Правопис српског језика

збирка основних правописних недоумица

писање СИ мерних јединица

2010.

2

Правопис српског језика

Садржај:

1. Велико и мало слово 1. Великим словима се пише: .................................................................................. стр. 3 2. Малим словима пишу се: ...................................................................................... стр. 4

2. Спојено и одвојено писање речи - сложенице ....................................................... стр. 5 3. Спојено и одвојено писање речи - полусложенице ............................................. стр. 5

1. Пишу се са цртицом: ........................................................................................... стр. 5 2. Пишу се одвојено: ................................................................................................. стр. 6 3. Пишу се спојено: .................................................................................................... стр. 6 4. Пишу се и спојено и одвојено у зависности од значења: ............................ стр. 6 5. Речца НЕ ................................................................................................................... стр. 6 6. Речца ЛИ .................................................................................................................. стр. 6

4. Гласови и гласовне промене ........................................................................................ стр. 7

1. Глас Ј : ..................................................................................................................... стр. 7 2. Глас Х: ..................................................................................................................... стр. 7 3. Једначење сугласника по звучности: ............................................................... стр. 7 4. Једначење сугласника по месту и начину творбе: ...................................... стр. 7 5. Упрошћавање сугласничких група: .................................................................. стр. 7 6. Непостојано А: ..................................................................................................... стр. 8 7. Палатализација: ................................................................................................... стр. 8 8. Сибиларизација: .................................................................................................... стр. 8

5. Интерпункција ................................................................................................................... стр. 9

1. Тачка ......................................................................................................................... стр. 9 2. Зарез ......................................................................................................................... стр. 9 3. Тачка и зарез ........................................................................................................... стр. 10 4. Две тачке ................................................................................................................ стр. 11 5. Наводници ............................................................................................................... стр. 11 6. Упитник .................................................................................................................... стр. 11 7. Узвичник .................................................................................................................. стр. 11 8. Упитник и узвичник ............................................................................................. стр. 12 9. Заграда .................................................................................................................... стр. 12 10. Црта .......................................................................................................................... стр. 12

6. Правописни знаци ............................................................................................................ стр. 13

1. Тачка ......................................................................................................................... стр. 13 2. Две тачке ................................................................................................................. стр. 13 3. Три тачке ................................................................................................................. стр. 14 4. Црта ........................................................................................................................... стр. 14 5. Цртица ...................................................................................................................... стр. 14 6. Заграда ..................................................................................................................... стр. 15 7. Апостроф ................................................................................................................ стр. 15 8. Знак једнакости ...................................................................................................... стр. 15 9. Знак порекла ............................................................................................................ стр. 15 10. Акцентски знаци ..................................................................................................... стр. 15

3

11. Генитивни знак (знак дужине) ^ ......................................................................... стр. 15 12. Звездица ................................................................................................................... стр. 15

7. Комбиновање знакова ..................................................................................................... стр. 16 8. Скраћенице ........................................................................................................................... стр. 16 9. Писање туђих речи ............................................................................................................. стр. 17

Додатак:

1. Мерне јединице СИ ............................................................................................................. стр. 18 1. Писање ....................................................................................................................... стр. 18 2. Префикси .................................................................................................................... стр. 19 3. Основне јединице ..................................................................................................... стр. 20 4. Изведене јединице ................................................................................................... стр. 21 5. Не-СИ јединице .......................................................................................................... стр. 22

1. Велико и мало слово Великим словима се пише:

1. Почетак реченица: Тамо сам се лепо провео.

2. Лична имена и презимена, надимци и атрибути који су саставни део тог имена, нпр.: Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Хајдук Вељко...

3. Нека лична имена у себи садрже помоћну реч, ако се таква реч стави на почетак имена, тада се пише великим словом, а у другим положајима малим: Де Гол али и Шарл де Гол, Леонардо да Винчи...

4. Имена божанстава: Перун, Весна, Зевс, Бог, Господ, Свевишњи (из поштовања, али у узречицама и изразима са малим словом: Нека нам бог помогне)

5. Имена народа, имена људи изведени од географких имена: Срби, Роми, Банаћани, Новосађани, Рускиња, Врањанка...

6. Имена земаља, федералних јединица и аутономија: Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија, Европа...

7. Имена градова и села (свака реч великим словом): Нови Сад, Бачко Петрово Село...

8. Остали географски називи (море, реке, планине - само прво слово велико): Фрушка гора, Атлански океан, Јадранско море, Балканско полуоствро...

9. Имена небеских тела (само прво слово велико): Венера, Северњача, Млечни пут, Велика кола (Земља, Сунце и Месец када не значе небеска тела пишу се малим словом: наш месец, са земље, младо, крупно сунце...)

10. Имена и називи административних подручја (прво слово велико): Јужнобачки округ, Новосадска армијска област...

11. Имена празника (прво слово велико): Ускрс, Божић, Први мај, Дан жена, Света Петка...

4

12. Историјски догађаји (прво слово велико): Први светски рат, Косовска битка, Октобарска револуција...

13. Имена склопљених споразума и мира (прво слово велико): Карловачки мир, Новосадски договор...

14. Имена улица и тргова (прво слово увек велико): Шекспирова улица, Трг младенаца, Кеј жртава рације, Булевар ослобођења, Улица кнеза Данила, Трг Краља Петра Првог...

15. Имена животиња и заједничке именице употребљене као име и презиме: Бамби, Мики Маус, Белка, Јаблан, снешко Белић, Деда Мраз

16. Обраћање из поштовања (само када се обраћамо појединцу): Ви, Ваш, Ти, Твој...

17. Називи установа, институција, фабрика: Црвена звезда, Партизан, Основна школа "Иво Лола Рибар", Матица српска, Галерија Матице српске, Филозофски факултет у Новом Саду, Стеријино позорје, Рударко-топионичарски басен Бор...

18. Скраћенице (све се пише великим словом без тачака): ВЈ, ОШ, РС, АПВ...

19. Присвојни придеви на ов, ев и ин: Јованов, Милошев, Перин...

20. Двојака употреба је дозвољена ако је реч улица необавезна: Улица Алексе Шантића (Алексе Шантића улица), или ул. Алексе Шантића, ул. Девет Југовића...

Малим словима пишу се:

1. Називи културних, духовних и друштвено-политичких покрета: реализам, романтизам, стари век, срењи век, хуманизам...

2. Учесници покрета и ратова: солунац, шпанци...

3. Марке производа: боинг, миг, факс, див, најке, вића, шкода, ризлинг, лоза, виљамовка (ако се назив производа узима као наслов патента, допушта се писање великим словом: "Боинг 757"...)

4. Називи школских предмета: математика, српски језик, физичко васпитање (ипак, када је у питању службена преписка може и великим словом)

5. Имена животиња и заједничке именице ако се употребљавају уопштено: онај шаров, овај белац

6. Називи биљака: драгољуб, ладолеж, мушкатла, јоргован

7. Звања, титуле: деспот, вожд, цар, председник, патријарх, професор, доктор, свети апостол Павле, свети Сава (ако се мисли на личност, али Свети Сава ако је празник)...

8. Присвојни придеви на ски, шки, чки : новосадски, вршачки...

5

2. Спојено и одвојено писање речи - сложенице Правило је да се сложенице пишу спојено:

1. Редни бројеви: шездесетогодишњи, двестоти, ...

2. Именице: Родољуб, Београд, Газиместан, кинотека, аеродром, електропривреда, двадесетпетогодишњак, наливперо, аутомеханичар...

3. Придеви: светлозелени, тамноплави, мркожут (ако се мисли на нијансе, али и са цртицом ако се мисли на комбинацију боја: плаво-бела, црвено-бели...)

4. Прилози: кадкад, којекуда, такорећи...

5. Реч пут с једночланим бројем: једанпут, двапут, трипут (али одвојено: четири пута, пет пута, сто пута...)

6. Именица подне са предлозима до, после и пре пише се двојако: као именица пише се заједно (Тога поподнева смо све урадили.), а као прилог се пише одвојено (Иду само пре подне у школу.).

3. Спојено и одвојено писање речи - полусложенице Пишу се са цртицом:

1. Угљен-диоксид, калијум-сулфат, фер-плеј, топ-листа, фикс-идеја, шах-гранитура, ауто-трке, ауто-рели, ремек-дело, спомен-плоча...

2. Ако је први део полусложенице једно слово: а-основе, x-зраци, А-бомба...

3. Термин с радиом као комуникацијским средством: радио-таласи, радио-аматери, радио-телеграфиста (али без цртице у значењу установе: Радио Нови Сад, Радио Сомбор...)

4. Комбинација бројева или броја и именице: три-четири дана, седам-осам ученика, годину-две, сат-два (ако је број вишечлан, пише се црта: двадесет један - двадесет два; такође црту, а не цртицу треба писати у полусложеницама типа: ракета земља - земља, земља - ваздух)

5. Прилошке парне полусложенице: мање-више, данас-сутра, збрда-здола, кад-тад, дан-данас...

6. Узвици: туц-муц, бла-бла, ав-ав, хи-хи-хи...

7. Комбинацијама са бројем: 50-годишњица, 40-часовни рад...

8. У двојним презименима ако се не мења први део: Савић-Петровић (ако се први део мења, цртица се не пише: Вук Стефановић Караџић)...

6

Полусложенице се пишу одвојено:

1. Изрази састављени од предлога и неке друге речи: до тамо, до краја, до виђења, на пример, без сумње...

2. Реч пут иза редних бројева и заменица: други пут, седми пут, сваки пут, неки пут...

3. Код глагола на -ћи (ићи): ићи ћу, ићи ћемо, рећи ћете...

Пишу се спојено:

1. Изрази састављени од предлога и неке друге речи: одонда, успут, нажалост, наизглед, одпочетка, бестрага, додуше...

2. У простом футуру код глагола са инфинитивом на -ти (причати): причаћу, причаћеш, играћемо, певаћете...

3. Пишу се двојако предлози од и до у спојевима са прилозима кад, сад, тад: докада и до када, досад и до сада, откад и од када, одсад и од сада, отад и од тада, одонда и од онда...

Пишу се и спојено и одвојено у зависности од значења:

1. Уочи (празника) и у очи (ме гледај) 2. Напоље (изађи) и на поље (пала роса) 3. Засада (је све у реду) - у значењу привремености и за сад (ово је за

сад) - намена 4. Навелико (се прича) и на велико (се тргује) 5. Накрај (села живе) и на крај (с краја на крај) 6. Добога (лоше) и до бога (се чује) 7. Зачас (ће се вратити) и за час (научи све за следећи час) 8. Наглас (читај) и на глас (изашао на глас)

Речца НЕ

1. Речца не пише се увек одвојено од глагола: не слушају, не умарајући се, не могу, не препознајући, не умеш...

2. Изузетак чине: нисам, нећу, немам, немој, и трпни глаголски придев: непокошена, неуграђено...

3. Речца не пише се увек спојено са именицама, придевима и предлозима: немир, несрећа, необичан, невесео, никако, незанимљиво...

Речца ЛИ

1. Речца ли се пише одвојено: Јеси ли научио? Да ли су завршили? Јесте ли добро? Би ли путовао? Не би ли сте урадили? Хоћете ли записати?...

7

4. Гласови и гласовне промене Глас Ј се:

1. Не умеће у групе гласова аи, еи, ои, ио, уи: каиш, неимар, доиста, стоик, уистину, фиока, авион, био, радионица, радио, виолина, милион...

2. Пише се испред гласа и ако је део основне речи: снаја / снаји, стаја / стаји, мој / моји, боја / бојица...

3. Иза и, а испред а и е редовно се пише у свим простим и изведеним речима: авијација, идеја, историја, армија, премијер...

4. Код придева на -ијски: историјски, серијски, комшијски, азијски...

5. У императиву глагола: пиј, пијмо, пијте, налиј, налијмо, бријмо...

Глас Х:

1. Признају се дуплети речи са в уместо х иза гласа у: мува / муха, дунути / духнути, сув / сух (у компаративу: сувљи / суши), уво / ухо, глувонем / глухонем... (али остаје само: кожух, трбух, рухо, слух, њух)

2. Признати су и дуплети: кијати / кихати, снаја / снаха, кухиња / кујна

Једначење сугласника по звучности:

1. Глас д се не једначи испред с и ш: председник, подшишати, градски, одселити, одштампати...

2. Нема једначења у речи вођство 3. Нема једначења у саставу сложеница:

подтачка, подтекст, предчас...

Једначење сугласника по месту и начину творбе:

1. Н се не мења у м у сложеницама: једанпут, странпутица, ванбрачни...

2. У разним туђицама: нокдаун, трајхбрехер, гангстер, брејкденс...

Пажња: Правилно је само: одељење, обољење, запаљење, дељење, исцељење...

Упрошћавање сугласничких група:

1. Обавезно је упрошћавање два иста сугласника: одделити > оделити, русски > руски

8

2. Глас је у суперлативу се удваја: најјачи, најједноставнији...

3. Гласови т и д се губе испред џ, ћ, ч, ц и ђ (сливених, африката): залистак / залисци (али и залистка), проштац / прошци, листак / лиска, напрстак / напрсци (али се допушта и напрстка)

4. Упрошћавају се групе штн и сти: мастан / масан, позоришни... 5. У новијој лексици прихватају се удвајања истих сугласника тако где

би упрошћавање довело до нејасноће; дакле, дозвољено је: наддржавни, поддијалект, суперревизија...

Пажња: Правилно је рећи само зависан или независан (у смислу самосталности): зависни и независни чланови..

Непостојано А:

1. Предлози над, под, пред увек имају -а испред облика мном: нада мном, преда се...

2. Предлози с и к увек добијају -а испред истих или сличних сугласника (с, з, ш, ж, к, г, х): са светом, са колима, са мном...

3. У осталим положајима бољи је краћи облик: с јесени, к нози, к врагу, с тобом...

Палатализација:

1. Код именица на -ка, -га, -ха, присвојни придеви су на -кин, -гин, -хин: бакин, Драгин, снахин, гускин...

2. Код именица на -ица (ако није испред глас ч) придеви су на -ичин: Миличин, Јеличин, царичин, Новичин, убичин...

3. Код именица на -чица боље је оставити ц: девојчицин, Јуцин, спремачицин...

4. Правилно је: ручица, ножица, гушчица, али у тепању се може рећи: ногица, гускица, рукица...

Сибиларизација:

1. Замена сугласника к,г,х обавезна је у множини именица мушког рода пред наставком -и: војник / војници, подвиг / подвизи, Влах / Власи

2. У промени именица на -а замену је задржало само мало именица која значе људска бића: мајка / мајци, снаха / снаси, слуга / слузи

3. Без промене остају основе на -чк, -ћк, -цк, -зг, -ск, -тк: значки, воћки, коцки, мазги, маски, патки, алатки, честитки

4. Сва лична имена, хипокористици и презимена: Бранки, Вуки, Заги, баки, секи, зеки...

5. Имена становница насеља: Банаћанки, Новосађанки, Паланчанки...

6. Остале именица на -ка које значе женска бића: професорки, министарки, црнки, сељанки...

9

7. Дозвољено двојство: битки / бици, загонетки / загонеци, приповетки / приповеци, ћурки / ћурци...

8. Домаћа географска имена: Бока / Боки, Војка / Војки, Руменка / Руменки

9. Географска имена у којима се осећа веза са општом именицом мењају се: Паланци, Ријеци, Бањалуци, Лици (а може и Лики)

10. Већина страних географских имена: Волги, Казабланки (али је правилно Африци, Америци, Корзици)

5. Интерпункција У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци. Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.

Тачка

1. Пише се на крају потврдне и одричне реченице.

Зарез

1. Зарезом се одвајају напоредни делови реченице ако нису повезани везником: Било је лепо време, без ветра.

2. Зарез се не пише испред саставних и раставних везника и и или , али се може писати испред везника ни, нити, па и те ако се тај део наглашава: Узми блок и бојице. Не дирај ни блок, ни бојице.

3. Пише се у набрајању које се завршава (или не завршава) везником: Добро успевају жито, кукуруз, соја и сунцокрет.

4. Пише се испред везника у набрајању ако се наглашава: Донела је и погачу, и меса, и вина, и колача.

5. Пише се испред супротних везника (а, али, него, већ, а камоли, а поготово, али никако): Тебе сам се зажелеле, а не њега.

6. Вокатив се одваја зарезом: Јоване, прочитај задатак. Прочитај, Јоване, задатак! Прочитај задатак, Јоване!

7. Одвајају се узвици употребљени у тексту ако имају свој нагласак: Ух, баш је било топло!

8. Узвик се не одваја од датива који следи: куку мајци, леле нама, јаој мени...

9. Не пише се иза узвика о: О душе, о мила сени!

10

10. Употреба зареза уз различите речце и изразе зависи од њиховог положаја у реченици; обавезно се иза њих пише зарез, ако би се без њега променио смисао реченице: То је, истина, сасвим на свом месту. Они ће, сигурно, доћи.

11. Зарез се не пише ако иза таквих речи долази енклитика: Најзад смо завршили посао.

12. Иза речи можда, ваљда, вероватно, ипак, употреба зареза је стилски условљена; ако се жели наглашавање, пише се зарез: То је, можда, добар потез.

13. Зарез се не пише иза речце пак јер је она по правилу ненаглашена: Она је пак све одмах схватила.

14. Зарезом се одваја апозиција: Ово је Бобица, мој пас љубимац.

15. Титуле и називи звања када дођу иза имена одвајају се зарезом: Змај, дечији песник, оставио најм је непроцењиво благо.

16. Али се испред имена не пише зарез: Дечији песник Змај оставио нам је непроцењиво благо.

17. Зарезом се одвајају напоредне (независне) реченице у сложеној реченици ако немају везник: Отворила је прозор, залила цвеће и покупила увеле цветове.

18. Ако напоредне (независне) реченице имају везник, испред њега се не пише зарез у саставном и раставном односу реченица (изузев по слободној процени ако су реченице развијеније): Или купи алат или остави занат.

19. Пише се у супротном, искључном и закључном односу независносложене реченице: Звали смо их, али нису дошли.

20. Обавезно се пише зарез ако је зависна реченица испред главне (инверзија): Када ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

21. Уметнуте зависне реченице најчешће су односне, тако да ће се зарез писати ако је уметнута реченица апозитивног карактера: У Новом Саду, граду који је на обали Дунава, изграђују се мостови.

22. Ако је уметнута реченица атрибутивног карактера, зарез се не пише: Задатке који су вам нејасни урадићемо поново.

23. Глаголски прилози који стоје на почетку реченице обавезно се одвајају зарезом: Седећи у парку, посматрао сам дечију игру.

24. Не пише се зарез ако је глаголски прилог сам и у тесној вези са глаголом: Звиждећи је дозивао свог пса.

Тачка и зарез

1. Овим се знаком одвајају делови текста јаче него зарезом, али слабије него тачком: Кажем да ме чекају; одговарају ми да се журе.

2. Тачка и зарез одвајају делове текста који значе набрајање, а жели се истаћи њихова посебност: Ово је сећање на наше мостове; оне који су нас спајали са светом.

11

Две тачке

1. Пишу се пре преласка на управни говор: И мати му одговори: „Иди, играј се.“

2. Кад се наговештава да ће оно што је речено бити конкретизовано; тако су написани сви примери на овој теми

3. Као најава набрајања; обавезно следи иза најавних речи (ови, следећи, наредни, ево шта...): Ево шта нам треба: хлеб, млеко, павлака и паштета.

4. Не треба их писати ако се набрајање уклапа у реченицу као њен нормалан наставак: Ове године су добро родиле шљиве, крушке, јабуке и грожђе.

Наводници

1. Њима се обележава управни говор; када се управни говор комбинује са пишчевим речима, придржавамо се следећих правила: „Сада још девојку да ми доведеш,“ рече му отац. Отац му рече: „„Сада још девојку да ми доведеш.“ „Сада још“, рече му отац, „девојку да ми доведеш.“

2. Наводници могу изостати ако је за текст речима указано да је туђи: Човек без слободе је као риба без воде – каже народ.

3. Наводницима се означава текст који треба схватити као ироничан став писца: Он је „паметан“.

4. Наводницима се обележавају наслови дела, установа, публикација, објеката (ако то име има и друго значење): Ради у „Застави“.

5. Наводници се могу изоставити ако се из реченице тачно зна на шта се односи назив: Ја читам Дневник, а ти Политику.

Упитник

1. Пише се на крају упитне реченице: Шта сад да радим?

2. Не пише се иза зависно-упитних реченица: Увек кад се сретнемо ме пита како сам.

3. Иза наслова не треба писати упитник ако он представља исказну реченицу којој је изостављена главна реченица: Од чега зависи успех (Пун наслов би био: Објаснићу од чега зависи успех.)

4. Иза наслова треба писати упитник ако се упућује отворено питање: Ко је крив?

Узвичник

1. Пише се иза исказа узвичног карактера: Куку нама, шта дочекасмо!

2. Пише се и иза реченице кад се истиче њихов узвични карактер: Упамтиће они нас!

12

3. Иза императива и вокатива у дозивању пише се по избору писца, може и не мора.

Упитник и узвичник

1. Заједно се иза упитно-узвичних реченица у којима се износи чуђење: Све је то сам појео?!

Заграда

1. Њоме се одваја део текста који је придодат и има карактер допунског податка, а правило је да реченица граматички мора бити исправна и када се изостави заграђени део текста: Расковник, некаква (може бити измишљена) трава, за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклон отвори сам од себе.

2. Ако је заграђени део текста само део реченице, он се пише у загради малим словом и тачка следи иза заграде као крај целе реченице: Упутио је пријатељу своја писма (путописе).

3. Ако је тексту придодата посебна реченица у загради, она почиње великим словом и има тачку унутар заграде: Опиши лик из романа. (Наведи делове текста као примере.)

Црта

1. Цртом се издваја уметнути део текста: Дубока несвест се најпоузданије оцењује – учили су нас лекари у болници за време рата – ако рањеника гласно позовемо његовим именом или именом његове отаџбине.

2. Цртом се може издвојити последњи део реченице ако се жели нешто истаћи: Све беше у њега: и снага, и здравље, и лепота, и опет – ничега не беше.

3. Пише се у сажетом казивању: Живот празан, - младост пуста!

4. Цртом се могу заменити наводници у тексту када се она пише на почетку навода у посебном реду, а други део навода се пише само ако иза управног говора следи неуправни: - А хоћеш да се одемо данас? Никако! – рече Јела .

5. Када се нађе на крају реда, црта се не преноси у нови ред.

13

6. Правописни знаци Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици. У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знак порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

Тачка

1. Пише се иза скраћених речи писаних малим словом: тј., бр.,

2. Не пише се иза сажетих скраћеница: мр, гђа, др

3. Не пише се у скраћеницама које се пишу великим словом: ЈАТ, САНУ, МС...

4. Не пишу се у скраћеницама мерних јединица које се пишу малим словом: м (метар), с (секунд)...

5. Пише се иза арапских бројева кад значе редне бројеве: 257. страна, 1999. година...

6. Ако иза редног броја долази неки други знак интерпункције, тачка се не пише: потражи у књизи 356, 357, 358. и 359. страну...

7. Не пише се иза римских бројева јер су они редни: X век...

8. Не пише се иза потписа 9. Ставља се иза наслова одељка ако се текст наставља у истом реду:

1. Увод , 10. а не пише се ако се после наслова прелази на нови ред:

1 Увод

11. Пише се иза слова и бројева (арапских и римских) којима се расчлањује неки текст ако се наставља у истом реду (параграфска тачка): И. Синтакса 1. Биљке а. Сабирање

12. Пише се између јединица времена представљених цифрама (види и писање према СИ): 9.30 часова (девет часова и тридесет минута)

Две тачке

1. Пишу се између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према". На пример: Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене Звезде". Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.

2. Пише се између јединица времена представљених цифрама недекадних јединица времена по "СИ" стандарду (још увек није по правопису, али овај начин писања времена користи се према Интернет и WWW стандардима, а такође се користи у авијацији, метеорологији, науци... итд.): 09:30 часова (девет часова и тридесет минута)

14

Три тачке

1. Три тачке се пишу као знак да је део текста изостављен: Ову промену уочићемо у речима со, бео, цео, део...

2. Пишемо их уместо изостављених делова туђег, цитираног текста: Шта бисмо урадили... шта бисмо урадили када би нас зачарала шумска вила?

Црта

1. Живот празан, - младост пуста! 2. Честа је у везама равноправних, напоредних појмова који немају

карактер реченице (у насловима): Пријатељска утакмица Србија – Португалија. (овде црта има улогу везног знака)

3. Пише се у везама које значе просторне односе: пруга Београд - Бар

4. Пише се иза цифара у значења предлога до: Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864)

5. Уколико испред бројки употребимо предлог од црта се не пише: Боравио је у Паризу од 1964. до 1894. године.

Цртица

1. Пише се између делова полусложеницама: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;

2. Ако на крају реда нема места за целу реч, реч поделимо, пишемо цртицу, а део речи преносимо у нови ред:

1. Никад се не изоставља у горњем реду само сугласник: ш-ума, п-ланина,...

2. Не преноси се у нови ред само једно слово: правил-а, Београ-д...

3. Сложена реч се дели по смисаоној граници: ис-тиче, пред-водник,...

4. У подели речи не одвајамо самогласник од претходног сугласника: лу-бе-ни-це, шко-ла, књи-га...

5. Ако се у средини речи нађе сугласничка група, подела треба да буде што природнија: ли-шће, лоп-та, богат-ство, сиромаш-тво...

6. Група -ство се не дели 7. Сугласничке групе се не раздвајају, изузев група ск, зг, шк.

жг, жђ: да-ска, ма-зга, др-шка, го-зба, гро-жђе...

3. У комбинацији броја и речи: 50-годишњица 4. Као падежни наставак у комбинацији са скраћеницом писаном

великим словима: из ЈАТ-а, у НИС-у 5. Између групе цифара у телефонским бројевима: 555-333

15

Заграда

1. Заградом се показује могућност двојаког читања и тумачења текста што се обично налази у насловима: За (не)дисциплину су одговорни васпитачи.

2. Полузаграда се пише иза класификационих знакова (слова и бројева) кад у набрајању разврставамо текст на одељке: а) 1)

Апостроф

1. Апостроф се пише место изостављеног слова (често у стиховима који имају утврђен број слогова): Ал’ је сиротиња раја... Је л' то тачно?

Знак једнакости

1. Знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример: химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

Знаци порекла

1. Знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима

1. знак > се чита "дало је" или "развило се у", нпр.: твојега > твоега > твоога > твога;

2. знак < се чита "постало је од", нпр.: црњи < црн -ји; јуначе - јунак -е

Акцентски знаци

1. Акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.: Сâм сам то увидео. Дошао је да дâ оглас.

Генитивни знак (знак дужине) ^

1. Пише се код именица у генитиву множине да би се разликовале од генитива једнине (ако изгледају исто): Уважавали смо захтеве наставникâ.

2. Овим се знаком обележава и дужина настала сажимањем самогласника: кô (као).

Звездица

1. Пише се подигнуто и упућује на белешку испод текста (фусноту) којом се тај текст допуњава неким подацима. Ако има више фуснота, боље их је писати ситним бројкама.

16

7. Комбиновање знакова

1. Правопис тежи да се знакови пишу по својој нормалној логици, али и да се упрости поступак и избегне нагомилавање знакова.

2. Завршна тачка у реченици се не пише ако је испред ње употребљена скраћеничка тачка: Био је зет и сарадник кнеза Лазара и учествовао је са њим у борби на Косову 1389. год.

3. Реченицу не треба почињати бројем: 1377. у његовој власти је Скопље. (Боље је написати: Године 1377. Скопље је у његовој власти.)

8. Скраћенице

1. Опште скраћенице пишу се малим словом и са тачком: в. (види), т. (тачка), г. (година), о.м. (овог месеца)...

2. Реч се може скратити (пише се тачка) иза почетне групе сугласника: мн. (множина), и др. (и друго), и сл. (и слично), шк. (школска)...

3. Реч се може скратити до другог самогласника (обавезно се пише тачка): проф. (професор), инж. (инжењер), ул. (улица), гимн. (гимназија)...

4. Реч се може скратити до трећег или четвртог самогласника (са тачком): географ. (географија), математ. (математика), археол. (археолошки)...

5. Сажете скраћенице са тачком: итд. (и тако даље), тзв. (такозвани), стсл. (старословенски), тј. (то јест)...

6. До суфикса -ски и -чки (са тачкама): срп. (српски), гр. (грчки); тур. (турски)...

7. Сажете скраћенице без тачке (овде је реч скраћена на завршетку: мр (магистар), др (доктор), Бгд (Београд), гђа (госпођа)...

8. Симболи мерних јединица СИ пишу се малим словом, без тачке и латиницом, као и скраћенице мерних јединица: m (метар), s (секунда), kg (килограм)...

9. Мерне јединице СИ пишу се великим словом када су изведене од имена особе (без тачке и латиницом): A (ampeр), F (фарад), W (ват)...

10. Скраћенице општег типа уобичајених латинских израза (са тачком): а.а. (ad acta), П.С. (post scriptum), Н.Н. (nomen nescio - не знам име)

11. Верзалне скрањенице (акроними) пишу се великим словом и без тачке: ЈАТ (Југословенски аеротранспорт), НС (Нови Сад), МС (Матица Спска)...

12. Неке верзалне скраћенице се изговарају као целовите речи и схватају се као именице: Фијат, Фифа, Ција, Унеско, Тањуг...

Важно: Скраћенице у тексту се читају као целе речи.

17

9. Писање туђих речи

У српском језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа, кошуља, сат, сапун, краљ и др. У другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.

I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају: астрономија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.

II У писању речи из живих језика:

1. Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер...

2. Туђа властита имена:

1. изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом; у том случају се у загради пише како се име изговара, и то кад се помиње први пут: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих)

2. онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно: Ернест Хемингвеј (Ernest Hemingway), Бокачо (Boccaccio), Шекспир (Shakespeare), Чикаго (Chicago), Њујорк (New York), Минхен (München), Цирих (Zürich)

3. фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.

3. Имена многих страних градова, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун, ...итд.

18

Додатак: А. Писање мерних јединица - "Међународни систем јединица" (СИ)

"...Међународни систем јединица (Système International d’Unités odnosno International System of Units), скраћено СИ или SI, је најшире коришћени систем јединица. То је најчешћи систем за свакодневну трговину у свету и скоро је универзално коришћен у науци.

1960. године, СИ је одабран као специфичан подскуп постојећег метар-килограм-секунд система јединица (МКС), пре него старијег центиметар-грам-секунд система (ЦГС). Касније су разне нове јединице додаване увођењем СИ-ја. На СИ се понекад односи као на метрички систем, посебно у Сједињеним Америчким Државама, које га нису широко усвојиле, иако је чешће коришћен скоријих година, и у Великој Британији, где је конверзија делимична. СИ је специфични канон мера изведен и проширен из метричког система; међутим, нису све метричке јединице за мерење прихваћене као СИ јединице..."

1. Симболи мерних јединица СИ пишу се малим словом и без тачке, а скраћенице мерних јединица пишу се малим словом без тачке и латиницом: m (метар), s (секунда), kg (килограм)...

2. Скраћенице мерних јединица пишу се велики словом без тачке и латиницом, када су изведене од имена особе. На пример, јединица за притисак је названа по Блезу Паскалу, тако да се скраћеница пише "Pa", док се симбол јединице пише малим словом „паскал (пасцал)“, као и A (ампер), F (фарад), W (ват)...

3. Изузетак је "литар", чија је званична скраћеница "L". Мало "l" се често користи, али је замењено, јер је превише личи на цифру "1".

4. Симболи се пишу у једнини: нпр. "25 kg". 5. Симболи немају тачку (.) на крају. 6. Пожељније је да се симболи пишу римски усправно (m за метре, L

за литре), да би се разликовали од курзивних слова коришћених за математичке променљиве (m за масу, l за дужину).

7. Размак треба да раздваја број и симбол, нпр. "2,21 kg", "7,3·102 m²". Изузеци су симболи за раванске степене, минуте и секунде (°, ′ и ″), који се стављају одмах после броја, без размака.

8. Размаци треба да се користе да групишу децималне цифре у тројке, нпр. 1 000 000 или 342 142 (насупрот зарезима и тачкама који се користе у другим системима, нпр. 1.000.000 или 1.000.000).

9. Симболи за изведене јединице формиране од више јединица множењем се спајају размаком или средњом тачком (·), нпр. N m или N·m.

10. Симболи формирани дељењем две јединице су спојени знаком "кроз" (/) или имају негативан изложилац. На пример, "метар у секунди" може да се пише "m/s", "m sˉ¹", "m·sˉ¹". Знак "кроз" не би требало да се користи када је резултат двосмислен, тј. "kg·mˉ¹·sˉ²" је прикладније него "kg/m/s²".

11. Увођењем "УТЦ" времена (универзално кордирано време), предложено је и "англосаксонско" писање времена са две тачке":" и то између недекадних јединица времена које су дозвољене у употреби према "Међународном систему јединица" (СИ), минут, час(сат), дан, месец, година, као и код осталих недакдних јединица (лучни (угловни) степен, минуте и секунде (°, ′ и ″)). На пример: Јединица времена у "СИ" систему је "s" (секунда) и њена подела је декадна: 23.15 (двадесет три секунде и 15 стотинки). Да

19

би се разликовало писање времена недекадним и декаданим јединицама, тачно време се тада према "СИ" пише: 09:12:18.03 (девет часова дванаест минута осамнаест секунди и три стотинке)

12. Симболи јединица са префиксом пишу се заједно, без тачке: cm (центиметар), mg (милиграм) hL (хектолитар) kHz (килохерц)...

СИ префикси

Следећи “СИ” префикси могу да се користе како би се додао префикс било којој од горе споменутих јединица како би се направио децимални умножак или подумножак оригиналне јединице:

10н Префикс Симбол Кратка скала Дуга скала Децимални еквивалент

1024 јота Y септилион квадрилион 1 000 000 000 000 000 000 000 000

1021 зета Z секстилион трилијарда (хиљаду трилиона) 1 000 000 000 000 000 000 000

1018 екса E квинтилион трилион 1 000 000 000 000 000 000

1015 пета P квадрилион билијарда (хиљаду билиона) 1 000 000 000 000 000

1012 тера T трилион билион 1 000 000 000 000

109 гига G билион милијарда (хиљаду милиона) 1 000 000 000

106 мега M милион 1 000 000

103 кило k хиљада 1 000

102 хекто h сто 100

101 дека da десет 10

100 један 1

10−1 деци d десети део 0,1

10−2 центи c стоти део 0,01

10−3 мили m хиљадити део 0,001

10−6 микро µ милионити део 0,000 001

10−9 нано n билионити део милијардити део 0,000 000 001

10−12 пико p трилионити део билионити део 0,000 000 000 001

10−15 фемто f квадрилионити део билијардити део 0,000 000 000 000 001

10−18 ато a квинтилионити део трилионити део 0,000 000 000 000 000 001

10−21 зепто z секстилионити трилијардити део 0,000 000 000 000 000 000 001

10−24 јокто y септилионити квадрилионити део 0,000 000 000 000 000 000 000 001

20

Основне јединице СИ

Следеће су фундаменталне јединице из којих су све остале изведене и оне су димензионо независне.

Име Симбол Величина Дефиниција

килограм kg маса

Јединица за масу је једнака маси међународног прототипа килограма (ваљка од платине-иридијума) чуваног у Међународном бироу за тежине и мере (БИПМ), у Севру, у Паризу, тако да је једина јединица која се још увек дефинише преко физичког прототипа уместо природног феномена који је могуће измерити. Напомена: Килограм је једина основна јединица са префиксом; грам се дефинише као изведена јединица, једнака 1/1000 килограма; префикси као што је мега се додају на грам, а не na kg; нпр. Gg, а не Mkg. (1. ЦГПМ (1889), ЦР 34-38)

секунд s време

Јединица за време је трајање од тачно 9192631770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на температури од 0 K. (13. ЦГПМ (1967-1968) Резолуција 1, ЦР 103)

метар m дужина

Јединица за дужину је једнака дужини путање коју у вакууму пређе светлост за време од 1/299 792 458 секунди. (17. ЦГПМ (1983) Резолуција 1, ЦР 97)

ампер A електрична струја

Јединица за електричну струју је стална електрична струја која би, када би се одржавала у два права паралелна проводника, неограничене дужине и занемарљиво малог кружног пресека, који се налазе у вакууму на међусобном растојању од једног метра, проузроковала међу тим проводницима силу једнаку 2×10−7 њутна по метру дужине. (9. ЦГПМ (1948) Резолуција 7, ЦР 70)

келвин K термодинамичка температура

Јединица за термодинамичку температуру (или апсолутну температуру) је тачно 1/273,16 термодинамичке температуре тројне тачке воде. (13. ЦГПМ (1967) Резолуција 4, ЦР 104)

мол mol количина супстанце

Јединица за количину супстанце је количина супстанце која садржи толико елементарних јединки колико има атома у 0,012 kg чистог угљеника 12 (елементарне јединке могу бити атоми, молекули, јони, електрони или честице.) Приближно је једнак 6,022 141 99×1023 јединица (Авогадров број). (14. ЦГПМ (1971) Резолуција 3, ЦР 78)

21

кандела cd јачина светлости

Јединица за јачину светлости је светлосна јачина, у одређеном правцу, извора који емитује монохроматско зрачење фреквенције 540×1012 Hz и чија је јачина зрачења у том правцу 1/683 вата по стерадијану. (16. ЦГПМ (1979) Резолуција 3, ЦР 100)

СИ изведене јединице са посебним именима

Име Симбол Величина Изражено у основним СИ јединицама

херц Hz фреквенција s−1

њутн N сила kg m s −2

џул J енергија N m = kg m2 s−2 ват W снага J/s = kg m2 s−3

паскал Pa притисак N/m2 = kg m −1 s−2

лумен lm светлосни флукс cd sr

лукс lx осветљеност lm/m2 = cd sr m−2

кулон C наелектрисање A s

волт V разлика у електричном потенцијалу, електрични напон W/A = J/C = kg m2 A−1 s−3

ом Ω електрична отпорност V/A = kg m2 A−2 s−3

фарад F електрична капацитивност C/V = A2 s4 kg−1 m−2

вебер Wb магнетни флукс kg m2 s−2 A−1 тесла T густина магнетног флукса Wb/m2 = kg s−2 A−1

хенри H индуктивност Wb/A = kg m2 A−2 s−2

сименс S електрична проводност Ω−1 = kg−1 m−2 A2 s3

бекерел Bq радиоактивност (број распада у јединици времена) s−1

греј Гy апсорбована доза (јонизујућег зрачења) J/kg = m2 s−2

сиверт Sv еквивалентна доза (јонизујућег зрачења) J/kg = m2 s−2

катал cat каталитичка активност mol/s = mol s−1

степен Целзијуса °C термодинамичка температура K (0 °C = 273.15 K, 0 K =

−273.15 °C)

22

Не-СИ јединице прихватљиве за употребу у СИ

Следеће јединице нису СИ јединице, али су "прихваћене за употребу у Међународном Систему".

Не-СИ јединице прихваћене за употребу у СИ Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама

минут min време 1 min = 60 s

сат (час) h време 1 h = 60 min = 3 600 s дан d време 1 d = 24 h = 1 440 min = 86 400 s

лучни (угловни) степен ° угао 1° = (π/180) rad

лучни (угловни) минут ′ угао 1′ = (1/60)° = (π/10 800) rad

лучни (угловни) секунд ″ угао 1″ = (1/60)′ = (1/3 600)° =

(π/648 000) rad

литар l или L запремина 0.001 m3

тона t маса 1 t = 103 kg Не-СИ јединице које нису формално усвојене од ЦГПМ Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама

непер, количина поља Np однос (без димензија) LF = ln(F/F0) Np

непер, количина снаге Np однос (без димензија) LP = ½ ln(P/P0) Np

бел, количина поља B однос (без димензија) LF = 2 log10(F/F0) B

бел, количина снаге B однос (без димензија) LP = log10(P/P0) B

Емпиријске не-СИ јединице прихваћене за употребу у СИ Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама

електронволт eV енергија 1 eV = 1.602 177 33 (49) × 10−19 J јединица атомске масе u маса 1 u = 1.660 540 2 (10) × 10−27 kg

астрономска јединица AU дужина 1 AU = 1.495 978 706 91 (30)

× 1011 m Остале не-СИ јединице тренутно прихваћене за употребу у СИ (или су још у употреби у појединим земљама (нпр. САД) или у индустрији) Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама

инч (inch) in дужина 1 inch = 2.54 cm

миља (mile) mi или ml или M дужина 1 milja = 1 609.344 m

23

морска миља (nautical mile)

N или NM или nmi дужина 1 nautical mile = 1852 m

чвор (knot) kn или kt (једнина) или kts (множина) брзина 1 knot = 1 morska miљa na sat =

(1 852/3 600) m/s ар a површина 1 a = 1 dam2 = 100 m2

хектар ha површина 1 ha = 100 a = 10 000 m2

бар bar притисак 1 bar = 1 000 mbar = 105 Pa = 100 Kpa

ангстрем, ångström Å дужина 1 Å = 0.1 nm = 10−10 m

барн b површина 1 b = 10−28 m2

галон (US liquid gallon) gal запремина 1 gal = 3.785 411 784 L

Овај документ је замишљен је као испомоћ код најчешћих правописних недоумица, а настао је као компилација разних "он-лине" доступних дискусија о правопису српског језика, писању СИ мерних јединица, као и других референтних издања о правопису српског језика.

"Правопис српског језика", Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, издавач: "Матица српска", Нови Сад - 1993.(1994. и 2002.) Актуелно издање: http://www.korisnaknjiga.com/pravopis-srpskog-jezika-naslov-6440

"Речник језичких недоумица", (VI и допуњемо издање) Иван Клајн, "Српска школска књига", Београд, 2004. Актуелно издање: http://www.korisnaknjiga.com/recnik-jezickih-nedoumica-%28brosiran-povez%29-naslov-4191

"Правопис српског језика" интернет-страница (од 10. октобра 2001. године) http://pravopis.tripod.com/abeceda.html

"Међународни систем јединица" чланак у Википедији (Wikipedia), слободна "он-лине" енциклопедија http://sr.wikipedia.org/sr-el/SI

Владан Миљковић

vmil@useens.net