Miroljub Labus
Dravna intervencija
Predavanja
Osnovi ekonomije
kolska godina 2012/13
Beograd
Decembar 2012
Suvino znanje: Klasna drava
Kapitalizam je klasno drutvo:Kapitalisti i radnici su dve osnovne klase,
Vlast kapitalista je zasnovana na monopolu privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju (kapitalom),Radnici su eksploatisani jer primaju manje nego to stvaraju,Kapitalisti prisvajaju viak vrednosti (profit) na osnovu privatne svojine,Medjutim, kapitalisti medjusobno konkuriu kroz inapredjenje tehnologije, toSmanjuje profit i rui razvojni potencijal kapitalizma,Drava je instrument sile u rukama vladajue klase.
Suvino znanje: Odumiranje drave
Socijalizam je prelazni sistem ka komunizmu kao besklasnom drutvu,Privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju (kapitalom) je nacionalizovana,Radnici nisu eksploatisani jer rade prema svojim sposobnostima, a primaju prema radu (rezultatima rada),Privredom upravlja dravna birokratija,Drava se zasniva na diktaturi proletarijata,U ime proletarijata poslove obavlja komunistika partija (avangarda),Drava je pozvana da prui blagostanje svima (obrazovanje, penzije, medicinska pomo, stvaranje radnih mesta),Razvojem proizvodnih snaga nestaje oskudnost roba, tako da e u komunizmu svi prisvajati prema svojim potrebama,S prestankom klasnog drutva, nestaje i klasna drava.
Suvino znanje: Raspodela bogatstva u SAD
20% bogatih poseduje 89%
vrednosti imovine.
Kumulativno bogatstvo
Kum
ulativno stanovnitvo
1% bogatih poseduje 35% vrednosti
imovine.
80% ostalih poseduje 11% vrednosti
imovine.
Lorencova kriva
Suvino znanje: Klasna borba u Americi
Pol Krugman, nobelovac, pie u Njujork Tajmsu o klasnoj borbi u SAD u 2012 godini za vreme i posle izbora,Manjina od 20% stanovnitva poseduje 90% imovine,Bogata manjina ne samo da radi u svom interesu, nego je i pohlepna,Pohlepa bankara kao pokreta savremene trine krize,Socijalna pokretljivost oteana (mogunost da neko postane bogat),Fiskalna litica posle 31.decembra 2012.g.
Automatsko linearno kresanje javnih izdataka zbog visokoj dravnog duga,
Klasna borba oko ukidanja poreskih olakica (protiv interesa 2% bogatih) i unapredjenja medicinske pomoi (u interesu srednje i nie klase),Obama prvi sluaj: Izbor predsednika SAD 2008.g. (socijalna pokretljivost na najviem nivou),Obama drugi sluaj: Izbor predsednika SAD 2012.g. (ekonomska politika u interesu srednjeg sloja stanovnitva),
Suvino znanje: Pouke
Socijalizam je bankrotirao, a kapitalizam je u krizi,Klasna borba postoji, ali drutvo nije jednostavno podeljeno na kapitaliste i radnike, bogate i siromane,Stabilnost drutva zavisi od veliine srednje klase,Trite i privatna svojina podstiu socijalne razlike,Drava ne ukida trite, nego koriguje trine nedostatke,Demokratija je mehanizam koji koriguje dravnu intervenciju,Acemoglu&Robinson (Why Nations Fail):
Regresivne i progresivne ekonomske institucije,Demokratija stvara i odrava progresivne ekonomske institucije.
ta drava (treba da) radi u ekonomiji?
Pozitivan i normativan odgovor,
Formira i garantuje institucije, pre svega pravo svojine i slobodu ugovaranja, kao osnov za trinu alokaciju resursa (Pravna drava),
Otklanja deformacije trita (Antimonopolska politika, Regulisanje bankarskog sistema),
Vri preraspodelu dohodaka (Drava blagostanja ili Socijalna ekonomija),
Da se to manje (vie) mea u trine odnose? (Subvencije i investicije)
Proizvodjakiviak
Potroakiviak
Tranja
PonudaCen
e
Koliine
Stanje na tritu je efikasno ako transakcije donose veu korist za pojedince nego to su trokovi,
Nema transakcija ako su trokovi za pojedince vei od koristi.
EfikasnoP*
Perfektno efikasno trite
Q*
Tranja
Cen
e
Koliine
Stanje na monopolskom tritu nije efikasno jer su potroai vie izgubili nego to su monopolisti dobili,
Transakcije ipak postoje jer donose monopolski profit.
Marginalnitrokovi=ponuda
P
Monopolsko trite
Q
Marginalniprihod
P *
Q*
Potroakiviak
Monopol-ski
profit
Proizvodjaev viak
Gubitak
Trine deformacije radjaju dravnu intervenciju
Odsustvo konkurencije:Monopoli i antimonopolsko zakonodavstvo,
Negativni eksterni efekti:Regulisanje zagadjenja vazduha,Regulacija banaka,
Pruanje javnih usluga:Nacionalna bezbednost,
Nesavrene informacije:Propisi o bezbednosti hrane,
Beda i siromatvo:Redistribucija dohodaka.
Propusti trita i drave
Svetska ekonomska kriza naglasila ulogu drave u otklanjanju trinih deformacija:
Krivica drave se zanemaruje ili potiskuje,Javni dug je promenio ovaj stav,
Postojanje trinih deformacija ne znai automatski poziv da drava intervenie,
Kao to nema perfektnog trita, tako nema ni perfektne drave,
Potrebno je uporediti ove dve institucije:Trine deformacije naspram dravnih greaka.
Opti interes
Nova metodologija
Politiari Opti interes
GlasaiPolitiari
SlubeniciLobisti
Privatni interesi
Kako ekonomisti tumae politiku
Teorija javnog odluivanja,Politiko trite,Uesnici:
Glasai,Privredni subjekti (firme),
Vlasnici i menaderi
Dravni slubenici,Politiari,
Drava je sloena organizacija u kojoj pojedinci donose odluke u skladu sa svojim interesima,Dravna politika je rezultanta svih pojedinanih odluka i interesa.
Ponuda
Potranja
Model politikog trita
Politiko trite
Glasai Firme
Politiari Dravni inovnici
GlasanjeLobiranje
PriloziJavna dobra i usluge
Zakonski predlozi
Porezi
Uloga glasaa
Glasai su potroai u politikim procesima,Izraavaju svoju tranju:
Glasanjem,Vodjenjem kampanje,Lobiranjem,Davanjem priloga za kampanju,
Glasai podravaju politiku za koju smatraju da e im doneti koristi,Indiferentni su za politiku koja nema uticaja na njihPercepcije su najvanije.
Da li glasati?
Savreno racionalan glasa nema razloga da glasa,Verovatnoa da njegov glas ima neki uticaj je minorna
1/5 miliona u Srbiji = 0,0000002Korist*Verovatnoa < Napor (troak) glasanja
Trokovi prikupljana politikih informacija neophodnih za odluivanje nisu zanemarljivi,Sumnja u kredibilitet politikih poruka
Koalicione vlade po pravilu moraju da iznevere glasae,ta je alternativa? Drugi odluuju!Emocionalna racionalnost
Neki birai vole ili mrze politiare,Kolektivna svest,Zakonska obaveza da se glasa (Grka).
Uloga politiara
Politiari su izabrani nosioci zakonodavne i izvrne vlasti,Njihov cilj je da budu izabrani i da opstanu u politikoj utakmici,Njihovi motivi mogu da budu razliiti:
Da poprave svet,Mo,Novac,
Politika podrka glasaa dobijeni glasovi su jedino objektivno merilo politikog uspeha,odn. opstanka,Da bi doli do glasova, politiari formiraju politike partije,Politike partije imaju svoju ideologiju - pogled na svet - to ograniava politiare u vrenju vlasti,Odstupanje od politikog programa naruava kredibilitet politiara (gubitak reputacije).
Maksimizacija cilja
Potroai donose odluke o potronji radi maksimiziranja korisnosti,Privrednici donose poslovne odluke radi maksimiziranja profita,Politiari donose odluke radi maksimiziranja glasova (uticaja),Zbog toga, politiari ubedjuju glasae da im njihove odluke donose vie koristi, nego trokova,Parlament donosi odluke slino kao kolegijum direktora:
Odredjuje opte smernice za sve politike,Nadgleda funkcionisanje izvrne vlasti (analogija sa menadmentom u preduzeima),Odredjuje budet,Suoen je, takodje, sa agencijskim problemom, tj. da izvrna ili upravna vlast radi u svom interesu, a ne po smernicama parlamenta,I mora da rei problem visokih trokova donoenja kolektivnih odluka.
Uloga dravnih slubenika
Dravni slubenici sprovode politiku na profesionalan nain,Ne biraju se na optim izborima, nego se postavljaju,U principu bi trebala da postoji stalnost poziva nezavisno od izbornih ciklusa,Dravni slubenici nastoje da maksimiziraju budet ili procedure,Vei budet, vei presti efa odseka,Vie procedura, vaniji birokrata,Red tape, (svileni gajtan),Slubenici savetuju politiare kakvu politiku da vodi drava,To ne znai da oni ne vode dobro svoj posao, ali svakako znai da ne sprovode dravnu politiku na svoju tetu.
http://en.wikipedia.org/wiki/File:NARA_Backstage_Pass_(2011-08)_-_14.jpg
Firme kao lobisti
Privredni subjekti legalno pokuavaju da utiu na dravne odluke,
Podstiu one odluke koje im donose profit,Ima veoma mnogo uticajnih lobi grupa,
Unutar privrednih subjekata postoji agencijski problem, tj. problem odnosa vlasnika (kao principala) i direktora (kao agenata) poto svako od njih ima svoje interese.
Pozitivna teorija dravne intervencije
Zato drava intervenie?Ponuda i tranja dravne intervencije,
Efikasnost tranje = Uspenost interesnih grupa,Korist vea od trokova lobiranja,Visina trokova informisanja i organizovanja, (problem besplatne vonje),Veliina interesne grupe,
Ponuda = f(Politikog pritiska i Ideologije).
Specijalni interesi
Kod specijalnih interesa mala grupa ljudi ima visoku linu korist nametanjem malih trokova velikom broju ljudi:
Carinska zatita je klasian primer,Postojanje specijalnih interesa stvara motive za organizovanje i lobiranje, posebno u sluaju kada su koristi dosta koncentrisane,Na drugoj strani, glasai na koje padaju ovi trokovi vrlo esto nemaju predstavu o njima jer je njihov pojedinani efekat mali, a trokovi informisanja su visoki,Politiari vode rauna o specijalnim interesima i po cenu
