PREDAVANJE 7 PROIZVODNJA - Naslovna | Visoka … odnosi, ili funkcija proizvodnje. Funkcija proizvodnje je odnos po kome se inputi spajaju sa proizvodnim autputom. Šematski mogu biti

PROIZVODNA FUNKCIJA

PREDAVANJE 7Prof. dr Jovo Jednak

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa� Transformacija faktora proizvodnje (inputa) u

učinak zove se proces proizvodnje.� Ekonomisti uglavnom koriste osnovnu

funkciju proizvodnje – pojednostavljeni opis odnosa izmeñu ulaganja i učinka u ekonomiji - da bi uputili na skup svih procesa

prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 2

odnosa izmeñu ulaganja i učinka u ekonomiji - da bi uputili na skup svih procesa proizvodnje.

� Funkcija proizvodnje pojednostavlja milione proizvodnih procesa u ekonomiji – od pravljenja čelika, preko stočarstva, do rada na berzi – i kombinuje ih u jedan jedini proces proizvodnje.

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa


Slika 7.1. Proizvodnja, proizvodna funkcija i ponašanje preduzećaPreduzeća ulažu novac u inpute proizvodnje, što prouzrokuje troškove proizvodnje,

proizvode autpute koje realizuju na tržištu i ostvaruju prihode. Razlika izmeñu ukupnihprihoda i ukupnih troškova proizvodnje je profit, a to je cilj poslovanja svakog preduzeća.

Input-autput odnosi, ili funkcija proizvodnje.

� Funkcija proizvodnjeje odnos po kome se inputi spajaju sa proizvodnim autputom.

� Šematski mogu biti prikazani kao kutija na slici 7-1. Inputi ulaze u funkciju proizvodnje, a



7-1. Inputi ulaze u funkciju proizvodnje, a autputi su isključeni iz toga.

� Ova šematska kutija pokazuje postojeće stanje tehnologije, koja vremnom biva sve bolja.

� Još jedan način prikazivanja funkcije proizvodnje je uz pomoć matematičke jednačine.

� Smatrajmo proizvodnu funkciju



procesom koji ima dva inputa (faktora), kapital (K) i rad (L), da proizvede obrok (Q). Veza izmeñu K, L i Q može biti prikazana kao:

učinak = funkcija ( kapital, radna snaga), odnosno: Q = F (K, L).

� Profit = ukupni prihodi – ukupni troškovi

� Ukupni prihodi= autput x cena(iznos od prodate količine robe)

� Ukupni troškovi= inputi x cena



� Ukupni troškovi= inputi x cena(iznos koji firma plaća da bi kupila inpute)

� Proizvodna funkcija:

� q = f (x1, x2 x3 ....xn), Q = f (K, L), Y = f (K, L)

� Y = T x f (K, L) T- tehnologija

� Radi ilustracije prethodnog, pretpostavimo da je proizvodna funkcija za obroke data kao F (K, L) = 2KL,– gde je K mereno radnim satima opreme u nedelji, – a L radnim satima radnika u nedelji, i proizvodnja

merena obrocima u nedelji.



merena obrocima u nedelji. � Na primer, 2 radna sata opreme u nedelji, u

kombinaciji sa 3 radnika po satu u nedelji, daće 2(2)(3) = 12 obroka nedeljno.

� Odnos izmeñu K, L i nedeljne proizvodnje obroka za proizvodnu funkciju Q = 2KL će biti kao što je izloženo u tabeli 7.1.


RADNA SNAGA (rad po satu u nedelji)

1 2 3 4 5

1 2 4 6 8 10 2 4 8 12 16 20 3 6 12 18 24 30

KAPITAL


3 6 12 18 24 30 4 8 16 24 32 40

KAPITAL (sati opreme u nedelji)

5 10 20 30 40 50

Tabela 7.1. Funkcija proizvodnje sa dva varijabilna inputa Brojke u tabeli predstavljaju autput, meren u dnevnim obrocima hrane nedeljno.

Kalkulacija je urañena na osnovu relacije: Q = 2KL.

Intermedijalni proizvodi i dodata vrednost.Proces proizvodnje opisan jednačinom Q =F(K , L) je onaj koji pretvara sastojke hrane ugotove obroke. U ovom slučaju, sastojci hranesu intermedijarni proizvodi, oni koji su



su intermedijarni proizvodi, oni koji susamom proizvodnjom pretvoreni u neštovrednije. Precizno govoreći, proizvodi u ovomprocesu nisu obroci već dodata vrednostsirovim sastojcima hrane.

Fiksni i promenljivi inputi. Funkcija proizvodnjepokazuje kakoće autput varirati ako neki ili sviinputi variraju. Input koji kvantitativno može bitipromenljiv zove sevarijabilni input. Onaj inputčije se količine ne menjaju u toku odreñenog



čije se količine ne menjaju u toku odreñenogvremenskog perioda nazivamofiksni input . Naduge staze, svi inputi su, po definiciji, varijabilniinputi. Suprotno tome, ,,na kraće staze“ definišemokao period u toku kojeg jedan ili više inputa nemogu varirati.

� Pretpostavimo da smo zainteresovani za proizvodnju u kratkom roku, vremenski period u kome je input rada varijabilni input, a input kapitala fiksni, recimo da je vrednost K = Ko = 1.

Proizvodnja u kratkoro čnom periodu, zakon o opadajućim prinosima


K = Ko = 1.� Ako kapital ostane konstantan, kao posledica

autput postaje funkcija samo varijabilnog inputa – radne snage: F(K, L) = 2Ko = 2L.

� Ovako definisanu funkciju možemo smestiti u dvodimenzionalni dijagram.



Slika 7.3.a. Specifična kratkoro čna proizvodna funkcijaPano a, pokazuje proizvodnu funkciju, Q = 2KL, kada je K fiksna veličina i

K o = 1. Pano b, pokazuje koliko se kratkoročna proizvodna funkcija pomera, kada K poraste do K1 = 3.

Kratkoročna proizvodna funkcija,prolazi iz koordinatnogpočetka. Početno dodavanje varijabilnog inputapovećava autput po principu rasta kamate: pomerajućise od 1. do 2. jedinice radne snage, dostiže10 ekstrajedinica autputa (14 – 4 = 10), dok se od 2. do 3. jediniceradnesnagedobija13 dodatnihjedinica(27 – 14 = 13). Do


radnesnagedobija13 dodatnihjedinica(27 – 14 = 13). Doneke tačke (L = 4, tačka X), dodatna jedinicavarijabilnog inputa daje sve manje povećanje uautputu. Tako pomeranje od 5. do 6. jedinice radne snagedostiže14 ekstra jedinica autputa (72 – 58 = 14), dok od 6.do 7. jedinice radne snage dostiže samo9 obroka hrane (81– 72 = 9). Za neke proizvodne funkcije, nivo autputa možestvarno opadati sa dodatnom jedinicom varijabilnog inputaiza neke tačke, kao što se ovde dešava zaL > 8, tačka Y.


Y


X

Slika 7.2. Kratkoročna proizvodna funkcija sa jednim varijabilnim inputom

Proizvodna funkcija, ili kriva ukupnog proizvoda, pokazuje odnos izmeñu broja zaposlenihradnika i proizvedene količine autputa. Input rada uslovljava rast ukupnog proizvoda do tačke X,gde je L=4. Posle ove tačke, dodati input daje sve manje autputa. Za proizvodnju u tački Y, gdeje L > 8, nivo autputa opada, a funkcija postaje sve ravnija s porastom broja radnika, štopredočava opadajući marginalni proizvod.

Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju

� Dakle, slika pokazuje da porast rada uzrokuje i porast proizvodnje,

� sve dok se ne dostigne maksimalni obim proizvodnje od 86 obroka hrane, a nakon


proizvodnje od 86 obroka hrane, a nakon toga po činje pad proizvodnje.

� Proizvodnja sa više od 8 radnika ekonomski je neracionalna.

� Drugim re čima, upotreba dodatih koli čina skupog inputa, kako bi se postigao niži obim proizvodnje se nikad ne može isplatiti.

� Svojstvenost koju primećujemo kada je u pitanju katkoročna proizvodnja (na slici 7.3.) je da iza neke tačke autput raste sa povećanjem varijabilnog inputa a posle opada – što je poznato kao zakon o opadajućim prinosima.

� Zakon o opadajućim prinosima kaže da će se sa



� Zakon o opadajućim prinosima kaže da će se sa svakim dodatnim jedinačnim povećanjem nekog inputa (dok su ostali inputi fiksni) dostići tačka nakon koje će se dodatni autput početi smanjivati.

� Formalno može se zaključiti: ako su dodati jednaki iznosi varijabilnog inputa, a svi ostali inputi ostaju fiksni, rezultiraju ći rast autputa će na kraju postati opadajući.

� Tomas Maltus– zakon o opadajućim prinosima podrazumeva bedu za

ljudsku rasu.

� Teškoća je u tome što je poljoprivredno zemljište nepromenljivo (fiksno), i ubacivanje dodatne

Uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju


nepromenljivo (fiksno), i ubacivanje dodatne radne snage će prouzrokovati uvek manja povećanja proizvodne hrane.

� Neizbežan rezultat je, kako je to Maltus video, da će povećanje populacije dovesti prosečnu potrošnju hrane do nivoa gladovanja.

� Bez obzira na to koliko je napredna naša tehnologija, jasno da bi bilo nemoguće proizvesti dovoljno hrane na jednom zemljištu da bi se nahranili svi ljudi na



zemljištu da bi se nahranili svi ljudi na planeti.

� Ako bi populacija nastavila da raste, samo je pitanje vremena kada će se čak i bogatije nacije susresti sa nedostatkom hrane.


Slika 7.3. Efekti tehnološkog progresa u proizvodnji hraneF1 prikazuje proizvodnu funkciju za hranu 1802.godine, a F2 korespondira funkciji u 2002.god. Efekte tehnološkog progresa u proizvodnji hrane ilustruje F2 , proizvodna funkcija koja leži iznad F1, zahvaljujući dodatom ulaganju radne snage i tehnološkim dostignućima.

� Na primer, na slici 7.3. krive označene kao F1 i F2su korišćene da označe poljoprivrednu proizvodnu funkciju 1802. i 2002. god., pojedinačno.



2002. god., pojedinačno.

� Zakon o opadajućim prinosima važi za obe krive, a porast proizvodnje hrane je održao korak sa povećanjem inputa radne snage i tehnološkog progresa u toku prikazanog perioda.

Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova meñuzavinostUkupna, marginalna i prosečna proizvodnja.� Kratkoročna proizvodna funkcija uglavnom se odnosi i na

krive ukupne proizvodnje.– One povezuju ukupni iznos autputa sa količinom

varijabilnog inputa. Takoñe je za mnoge primere bitna marginalna proizvodnja


� Takoñe je za mnoge primere bitna marginalna proizvodnja varijabilnog inputa. – Ona je definisana kao promena ukupne poizvodnje koja

sledi kao odgovor na promenu jedinice varijabilnog inputa (svi drugi inputi ostaju fiksni).

– U tom smislu, marginalni fizički proizvod (MPP) meri odnos promena u ukupnom autputu u odnosu na promene u kvantitetu inputa.

� Poslovni menadžer pokušava da odluči da li da zaposli ili da otpusti još nekog radnika, gde postoji očigledan interes, znajući šta je zapravo marginalni proizvod rada.

� Preciznije, ako ∆L označava malu promenu varijabilnog

Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova meñuzavinost


� Preciznije, ako ∆L označava malu promenu varijabilnog inputa, i ∆Q označava rezultirajuću promenu u autputu, onda granični (marginalni) proizvod L označen kao MPL, definišemo kao:

granični proizvod rada = promena autputa / promena inputa rada MPL = ∆Q / ∆L.

� Geometrijski, marginalni proizvod je ugao krive ukupne proizvodnje i u našem slučaju je to prikazano u gornjem delu slike 7.4. Na primer, marginalni proizvod rada (kada je L = 2) je MPL=2 = 12. Isto tako, MPL=4 = 16 i MPL=7 = 6 za krivu ukupne proizvodnje.

� Primećujemo na kraju da je MPL negativan za vrednosti L veće od 8. Kriva marginalnog proizvoda je posebno nacrtana u donjem delu slike 7.4.


donjem delu slike 7.4. – Primećuje se da raste na početku, povećava se do

maksimuma kod L = 4, i onda opada. – Na kraju postaje negativna za vrednosti L veće od 8.

� Maksimalna tačka na krivoj marginalne proizvodnje odgovara promeni tačke na krivoj ukupne proizvodnje, tački gde kriva skreće od ispupčenja ka konkavnom povećavajućem ili klizajućem kursu.

� Kriva marginalne poizvodnje dostiže nulu za vrednosti L, gde tačka ukupne proizvodnje dostiže maksimum.

� Važnost koncepcije marginalne proizvodnje leži u činjenici da se odluke o voñenju preduzeća najprirodnije rañaju u formi odluka o pomenama.– Da li da zaposlimo još jednog inženjera ili računovoñu?

– Da li da smanjimo osoblje koje radi na odražavanju?



– Da li da smanjimo osoblje koje radi na odražavanju?

– Da li da iznajmimo još jedan kamion za isporuku?

– Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo uporediti prihod, odnosno dobit koju donosi promena, sa pitanjem koliko ta promena košta.

� Dokle god rad donosi pozitivan priliv –cash flow, dotle menadžer ne bi nikad uključio varijabilni input u oblast gde je marginalna proizvodnja negativna (L > 8, slika 7.4), odnosno gde je MPL = 0.



= 0.


Slika 7.4. Marginalna proizvodnja sa varijabilnim inputomU svakoj tački marginalni proizvod rada MPL je nagib krive ukupnog proizvoda. U toj tački (vrhpanela), za pokazanu proizvodnu funkciju, kriva marginalnog proizvoda (vidi donji deo panela)

raste, kao što raste i input rada. Posle toga, kada je L = 4, marginalni proizvod rada opada kakoinput rada raste. Za L > 8 kriva ukupnog prizvoda opada sa dodavanjem L, što znači da je

marginalni proizvod rada u ovom području negativan.

Proizvodna funkcija

Broj radnika

Autput

broj kolača po jednom

satu

Marginalni proizvod

rada

Troškovi fabrike

Fiksni troškovi

Troškovi radnika

Varijabilni troškovi

Ukupni troškovi

Fiksni troškovi + varijabilni troškovi


Copyright©2004 South-Western

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Output(kola či

po satu

150

140

130

120

110

Proizvodna funkcija


Copyright © 2004 South-Western

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

Broj radnika 0 1 2 3 4 5

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Output(kola či

po satu

150

140

130

120

110

Proizvodna funkcija

MP 3.rad. = 30

MP 4.rad. = 20

MP 5.rad. = 10


Copyright © 2004 South-Western

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

Broj radnika 0 1 2 3 4 5

MP 1.radnika = 50 kolača

MP 2. rad. = 40

MP 3.rad. = 30

� Prosečan proizvod rada kod varijabilnog inputa je definisana kao ukupna proizvodnja (Q) podeljena sa količinom tog inputa (L).

� Ako prosečni proizvod rada označimo kao APL, dobijamo sledeću relaciju:



APL, dobijamo sledeću relaciju:

prosečan proizvod rada = autput / input rada APL = Q / L

Kada je varijabilni input rad, prose čna proizvodnja se naziva produktivnost rada.

� Grafički, prosečna proizvodnja je ugao tangentne linije, pridruženo sa nastankom odgovarajuće tačke na krivoj ukupne poizvodnje.



poizvodnje.

� Tri takve tangentne linije, R1, R2 i R3,nacrtane su na krivoj ukupne proizvodnje, prikazane u gornjem delu slike 7.4.


Slika 7.5. Ukupni, marginalni i prosečni proizvod i njihove kriveProsečni proizvod u svakoj tački na krivoj ukupnog proizvoda je nagib tangentne linije (ugao) zatu tačku. Za krivu ukupnog proizvoda (gornji pano) APL raste sve do L = 6, odnosno: MPL > APL,a posle opada. Pri L = 6, MPL = APL, a za svaku vrednost L > 6, MPL < APL.

Ukupan, prosečan i graničan proizvod� Ukupna proizvod

– Ukupna proizvodnja ostvarena sa K i L• (Q)• Q = f(K,L)

� Prosečan proizvod– Odnos izmeñu ukupnog proizvoda i ukupnih ulaganja

faktora


faktora• (AP)• APL = Q/L ili APK = Q/K

� Marginalan (graničan) proizvod– Odnos izmeñu prirasta proizvoda i dodatne jedinice inputa

• (MP)

• MPL = ∆Q / ∆ L• MPL = Qn – Qn-1/ Ln – Ln-1

Veza izmeñu ukupne, marginalne i prosečne poizvodnje

�Kada se kriva marginalne proizvodnje nalazi iznad krive prosečne poizvodnje, kriva prosečne proizvodnje ima tendenciju porasta,



proizvodnje ima tendenciju porasta,

�a kada je kriva marginalne proizvodnje ispod krive prosečne proizvodnje, kriva posečne proizvodnje ima tendenciju pada.

�Ove dve krive se seku na maksimalnoj vrednosti krive prosečne proizvodnje.

Prakti čni značaj prosečne i marginalne proizvodnje

� Razlika izmeñu prosečne i marginalne proizvodnje je izuzetno značajan za svakog ko mora da podeli deficitarna sredstva izmeñu jedne ili više proizvodnih aktivnosti.

Specifično pitanje je kako raspodeliti sredstva da bi se


� Specifično pitanje je kako raspodeliti sredstva da bi se ukupni autput maksimalno povećao.

� Pretpostavimo da posedujete dva poljoprivredna dobra, koja se sastoje od datog broja priključnih mašina za obradu zemljišta, i da možete poslati vaše mašine u kom broju želite na poljopivredno dobro u Surčinu ili u Pančevu.

� Po vašoj dosadašnjoj evidenciji, ostvarili ste prinos žitau Surčinu od 1.000 mtc, a uPančevu1.200 mtc žita.

� Prinos žita je neizvestan iz godine u godinu, kao idosadašnji profit (zarada), koji se ne može definitivnoodržavatinadostignutomnivou.



održavatinadostignutomnivou.� Da li ćete promeniti dosadašnji raspored mašina i ljudi u

oblasti zemljišta?� Opšte pravilo za preraspodelu inputa je, u ovakvim

slučajevima, da se inputi usmeravaju u oneproizvodne aktivnosti kod kojih je marginalnaproduktivnost najveća.



Tabela 7.2.a. Prosečna proizvodnja, ukupna proizvodnja i marginalna proizvodnja (mtc)za dva poljoprivredna dobra ,,Surčin“ i ,,Pančevo“

Prosečan prinos u Surčinu iznosi 1.000 mtc po poljoprirdnoj mašini (konstantno).Prosečan prinos u Pančevu po poljoprivrednoj mašini pokazuje opadajuću

funkciju.

� U dosadašnjoj analizi smo produkciju analizirali sa stanovišta konstantnosti bar jednog inputa (u našem slučaju, K).

� U dužem vremenskom periodu svi inputi proizvodnje su vrijabilni, odnosno promenljivi.

� U kratkoročnom vremenskom periodu imali smo



� U kratkoročnom vremenskom periodu imali smo proizvodnu funkciju u obliku: Q = F(K, L), koju smo prikazali u dvodimenzijalnom dijagramu sa L i K , – ali pri promeni (varibijalnosti) inputa treba nam tri

dimenzije, – a u slučaju da imamo više inputa koji su varijabilni,

treba nam više dimenzija.

Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante� Q = F(K, L) = 2KL , preko koje

sagledavamo sve moguće kombinacije za Ki L , kada daju porast odreñenom autputu.

� Pretpostavimo da je Q = 16.


� Pretpostavimo da je Q = 16.� Da bismo rešili ovu relaciju, polazimo od

relacije Q = 2KL = 16, uslovljeno sa L , � iznos količine proizvoda je: K = 8 / L.

� Izokvante su sve moguće kombinacije varijabilnih inputakoji proizvode dati – jednaki nivo autputa. Na primer,izokvantaQ1 prikazuje sve kombinacije rada i kapitalakoje zajedno omogućavaju obim proizvodnje od16obroka hrane nedeljno.

� U tački A, 2 jedinice rada i4 jedinice kapitala, na osnovufunkcije proizvodnje Q = 2KL , omogućava obimproizvodnjeod 16 obrokahranenedeljno. U tački B isti

Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante


funkcije proizvodnje Q = 2KL , omogućava obimproizvodnjeod 16 obrokahranenedeljno. U tački B istise obim proizvodnje postiže, uz8 jedinice rada i 1jedinicu kapitala. Izokvanta Q2 prikazuje svekombinacije rada i kapitala kojom se postiže obimproizvodnje od32 obroka hrane nedeljno (4 jedinice radai 4 jedinice kapitala). IzokvantaQ2 se nalazi povišeudesno odQ1, jer se viši nivo proizvodnje može postićisamo uz ulaganje i više kapitala i više rada, što važi i zaizokvanteQ3 i Q4.

� Kada je na jednoj slici prikazano više izokvanti, kao što je to slučaj sa slikom 6-8, takav grafički prikaz nazivamo mapom izokvanti koja je samo drugi način za opisivanje funkcije proizvodnje.



opisivanje funkcije proizvodnje.

� Svaka izokvanta odgovara različitom obimu proizvodnje, a obim poizvodnje raste kako se pomeramo desno i gore.

Slika 7.6. Deo mape izokvanti za funkciju proizvodnje Q =

2KLIzokvanta je skup svih (L, K) parova koji daju odreñeni

nivo autputa. Na primer, svaki



nivo autputa. Na primer, svaki par (L, K) na krivoj

označen sa Q = 32, daje 32 jedinice autputa. Izokvantna

mapa opisuje osobine proizvodnog procesa, kao i

mapa indiferentnost potrošačke preferencije.

� Jasna je analogija izmeñu izokvante i krive indiferencijepotrošača. Kao što mapa indiferentnosti pokazuje tačnopotrošačke prednosti, izokvanta daje jasan prikaz procesaprodukcije. Na mapi indiferentnosti, pomeranja navišeudesno odgovaraju povećanju zadovoljstva potrošača.

� Slična kretanja na mapi odgovarajupovećanjima nivoa



� Slična kretanja na mapi odgovarajupovećanjima nivoaautputa.

� Svaka tačka na krivoj proseka je u prednosti u odnosu nasve tačke ispod nje. Isto tako, svaka grupa inputa naizokvanti proizvodi više autputa nego ona koja je ispod teizokvante, i manje autputa nego bilo koji input koji ležiiznad nje. Tako grupaC, proizvodi više autputa negoA, alimanje nego grupaD i E.

Granična stopa tehničke supstitucije – MRTS� Granična stopa zamene (supstitucije) procena kod koje

je potrošač voljan da zameni jedno dobro za drugo duž krive indiferencije. U teoriji produkcije se zove granična stopa tehničke supstitucije (Maginal Rate of Tehnical Substitution - MRTS). To je iznos u kome jedan input može biti zamenjen za drugi bez izmene


jedan input može biti zamenjen za drugi bez izmene autputa.

� MRTS je definisana kao apsolutna vrednost opadajuće izokvante A (∆K / ∆L), odnosno B (∆K / ∆L).

� MRTS uvek meri pozitivne veličine, i može se (radi lakšeg pamćenja) prikazati ovako:

MRTS = promena inputa kapitla / promena inputa rada = ∆K / ∆L

Slika 7.7. Granična stopa tehničke supstitucije

Jedan input može biti zamenjen drugim bez menjanja konačnog autputa. MRTS u svakoj tački

Granična stopa tehničke supstitucije – MRTS


je apsolutna vrednost nagiba izokvante kaja prolazi kroz tu

tačku. Ako se ∆K jedinica (kapitala) pomeri u tačku A,

odnosno B, dodaju se ∆Ljedinice rada i autput ostaje

nepromenjen.

Funkcija proizvodnje – dva specijalna slučaja� Dva ekstremna slučaja funkcije proizvodnje prikazuje

moguće raspone supstitucije inputa u procesu proizvodnje.

� Benzin, kao input, prodaje se kao, Jugopetrolov i Beopetrolov –savršeni supstituti. Možemo menjati 50l benzina Jugopetrola za 50 l benzina Beopetrola i


l benzina Jugopetrola za 50 l benzina Beopetrola i imati isti broj putovanja. MRTS izmeñu Jugopetrola i Beopetrola ostaje konstantna i u slučaju da se pomeramo ka dole duž bilo koje izokvante.– Dakle, stopa supstitucije inputa je jednaka bez

obzira na količinu upotrebljivih inputa .

� U ovom procesu inputi su savršeno komplementarni. – Ovde su inputi najefektnije kombinovani u fiksiranim

proporcijama.– Uzevši više od jednog daktilografa za jednu mašinu, ili

obrnuto, ne povećava se produkcija knjiga, pisama. – U ovom slučaju nikakva supstitucija inputa nije

moguća.

Funkcija proizvodnje – dva specijalna slučaja


moguća.– Svaki obim proizvodnje ili usluga traži odreñenu

kombinaciju inputa. Ne može se postići dodatna proizvodnja ako se kapital i rad ne dodaju u tačno odreñenim proporcijama.

– Posledica toga je da izokvante imaju oblik slova L , kao i krive indiferentnosti kada su dva dobra savršeni komplementi.

Slika 7.8. Mape izokvanti za perfeknte supstitute i savršeno komplementarne inpute

Savršeni supstituti (panel a) ilustrovani su izokvantama u obliku ravnih linija, te je MRTS konstantna. Ovde je stopa supstitucije inputa jednaka bez

obzira na količinu upotrebljivih inputa. Savršeno komplmentarni inputi (panel b) pikazani izokvantama u obliku slova L podrazumevaju tačno

odreñenu kombinaciju inputa (programeri i računari), kako bi se postigo isti obim usluga ili proizvodnje. Dodavanjem samo jednog inputa ne može se

povećati obim poizvodnje ili usluga.

Prikaz prinosa pomoću izokvanti u odnosu na obim proizvodnje� Dosadašnja analiza je pokazala šta se dešava u

proizvodnom pocesu kada firma zamenjuje jedan input drugim uz zadržavanje konstantnog obima proizvodnje.


� Meñutim, u dugoročnom periodu svi inputi su varijabilni, pa firma mora pokušati sa povećanjem proizvodnje proporcionalnim (jednakim)povećanjem svih proizvodnih inputa.

� Na ovom osnovu moguća su tri slučaja: rastući, konstantni i opadajući prinosi na obim.

� Najvažnije pitanje za organizaciju u industriji je:– da li je produkcija najefikasnija u velikim ili malim

razmerama (povezano sa razmerama relevantnogtržišta)? Ovo pitanje je bitno jer diktira da lićeindustrija biti sačinjena od mnoštva malih firmi ilinekoliko velikih. Tehničke karakteristike funkcije

Prikaz prinosa pomoću izokvanti u odnosu na obim proizvodnje


industrija biti sačinjena od mnoštva malih firmi ilinekoliko velikih. Tehničke karakteristike funkcijeproizvodnje pokazuju zavisnost izmeñu obima iefikasnosti, i zovu se prinosi u odnosu na obim.

� Prinos na obim nam govori šta se dešava sa autputom kadase svi inputi povećavaju za istu veličinu. Zato što promenaprinosa u odnosu na obim upućuje na situaciju kada su sviinputi varijabilni, koncept prinosa se odnosi na dugoročni,,long-run“ koncept.

� Funkcija proizvodnje za koju promena zadate proporcije inputa (u svim inputima) vodi u veće promene od proporcionalnih, obezbeñuje povećanje prinosa.

� Takvu pojavu u kojoj se udvostručenjem količine



� Takvu pojavu u kojoj se udvostručenjem količine svih inputa obim proizvodnje više nego udvostručuje, nazivamo rastućim prinosima na obim.

� Ovakve funkcije obezbeñuju ekonomski isplativije mogućnosti u kojima mali broj firmi snabdeva većinu tržišta.

� Funkcija produkcije u kojoj proporcionalna promena svih inputa vrši uticaj na autput u istoj meri, jeste merilo konstantnih prinosa u odnosu na obim.

� U ovakvom slučaju, dupliranjem inputa dupliramo



� U ovakvom slučaju, dupliranjem inputa dupliramo autput.

� U industrijama u kojima produkcija funkcioniše po principu konstantnih prinosa, veliki obim nije ni prednost ni mana.

� Konačno, funkcija produkcije u kojoj proporcionalna promena inputa izaziva manje proporcionalne promene autputa imaopadajuće prinose na obim.

Ovde su veliki obimi hendikep, i ne očekujemo da



� Ovde su veliki obimi hendikep, i ne očekujemo da vidimo veliku firmu u industriji u kojoj se produkcija odvija na bazi opadajućih prinosa.

� Konstantni i opadajući prinosi često onemogućavaju mnoge prodavce da koegzistiraju unutar istog usko definisnog tržišta.


Slika 7.8. Prihodi u odnosu na obim proizvodnje na mapi izokvantiMapa izokvanti pokazuje da pomeranje prema spolja duž linije R, svaki input

apsolutno raste po istoj proporciji. U regionu od A do C proizvodna funkcija povećava prihod, odnosno skalu prinosa. U regionu od C do F skala prinosa je konstantna. Inputi i autputi rasta za istu proporciju. U području severno od F,

izraženo je smanjenje prinosa – prihoda. Proporcionalno povećanje oba inputa, uslovljava manje nego proporcionalno povećanje u autputu.

HVALA NA PAŽNJI

Documents

PREDAVANJE 7 PROIZVODNJA - Naslovna | Visoka … odnosi, ili funkcija proizvodnje. Funkcija proizvodnje je odnos po kome se inputi spajaju sa proizvodnim autputom. Šematski mogu biti