Nenad

Typewritten Text

PRILOG 2

PRILOG 1.

Ako problematiku sagledamo dublje, detaljnom analizom, uočićemo da se u proteklom periodu vršilo perfidno sakrivanje građevinskih objekata od javnosti i same Vlasti u prostor površinskih kopova, koji su u domenu rudarskih radova, i za koje je zaduženo Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Ukoliko dalje pogledamo Zakon o ministarstvima, kako bi smo utvrdili delatnost Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, videli bi smo da poslovi kontrole i nadzora izgradnje građevinskih objekata ne postoje u opisu poslova rudarske inspekcije, iz čega možemo zaključiti da zakonski gledano „niko“ iz rudarske inspekcije nije odgovoran za njih.

Kako su prostori ugljenokopa „zabranjena zona“, gde nije dozvoljeno graditi objekte koji nisu rudarski, odnosno nisu uneti u Glavni rudarski ili Dopunski rudarski projekat, sve dok se ne okonča eksploatacija mineralnih sirovina i završi rekultivacija degradiranih površina; – gradnjom u toj „sivoj zoni“ bilo kojih objekata, Republika Srbija nema uvid u te investicije, niti zna šta se tu radi (!!) tj. da li se pravi šteta životnoj sredini [pošto obrađivači i ocenjivači (tehnička komisija) „Strateške procene uticaja na životnu sredinu“ i „Procene uticaja na životnu sredinu“, nisu odgovorna lica za razliku od projektanata].

Dok o troškovima izgradnje i da ne govorimo, jer su isti bez nadzora inspekcijskog organa.

Iz prethodnog proizilazi da niko ne kotroliše sa kakvom tehničkom dokumentacijom izvođači radova raspolažu za ovakve investicije (poput ovakovog tipa objekta sa visokom branom). Da li je poštuju prilikom izgradnje?! Da li po njoj rade?! Odnosno da li je moguće po njoj raditi?! Takav način „ogranizovanja posla“ ima za posledicu uglavno višestruko povećavaja troškova do kraja realizacije same investicije. A koliki će biti troškovi? Ne zna se!? Obično trostruki i više!

Tako da danas imamo situaciju u kojoj se ispod rada jednog Ministarstva (rudarstva) skrivaju poslovi kontrole i nadzora ovog puta Ministarstva građevine i njihovih objekata koji nisu rudarski u prostoru površinskih kopova.

Ovde želim da naglasim da zameramo Vlastima za takvu situaciju, u kojoj ista ne kontroliše izgradnju i tok montaže istih objekata. U kojoj je sve prepušteno izvođačima radova (!), čime je omogućen put za nesmetanu korupciju, a pri tome su upravo Vlasti vlasnici tih novih objekata. Zbog ovakve politike skrivanja objekata na prostoru celokupnog ugljenokopa, dešavaju se akcidenti sa teškim posledicama po životnu sredinu, za čiju sanaciju su potrebni i vreme i novac. Dakle, pojasnimo zbog čega je to tako?

a) Prvo, prilikom realizacije novih investicija, improvizuje se sa projektnom dokumentacijom odnosno ne rade se po Projektima (Glavnim i Dopunskim) već po tehničkoj dokumetaciji koji su njihovi delovi i nižeg ranga (Studijama, Idejnim

projektima, elaboratima, Uprošćenim projektima... i td.) koje nadležnim Ministarstvima, investitori i PR-ovi raznih političara, predstavljaju kao „Projekte“ pa se time u startu omogućuje da se kasnije višestruko povećavaju i gomilaju troškovi u investicijama zbog potrebe preprojektovanja bez čega se ne bi poslovi na objektu okončali.

b) Drugo, dok u domenu Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Rudarska inspekcija izlazi na teren i vrši nadzor i redovnu kotrolu rudarskih radova na svakom rudniku po godišnjim planovima koji su operacionalizovani iz Glavnog/Dopunskog rudarskog projekta za tu godinu i dostavljeni tom Ministarstvu od strane menadžmenta rudnika. Takođe, rudarska inspekcija izlazi na teren i proverava svaku Prijavu građana i Nevladinog sektora.

Građevinska inspekcija ostaje po strani jer se u mnogome oslanja na nadzorne organe postavljane od Investitora na tom objektu i izlazi na teren tek po pozivu nadzornog organa (zbog akcidenta i velikih havarija) ili Prijave građana. Međutim, evo slučaja kada građevinska ispekcija ignoriše Prijavu NVO iako je jedan građevinski objekat (pepelište TE Kstolac B) ugroženo od nestabilnog terena podložnog klizištima sa svih strana. Površinski Kop „Ćirikovac“ se nalazi u Sopotskoj gredi koja je puna vode. Inače reč Sopot znači: snažan izvor vode.

c) Treće. Nevladina organizacija „L.A. 21 za Kostolac – Opština“ učestvujući aktivno u procesu izrade Prostornog plana područja posebne namene

Kostolačkog ugljenog basena (2010. – 2012.), g, između ostalih i Plana generalne

regulacije Kostolca mart 2013. god. susreće se sa kartama namene površina GMZ

Kostolac / GO Kostolac i površina EPS-ovih kopova i jalovišta na kojima je ucrtana oštra granica po kojoj se razgraničavaju ova dva prostora.

Sobzirom da smo hteli da u Plan generalne regulacije Kostolca ubacimo neke programe za buduća pokolenja i Projekte da se površine na unutrašnjem jalovištu Prvog dnevnog kopa Kostolac (zatvorenog još 1980. god.) privedu nekoj nameni: poput obnove livade, njive, zabrani, voćnjaci i vinogradi, koji su se nekada tu i nalazili na visoravni i padinama Sopotske grede. Umesto toga danas imamo divlja i ilegalna smetlišta. Međutim, ništa od toga nije moguće koristiti, jer taj EPS-ov prostor još uvek hermetički zatvoreni (!?) za bilo kakav pristup građanstva sa njihovim inicijativama. Ovo je vidljivo čak i u skorašnjem Prostornom planu

Kostolca, koji ne ulazi u prostore na kojima je završena eksploatacije lignita, sa kojima se graniči. Na tome je insistirano kako od strane obrađivača Planova: IAUS – Instituta za Arhitekturu i Urbanizam Srbije iz Beograda za Prostorni plan posebne namene

Kostolačkog ugljenog basena tako i predsednika komisije za izradu Plana Đorđa Milića iz Republičke Agencije za prostorno planiranje; kao i Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu, za Plan gener. regulacije Kostolca, i naposletku od Komisije za planove Grada Požarevca koja je sprovodila i nadgledala izradu ovog Plana; a sve pozivajući se na Zakonsku regulativu! Ne sumnjamo da iza takvog oktroisanog stava stoje interesi raznih „lobista“ monopolističkog EPS-a.

Dakle. Podvucimo, područja koja su dobijena ekspropijacijom po Glavnom rudarskom projekatu za eksploatacije uglja na površinskim kopovima i uopšte mineralnih sirovinsa ne može se preimenovati za druge namene osim rudarstva. Posle završetka eksploatacije rudnika vrši se tehnička a potom biološka rekultivacija devastiranog zemljišta i vraća se zemlja prvobitjoj nameni; ovo sve piše i stoji u svakom Glavnom rudarskom projektu. Objašnjenje za nas građane o otvaranju i zatvaranju ugljenokopa je logično i regulisano Zakonom (o rudarenju) i sve je jasno, ali vidimo da baš u praksi i nije tako:

** 1. Na Poršinskom kopu „Ćirikovac“ postavljen je objekat novog pepelišta TE „Kostolac B“ po Idejnim projektom gde tehnologija transportovanja guste mešavine u odnosu pepeo – voda 1:1 još nije uspostavljena i sprovedena u praksi, pa se pepeo transportuje sa više vode približno 1:3 ovo ima za posledicu stvaranje vodenog ogledala nad kasetom. Višak vode, pravi pukotine – kaverne u nasipu, kroz koje ističe u recipijent (Slika br. 2 i Slika br. 3) kao rastvor sa teškim metalima i otrovnim materijama koje prete da zagade izdane pijaće vode širih razmera. Sopotska greda ima 5 (pet) horinzontalnih izdani pijaće vode (Slika br. 1) čiji su nepropusni slojevi posečeni radom bagera. Smatramo da bi se dogodila velika šteta ukoliko bi se sa te strane svi slojevi izdani zagadili rastvorom nastalim mešanjem mikronskopskih i makroskopskih čestica pepela i vode (tzv. pulpom) koja bi isticala iz ovog pepelišta.

– Sanacija klizišta na kompletnom odkopnom frontu PK „Ćirikovac“ otpočela je aprila/maja 2009. godine po Uprošćenom projektu koji je uradio Rudarski institut Zemun, klizanje mase – zemlje još traje sve do današnjeg dana 2013. god. što je više od 4 (četiri) godine i ne vidi se skori kraj zaustavljanja klizanje zemlje.

Tehnička dokumentacija (Idejni projekat i Uprošćeni projekat) kojom su obuhvaćena ova dva događanja: a) Izgradnja pepelišta u PK „Ćirikovac“ i b) Sanacija klizišta na frontu odkopavanja PK „Ćirikovac“, ovako upotrebljeni izgledaju potpuno nevezano (!) namerno ili nenamerno (?) i tako se tretiraju odvojeno u dva ministarstva (za rudarstvo i za građevinu). To je omogućeno dokumentima nižeg ranga od Glavnog projekta koji ne obuhvataju sve situacije pa ta dva događanja žive odvjeno jedan pored drugog kao da ne postoji uzročno posledična veza. U pomenutoj korišćenoj tehničkoj dokumetaciji troškovi su procenjeni i daleko od tačnih, to se vidi kad se krene u realizaciju. Glavni projekat bi objedinio oba događanja i dao bi tačnu vrednost troškova po stavkama ove investicije i rok završetka radova na objektima!

← Front odkopavanja prema Unutrašnje odlagalište – odlaganje jalovine Dunavu (severni pravac) ↓ (južna strana kopa)

Slika br. 1 Pregledni litološki profil Sopotske grede zona kopa Ćirikovac u čijoj podini ispod

fronta odkopavanja (severna strana) smešta se pepelište za TE Kostolac B

Slka br. 2. Pukotine – „kaverne“ u podnožju nasipa na pepelištu TE Kostolac B postavljenog u zoni odkopa "Ćirikovac"

Slka br. 3. Uvećanje slike br. 2. Pukotine – „kaverne“ u podnožju nasipa

na pepelištu TE Kostolac B

2. Drugi primer, u prostor površinskih kopova PD „TE – KO Kostolac“ postavljen je objekat „komunalne deponije“, za koji nismo mogli da utvrdimo kako i po kojoj vrsti tehničke dokumentacij je urađen. Prikaz toka naših napora je sled događaja kroz pisana dokumenta PREDSTAVKE/PRIJAVE instancama Vlasti od decembra 2003. godine pa 2005. god. i 2006. g. priložena su u (Prilog 1.) (Prilog 2.a,2.b,2.c.) (Prilog 3) i (Prilog 4.).

Odmah iznad Kostolca na unutrašnjem odlagalištu odavno zatvorenog Dnevnog kopa Kostolac 1980. god. na Sopotskoj gredi nalazi se nelegalno smetlište koje su postavili (1990. godine) vodeći političari Požarevca ne pitajući žitelje Kostolca, naselja Majdan Kostolac u Kobaltovoj ulici i meštane okolnih sela, a to je odobrio neko iz EPS-a! Šteta je ogromna, to je kao kad se u selo dovede vodovod i pijaća voda a ne uradi kanalizacija, pa seljaci svoje bunare iz kojih su pili vodu, pretvore u „septičke jame“ tada se zagadi izdan u širem području, pa nijedan bunar se ne može koristiti.

Ideja da objekat „komunalne deponije“ na odlagalištu sa nekompaktnom strukturom zemlje – jalovine je nepromišljena, jer će se sve atmosverske padavine propuštati duboko u zemlju do nepropusnog sloja sa posledicama koje su: a) ispiranje atmosveralijama bačen komunalni odpad i zgađivanje podzemnih voda (izdani vode za piće), b) stvaranje klizišta na Sopotskoj gredi od sakupljene vode ispod smetlišta gde se nalaze hodnici podzemnog majdana iz doba Đorđa Vajferta 1875, i c) Zbog čestih požara na smetlištu kao produkt sagorevanja stvaraju se otrovna jedinjenja preko 250 vrsta od kojih su najtoksičniji dioksini i furani čija toksičnost je preko 1000000 puta veća od cijanida.

*** Dana 9. IX 2013. godine na smetlištu iznad Kostolca došlo je do velikog požara koji je obuhvatio 20 hektara a gašen je trajalo od 11 h do 23 h. Na licu mesta izašla je inspektorka ekologije Gorica Ćurćić a pozvala je ekipu sa mobilnom toksikološkom laboratorijom iz Beograda, kako bi izvršili merenje gasova sa smetlišta koje je gorelo 12 sati. Ekipa je došla u Kostolac oko 22:00 h.

izvršila merenja, ali rezultati tih meranja još nisu dostavljeni; pitanje je zašto? Požar na smetlištu je tinjao i sutradan 10. IX 2013. god. (Slika br. 4)

Slika br. 4 Radnik obezbeđenja PD PRIM doo, gasi požar „metlanicom“

**** Iz gore navedenih argumenata dajemo rezime načina realizacije investicionih objekata počev od starta – izrade dokumentacije u Republici Srbiji; upoređujući ga sa dobrom praksom investicione izgradnje u nekadašnjoj SR Srbiji:

– Od 1990. god. do 2004. god. o izgradnji investicionih objekata u R. Srbiji odluke su bile političke a donosile ih (nekompetentne) političke strukture.

– Od 2004. godine donošenjem set zakona o ekologiji: po Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu investitor je morao da uradi Studiju o proceni uticaja budućeg objekta na životnu sredinu. Međutim ova procedura „Procena uticaja na životnu sredinu“ koje Ministarstvo za zaštitu životne sredine donosi kao podzakonski akt omogućava da se Studija o proceni uticaja budućeg objekta na životnu sredinu radi za Idejni projekat budućeg objekta (!) što zajedno sve obesmišljava postupak dobijanja dobre Projektne dokumentacije. – Na kraju posle sprovedene procedure Ministarstvo za zaštitu životne sredine, daje saglasnost na šta? – na Projekat (idejni) što investitor tumači kao odobrenje za rad. Ivestitor ne traži izradu Glavnog projekta, štedi (!) na dokumentaciji! Dakle, Ministarstvo ekologije je kapa tj. pokriće za ovakav način rada svim investicijama. Posledice su višestruko povećane troškova do završetka investicijionog objekta i štete životnoj sredini.

***** Svaka investicija u SR Srbiji morala je da ima baznu dokumentacuju po kojoj bi se objekat gradio, a do koje se dolazilo u nekoliko etapa i na sledeći način:

– 1. Prva faza: Donošenje ODLUKE o izgradnji nekog objekta iziskuje sastavljanje Projektnog zadatak i angažovanje obično Instituat iz struke, ovlašćenu projektantsku kuću da uradi Glavni ili Dopunski projekat – 2. Druga faza: Vrši se stručni pregled urađenog Projekta (Glavnog/Dopunskog) radi dobijanja potvrde o kvalitetu urađenog Projekta to je (interna i eksterna) Revizija

–3. Treća faza: Uslov za dobijanje dozvole za izvođenje radova se stiče kada se okonča procedura eksterne Revizije i kompletira dokumentacija za predaju odgovarajućem Ministarstvu: a) Glavni projekat, b) Revitzija Prijekta i c) Potvrda (papir od Investitora sa pečatom) da je urađen Projekat. – 4. Četvra faza: Navedena tehnička dokumentacija i dokument a) b) i c) podnosi se Inspektoratu nadležnog Ministarstva SR Srbije da bi se tamo arhivirali, a na osnovu kojih će se dobiti dozvola za izgradnju. – 5. Peta faza: Sa dobijenim Rešenjem za izvođenje radova, ugovara se posao sa preduzećem koje će po Ugovoru sa Gl./Dop. projektom izvoditi radove, uz kontrolu nadzornog organa preko Građevinskog dnevnika. Nadzorni organ kontroliše da li se od strane izvođača radova poštuje projektna dokumentacija i da li se radovi izvode po zakonskoj regulativi. – 6. Šesta i poslednja faza: Po završetku svih radova na objektu Investitor izvrši tehnički pregled i prijem. Potom se podnosi zahtev za dobijanje upotrebne dozvole odgovarajućem ministarstvu, Ukoliko je došlo do izmene na izgrađenom objektu u odnosu na pomenutu validnu dokumentaciju, koja je podneta Ministarstrvu pre dobijanja dozvole za izgradnju (faza 4), upotrebna dozvola se nije mogla dobiti.

Na ovaj način Investitor se obezbeđuje da će dobiti Glavni projekat sa najboljim rešenjem, i realnim troškovima realizacije investicije koji se neće uvećavati zbog propusta u tehničkoj dokumentaciji. Naposletku Investitor se osigurava sudski, ako nešto krene naopako obezbeđuje svoj interes vlasnika u ovom slučaju SR Srbije. ****** Procenite sami na šta liči današnja procedura realizacije neke investicije. Iako sada postoji Zakonski dodatak za zaštitu životne sredine, koja treba da se obezbedi u Glavnom projektu, kroz Studiju o proceni uticaja budućeg objekta na životnu sredinu ona to ne obezbeđuje jer se Studuja radi za Idejni projkat. Smatramo da je i Studija o proceni uticaja... inprovizacija koju Ministarstvo ekologije dajući saglasnos Investitoru zapravo daje odobrenje za rad (ovog puta sa nepotpunom dokumetacijom). Inače odobrenje za rad daje Ministarstvo građevine.

Nadamo se da će ova iscrpna analiza pokrenuti Vladu Republike Srbije da učini nešto u svojim Ministarstvima na smanjenju troškova investicijama u R. Srbiji.

SREĆNO!

Prilog 1. INFORMACIJA... od 18.12.2003. godine Dušanu Vujčiću, Predsedniku SO Požarevac Prilog 2.a. PRIJAVA ... od 25. VII 2005. god. Ministarstvu nauke i Zaštiti životne sredine Inspekciji zaštite životne sredine Požarevac, 21. VII 2005. god. Prilog 2.b.c. Odgovor Br. 480-501 – 172/2005 – 04 od 25. VII 2005. godine i REŠENJE Br. 480-501 – 172/2005 – 04 Uprave za zaštitu životne sredine Inspekciska služba Požarevac 25. VII 2005. god. Prilog 3. PRIJAVA od 25. IV 2006 Direktoru dr Miroslavu Nikčeviću, Upravi za zaštitu životne sredine, zbog neispunjavanja Rešenja inspektorke Vere Rodić od strane SO Požarevfac i JKP „Požarevac“, 25. IV 2006. god

Prilog 4. Mišljenje na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja deponije u Kostolcu; Lokalne Agende 21 za Kostolac – OPŠTINA iz Kostolaca 11 XI 2007. god

Kostolac, 18. X 2013. god.

s a s t a v i o : __________________________________ Nenad Nikolić, koordinator-stakeholder NVO ''L.A.21 za Kostolac-OPŠTINA''

__________________________________ Jovica Veljučić-Kerčulj, predsednik LOKALNE AGENDE 21 za KOSTOLAC - OPŠTINA

DOSTAVLJENO: 1 x Predsedniku vlade Republike Srbije (Ivici Dačiću) 1 x mediji – „Zelena Inicijativa“ Radio Požarevac 1 x Arhivi L.A. 21 za Kostolac – Opština

Nenad

Typewritten Text

Prilog 1

NEWADINA ORGANIZACIJALOKALNA AGENDA 21 za

Kostolsc - OPSTINA12 208 Kostolac

15 oY S"f

MINISTARSTW NAUKE IZASTITE ZIVOTNE SREDINE

REPUBLIKE SRBIJEINSPEKCIJI ZASTITEZrvorxn snnorxn

PoZarevac.--- l*' b'*t-'bdPRIJAVA

Postovana Inspekcijo,Zeleo bih ovim putem da prijavim JKP ..Komunalne Slulbe" Polarwac zbogformiranja divlje komruralne deponije u Kostolcu na degradiranom zemljistu JppKKostolac, tadnije na pmom povr{inskom dnevnom kopu.Deptonija se nalazi iznadgrada, gde je izloZena vetrovima (preko 150 dana) koji produkte sagorevanja (odkojih su preko 250 otovna jedinjenja) nose prema gradu Kostolcu. O ovomeprobelmu obavestili smo Presednika SO Po2arevac DuSana Vujdi6a 18. 12. 2003. god.(PRILOG l), kojije ostao bez odjeka do danasnjeg dana.

Pored ovoga,javlja se i moguCnost eksplozije deponije usled velikih kolidinabiogasa (preko 45% metana) koji sejavlja kao posledica nepravilnog deponovanjaotpada. Divlja deponijaje napravljena na mestu povrSinskog kopa kojije izgradjenna oknima za podzemnu eksplataciju uglj4 moZe se samo zamisliti do kakvihtektonskih poremeiaja moZe doii usled paljenja - eksplozije metana.

Kako sve ovo nije dovoljno, JKP ..Komunalne Slulbe" PoZarevac, planirajudodatno odlaganje smeia iz Pofurevca (oko 32 tone sme6a dnevno), na ovoj divljojdeponiji, Sto iejoi viSe doprineti zagadjenju Zivotne sredine, kojaje ve6 dostazagadjena od strane EPS-ovih kompanija.

Stoga molim vas da situaciju na terenu ove divlje deponije dovedete u okvirva.Ze6e zakonske za sanitame deponije otpad tj. zabranite dalje koriSienje iste.

PRILOGl:Informacijabr..,odl8.Xll2003.god.zaPredsednikaskup5tineopitinePo2arevac s-dina Du5ana Vuiidida

Nenad Nikoli6koordinator NVO"L.A.2| za K.-O."Kostolac 21.7.2005. god.

Dostavljeno: 1 x Inspektoratulx arhivi L.A.21 za K.-O.

Kostorac /J /lror,rf

l {Ei lAo l l l )(uL I ( ,SrSf iA ?

!?2C0 l{0sr0r.cgt tz l?13110

Peny6nuKaCp6rjaMI{HI{CTAPCTBO I{AYI(E II 3AIIITI,ITE XI{BOTHE CPE,IIIIIf,YnpaB! 3s 3aIIIIrry xxBoT|re cpeanrr€C,1yr(6a 3a fiHcneKqrjcxe nocnoBe3aulTrTe xllBoTte cpealrHe5p: 480-501 - 172120054425.08.2005. roA.IloxapeBaq

ITEHAA HIII(O,'IIIhI(oopAtFarop IIBO,1.A. 21 3a Kocro,lau-OnurluHt

I(OCTO,'TAIIy,r. CrrmKa 6p.2

nPEAMET I oaloBop Ha Bauy npnjaBy

noBonoM Ballle npujaBe , xojy cre ynyru,ln oBoM MrHxcrapcrDy, a y Be3x AenoHxje KoMyHanHor ornaAa yKocronuy, o6aBeuJTaBaM Bac cneAehe I AenoHnja KoMyHa.JrHor orfiaAa y Kocroruy HeMa ynoTpe6Hy Ao3BoJly, na je ycKna4v ca oBrauhelgrMa koje uMa! peny6nfirrKM lrHcneKTop 3a 3auTury xrrBoTHe cpeAfiHe HaJroxuo JKn "KoMyHa"lHecjryx6e" not€peBaq n3p6ry !ryIfije yl liqaja 3ar€,{eHor srarLa lenoHl4je Ha r|(rBorHy cpeAuHy, Koja ce fi3palyje Ha ocHoByMepeba u ucrrMTrrBaba qfiHrrraqa xnBoT{e cpeflige x fiMa caApxaj flpofllrcaH ]ar(oHoM 3a cryaMjy o npoqe[x yTr.tqaja.Ha,qnexHu opraH oAry'{yje o norpe6fi li3paae cryAaje *reveror crarsa a o AaBarby carnacHocrft unu oA6[jaBy 3axreM 3aaaBaBe cafJl,llHocTx Ha cryAuJy 3arcqeHor cTa$a no nocTynKy nponficaHoM oB,lM 3akoHoM,

PEIIYBJII'TIKI{ I4HCIIEKTOP 34CPEAI'IIE

I

III

IIIIIIttIIII

t

Pefly6rnKa CpSriaMI{HI,ICTAPCTBO HAYI{E I,I 3ATIITT{TE XIIBOTHE CPEAIIHEynpaBn 3a 3alrrnry xxBorH€ cpeaxHeCnyx6a :la HcneKuxjcKe rocroBe3AUTI'TC XUBOTHC CPEAl,lHC

Bp: 480-501 -17212005-0425.08.2005. fo,q.floxaDeaau

Ha ocHoBy .{,r. 35 x 37 3aKoHa o npoueHM yrl luaja Ha x,iBorH} cpe,4 Hy ("cn rr. PC", 6P.

13512004 ), e!.23 ,26 3aKoHa o rpxaBHoj ynpasu ("cn. rn. PC", 6p 20192 ) n en. I 92 t{ 22I 3a(oHa o onureMynpaBfioM nocrynKy ("c,1, rlrcr CPJ". 6p.33197 ). peny6rx'lKti tiHcnexrop 3a 3aurHry xxBorHe cp€arHeM!.iHlrcrapcrBa HayKe u 3aurttre xxBorHe cpeAuHe, Ynpaoa ra raurury xl,Bo1He cpe/lljHe' EeorpaA y

nocrynxy BaHpeAHor xHcne(urjcKor nperrera y JKII " KOMyHAJIHE CJIyXEE " noxapeBalr, ,rollool

PEIIIEISE

L HAJ'IAXE CE JKfl ' KOMyHAIHE CJIyXBE " Ilo)KapeBau, yn..lyr tior,qaHoBa 22' Kao flpaBBoM,ruuyix ![peKTop) Kao olroBopHoM nMu). f ,a t lSpaav cTyll j) o npoueH ) fuuaia 3are']eHor crar6a ,qefloHll jeKoMyHa,rHof ornara y Kocroxuy Ha xtBorHy cpeA/Hy

PoK | 90 raHa oa naHa nptt jeMa peule$a3. XA,TIEA 3iaB,LeHa rra oBo peLlerbe H€ o!,la){(e H,eroBo r]3Bpulerbe.

O6p$"'ror{e|be

24.08.2005. roA. foA. peny6,tt qK0 L{HcneKrop 3a 3aulrl.rry xllBorHe cpeahHe, MfiHrcrapcrBa Hayxe tl3auTlTe xrBoTHe cpealrHe. ynpaaa 3a 3auTHry xuBoTHe cpearHe, Eeorpal, je u3Bplllvo fiHcnel(urijcKxnpernea y JKn " KOMyHAJ'1HE CJIyXEE " Iloxapeoau ( lenoHtlja (oMyHanHof ornaaa y Kooronqy ). a nonplijaBu HBO JIoRa"iHa AreH,ra 2l 3a Kocronau - OnurrHa I ToM nprJll.lKoM KoHcraroBao la rcnoHsJa HeMaynorpe6Hy Ao3sony u ra.ie pearr3oBaHa 6e3 r3pale cryAti ie o npouexu yruuaja xa xrnoru,v cperIHy npeMa

'rn. 30. 3a(oHa o npoqeH,{ yT r{aja Ha ,(xBorHy cpe,lrny Cryauja 3aretleHor craH,a ce u3paljyje Ha ooHoBynpojeKTa t3Be,leHof o6jeKTa r Mepe$a cnhrllBar6a rluHllJlaqa xlBorHe cpearl{e fi HMa canfxaj nponxtj.lHoBr.rM 3aKoHoM 'la cTy,qujy o npoueH[ yruuaja. Ha,LrexHli opraH olnyqyje o norpe6fi M3pa.qc cTyahje3aTCqeHOf CTa!6a U O !aSa!6y Caf,'lacHocrll ula oa6ujany 3axreBa 3a aaBa6e car,lacHocrl',l xa crlariy'laTeqeHor cTaba no nocrynKy nponllcaHoM oBfiM 3al(oHoM,

flona3ehn oA yrBpbeHor q[EeHr'{Hor cra$a u uxrt4paHMx 3aKoHc(tx npon ca. xa,roNeroje xao1arrcn03uTxBy oBor peL!e|6a.

Xa,r6a ll:jasoeea na oBo peuelLe He olnaxe $eroBo tr3Bprxe}6e, Ha ocHosy 'ln, 22l. claB 2 a y Be3l'lcaqn. l3l craB l, TaqKa 4 3aKoHa o onureM ynpaBHoM nocrynKy,. iepje ouelhello i ta ) KoHKperHoM cn)'rai) yjasHov Hrepec) fpe6a npetyrerH vepe,rHje x'tBpuelse He rpnfi o,4naraH'e,

nporxB oBor peureba Mo)K€ ce u3jaBHTrl xan6a MtHucrpy y poKy oa 15 aaHa oa ilaHa npujeMapcLxetsa, nyTeM oBor opraHa,

AocraBxrx :l. JKn' KOMyHAJIHE CJ1VXBE " IloNapeaaq

yn. Jyr EoraaHoBa 222. ApxrBr

CfIEXTOP 3ACPEAIIHE

/g"t-'

NEVLADINA ORGANIZACIJA „LOKALNA AGENDA 21 za Kostolac - OPŠTINA“ Kostolac la21kostolac@ptt.yu Rudrarska 1/11 12208 Kostolac 25.4.2006.god. dr Miroslav Nikčević Direktor Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Uprava za zaštitu životne sredine Omladinskih brigada 1 11070 Novi Beograd

P R I J A V A

Poštovani g. Nikčeviću, Nevladina organizacija „LOKALNA AGENDA 21 za Kostolac – OPŠTINA“ iz Kostolca bavi se održivim razvojem Kostolačkog ugljenog basena i šire. Ovim putem želimo da podnesemo prijavu protiv SO Požarevac i JKP „KOMUNALNO“ Požarevac zbog neispunjavanja zahteva koje im je propisao republički ekološki inspektor Vera Rodić sa sedištem u Požarevcu ( PRILOG I) a u vezi smetlišta koje se nalazi iznad grada Kostolca (PRILOG II)

Mi smo vas vec jednom obavestili o ovom problemu ali vasa služba je jednostavno odgovorila da je to problem „lokalne samouprave“ i prebacila na polje lokalne samouprave (PRILOG III) koje se nije to ticalo što se vidi iz priloženog (PRILOG IV) a što smo uspeli da saznamo tek pomoću službe Poverenika R. Šabića.

Stoga se Nadam da će te Vi rešiti bar ovaj problem Kostolčana! PRILOG I: Prijava-odgovor-rešenje ekološkog inspektora Vere Rodić PRILOG II: Satelitski snimak deponije PRILOG III: Vas odgovor u vezi deponije u Kostolcu PRILOG IV: Zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu

Nenad Nikolić koordinator-stakeholder NVO „LOKALNA AGENDA 21 za Kosolac-OPŠTINA“ la21nikolic@gmail.com 063/ 7 113 879 Stiška 2

12208 Kostolac

NEVLADINA ORGANIZACIJA „LOKALNA AGENDA 21 za Kostolac - OPŠTINA“ Kostolac la21kostolac@ptt.yu REPUBLIKA SRBIJA Rudarska 11/1. Opštinskoj upravi opštine Požarevac 12208 Kostolac Odeljenju za urbanizam, komunalne i 11.11.2007 imovinsko - pravne poslove Drinska, 2. 12000 Požarevac PREDMET: MIŠLJENJE NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA Investitor: J.K.P. „Komunalne Službe“, Požarevac Obrađivač studije: Savez Društva Inženjera i Tehničara Opštine Požarevac (SDITOP), Požarevac Naziv projekta: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja deponije u Kostolcu

Dana, 5. novembra 2007. godine, u prostorijama Opštine Požarevac održana je javna prezentacija „Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja deponije u Kostolcu“ . Investitor studije je JKP „Komunalne službe“ Požarevac, a za obrađivača studije odabrano je preduzeće SDITOP (Savez društava inžinjera i tehničara Opštine Požarevac) PROJEKAT d.o.o., Veljka Dugoševića 14, Požarevac, tačnije dipl. ing. građ. Jovan Tošić, (licenca br. 314 1799 03), koji se nije pojavi na prezentaciji, čime smatramo da je ovakvim ponašanjem obrađivača studije naneta velika šteta zaintersovanoj janosti.

Sama „Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja deponije u Kostolcu“, ima veoma veliki broj nedostataka, koje izlažem u sledećim tačkama:

1. Studija je trebala biti rađena prema rešenju Ministarsrstva nauke i zaštite životne sredine, Uprave zaštite životne sredine, Službe za inspekcijske poslove zaštite zivotne sredine br. 480-501-172/2005-04 od 25.8.2005.god. u roku od 90 dana od prijema rešenja (Prilog I).

2. Rešenjem Ministarsrstva nauke i zaštite životne sredine, Uprave zaštite životne sredine, Službe za inspekcijske poslove zaštite zivotne sredine br. 480-501-172/2005-04 od 25.8.2005.god. predviđeno je da prema članu 30. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, stusdija bude izrađena na osnovu projekta izvedenog objekta, merenja i ispitivanja činilaca životne sredine, što ovom studijom obrađivač nije obuhvatio.

3. Investitor i Obrađivač studije nisu ni jednim dokumentom dokazali da imaju prava da koriste lokaciju na kojoj se nalazi deponija, katastarskoj parceli br. 2428 KO Kostolac, koja je u vlasništvu PD „TE-KO Kostolac“ doo. Kosstolac. Dokaz o

bespravnom korištenju zemljišta za deponovanje komunalnog otpada od strane Opštine Poažrevac i J.K.P. „Komunalne Službe“, Požarevac, na zemljuštu PD „TE-KO Kostolac“ doo, Kostolac vidimo iz same Studije u kojoj se govori o obavezi PD „TE-KO Kostolac“ doo, Kostolac da izvrši rekultivaciju iste, što je prema pozitivnim zakonskim normama obaveza vlasnika-korisnika zemljišta, a za koje se izdaje J.K.P. „Komunalne Službe“, Požarevac.

4. U potpunosti je promašen zadatak studije, koji se navodi u uvodu od strane Obrđivača studije, a koji je po njemu : “Sagledavanje mogućnosti nastavka rada odlagališta komunalnog otpada uz potrebne mere sanacije i konzervacije, kaoi uticaj postojećeg stanja na životnu sredinu i dejstvo deponije na okolinu do zatvaranja“.

5. U studiji je primećen veoma visoko nepoznavanje pozitivne zakonske regulative po pitanju deponija od strane obrađivača. On se u studiji oslonio na sve skorije zakone o zaštiti živote sredine koji su izglasani od 2000. na ovamo iako postoji još uvek važeći Pravilnik o kriterijumima za odreživanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.).

6. Prema podacima u studiji se vidi da se deonija komunalnog otpada – smetlište nalazi na 550m od prvih objeka ta u Starom Kostolcu, 700 m od prvih objekata u Kostolcu, in 750 m od crkve Svetog Georgoja u Starom Kostolcu. Ovakvim odabirom lokacije za deponiju komunalnog otpada SO Požarevac zajedno sa JKP , JKP „Kounalne Službe“, Požarevac prekršile su Član 4., Član 5., Član 6., Član 11., Član 12., Član 13., Član 14., Član 16., Član 17., Član 18., Član 20, Član 21., Član 22. i Član 23. Pravilnika o kriterijumima za odreživanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.). Upravo zbog neispunjavanje sih ovih uslova, predviđenih Pravilnikom o kriterijumima za odreživanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.), a prema Članu 25. Pravilnikoa o kriterijumima za odreživanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.) izato je rešenje za prestanak rada deponije, od strane republičkog inspektora Lj. Malezanovića, tokom devedesetih godina, koje ni do danas nije izvršeno.

7. Obraživač studije, u celokupnoj studiji gotovo da se nije bavio procenom uticaja deponije na stanje životne sredine, što je i bio zadatak ove studije. U njoj se ne vidi kakav uticaj ima deponija na podzemne vode, vazduh i okolno zemljiše.

8. Veoma je vidljivo nepoznavanje hemiskih procesa raspadanja otpad na deponiji, kao i uticaj produkata njihovog raspadanja.

9. Obraživač studije ne pokazuje da ne poseduje znanje o protiv požarnim uslovima koji su potrebni za efikasno suzbijanje požara na deponiji, kao ni produkata (gasova) koji se u takvim slučajevima javljaju. Interesantno je da prilikom zapaljena otpada na deponiji dolazi do razvoija preko 300 otrova od kojih su najopasniji dioksini, koji su preko milion puta otrovniji od cijanida.

10. U studiji Obraživač govori o tome kako je deponija obložena vodonepropusnim slojevima, gline i lesa te nepotoji lateralnog oticanja voda. Smatramo da je ovaj podatak (ukoliko je tačan) veoma uzemiravajući jer se u deponiji nalazi velika akumulacija atmosferske vode – preko 22 godine padavina, što može biti veoma opasno iz razloga što se deponija nalazi na vrhu brda (100m.n.v), i može doći do probijanja ove ogromne količine tečnosti. Smatramo da su zbog ovog problema najviše ugrošeni stanovnici Kobaltove ulice koja se nalazi tik nizbrdo od deponije.

11. Obrađivač studije takođe u studiji govori da će sanitarne vode, koje se sakupljaju u Septikoj jami, na deponij biti odvožene na prečišćavanje na sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Požarevcu, koji ne funkcioniše.

12. Koliko je npoznavanje tematike ove studije od strane Obrađivača vidi se i po pitnaju da deponija nema uticaja na zdravlje stanovnika. Ako počnemo da se deponija nalazi iznad grada (100m.n.v.) i da dobrim delom otrovni produkti raspadanja ili požara sa deponije dolaze u kontakt sa građanima (preko 300 otrovnih jedinjenja), da se na deponiji skupljaju glodari i insekti koji su česti prenosioci zaraznih bolesti, kao i kontakte između divljih životinja i napuštenih domaćih ljubimaca (pasa i mačaka), što dovodi do mogućih prenosa zoonoza (besnilo,...).

13. Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa (havarija), takođe nije adekvatno obrađena od strane Obrađivača, upravo zbog očigednog nedostatka znanja iz oblasti obuhvaćenih ovo problematikom.

Primedbe dostavio

Nenad Nikolić koordinator-stakeholder

NVO „LOKALNA AGENDA 21 za Kosolac-OPŠTINA“ Stiška 2

12208 Kostolac E-mail: la21nikolic@ptt.yu

Phone 381 12 243 110 Mobil 381 63 7 113 879

Prilog I - Rešenje Ministarsrstva nauke i zaštite životne sredine, Uprave zaštite životne sredine, Službe za inspekcijske poslove zaštite zivotne sredine br. 480-501-172/2005-04 od 25.8.2005.god.