ISSN 03526844 / UDK 7 (5)
Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti
40
Urednitvo
ALEKSANDAR KADIJEVI, glavni i odgovorni urednik (Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet)
KOKAN GREV
(Ameriki koled u Skoplju, Makedonija)
MIODRAG MARKOVI (Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet)
LIDIJA MERENIK (Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet)
NENAD MAKULJEVI (Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet)
RUDOLF KLAJN (Univerzitet Sent Itvan, Budimpeta, Maarska)
BISERA PENEVA (Univerzitet Stenford, SA D)
NOVI SAD 2012
S A D R A J C O N T E N T S
LANCI, RASPRAVE, PRILOZI ARTICLES, TREATISES, CONTRIBUTIONS
1. Dejan orievski, O PITANJU UEA MIHAILA ASTRAPE U OSLIKAVANJU
HILANDARSKOG KATOLIKONA Dejan orievski, ON THE POSSIBLE PARTICIPATION OF MIHAILO ASTRAPA IN THE PAINTING OF THE CHILANDAR CATHOLICON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Mirjana M. Mani, ZIDNO SLIKARSTVO CRKVE SV. ORA POBEDONOSCA U MLADOM NAGORIINU Mirjana M. Mani, LA PEINTURE MURALE DE LEGLISE DE ST GEORGE LE VAINQUEURA A MLADO NAGORIANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Snjeana Orlovi, IKONE IZ RIZNICE MANASTIRA KRUPE Snjeana Orlovi, ICONS FROM THE TREASURY OF THE KRUPA MONASTERY . . . . . . .
4. Ioannis P. Houliars, THE WORK OF THE PAINTER IOANNIS SKOUTARIS FROM GRAM- MOSTA, KASTORIA IN EPIRUS AND SOUTHERN ALBANIA (16451672/3) Joanis P. Huljaras, RAD SLIKARA JOANISA SKUTARISA IZ GRAMOSTE, KASTORIJA U EPIRU I JUNOJ ALBANIJI (16451672/3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Miroslava Kosti, IKONOSTAS SABORNE CRKVE U SREMSKIM KARLOVCIMA Miroslava Kosti, ICONOSTASIS OF THE SYNOD CHURCH IN SREMSKI KARLOVCI . . .
6. Igor Borozan, GRANICE LOJALNOSTI: SRBI I SLIKE HABZBURGOVACA U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA Igor Borozan, BORDERLINES OF LOYALTY: SERBS AND THE IMAGES OF THE HABSBURGS IN THE FIRST HALF OF THE 19th CENTURY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Velimir LJ. erimovi, PRAVOSLAVNA CRKVENA PORTA HRAMA SVETOG DIMITRIJA U DALJU Velimir LJ. erimovi, THE CHURCHYARD OF SAINT DEMETRIUS ORTHODOX CHURCH IN DALJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Predrag Dragojevi, UPOREDNI METOD STIGOVSKOG I NJEGOV PRIJEM U SRBIJI. IDEOLOKO I METODOLOKO U MILJENJU O UMETNOSTI Predrag Dragojevi, THE COMPARATIVE METHOD OF STRZYGOWSKI AND ITS RECEPTION IN SERBIA. THE IDEOLOGICAL AND METHODOLOGICAL IN CONSIDERATIONS OF ART . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Vuk Dautovi, ZLATAR JOVAN NIKOLI Vuk Dautovi, GOLDSMITH JOVAN NIKOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Dragan Damjanovi, HERMAN BOLL I ZAGREBAKA PREOBRAENSKA CRKVA Dragan Damjanovi, HERMANN BOLL AND THE CHURCH OF TRANSFIGURATION IN ZAGREB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9 19
41
61 75
95
115
163 173 195
11. Aleksandar Kadijevi, GRADITELJSKA DELATNOST PETRA J. POPOVIA U JUGOISTONOJ SRBIJI (19081930) Aleksandar Kadijevi, THE CONSTRUCTION ACTIVITIES OF PETAR J. POPOVI IN SOUTHEAST SERBIA (19081930) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Sran Markovi, PRVA SRPSKA UMETNIKA, SLIKARSKA I VAJARSKA IZLOBA U SOMBORU 1910. GODINE Sran Markovi, THE FIRST SERBIAN ARTISTIC, PAINTERS AND SCULPTORS EXHIBITION IN SOMBOR IN 1910. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Ana Pani, UMETNOST I VLAST: PEJZAI IZ LIKOVNE ZBIRKE JOSIPA BROZA TITA Ana Pani, ART AND AUTHORITY: LANDSCAPES FROM THE ART COLLECTION OF JOSIP BROZ TITO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14. Radovan Popovi, HERMENEUTIKA OPAANJA: PROBLEM TUMAENJA VIZUELNOG TEKSTA U INTERPRETATIVNOM POSTUPKU HANSA ZEDLMAJRA Radovan Popovi, HERMENEUTICS OF PERCEPTION: THE PROBLEM OF INTERPRETATION OF VISUAL TEXT IN THE INTERPRETATIVE PROCEDURE OF HANS SEDLMAYR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
PRIKAZI REVIEWS
1. Jasmina S. iri, Un voyage dans le temps de lhistoriographie: Lavenir de Byzance en
Europe (ed. Paul Stephenson) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Tatjana Starodubcev, Zoran Raki: Crkve Svetog Dimitrija i Svetog Save Srpskog u Hilandaru . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Angelina Milosavljevi, Bodin Vuksan: Humanistike osnove amblematske literature 4. Stanislav ivkov, Tomislav Marasovi: Dalmatia praeromanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Dragan Damjanovi, Branko olovi: Sakralna batina dalmatinskih Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Vuk Nedeljkovi, Klein Rudolf: Zsinaggk Magyarorszgon 17821918: fejldstrtnet,
tipolgia s ptszeti jelentsg/Synagogues in Hungary 17821918: genealogy, typology and architectural significance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Milan Prosen, Borislava Kruka: Preobraenska crkva u Panevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Aleksandar Kadijevi, Adolph Stiller (ed.): Belgrad, Momente der Architektur / Belgrade, Moments in Architecture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
IMENSKI REGISTAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
GEOGRAFSKI REGISTAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
UPUTSTVO ZA AUTORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
RECENZENTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
225
241
263
279 297 302 308 313 316 318 321 324
327
337
343
347
115
UDC 271.222(497.113 Dalj)-523
VELIMIR LJ. ERIMOVI Univerzitet Union Nikola Tesla Beograd, Fakultet za graditeljski menadment
Departman arhitektura i urbanizam Originalni nauni rad / Original scientific paper
Pravoslavna crkvena porta Hrama Svetog velikomuenika Dimitrija u Dalju
Istorijsko-prostorna materijalizacija
Povodom 20-godinjice ustolienja episkopa
osjekopoljskog i baranjskog Lukijana (Vladulova) (19912011)
SAETAK: Bilo je vie migracija Srba na Balkanu, a kao ekstremna upamena je Velika seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III arnojeviem 1690.
Invitatorija kao pozivno pismo Bekog dvora prihvaena je iz nude, ali sa vie emocionalnog naboja i konfuzije nego diplomatske mudrosti, umea i juridike trezvenosti. Tako je zapostavljen i posledino derogiran Statuta Walachorum iz 1630. koji se odnosio na Srbe starosedeoce. Time je njihov dravno-pravni status pogoran, a u okolnostima opteg metea, uplaeni, zabrinuti i moda nedovoljno snalaljivi i organizovani izabranici seobnih Srba, dobijene privilegije u Diplomi cara Leopolda I od 21. VIII 1690. verovatno su doivljavali kao uspeh, a moda i nagradu.
Ipak, aktivnosti oko smetaja Mitropolije od 1690. do 1706. nisu bile efikasne, najvie zbog milosrdnih i ekstremnih odluka o dodeli i jo brem oduzimanju vlastelinstava u Sirau (16951697) i Seuju (16971702). Zato je Mitropolija u to vreme imala seobni status.
Tek nakon dodele komorskog vlastelinstva u Dalju 15. VII 1706. za kratko nastupa prikriveni optimizam. Meutim, tri meseca nakon toga patrijarh Arsenije III arnojevi u Beu volebno nestaje sa ivotne scene, zbog ega je dolo do kraeg zastoja u vezi sa smetajem sedita Mitropolije i na daljskoj lokaciji. Ipak, transformisanje zateenih i skromnih parohijskih i vlastelinskih struktura u Dalju i njihovo uzdizanje na visoki mitropolijski nivo, menjao se od arhijereja do arhijereja, sve do raspada Austrougarske monarhije 1918.
Ovakvo stanje stvari odrazilo se na istorijsko-prostornu materijalizaciju crkveno-prestolnog izgleda i volumena mitropolijsko-patrijarijske porte u Dalju, to i jeste predmet ovog rada. Meutim, ostaje da se u okviru drugog rada prezentuje njena prostorno-graditeljska struktura sa akcentima na arhetipske onto-duhovne, duhovno-svetovne i crkveno-narodne strukture.
KLJUNE REI: Mitropolijsko-patrijarijska porta, AEM vlastelinstvo Dalj, prestolni arhijereji, Beki dvor, crkveno-graditeljske strukture.
116
VELIMIR LJ. ERIMOVI *
UVOD
Pravoslavna crkvena porta1, a posebno razvoj i tipologija njenih oblika i crkveno-
graditeljskih struktura nisu do danas privukli veu panju istraivaa i zato je literatura u toj oblasti vrlo oskudna.
U vezi s naunim istraivanjem i objanjenjem pravoslavne crkvene porte kao specifine, sloene, bogonadahnute, blagodetne i svete crkveno-graditeljske celine zasada nisu poznati podaci, osim skromnih zapisa koji spominju ili opisuju samo neke crkveno-graditeljske delove jedinice ili celine pravoslavne crkvene porte. Nagovetaj u tom smislu, takoe samo fragmentarno, artikulie i Zakonopravilo (Nomokanon ili Krmija) Svetog Save2 u kojem je vidljivo da su jo poetkom XIII veka p
