska politika nekako uvek ostaje u senci
spektakularnih promena institucijalnog okvira.Istraivanje trinih
struktura i zatita konkurencije, kao i spreavanje pojave monopola
predstavljaju imperativ gotovo svake zemlje u tranziciji. Izgradnja
efikasnog trinog privrednog sistema jeste bolan i dugotrajan
proces. On je posebno otean u sluajevima neravnomernog privrednog
razvoja i strukturalnih problema. U takvim situacijama neophodan je
sklad ekonomske i razvojne politike sa jedne i aktivnosti nadlenih
regulatornih organa, tipa komisija ili agencija za zatitu
konkurencije, sa druge strane.VIII. Literatura i izvori: B.
Drakovi/V. Vukovi, Trine strukture i zatita konkurencije, Beograd
2008. Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1979.
godina. D. Dai, Principi ekonomike, Beograd 2004.
http://www.karanovic-nikolic.com (26.05.2013.)
http://bihkonk.gov.ba/ (25.06.2013.)
http://www.bdklegal.com/code/navigate.php?Id=288&bid=115&cid=33
(26.05.2013.)SADRAJ:
UVOD
1Pojam konkurencija
2Pojmovi konkurencije i konkurentnost
5Fokus na Bosnu i Hercegovinu
7 Uvod u pravnu strukturu BiH
7 Konkurencijsko vijece BiH
8 Primjer prakse Vijea u oblasti kontrole koncentracija
8 Restriktivni sporazumi
9Zakon o zastiti konkurencije BiH
10 Uslovi za prijavu konkurencije
10 Rok za prijavu konkurencije
11 Trajanje postupka
11 Naknade
12 Sankcije
12Razlika izmedju savrsene konkurencije i monopola
14Usporedba savrsene konkurencije i monopola
15Propisi kao povreda prava konkurencije
16Zakljucak
20Literatura i izvori
21 B. Drakovi/V. Vukovi, Trine strukture i zatita konkurencije,
Beograd 2008., 4.
Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1979.
godina, strana 563.
D. Dai, Principi ekonomike, Beograd 2004., strana 129.
HYPERLINK "http://www.karanovic-nikolic.com"
http://www.karanovic-nikolic.com (26.05.2013.)
Ibid.
HYPERLINK "http://bihkonk.gov.ba/" http://bihkonk.gov.ba/
(25.06.2013.)
Ibid.
HYPERLINK
"http://www.bdklegal.com/code/navigate.php?Id=288&bid=115&cid=33"
http://www.bdklegal.com/code/navigate.php?Id=288&bid=115&cid=33
(26.05.2013.)
Ibid.
