Predmer i Predracun_tipski - Knjiga

7/22/2019 Predmer i Predracun_tipski - Knjiga

1/865

PREDMER I PREDRAUNKATALOG OPISA POZICIJA

SA PROJEKTANTSKIM CENAMA

Pripremni i istraivaki radovi

Graevinski radovi

Zanatski radovi

Vodovod i kanalizacija

G r a d n j a

S a n a c i j e

A d a p t a c i j e

R e s t a u r a c i j e

K o n z e r v a c i j e


2/865

Zlatibor Stojanovi

PREDMER I PREDRAUN

RADOVA

KATALOG OPISA POZICIJA

SA PROJEKTANTSKIM CENAMA

Pripremni i istraivaki radovi

Graevinski radovi

Zanatski radovi

Vodovod i kanalizacija

Beograd, 2004


3/865

Izdava S.A. "STudio 14",

BeogradE-mail [email protected]

Tel. 011/3088-005, 062/694-464

Autor Zlatibor Stojanovi

Recenzenti Prof. Dr. Naa Kurtovi- Foli, dipl. ing. arh.Dipl. ing. arh. Zoran Jakovljevi

Savetnik Prof. Milorad Dimitrijevi, dipl. ing. arh.

Konsultanti:

Dip. ing. arh. Radojka Boovi-Lopii PRIPREMNO ZAVRNI RADOVIISTRAIVAKI RADOVIDEMONTAE I RUENJAZEMLJANI RADOVIZIDARSKI RADOVIBETONSKI I ARM. BETONSKITESARSKI RADOVIPOKRIVAKI RADOVI

Dipl. ing. gra. Julijana Miloevi IZOLATERSKI RADOVI

Mr. MisiLjubia, dipl. ing. tehn.Igor Kordik

Dip. ing. arh. Radojka Boovi-Lopii GRAEVINSKA STOLARIJAMoma Miloevi, tehn.

Moma Miloevi, tehn. STOLARSKI RADOVI

Dip. ing. arh. Vesna Miladinovi LIMARSKI RADOVI

Dipl. ecc. Ljiljana Ivanovi STAKLOREZAKI RADOVIPavloviTomislav, tehn.

Ing. gra. Jova Iveti KERAMIARSKI RADOVIDipl. ing. gra. Nea Gali TERACERSKI RADOVI

KAMENOREZAKI RADOVIPARKETARSKI RADOVIPODOPOLAGAKI RADOVI

Dip. ing. arh. Zoran. Jakovljevi GIPSARSKI RADOVIFASADERSKI RADOVILIKOREZAKI RADOVI

Dipl. ing. gra. Duan Peenkovi MOLERSKO FARBARSKI RADOVITAPETARSKI RADOVI

Dragan Mihailovi, tehn. LIVAKI RADOVIRAZNI ZANATSKI RADOVI

Dip. ing. arh. Vojislav Mirkovi VODOVODKANALIZACIJASANITARNI UREDJAJI

Urednik Zlatibor Stojanovi

Lektura i redakcija Dipl. ing. arh. Radojka Boovi-LopiiKorektura Dipl. ing. arh. Zoran Tuci

ISBN 86-905335-0-8Tira 1000 primeraka

Copyright1990-2004 Zlatibor StojanoviSva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, snimljen ili emitovan na bilo koji na in:elektronski, mehaniki, fotokopiranjem ili drugim vidom, bez pisane dozvole autora, izuzev za izradu pojedinanih

predmera i predrauna radova. U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori da se ne pojave greke. Autor nepreuzima nikakvu odgovornost za eventualne greke i omake u izloenoj materiji, kao ni za njihove posledice.


4/865

SADRAJ:

1. PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI 23

2. ISTRAIVAKI RADOVI 35

3. DEMONTAE I RUENJA 47

4. ZEMLJANI RADOVI 83

5. ZIDARSKI RADOVI 97

6. BETONSKI I ARM. BETONSKI 177

7. TESARSKI RADOVI 209

8. POKRIVAKI RADOVI 229

9. IZOLATERSKI RADOVI 241

10. GRAEVINSKA STOLARIJA 307

11. STOLARSKI RADOVI 365

12. BRAVARSKI RADOVI 419

13. LIMARSKI RADOVI 443

14. STAKLOREZAKI RADOVI 475

15. KERAMIARSKI RADOVI 487

16. TERACERSKI RADOVI 507

17. KAMENOREZAKI RADOVI 51718. PARKETARSKI RADOVI 541

19. PODOPOLAGAKI RADOVI 555

20. TAPETARSKI RADOVI 575

21. ROLETNARSKI RADOVI 581

22. SUVOMONTANI RADOVI 585

23. GIPSARSKI RADOVI 619

24. FASADERSKI RADOVI 649

25. LIKOREZA

KI RADOVI 70526. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI 753

27. LIVAKI RADOVI 787

28. RAZNI ZANATSKI RADOVI 793

29. VODOVOD 801

30. KANALIZACIJA 821

31. SANITARNI UREAJI 835

1


5/865

VRSTE I PODVRSTE RADOVA

1. PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI 231. Dozvole 252. Prikljuci 253. Saglasnosti 264. Priprema gradilita 275. Skele 286. Ograde 297. Nadstrenice 298. Signalizacija 309. Zatite 3010. ienja 3111. Pranja 31

12. ut 3213. Ostali pripremno zavrni radovi 32

2. ISTRAIVAKI RADOVI 351. Snimanja i dokumentacija 372. Ispitivanja i dokumentacija 403. Arheoloki iskopi 424. Obrada arheolokih nalaza 455. Ostali istraivaki radovi 46

3. DEMONTAE I RUENJA 471. Nametaj 492. temovanja, probijanja 493. Otvori 504. Malteri 525. Podovi, slojevi 556. Lamperije, zidne obloge 587. Zidovi, temelji 598. Serklai, podvlake 639. Lukovi, svodovi, stubovi 63

10. Stepenita 6411. Tavanice, balkoni 6612. Krovovi, pokriva 6813. Fasadna plastika 7014. Limarija 7315. Ograde, kapije 7516. Staze, kolovoz 7617. Vodovod i kanalizacija 7718. Elektro instalacije 8019. Grejanje i klimatizacija 8120. Ostali radovi na demontai i ruenju 82

4. ZEMLJANI RADOVI 831. Raiavanja 852. iroki iskopi 863. Temelji 874. Rovovi, ahtovi 885. Iskopi razni 896. Zatitni radovi 907. Nasipanja, nabijanja 918. Planiranja 939. Obrada terena 9310. Prevozi, odvozi 9511. Ostali zemljani radovi 96

5. ZIDARSKI RADOVI 971. Demontae 992. Obijanja 1073. Skidanja 1104. Ruenja 1145. Probijanja 1206. Temelji 1217. Zidovi 1228. Pregradni zidovi 1259. Sendvizidovi 128

10. Fasadne obloge 12911. Fasadni elementi 13212. Stubovi 13313. Lukovi 13514. Svodovi 13615. Dimnjaci 13716. Kanali 14217. ahtovi 14318. Ostala zidanja 14619. Rabiciranja 14720. Plafoni 150

21. Podloge 15122. Podovi 15323. Stepenice 15524. Staze 15625. Ograde 15826. Malterisanja 15927. Fugovanja 16828. Zidarske izolacije 17129. Pei 17430. Ostali zidarski radovi 174

2


6/865

6. BETONSKI I ARM. BETONSKI 1771. Tamponi 1792. Temelji 1793. Mega ipovi 1814. Zidovi 1835. Serklai 1846. Nadvratnici 1857. Nadprozornici 1868. Podvlake 1869. Venci 18710. Stubovi 18711. Lukovi 18812. Svodovi 18913. Ploe 18914. Tavanice 19015. Stepenita 19216. Podloge 193

17. Podovi 19618. Staze 19819. Ograde 19820. ahtovi 20021. Kanali 20222. Betonska galanterija 20323. Ostali betonski radovi 20524. ARMIRAKI RADOVI 207


1. Demontae 2112. Temelji 2153. Zidovi 2164. Tavanice 2185. Krovovi 2196. Letvisanja 2217. Opivanja 2228. Podovi 2239. Oplate 22410. Podupiranja 22711. Ostali tesarski radovi 227

8. POKRIVAKI RADOVI 2291. Demontae 2312. Pokrivanja 2333. Prepokrivanja 2364. Ostali pokrivaki radovi 239

9. IZOLATERSKI RADOVI 2411. Temelji 2432. Temeljni i podrumski zidovi 2463. Kapilarna vlaga 2524. Podloge 254

5. Mokri vorovi 2606. Terase 2647. Ravni krovovi 2688. Krovovi 2739. Potkrovlja 27610. Zidovi 27911. Plafoni 284

12. Akustika 28513. Podovi 28614. Fasade 29115. Dimnjaci 29416. Ventilacioni kanali 29517. Cevna mrea 29618. Cevovodi i rezervoari 29719. Klima kanali 30120. Hladne ostave 30321. Ostali izolaterski radovi 304

10. GRAEVINSKA STOLARIJA 3071. Prozori krilo na krilo 3092. Jednostruki prozori 3113. Dvostruki prozori 3154. Alu. prozori 3175. Alu. - drvo prozori 3216. PVC prozori 3257. Krovni prozori 3268. perovana vrata 332

9. Furnirana vrata 33410. Jelova vrata 33711. Borova vrata 34312. Hrastova vrata 34913. Alu. Vrata 35314. Alu. - drvo vrata 35715. PVC vrata 36016. Metal - drvo vrata 36217. Pregrade 36218. Ostala graevinska stolarija 364

11. STOLARSKI RADOVI 3651. Demontae 3672. Prozor krilo na krilo 3703. Jednostruki prozori 3714. Dvostruki prozori 3735. Restauracija prozora 3766. perovana vrata 3787. Furnirana vrata 3808. Jelova vrata 3829. Borova vrata 387

10. Hrastova vrata 39211. Ostala vrata 39612. Restauracija vrata 397

3


7/865

13. Izlozi 39814. Pregrade 39915. Zidovi 40116. Plafoni 40217. Podovi 40418. Stepenita 40619. Stepenita spiralna 409

20. Ograde 41021. Elementi krova 41222. Oprema 41323. Ostali stolarski radovi 417

12. BRAVARSKI RADOVI 4191. Demontae 4212. Konstrukcije 4223. Prozori 4234. Vrata 425

5. Pregrade 4276. aluzine 4287. Reetke 4288. Stepenita i ograde 43010. Nadstrenice, markize 43311. Fasade i pokrivanja 43412. Ograde i kapije 43613. Ostali bravarski radovi 439


1. Demontae 4452. Krovovi 4473. Pokrivanja i opivanja olovom 4484. Fasade 4515. Krovne ivice 4526. Kube 4527. Dimnjaci 4548. Uvale 4549. Kalkani 45610. Puc lajsne 457

11. Prozori 45712. Oluci 45913. Sampleh 46314. Venci 46515. Solbanci 46616. Samarice 46717. Balkoni 46818. Nadzidak 46919. Atika 47020. Dilatacije 47021. Ventilacije 471

22. Sputeni plafoni 47323. Ostali limarski radovi 473

14. STAKLOREZAKI RADOVI 4751. Demontae 4772. Ravno staklo 4773. Termo staklo 4784. Termo STOPSOL 4795. Ornament 4796. Armirano 4807. Sekurit 4808. Pamplex 4819. Pancir 48110. Klirit 48111. Profilit 48212. Prizme 48213. Ogledala 48214. Fasade 48315. Ostali staklorezaki radovi 485

15. KERAMIARSKI RADOVI 4871. Demontae 4892. Zidovi 4893. Podovi 4914. Stepenita 4965. Fasade 4966. Staze 4987. Pei 4998. Kamini 5009. Bazeni 503

10. Ostali keramiarski radovi 504

16. TERACERSKI RADOVI 5071. Demontae i ruenja 5092. Podovi 5093. Zidovi, stubovi 5124. Stepenita 5135. Staze 5146. Ostali teracerski radovi 515

17. KAMENOREZAKI RADOVI 5171. Demontae 5192. Zidovi 5213. Sokle 5234. Stepenita 5245. Podovi 5266. Prozori 5277. Vrata 5288. Stubovi 5299. Lukovi 530

10. Svodovi 53111. Venci 53212. Fasade 533

4


8/865

13. Ograde 53414. Staze 53615. Javni spomenici 53816. Ostali kamenorezaki radovi 539

18. PARKETARSKI RADOVI 541

1. Demontae 5432. Podloge 5443. Podovi 5464. Specijalni parketi 5515. Pragovi 5526. Lajsne 5537. Zavrna obrada 5538. Ostali parketarski radovi 554


1. Demontae 5572. Podloge 5573. Tekstil 5604. PVC 5605. Guma 5646. Linoleum 5647. Industrijski podovi 5658. Laminatne obloge 5689. Lamelirani parket 56910. Lamel parket 57011. Pluto parket 57012. Lajsne i razdelnice 57113. Otirai 57214. Ostali podopolagaki radovi 573

20. TAPETARSKI RADOVI 5751. Demontae 5772. Priprema 5773. Tapete 5794. Ostali tapetarski radovi 580

21. ROLETNARSKI RADOVI 5811. Demontae 5832. Roletne 5833. Odravanje 5844. Ostali roletnarski radovi 584

22. SUVOMONTANI RADOVI 5851. Oblaganja plafona 5872. Sputeni plafoni 590

3. Perforirani plafoni 5924. Kasetni plafoni 5945. Denivelacija plafona 596

6. Suvi malter 5987. Oblaganje zidova 6008. Pregradni zidovi 6029. Potkrovlja 60410. Zatita od zraenja 60711. Ugradni elementi 60912. Podovi 613

13. Razni suvomontani radovi 618

23. GIPSARSKI RADOVI 6191. Demontae 6212. Otisci 6233. abloni 6234. Obijanja 6245. Konstrukcije, rabic 6266. Malterisanja 6307. Gletovanja 6328. Vueni profili 6339. Lajsne 63410. Montaa ornamenata 63511. Ornamenti od gipsa 63912. Restauracija ornamenata 64313. Vetaki mermer 64614. Ostali gipsarski radovi 648

24. FASADERSKI RADOVI 6491. Demontae 6512. Otisci 6533. abloni 6534. Obijanja 6545. Preziivanja 6566. Zidanja 6577. Rabiciranja 6588. Malterisanja 6609. Malterisanja ostala 66410. Vetaki kamen 66711. Vueni profili 67312. Vetaki kamen - vueni profili 67513. Montaa ornamenata 67814. Ornamenti od cementnog maltera 68215. Ornamenti od vetakog kamena 68616. Restauracija ornamenata 69017. Termoizolovane fasade 69318. Zavrna obrada 698

19. Ostali fasaderski radovi 702

5


9/865

29. VODOVOD 80125. LIKOREZAKI RADOVI 7051. Demontae i ruenja 8031. Demontae 7072. Graevinski radovi 8062. Modeli 7093. Mrea unutranja 8113. Restauracija modela 7134. Mrea spoljna 8114. Kalupi 7175. Ventili 8135. Izlivanja od gipsa 7216. Hidranti 8156. Izlivanja od cementnog maltera 7257. PP aparati 8167. Izlivanja od vetakog kamena 7298. Vodomeri 8178. Montaa ornamenata 7339. Ispitivanja 8189. Ornamenti od gipsa 73710. Ostali vodovodni radovi 81910. Ornamenti od cementnog maltera 741

11. Ornamenti od vetakog kamena 74512. Restauracija ornamenata 749 30. KANALIZACIJA 82113. Ostali likorezaki radovi 752

1. Demontae i ruenja 8232. Graevinski radovi 824

26. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI753 3. Mrea unutranja 8294. Mrea spoljna 830

1. Pripremni 755 5. Drenaa 8312. Vrata i prozori 7566. Sifoni 8323. Zidovi i plafoni 7597. Olunjaci 8324. Tapete 7638. Slivnici 8325. Lamperije 7659. Reetke 8336. Strehe 76710. Ispitivanja 8337. Stepenita 76811. Ostali kanalizacioni radovi 8338. Podovi 770

9. Obrada fasada 77110. Bojenja fasada 774 31. SANITARNI UREAJI 83511. Zatita fasada 780

1. Demontae 83712. Limarija 781 2. Umivaonici 837

13. Ograde 7833. olje 840

14. Instalacije 7834. Bidei 844

15. Mobilijar 7845. Pisoari 845

16. Ostali molersko - farbarski radovi 7856. Kade 8467. Masane kade 847

27. LIVAKI RADOVI 787 8. Kade sa kabinom 8499. Bazeni 8501. Demontae 78910. Armature za kade 8512. Izrada i montaa 78911. Tu kade 8523. Restauracija 791

12. Tu kabine 8534. Ostali livaki radovi 79213. Masane kabine 85414. Armature za tueve 855

28. RAZNI ZANATSKI RADOVI 793 15. Slavine 8561. Kovaki radovi 795 16. Pribor 8572. Vajarski radovi 799 17. Sudopere 859

18. Bojleri 86019. Ostali sanitarni radovi 861

6


10/865

Posveta

Mom pokojnom ocu Dragii Stojanoviu i svim graditeljima Crnotravcima.

7


11/865

R E C E N Z I J A

RUKOPISA KNJIGE "PREDMER I PREDRAUN RADOVA"AUTORA ZLATIBORA STOJANOVIA

Dobila sam na recenziju tekst knjige pod naslovom "Predmer i predraun radova, katalog opisapozicija sa projektantskim cenama" autora Zlatibora Stojanovia.

Knjiga ima preko 820 stranica teksta i obuhvata oblasti pripremnih i istraivakih radova,graevinskih radova, zanatskih radova i radove na vodovodu i kanalizaciji.

Tekst je podeljen na 31 poglavlja i to tako da prva tri poglavlja obuhvataju pripremne iistraivake radove, sledeih est poglavlja sadre graevinske radove, od desetog do dvadesetosmog

poglavlja obraeni su razliiti zanatski radovi, a poslednja tri poglavlja posveena su radovima navodovodu i kanalizaciji.

S obzirom na obim svakog poglavlja, odnosno na veliki broj pozicija koji se njima obuhvata,teko je u recenziji predstaviti i oceniti sve to one sadre. Zato se, nakon detaljnog pregleda knjige, dajemiljenje o ukupnom sadraju poglavlja i ocenjuje znaaj koji e knjiga imati prilikom korienja odstrane zainteresovanih u graditeljskoj praksi.

Radovi koji se opisuju u svim pojedinanim pozicijama obrazloeni su jasnim jezikom iterminima koji su opte usvojeni u graditeljskoj praksi, sa suverenim poznavanjem razliitih vrstamaterijala, najnovijih tehnologija i metoda rada. Svi podaci koji se iznose su proizali iz dugogodinjegiskustva Zlatibora Stojanovia, koji je bio i jo uvek je rukovodilac brojnih gradilita u okviru kojih seradilo na zatiti, konzervaciji, restauraciji i potpunoj obnovi spomenika kulture, ali i gradilita potpunonovih graevina. Rukopis je, znai, rezultat sretnog spoja akumuliranog znanja i iskustva sa nesebinomeljom da se ono ponudi drugim korisnicima.

Pojedina poglavlja izdvajaju se zbog svoje vrednosti koju imaju, s obzirom da se u njimaobrauju radovi koji su veoma osetljivi i koji se obavljaju prevashodno na gradilitima spomenikakulture.

Na prvom mestu, tu su zastupljeni i precizno razraeni istraivaki radovi bez kojih se ne moe poetinijedna aktivnost na zatienim graevinama. Ovi radovi su specifini i zato je za njihovo predstavljanje

zaista potrebno dugogodinje iskustvo tokom kojeg se razvila svest o znaaju razliitih vrednostigraevine, arhitektonske, konstrukcijske i stilske i o mogunostima njihovog dodatnog prouavanja zavreme istraivanja.

Drugo mesto po znaaju za slubu zatite graditeljskog naslea zauzimaju fini zanatski radovikojima se obavlja restauracija ili izvode novi dekorativni i upotrebni elementi. Izrada i ugradnja ili

postavljanje umetnike bravarije, posebno likorezaki radovi, detaljno su razraeni i potpuno pokrivajusve poslove od demontae postojeih primera, preko izrade modela i modela rastauracija, pravljenjakalupa, izlivanja u gipsu, cementnom malteru, vetakom kamenu do postavljanja dekorativne plastike.Za one koji se bave obnovom graevina ovi radovi su po svojoj specifinosti i nainu kako su

predstavljeni moda najkorisniji.Iako recenzent nije kompetentan za deo predrauna radova, ipak procenjuje da je za taj deo knjige

svakako bila potrebna odreena hrabrost i dodatni napor autora da rad pretoi u cenu kotanja.

Visoko cenei ideju Zlatibora Stojanovia da se predmer i predraun kao izuzetno znaajan deoposla u radu na graevinama objedini u obliku prirunika, zatim uloeni trud u prikupljanju i obradiradova koji su specifini, retki i teko objanjivi smatram da se knjiga moe tampati u integralnomobliku.

Posebno se istie pionirski znaaj koji e knjiga imati za osobe koje se navedenim poslovimabave u oblasti konzervacije i restauracije objekata i za koje e predstavljati pouzdani vodikroz radovekoje treba obaviti da bi se kvalitetno istakla spomenika vrednost graditeljskog naslea.

RecenzentDr Naa Kurtovi-Foli, profesorArhitektonski fakultetUniverzitet u Beogradu

8


12/865

R E C E N Z I J A

PREDMER I PREDRAUNKATALOG OPISA POZICIJA...

Pred nama je knjiga od preko 800 strana opisa, graevinskih, zanatskih i drugihradova primenjenih u graenju, sanaciji, rekonstrukciji, restauraciji i konzervacijiarhitektonskih objekata. Iscrpni opis pozicija izdiferenciran vrstama radova predstavljasvojevrstan poduhvat vredan svakog potovanja. Nastala kao rezultat dugogodinje prakseautora Zlatibora Stojanovia, rukovodioca brojnih gradilita na spasavanju, revitalizaciji,restauraciji, konzervaciji istorijskih objekata ali i velikog broja novogradnji.

Knjiga je podeljena prema vrstama graditeljskih radova na 31 poglavlja, u prvihtri su dati pripremni i istraivaki radovi koji su u naoj praksi uglavnom bili na teretu

izvoaa radova. Narednih est poglavlja obrauju graevinske radove, a u sledeihosamnaest poglavlja zastupljeni su zanatski radovi meu kojima su i umetniko vajarski iumetniko bravarski radovi. Naredna tri poglavlja obrauju instalaterske radove kunogvodovoda i kanalizacije.

Istraivaki radovi bitni za konzervatorsko restauratorske poduhvate su sasvimnova vrsta poslova sa kojima se osim konzervatora, graevinari znatno ree sreu u

praksi. Slino je i sa fasadersko zanatskim radovima, vajarskim i umetniko bravarskim ukojima se detaljno opisuju postupci pri restauraciji ili izradi novih dekorativnih ifunkcionalnih elemenata.

Autor prilazi opisima radova u svim poglavljima i pozicijama radova sapodjednakom panjom prikazujui ne samo vrste materijala ve tehniku i tehnologiju

izvoenja do najsitnijih detalja. Opisi su u profesionalnom smislu, primer vie odkorektnog poznavanja graevinske tehnike i izvoenja radova.

Izvesne rezerve moemo staviti jedino na takozvane "projektantske cene" iz razlogato je autor mogao da prui korisniku informaciju kako su iste formirane, mada ugraevinskim normama postoje pravila i normativi za formiranje istih.

Cela knjiga Predmera i predrauna predstavlja izuzetan primer do sada u naoj praksiprvi put sistematizovanih svih arhitektonsko graevinskih radova na takav nain dapredstavlja nezaobilazni prirunik svakom projektantu i izvoau radova.

Dopuna:

Sa velikim zadovoljstvom konstatovao sam da je autor prihvatio moje sugestije i dopuniotekst u delu projektantskih cena i objasnio nain formiranja istih. Ovom dopunom knjiga jedobila vrednost pravog graevinskog prirunika.

RecenzentDip. ing. arh. Zoran Jakovljevi

Zavod za zatitu spomenikakulture grada Beograda

9


13/865

Zahvalnost

Svima koji su mi pomogli da prirunik bude bolji.

10


14/865

Prirunik

Prirunik nije udbenik, i kao takav se ne moe koristiti. U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori dase ne pojave greke. Autor ne preuzima nikakvu odgovornost za eventualne greke i omake, kao ni zanjihove posledice.

UVOD

O priruniku...

Prirunik "Predmer i predraun radova" nastao je kao skraeni izvod Kataloga opisa pozicija saprojektantskim cenama iz kompjuterskog programa "Mungos", za elektronsku i automatizovanu izradu iobradu predmera i predrauna radova. Kompjuterski program e se komercijalno pojaviti krajem godine.

Publikovanih tekstova i opisa pozicija za predmer i predraun radova gotovo i da nema. I ako ih ima,

nalaze se u izvoakim i projektantskim preduzeima, koriste se interno i uvaju kao najvea poslovnatajna.

Graditeljstvo je neiscrpno i nepregledno, ponekad i nepredvidivo. Svaki objekat je razliit, a zahteviprojektanta odreuju sadraj opisa pozicija i kompletnog predmera i predrauna. I pored uloenog naporaizuzetno je teko napisati katalog, sa opisima za svaki konkretan sluaj, a da on ne sadri stotine hiljadaopisa. Uzmimo na primer malterisanje: moe se malterisati krenim, produnim ili cementnim malterom,

beomalom, perlitom,... razmere 1:1, 1:2, 1:3, 1:2:5, 1:2:6, 1:3:9,... preko zida, stuba, plafona, stepenita,fasade, ograde,... od opeke, uplje opeke, giter opeke, bloka, kamena, betona,... u sloju debljine 2, 3, 4, 5,6 cm. Broj pozicija samo za malterisanje moe da iznese vie hiljada.

U katalog su uneti karakteristini opisi pozicija, jer je veoma teko pisati opise pozicija za apstraktan

objekt. Prilikom izrade predmera i predrauna radova, preuzimanjem odgovarajuih pozicija iz kataloga,projektant mora paljivo da proita svaki opis pozicije i po potrebi unese odgovarajue korekcije.

Prirunik obrauje klasino zgradarstvo, izgradnju, adaptacije, sanacije, rekonstrukcije. Posebna panja jeposveena restauratorskim i konzervatorskim radovima na nepokretnim kulturnim dobrima.Prirunik ne obrauje montane sisteme i prefabrikovan nain gradnje.

O Predmerima...

Izrada predmera i predrauna radova je struna, sloena i osetljiva oblast graditeljstva. Za dobar predmer i

predraun radova potrebno je poznavanje struke, trita materijala, radne snage, transporta, uslovaizgradnje, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije, graevinskih maina, uslova na terenu, vremenskih uslovai mnogih drugih elemenata. Gotovo svi sporovi izmeu investitora i izvoaa nastaju zbog nepotpunih ilinepreciznih predmera. To se najee odnosi na viak radova, izostavljene pozicije, neprecizne opise inain obrauna, kao i na nepoznavanje starih tehnologija i zanata kod adaptacije, rekonstrukcije,konzervacije i restauracije.

Svaki predmer mora da sadri precizne opise pozicija, uslove izrade i ugradnje, izbor i kvalitet materijalai nain obrauna svake pozicije. Koliine i projektantske cene predstavljaju takoe vane elemente

predmera i predrauna. Greka u koliinama, u principu je manje sporna, obzirom da projektanta Zakonobavezuje na preciznost. Projektantska cena, vana je za investitora kod odluivanja o gradnji i kaoorijentir prilikom prikupljanja ponuda.

Literatura koja se odnosi na Predmere je veoma skromna. Osim Tehniara (prirunik), Graevinskihnormi i Tehnikih propisa za zavrne radove gotovo i da ne postoji."Iskustvene norme u graevinarstvu" -Komgrap, odnosno "Normativi i standardi rada u graevinarstvu" -Graevinska knjiga, izvedene su iz "Prosenih normi u graevinarstvu", klasifikovani su po iframa

11


15/865

radova i pozicijama, sa dodatim radovima koji se odnose na mehanizaciju i neto malo za nove materijale,dobili su i hiljade kratkih opisa operacija rada, dovoljnih za normative i analizu jedinanih cena, alinedovoljnih za opise pozicija predmera i predrauna radova. Dati opisi operacija rada, uslovno pozicija,

praktino jedino i postoje u "Normativima".

Mnoge stvari se u graevinarstvu "podrazumevaju", tu su tehniki propisi, uzanse, normativi, standardi,kontrole, atesti... Ali, za izvoaa je jedino merodavno ono sto je upisano u ponudi i regulisano

ugovorom. Pozicije koje nisu obuhvaene ponudom, a predvi

ene su projektom, izvo

ae izvesti poceni koja se naknadno ugovara.

Kod novogradnje, a posebno kod masovne stambene izgradnje, pozicije su standardne, jasne i tu imamanje sporova. Projekat sa predmerom i predraunom lako se sagledava, materijali su savremeni,operacije jednostavne i nema mnogo prostora za manipulisanje i nadmudrivanje izmeu izvoaa,nadzora i investitora.Meutim, kod rekonstrukcije i adaptacije starih objekata, a posebno kod restauracije spomenika kulture,upotrebljavaju se stari materijali i primenjuju stare tehnike izrade i obrade... Sve to treba opisati u

pozicijama predmera. Mnogi projektanti koriste kratke opise pozicija, praktino naslove pozicija, i opteuslove za vrstu radova ime pokuavaju da umanje slabosti datih opisa pozicija. Ovim se problem nereava, jer izvoauvek nae nain da naplati ono to je izveo, a projektant propustio da napie.Tipian primer je: "Montaa cevaste fasadne skele. Obraun po m2."

Teko je izvui jednu poziciju, iz konteksta Predmera, i analizirati je. Letiminim pregledom ostalihpozicija, lako se utvruje ta je dato ostalim pozicijama, a to se odnosi na skelu.ta moe biti sporno, odnosno nesporno kod navedene pozicije?- Ukoliko nije navedeno ko obezbeuje skelu, investitor ili izvoa, i da li isti izvoa i demontira

skelu. Uglavnom se podrazumeva da je to obaveza izvoaa, tako da on obino ne pravi problemeoko demontae skele i smatra je svojom obavezom.

- Ako nije naglaena obaveza uzemljenja skele. Izvoa mora to da uradi, zbog HTZ mera.- Zatitna ograda oko skele, gradilita, obino je nesporna, daje se posebno.- Ako je potrebna nadstrenica ispod skele, odnosno iznad trotoara, ulaza i dr. a nema je u ostalim

pozicijama, traie doplatu.- Ako skelu treba prekriti jutom ili slinim materijalom, a ostalim pozicijama nije predviena, traie

doplatu.- Ako je potrebna svetlosna signalizacija oko skele, bie sporna.- Ako se skela postavlja na trotoaru i kolovozu i isti oteti, popravka je nesporna, ali cena...- Ako nije posebno obraunata taksa za zauzee trotoara, bie sporna.- Sporan moe da bude i obraun. Da li se obraunava obim zgrade ili skele, da li se obraunava

stvarna visina fasade ili se visini dodaje visina zatitne ograde? Ako fasada ima ispade, konkavnuosnovu, ta je sa preklopima (u osnovi), kako obraunati prostornu skelu?

Iz jedne naizgled jednostavne i jasne pozicije mogu da nastanu veliki sporovi, koje na kraju, po obiaju,plaa investitor.Kvalitet materijala i izrade predstavlja poseban problem. Godinama je kod nas bila primarna masovnastambena izgradnja. I laicima je poznat kvalitet gradnje, koji je postao "standardan". To se posebnoodnosi na finalnu obradu. Ako se eli kvalitetniji rad i materijal, mora se posebno zahtevati. Na primer,

pod pojmom "gletovanje zida" veina podrazumeva "pahtlovanje zida", a ne nanoenje gipsnog malterau sloju od nekoliko milimetara, sa gletovanjem do sjaja.Zato se izvoatako ponaa? Ukratko, postoje mnogi subjektivni i objektivni razlozi.- Obino, se izvoa bira na licitaciji ("Javna nabavka") ili prikupljanjem ponuda po pozivu. Da bi

dobio posao izvoa esto pribegava manjim cenama, tako da u fazi gradnje analizira ugovoreneradove kako bi otkrio sve manjkavosti tendera i nadoknadio "propuste" i manje cene.

- esto je uzrok slaba organizacija radova, dug period gradnje, inflacija... Kliznom skalom se ne moepokriti razlika u ceni, nedostatak finansijskih sredstava izvoaa i investitora.

- Strunost direktnih izvrilaca, visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radnika je esto problematina.Mnoge kvalifikacije su steene na kursevima za ubrzanu obuku majstora, to neminovno dovodi do

pada kvaliteta. radova.- Mnogi stari zanati lagano odumiru. Sve je manje likorezaca, fasadera, kamenorezaca, kovaa,

livaca... Neki zanati se transformiu prema novim standardima i potrebama. Danas se podkamenorezcem podrazumeva majstor koji radi na mainskoj obradi ili ugradnji proizvoda od kamena.

Nai majstora za runo klesanje kamena za svod, luk, stub, kapitel, pravi je podvig. Bravar koji znada uradi neto od kovanog gvoa je "umetniki bravar". Takvo stanje je u mnogim zanatima.

12


16/865

- Mnogi problemi nastaju zbog kvaliteta i mogunosti nabavke graevinskog materijala. Graa I klasekoja se moe kupiti na tritu, praktino pripada III, ili u najboljem sluaju II klasi. Kupiti hrastovudasku, duine 4 m, irine 12-16 cm, I klase praktino je nemogue. Ista je situacija sa ploicama,

parketom, lakovima, bojama, limom. Zadnjih godina uvozni materijali delimino menjaju stanje natritu.

Treba navesti i injenicu da su kod nas do skora, investicije u ogromnom procentu bile vezane za

drutveni sektor. Gradilo se za nepoznatog ili poznatog korisnika (drutvenog), pa se preko mnogihgreaka, projektantskih i izvoakih, kvaliteta izrade, vrste materijala i rokova olako prelazilo. Novovreme donosi nove investitore - privatne, deoniarska drutva, dravne... Oni e zahtevati da se tanoispune svi ugovoreni elementi.

Iz izloenog se vidi da je formiranje cena sloen proces u kome svi ulazni podaci moraju biti tani, aobraiva treba da poznaje tehnologiju izvoenja pojedinanih operacija rada, uslove graenja, lokacijuobjekta, a pre svega graevinske norme.

Ako je sve izloeno poznato, postavlja se pitanje zato dolazi do propusta u izradi predmera i predraunaradova (tendera, podloge za ponudu). U krajnjoj liniji kriv je autor predmera, formalno, i odgovorni

projektant, sa svim objektivnim tekoama i subjektivnim propustima.

- Iako je proces projektovanja dug proces i timski rad, uobiajeno je da se obraiva Predmera,ukljuuje u tim neposredno pred predaju projekta ili kada su svi rokovi proli, sa tenzijom da se "to

pre zavri predmer".- Veoma mali broj strunjaka, a pogotovo autora projekta, radi predmer i predraun radova. .- Osposobljavanje strunjaka za izradu predmera je veoma sloen i dugotrajan proces, naroito za

radove na rekonstrukciji objekata, adaptaciji, konzervaciji... Neophodno je veliko iskustvo kako uprojektovanju, tako i u razliitim fazama izvoenja radova.

- injenica je da se najobueniji strunjaci za izradu predmera nalaze u izvoakim graevinskimpreduzeima, gde rade na pripremi organizacije graenja, analizama i rukovoenju gradilitima.Godinama rade na izvoenju radova, na obradi ponuda, situacija, analiziraju projekte i predmere,trae greke, propuste, jer to njihovim preduzeima donosi novac. Posao na izradi predmera nijemnogo cenjen ni plaen, kod nas u zemlji, tako da oni veoma retko prelaze u projektne biroe, ak i uokviru istog preduzea, iako se radi o vrhunskim strunjacima.

Tipovi predmera i predrauna radova

Prema nainu formiranja predmere i predraune moemo podeliti na tri tipa:1. Jednostavan tip predmera i prerauna je pogodan za radove manjeg obima. Pozicije teku jedna za

drugom bez razvrstavanja po vrsti radova. Sve pozicije nalaze se u jednom poglavlju. Ovaj tip jepogodan za radove manjeg obima, na primer za manju adaptaciju stana, kue i slino.

2. Klasian predmer i predraun podeljen je na vrste radova, u okviru kojih se nalaze pripadajue

pozicije. Na kraju predmera i predrauna nalazi se rekapitulacija po vrstama radova. Pogodan je zasve vrste radova.3. Sloen tip predmera predstavlja klasian predmer dopunjen predmerima vodovoda i kanalizacije,

elektroinstalacija, mainskih instalacija i dr. Svako poglavlje predmera ima svoju rekapitulaciju. Nakraju se daje zbirna rekapitulacija po poglavljimaOvaj tip se posebno primenjuje kod tendera, kada se iz razliitih projekata jednog objekta(graevinsko zanatski, vodovod i kanalizacija elektroinstalacije, grejanje i klimatizacija...) izdvajaju

predmeri i formira se elaborat za licitaciju.

Tenderi

Tenderi su podloge za prikupljanje ponuda na licitacijama ili po pozivu. Praktino to su predmeri, bez

jedinanih cena, na osnovu kojih e izvoaformirati ponudu.

13


17/865

Nekoliko rei o vrstama radova u katalogu

Nedavno mi je postavljeno pitanje "Gde mogu da pogledam taan redosled vrsta radova za predmer ipredraun?". Moj odgovor je bio "Ne znam, jedino ima neto malo u graevinskom priruniku Tehniar".U Tehniaru su vrste radova za predmer i predraun podeljene u 15 vrsta, neke vrste su spojene, ima inekih neloginosti. Tako su, na primer, molersko-farbarski radovi na 10 mestu, ispred keramiarskih,

fasaderskih i gipsarskih radova. Zar nije logino da se zavre keramiarski, gipsarski i fasaderski radovi, azatim da se izvedu molersko farbarski radovi? S druge strane, gipsarsko-likorezaki radovi su spojeni ujednu vrstu radova. Ovo moe da bude dobro kada se radi o unutranjim, gipsarskim radovima. Ali ako seradovi izvode na fasadi na kojoj se nalaze ornamenti od cementnog maltera, vetakog kamena ili terakotenije prihvatljivo iz dva razloga: Prvi je da se normativi odnose na rad sa gipsom i to samo na neke manjeelemente (rozete, kapitele, stope i sl.) i drugi jo vaniji da ornamentalne fasadne plastike uopte nema.

Nema ni normativa za modelovanje. Likorezaki radovi se sastoje od modelovanja ornamenata i figura naosnovu crtea i skica arhitekte ili postojeeg modela, izrade kalupa, odlivka i njihove montae. Deolikorezakog posla na montai ornamenata, restauraciji i slino rade i gipsari i fasaderi. Zanati se prepliu.U priruniku su posebno izdvojeni likorezaki radovi, ali pojedine operacije zadrane su i u gipsarskim iu fasaderskim radovima. Uvedene su i neke nove vrste radova: pripremno zavrni radovi, istraivakiradovi, demontae i ruenja, graevinska stolarija. Posebna dilema je bila, da li uvoditi vrstu graevinska

stolarija. Gde pripadaju prozori, vrata ili pregrade od eloksiranog aluminijuma. U Bravarske. A PVCvrata, prozori, pregrade? Proizvoai od aluminijumskih i PVC profila istiu da proizvode graevinskustolariju. I prozori i vrata od drvenog materijala nalaze se u graevinskoj stolariji, ali i u stolarskimradovima. U koju vrstu radova smestiti proizvodnju i montau strukturalnih fasada? U staklorezake ili

bravarske, ili moda u radove na fasadi? A termoizolovane fasade (takozvane "Demit") u izolaterske ilifasaderske radove, a zavrnu obradu termoizolovanih fasada u fasaderske ili molersko-farbarske radove.U priruniku termoizolovane fasade nalaze se u izolaterskim, fasaderskim i molersko farbarskimradovima. Iznete su samo neke dileme. Neki novi materijali i tehnologije briu strogu podelu zanata izanatlija, odnosno razvrstavanja pozicija u razliite vrste radova u predmeru i predraunu.Moj predlog redosleda i naziva vrsta radova, kao i podvrsta radova, nalazi se u priruniku. Podvrste suformirane radi lakeg nalaenja i grupisanja pozicija u katalogu. Podvrste radova se ne pojavljuju u

predmeru i predraunu radova.

Organizacija programa "Mungos", odnosno prirunika

Da bi korisnik mogao da se lake snae i pronae odreenu poziciju, prirunik je podeljen na vrsteradova. Vrste radova podeljene su na podvrste, u okviru kojih su formirane pozicije. Podvrste suformirane po vrsti rada, elementu rada ili upotrebljenog materijala, i slede tehnologiju graenja. Istisistem primenjen je i kod opisa pozicija u okviru podvrsta radova.Mnoge iste pozicije nalaze se u vie vrsta radova. Na primer opis pozicije "izrada cementne kouljice"nalazi se u zidarskim, betonskim i podopolagakim radovima, kao i u graevinskim radovima vodovoda i

kanalizacije. Ideja je da se u svakoj vrsti radova nalaze i pratee pozicije, da korisniku pomognu da bre ijednostavnije formira predmer. U fasaderskim radovima nalaze se i razna obijanja, preziivanja elemenatafasade, rabiciranja i slino. Ove pozicije rade i zidari i fasaderi, zato se u priruniku nalaze i u zidarskim iu fasaderskim radovima. Ali strogo gledajui po prosenim normama obijanja, preziivanja i slinonalaze se iskljuivo u zidarskim radovima. Navedene pozicije u fasaderskim radovima odnose seuglavnom na restauraciju i konzervaciju stilskih fasada sa vuenim profilima, pilasterima, ornamentima islino. Veoma mali broj arhitekata, izuzev u Zavodima za zatitu spomenika kulture, ima iskustva iznanja u restauraciju i konzervaciji stilskih fasada. Ovo je nain da im se olaka izrada predmera i

predrauna, odnosno da im prirunik bude i vodi. Ovaj princip primenjen je i u mnogim drugim vrstamaradova.

14


18/865

Cene

U procesu projektovanja i gradnje razlikujemo projektantske i izvoake cene:1. Projektantske cene formiraju se u procesu projektovanja za izradu predrauna radova, odnosno

predraunske vrednosti investicije. Formiraju ih projektanti obino uz pomo saradnika. Formiranjupojedinanih cena esto se olako prilazi, jer one nisu merodavne za izvoenje radova. Najeeslue investitoru gradnje za odluivanje. Ako investitor eli da podigne kredit insistirae da cene budu

to vee, jer je to ponekad osnov za visinu kredita. Ima i suprotnih primera, iz prakse. Posleprikupljanja ponuda ili licitacije predraunske cene vie nisu vane.

2. Izvoake cene formira izvoa prilikom pripreme ponude, po pozivu ili za licitaciju. On formirajedinane cene sa svaku poziciju i utvruje ukupnu vrednost ponude. Svaka jedinana cena je

osnov za obraun izvedenih radova. Ugovorene cene, iz prihvaene ponude, su veoma vane zaizvoaa jer od njih zavisi rentabilnost gradnje i profit izvoaa.

Formiranje izvoakih cena

Izvoake cene nisu tema prirunika, ali pokuau ukratko da izloim sam proces formiranja istih, jer suone u indirektnoj vezi sa projektantskim cenama.Idealno bi bilo kada bi projektantske i izvoake cene bile iste. Formiranje cena je sloen proces satanim ulaznim podacima i dobrim poznavanjem tehnologije izvoenja pojedinanih operacija rada,uslova graenja, lokacije objekta i graevinskih normi.Analiza cene kod novogradnje je daleko jednostavnija nego kod adaptacije, rekonstrukcije, restauracije ikonzervacije. Postoji vie razloga za iznetu konstataciju, ali su osnovni:1. Kod novogradnje tehnoloki procesi i materijali su savremeni. Radi se o veim gradilitima gde se

posveuje velika panja pripremi i organizaciji gradilita. Na lokaciji obino ima dovoljno prostoraza organizovanje gradilita, potrebnih pomonih prostora i magacina, deponija, za dizalice i slino.Materijali su savremeni, lako se nalaze na tritu, koliine u pozicijama su velike i lake jeorganizovati proces gradnje. Radovi teku u kontinuitetu, lake je uvoditi razne zanatlije ili

kooperante, bez preplitanja ili zastoja u radu.2. Kod adaptacija, rekonstrukcija, restauracija i konzervacija tehnoloki procesi su tee sagledivi, aponekad i nepredvidivi. esto ima malo prostora za organizovanje gradilita, ponekad samo trotoarili ak i ulica (restauracija fasada), doprema je veoma sloena, mogu se dovoziti samo male koliinematerijala. Upotrebljavaju se i stari materijali, koje je teko nabaviti, jer se tehnologija odreenih

pozicija zasniva na starim tehnikama rada i starim zanatima. esto se tek po sondiranju i otvaranjukonstrukcije utvruje metodologija rada, to moe dovesti do izmene projekta. Zanatlije i kooperantise esto prepliu, sa zastojima kako bi se zavre odreene pozicije.

Osnovni ulazni podaci i normativi za analizu cena

1. Cena materijalaNa fabriku cenu materijala dodaju se svi trokovi dopreme materijala na gradilite. Obino su totrokovi utovara, transporta, istovara u magacin ili na deponiju.

2. Cena radnog asaCenu rada po radnom asu izvoaformira na osnovu plata radnika i faktora, a prema kvalifikacionojstrukturi radnika. Na osnovu kvalifikacione strukture formiraju se grupe za VKV radnike (dvegrupe), KV radnike (tri grupe), PK radnike (dve grupe) i NK radnike (jedna grupa). U praksi se estosvodi na satnine VKV, KV i PK radnika. Neto plata odreenog radnika deli se sa 182 (broj radnihasova u mesecu) i mnoi sa faktorom. Faktor se obino kree u rasponu od 4 do 5 na neto satninuproizvodnog radnika. Pojedina preduzea prilikom ugovaranja daju i nii faktor (prividno), ali nabruto satninu.

Vie puta sam uo pitanje "ta je faktor i zato je tako visok?". Analiza faktora je kompleksan isloen postupak.

15


19/865

Normativi priznaju za utroak radnog vremena samo direktno potrebno vreme za izvoenje svakepojedinane operacije rada, odnosno pozicije. Jedan radnik u toku godine moe da ostvari 2184 asa(12 meseci x 182 asa) za koje prima platu. To nisu efektivni radni asovi. Ako se odbije godinjiodmor, bolovanja, dravni praznici, svakodnevne pauze u trajanju od 30 minuta, via sila (vremenske

prilike) videe se da radnik u toku godine moe da ostvari maksimalno oko 1600 radnih asova. Akose podeli 2184:1600=1,365, dobija se faktor 1,365. Pored plate radnik prima i druge naknade regres,topli obrok, naknadu za prevoz, preduzee plaa doprinose za penziono i socijalno osiguranje i ostale

zakonske obaveze. To priblino iznosi 1 u odnosu na platu, tako da je faktor ve1,365+1=2,365. Zaradnika treba obezbediti odeu, zatitnu opremu, alat i drugo. Svi neproizvodni radnici zaposleni uizvoakom preduzeu ostvaruju zaradu samo na osnovu izvedenih, odnosno fakturisanih radova. Ufaktor ulaze i sve zarade i doprinosi za administraciju, rukovodioca radova, poslovou, magacionera islino. Faktor optereuju i svi ostali materijalni i nematerijalni trokovi poslovanja preduzea kao tosu gorivo, elektrina energija, PTT usluge, trokovi odravanja poslovnog prostora, kancelarijskimaterijal, alati, sredstva rada i slino. Kad se sve to uzme u obzir dobija se faktora 4 do 5, u nekimizuzetnim sluajevima i 8.

3. Cene transporta i mehanizacijePotrebno je pribaviti podatke o cenama za transport i mehanizaciju.

4. Uslovi za gradnju i lokacija objektaUslovi za gradnju i lokacija objekta utiu na ukupnu cenu gradnje, odnosno jedinane cene. Na

malom gradilinom prostoru teko e se organizovati magacini, deponije, kancelarija, prostor zapresvlaenje radnika, sanitarni vor i slino. Za objekat koji se nalazi u centralnoj gradskoj zoni, gdevae posebni uslovi reima saobraaja, bie potrebne posebne dozvole za teretna vozila, pojavie se

problem sa parkiranim vozilima i dopremanjem materijala, jer se mogu dovoziti samo male koliine.5. Cene usluga

Potrebno je pribaviti podatke o cenama usluga drugih, spoljnih, izvrioca ili kooperanata.6. Normativi

Za izradu analize cene potrebne su graevinske norme, koje sadre normative rada, kvalifikacionustrukturu radnika, utroka materijala i transporta.

Nekoliko rei o graevinskim normama.Poetkom pedesetih godina prolog veka Ministar Vlade FNRJ - Zamenik Predsednika Saveta zaindustriju i graevinarstvo doneo je Reenje o usvajanju prosenih normi u graevinarstvu, koje sesastoji od tri dela:

- Prosene norme u graevinarstvu I deo, Visokogradnja- Prosene norme u graevinarstvu II deo, Niskogradnja- Prosene norme u graevinarstvu III deo, Zanatstvo

Usvojene norme su se primenjivale za kalkulaciju predraunskih i izvoakih cena. Pored normativanorme su sadrale i uslove i nain obrauna pojedinih pozicija, posebne uslove u toku gradnje islino. Prosene norme u periodu 1952-1970 godine vie puta su tampane, sa veoma malimizmenama i dopunama. Norme su veoma jasne i pregledne. Lako se pronalaze potrebni podaci.

Nedostatak normi je to nedostaju odreene operacije u primeni pojedinih vrsta materijala i pojavanekih savremenih materijala i sredstava rada, koji nisu obuhvaeni pomenutim normama.Poetkom sedamdesetih godina Komgrap je izdao "Iskustvene norme u graevinarstvu", neto

kasnije i Graevinska knjga "Normativi i standardi rada u graevinarstvu" izvedene su iz "Prosenihnormi u graevinarstvu". "Nove" norme, izvedene iz prvobitnih, klasifikovane po iframa radova, sadodatim radovima koji se odnose na mehanizaciju i na deo novih materijala, dobile su i hiljadekratkih opisa operacija rada za normiranje i analizu jedinanih cena. Prilagoene su masovnoj,industrijskoj gradnji objekata.1973 godine Poslovna zajednica, organizacija za zavrne radove u graevinarstvu SFRJ (ZAVRAJ)izdala je "Tehnike uslove za izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu". Pored normativa, koji su

primarni, materija sadri predmet tehnikih uslova, definiciju, vrste, materijale, izvoenje, prateeradove, merenja i nain obrauna. Tehniki uslovi sadre i "Posebne uzanse o graenju".

7. Opis pozicije koja se analizira sa nainom obrauna.Za analizu pozicije vano je da je opis pozicije precizan i da su odreeni materijali, vrsta i kvalitet,kao i posebni zahtevi. Izuzetno je vano da se sagledaju i predvide operacije koje nisu navedene, a

podrazumevaju se za tu poziciju. I tu, uglavnom, poinju problemi, odnosno od iskustva i znanjaobraivaa zavisi i kvalitet analize cene.

16


20/865

Analiza ceneUzmimo na primer jednostavnu poziciju:Malterisanje zidova produnim malterom. Obraun po m2.Analiza se radi obino u vie koraka:

1. Pomona analiza cene za 1 m3 maltera - gruntaSve cene su bruto cene na gradilitu

- Normativ utroaka cementa x cena cementa- Normativ utroaka krea x cena krea- Normativ utroaka separiranog ljunka x cena separiranog ljunka- Normativ utroaka vode x cena vode- Normativ utroaka elektrine energije (mealica)

- Normativi prenosa svih materijala od gradilinih deponija do mesta spravljanja maltera x cenaradnog sata

- Normativ utroka vremena potrebnog za spravljanje maltera x cena radnog sata

2. Pomona analiza cene za 1 m3 maltera za perdaenjeSve cene su bruto cene na gradilitu- Normativ utroaka cementa x cena cementa

- Normativ utroaka krea x cena krea- Normativ utroaka sitnog peska x cena sitnog peska- Normativ utroaka vode x cena vode- Normativ utroaka elektrine energije (mealica)

- Normativi prenosa svih materijala od gradilinih deponija do mesta spravljanja maltera x cenaradnog sata

- Normativ utroka vremena potrebnog za spravljanje maltera x cena radnog sata

3. Analiza cene malterisanja- Normativ utroaka maltera za grunt x cena grunta - pomona analiza 1- Normativ utroaka maltera za perdaenje x cena maltera za perdaenje - pomona analiza 2- Normativ utroaka radnog vremena KV radnika za izradu grunta x cena radnog sata- Normativ utroaka radnog vremena PKV radnika za izradu grunta x cena radnog sata- Normativ utroaka radnog vremena KV radnika za perdaenje x cena radnog sata- Normativ utroaka radnog vremena PKV radnika za perdaenje x cena radnog sata- Normativi prenosa maltera od mesta spravljanja do ugradnje x cena radnog sata- Trokovi postavljanja pomonih skela (moe da bude i posebna analiza)

Napomena: U normativu utroka radnog vremena KV i PKV radnika sadrano je i ienje radnogmesta po zavrenom malterisanju, ali bez odnoenja uta.

Kada se sve to izrauna dobija se cenu malterisanja po 1 m2. Ovo je tipian, kolski primer, analize cenemalterisanja za zadati sluaj. U analizi su uzeti odgovarajui ulazni parametri za spoljni i unutranjitransport. Da li je izraunata cena za svako gradilite ista? Da li je neto proputeno? Da se vratimo na

poetak, opis pozicije, da je analiziramo i da pokuamo da vidimo gde su mogue greke ili elementi kojinisu uzeti u obzir prilikom analize, a koji utiu na cenu."Malterisanje zidova produnim malterom. Obraun po m2."- Ne vidi se vrsta podloge preko koje malteriemo (opeka, blok, betonski zid, kamen, durisol, rabic...) i

razmera maltera.- Da li je zid stari ili novi? Na objektu starom vie desetina godina moe se oekivati mnogo deblji sloj

maltera, nego po normativu. Ako je zid zidan slabim malterom i rastresen bie potrebno i posebnonabacivanje cementnog prica

- Veoma je vana visina zida za malterisanje, kao i dimenzije prostorija, jer one koje bitno utiu naproduktivnost a time i na cenu.

- Koliina utie na organizaciju i produktivnost rada, a samim tim i cenu.- Vremenski period malterisanja, visoke ili niske temperature utiu na produktivnost rada i proces

suenja. Pri visokim temperaturama mora se posvetiti posebna panja negovanju maltera, a pri niskimtemperaturama potrebno je dodati i aditive.

- ...

17


21/865

Na analizom utvrenu cenu malterisanja uticae i trini uslovi. Da bi se na licitaciji dobio posao odnjegove procene zavisie smanjenje ili poveanje cene. Izvoasagledava ceo posao globalno, strateki, iu okviru njega manipulie pojedinim cenama. Ako su koliine male ili velike imae posebne procene.Kod adaptacija i rekonstrukcija veoma je vano da se sagleda da li su predviene pozicije sa tanimkoliinama i od te procene zavisi cena. Ako je predviena mala koliina predmerom a ponuaproceni dae stvarna koliina biti velika, njegova cena bie velika i obrnuto. Cena zavisi i od primarne delatnostiizvoaa, ako on izvodi recimo graevinske radove a njegovi kooperanti zanatske radove, formirae vee

cene za graevinske radove, a manje za zanatske.

Iskustvene cene

Izvoai, odnosno radnici koji se bave kalkulacijama, posle dugogodinjeg rada na analizi cena iizvoenju radova lako i brzo formiraju cene, bez velikih analiza. Mnoge cene znaju "napamet". Znajucene materijala, transporta i pribline normative, odnosno koliko radnik moe da izvri zadatog posla utoku jednog dana ili sata. Tokom vremena izvoaprati date jedinane cene i realizaciju, odnosno zaradui prema tome koriguje cene. Cene materijala su veoma vane, ponekad i na osnovu njih formira ukupnucenu.

Primer:Nabavka grae i izrada krovne konstrukcije. Obraun po m2.Iskusan izvoazna dva podatka za formiranje pribline cene:1. Cena jelove grae je oko 12000 dinara/m32. Utroak grae za razne krovove kree se u rasponu od 0,06-0,08 retko 0,09 m3/m2 horizontalne

projekcije krovne konstrukcije.3. U zavisnosti od tipa i sloenosti krovne konstrukcije, transporta, visine dizanja i ostalih uslova

procenjuje ukupnu cenu 1 m3 ugraene grae, na primer 25000 din/m3, sa svim trokovima rada,transporta i pomonog materijala.

4. Procenjena cena izrade krovne konstrukcije je 25000x0,06=1500 dinara/m2.5. Ako ima neki razlog za sumnju, mora da uradi analizu cene.

Napomena: Poneki izvoa e pokuati da krovnu konstrukciju obrauna po m2 kose povrinekrova, ako u opisu pozicije nije naglaeno po m2 horizontalne projekcije..

Projektantske cene u priruniku

U priruniku su date "projektantske cene" po jedinici mere za svaku pojedinanu poziciju. Recenzent arh.Zoran Jakovljevije insistirao da napiem formulu ili obrazac pomou kojih sam formirao projektantskecene. arobne formule, naalost, nema. Nema ni konstantnog odnosa izmeu cene ugraenog materijala icene utroenog rada. Na primer "iskop zemlje za..." cena materijala je 0 a rad 100% ili "montaamasanog bazena ili tu kabine" koja moe da kota i vie od 6-7000 a cena ugradnje je minimalna uodnosu na nabavnu cenu.Za prirunik projektantske cene su formirane na sledei nain.Prikupljene su sve potrebne cene materijala za ugradnju. To su, uglavnom, velikoprodajne fabrike cene,materijal franko utovaren u vozilo u seditu proizvoaa ili velikoprodajne cene materijala na skladitimau Beogradu. Prvi veliki izvor cenovnika bio je Beogradski sajam graevinarstva, drugi poziv telefonomfabrike posle koga sledi fax ili slanje potom, trei poziv telefonom i beleenje cena i etvrti obilazak viedesetina stovarita i prodavnica i prikupljanje pojedinanih cena i cenovnika. Treba istai, za razliku odosamdesetih i devedesetih godina, da su komercijalne slube fabrika veoma efikasno slale cenovnike, kojisu imali ponekad i vie od desetak strana.Sledilo je prikupljanje bruto cena radnog asa VKV, KV i PK radnika u graevinskim preduzeima,dnevnica na "crno", izvoakih cena zanatskih usluga, transporta, mehanizacije i slino.Za svaku poziciju utvreni su priblini trokovi materijala, rada, transporta i slino i formirane su

jedinane cene, na osnovu iskustva, procene, konsultacija ili pomo

u normativa.Kod pozicija gde se samo ugrauje finalni proizvod (vrata, prozori, krovni prozori, masane kade i slino)

velikoprodajna cena je uveana za 30 %. Uveani deo sadri transport, ugradnju, porez na usluge i zaraduizvoaa.

18


22/865

Cene istih ili slinih proizvoda razliitih proizvoaa dosta se razlikuju. Na primer kod prozora i vrata(drvenih) cene razliitih proizvoaa, za isti tip i veliinu, razlikuju se i do 100%.Treba napomenuti da se gotovo svi konsultanti bave izvoenjem radova, rukovoenjem gradilita (iformiranjem izvoakih cena) ili izvoakim nadzorom. Konsultacije o formiranim cenama obavljene suza stolarske radove ("Beoenterijer"), limarske ("Liming"), staklorezake ("Staklopan"), keramiarske,teracerske, parketarske, gipsarske, fasaderske , likorezake ("Zanat", "Delo") i molersko-farbarskeradove("Lik"), kao i sa mnogim ekspertima za radove i cene u pojedinim oblastima.

Cene su izraene u Evrima.Jedinane cene formirane su sa velikoprodajnim cenama materijala i sa ukljuenim porezom na usluge.

O formatizovanju prirunika

U kompjuterskom programu "Mungos" sve pozicije su napisane sa punim opisom. Prirunik ima 13166pozicije, a da su tampane sa punim opisom pozicija prirunik bi imao vie od 4000 strana. Neprihvatljivoje tampati toliku koliinu materijala iz dva razloga:1. Korisnik bi se veoma teko snalazio u toj koliina materijala, jer bi bio nepregledan.

Primer:Pozicija "Izrada i postavljanje zastakljenih prozora krilo na krilo, dimenzija 60x60 cm..." ima

promenljivu "dimenzija 60x60 cm", koja se menja 16 puta, ostali deo opisa pozicije je isti. Da jetampana 16 puta, zauzela bi vie strana i to je jo vanije korisnik prirunika bi se teko snalazio,teko bi uoavao razlike izmeu pojedinih slinih a razliitih pozicija.

2. Prirunik bi morao da se podeli u etiri knjige, a cena tampe bila bi visoka.

Oznaavanja koja se koriste u ovom priruniku

U priruniku su primenjene standardne oznake i tipografske tehnike koje olakavaju snalaenje u tekstu.mada su mnoge od njih oigledne, ipak pregledom narednih nekoliko pasusa moe se videti da se svaka

pozicija sastoji iz rednog broja, opisa pozicije, jedinice mere i projektantske cene.

Redni broj pozicije u priruniku

Prirunik je podeljen na vrste radova, a svaka vrsta radova na podvrste. Pozicije su u podvrstama sloenepo tehnolokom procesu, koliko je to bilo mogue. U podvrsti pozicije su numerisane rednim brojem od 1do n. Pozicija sa opisom koji sadri promenljive numerisana je rednim brojem, a promenljive suoznaene sa a, b, c...

Primer:

1. Opis pozicije...promenljiva A...a. Promenljiva A...

b. Promenljiva B...c. Promenljiva C...d. Promenljiva D...

5. Opis pozicije...

Stvarni redni brojevi su:

1. Opis pozicije...promenljiva A...2. Opis pozicije...promenljiva B...3. Opis pozicije...promenljiva C...4. Opis pozicije...promenljiva D...5. Opis pozicije...

19


23/865

Opis pozicije u priruniku i promenljive

Opis pozicije je pogodbeni opis za izvrenje odreene usluge sa potrebnim materijalom. Prva reenica,naslovna, je ispisana bold (podebljana slova) i saeto opisuje poziciju. Preostali deo opisa pozicije

detaljnije opisuje nain rada, vrste materijala, posebne zahteve, na

in obra

una. Pojedini opisi pozicije sunapisani u skraenom obliku, jer sadre iste opise ali imaju jedan ili vie promenljivih parametara. Opis

pozicije koji sadri jednu ili vie promenljivih koje su ispisane italic, iskoena slova. Obino supromenljive dimenzije, vrsta rada ili materijala, debljine, jedinica mere za obraun...

Primer:

1. Obijanje krenog malterasa zidova...a. Krenog maltera.

b. Produnog maltera.c. Cementnog maltera.

4. Delimino obijanje maltera...

Ne skraeni opisi pozicija su:

1. Obijanje krenog maltera sa zidova...2. Obijanje produnog maltera sa zidova...3. Obijanje cementnog maltera sa zidova...4. Delimino obijanje maltera...

Jedinice mere i promenljive

Za svaku poziciju, odnosno zadati opis pozicije, dat je nain obrauna po jedinici mere. Jedinica meremoe biti m1, m2, m3, komad, paualno, kg i slino. Jedinica mere moe biti promenljiva.

Primer:

10. Mainski iskop zemlje III kategorije u irokom otkopu, sa odvozom.Obraunpo m3 zemlje, mereno uraslo.a. Pom3. m3 4,50 b. Po radnom asu. as 0,00

Nain obrauna i jedinice mere su:

10. Mainski iskop zemlje III kategorije u irokom otkopu, sa odvozom.Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo.

m3 4,50

11. Mainski iskop zemlje III kategorije u irokom otkopu, sa odvozom.Obraun po radnom asu.

as 40,00

20


24/865

Izgled pozicija u priruniku i formiranom predmeru

Opisi u priruniku pisani su od leve do desne margine, radi utede prostora. U predmeru i predraunuradova opisi se piu, priblino, na levoj polovini lista.Primer:U priruniku

1. Obijanje krenog maltera sa unutranjih zidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice dodubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. ut prikupiti, izneti,utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju.Obraun po m2 obijene povrine, otvori se odbijaju.a. Krenog maltera. m2 1,75

b. Produnog maltera. m2 2,00 c. Cementnog maltera. m2 2,75

4. Delimino obijanje krenog maltera sa unutranjih zidova. Nadzorni organ i izvoapismenimputem odredie povrine sa kojih se obija malter. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice dodubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom.

Obraun po m2 obijene povrine, otvori se odbijaju. m2 2,50

U predmeru i predraunu

1. Obijanje krenog maltera sa unutranjih zidova.Obiti malter i klamfama oistiti spojnice do dubine 2cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i opratizidove vodom. ut prikupiti, izneti, utovariti nakamion i odvesti na gradsku deponiju.Obraun po m2 obijene povrine, otvori se odbijaju.

m2 x 120,00 =

2. Obijanje produnog maltera sa unutranjihzidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice dodubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinimetkama i oprati zidove vodom. ut prikupiti, izneti,utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju.Obraun po m2 obijene povrine. Otvori se odbijaju.

m2 x 140,00 =

3 Obijanje cementnog maltera sa unutranjihzidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice dodubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim

etkama i oprati zidove vodom. ut prikupiti, izneti,utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju.Obraun po m2 obijene povrine. Otvori se odbijaju.

m2 x 190,00 =

4. Delimino obijanje krenog maltera saunutranjih zidova. Nadzorni organ i izvoa

pismenim putem odredie povrine sa kojih se obijamalter. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice dodubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinimetkama i oprati zidove vodom.Obraun po m2 obijene povrine. Otvori se odbijaju.

m2 x 175,00 =

21


25/865

Vrste radova

1. PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI 23

2. ISTRAIVAKI RADOVI 35

3. DEMONTAE I RUENJA 47

4. ZEMLJANI RADOVI 83

5. ZIDARSKI RADOVI 97

6. BETONSKI I ARM. BETONSKI 177


8. POKRIVAKI RADOVI 229

9. IZOLATERSKI RADOVI 24110. GRAEVINSKA STOLARIJA 307

11. STOLARSKI RADOVI 365

12. BRAVARSKI RADOVI 419


14. STAKLOREZAKI RADOVI 475

15. KERAMIARSKI RADOVI 487

16. TERACERSKI RADOVI 507

17. KAMENOREZAKI RADOVI 517

18. PARKETARSKI RADOVI 541


20. TAPETARSKI RADOVI 575

21. ROLETNARSKI RADOVI 581

22. SUVOMONTANI RADOVI 585

23. GIPSARSKI RADOVI 619

24. FASADERSKI RADOVI 649

25. LIKOREZAKI RADOVI 705

26. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI 75327. LIVAKI RADOVI 787

28. RAZNI ZANATSKI RADOVI 793

29. VODOVOD 801

30. KANALIZACIJA 821

31. SANITARNI UREAJI 835

22


26/865

1. PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI

1. Dozvole 25

2. Prikljuci 25

3. Saglasnosti 264. Priprema gradilita 27

5. Skele 28

6. Ograde 29

7. Nadstrenice 29

8. Signalizacija 30

9. Zatite 30

10. ienja 31

11. Pranja 31

12. ut 32

13. Ostali pripremno zavrni radovi 32

23


27/865


28/865

1. Dozvole

1. Naknada za uvoenje gradiline energije. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenomorganu za odobrenje korienja elektrine energije. U cenu ulazi i plaanje takse.Obraun paualno.

Paualno 750,00

2. Naknada za uvoenje gradiline vode. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenomorganu za odobrenje korienja vode. U cenu ulazi i plaanje takse.Obraun paualno.

Paualno 250,00

3. Naknada za zauzee trotoara. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu zaodobrenje korienja povrine trotoara. U cenu ulazi i plaanje takse za korienje za sve vreme trajanjaradova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje.Obraun po m2/Dan.

m2/Dan 0,35

4. Naknada za zauzee glavne ulice i trotoara. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputitinadlenom organu za odobrenje korienja povrine trotoara i ulice. U cenu ulazi i plaanje takse zakorienje za sve vreme trajanja radova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje.Obraun po m2/Dan.

m2/Dan 0,65

5. Naknada za zauzee sporedne ulice i trotoara. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputitinadlenom organu za odobrenje korienja povrine trotoara i ulice. U cenu ulazi i plaanje takse zakorienje za sve vreme trajanja radova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje.Obraun po m2/Dan.

m2/Dan 0,50

6. Naknada za zauzee zelene povrine. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenomorganu za odobrenje korienja zelene povrine. U cenu ulazi i plaanje takse za korienje za svevreme trajanja radova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje.Obraun paualno.

Paualno 600,00

7. Naknada za seu stabla. Uputiti pismeni zahtev nadlenom organu za odobrenje za seu stabla. U cenuulazi i plaanje takse za seu.Obraun po komadu stabla.

Kom. 100,00

2. Prikljuci

1. Naknada za uvoenje gradiline elektrine energije. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputitinadlenom organu za odobrenje korienja elektrine energije. U cenu ulaze i plaanje takse zakorienje za sve vreme trajanja radova i instaliranje glavnog gradilinog ormana sa brojilom,osiguraima i ostalo.Obraun paualno.

Paualno 750,00

25


29/865

2. Naknada za uvoenje gradiline vode. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenomorganu za odobrenje korienja vode. U cenu ulaze i plaanje takse i izrada prikljuka, ahta, vodomerai ostalo.Obraun paualno.

Paualno 250,00

3. Naknada za uvo

enje gradilinog telefona. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenomorganu za odobrenje korienja telefonskog prikljuka. U cenu ulaze i plaanje takse i instaliranjetelefona sa aparatom.Obraun paualno.

Paualno 250,00

4. Naknada za prikljuak na elektro mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. Ucenu ulazi i plaanje takse.Obraun paualno.

Paualno 250,00

5. Naknada za prikljuak na vodovodnu mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. Ucenu ulazi i plaanje takse.

Obraun paualno.

Paualno 200,00

6. Naknada za prikljuak na kanalizacionu mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenomorganu. U cenu ulazi i plaanje takse.Obraun paualno.

Paualno 200,00

7. Naknada za prikljuak na PTT mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. U cenu

ulazi i plaanje takse.Obraun paualno.

Paualno 250,00

8. Ugradnja repera na objektu i susednim objektimaza praenje eventualnog sleganja u svemu pouputstvu statiara. U odreenom vremenskom periodu, a u dogovoru sa statiarem, vriti merenja ivoditi dnevnik merenja.Obraun paualno.

Paualno 50,00

3. Saglasnosti

1. Naknada za hidrantsku mreukojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu iplaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu.Obraun paualno.

Paualno 250,00

2. Naknada elektrodistribucijikojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu iplaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu.Obraun paualno.

Paualno 500,00

26


30/865

3. Naknada toplanamakojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanjepropisane takse, za odobrenje za upotrebu.Obraun paualno.

Paualno 150,00

4. Naknada komunalnom preduzeukojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenomorganu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu.Obraun paualno.

Paualno 75,00

5. Naknada protivpoarnoj slubikojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu iplaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu.Obraun paualno.

Paualno 100,00

6. Naknada sanitarnoj inspekcijikojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu iplaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu.Obraun paualno.

Paualno 100,00

4. Priprema gradilita1. Montaa i demontaa prirune barake za smetaj alata, materijala i radnika.Baraku izraditi od

montanih elemenata ili dasaka debljine 1" sa drvenom konstrukcijom. Baraku pokriti daskama i terpapirom ili salonitom.Obraun po m2 barake, komplet.

m2 25,00

2. Dovoz vode na gradilite. Za izvoenje radova obezbediti cisternu ili metalnu burad i sukcesivnodopremati potrebne koliine vode, za sve vreme trajanja radova.Obraun po m3 vode.

m3 5,00

3. Izrada prilaznih rampi-trepni,za dopremu materijala ili odvoz uta. Trepnu izvesti od fosni i cevi zafasadnu skelu ili od drvene grae. Trepna je irine 1,0 m.Obraun po m1 trepne.

m1 5,00

4. Izrada radnih platformi,za izbacivanje zemlje, uta ili za dopremu materijala. Platforme izvesti odfosni i cevi za fasadnu skelu ili od drvene grae.Obraun po m2 platforme.

m2 4,00

5. Montaa i demontaa koruba, za izbacivanje uta.Korube izraditi od dasaka debljine 24 mm ili 48mm ili postaviti specijalne cevi od plastinog materijala.Obraun po m1 koruba.

m1 5,00

6. Izrada radnih nadstrenicaza rad, obradu grae i drugo. Radne nadstrenice izraditi od fosni i cevi zafasadnu skelu ili drvene grae. Preko nadstrenice od fosni postaviti sloj ter papira i privrstiti letvama iekserima.Obraun po m2 izvedene nadstrenice.

m2 6,00

27


31/865

5. Skele

1. Montaa i demontaa metalne cevastefasadne skele,za radove u svemu po vaeim propisima imerama HTZ-a. Skela mora biti statiki stabilna, ankerovana za objekat i propisno uzemljena. Nasvakih 2,00 m visine postaviti radne platforme od fosni. Sa spoljne strane platformi postaviti fosne na"kant". Celokupnu povrinu skele pokriti jutanim ili PVC zastorima. Skelu prima i preko dnevnika daje

dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova.Obraun po m2 vertikalne projekcije montirane skele.

a. Fasadna skela. m2 5,00 b. Fasadna sloena skela. m2 6,00 c. Fasadna tekaskela. m2 7,50

4. Montaa i demontaa prostorne metalne cevaste skele,za radove u svemu po vaeim propisima imerama HTZ-a. Skela mora biti statiki stabilna, ankerovana i propisno uzemljena. Postaviti radne

platforme od fosni. Skelu prima i preko dnevnika daje dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za svevreme trajanja radova.Obraun po m3 skele.

m3 5,00

5. Montaa i demontaa skele, za unutranje radove, na zidovima i plafonima objekta. Skela morabiti statiki stabilna i ako je metalna propisno uzemljena. Koristi se za sve vreme trajanja radova i pla asamo jedanput.Obraun po m3 skele.

m3 4,00

6. Montaa i demontaa pomone cevaste skele, u objektu, za rad u prostorijama. Skela mora bitiizvedena po svim HTZ propisima. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa samo jedanput.Obraun po m2 horizontalne povrine.

m2 2,50

7. Montaa i demontaa pomone skele, napravljene od koza i fosniu objektu, za rad u prostorijama.Skela mora biti izvedena po svim HTZ propisima. Koristi se za sve vreme trajanja radova i pla a samo

jedanput.Obraun po m2 povrine poda.

m2 1,50

8. Montaa i demontaa konzolne skele,za radove u svemu po vaeim propisima i merama HTZ-a, podatom projektu skele. Skela mora biti statiki stabilna i propisno uzemljena. Postaviti radne platformeod fosni, a sa spoljne strane platformi postaviti fosne na "kant". Skelu prima i preko dnevnika dajedozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova.Obraun po m1 montirane skele.

m1 30,00

9. Montaa i demontaa visee skele,za radove u svemu po vaeim propisima i merama HTZ-a, podatom projektu skele. Skela mora biti statiki stabilna i propisno uzemljena. Skelu prima i prekodnevnika daje dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova.Obraun po m2 povrine pokrivene skelom.

m2 2,50

28


32/865

6. Ograde

1. Montaa i demontaa zatitne metalne ograde, oko gradilita, visine 2,00 msa kapijama za ulazradnika, vozila i mehanizacije. Kapije snabdeti bravama sa kljuevima ili katancima. Ogradu pravilnoankerovati i ukosniiti kako ne doe do prevrtanja. Ograda mora biti uredno obojena. Koristi se za svevreme trajanja radova i plaa jedanput, bez obzira da li se demontira i ponovo montira u toku radova. Na

ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike.Obraun po m2 ograde.

m2 7,50

2. Montaa i demontaa zatitne ograde, od ianog pletiva. Na svakih 2 m postaviti stubove zazatezanje pletiva, visine 2 metra. Postaviti kapije za prolaz i na ogradu postaviti table sa upozorenjem za

prolaznike. Ograda se koristiti za sve vreme trajanja radova.Obraun po m2 ograde.

a. Od ianog pletiva. m2 4,00

b. Od armaturne mree. m2 5,00

4. Montaa i demontaa zatitne ograde, od cevi za fasadnu skelu, visine 1,0 m. Na svakih 2 mpostaviti stubove. Na ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za svevreme trajanja radova.Obraun po m1 ograde.

m1 2,50

5. Montaa i demontaa zatitne ograde, od drvenih stubova i daane oplate. Na svakih 2 m postavitistubove visine 2 m. Postaviti kapije i table sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za svevreme trajanja radova. U cenu ulazi i bojenje ograde.Obraun po m2 ograde.

m2 6,00

7. Nadstrenice

1. Izrada zatitne nadstrenice, isputene iz fasadne skele, iznad ograde i ulaza. Nadstrenicu uraditiod elinih cevi za skelu sa kosnicima i ukruenjima. Pokriti je daskama debljine 2" i ter papirom, kojise privruje drvenim letvama. Nadstrenicu prima nadzorni organ, statiar. irina nadstrenice je 1-

2,00 m, sa ulazima po potrebi. Nadstrenica postaviti na visini od 2,50 m. Koristi se za sve vremetrajanja radova i plaa se jedanput bez obzira da li se u toku radova, demontira i ponovo montira.Obraun po m2 nadstrenice.

m2 7,50

2. Izrada zatitne nadstrenice. Nadstrenicu uraditi od elinih cevi za skelu sa kosnicima iukruenjima. Nadstrenica se pokriva daskama debljine 2" i ter papirom, koji se privruje drvenimletvama. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa se jedanput bez obzira da li se u toku radova,demontira i ponovo montira.Obraun po m2 postavljene nadstrenice.

m2 6,25

29


33/865

8. Signalizacija

1. Izrada i postavljanje tabli obavetenjada se izvode graevinski radovi, sa osnovnim podacima oobjektu, izvoau, investitoru i projektantu. Tabla je dimenzija 200x100 cm.Obraun po komadu table.

Kom. 125,00

2. Izrada i postavljanje tabli i drugih oznaka sa upozorenjem, a po tehnikim propisima. Tabla jedimenzija 80x60 cm.Obraun po komadu table.

Kom. 50,00

3. Izrada i postavljanje signalnog osvetljenje gradilita, postavljenog na ogradi i/ili skeli. Instalacijupod naponom od 12 volti, sa svetiljkama zatienim mreom, postaviti u dogovoru sa nadzornimorganom, a u svemu prema propisu.Obraun paualno, komplet izvedeno.

Paualno 375,00

9. Zatite

1. Nabavka i postavljanje zastora fasadne skela, od jute. Celokupnu povrinu skele pokriti jutanimzastorom. Juta mora biti proivena po vertikali i privrena za skelu, da ne "visi". U toku radova,ukoliko je potrebno, zastor popraviti.Obraun po m2 zatiene povrine.

m2 1,50

2. Nabavka i postavljanje zatite za podove, od deblje PVC folije. Sva eventualna prljanja ili oteenja

poda padaju na teret izvoaa.Obraun po m2 poda.

m2 0,60

3. Nabavka i postavljanje zatitnog sloja peska, preko podova. Postaviti sloj ter papira sa preklopom ipaljivo nasuti sloj peska debljine 20 cm. Sva eventualna oteenja poda padaju na teret izvoaa.Obraun po m2 poda.

m2 2,50

4. Nabavka i postavljanje zatitnih dasaka, preko podova. Postaviti sloj ter papira sa preklopom izatitu od dasaka debljine 1". Sva eventualna oteenja poda padaju na teret izvoaa.

Obraun po m2 poda.m2 2,00

5. Nabavka i postavljanje polietilenske folije, preko otvora na fasadi, vrata i prozora, radi zatite.Foliju uvrstiti drvenim letvama, vodei rauna da se ne oteti postojea stolarija. Sva eventualnaoteenja padaju na teret izvoaa.Obraun po m2 folije.

a. Prozora i vrata. m2 1,75 b. Izloga i portala. m2 2,50

7. Nabavka i postavljanje deblje polietilenske folije, preko nametaja, radi zatite. Sva eventualna

prljanja ili oteenja nametaja padaju na teret izvo

aa.Obraun po m2 folije.

m2 0,50

30


34/865

8. Zatita krovnih povrina, od atmosferskih padavina debljom polietilenskom folijom. U tokuprepokrivanja krova po potrebi zatititi otkrivene povrine PVC folijom.Obraun po m2 zatiene povrine.

m2 1,00

9. Zatita tavanske konstrukcije, od atmosferskih padavina debljom polietilenskom folijom. U toku

radova po potrebi zatititi otkrivene povrine PVC folijom.Obraun po m2 zatiene povrine.

m2 1,00

10. Zatita tavanske konstrukcije, od atmosferskih padavina daskama i debljom polietilenskomfolijom ili ter papirom. U toku radova po potrebi zatititi otkrivene povrine daskama i PVC folijom.Obraun po m2 zatiene povrine.

m2 5,00

10. ienja1. U toku radova izvriti vie puta grubo ienje gradilitaod graevinskog uta sa prenosom uta na

deponiju gradilita. Plaa se jedanput bez obzira na broj ienja.Obraun po m2 povrine gradilita.

m2 0,50

2. ienje prostorija objekta, od graevinskog utasa prenosom uta na deponiju gradilita. Plaa sejedanput bez obzira na broj ienja.Obraun po m2 oienje povrine.

m2 0,75

3. ienje trotoara oko objekta, od graevinskog uta i drugoi prevoz na gradilinu deponiju. Plaase jedanput bez obzira na broj ienja.Obraun po m2 oiene povrine.

m2 0,50

4. ienje prostora u objektu i oko objekta, od graevinskog utasa prenosom uta na deponijugradilita. Plaa se jedanput bez obzira na broj ienja.Obraun po m2 oiene povrine.

m2 0,60

11. Pranja

1. ienje i pranje gradilita, po zavretku svih radova. Izvriti detaljno ienje celog gradilita,pranje svih staklenih povrina, ienje i fino pranje svih unutranjih prostora i spoljnih povrina.Obraun po m2 oiene povrine.

m2 0,50

2. ienje i pranjeprozora i vrata,po zavretku radova. Paljivo mehaniki oistiti sve povrine ioprati vodom sa dodatkom odgovarajuih hemijskih sredstava.

Obraun po m2 oprane povrine.a. Prozora i vrata. m2 0,50

b. Izloga i portala. m2 0,60

31


35/865

4. Po zavretku radova oistiti od graevinskog uta i oprati vodom pod pritiskom trotoar i kolovoz.Obraun po m2 oiene i oprane povrine.

a. Kolovoz i trotoar. m2 0,50 b. Staze i plato. m2 0,60

12. ut

1. Prikupljanje uta na gradilinu deponiju. U toku i po zavrenim radovima sa gradilita prikupiti ut,viak zemlje i drugi otpadni materijal sa objekta, na gradilinu deponiju pristupanu za utovar u kamion.Obraun po m3 prikupljenog uta.

m3 2,50

2. Prikupljanje uta i odvoz uta. Prikupiti ut, viak zemlje i drugi otpadni materijala, utovariti ukamion i odvesti na gradsku deponiju.

Obraun po m3 odvezenog uta.m3 12,50

3. Runi utovari odvoz uta, sa gradiline deponije. Utovariti ut na kamion i odvesti na gradskudeponiju.Obraun po m3 uta, mereno u kamionu.

a. Runi utovar. m3 11,00 b. Mainski utovar. m3 6,00

5. Runi utovari odvoz zemlje sa gradiline deponije.Utovariti zemlju na kamion i odvesti na gradskudeponiju.Obraun po m3 zemlje, mereno u kamionu.

a. Runi utovar. m3 10,00 b. Mainski utovar. m3 5,00

13. Ostali pripremno zavrni radovi

1. Runa sea stabla, vaenje panja i korena,prenika do 10 cm. Stablo odsei, grane isei, otkopatizemlju oko stabla i izvaditi panj i koren. Zemljom nasuti i nabiti zemlju. Stablo, grane, panj i korenutovariti na kamion i odvesti na deponiju koju odredi investitor udaljenu do 15 km.Obraun po komadu stabla.

a. Do 10 cm. Kom. 10,00 b. Do 30 cm. Kom. 50,00 c. Do 50 cm. Kom. 150,00

4. Nabavka, utovar, dovoz i razastiranje plodne iste zemljeu sloju po projektu sa davanjem nadvienja(nadmera) od 20% kako bi posle sleganja, zemlja zauzela projektovane kote. Izvriti fino planiranje ivaljanje drvenim valjkom.Obraun po m3 nasute zemlje.

a. ista zemlja. m3 12,50 b. Plodni humus. m3 20,00

32


36/865

6. Izrada travnjakana mestima oznaenim u projektu. Preko fino isplaniranog terena izvriti setvu travnesmese:- Festuca rubra 40 %- Festuca ovina 30 %- Poa pratensis 20 %- Trifolium repens 10 %Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca i to po mirnom vremenu, bez padavina i

vetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom iizvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do predaje radova.Obraun po m2 zatravljene povrine.

m2 2,50

7. Izrada travnjaka sa koenjemna mestima oznaenim u projektu. Preko fino isplaniranog terenaizvriti setvu travne smese:- Festuca rubra 40 %- Festuca ovina 30 %- Poa pratensis 20 %- Trifolium repens 10 %

Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca i to po mirnom vremenu, bez padavina ivetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom iizvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do prvog koenja.Prvo koenje izvriti kosom kada trava dostigne visinu 10-15 cm a drugo koenje izvriti kosaicom.Obraun po m2 zatravljene povrine.

m2 3,50

8. Izrada travnjaka sa nasipanjem humusa, sejanjem trave i odravanjem travnjaka. Izvritinabavku, utovar i dovoz i razastiranje plodne humusne zemlje u sloju debljine 10 cm sa davanjemnadvienja (nadmera) od 20% kako bi posle sleganja, zemlja zauzela projektovane kote. Izvriti fino

planiranje, valjanje drvenim valjkom i setvu travne smese:

- Festuca rubra 40 %- Festuca ovina 30 %- Poa pratensis 20 %- Trifolium repens 10 %Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca i to po mirnom vremenu bez padavina ivetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom iizvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do prvog koenja.Prvo koenje izvriti kosom kada trava dostigne visinu 10-15 cm a drugo koenje izvriti kosaicom.Obraun po m2 zatravljene povrine.

m2 5,00

9. Nabavka i postavljanje busena sa travom. Sa postojeih povrina skinuti sterilnu zemlju uslojudebljine 5 cm. Dovesti, razastreti i uvaljati humusne zemlje usloju debljine 5 cm. Postaviti busen satravom, izvaljati ga i privrstiti. Fuge izmeu blokova busena popuniti zemljom sa malo travnogsemena. Travu redovno zalivati i prvi put runo kositi.Obraun po m2 obraene povrine.

a. Sloj debljine 5 cm. m2 6,00 b. Sloj debljine 10 cm. m2 8,00 c. Sloj debljine 15 cm. m2 10,00 d. Sloj debljine 20 cm. m2 12,00

13. Sa postojeih povrina izvaditi rue.Rue paljivo izvaditi sa busenom, upakovati i predati

investitoru.Obraun po komadu rue.

Kom. 1,00

33


37/865

14. Nabavka i sadnja rua.Na mestima oznaenim u projektu, iskopati jame krunog oblika dimenzija0,40x0,40 m. Izvriti sadnju rua sa dodatkom ubriva 3-5 kg uz svaku sadnicu. Posle sadnje zemljuocankovati i dobro zaliti.Obraun po komadu rue.

Kom. 2,50

15. Sadnja listopadnih sadnica.Na mestima oznaenim u projektu iskopati jame prenika i dubine 0,50 m.Iz jame izbaciti sterilnu zemlju i otpatke. Sadnju obaviti meavinom humusne zemlje, tresetnog ubrivai peska u odnosu 6:3:1. Prilikom sadnje sadnice zatrpati do 2/3 dubine jame napravljenom meavinom, agornju treinu obogatiti dodatkom tresetnog ubriva sa 3 kg po sadnici. Nakon obavljene sadnje sadniceocankovati i dobro zaliti.Obraun po komadu sadnice.

a. Listopadnih sadnica. Kom. 7,50 b. etinarskih sadnica. Kom. 10,00

17. Sadnja ive ograde.Na mestima oznaenim u projektu iskopati rov dubine i irine 50 cm. Iz jameizbaciti sterilnu zemlju i otpatke. Sadnju obaviti meavinom humusne zemlje, tresetnog ubriva i peskau odnosu 6:3:1 i to po 9 sadnica po m1. Prilikom sadnje sadnice zatrpati do 2/3 dubine jamenapravljenom meavinom, a gornju treinu obogatiti dodatkom tresetnog ubriva u koliini od 5 kg posadnici ili odstajalog stajskog ubriva. Nakon obavljene sadnje zemlju oko sadnice ocankovati i obilnozaliti.Obraun po m1 ive ograde.

m1 15,00

18. Sadnja puzavica.Na mestima oznaenim u projektu iskopati jame prenika i dubine 0,30 m. Iz jameizbaciti sterilnu zemlju i otpatke. Sadnju obaviti meavinom humusne zemlje, tresetnog ubriva i peskau odnosu 6:3:1. Meavinu humusne zemlje iz jame obogatiti dodatkom tresetne zemlje sa 3 kg posadnici. Nakon obavljene sadnje zemlju oko sadnice ocankovati i obilno zaliti.Obraun po komadu puzavice.

Kom. 2,00

34


38/865

2. ISTRAIVAKI RADOVI1. Snimanja i dokumentacija 37

2. Ispitivanja i dokumentacija 40

3. Arheoloki iskopi 42

4. Obrada arheolokih nalaza 45

5. Ostali istraivaki radovi 46

35


39/865


40/865

1. Snimanja i dokumentacija

1. Snimanje fotografskim aparatom i izrada crno belih fotografija,veliine 9x11cm. U cenu ulazinabavka i razvijanje filma.Obraun po komadu fotografije.

a. Veliine 9x11 cm. Kom. 0,50 b. Veliine 9x13 cm. Kom. 1,00 c. Veliine 10x13 cm. Kom. 1,50 d. Veliine 10x15 cm. Kom. 2,00 e. Veliine 13x18 cm. Kom. 2,50 f. Veliine 18x24 cm. Kom. 5,00 g. Veliine 24x30 cm. Kom. 7,50 h. Veliine 24x36 cm. Kom. 10,00 i. Veliine 50x60 cm. Kom. 15,00

10. Snimanje fotografskim aparatom i izrada fotografija u boji, veliine 9x11 cm. U cenu ulazi nabavkai razvijanje filma.

Obraun po komadu fotografije.


19. Snimanje fotografskim aparatom sa crno belim filmom, sa12snimaka. U cenu ulazi nabavka irazvijanje filma.Obraun po komadu filma.

a. Sa 12 snimaka. Kom. 10,00 b. Sa 20 snimaka. Kom. 15,00 c. Sa 36 snimaka. Kom. 25,00

22. Snimanje fotografskim aparatom sa kolor filmom,sa 12 snimaka. U cenu ulazi nabavka i razvijanjefilma.Obraun po komadu filma.

a. Sa 12 snimaka. Kom. 12,50 b. Sa 20 snimaka. Kom. 17,50 c. Sa 36 snimaka. Kom. 27,50

25. Izrada kontakt kopija, crno belih.Obraun po komadu kontakt kopije.

a. Crno belih. Kom. 1,00 b. Kolor. Kom. 1,50

27. Izrada dijapozitiva, crno belih.Obraun po komadu dijapozitiva.

a. Crno belih. Kom. 5,00 b. Kolor. Kom. 6,00

37


41/865

29. Izrada fotografija, crno belih, veliine 9x11 cm.Obraun po komadu fotografije.


38. Izrada fotografija, u boji, veliine 9x11 cm.Obraun po komadu fotografije.

a. Veliine 9x11 cm. Kom. 0,50

b. Veliine 9x13 cm. Kom. 1,00 c. Veliine 10x13 cm. Kom. 1,50

d. Veliine 10x15 cm. Kom. 2,00 e. Veliine 13x18 cm. Kom. 2,50 f. Veliine 18x24 cm. Kom. 7,50 g. Veliine 24x30 cm. Kom. 10,00 h. Veliine 24x36 cm. Kom. 12,50 i. Veliine 50x60 cm. Kom. 17,50

47. Tehniko snimanje objekta,sa svim osnovama, izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Pozavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi.

Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po m2 objekta.

m2 5,00

48. Tehniko snimanje fasada,sa svim izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Po zavrenomsnimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozaliduili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po m2 fasade.

m2 1,50

49. Tehniko snimanje detalja. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeriili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po komadu detalja.

Kom. 10,00

50. Tehniko snimanje sonde,sa osnovama, izgledima, karakteristinim presecima, profilima i detaljima.Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi.Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po m2 sonde.

m2 6,00

38


42/865

51. Tehniko snimanje fortifikacije,sa osnovama, izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Pozavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi.Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po m2 fortifikacije.

m2 7,50

52. Tehniko snimanje nekropola,sa osnovama, izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Pozavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi.Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po m2 nekropole.

m2 12,00

53. Tehniko snimanje skeleta i pojedinanih grobnih mesta, kao i priloga. Sve iscrtati na pausu, tuemu odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru ispakovati u fasciklu.Obraun po komadu skeleta ili grobnog mesta.

Kom. 35,00

54. Tehniko snimanje i iscrtavanje pokretnog arheolokog materijala. Po zavrenom snimanju nacrtatina pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri. ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na

belom papiru i spakovati u fasciklu.Obraun po komadu pokretnog arheolokog materijala.

Kom. 25,00

55. Snimanje video kamerom VHS. Izvriti snimanja video kamerom sa VHS kasetom duine 30 minuta.

U cenu ulazi i nabavka video kasete.Obraun po komadu kasete.

a. Duine 30 minuta. Kom. 30,00 b. Duine 60 minuta. Kom. 40,00 c. Duine 90 minuta. Kom. 50,00 d. Duine 120 minuta. Kom. 60,00

59. Snimanje video kamerom Super 8. Izvriti snimanja video kamerom sa Super 8 kasetom duine 30minuta. U cenu ulazi i nabavka video kasete.Obraun po komadu kasete.


63. Snimanje video kamerom BETA. Izvriti snimanja video kamerom sa Beta kasetom duine 30 minuta.U cenu ulazi i nabavka video kasete.Obraun po komadu kasete.


39


43/865

2. Ispitivanja i dokumentacija

Documents

Predmer i Predracun_tipski - Knjiga