1

ПОДЕЛА РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА

* Појам рачунара

Машине уређај који извршава операције без непосредног учешћа човекапрограмски управљана машина машина која функционише према унапред задатом програмуРачунар програмски управљана машина, реализована најчешће дигиталним електронским колимаХардвер — Софтвер

* Подела рачунарских система

Критеријуми класификације: начин представљања података намена рачунара могућност обраде Подела рачунара по броју корисника број наредби које рачунар може да изврши у једном тренутку

Према начину представљња података аналогни рачунари дигитални рачунари хибридни рачунари

Према намени Универзални рачунари (рачунари опште намене) решавање различитих проблема Наменски рачунари (специјални) решавање одређене класе проблема

Рачунари опште намене могу да учитавају разне програме да решавају различите проблеме.

Рачунари за специјалне намене имају уграђене програме за решавање само оних проблема за који су намењени (на пример, играње шаха, аутоматски пилоти, управљање неком машином итд.).

Према могућностима обраде ПЦ рачунари радне станице мрежни сервери мини рачунари главни рачунари (рачунари опште намене) суперрачунари

Подела рачунара по броју корисника

Са становишта броја корисника који могу истовремено да користе исти рачунар, постоје:

вишекориснички (маинфраме басед) и једнокориснички (ПЦ басед).

Код вишекорисничких система централни рачунар опслужује све кориснике. Међутим, са наглим развојем и масовним коришћењем персоналних рачунара вишекориснички рачунари су у великој мери изгубили своју претходну улогу и њихово коришћење је данас веома ограничено.

2

Код персоналних (једнокорисничких) рачунара, као што им и име говори, сваки корисник има свој рачунар и на њему врши обраду својих програма.

Подела рачунара по броју наредби које извршавају у једном тренутку

Са становишта броја наредби које извршавају у тренутку времена, рачунари се деле на:

серијске или SISD (Single Instruction Single Data), паралелне или SIMD (Single Instruction Multiple Data).

Серијски рачунари у тренутку времена могу да изврше једну наредбу над само једним податком у меморији. Највећи број рачунара је овог типа, а такви су и сви персонални рачунари.

Паралелни рачунари (зову се још и суперрачунари) могу у једном тренутку времена да изврше исту наредбу над већим бројем података у меморији.

Теоријски, постоје још две групе:

MIMD (Multiple Instruction Multiple Data) или ултрарачунари у једном тренутку извршавају више наредби над различитим подацима. Ово би више одговарало мрежи рачунара код којих је решавање делова једног проблема подељено на више рачунара.

MISD (Multiple Instruction Single Data), у једном тренутку извршава више наредби над истим податком и практично је неизводљива.