Поштовани привредници, Последице светске економске кризе су од друге половине октобра 2008.г. почеле да се преливају и на привреду Србије. Активности Привредне коморе Србије у овој години биће усмерене, пре свега, на ублажавање утицаја светске економске кризе на привреду Србије, односно на подизање конкурентности извозно оријентисаних предузећа. Решавање горућег проблема привреде - смањење спољнотрговинског дефицита кроз повећање извоза и побољшање извозне структуре, промоција наших предузећа у иностранству, повезивање наших и иностраних предузећа, је приоритетни циљ у превазилажењу последица светске финансијске кризе.. У том смислу, стоје Вам на располагању 10 представништва Привредне коморе Србије у инострансту, као инструмент промоције и заштите интереса Ваших предузећа у тренутку када је привреди Србије потребан убрзан развој и економска стабилизација, као предуслов за прогрес и напредак. У оквиру већ традиционалне посете директора представништава Привредне коморе Србије регионалним коморама и привреди Србије, представнљене су активности мреже представништава са посебним фокусом на одговоре привредницима, који су у функцији пружања помоћи нашим фирмама за наступ на ино тржиштиима, пласману производа и проналажењу стратешких партнера, које смо за Вас уобличили у Брошури бр. 5, која се налази пред Вама. Са поштовањем,

Оливера Киро, секретар Одбора за економске односе са иностранством ПКС

2

Predstavništva Privredne komore Srbije

Vam odgovaraju

• PPKS u Austriji, Beč ......................................................... str. • PPKS u Belgiji, Brisel ....................................................... str.

• PPKS u Bosni i Hercegovini, Sarajevo............................ str. • PPKS u Bugarskoj, Sofija................................................ str.

• PPKS u Francuskoj, Pariz .............................................. str. • PPKS u Italiji, Milano....................................................... str. • PPKS u Nemačkoj, Frankfurt.......................................... str. • PPKS u Rumuniji, Temišvar........................................... str. • PPKS u Ruskoj Federaciji, Moskva............................... str.

• PPKS u Ukrajini, Kijev ....................................................str.

3

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U AUSTRIJI, Beč

• Mere koje preduzima Austrija za pomoć privredi u prevazilaženju posledica svetske ekonomske krize

S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju u svetu izazvanu svetskom ekonomskom krizom, postoji veliko interesovanje srpskih privrednika za mere koje preduzima austrijska Vlada u cilju suzbijanja negativnih efekata krize na austrijsku privredu, tim pre što je Austrija inicijator pomoći EU zemljama jugoistočne Evrope u prevazilaženju tekućih privrednih problema izazvanih poremećajima na globalnom tržištu. Pored već poznatih mera kao što su:

• garancije države na štedne uloge gradjana do iznosa od 50 000€ po štednoj knjižici, • paketa pomoći bankama od 50 milijardi €, • uvodjenja premije od 1 500€ za kupovinu novih automobile ukoliko se stari uništi

kao staro gvoždje (prodaja novih automobile je u Austriji u januaru ove godine manja za ca 15% u odnosu na isti period predhodne godine)

austrijska država preduzima i predvidja preduzimanje još niza mera za pomoć privredi, a naročito sektoru malih i srednjih preduzeća. Ovom sektoru, koji se smatra najugroženijim svetskom ekonomskom krizom, pripada preko 95% od ukupnog broja svih preduzeća u Austriji. Neke od mera koje su upravo donesene ili čije se donošenje nalazi u pripremi su sledeće:

• Preduzeća koja zapošljavaju samo jednog čoveka (one man commpany), a koja čine ca 50% od ukupnog broja svih preduzeća u Austriji treba da budu, prilikom zapošljavanja prvog novog radnika, 12 meseci oslobodjena plaćanja poreza i doprinosa na njegovu platu. Naime, studije su pokazale da ca 40% ovih preduzeća ima potrebu za zapošljavanjem najmanje 1 radnika, ali da to ne čine zbog visokih poreza i doprinosa na plate zaposlenih. Očekuje se da bi primena ove mere mogla da u narednih nekoliko godina obezbedi 34 000 novih radnih mesta.

• Smanjivanje osnovica za plaćanje poreza na dobit samostalnih preduzetnika kroz

povećanje takozvanog oslobadjajućeg iznosa sredstava (Freibetrag) sa sadašnjih 10% na 13% za obračunavanje poreza na ostvarenu godišnju dobit do 30 000€. Od ovoga će naročito profitirati mali privrednici ,,kojima će osnovica za oporezivanje automatski biti umanjivana. Za dobit preko 30 000€, vazice dosadašnja regulativa koja povezuje osnovicu oporezivanja sa sredstvima uloženim u investicije. Računa se da će se na ovaj način ostvariti izjednačavanje uslova oporezivanja izmedju preduzetnika i zaposlenih radnika (kod ovih poslednjih se naime 13.-a i 14.- plata ne oporezuju i na njih se ne plaćaju nikakvi doprinosi).

• Takodje se predlaže da i investicije u zgrade i gradjevinske objekte budu

prihvaćene kod oporezivanja kao delimično odbitna stavka, čime bi se pospešila posustala konjuktura u gradjevinarstvu.

U pripremi je takodje i niz mera iz tzv. socijalnog paketa, kojima će država pokušati da zadrži i poveća kupovnu moć stanovništva i da kroz povećanu potrošnju utiče na povećanje industrijske proizvodnje.

4

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U KRALJEVINI BELGIJI, Brisel

• PKS i „B2fair“ Posle potpisivanja Ugovora o partnerstvu sa konzorcijumom projekta B2fair, tj. Trgovinskom i industrijskom komorom Luksemburga i Evropske mreže preduzeća iz Velike regije Evrope, PPKS Brisel nastavlja svoju saradnju sa ovom institucijom (sada u svojstvu partnera) na pripremama za realizaciju programa B2fair za 2009. Zbog činjenice da je promovisala dogadjaj u Srbiji, da je podstakla zainteresovanost preduzeća za uspostavljanje privrednih kontakata i razmene iskustava sa, pre svega, preduzećima Velike regije Evope, a zatim i ostalim prisutnima, kao i činjenice da je učešćem predstavnika praktično i lično bila zastupljena na forumu, PKS je od Evropske mreže preduzeća i Trgovinske i industrijske komore Luksemburga nagradjena kao uspešan partner, koji je usvojio i koji u svom poslovanju primenjuje tekovine EU i iste prenosi na svoje članice, uprkos činjenici da Srbija jos uvek nije pristupila ovoj integraciji. Iako lista sajamskih priredbi na kojima se planira organizacija B2fair manifestacija nije definitivno utvrdjena, budući da pregovori sa nekim sajamskim upravama još uvek traju, gotovo sa sigurnošću se može reći da će program b2fair obuhvatiti sledeće sajamske priredbe: Hanover Messe, R+Т sajam u Štutgartu, Come to Gratz (autodelovi auto-klasteri), Eko Industria u Budimpešti (prečišćavanje voda, korišćenje otpada, upravljanje otpadom, očuvanje prostora), Poleko Poznanj, MSV Brno, Elmia Subcontractor (Švedska), BICT sajam u Liježu i Forum MSP u Luksemburgu. Kombinacija internacionalnog sajma, strukovnog okupljanja i predstavljanja firmi, omogućava “b2fair”-u, da registrovana preduzeća, koja učestvuju kao posetioci ili kao izlagači, sretnu druge učesnike, i da na osnovu “on-line“ kataloga učesnika, izaberu one sa kojima žele da stupe u kontakt. Njima se pruža mogućnost da unapred organizuju termine za razgovor sa učesnicima sajma na osnovu kataloga. “b2fair” nudi i više od same inicijacije kontakta izmedju firmi i promotera. “b2b” platforma omogućava nacionalnim partnerima i firmama da i pre i posle učešća na sajmu, predstave svoje tehnologije, ponude svoje usluge, da razmene “know-how” ali i da dobiju informaciju o razvojnim programima EU, finansijskoj pomoći, o normativima, CE-oznakama i kontroli kvaliteta. U okviru ovih manifestacija se organizuju i različita savetovanja, ka na primer savetovanje o načinima realizacije posla u evropskom “inostranstvu” i o tenderima u EU. Uspeh “b2fair” International Business Cooperation i “b2fair” - Business to fairs, inicijativa sajma u Hanoveru, u Študgartu AMB, u Herningu danskog HI – Industry, Elmia podizvodjači švedskog Jonkopinga, Sajam mašina MSB, Brno Češka, sajam automobila u Gracu i sajam preduzimača u Liježu i Luksemburgu, izmedju 2004. i 2008. je bio uspešan i zapažen o čemu govore i mnogi prikazani podaci. Više od 20 hiljada razgovora i tri hiljade učesnika iz 30 zemalja pokazuju jasno koliko je koncept “b2fair” uspešan. Od kontakata koji se prvi put ostvare, jedna trećina ima uspešan nastavak razgovora. To je organizatore navelo da nastave evropsku inicijativu “b2fair” projekta. Osim toga, planiraju se projekti na sajmovima Jugoistočne Azije i u zemljama Sredozemlja. Učešće na “b2fair”-u već samo po sebi skreće pažnju na vaše preduzeće pošto se vaš profil nalazi na on-line katalogu (na više jezika). Novi partneri, kupci i dobavljači mogu se kontaktirati uz malo vremena i novaca. “b2fair” nudi sastajalište gde će se ostvarivati kontakti i uspešno obavljati razgovori. Na osnovu dugotrajne pripreme i efektivnog

5

planiranja vremena “b2fair” je jedan od najkvalitetnijih sajmova. U toku organizacije “b2fair” sajma, ako je potrebno, učesnici mogu dobiti i prevodioce. Učesnici “b2fair” koji su istovremeno i izlagači, imaju mogućnost da na svom štandu primaju partnere. Osim toga, mogu i sa drugim izlagačima da organizuju dodatne razgovore. Učesnici “b2fair” sajma koji dolaze kao posetioci na sajam, imaju jedinstvenu priliku da na osnovu upisa u katalog, vode razgovore sa drugim posetiocima. Upis u katalog je neograničen. Bogata ponuda usluga pomaže učesnicima u vodjenju razgovora. Dalje informacije o “b2fair” projektima, na domaćim i medjunarodnim sajmovima i specijalizovanim okupljanjima u zemlji i inostranstvu su uvek dostupna na sajtu http://www.b2fair.com. “b2fair” međunarodni sajam u Hanoveru od 20.-24. Aprila 2009. – Možete da ga posetite ili da učestvujete. Pronalaženje odgovarajućeg poslovnog partnera oduzima puno vremena. Na “b2fair” sajmu osim interesantnih utisaka, kući se nose i brojni poslovni kontakti, sa firmama iz razlčitih zemalja Evrope, pa čak i sveta. U vremenu od 20.-24. aprila 2009. u saradnji sa sajmom u Hanoveru i mrežom privrednih komora 40 zemalja, “b2fair” se po peti put održava u Hanoveru. U hali 121, sastaju se izlagači i posetioci koji traže partnere u Evropi i širom sveta, pa se može reći da “b2fair” funkcioniše kao partnerska berza. Zainteresovana preduzeća mogu pre ili za vreme samog sajma da se registruju, tj. da prikažu svoj on-line profil na adresi www.b2fair.com ili direktno na “b2fair” štandovima u hali 2 i11 na sajmu. Učešće na “b2fair” sajmu omogućava preduzećima da se unapred pripreme za nove kontakte i nove izazove u budućnosti. Ova berza služi kao platforma za pronalaženje novih partnera u različitim područjima, na primer kupoprodaja, zajednička kupovina, zajednička distribucija, razvoj, produkcija, razmena “know-how”, kao i svaku drugu vrstu saradnje.

• Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj (FP7)

Ideja za uspostavljanje Evropske istraživačke oblasti, na kojoj Komisija EU i njena Generalna direkcija za istraživanje rade kontinuirano, blisko je povezana sa naporima EU i njenim politikama u sledecim oblastima:

− Istraživanje i tehnološki razvoj, kako bi osigurala međunarodnu konkurentnost evropske industrije;

− Koordinacija evropskih istraživačkih aktivnosti sa aktivnostima koje se sprovode na nivou zemalja članica;

− Dаvanju podrške politikama u oblastima kao što su životna sredina, zdravlje, energija, regionalna politika, itd;

− Osiguranje boljeg razumevanja uloge nauke u modernim društvima i stimulisanje javne debate o pitanjima vezanim za oblast istraživanja na nivou Evrope.

Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj (FP7) је glavni instrument EU za finansiranje istraživanja u Evropi. FP7, za period 2007.-2013., је prirodni nastavak Šestog okvirnog programa, i rezultat je višegodišnjih konsultacija naučnih krugova, istraživačkih institucija, u okviru kojih se definiše politika u oblasti istraživanja, kao i ostalih zainteresovanih strana. Od vremena kada je lansiran (1984.), okvirni program je odigrao vodeću ulogu u multidisciplinarnom istraživanju i saradnji u Evropi i izvan njenih granica. FP7 nastavlja svoj zadatak, s tim što je on širi i sveobuhvatniji od prethodnih okvirnih programa. Lansiran za period od 2007. do 2013., program raspolaže budžetom u visini od 53.2 milijardi evra, što je najveći budžet ikada odvojen za jedan istraživački program. U

6

realizaciji različitih zadataka, Generalna direkcija Komisije EU za istraživanje tesno sarađuje sa ostalim odelenjima u okviru Komisije EU, kao što je Zajednički istraživački centar, koji, potpada pod nadležnost komesara Janeza Potočnika, zatim Generalna direkcija za informatičko društvo, Energiju i transport, Životnu sredinu, Preduzeća, i ostale. Inače, FP7 je otvoren širokom krugu organizacija i pojedinaca, među kojima su i kompanije zainteresovane za inovacije, kao i mala i srednja preduzeća (МSP). Specifični programi čine pet ključnih blokova programa, a za MSP sektor posebno značajan je blok posvećen jačanju istraživačkih kapaciteta koji su Evropi potrebni da bi uspostavila ekonomiju zasnovanu na znanju, budući da u okviru ovog bloka postoji podprogram pod nazivom „Istraživanja u interesu i u korist MSP“. Način prijavljivanja i učešća na pozivima koji se raspisuju u okviru FP7 je definisan u Vodiču za učesnike, koji se objavljuje na internet stranici pod nazivom CORDIS (Sekretarijat Programa EU za istraživanje i tehnološki razvoj). U vodiču su naznačene smernice za kretanje kroz sve faze prijavljivanja, uključujući i upućivanje na ostala korina dokumenta. Predlozi projekata se podnose u vremenski definisanom roku putem interneta. Za odabrane projekte Evropska komisija ulazi u pregovore o finansijskim i naučno/tehničkim pitanjima i detaljima sa konzorcijumom koji je podneo projektni predlog. Na kraju, Evropska komisija i konzorcijum projekta potpisuju Ugovor o grantu, u kome su definisana prava i obaveze korisnika i Evropske zajednice, uključujući i finansijsku kontribuciju EU za pokrivanje troškova istraživanja. Sledeći važan momenat je dogovor između učesnika u konzorcijumu, npr. MSP i istraživačkih organizacija, u vezi prava svojine nad rezultatima koji će nastati kao rezultat istraživanja tokom realizacije projekta. Ovaj dogovor se formalno pravno definiše kroz ugovor o konzorcijumu.

• MSP programi – ugovor o učešću u konzorcijumu Cilj istraživanja u korist MSP u okviru Sedmog okvirnog programa je da se jača njihov kapacitet za inovacije. U projektima finansiranim u okviru ovog programa (dalje u tekstu program MSP) postoje dva osnovna tipa učesnika: učesnici MSP ili udruženja MSP, koja profitiraju od aktivnosti izvođača istraživanja i tehnološkog razvoja (ITR – ovo mogu da budu istraživačke organizacije i industrijske firme, uključujući i istraživače u MSP), koji zajedno izvode projekat u korist učesnika MSP/udruženja MSP. Da bi se osigurala maksimalna dobit za MSP, pravila FP7 obezbeđuju specifičan sistem, koji se odnosi kako na finansiranje, tako i na upravljanje intelektualnom svojinom. Od učesnika se traži da važna pitanja, kao što su upravljanje budžetom projekta i intelektualnom svojinom regulišu ugovorom koji se naziva pogodba. Sedmi okvirni program (FP7) podrazumeva specifične šeme istraživanja za MSP. Glavne karakteristike ugovora kojima se regulšu prava i obaveze članova konzorcijuma za projekte koji se finansiraju u okviru ove šeme, ili programa namenjenog MSP, su da ovi ugovori vode računa tj. obuhvataju njihove specifične karakteristike. Komentari koji slede nisu konačni i učesnici imaju pravo i mogućnost da u ugovor o konzorcijumu uključe dodatne elemente ili da ih izmene, u skladu sa specifičnim potrebama.

• Sistem koji se primenjuje u programima MSP U aktivnostima MSP između učesnika MSP/udruženja MSP i izvođača ITR postoji odnos kupac-prodavac, koji se zasniva na tome da su ovi prvi dali u zadatak ovim drugima da izvedu istraživanje. Učesnici MSP/udruženja MSP postaju vlasnici rezultata istraživanja do kojih dođu izvođači ITR, koji za svoj rad primaju nadoknadu, na bazi faktura, koje ispostavljaju naručioci (MSP) i uz finansijsku pomoć EU, koju dobijaju na osnovu projekta.

7

Učesnici mogu da odluče da će izvođači ITR biti vlasnici rezultata istraživanja, u celosti ili delimično, u skladu sa čim se smanjuje pripadajuća nadoknada. Kako god da bude odlučeno, učesnici će osigurati da učesnici MSP/udruženja MSP profitiraju od dobijenih rezultata, s obzirom da je to glavni cilj ovog programa. Projektni predlozi za program MSP treba precizno da definišu dogovor postignut i zabeležen u tekstu nagodbe, čime će Komisiji biti omogućeno da oceni planove učesnika, kao i to da li su oni saglasni sa ciljevima progama „Istraživanje u korist MSP“. Osnovni elementi ugovora o konzorcijumu za programe MSP su sledeći:

а) Naziv ugovorne strane, uvod U ovom delu učesnici treba da identifikuju strane koje potpisuju ugovor o konzorcijumu (učesnici, a ne EK ili treća strana), a potom i njihovu poziciju u konzorcijumu (MSP, učesnici/MSP udruženja, izvodjači istraživanja i tehnološkog razvoja - ITR i/ili korisnici) i specifične programe MSP na koje se odnosi ugovor o konzorcijumu. b) Definicija Učesnici neće menjati definicije navedene u čl. II. 1 Аneksa II u ugovoru o grantu, kao i one iz člana III.1 Aneks III specifičnog za MSP programe. Ipak, oni mogu da daju dodatne definicije. Na primer, učesnici mogu da obrazlože značenje „neophodno“ za prava pristupa, kao i bilo koji drugi termin koji smatraju relevantnim. c) Tehničke mere, odgovornosti i obaveze učesnika Učesnici se obično obavezuju da će odgovorno, da odrade svoj deo projekta, uz maksimalan trud i dobru volju. Pored toga, navode se i neke specifične odgovornosti, kao što je odgovornost da obezbede tačne i pravovremene informacije o svakom dešavanju koje utiče na projekat, da dostave koordinatoru sve neophodne podatke za pripremu izveštaja o projektu EK, da opravdaju njihove troškove shodno pravilima FP7, itd. Pored toga, učesnici se obavezuju da nadoknade štetu nanetu konzorcijumu koja može da nastane kao posledica njihovog nepoštovanja obaveza u projektu, ili prekoračenja limita u odnosu na one limite na koje su se obavezali. d) Rukovođenje projektom od strane konzorcijuma Ovaj set mera govori o organizaciji unutar konzorcijuma, o upravljačkim procedurama projekta. Unutrašnja organizacija uglavnom zavisi od veličine projekta i može da uključi tela kao što su generalna skupština učesnika (koja je glavno telo za donošenje odluka po svim važnim pitanjima vezanim za realizaciju projekta), izvršni odbor (nadležan za svakodnevno upravljanje aktivnostima projekta) i bilo koje druge odbore koje učesnici smatraju neophodnim. Raspored sastanaka različitih tela konzorcijuma, njihove nadležnosti, procedure glasanja, itd. detaljno su opisane. Važno je znati da se u programima MSP sve odluke konzorcijuma donose glasanjem po principu većine učesnika MSP/udrženja MSP. Ovo treba da se uzme u obzir prilikom utvrđivanja sastava i procedure glasanja različitih tela konzorcijuma. e) Finansijske mere U ovom delu učesnici detaljno dogovaraju kako će se upravljati budžetom konzorcijuma, uključujući i grant EK, kao i sve eventualne priloge samih učesnika. Važno je da se zna da će troškovi biti nadoknađeni izvođačima radova ITR-a od strane učesnika MSP/udruženja MSP i to je činjenica koja mora jasno da se precizira u relevantnim merama (odredbama).

8

f) Upravljanje intelektualnom svojinom Na prvom mestu treba napomenuti da svi dogovori između učesnika MSP/udruženja MSP i izvođača ITR, u smislu vlasništva nad rezultatima istraživanja i u smislu nadoknade izvođačima za njihov rad, moraju da budu uključeni u nagodbu, koja čini deo ugovora o grantu. Zbog toga, sve mere vezane za intelektualnu svojinu u ugovoru o konzorcijumu moraju da budu u skladu sa onim što je dogovoreno i navedeno u nagodbi, bez ikakvih odstupanja. Kod regulisanja odnosa i prava u vezi intelektualne svojine moraju se imati u vidu sledeći osnovni elementi: Svojina i zajednička svojina nad projektnim rezultatima: učesnici MSP/udruženja MSP su, po pravilu, zajednički vlasnici svih rezultata proisteklih iz projekta. U tom smislu, oni moraju da se dogovore o tome kako da podele i kako da upravljaju zajedničkim rezultatima projekta. Ugovor o konzorcijumu može da postavi osnovu takvih budućih dogovora, npr. da li sistem zajedničke svojine koja se podrazumeva i koja je postavljena u ugovoru o grantu može da se primeni ili ne. Ipak, konzorcijum može nagodbom i drugačije da odluči i da dodeli svojinu nad rezultatima, u celini ili delimično, izvođačima ITR. Kako god da je odlučeno, ugovor o konzorcijumu jasno mora da postavi sistem svojine, koji mora da bude u skladu sa postignutim prethodnim dogovorom i da obavezno osigura korist za učesnike MSP /udruženja MSP. U slučaju programa koji se realizuju u korist udruženja MSP, učesnici mogu, takođe, da uzmu u obzir prava koja članovi tih udruženja imaju u odnosu na rezultate projekta, da bi mogli da ih koriste i prenose u skladu sa njihovim interesima;

Prava pristuapa za učesnike MSP/udruženja MSP: Ukoliko konzorcijum odluči da će izvođači ITR biti vlasnici rezultata projekta, u celosti ili delimično, ugovor o konzorcijumu će obezbediti neophodan pristup rezultatima da bi učesnici MSP/udruženja MSP mogli da ih koriste i prenose u skladu sa njihovim interesima. Najverovatnije, to pravo pristupa će biti dato besplatno, dok dodatni dogovori mogu da budu postignuti od strane izvođača ITR i učesnika MSP/udruženja MSP, uzimajući uvek u obzir činjenicu da interes ovih drugih bude u potpunosti sačuvan. Učesnici MSP/udruženja MSP će možda morati da imaju prava pristupa intelektualnoj svojini izvođača ITR koji su oni posedovali pre uključenja u projekat da bi mogli da koriste rezultate, tj. intelektualnu svojinu proizašlu iz projekta. Ugovor o konzorcijumu može da postavi ekonomske uslove za takvo pravo pristupa. Ukoliko ih ne postavi, takvo pravo će biti odobreno besplatno.

Pravo pristupa za izvođače ITR: Izvođači ITR mogu da žele da zadrže pristup rezultatima projekta koji pripadaju učesnicima MSP/udruženjima MSP da bi ostvarili neka druga istraživanja ili čak iskoristili rezultate (na odgovarajući način, vodeći računa o interesima učesnika MSP/udruženjima MSP). Takvo pravo pristupa može da bude regulisano u ugovoru o konzorcijumu, uključujući ekonomske uslove.

Zaštita rezultata projekta/intelektualne svojine: Učesnici (MSP/udruženja MSP) će imati na umu obavezu zaštite rezultata projekta koji su u njihovoj svojini, bilo da se radi o rezultatima koji mogu da budu upotrebljeni u komercijalne svrhe, bilo u industriji. Ukoliko

9

učesnici MSP/udruženja MSP nisu voljna da zaštite rezultate – mogu da ih prenesu na izvođače ITR ili na bilo koju treću stranu osnovanu u zemlji članici EU ili u zemlji koja je u programu FP7. Čak i tada, učesnici MSP/udruženja MSP zadržavaju sva prava pristupa, neophodna za upotrebu i prenos rezultata u skladu sa njihovim interesima, u meri u kojoj oni to žele.

Diseminacija rezultata: Bilo kakav prenos informacija o rezultatima projekta, uključujući i objavljivanje, mora da bude dogovoreno između svih učesnika, uzimajući u obzir njihova legitimna prava, kao i efektivnu zaštitu rezultata. U programima MSP, uvažavanje takvih interesa može često da suprotstavi izvođače ITR (koji su tipično fokusirani na diseminaciju u smislu istraživačkih organizacija) i učesnike MSP/udruženja MSP (koja mogu da budu nezainteresovana za diseminaciju, ali zainteresovana za komercijalnu eksploataciju). U skladu sa ovim, ugovor o konzorcijumu može da ustanovi specijalne mere koje olakšavaju saradnju unutar konzorcijuma, kada je u pitanju diseminacija rezultata i to tako da obezbedi da prava svih učesnika budu zaštićena.

Poverljivost: Uzimajući u obzir prethodne komentare, učesnici će obezbediti poverljivost svih informacija vezanih za projekat, naročito zahteva od izvođača ITR i njihovih saradnika, da ih ne objavljuju sve dok učesnici MSP/udruženja MSP ne donesu konačnu odluku u vezi zaštite i upotrebe dobijenih rezultata. g) Stupanje na snagu, trajanje i završetak Učesnici će ustanoviti datum od kada ugovor o konzorcijumu stupa na snagu, kao i njegovo trajanje i razloge za raniji prestanak važenja. U programima namenjenim MSP, ugovor o konzorcijumu mora da bude donet najkasnije dva meseca od započinjanja projekta. Ipak, učesnicima se savetuje da ga zaključe pre početka projekta (važno je da se zapamti da će pravo pristupa intelektualnoj svojini izvođača ITR, koja je stečena pre projekta, biti odobrena besplatno, pod uslovom da pre početka konzorcijuma nije postignut drugačiji dogovor). Trajanje ugovora o konzorcijumu će biti isto kao i tajanje projekta, ali neke obaveze, kao što su poverljivost podataka i obaveza dozvole pristupa informacijama, biće na snazi i posle završetka projekta, a za vreme ustanovljeno u ugovoru o grantu, od strane svih učesnika. h) primena zakona Učesnici će izabrati nacionalni zakon koji će se primenjivati u slučaju njihovog dogovora. Uobičajeno je da učesnici izaberu belgijski ili luksemburški zakon. i) Poravnanje spora Učesnici treba da obezbede mehanizam kompetentnog sudstva za rešavanje eventualnih sporova (arbitar ili medijacija) u vezi ugovora o konzorcijumu. j) Amandmani Uobičajeno je da učesnici obezbede i mehanizam koji im omogućava da izmene ugovor o konzorcijumu. Ovo se, najčešće, rešava zajedničkim dogovorom svih učesnika. Ipak, važno je imati u vidu da nijedna izmena u ugovoru o konzorcijumu ne sme da bude u suprotnosti sa pogodbom/ugovorom o grantu, niti da na bilo koji način ugrozi interese članica MSP/udruženja MSP.

10

PREDSTAVNIŠTVO PRIVEDNE KOMORE SRBIJE U BOSNI I HERCEGOVINI, Sarajevo

• Prava i povlastice stranih investitora u BiH

Zakon o politici direktnih stranih ulaganja u BiH (Službeni glasnik BiH, br. 17/98, 13/03) stranim investitorima osigurava nacionalni tretman, tj. strani investitori imaju ista prava i obaveze kao i rezidenti BiH. Država i njeni entiteti ne smeju vršiti diskriminaciju stranih investitora u bilo kom obliku, uključujući ali ne i ograničavajući se na državljanstvo, sedište/boravište stranog investitora, religiju ili državu porekla investicije. Strani ulagači imaju pravo transfera sredstava u inostranstvo, slobodno, u odabranoj valuti od prihoda koji su nastali iz njihovih investicija u BiH. Strani ulagači imaju pravo otvoriti račun u bilo kojoj komercijalnoj banci u domaćoj i slobodno konvertibilnoj valuti na teritoriji BiH. Strani ulagači mogu slobodno zapošljavati strana lica, u skladu sa zakonima o radu u BiH, odnosno uz pribavljanje radne dozvole za stranca. Imovina stranih investitora ne može biti nacionalizovana, eksproprisana ili rekvirirana. Ukoliko se, međutim, utvrdi postojanje javnog interesa, imovina stranih investitora može biti nacionalizovana ili eksproprisana, a stranim investitorima se garantuje pravo na primerenu nadoknadu. Nadoknada će se smatrati primerenom ako je adekvatna, efektivna i brza. Prava i povlastice koje investitori uživaju na osnovu Zakona ne mogu se ukinuti ili poništiti stupanjem na snagu naknadno donesenih zakona i podzakonskih akata. Ukoliko novi zakoni budu povoljniji, strani investitori imaju pravo da biraju koji će zakon biti merodavan za njihovo ulaganje. U FBiH, ako strana investicija prelazi 20% od vrednosti kompanije, ista kompanija je oslobođena plaćanja poreza na dobit u trajanju od 5 godina, proporcionalno iznosu stranih ulaganja u ukupnom kapitalu kompanije. Strane investicije izuzete su od plaćanja carina i carinskih obaveza (osim putničkih motornih vozila, automata za zabavu i igru na sreću). Strani investitori mogu biti vlasnici nekretnina u BiH. Zakon o politici direktnih stranih ulaganja, kao i entitetski zakoni o stranim ulaganjima, pružaju stranim investitorima ista vlasnička prava kao i državljanima BiH. Strani investitori zabrinuti zbog restrikcija u transferu dobiti, eksproprijacije, ratnih i civilnih nereda i uskraćivanja pravde, mogu se osigurati protiv ovih rizika kod European Union Investment Guarantee Trust Fund za BiH – Multilateralne agencije za davanje garancija za ulaganje (MIGA, deo grupacije Svetske banke). Međunarodno udruženje za razvoj (International Development Association IDAčlan grupe Svetske banke) daje garancije protiv političkog rizika za kratkoročne i srednjoročne privredne transakcije između preduzeća iz BiH i stranih kompanija, snabdevača i banaka. Investitorima prilikom ulaganja u BiH takođe pruža osiguranje za političke rizike i američki Overseas Private Investment Corporation (OPIC). BiH je potpisala ugovore o promociji i zaštiti investicija sa sledećim zemljama: Austrija, Kina, Hrvatska, Češka Republika, Egipat, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Nizozemska, Mađarska, Iran, Italija, Kuvajt, Makedonija, Malezija, Moldavija, Katar, Pakistan, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Ukrajina, Velika Britanija, SAD, Srbija, Crna Gora i zemlje OPEC-a.

• Poreske olakšice Obveznik koji u periodu od pet uzastopnih godina investira u proizvodnju u vrednosti od najmanje 20 miliona KM, na teritoriji Federacije BiH, oslobađa se plaćanja poreza na dobit za period od pet godina počevši od prve godine investiranja u kojoj mora biti investirano

11

najmanje četiri miliona KM. Ako investitor u periodu od pet godina ne dostigne propisani cenzus za investiranje, gubi pravo na porezno oslobađanje, a neplaćeni porez na dobit se utvrđuje prema odredbama Zakona, uvećan za zateznu kamatu koja se plaća na neblagovremeno plaćene javne prihode. Kompanije koje imaju izvoz u iznosu od 30% od totalne proizvodnje za jednu godinu su izuzete od plaćanja poreza na dobit za tu godinu. Ako je obveznik ostvario prihod ili dobit poslovanjem van teritorije Bosne i Hercegovine (direktno ili putem poslovne jedinice) i na njih platio porez na dobit, plaćeni porez u inostranstvu uračunat će mu se u plaćeni porez najviše do iznosa poreza na dobit koji bi za tako ostvareni prihod ili na tako ostvarenu dobit platio u Federaciji. Ubrzana amortizacija utvrđena je Zakonom o porezu na dobit FBiH i provodi se po stopama koje mogu biti do 50% više od propisanih. Pravo na ubrzanu amortizaciju obveznik ima za stalna sredstva koja služe za: 1) sprečavanje zagađivanja vazduha, vode, zemljišta i ublažavanje buke 2) školovanje i obuku kadrova. Ukoliko pravno lice iz Republike Srpske ostvaruje prihod u stranoj državi, a prihod se oporezuje i u Republici Srpskoj i u stranoj državi, onda se porez plaćen stranoj državi, bilo da je neposredno plaćen ili po odbitku koji uplaćuje drugo lice, odbija od poreza na dobit preduzeća u Republici Srpskoj, ukoliko takvo pravno lice iz Republike Srpske ne izabere da se porez u inostranstvu tretira kao rashod koji se odbija prilikom utvrđivanja poreske osnovice za poresku godinu obračunava na slijedeći način: - Za mašine i opremu koja se amortizuje, dozvoljava se odbitak za ubrzanu amortizaciju koja se obračunava:

1. prva godina 40% 2. druga godina 30%

• Postupak osnivanja kompanije u BiH

1.KORAK Priprema osnivačkog akta (overu/obradu ili samo sastavljanje osnivačkog akta vrše notari) 2. KORAK Uplata osnivačkog uloga 3. KORAK Registracija stranog ulaganja u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Dokumentacija koju je potrebno predati u Ministarstvo: - overen osnivački akt - zahtev za upis stranog ulaganja u Ministarstvo - dokumenti kojima se potvrđuje identitet stranog ulagača: a) za fizička lica: overena i prevedena kopija pasoša (4 primerka) koja ne sme biti starija od 6 meseci b) za pravna lica: overen i preveden izvod iz sudskog registra iz zemlje porekla kojim se potvrđuje pravni status ili neki drugi odgovarajući dokument, ne stariji od 6 meseci (4 primerka) - dokument kojim se potvrđuje pravni status ovlašćenog predstavnika - dokaz (kopija) o plaćenoj taksi za registraciju stranog uloga u Ministarstvu. 4. KORAK Registracija u nadležnom sudu (opštinski sud) Dokumentacija: - zahtev za registraciju - osnivački akt

12

- overena izjava osnivača - dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun u banci - dokaz o uplati sudske takse - rešenje Ministarstva za vanjsku trgovinu i ekonomske odnose BiH o registraciji stranog ulaganja - potvrda iz poreske uprave o nepostojanju duga (ovo se odnosi na bilo koji moguću poresku obavezu osnivača) - overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća u unutrašnjem i vanjskom prometu - potpis se overava od strane notara - izjava direktora o prihvatanju dužnosti - overena kopija lične karte osnivača firme i direktora koji će predstavljati preduzeće - potvrda o uplati takse za objavljivanje oglasa o osnivanju preduzeća u Službenim novinama FBiH. 5. KORAK Izrada pečata Dokumentacija: - zahtev za izradu pečata firme - kopija rešenja o upisu firme u sudski registar 6. KORAK Otvaranje žiro-računa u komercijalnoj banci Dokumentacija: - rešenje o upisu u sudski registar - identifikacioni broj - potvrdu o matičnom i carinskom broju (samo za spoljnu trgovinu) - identifikacioni dokument (lična karta, pasoš) za osobe koje treba da dobiju punomoć za žiro račun koji se otvara - overen potpis ovlašćenih osoba za platni promet 7. KORAK Registracija kompanije i osoblja u penziono-invalidskom fondu Dokumentacija: - rešenje o upisu u sudski registar - potvrda o matičnom/identifikacionom broju - obrazac R-19 (može se dobiti u PIO-u) Za prijavu zaposlenih prilažu se sledeći dokumenti: - radna knjižica - ugovor o radu za svakog zaposlenika - obrazac R-19 8.KORAK Dobijanje rešenja o ispunjavanju tehničkih uslova za početak obavljanja delatnosti Mora se izvršiti i registracija u nadležnoj opštini (zavisno od sedišta kompanije). Dokumentacija: - zahtev (najčešće postoji obrazac) - kopija rešenja o upisu u sudski registar -dokaz da preduzeće raspolaže poslovnim prostorom i opremom (izvod iz gruntovnice, kupovni ugovor, ugovor o izdavanju i sl.) - dozvola za korišćenje prostora (Izdaje je Kantonalna ili Opštinska uprava, zavisno od objekta. Ukoliko ova dozvola ne postoji, određuje se rok za njeno dostavljanje) - dokaz o socijalnom osiguranju direktora i prijavi zaposlenih - dokaz o plaćenoj taksi za inspekciju koja vrši proveru poslovnog prostora - dokaz o plaćenoj taksi za administraciju - punomoć za zastupanje u postupku

13

• Vreme potrebno za registraciju kompanije Vreme potrebno za registraciju kompanije procenjeno je na 30-45 dana. U skladu sa Zakonom o registraciji poslovnih subjekata FBiH (čl. 81) i Zakonom o registraciji poslovnih subjekata RS (član 82), rok za izdavanje rešenja o registraciji poslovnog subjekta od strane registarskog suda je pet dana, ali se zbog tehničkih poteškoća ovaj rok u praksi produžava. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BUGARSKOJ, Sofija

• Rezultati bilateralne saradnje Srbije i Bugarske u 2008. godini

Upravo sumirani podaci o međusobnoj trgovini za 2008. godinu jasno pokazuju da je za nama još jedna uspešna godina. Preciznije, za dvanaest meseci dostignut je obim međusobne trgovine od 995,3 miliona dolara što je povećanje za 27%. To je manji rast nego u proteklih 5 godina u kojima je zabeležen izuzetno visok prosečan rast od 38,2%. Bitno je da su pozitivni trendovi nastavljeni i da naše komšijske i druge prednosti još uvek dolaze do izražaja. To su blizina, mali transportni troškovi, delimična kompatibilnost privreda, bliskost jezika, vera i dr. Bugarska je u 2008. god. i dalje među prvih 10 partnera Srbije, i to 11. po izvozu a 7. po uvozu. Debalans je još uvek veliki na strani Srbije, iznosi 486 miliona dolara i to je osnovni ekonomski problem koji treba da rešavamo u budućnosti. Srećna je okolnost da se neke političke nesuglasice vezane za priznavanje Kosova od strane bugarske Vlade nisu previše negativno odrazile na međusobnu saradnju. Srpski izvoz je 2008. dostigao 254,2 mil. USD sa rastom od 18,0%, što je najslabiji rast u zadnih nekoliko godina, ali je iznad nivoa prosečnog rasta izvoza R. Srbije od 15%. Do oktobra rast izvoza u Bugarsku je bio oko 30%, no tada je došlo do naglog pada srpskog izvoza. Upravo tada otpočela je kriza u svetu sa trgovinom gvožđem, čelikom i drugim metalima a to su glavni izvozni produkti Srbije u Bugarsku. S druge strane, bugarski izvoz dostigao je 741,1 milion i porastao za 30%. Prema bugarskim podacima izvoz u Srbiju bio je 636,4 Eura ili cca 895,0 mil. USD. Uz pretpostavku da su podaci istovetni, verujemo da je u pitanju razlika od 153,9 miliona USD koja je izvežena na Kosovo. Istovremeno su uvezli iz Srbije 186,7 miliona Evra ili 263 mil. USD, što verovatno znači da je uvoz sa Kosova u Bugarsku bio cca 8,8 mil. USD. Prema njihovim podacima rast i uvoza i izvoza u Srbiju je 7%. Glavni izvozni produkti Bugarske ostali su nafta i naftini derivati, obojeni metali, rude, otpaci metala i hemijski proizvodi. Nažalost, u 2008. god. nisu nastavljene dobre tendencije u međusobnom investiranju firmi. Istina, proces privatizacije u Srbiji je pri kraju, sve je manji izbor firmi, i u 2008 god. je, prema poslednjim raspoloživim podacima investirano 666 hiljada Evra, za minimalne investicije 101 hiljada evra, a kupljene su dve firme. To je malo u odnosu na ranije godine kada je u Srbiju investirano preko 110 miliona Evra i kupljeno oko 30 firmi. Nažalost, u praksi se dogodilo da mnoga od tih privatizovanih preduzeća u Srbiji ne rade uspešno, u nekima od njih se nedovoljno investira, negde se ne poštuju Kolektivni ugovoru i neuredno isplaćuju plate, u nekima se otpuštaju radnici, ima štrajkova a najavljeno je i raskidanje nekih ugovora. Obrnuto, imamo slučaj sa "Pikadilijem" u Bugarskoj u koga je investirala srpska Delta i koji izuzetno napreduje, prošle godine je uvećao prihode za 25%, i u Plovdivu upravo otvorio

14

još jedan prodajni centar. Privredne komore dve zemlje imaju izuzetno dobru saradnju u ABC/asocijaciji balkanskih komora, u PRO komitetima i Inicijativi za JIE, kao i bilateralnim susretima privrednika. U toku godine izuzetno je bila dobra saradnja na realizaciji pograničnih programa finansiranih od strane EU, gde je najveći broj realizovan preko Regionalnih privrednih komora. Pri pograničnim komorama u obe zemlje 2008. god. formirani su i Centri za poslovnu podršku koji takođe pružaju veliku pomoć firmama u obe zemlje kao što im izuzetnu pomoć i čini novootvoreni sajt na tri jezika pri Predstavništvu Privredne Komore Srbije u Bugarskoj www.pks.co.yu/bg na kome mogu dobiti sve vrste informacija. Uspostavljeno je preko 180 kontakata između firmi, održano preko 250 sastanaka sa partnerima, a na 18 prezentacija u gradovima Bugarske i Srbije učestvovalo je preko 640 firmi. Sve je više inicijativa regionalnih, međuopštinskih i međukomorskih za uspostavljanjem saradnje i bratimljenjem, što je očigledan izraz želje da se međusobna saradnja i nadalje povećava.

• Ocena ekonomskih kretanja u Bugarskoj u 2008. godini

Bez obzira na to što još nisu gotovi svi podaci na kraju 2008. godine može se dati pozitivna ocena o privrednim kretanjima u Bugarskoj u 2008. godini.

Nezavisno od nedavnog smanjenja rejtinga bugarskoj privredi za po jednu ocenu od Mudisa, Fič-a i S&P kao i najnovijih procena MMF, koji je smanjio nedavno predviđanje privrednog rasta za Bugarsku u 2009. godini sa 6,3 na 2 odsto, ocene o kretanjima u bugarskoj privredi su pozitivne. To važi čak i pored ocena koje je dao Merill Linč u kojima se tvrdi da Bugarska spada u 10 najrizičnijih ekonomija, tačnije na 7. je mestu u svetu. Najnovija istraživanja poslovne klime pokazala su da se biznis klima posle oktobra i novembra i u decembru pogoršala za 18,8%. No, klima je i dalje za 35,2% iznad minimuma koji je ostvaren u januaru 1997.godine. Bugarski Nacionalni statistički institut saopštio je da je stopa rasta BDP u četvrtom kvartalu ove godine iznosila samo 3%, što je manje nego u trećem sa 6,8%, u drugom kvartalu kada je rast iznosio 7,1 odsto ili u prvom kvartalu kada je bila 7%. Prema dosadašnjoj stopi rasta BDP, Bugarska je zauzela treće mesto u EU posle Rumunije sa 9,1% i Slovačke sa 7%. BDP je, prema preliminarnim podacima, dostigao 66,096 mld. leva /33,8 mld Eura/ ili prema prosecnom kursu USD prema Evru koji je objavila BNB od 140,87, to je 47,3 mld. USD. i predstavlja rast za celu godinu od 6%. Trenutni doprinos stvaranju BDP je iz industrije 31,2%, od poljoprivrede 8,4% i od usluga 60,4%. Prema Evrostatu BDP po glavi stanovnika za 2007. god. je 3.800 Evra što je oko 5.353$. Nema podatka za 2008.

Nezaposlenost u Bugarskoj u decembru je porasla a prema zvaničnim podacima za 2008. godinu je 6,3%. Podatak o prosečnim platama u Bugarskoj je nepouzdan. Naime, prosek je na polugođu bio 265 Evra sa rastom od 21%. No, kako u Bugarskoj postoji mogućnost da se porezi i doprinosi na plate obračunavaju na minimalno propisane za pojedine profesije, najčešće su isplaćene zarade iznad minimalnih a prosek se utvrđuje na osnovama za plaćene poreze i doprinose. Uzimajući u obzir i sivu ekonomiju i napred navedenu činjenicu, plate su verovatno na nivou od oko 300 Evra.

U novembru i decembru nije bilo inflacije već je zabeležena deflacija od 0,1%, odnosno 0,2%. Tako je godišnja inflacija spala na 7,8%.

Industrijska proizvodnja u Bugarskoj, posle pada u oktobru od 5,1%, novembru od 9,3% i u decembru je zabeležila pad od 8,3%. No, prostom aritmetickom sredinom, koja ne daje

15

apsolutno tacne podatke, za celu godinu je ipak ostvaren rast od 1,8%, no NSI ne objavljuje kumulativne podatke za celu godinu. Izvoz je dostigao 15,2 mld. Evra, uvoz 24,1 mld. Evra a trgovinski deficit je 8,8 mld. Evra. Uvoz je rastao nešto brže od izvoza te se deficit relativno povećao. Deficit platnog bilansa poznat je samo za 9 meseci kada je iznosio 5,4 mld. Evra, no ocekuje se iѕnad 7 mld. evra.

Inostrane investicije su na kraju oktobra 3,36 mld. Eura, što je nešto manje od prognoziranih i nedavno objavljenih 3,6 mld. Eura. To je pad u odnosu na prethodnu godinu za oko jednu četvrtinu no ipak je brojka vredna pažnje i pokriva 73,9% deficira tekućeg bilansa dok je u istom periodu prošle godine ta pokrivenost bila 116,4%. Najveći investitori su Austrija, Holandija, Nemačka, V.Britanija, Grčka, Luksemburg i Rusija. Priliv od turizma je uvećan za 11,5% i dostiže oko 2,6 mil. Evra a broj stranih posetilaca je 8,5 miliona. Najgore rezultate u 2008. godini Bugarska je ostvarila na planu zaduživanja u inostranstvu. Ukupni dug je dostigao 36,9 mld. Evra ili 52 mld. USD i samo u 2008. godini je narastao skoro za 10 mld. Evra. To se u Bugarskoj i ne uzima za ozbiljno jer je državni deo duga samo oko 4 milijarde što nije mnogo, no ne treba zaboraviti da su i firme i banke koje su ga napravile bugarska pravna lica bez obzira na vlasnike koji mogu biti iz inostranstva.

Pored ovog duga narasli su unutrašnji dugovi među privrednim subjektima koji su 2007. god. dostigli 60 milijardi Eura a procene za 2008. god. su 84 mld. Ta situacija, sada u krizi, može izazvati lančane stečajeve firmi, mada se to u Bugarskoj maksimalno sprečava i skoro da ih nema. Bugarska je popravila svoju poziciju na lestvici država i po konkurentnosti /79./, po uslovima za biznis /46./ i po ekonomskim slobodama/56./. Sa koeficijentom od 3,6 Bugarska je sa 79. došla na 72. mesto u svetu po korupciji i kriminalu i to joj je glavna smetnja da zabeleži brži napredak i zbog toga je izgubila veliki deo sredstava iz evropskih podsticajnih fondova. Uprkos ostvarenom višku u budžetu za 2008. god. od 4,2 mld. Evra,što je skoro polovina budžeta, novi budžet Bugarske za 2009.god. usvojen je sa rastom od 14,5% i prihodi iznose 20,955 mld.leva /10,7mld Eura/.

• Kakvi su rezultati bugarskog turizma

U Bugarskoj su izuzetno velika ulaganja u turizam poslednjih godina. To najbolje potvrđuje podatak da u Bugarskoj ima 2643 hotela i odmarališta, što je 10 puta više nego u Srbiji. Sve to ne radi uspešno što potvrđuje izjava direktorke Agencije sa turizam da svake nedelje ode u stečaj oko 8 hotela. Prema preliminarnim podacima, Bugarska je ostvarila u 2008 god. 11,5% više priliva od turizma, a posećena je od strane 8,5 miliona stranaca što je 10.4% više u odnosu na 2007. god. Prema podacima za 11 meseci prihodi su 2,426 mld. Eura, te se očekuje da za celu godinu premaše 2.600 miliona. Najveći rast u poseti zabeležili su rumuni /32% i učešćem u ukupnom broju od 17%, drugi su grci sa rastom od 2% i učešćem od 14,6%, sledeći su nemci sa rastom od 11,6% i učešćem od 10%. S druge strane u inostranstvo je putovalo 5.736 hiljada bugara, najviše u Grčku i Tursku.

• Koje su najveće IT kompanije za prodaju opreme u Bugarskoj? Web sajt www.need.bg sadrži najviše firmi po grupama i kontaktnim podacima u ovoj oblasti. Najveći distributeri IT sektora u prošloj godini bili su: www.solytron.bgwww.cisco.com/web/BG/ www.logicom.bg i

16

www.gsm.bg Imena i podatke za kontakt svih ostalih kompanija možete naći u katalogu www.jobs.dev.bg

• Pronalaženje partnera u građevinarstvu i najveće gradjevinske firme u Bugarskoj

U prilogu dajemo spisak većih gradjevinskih firmi u Bugarskoj, no to ne mora biti najbolje rešenje. Poznato je da upravo te firme imaju najrigoroznije uslove za ulazak na tržište, te da kod drugih, manjih firmi, može da se uspostavi uspešnija veza. Holding Putista -Sajt www.roads.bg Trejs Grup Hold- Sajt www.tracebg.com/bg/ mejl trace@tracebg.comMoststroj -Sajt www.moststroy-east.com mejl moststroy-east@roads.bgTransstroj Burgas www.transstroy.com ZSK Lozovo www.zsk-lozovo-burgas.com ZS-PSPernik - ZS-Kozloduj www.kozloduy.org Stroitelna mehanizacija 2000 www.ksb.bg mejl director@terragroup-bg.com Dobrotica- BSK - Poljanica www.polianica-cpo.hit.bg SMP Buhovo - Interlodzik imoti tel. 00 359 2 8466061 Hidroizomat www.hidroizomat.com ZS-Devna www.zsk-devnya.com FSP FOT, Kameko, Patista i patni sorozenia, GK Izgrev i TKM. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U FRANCUSKOJ, Pariz

• Rešavanje spornih potraživanja i provera boniteta u Francuskoj U okviru usluga koje Predstavništvo PKS u Francuskoj obezbeđuje privrednicima svakako spada i pomoć u pripremi poslovnih aranžmana, rešavanju kritičnih zastoja u poslovnoj saradnji, kao i provera pouzdanosti francuskog partnera. U momentu sklapanja poslova, Predstavništvo vam stoji na raspolaganju za informacije o uobičajenom načinu poslovanja i najčešće primenjivanim kupoprodajnim uslovima za određeni proizvod ili granu, pre svega u pogledu uobičajenih rokova za plaćanje i načina obezbedjenja u naplati. Za proveru identiteta francuskih kompanija, relativno brzo i efikasno možemo za vaš račun proveriti ime, adresu, osnovne i registracione podatke preduzeća. Istovremeno će te dobiti informaciju o važnim elementima tri poslednja finansijska izveštaja, radi opšteg, prvog uvida u postojanje, veličinu, stanje i tendenciju razvoja vašeg partnera. Dobijanje kompletnog finansijskog završnog računa Predstavništvo obezbeđuje u nešto dužem roku (2 do 3 nedelje) kod licenciranih agencija, a na vaš zahtev, možemo vam obezbediti i kompletne bonitetne izveštaje kod renomiranih bonitetnih kuća (detaljni podaci o delatnosti, menadžmentu, bilansu, rejtingu, oceni rizika kreditiranja ..). U slučaju spornih potraživanja, pomoć Predstavništva može vam biti od dragocene koristi u procesu traženja rešenja za dogovorno rešavanje spora, a radi izbegavanja relativno

17

visokih sudskih troškova i često dugotrajne procedure. Kao predstavnik u domicilnoj zemlji renomirane javne ustanove privrednog karaktera, Predstavnišvo PKS ima olakšan “prolaz” da za svoju članicu interveniše kod dužnika, kako pismenim putem, kroz telefonske ili direktne razgovore, i kod nadležne privredne komore čija je sporna kompanija članica, pri poreskoj upravi na teritoriji sedišta francuske firme i kod drugih kontakata koji mogu da doprinesu mirnom rešavanju i izmirivanju duga. U slučajevima kada su po vašem mišljenju svi pokušaji za dogovorno rešenje problema iscrpljeni, Predstavništvo vam stoji na usluzi za selekciju specijalizovanih advokata i savetnika i dostavu validne liste kontakata kojima se možete obratiti za pokretanje postupka i rešavanje spora sudskim putem.

• Izvoziti na francusko tržiste Francuska je ne samo ogromno tržiste od 66 miliona stanovnika koje zauzima 1/5 površine EU, već je ona za srpske privrednike i svojevrstan prozor i iskorak u zemlje Severne Afrike. Bivše francuske kolonije, zemlje kao što su Alžir,Tunis ili Maroko i dalje su tradicionalno okrenute jezikom, blizinom i trgovačkim vezama francuskom tržištu. Kao šesta privredna sila sveta, Francuska uvozi godišnje preko 600 milijardi USD (535.2 mrd € u 2007.g.), od čega 60,3% iz Evropske Unije, a čitavih 23 % iz evropskih zemalja van EU. Pri tom, najveći segment uvoza, 443,2 Mrd €, predstavljaju industrijski proizvodi: prehrambeni (27), roba široke potrošnje (89), oprema (120), proizvodi nižih stepena obrade (131 mrd €). Potencijal u razvoju razmene i porast našeg izvoza na francusko tržište je ogroman. Uprkos stalnom trendu rasta - vrednost srpskog izvoza u Francusku u periodu 2001.-2007. godina povećana je skoro 6,7 puta. Srbija učestvuje sa samo 209.798 miliona evra odnosno sa 0,5 °/°° u ukupnom francuskom uvozu. Od srpskih proizvoda, trenutno najbolji plasman u Francuskoj imaju gvoždje i čelik, crveno voće, proizvodi od kaučuka, odeća i obojeni metali. Tržište je potpuno otvoreno ali sa izuzetno visokom tržišnim zahtevima zbog najšire moguće ponude i visoke konkurencije. Zato je neophodno imati predznanja o karakteristikama tržišta, uobičajenom načinu poslovanja, uložiti vreme i sredstva u marketišku prezentaciju prilagođenu ovom tržištu što pretpostavlja, između ostalog, pripremu promotivnih materijala na francuskom jeziku, zatim odgovarajući kvalitet robe, postojanu ponudu u pogledu kvaliteta i raspoloživih količina i sertifikate vezane za kvalitet izrade i kontrolu kvaliteta saglasno EU propisima odn. važećim direktivama. Kao i u ostalim zemljama članicama EU, uvoz robe iz Srbije je pod izuzetnim preferencijalnim režimom, odnosno oslobođen carine za 90% tarifnih proizvoda, sa obavezom srpskih izvoznika da podnesu uredni Sertifikat o poreklu robe i druga dokumenta prema važećoj carinskoj tarifi i propisima za određeni proizvod, sa obavezom CE znaka odnosno bezbednosnih tehničkih standarda predviđenih EU direktivama za određeni broj proizvoda kao što su električni aparati, uređaji i roba za široku potrošnju. Za uspešan plasman i konkurentnost robe na tržištu, dobro ciljani i precizno balansiran odnos dobrog kvaliteta i povoljnih cena je od prevashodnog značaja. Francuski izraz “rapport qualité/prix” je dominantan parametar u pregovorima bez obzira na poreklo robe, poznavanje partnera i kvalitet ili dugotrajnost partnerskih odnosa. Reaktivnost u odnosu na tražnju propraćena pripremljenim informacijama o preduzeću i proizvodu na francuskom jeziku je izuzetno važna. Francuska, kao istorijski i kulturno stara nacija drži do očuvanja svog identiteta i renomea i preko jezika na svom tržištu posluje skoro isključivo na francuskom. Izuzeci su pojedini sektori posebno razvijeni na globalnom planu, kao što su avio i kosmička industrija, ICT sektor, farmaceutska i kozmetička industrija. Prvi kontakt na francuskom jeziku sa donosiocima odluka je često odlučujuci, realizacija saradnje u

18

nastavku se često organizuje i veoma dobro realizuje na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku prema uslovima i dogovoru obe strane. Zato često insistiramo na potrebi prethodnih temeljnih priprema, pre izlaska na tržište, u saradnji sa Predstavništvom PKS ili kroz samostalnu pripremu i obradu tržišta u cilju efikasnog plasmana roba ili usluga na ovo zahtevno tržište. Neophodni elementi za ulazak na tržište su i aspekti organizacionog karaktera u poslovanju: sertifikacija privrednog društva, reaktivnost u korespodenciji, što podrazumeva odgovor na svaki dopis u roku od 48 sati i komunikacija elektronskim putem. Takođe, striktno poštovanje ugovorene dinamike i svakog pojedinačnog roka isporuke. Termin otpreme robe ili opravdani i neopravdani razlozi kašnjenja ne interesuju nijednog francuskog kupca. Jedini elemenat za ocenu vaše poslovnosti je datum isporuke poručene, uredno kondicionirane, označene i precizno fakturisane robe u skladište kupca.

• Koje mere Francuska preduzima za prevazilaženje krize Francuska vlada usvojila je početkom decembra 2008. godine akcioni plan za prevazilaženje krize i pokretanje ekonomije. Prioritet je masivna podrška investicijama i proizvodinji. Isto tako, plan sadrži i ciljanu pomoć određenim, posebno ugroženim sektorima koji se odnose na stambeni fond i automobilsku industriju. Akcioni plan predviđa sredstva u visini od 26 milijardi evra, odnosno 1.3% BDP. Mere za dinamizaciju javnih radova i pomoć privredi. Radi podrške proizvodnji, akcioni plan ima za cilj investicije koje se očekuju od velikih javnih preduzeća i lokalne samouprave. Država će ubrzati početak realizacije velikih javnih radova u infrastrukturi i transportu koji su u najvećem broju već u planu. To se odnosi na održavanje mreže javnih usluga - struja, gas, metro, pošta. Javna preduzeća iz ovih oblasti dobiće 4 miljarde dodatnih sredstava (35% više u odnosu na prethodnu 2008.g.) za ubrzanu realizaciju radova ali i za poboljšanje njihove konkurentnosti na svetskom tržištu. Predviđena je izgradnja i renovacija penzionerskih domova, bolnica, obdaništa, izgradnja kanala od Sene ka severu Francuske u vrednosti od 100 miliona evra, ubrzana gradnja četiri linije TGV brzog voza itd. Za finansiranje ovog dela (podrška proizvodnji) država će mobilisati 10,5 milijardi dodatnih investicija. Ove investicije bi istovremeno trebalo da podstaknu nove investicije lokalnih uprava kako bi svaki region Francuske izvukao najveću moguću dobit iz akcionog plana. Druga serija mera se odnosi na likvidnost preduzeća. Krajem 2008.g. MSP preduzeća žalilo se zbog otežanih uslova za dobijanje kredita: troškovi rastu, odnosi s bankama se rapidno pogoršavaju. Vlada želi da omogući preduzećima dalje investicije. Među mnogobrojnim merama, vlada će refundirati pre roka svoje dugove prema preduzećima i to u ukupnoj visini od 11.5 milijardi evra: povraćaj poreza pri istraživanju, povraćaj unapred plaćene akontacije za porez na promet ili po osnovu unapred plaćene akontacije PDV. U cilju borbe protiv nezaposlenosti, preduzeća koja imaju manje od 10 zaposlenih će biti oslobođena doprinosa poslodavca po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja za sva nova radna mesta u 2009.g., ukoliko je zarada zaposlenog u visini do 1.6 minimalnog ličnog dohotka. Stambeni i automobilski sektor imaju pravo, s obzirom na izuzetnu ugroženost, na posebne mere podrške. Što se automobilske industrije tiče, ponovo se vraća mera koja je već bila u primeni devedesetih godina, premija za uništavanje vozila po principu « staro za novo ». Da bi se oslobodili zaliha neprodatih automobila, ta premija koja je do sada iznosila 300 evra za vozilo starije od 15 godina iznosiće 1.000 evra za svako vozilo starije od 10 godina. Akcioni plan predviđa i mere podrške kooperantima u auto industriji uvođenjem posebnog fonda za restrukturaciju automobilskog sektora, a koju će finansirati i proizvođači automobila i vlada u ukupnoj visini od 300 miliona evra. Plan predviđa i

19

poseban dispozitiv za smanjenje kreditne kamate i program podrške razvoju ekološki čistih automobila. Drugi sektor pod posebnom zaštitom je građevinarstvo. Prodaje novih stanova je i dalje u stalnom padu. Broj novih gradilišta, kao i broj izdatih građevinskih dozvola takođe. U tom kontekstu, visina kredita sa nultom kamatnom stopom je udvostručena pri kupovini stambenog prostora u novogradnji. U sledeće dve godine, država će izgraditi dodatnih 100.000 tzv. socijalnih stanova, odnosno stanova sa umerenom i kotrolisanom visinom zakupa i dodelom u odnosu na porodičnu situaciju i ukupna primanja. Dok je najveći deo mera u Engleskoj koncentrisan na izlazak iz krize preko potrošnje i pomoću potrošnje, francuski program se u svom dominantnom delu zasniva na investicionim ulaganjima pri čemu su rashodi države za ove investicije uglavnom koncentrisani na 2009.g. Direktne podsticajne mere domaćinstvima u okviru celokupnog paketa mera odnose se na pomenutu premiju za nabavku novog automobila u ukupnoj visini od 220 miliona evra i novu meru da se domaćinstvima sa najskromnijim prihodima isplati premija od 200 evra tokom marta 2009.g., što predstavlja sumu od 760 miliona evra. Sve ostale mere imaju za cilj pripremu konkurentnosti Francuske za naredni period. Imenovan je i ekspert u rangu ministra čija je funkcija pokretanje ekonomije. Ove mere će u ukupnom iznosu od 26 milijardi evra dostići 1,3% BDP-a. Naravno, ovaj akcioni plan je direktno uticao na povećanje deficita državnog budžeta koji je prevazišao dozvoljeni minus u odnosu na stopu od 3% fiksiranu od strane EU. Najavljeno je da će deficit državnog budžeta prevazići čak 86 milijardi evra, tj. 4,4% BDP-a u 2009.godini, što je u raskoraku sa evropskom politikom i zbog čega Brisel već pokreće proceduru zbog ekcesivnog javnog duga, prema Francuskoj i prema pet drugih zemlja iz EU zone. Ipak, francuski plan se istovremeno smatra koherentnim u odnosu na akcioni plan Evropske komisije koja je u okviru mera za prevazilaženje posledica krize predvidela iznos od 1.5 BDP svake od 27 zemalja članica EU.

• Šta predviđa francuski Institut za statistiku i ekonomska istraživanja U četvrtom kvartalu 2008. i početkom 2009.godine privredna aktivnost se značajno smanjila u visoko industrijalizovanim zemljama. Početak ove godine je tako i početak recesije u skoro svim zemljama. Francuska ekonomija nije izuzetak. Otežani uslovi finansiranja i sve manja spremnost za preuzimanje rizika se sve više generalizuju u celoj zemlji, guraju preduzeća ka ukidanju investicionih izdataka i jakom smanjivanju zaliha. Broj nezaposlenih konstantno raste, neizvesnost u pogledu perspektiva za bolji nivo zarada takođe, te stanovništvo sve više teži preventivnoj štedljivosti. Mada je taj proces najizraženiji u Engleskoj i Americi gde je masivno pribegavanje potrošačkim kreditima i zaduživanje s ciljem finansiranja potrošnje dostiglo istorijski najniži nivo. U Francuskoj, konjunkturne analize ukazuju na smanjenje privredne aktivnosti od 0.8% u 4. kvartalu 2008., zatim 0.4% u I kvartalu 2009. U II kvartalu ove godine moglo bi doći do smanjenja pada (0.1%), zahvaljujući prvim efektima francuskog akcionog plana za pokretanje ekonomije i pod pretpostavkom da se jaka akcija centralnih banaka i vlada čitavog sveta pokažu efikasne u smirivanju finansijskih tenzija. Stopa nezaposlenosti će nastaviti da raste da bi dostigla 8% u drugom kvartalu 2009.g. (7,6% u istom periodu u 2008.g.). Evolucija finansijskih tenzija u narednim mesecima je najveća nepoznanica. I dalje vlada neizvesnost kada je u pitanju vrednost aktive banaka i na današnji dan nije isključeno dalje produbljivanje finansijske krize. U tom slučaju, pad aktivnosti će biti još jači i trajniji nego što se u ovom trenutku predviđa. Suprotno tome, rast i deverzifikacija sredstava i instrumenata koje su centralne banke i države uvele za prevazilaženje krize bi mogle da umire te tenzije mnogo brže nego što mislimo, te bi pad rasta mogao da se 20

ispostavi kao limitiran. Uvoz roba i usluga u Francuskoj slabi počev od četvrtog kvartala 2008. g., dok je dotle bio stabilan i čak dinamičan. S obzirom na smanjenje investicija i potrošnje, očekuje se pad rasta uvoza do sredine 2009.g. Na smanjenje ukupnog obima uvoza utiče i skorašnja depresijacija evra koja je favorizovala domaće proizvode. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U ITALIJI, Milano

• Karakteristike italijanske privrede Italijanska ekonomija je orijentisana ka uslužnom sektoru (tercijalni), koji je u 2007. godini predstavljao skoro 2/3 BDP-a. Proizvodna baza sastoji se uglavnom od malih i srednjih preduzeća: veća preduzeća su uglavnom osnovana na porodičnoj tradiciji, ali u nekim slučajevima i od strane inostranih grupa. Model javnog preduzeća je jako malo zastupljen. Trenutno je italijanska ekonomija rangirana kao sedma u svetu po BDP-u i ekonomskoj moći, iza SAD, Japana, Nemačke, Kine, itd. Na petom je mestu po spoljoj trgovini i na osmom po kupovnoj moći. Italija je takođe industrijalizovana zemlja, ali sa sopstvenim karakteristikama koje se bitno razlikuju od ostalih zemalja u G8, Evropskoj Uniji i OECD-a.

• Primarni sektor: poljoprivreda, uzgoj, ribarstvo, rudarstvo

Poljoprivreda i uzgoj stoke imaju jako veliku težinu za Italiju jer pate od problema organizacije. Pored nekih pozitivnih rezultata, npr. masline, grožđe, povrće i vino, Italija i dalje uvozi mnoge poljoprivredne proizvode. U uzgoju stoke najviše se bave uzgojom ovaca i koza u Apeninskom delu, a u severnim regionima se bave uzgojom goveda i svinja. Takođe, jako je zastupljeno i ribarstvo. U severnom delu italije proizvodi se uglavnom pšenica, pirinač, kukuruz, šećerna repa, meso, mlečni proizvodi, dok je na jugu Italije najzastupljenija proizvodnja voća, povrća, maslinovog ulja i vina. Kako je Italija velikim delom pokrivena planinskim terenima, nije pogodna za poljoprivredu. I pored toga u poljoprivredi je veliki broj radnika (procenjuje se da je 1,4 miliona evra trošak radne snage u poljoprivredi). Većina poljoprivrednih preduzeća su mala i u proseku veličine oko 7 hektara.

• Sekundarni sektor: industrija, gradjevinarstvo

Snaga italijanske industrijske prerade i proizvodnje je prvenstveno u srednje-malim porodičnim preduzećima. Mehanička industrija (automobili, motori, alatni strojevi, kućanski aparati), odbrana (helikopteri, odbrambeni sistemi.), hemijski (ulja, gume, farmaceutski proizvodi), elektronika, moda, tekstil, koža, nameštaj, graditeljstvo, brodogradnja, energetika, metalurgija i hrana su najrelevantniji za italijansku privredu. Glavni industrijski proizvodi se nalaze u regijama poput Lombardije, Pijemonte, Veneto, Emilia i Romagna. Sever i severozapad Italije tradicionalno čine jezgro italijanske industrije. Ključne prednosti uključuju: jednostavnost trgovini s ostatkom Evrope, proizvodnje hidroelektrana zbog prisutnosti Alpa. Jedna od najvećih italijanskih kompanija Fiat, nalazi se u Torinu. Tokom poslednjih dvadeset godina industriji su doprinela preduzeća male i srednje veličine formirane u industrijskim okruzima na severo-istoku zemlje.

21

Industrija teži nešto preko 32%, ali ako je to isključene iz aktivnosti koje se odnose na izgradnju, procenat pada na oko 28%. Trenutno, italijanska industrija je snažno orijentisana ka motornoj industriji (automobili, motocikli, rezervni delovi i pribor), brodogradnji sa preduzećima kao što su Fincantieri (svetski lider u svojoj kategoriji), Isotta Fraschini motori, CRDA, itd., hemijskoj industriji, železare (Riva, Dalmine SpA, Terni ŽELJEZARE itd.), farmaceutski proizvodi (Menarini, Artsana, Farmitalia itd.), energetski (Eni, ENEL, Terna, Sorgenia itd.), metalurgije (Finmeccanica, AgustaWestland, MBDA, OTO Melara, Fabbrica d'Armi Pietro Beretta, itd.) i hrane. Italija je jedan od lidera u proizvodnji i dizajniranju automobila kao što su Fiat i, uključujući i Alfa Romeo, Lanciu, Fiat, Ferrari, Maserati i Iveco, svetski lider u proizvodnji kamiona. U skupu Fiat-a se takođe nalazi Grupa CNH Global, Zastava, Tofas, a ne zaboravimo Sevel Abarth skup poput Lamborghinia i Pagania. Što se tiče područja motora, postoje vodeća preduzeća kao što su Piaggio, Aprilia, Ducati, ITALJET, Cagiva, Garelli itd.

• Tercijalni sektor: usluge, finansije, turizam

U tercijarnom sektoru, važnu ulogu odigrava turizam. Italiju posećuju brojni turisti, posebno zbog svog umetničkog bogatstva. Mnogi italijani takođe putuju u inostranstvo. Druge tercijalne aktivnosti su važne, ali ne toliko razvijene. Spoljna trgovina je jako zastupljena sa ostatkom Evropske unije, naročito Francuskom i Nemačkom. Takođe je važna i trgovina sa Kinom i SAD-om.

• Spoljna trgovina

Najvažnij su trgovinski odnosi sa drugim zemljama Evropske unije, sa kojima čini oko 59% ukupne trgovine. Italija je najveći trgovinski partner u poređenju sa ostalim zemljama EU, sa Nemačkom (19%) i Francuskom (13%). Najvažniji italijanski proizvodi izvoza su: hrana, odeća, luksuzni automobili, nameštaj i drugi automobili. Najpoznatiji italijanski proizvodi hrane su poznati ostatku sveta putem italijanskih emigranata, posebno Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD-u. Italijanska hrana uključuje mnoštvo jela od testenina (od 1500. godine), pizza (napravljena 1800. u Napulju), sladoled, Pršut Parma, pirinač, sir parmezan i vino. Regije koje proizvode najpoznatija italijanska vina su toskanski Chianti i Barolo iz regije Pjemonte.

• Nezaposlenost

Nezaposlenost je dosegla 6% u 2007., i to je najniži procenat od 1992. Nažalost, situacija je ozbiljna naročito na jugu, gde nezaposlenost može premašiti 15%. Zbog svetske ekonomske krize nezaposlenost je jako prisutna. Žene i mladi čine većinu u stopi nezaposlenosti. Nakon odluke niza mera koje se odnose na fleksibilnost zaposlenosti, donekle se situacija poboljšala, ali postoji mnogo slučajeva preduzeća koji su zloupotrebljavali te mere na različite načine, do toga da su zaposleni radili više sati nego što je to dopušteno zakonom. To je značajno prisutno u sektoru privrede, naročito na jugu, gde je jako velika stopa službene nezaposlenosti, koji apsorbira znatan broj ljudi s niskim platama i bez bilo kakve socijalne pomoći i sigurnosti.

22

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U SR NEMAČKOJ, Frankfurt na Majni

• Mogućnost plasmana elektroinstalacionog materijala na tržište Nemačke

Industrija elektrotehnike i elektronike je sa svojim širokim spektrumom proizvoda svuda na svetu najveća branša koja uz to i ostvaruje nadprosečan rast. Ovo važi za prethodne godine, a mnogo toga govori o tome da će tako i ostati. Globalna potražnja za proizvodima elektroindustrije proporcionalno je podređena investicijama u opremu i uređaje. S obzirom da udeo elektrotehnike i elektronike u opremi raste, i tržište elektronike brže raste nego u drugim branšama, i u ovoj branši rast podstiče opšti tehnički napredak, nova tržišta (u Aziji, Južnoj Americi, kao i u srednjoj i istočnoj Evropi) i iz ovoga proizilazeća dinamika u konkurentnosti. Svetsko tržište elektronike je podeljeno na tri skoro jednaka dela i to tako što 30 odsto pripada Americi, 30 odsto Aziji i 30 odsto Evropskoj uniji. Nemački udeo na ovom tržištu iznosi 6 procenata. Pri tome su strukture ovih regiona jako različite i utiču na uvozna i izvozna kretanja u zemljama. Posebno su azijske zemlje koncentrisane na izvoz, pri čemu iz toga proizilaze šanse, ali i rizici o razvoju u pogrešnom pravcu koji nisu zanemarljivi. Otklanjanje trgovinskih barijera i ograničenja, liberalizacija prometa kapitala i nove komunikacione tehnologije ubrzale su u poslednjim godinama međunarodnu povezanost svetskih tržišta. Kao posledica ovoga proizilazi pojačana konkurencija na domaćem tržištu kroz pojačan priliv proizvoda iz inostranstva, ali sa druge strane stvaraju se nove mogućnosti za plasman robe na stranom tržištu. Ovo tržište će u budućnosti biti još konkurentnije i pored četiri tzv. tigar-države (Južna Koreja, Singapur, Tajvan i Hongkong) i drugih azijskih zemalja u razvoju poput Kine i Malezije, će naročito reformske zemlje srednje i istočne Evrope biti sve veći konkurenti. Elektro-tehničke građevinske instalacije važe za jedno od tržišta budućnosti na području investicionih dobara – to su nove šanse i izazovi za elektronsku industriju. Tržište instalacionih delova i sistema je prebrodilo nezadovoljavajuću fazu od 2002. godine i od 2006. godine je ponovo u porastu, što se takođe može zaključiti i na osnovu podataka o porastu uvoza iz narednog poglavlja. Porastu na tržištu u predhodnom periodu doprineo je pre svega pozitivan privredni razvoj, posebno na polju građevine, koja je nakon duže faze opadanja dočekala promenu trendova. Pri tom se građevinske investicije pre svega povećavaju na polju izgradnje u privredi i javnom sektoru. Energetska sanacija, modernizacija i dodatno opremanje sastava građevinskih objekata su potom u svim građevinskim oblastima obezbedili dodatnu dobit. S obzirom na klimatske promene i cene energenata, koje rastu neverovatnom brzinom, zahtevi za eficijentnom energijom, kao sto su toplota i električna energija- postaju sve veći. Trzištem rukovode zakonski regulisane mere i zahtevi (regulativa o štednji energije EnEV). Već sad na osnovu obrta kapitala u energetskoj industriji postaje jasno da su poslovi u oblasti renoviranja odavno već prevazišli poslove novogradnje. Nove, prema budućnosti okrenute oblasti poslovanja su u okviru električnih instalacija u zgradama energetski eficijentna sistemska tehnika građevinskih objekata, koja je u vezi sa svetlosnom tehnikom, automatizacijom građevinskih objekata i mrežnom tehnikom, kao i solarnom tehnologijom. Komplementarna tržišta u porastu, kao što su tržišta svetlosne, solarne tehnike, tehnike za grejanje u domaćinstvu i sigurnosne tehnike, kao i dalji tehnološki razvoj, već imaju uticaja na promene na polju instalacije građevinskih objekata. I u buduće će nastajati razna polja delovanja za elektro-instalacije, jer su

23

električna energija, umreženje kablova i specijalni uređaji neophodni za rad. Brojni učesnici na trzištu već profitiraju od porasta trzišta instalacija, prema zaključku eksperata firme BBE-Unternehmensberatung u aktuelnom izveštaju iz branše. Elektro-industrija je u 2007. godini imala porast od 5,6% i proizvođači instalacione tehnike, kao i kablova i linija, su uspeli da uvećaju domaću proizvodnju. Tendencija pritiska i tržišne konkurencije na polju veleprodaje elektronike i elektroinstalacionog materijala se međutim i dalje povećava. U pogledu maloprodaje i dalje dominiraju građevina i tržišta za kućne potrebe materijala uključujući i kablove i kablovske vodove. Veletrgovina elektronikom je u 2007. godini zabelezila povećani obrt kapitala, takođe je i dalje jedan od najvažnijih nosioca međudistribucije pre svega ka ugrađivačima elektronike putem ili van maloprodaje.

• Poslovi renoviranja delova utiču na potražnju

Ubedljivo najveći udeo u potražnji električnih prekidača i utičnica nije iz oblasti novogradnje, već poslova renoviranja i 2007. godine je iznosio oko 75%. Tako se prilkom unutrašnjeg saniranja zgrada zamenjuju električni prekidači i utičnice, koji su zastareli i nisu više prijemčivi za oko. Pre svega se u branši proizvodnje zidnih boja napor da se konzumenti pokrenu na renoviranje pre vremena tj. ulpešavanje pokazalo uspešno. Trendu da u domu bude više boja pre svega doprinose određeni proizvodi, kao i viša filozofija pogodnosti putem sistema mešanja. Pri tom se stavljaju i novi prekidači i utičnice. Dalji trend u ovoj obasti, kao i u drugima zavisiće od razvoja ekonomske situacije i potražnje za ovim proizvodima koji su najvećim delom vezani za investicije.

• Razvoj EU tržišta i mogućnsti za plasman Zemlje u razvoju, kao i nove članice EU (npr. Češka, Poljska, Rumunija) nude veoma kvalitetne proizvode iz oblasti elektroinstalacionog materijala razvijenim zemljama EU i kao izvoznici pokazali su bolje rezultate od konkurencije u okviru zapadnih i razvijenih zemalja EU. Njihov udeo u EU-uvozu konstantno raste. U pogledu definisanja najznačajnijeg uvoznog tržišta EU, ni jedna zemlja Evropske unije ne bi se mogla istaći kao posebno izraženo uvozno tržište, mada je nemačko tržište najveći uvoznik i konzument. Elektronska industrija u celini pokazuje jasan znak oporavka posle silazne faze. Mobilna komunikacija, internet i posebno automobilska industrija će značajno uticati na ovaj proces. Proizvodni centri su rasprostranjeni širom sveta, dok Evropa prednjači u proizvodnji mobilne komunikacije, auto-elektronike i industrijske aplikacije i daje široke mogućnosti za industriju elektronskih komponenti, kao i za izvoz iz zemalja u razvoju. Velika konkurencija dolazi od globalnih snabdevača i istočnoevropskih zemalja koji se trude da iskoriste strateške prednosti prema EU. Evropski proizvođači opreme postali su sve više samo dizajneri i organizatori marketinga ekskluzivno za svoje sopstvene proizvode.

• Stanje u nemačkoj automobilskoj industriji i mogućnost za saradnju U sadašnjim nevoljama koje su zadesile i nemačku autoindustriju ugroženo je oko 100.000 radnih mesta, a koncerni će u ovoj godini prema predviđanjima proizvesti 700.000 vozila manje nego što je predviđeno ranijim planovima. U kojoj meri je pad potražnje uticao na brzo reagovanje automobilskih koncerna pokazale su najave dugih pauza radnika zaposlenih na montažnim trakama koje će potrajati i do pet nedelja umesto uobičajene dve. Kriza se prema očekivanjima proširila i na prateću industriju, pa je 850 proizvođača opreme za automobilsku industriju već u panici. Ukoliko nemačka vlada ne odobri

24

kreditiranje ove branše, bez posla bi u prvom talasu ostalo najmanje 50.000 radnika (od ukupno 350.000). U januaru je OPEL (čiji je vlasnik američki General Motors) uputio molbu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da se založi kod Evropske investicione banke da odobri ukupnu sumu od 40 milijardi evra za kreditiranje prodaje novih vozila. Iz ovog koncerna predložili su meru koju je vlada kasnije i usvojila i to da se uvedu premije za otkup automobila starijih od deset godina (radi presovanja) ali i povoljne kamate za kupovinu novih vozila na kredit. AUDI kao jedini nemački proizvođač automobila koji ni u ovoj krizi nije posustao sa prodajom svojih vozila, počeo je pripreme za dolazak loših vremena. Oprezni menadžeri fabrike iz Ingolštata (koja posluje u sastavu koncerna Folksvagen) najavili su postepeno smanjenje proizvodnje kako se ne bi gomilale zalihe novih, neprodatih vozila. Istovremeno, Dajmler i BMW uveliko dogovaraju saradnju oko zajedničke nabavke sklopova i delova koje će ugrađivati u svoja vozila. Kupovina od istih snabdevača smanjiće im troškove za 350 miliona evra već u prvoj godini, a na listi tih komponenti nalaze se mehanizam za namotavanje sigurnosnih pojaseva, motori za podizače stakla, klima uređaji i drugi delovi koji se ne vide. Uštedu će ostvariti i na sertifikatima za robu koju dobijaju od snabdevača jer će samo jednom morati da ispituju njihovu otpornost i kvalitet. Dva koncerna pripremaju i zajedničku strategiju za izlazak na velika tržišta poput kineskog, američkog i indijskog. I tamo će im biti neophodni provereni snabdevači delovima i sklopovima. Možda se najvažniji vid saradnje Dajmlera i BMW odnosi na programe za budućnost, posebno kada je reč o novim pogonima (na struju ili vodonik). Već sada se smatra da su vozila sa dizel i benzinskim motorima odslužila svoje i da budućnost leži u novim, najčešće hibridnim pogonima. “Moraćemo ponovo da otkrivamo automobil”, rekao je prvi čovek Dajmlera. Automobilska industrija je jedna od ključnih industrijskih grana u Nemačkoj. Proizvodnja automobila i delova za automobile su jedni od najznačajnijih izvoznih proizvoda Nemačke koja je svetski prvak po broju patanata iz oblasti automobilske industrije. Široka mreža dobavljača je jedan od najjačih argumenata auto-industrije Nemačke u oblasti malih automobila sa hibridnim i alternativnim gorivom. Ono što treba uzeti u obzir pre nego se donese odluka o izvozu u EU: Pre uvoza motornog vozila na tržište EU, vozilo mora u svemu da odgovara Direktivi o dozvolama za vozila. Ova direktiva sadrži prodajnu proceduru, kao i listu posebnih direktiva koje obuhvataju tehničke zahteve za motorna vozila, kao i za komponente i delove od kojih je vozilo sastavljeno. Evropska asocijacija proizvodjača automobila (ACEA) koja je osnovana 1991. zastupa interese trinaest evropskih proizvodjača automobila, kamiona i autobusa na EU nivou, a nemačka asocijacija automobilske industrije (VDA) sa sedištem u Frankfurtu na Majni u okviru Nemačke. VDA je takođe član Evropske asocijacije snabdevača autodelovima (CLEPA) sa sedištem u Brislu. CLEPA je evropska krovna organizacija koja zastupa interese globalne industrije auto-delova. 70 snabdevača auto-delova, sistema i modula za automobile i 20 nacionalnih i evropskih trgovačkih asocijacija su članovi CLEPA, koja reprezentuje više od 3.000 preduzeća i pokriva sve proizvode i usluge u lancu snabdevača auto-delova. CLEPA predstavlja prirodnog sagovornika kod evropskih institucija, Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.

• Mere nemačke vlade na ublažavanju posledica svetske ekonomske krize

Nemačka savezna skupština i gornji dom doneli su u oktobru 2008. godine zajedno sa Zakonom o stabilizaciji finansijskog tržišta i prvi obiman paket mera za stabilizaciju

25

finansijskog tržišta i privrede. Mere koje su obuhvaćene ovim zakonom usaglašene su i dogovorene sa ostalim zemljama EU i G-7. Cilj zakona je da se ponovo uspostavi poverenje u finansijski sistem i da se kretanje u poslovanju finansijskih instituta pravilno usmeri. Istovremeno su mere tako sačinjene da će iz njih proizići najmanje moguće opterećenje za nacionalnu privredu i poreske obveznike. Drugi paket mera za stabilizaciju privrede skupština je usvojila 27. januara 2009. Oba paketa su vredna po 50 milijardi evra. Zakon o stabilizaciji finansijskog tržišta obuhvata različite mere koje će finansijskim institutima na određeno vreme dozvoliti da ojačaju sopstveni kapital, odnosno da otklone uska grla u likvidnosti i da podrže ponovo finansiranje na tržištu kapitala. Ovo će biti omogućeno kroz državne garancije. U ove svrhe Vlada Nemačke formirala je „poseban kapital“ države tzv. Fond za stabilizovanje finansijskog tržišta ( http://www.soffin.de/ ) sa sedistem u Frankfurt na Majni. U svrhu stabilizovanja sopstvenog kapitala, ovom fondu su na raspolaganju sredstva u visini od 80 milijardi evra. Osim ovoga, fond može da radi osiguranja u poslovima refinansiranja između finansijskih instituta i preuzme garancije u vrednosti čak do 400 milijardi evra. Radi predostrožnosti zbog mogućih gubitaka kroz preuzimanje garancija, fondu stoji na raspolaganju suma od 20 milijardi evra. Sredstava od 100 milijardi evra koja će se tako naći fondu na raspolaganju biće preuzeta sa tržišta kapitala. Instituti koji koriste usluge fonda moraju da kao „protivuslugu“ ispune određene uslove. To su između ostalog:

- određena najviša granica za primanja predsednika upravnih odbora banaka - odricanje isplata od bonusa - odricanje isplata od dividendi

Zahtevi države prema finansijskim institutima mogu se razlikovati od banke do banke u zavisnosti od vrste i mere za stabilizovanje i na osnovu zakona ili pravne odredbe biće utvrđene kroz ugovor, samoobavezivanje ili akt uprave. Ovaj paket pomoći nemačke vlade finansijskim institutima u međuvremenu je odobren i od Evropske komisije. Deo javnosti sumnjao je da će finansijski instituti dobrovoljno prihvatiti državnu pomoć, uglavnom zbog „protivusluga“ prema državi. Međutim, u međuvremenu je niz banaka zatražilo državnu pomoć. Pomoć iz ovog paketa sa svim svojim različitim instrumentima koji su dogovoreni na evropskom nivou, zatražile su ne samo različite pokrajinske banke, već i HypoRealEstate banke (grupa banaka u oblasti nekretnina i infrastrukture) i Komercbanka (trenutno druga banka po veličini u Nemačkoj), kao i privatne banke. Više o tome šta je sve obuhvaćeno prvim i drugim konjunkturnim paketom radi podsticaja nemačke privrede, kao i konkretne preduzete mere možete pročitati u informaciji Predstavništva PKS-Frankfurt pod: www.wirtschaftskammer-serbien.de/konjunkturni_paket_Nemacka.pdf ili na srpskoj internet stranici Predstavništva PKS-Frankfurt pod: www.pks.rs/de

• Šanse srpskih preduzeća na nemačkom IT-tržištu i Outsourcing Srpska i nemačka preduzeća uspešno sarađuju već dug niz godina u oblasti informaicone tehnologije. To potvrđuje i činjenica da naše firme u velikom broju svake godine izlažu na međunarodnim sajmovima IT-industrije u Nemačkoj (CeBIT i Systems). Nemačko tržište u oblasti informacione tehnologije (IT) ima mogućnost da svojim uslugama zauzme jednu od vodećih uloga na svetskom IT-tržištu. Pri tome im dosta pomaže i činjenica da je Nemačka najveći svetski izvoznik jer profitiraju od prednosti koji pruža domaće tržište. Nemačko tržište IT-usluga će na osnovu prognoze Međunarodnog Insitituta za istraživanje tržišta informacionih tehnologija EITO (European Information

26

Technology Observatory, http://www.eito.com/) u ovoj godini porasti za 3,7% na 33,7 milijardi evra. U 2008. godini promet je iznosio 32,5 milijardi evra što je predstavljalo porast od 5,7%. Ovo tržište posebno obuhvata IT-konsalting, sistemsku integraciju kao i usluge outsourcing-a, instalacija i održavanja. Ujedno su na osnovu istraživanja Nemačkog granskog udruženja BITKOM (www.bitkom.org) utvrđeni sledeći trendovi u IT-industriji za 2009. Prema njihovim procenama trend su:

- Outsourcing (izmeštanje tj. eksterno korišćenje IT-sistema ili određenih procesa) koji bi trebalo da ove godine poraste za čitavih 7,2% i napravi promet od 14,6 milijardi evra. Idealni koncept za podršku Outsourcing-a su „Servisno orijentisane arhitekture“ (SOA), koje omogućavaju da se novi procesi u jednom preduzeću brže integrišu uz pomoć IT-a

- korišćenje softvera kao „Software as a Service“ (SaaS) preko interneta - Mobilnost – jer je kroz postavljanje bezkablovske široke mreže za internet i WLAN-

Hotspots omogućena infrastruktura za mobilno korišćenje IT-mogućnosti. - IT-sigurnost – posebna važnost se pridaje zaštiti podataka i njihovoj sigurnosti.

Posebno kod izmeštanja poslovnih procesa ili eksternog memorisanja važnih podataka. Naravno tu je i borba protiv kompjuterskog kriminala i privredne špijunaže.

- Kao poslednji u nizu navedenih trendova u ovoj godini dobija i poslovna primena oko teme Web 2.0. Principi Facebook-a, Studi VZ i Xing-a koji vode boljoj međusobnoj komunikaciji i sve se češće primenjuju u preduzećima, javnim ustanovama i ostalim organizacijama.

Kroz podršku koje pruža Predstavništvo Privredne komore Srbije, srpska preduzeća iz ove oblasti mogu da se još bolje pozicioniraju, pronadju partnere i uspešno plasiraju svoje proizvode na ovo visoko razvijeno i zahtevno tržište, posebno u oblasti ITC tehnologija PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U RUMUNIJI, Temišvar

• Kakvi su rezultati privredne saradnje Srbije i Rumunije? Rumunija je značajan spoljnotrgovinski partner Srbije a u uzajamnoj robnoj razmeni sa ovom zemljom, na snazi je sistem preferencijala koji se primenjuje sa svim ostalim zemljama-članicama EU, a koji je veoma povoljan za izvoz srpskih proizvoda u Rumuniju. Rumunija je prošle godine u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom bila 11. partner Srbije u izvozu (3% izvoza) i 12. partner u uvozu (2,34% uvoza), a ostvarena robna razmena je bila 691,6 miliona USD, od čega je izvoz bio 265,7 a uvoz 425,9 miliona USD i pokrivenost uvoza izvozom bila je 62,3%. Prema podacima za deset meseci 2008. godine robna razmena je bila 856,6 miliona USD (izvoz je bio 325,4 što je povećanje od 67% u poređenju sa istim periodom prošle godine), dok je ostvareni uvoz bio 531,2 miliona USD (što je takođe povećanje od 64% u odnosu na isti period prošle godine). Zbog toga je realno očekivati da će na godišnjem nivou vrednost razmene dve zemlje dostići 1 milijardu USD.

• Koje su robe i usluge iz Srbije bile najzastupljenije u izvozu u Rumuniju?

Najzastupljeniji proizvodi u izvozu u Rumuniju bili su hemijski proizvodi, proizvodi crne i obojene metalurgije, građevinski materijal (keramički blokovi, cement, crep), poljoprivedni

27

proizvodi (šećer, kukuruz), farmaceutski proizvodi, dok su se najviše uvozili proizvodi naftne industrije (dizel goriva, tečni butan), električna energija, hemijski proizvodi, poljoprivredni proizvodi (seme suncokreta, so), automobili i legure aluminijuma. Najveći srpski izvoznici bili su U.S.Steel Smederevo, Henkel Merima, Fabrika bakarnih cevi, Prva Iskra inženjering, HIP Petrohemija, Sunoko N.Sad, Toza Marković, Hemofarm, Tigar, dok su najveći uvoznici bili EPS Beograd, Nelt, OMV, Lukoil Beopetrol, Eltim Beograd, Reno Nisan Srbija, Nisal Niš, Tehnomarket, Azohem Subotica i Univerzal Beograd. Debalans koji postoji u robnoj razmeni zahteva povećanje našeg izvoza u Rumuniju i to pre svega u tradicionalnim oblastima ekonomske saradnje (energetika, metalska industrija, mašinska i hemijska), dok se neiskorišćene šanse za privrednu saradnju nalaze u oblastima građevinarstva, poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma.

• Kakvi su rezultati Rumunije u oblasti spoljne trgovine i koje su robe najzastupljenije u izvozu i uvozu?

Tokom 2008. godine Rumunija je ostvarila dalji rast spoljnotrgovinske razmene. Tokom 2008. godine zabeležen je dalji porast izvoza i uvoza, ali i spoljnotrgovinskog deficita, koji predstavlja sve veće opterećenje za rumunsku privredu. Međutim, pozitivno je što je dinamika rasta izvoza veća od dinamike rasta uvoza, a što je trend koji je registrovan od decembra 2007. godine. Izvoz je u periodu 01.01.-30.11.2008. iznosio 31,585.000.000 EUR. U istom periodu uvoz je imao vrednost od 52,543.200.000 EUR. U poređenju sa istim periodom 2007. godine, izvoz je povećan za 15,9% dok je uvoz zabeležio rast od 12,2%. U istom periodu spoljnotrgovinski deficit je iznosio 20,958.200.000 EUR što je 1,403.000.000 više u odnosu na isti period 2007. godine. Najveći deo spoljnotrgovinske razmene Rumunije ostvaren je sa zemljama Evropske Unije. U ukupnom izvozu roba, plasman roba u Evropsku Uniju učestvovao je sa 70% a prijem roba iz EU učestvovao je u ukupnom uvozu sa 68,9%. U izvozu su dominirali proizvodi prerađivačke industrije (38,1%), a slede proizvodnja mašina i transportne opreme (35,8%), proizvodnja goriva i minerala (9,4%), hemijska industrija (6,1%), sirovine (6,0%) i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, pića i duvan (4,6%). Kod uvoza najzastupljenije su bile mašinska industrija i oprema za transport (35,8%), proizvodi prerađivačke industrije (30,9%), proizvodnja goriva i minerala (12,8%), hemijska industrija (10,8%), poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, pića i duvan (6,5%) i sirovine (3,2%).

• Kakva su očekivanja za ekonomsku 2009. godinu? Prognoze ekonomskog rasta za 2009. godinu značajno su revidirane krajem prošle godine u odnosu na vladina očekivanja do poslednjeg tromesečja 2008. godine. Na izmenu prognoza uticala je međunarodna ekonomska i finansijska kriza, koja je počela da se oseća i u rumunskoj privredi. Zbog toga se više ne predviđa privredni rast od 6,5%, već samo od 2,5%. Kao posledica smanjivanja privrednih aktivnosti i ekonomskog rasta, takođe se očekuje porast nezaposlenosti. Broj lica koja traže posao mogao bi biti uvećan na oko 100.000 građana. Zbog posledica krize koja se sve više oseća, cela privreda i društvo upućeni su na „stezanje kaiša“, odnosno na opštu štednju i racionalno korišćenje pre svega budžetskih sredstava. Kod političkih prvaka, ali i kod građana, sve je jača svest i saznanje o potrebi očuvanja dostignutog nivoa razvoja i standarda, a posebno očuvanja postojećih radnih mesta, dok će se o daljoj privrednoj ekspanziji i rastu životnog standarda moći govoriti tek kada dođe do stabilizacije i smirivanja kriznih tokova koji su zahvatili svetsku, evropsku, pa i rumunsku privredu. Iz istih razloga, a za razlliku od prethodnih godina, u 2009. godini se

28

očekuje skroman rast zarada, posebno u slučaju budžetskih ustanova. Izuzetak će biti prosveta i zdravstvo, u kojima zaposleni (zbog višegodišnjeg zaostajanja i preuzetih obaveza tokom predizborne kampanje), mogu računati na nešto veći rast zarada nego ostali budžetski korisnici. Najveći problem rumunske privrede biće ograničavanje daljeg rasta budžetskog deficita. Prema preliminarnim pokazateljima, prošle godine taj deficit dostigao je vrednost od 5,2% BDP što je značajno više u odnosu na prognoziranih 3%. U rumunskoj stručnoj javnosti je došlo do oštrih polemika oko pitanja budžetskog deficita u 2009. i 2010. godini. Naime, Evropska komisija je u svojim prognozama ocenila da će budžetski deficit Rumunije 2009. godine iznositi 7,7% BDP a u 2010. godini 7,9% BDP. Vlada je međutim izašla sa demantijem i tvrdnjom da je procena Evropske komisije zasnovana na pogrešnim podacima i procenama koji potiču od stare vlade, odnosno da taj deficit u 2009. godini (prema konstrukciji državnog budžeta) neće preći 2% BDP. Uprkos pozitivnim tendencijama većeg rasta izvoza od rasta uvoza, za rumunsku privredu značajan problem biće i spoljnotrgovinski deficit. Taj deficit je produbljen u drugoj polovini prošle godine, zbog čega je Rumunija svrstana među 6 zemalja EU koje beleže najveći spoljnotrgovinski deficit. U poslednjem tromesečju prošle godine došlo je do stagnacije i opadanja investicija u rumunsku privredu. To se posebno odnosi na inostrane investitore, koji se ustežu od daljih ulaganja u iščekivanju razvoja međunarodne ekonomske i finansijske krize. Rumunija međutim ima na raspolaganju značajna sredstva iz evropskih fondova a koji su namenjeni strukturnom prilagođavanju privrede, a pre svega razvoju i modernizaciji infrastrukture. Za ove namene u periodu od 2007. (kada je Rumunija stupila u punopravno članstvo EU), do 2011. godine, ova zemlja može računati na 33 milijarde evra iz fondova Evropske Unije, od kojih su 22 milijarde bespovratna sredstva. Zbog smanjene domaće i inostrane tražnje, tokom 2009. godine, teškoće i problemi se posebno predviđaju u automobilskoj industriji, što će se negativno odraziti i na brojne druge oblasti proizvodnje vezane za tu industriju. Teškoće i probleme realno mogu očekivati i drugi proizvođači u oblasti mašinske industrije, kao i obojene i crne metalurgije. Što se tiče kratkoročnih prognoza ekonomskih kretanja u prvim mesecima 2009. godine, očekuje se pad proizvodnje u oblasti prerađivačke industrije i građevinarstva, što je pre svega uzrokovano sezonskim karakterom poslova u ovoj oblasti. Takođe se očekuje da će biti zadržana stabilna kretanja u sektoru maloprodaje i usluga. Ukupno posmatrano, realno je očekivati da će efekti međunarodne ekonomske i finansijske krize značajno uticati na rumunsku privredu, ali da neće dovesti do negativne stope rasta tokom 2009. godine, pošto je Rumunija poslednjih godina beležila rekordni privredni rast među članicama Evropske Unije. Taj rast će svakako biti manji i usporen u odnosu na prethodne godine, a oživljavanje privrednih tokova biće u direktnoj zavisnosti od kretanja u svetskoj i evropskoj privredi.

• Kako će se Rumunija suočavati sa efektima svetske ekonomske krize? U suočavanju sa ekomskom krizom, Rumunija će se prema izjavama predsednika zemlje, premijera i ministra privrede i finansija, angažovati u cilju unapređivanja privrednog ambijenta i atraktivnosti investiranja, očuvanja postojećih radnih mesta, kao i jačanja izvoza i smanjivanja uvoza. U slučaju daljeg produbljivanja krize, Rumunija će se (kako je to izjavio predsednik Trajan Basesku), pre svega osloniti na saradnju sa Evropskom Unijom, Evropskom investicionom bankom i Svetskom bankom. Šef rumunske države je takođe rekao da bi „poslednje što bi Rumunija učinila“ bilo njeno obraćanje Međunarodnom monetarnom fondu. U slučaju potrebe spoljnog finansiranja postojećih deficita, Rumunija će se opredeliti za zajam iz evropskih izvora. Prema rečima Baseskua, privreda Rumunije je prevazišla period kada su joj bili potrebni krediti MMF-a i ne želi da

29

se ponovo podvrgava obrascima uspostavljanja makroekonomske stabilnosti po receptima tog Fonda.

• Kakve su mogućnosti dalje privredne saradnje Srbije i Rumunije u uslovima svetske ekonomske krize?

Uprkos ekonomskoj i finasijskoj krizi, dinamičan i uspešan razvoj rumunske privrede i društva, otvara prostor i brojne mogućnosti za dalje unapređivanje srpsko-rumunske ekonomske saradnje. Posle stupanja Rumunije u punopravno članstvo EU, srpska privredna društva pokazala su rastući interes za otvaranje preduzeća i saradnju sa Rumunijom. To je i logično, jer imati preduzeće u Rumuniji i poslovati sa partnerima iz te zemlje, u praksi znači biti prisutan na velikom tržištu cele Evropske Unije. Rumunija je bila i ostala otvorena za naše robe i usluge. Pri tome treba imati u vidu da su rumunska privredna struktura i tržište poslednjih godina doživeli ogromnu transformaciju, kao i da na rumunskom tržištu koje je u potpunosti otvoreno pre svega za sve zemlje EU, ali i za druge zemlje, vlada oštra konkurencija, na kome šansu imaju samo proizvodi dobrog kvaliteta (u skladu sa evropskim normama i standardima) i konkurentnih (niskih) cena.

• Gde se nalaze najveće i neiskorišćene šanse za dalji razvoj srpsko-rumunske privredne saradnje?

Uz tradicionalne oblasti ekonomske saradnje (energetika, metalska, mašinska, i hemijska industrija), najveće a neiskorišćene šanse za privrednu saradnju, posebno za jačanje našeg izvoza, nalaze se u oblastima građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i turizma. Kod nastupa naših građevinskih firmi (koje imaju veliku šansu za dobijanje tendera za izgradnju ili rekonstrukciju puteva i ulica posebno u zapadnoj Rumuniji), treba imati u vidu sada već hronični nedostatak radne snage, što znači da naši građevinari, uz angažovanje opreme i mehanizacije, treba da računaju i na angažovanje radnika iz Srbije. Naši izvoznici, a pre svega proizvođači poljoprivedno-prehrambenih proizvoda, moraju obezbediti sve potrebne sertifikate i dokumentaciju, potrebnu za plasman njihovih proizvoda, koja je u Rumuniji istovetna sa praksom u ostalim zemljama-članicama Evropske Unije. Predstavništvo i ovoga puta ukazuje da je za dalji uspešan razvoj srpsko-rumunskih ekonomskih odnosa, neophodno dalje angažovanje državnih organa u cilju potpunog ukidanja viznog režima, zaključivanja međudržavnih sporazuma o malograničnom prometu i zapošljavanju radne snage, kao i otvaranja novih i osposobljavanja postojećih graničnih prelaza za slobodan promet roba i građana. Nepostojanje gore navedenih sporazuma i neosposobljenost graničnih prelaza za promet roba, ozbiljan su ograničavajući faktor za dalji razvoj srpsko-rumunske privredne saradnje. Takođe navodimo da zainteresovani privrednici koji žele da posete Rumuniju i ostvare kontakte sa poslovnim partnerima, mogu da se obrate Predstavništvu PKS u ovoj zemlji. Uz pismo koje dobiju od Predstavništva, a uz dokaz da su njihova preduzeća članovi PKS koji redovno izmiruju svoje doprinose (članarinu), kao i uz potvrdu da su zaposleni u tom preduzeću, mogu dobiti po pojednostavljenoj proceduri besplatnu, višekratnu i dugoročnu vizu u Ambasadi Rumunije u Beogradu i Generalnom konzulatu u Vršcu.

• Mogućnosti plasmana semenskih sorti na tržištu Rumunije? U Rumuniji su visoko cenjene semenske sorte žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Međutim, njihov plasman nije dostigao željeni i mogući nivo. Zbog toga preporučujemo našim proizvođačima organizovaniji i efikasniji nastup na tržištu Rumunije,

30

u čemu mogu računati na podršku Predstavništva PKS. Smatramo veoma korisnim učešće naših proizvođača na poljoprivrednim sajmovima u Bukureštu, Aradu i Temišvaru, a kalendar sajamskih izložbi u ovim gradovima, Predstavništvo će dostaviti zainteresovanim firmama na njihov zahtev. Takođe preporučujemo organizovanje prezentacija tokom sajamskih izložbi, ili u Poslovnom centru Temišvara, koji je veoma pogodan za organizovanje ovakvih aktivnosti.

• Mogućnosti plasmana poljoprivredno-prehrambenih proizvoda? Rumunsko tržište je otvoreno za plasman srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali naši proizvođači i distributeri moraju imati u vidu da će se na ovom tržištu suočiti sa oštrom konkurencijom ne samo domaćih, već i proizvođača iz Evropske Unije, koji su snažno prisutni na tržištu ove zemlje. Ponovo ukazujemo da naši proizvođači i izvoznici moraju posedovati svu potrebnu dokumentaciju i sertifikate potrebne za izvoz svojih roba u zemlje Evrpopske Unije. Takođe ukazujemo da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rumuniji niže nego u Srbiji, što znači da se naši proizvođači i izvoznici pored obezbeđivanja potrebnog kvaliteta i kvantiteta svojih roba, moraju prilagoditi uslovima i nižim cenama na ovom tržištu. Na traženje naših privrednih društava, Predstavništvo će dostaviti kontaktne podatke rumunskih preduzeća i trgovinskih lanaca a koja mogu biti potencijalni partneri za plasman naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Imajući u vidu da se u rumunskim trgovinama praktično ne može naći ni jedan srpski poljoprivredno-prehrambeni proizvod, kao i da su oni nepoznati kupcima u ovoj zemlji, smatramo korisnim učešće na poljorivrednim sajmovima a pre svega u Bukureštu, Aradu i Temišvaru, kao i organizovanje prezentacija i degustacija u poslovnim centrima ili trgovinskim lancima koji posluju u Rumuniji.

• Mogućnosti plasmana opekarskih proizvoda, cigle i crepa? Zbog intenzivne gradnje i rekonstrukcije puteva, ulica i infrastrukture u gradovima i naseljima Rumunije, kao i izgradnje stanova i industrijskih objekata (koja je poslednjih meseci usporena zbog posledica ekonomske krize), u Rumuniji su traženi pojedini građevinski materijali iz Srbije. To se posebno odnosi na opekarske proizvode, blokove, ciglu i crep. Na traženje naših privrednih društava, Predstavništvo će dostaviti kontaktne podatke rumunskih preduzeća i trgovinskih kuća a koja mogu biti potencijalni partneri za plasman naših građevinskih materijala. Takođe ocenjujemo korisnim učešće naših proizvođača na sajmovima građevinarsta, pre svega u Bukureštu i Temišvaru. Kalendar sajamskih izložbi u ovim gradovima, Predstavništvo će dostaviti zainteresovanim firmama na njihov zahtev.

• Mogućnosti plasmana keramičkih pločica na tržištu Rumunije? Rumunsko tržište je veoma dobro snabdeveno keramičkim pločicama domaćih i proizvođača iz Evropske Unije. Ukoliko naši proizvođači mogu da ponude ove proizvode visokog kvaliteta i na bazi novih tehnologija, povećane su šanse za njihov uspešan nastup na probirljivom i dobro snabdevenom rumunskom tržištu. I u ovom slučaju preporučujemo učešće naših proizvođača na sajmovima građevinarsta, a pre svega u Bukureštu i Temišvaru. Takođe smatramo korisnim organizovanje prezentacije ovakvih proizvoda u Poslovnom centru Temišvara. Predstavništvo će našim zainteresovanim firmama dostaviti kontaktne podatke rumunskih trgovinskih kuća, koja mogu biti potencijalni partneri za plasman keramičkih pločica na rumunskom tržištu.

31

• Mogućnosti plasmana plastičnih cevi za potrebe industrije i gradske infrastrukture?

U ovom slučaju potrebni su kontakti i dogovori sa izvođačima radova koji grade industrijske objekte i rade na izgradnji i rekonstrukciji gradske infrastrukture.Predstavništvo je u mogučnosti da na zahtev naših ponuđača, dostavi kontaktne podatke velikih građevinskih preduzeća, kao i gradskih uprava velikih gradova (pre svega u zapadnom delu Rumunije). Posebno napominjemo da se ovakvi poslovi dobijaju na licitacijama i tenderima, pa preporučujemo da naši izvođači građevinskih radova koji konkurišu za izvođenje radova niskogradnje u Rumuniji, u svoju ponudu uključe i domaće proizvođače transportnih cevi.

• Uslovi za otvaranje pekara i plasman pekarskih proizvoda? U rumunskim gradovima nema u značajnijem broju pekara, kakve postoje i rade u našoj zemlji. Uglavnom su prisutni inostrani lanci koji nude tipizirane pekarske proizvode, a koji su po kvalitetu i asortimanu ispod ponude koja se u ovoj oblasti može dobiti u gradovima Srbije. Imajući to u vidu smatramo da bi otvaranje privatnih pekara, pre svega u Zapadnoj Rumuniji i u gradovima kao što su Temišvar, Arad i Rešica, moglo biti profitabilno. Smatramo da bi bilo korisno uspostaviti saradnju sa odgovarajućim poslovnim udruženjem pekara u rumunskim gradovima i privrednim komorama, kao i organizovati prezentacije pekarskih proizvoda naših proizvođača.

• Mogućnosti plasmana ortopedske i medicinske obuće? U zavisnosti od kvaliteta i cene, moguć je plasman ortopedske i medicinske obuće na tržište Ruzmunije, koje je inače dobro snabdeveno ovim proizvodima. Predstavništvo raspolaže podacima i u mogućnosti je da obezbedi kontakte sa apotekarskim i medicinskim ustanovama, a koje bi mogle biti zainteresovane za plasman pomenutih proizvoda na rumunskom tržištu.

• Plasman boja i lakova na tržištu Rumunije? Rumunsko tržište je dobro snabdeveno bojama i lakovima iz sopstvene, a pre svega iz proizvodnje zemalja članica Evropske Unije. Naše proizvođače na rumunskom tržištu očekuje oštra konkurencija, koja bi morala biti propraćena snažnim markentiškim nastupom. I u ovom slučaju preporučujemo učešće na sajamskim izložbama u Bukureštu i Temišvaru.

• Osnivanje sopstvenog preduzeća, angažovanje distributera ili dilera? Predstavništvo je u mogućnosti da zainteresovanim privrednim društvima iz Srbije dostavi informaciju o uslovima otvaranja preduzeća u Rumuniji. Napominjemo da je procedura veoma slična kao i u našoj zemlji i da su ukupni troškovi otvaranja društva sa organičenom odgovornošću oko 1.000 evra. Predstavništvo je takođe u mogućnosti da preporuči advokatsku kancelariju, odnosno agenciju, koja je osposobljena za obavljanje potrebnih formalnosti i pravnih radnji, kao i za pronalaženje adekvatnog poslovnog prostora i potrebnih kadrova. Osnivanje sopstvenog ili mešovitog preduzeća, smatramo najcelishodnijim načinom za predstavljanje, kao i za obezbeđivanje efikasnog i uspešnog poslovanja naših preduzeća u

32

Rumuniji. U slučaju da osnivanje takvog preduzeća nije prihvatljivo za privredno društvo iz Srbije, moguće je angažovanje trgovačkog predstavnika, dilera, ili distributera za plasman srpskih proizvoda. Napominjemo da se ovakav oblik nastupa u više slučaja pokazao kao neuspešan, zbog nedovoljne zainteresovanosti ili velikog obima drugih poslova kojima se bave dileri, odnosno distributeri. U slučaju angažovanja trgovinskog predstavnika, naša privredna društva treba da imaju u vidu da je teško pronaći lica koja bi bila spremna da za svoje usluge budu plaćena u zavisnosti od uspešnosti prodaje roba (na ugovoreni procenat), već samo za fiksnu zaradu, koja ne bi bila zavisna od ekonomsko-finansijskih rezultata njihovog angažovanja. Ovakva situacija je rezultat stanja na tržištu rada, a pre svega visoke zaposlenosti i nedostatka kadrova koji dobro govore srpski i rumunski jezik. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U RUSKOJ FEDERACIJI, Moskva

• Sekrtifikacija i atestiranje proizvoda za uvoz na rusko tržište Pitanja privrednika vezana za susrete u RPK Novi Sad i RPK Sremska komora uglavnom su vezana za pronalaženje partnera u RF i mogućnosti plasmana, kao i mogućnosti kooperacije. Jedna od najbitnijih stvari vezanih za tržište RF je da svi proizvodi moraju da prođu proces sertifikacije, bez obzira na to što poseduje bilo domaće, bilo strane ateste. Bitno je naglasiti da je za izvoz mleka, mlečnih proizvoda, mesa i proizvoda od mesa potrebno usaglasiti veterinarske propise između Republike Srbije i Ruske Federacije, za šta smo preduzeli određene korake. Usaglašavanjem veterinarskih propisa dobija se mogućnost i uzajamnog priznavanja sertifikata, što će u mnogome olakšati izvoz ovih proizvoda, koji će primenom Sporazuma međuvladinog mešovitog komiteta od 25.02.2008 godine, biti skinuti sa liste izuzeća, tj. mogu se uvoziti u RF bez carine. Atestiranje proizvoda, agroindustrijskih i industrijskih, može se najlakše i najbrže obaviti preko ANO ACC „Minresursekspertize“, e-mail: minex@minex.ru, tel. +7 495-974-95-60, pri čemu preporučujemo da se privrednici za sva pitanja u vezi sertifikacije mogu obratiti PPKS u Moskvi, e-mail: ktb@rosmail.ru, tel. +7 499-147-85-05 ili +7 499-147-85-06, ili preko PKS u Beogradu, tel. 011/3300-936. Ponovo treba naglasiti potrebu zajedničkog nastupa na tržištu RF zbog objedinjavanja ponude, lakšeg marketinga, jevtinijeg skladištenja i niza drugih prednosti, ali se isto tako mora voditi računa o kontinuitetu snadbevanja tržista RF, gde je velika konkurencija i ne sme se dozvoliti da se osvojeno tržište izgubi neredovnom isporukom. Predstavništvo PKS u Moskvi veoma veliku pažnju posvetiće razvoju kooperacije između firmi iz Srbije i Ruske Federacije. U procesu kooperacije velike su šanse za povećanje razmene i brže prodiranje na rusko tržište.

33

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U UKRAJINI, Kijev

• Ukrajinsko tržište energetskih napitaka Ukrajinsko tržište se prvi put susreće sa energetskim napicima 2002. godine. Na tržištu su prisutni Burn, Red Bul, Nescafe Xtreme, Red Devil, Battery, Energia, Non Stop, Revo energy, Shark, Tiger, Power Horse, B-52, Juventa. Guarana (Knjaz Miloš) je, isto tako, prisutna na ovom tržištu. Od toga 90% tržišta zauzeli su Burn i Red Bull. U 2008 godini, prodaja se povećala za 90 % u odnosu na 2007.god. (u 2007.god. prodato 10 mln. litara pića, u 2008.god. 19.mln.l). Uspešan nastup na ukrajinskom tržištu, podrazumeva krupna marketinška ulaganja. S obzirom na veličinu tržišta od blizu 50 miliona potrošača, velike kompanije veoma su prisutne i u obliku sponzorskih učešća u klubnim i sportskim manifestacijama. Npr, Burn u Ukrajini se prepoznaje kao sponzor čuvenih šou programa i velikih zabava. Proglasivši borbu sa virusom energodeficita, Burn je „osnovao“ Ligu borbe protiv dosade. Ovo su samo naznake karakteristike tržišta energetskim napitcima u Ukrajini. Postoji i drugi, sporiji put – da se nastup zasniva na plasmanu u neki od regiona, gde bi i predpostavljeni troškovi marketinga bili manji. Međutim, i na tim tržištima treba računati na konkurenciju (susret) sa najvećim proizvođačima ovih napitaka. Inf. na www.bodrost.com.ua www.marketing-ua.com

• Tržište građevinskog materijala – keramičke pločice

Prošle godine u Ukrajini je sagrađeno 37 miliona metara kvadratnih, što je povećanje u odnosu na 2007.g. od 50,8%. Međutim, krajem godine građevinska aktivnost beleži pad. Tako da je i Savez gradjevinara Ukrajine pokrenuo inicijativu da država pomogne u završetku objekata koji su u fazi do 75% izgrađenosti, povoljnim kreditima. Odustalo se od već dogovorenih projekata, jer su se investitori privremeno povukli. Krediti, po bilo kom osnovu (a vezani su uglavnom za dolar) naglo su poskupeli. U isto vreme, nacionalna valuta, grivna, je devalvirala za 60%, pa su sredstva za kupovinu nekretnina, kako firmama tako i građanima postala nedostupna. Predviđanja za ovu godinu govore, da će gradnja stambenih objekata stagnirati, dok će se gradnja poslovnog prostora, hotela i sl. nastaviti ali smanjenim intezitetom. U tom kontekstu treba posmatrati i tržište keramičkih pločica. Na ukrajinskom tržištu, prisutni su i proizvođači iz Španije («Porcelanosa», «Venis», «Gama-Decor», «System-Pool», «L`antic Colonial»), Italije, Poljske, Rusije, Belorusije, Turske, Kine. U Ukrajini se proizvodnjom keramičkih pločica bavi 30-tak kompanija, među kojima su: Atem, Dnjeprokeramika, Zevs Keramika i drugi. U sklopu što kvalitetnijeg upoznavanja sa ovim tržištem, poseta nekoj od međunarodnih sajamskih manifestacija (Međunarodni sajam građevinarstva) je dobar način prikupljanja infromacija o tržištu, konkurenciji. Carinska opterećenja kreću se, u zavisnosti od kvaliteta, od 10-20%, PDV je 20%. Sajtovi na kojima se može dobiti dopunaska infromacija o industrijskoj grani i tržištu su: www. bestline.com.ua., www.ceramica.com.ua

• Plasman kablovske produkcije Najači domaći proizvođači kablova su Pivdenkabel Harkov, Donbaskabel Donjeck, Odesakabel Odesa, Kamenec-Podoljskkabel Hmeljnicki region, Zavod kablova Zaporožje, Azovkabel, Ukrkabel Kijev i dr. Od insotranih, ruski proizvođači su tradicionalno prisutni na

34

ovom tržištu (deset zavoda iz Rusije isporučuju svoju proizvodnju u Ukrajinu), i to su Kamkabel Perm, Moskabel Moskva, Elektrokabe Koljčuginol, Sibkabel Tomsk i dr. Od Evropskih proizvodjača: kompanije Siemens i HELUKABEL GmbH (Nemačka), Elektrim Kable S.A (Poljska), Nokia (Finska), LietKabelis (Litvanija), kao i proizvođači iz Bugarske, Mađarske, republika bivše Jugoslavije i drugih zemalja. Oni pokrivaju oko 10% tržišta. Izuzetak su proizvođači kablovskih sistema za lokalne mreže i specijalnih vrsta kablova koje se retko koriste u Ukrajini i stoga nisu u domaćoj proizvodnji. Postoji razvijena distributerska mreža, više od 200 firmi, od kojih su oko 20 trgovci na veliko. Najstabilniji deo potražnje su kablovi za građevinarstvo i privredu (ne sme se zanemariti činjenica ekonomske krize koja je usporila građevinsku i investicionu dinamiku Ukrajine). Takođe, lideri u obimu prodaja su telefonski gradski i vlakno-optički kablovi. Povećava se deo uvoznih LAN-kablova za telekomunikacije (domaća proizvodnja u Odesakabelu). Inostrani proizvođači smanjuju plasman klasičnih vrsta kablova, i orijentišu se na kablove koje se ne proizvode u Ukrajini. Troškovi carine kreću se do 20% u zavisnsti od vrste. PDV 20%. Ukrajinski proizvođači su: Azovska kabeljna kompanija, Akvaton, Virobične pidpriemstvo, Elektrotehna, Zaporožski kabeljni zavod, Energoprom, Odeski kabeljni zavod i dr. Dodatne informacije: www.biztema.com.ua, www.procablke.com.

• Plasman kancelarijskog materijala – ketridži (reciklaža metalnih otpadaka i ostataka)

Prodajna, distributerska i dilerska mreža su dosta razvijeni. Ima više od 800 registrovanih subjekata samo u Kijevu, i to firmi, prodavnice, servis centara, koje se bave prodajom i reparacijom ketridža. Veliki svetski proizvođači ofisne tehnike imaju u Ukrajini servisne centre i distributerske mreže. Potpunija infromacija na sajtu www.snake.com.ua

• Plasman građevinske stolarije i izrade enterijera Poslednjih godina, tendencija ukrajinskog tržišta je smanjenje prodaje sirovina i povećanje proizvodnje kvalitetnih polufabrikata i gotovih proizvoda koji odgovaraju evropskim standardima. Kao sirovinu koriste hrast, jasen, lipu, četinare (čamovinu, jelu, bor) i sibirsku tisu. Pretežno su prisutni domaći prerađivači koji su koncentrisani u Zapadnoj Ukrajini (oko 40% ukupne proizvodnje). Takođe, tu su i proizvođači iz Rusije, Belorusije, Slovačke, Poljske i Latvije. Značajniji proizvodni kapaciteti se nalaze u Kijevskom, Dnjepropetrovskom, Harkovskom i Donjeckom regionu. Najveći ukrajinski proizvođači su Levkom - Harkovski region, JevroLes – drvoprerađivački zavod Poltava, PKF Lana-Harkov, Drvoprerađivački kombinat Vinnica, UkrRosLesBum, doo Kronospan Ukr-Volinsli region i dr. Šumama gazduje Državni komitet šumarstva. Karakteristika ovoga tržišta, do poslednjih meseci prošle godine, bila je intezivna izgradnja hotelsko-turističkih, poslovnih i stambenih objekata. Globalna ekonomska kriza uslovila je pad građevinske aktivnosti, pogotovu kada je stanogradnja u pitanju. Samo u Kijevu, je u fazi izgradnje i završetka 20-ak hotela. Veliku šansu pruža fudbalski Šampionat Euro 2012, za čije potrebe će biti izgrađen veliki broj hotela i drugih ugostiteljskih objekata. Po nekim procenama, samo za ove potrebe neophodno je izgraditi 160 hotela.Ne treba zanemariti i ogromno tržište individualne gradnje, tzv.dače (vikendice) koje su veoma popularne. Često njihova kvadratura je više stotina, pa i hiljada kvadratnih metara. Ni malo manje nisu zanimljivi poslovni objekti, za kojima postoji hroničan nedostatak u Ukrajini. Sajtovi preko kojih se može dobiti potpuniju infromaciju: www.u-b-a.com.ua je sajt Saveza

35

građevinara Ukrajine, www.archunion.com.ua, sajt Saveza arhitekata www.bau.ua, sajt građevinarsta i arhitekture Ukrajine

• Plasman ugostiteljske opreme Još sredinom 2008.god., u Ukrajini je bio zabeležen pravi bum u hotelijerstvu. Nastup na ovom tržištu najavili su velike svetske mreže kao što su Radisson SAS, Accor, Starrwood Hotels i Sheraton, Le Meridien, Fairmont Hotels. Hajat je otvoren, a u toku su završni radovi na hotelima Hilton i Interkontinental u Kijevu. Prema procenama ekonomista, u ugostiteljskom biznisu, period isplativosti (povraćaja uloženog) u Evropi je 12 godina, u SAD do 18 godina, a u Ukrajini od 6 do 9 godina. Istovremeno, cena gradnje objekta ekonom klase u Ukrajini košta $5-6 mln, hotela sa pet zvezdica - $100 mln. U Evropi su ti troškova za 10% veći. Prema mišljenju ekonomista, budućnost ukrajinskog turizma ogledaće se u izgradnji objekata do 50 smeštajnih kapaciteta i to ekonom klase. Realne šanse pruža Futbalski šampionat Evro 2012. www.restaurant.in.ua Međunarodna izložba u Kijevu (održava se jedanput godišnje, od 10. do13. novembra)www.business-ua.comwww.b.rbc.ua oprema za ugostiteljstvo u Ukrajini: proizvodnja, prodajawww.orest.ua

• Niskogradnja – plasman građevinske tehnike Jedan od velikih problema Ukrajine je nedovoljno izgrađena i modernizovana saobraćajna infrastruktura. Pogotovo se to odnosi na putnu mrežu, auto puteve. U Ukrajini nema auto-puteva sa naplatom putarine. Već duže traje izgradnja moderne saobraćajnice Čop – Kijev, u dužini od 900 km. Kijev, kao grad sa veoma izraženom dosadašnjom dinamikom ulaganja u infrastrukturu, u ovoj godini izdvojiće sredstva samo za završetak već započetih krupnih projekata, kao što su rekonstrukcija Moskovskog trga i izgradnja linije metroa na relaciji Teremki (uslovljeno ekonomskom krizom). U Ukrajini računaju na inostrana investiciona ulaganja, koje žele privući i koncesijama. Parlament je doneo “Zakon o koncesijama za izgradnju i eksploataciju autoputa” kojim je predviđena izgradnja puteva i postupak nadoknade investicija uvođenjem putarine. Potpisivanjem Zakona od strane Predsednika, omogući će se realizacija projekta obilaznice oko Kijeva, magistrale Lavov - Krakovec. Osim toga, planirana je izgradnja auto tunela ispod Dnjepra u Kijevu (u toku su pregovori sa EBRR). Tako je u perspektivi i koncesijska gradnja puteva od državnog značaja: Harkov - Šćerbakovka, Odesa – Reni. Adrese koje mogu biti od koristi: www.bau.ua, www.document.org.ua

• Plasman građevinskih materijala Prema informacijama Državnog komiteta statistike, u periodu novembar - decembar 2008. obim proizvodnje građevinskih materijala u Ukrajini se smanjio za oko 20% u odnosu na isti period prethodne 2007.god. Tako je, proizvodnja blokova, betona i veštačkog kamena u Ukrajini, smanjena za 6,1%. Osnovni pad proizvodnje je zabeležen u Kijevskom regionu i Zapadnoj Ukrajini. U isto vreme, proizvodnja građevinskog gipsa se povećala, za 20%. Ovde je prisutan Knauf - Ukrajina. Na tržištu je i ponuda građevinskog materijala iz Turske, Poljske, Nemačke i Francuske, kao i iz Kine. U toku nekoliko poslednjih meseci 2008. zabeleženo je povećanje prodaja građevinskih materijala na malo, dok se prodaja na

36

veliko naglo smanjila. Tako se, u novembru - decembru 2008.godine, promet robe u mreži supermarketa Nova linija povećao za 5% u odnosu na isti period prethodne godine. U Kijevu je prodaja pala za 15%, ali u regionima se u isto vreme povećala za 20%. Prodaja u Zapadnim regionima Ukrajine je za 10% veća od prodaje na istoku zemlje. Na ukrajinskom tržištu prisutno je nekoliko mreža supermarketa građevinskog materijala, kao što su Epicentar, Nova linija, Karavan i Oldi. U 2008. otvoreni su supermarketi mreže OBI i Praktiker. Prema procenama eksperta, najveća konkurencija je Kijevu i Odesi, dok su najmanje obuhvaćeni mrežom građevinskih supermarketa Herson, Nikolajev i Zapadna Ukrajina. Prognoze govore o bitnom smanjenju uvoza, kako zbog problema u privredi zapada, tako i zbog veoma visokih cena u poređenju sa domaćim. Nestabilna grivna (domaća valuta), prouzrokovala je povećavanje cena uvozne robu (i do 50% , koliko je i grivna devalvirala u odnosu na USD), dok se cene kod domaćih proizvođača, za sada, još nisu bitno menjale. S toga, se udeo prometa građevinskih materijala stranih proizvođača smanjio sa 65% u 2007.god. na 50% u 2008.god. Mislimo da naša industrija građevinskog materijala ima realne šanse za snažniji nastup na ovom tržištu. Pre svega u Zapadnoj Ukrajini (minimalizacija transportnih troškova ) te na jugu (transport reka – more). Ciljna grupa – individualna stambena gradnja. Sajt sajamskih manifestacija je www.expoua.com, www.ukrop.com.ua

• Tržište začina Ukrajinsko tržište začina se aktivno razvija od kraja 1990-ih. Većina začina je iz uvoza, a 60% su biber i lorber. Po nekim statističkim podacima u Ukrajinu se plasira oko 1% celokupnog svetskog izvoza paprike. Začini se uglavnom uvoze iz Azije. Vegeta, Galina Blanka, Knor....su ovde već prepoznatljivi brendovi. Veletrgovci začinskom robom: Ukrspecija, Lan Ukrajina, Avesun, Biona plus. Dopunske infromacije se mogu dobiti na sajtuwww.met-online.kiev.ua ,www.customs.gov.ua .,www.pripravka.com/, www.spicery.com.ua, www.ukrspice.kiev.ua/

• Izvoz pripremljenih elemenata za sklapanje nameštaja ili gotovog proizvoda višeg kvaliteta

Ukrajina ima sopstvenu sirovinsku bazu za predmetnu granu i dosta razvijenu proizvodnju, uglavnom u Zapadnom regionu (Karpati) i Polesju. Proizvodnja drvno-vlaknastih ploča i drugih građevinskih materijala od drveta pojavila se u Ukrajini relativno od skora. Proizvodnja nameštaja u Ukrajini zauzima osnovni deo u domaćoj industriji obrade drva (47%). Centri proizvodnje nameštaja u Ukrajini: Kijev, Žitomir, Odesa, Harkov, Černovci, Ljvov, Mukačevo, Lugansk, Dnjepropetrovsk, Donjeck. Na tržištu ima veliki izbor proizvoda koji se uvoze iz Poljske, Češke, Slovačke, Rusije, Mađarske, Turske, Nemačke, Austrije i dr. www.grand-decor.kiev.ua, www.almir.com.ua , www.bud-inform.com.ua,

• Oprema za obeležavanje U Ukrajini je sredinom prošle godine stupio na snagu Zakon o obaveznom etiketiranju proizvoda – roba široke potrošnje, tj.obaveza da se na proizvodu jasno naznači njegov sadržaj, trajnost i sl. Svi veći i moderniji prodajni lanci pokriveni su standardnim sistemima za etiketiranje, bar kodovima. Veliki inostrani trgovački lanci sa sobom su doneli i evropske standarde kada je ova oblast u pitanju, koju su prihvatile i domaće trgovine. Oprema za

37

markiranje, sistemi za etiketiranje i druga oprema za obeležavanje na: www.ump-zahid.com.ua , www.ntb.org.ua

• Plasman elektroinstalacionog materijala Tematika vezana za građevinarstvo je u poslednjoj dekadi prošle godine u zastoju. Plasman elektroinstalacionog materija se realizuje preko specijalizovanih marketa i putem otvorenih tržnih centara. Na ukrajinskom tržištu prisutna je velika konkurencija. Zastupljena je proizvodnja iz Rusije, Poljske, Turske, Italije, Španije, Nemačke, Norveške, Kine i dr. Iz vremena Sovjetskog Saveza ogroman je broj stambenih jedinica koje je neophodno generalno remontovati, pa tako zameniti i elektroinstalacione materijala. Dodatne informacije o distributerima i asortimanu: www.skservice.com.ua , www.aesp.ua, www.brille.ua

• Trgovina na veliko hemijskim proizvodima Ukrajina je jedan od vodećih izvoznika hemijskih proizvoda, posebno azotnih đubriva i amonijaka u 70 zemlja sveta. Izvoz uree na mesečnom nivou je oko 290 - 310 hiljada tona amonijačne salitre 80 hiljada tona, oko 33 hiljade tona sulfata amonijuma i dr. Osnovni kupci su Brazil, Turska, Meksiko, Vijetnam, Indija. Hemijski kombinati u Ukrajini su: Odeski priportovi zavod (zavod luke Odesa), koncern Stirol, Severodonjecko ujedinjenje Azot, Dniproazot, DKZHV Donjeck, Gorlovski zavod hemije, Sumihimprom Sumi, Hemijski zavod Čerkasi, z.a.d. Titan, Zavod glinice Nikolajev i dr. U toku 2008.god., uvoz hemijskih proizvoda se povećao u odnosu na obim prethodne godine. Razlog je što su najveći izvoznici hemije u Ukrajinu Rusija, Belorusija i Uzbekistan, sa cenom gasa znatno nižom nego što je u Ukrajini. Udeo gasa u proizvodnji ove grane iznosi 80% cene koštanja (u ceni koštanja selitre udeo gasa je 30%). Korisne adrese: www.vuzlib.net , www.mfa.gov.ua

• Izrada kućišta za ležajeve za železničke vagone Ukrajinski proizvođač ležajeva za železničke vagone je OAD „HARP“ iz Harkova. Preduzeće plasira proizvodnju u Ukrajini i isporučuje delove ležajeva u Zapadnu Evropu. U 2007. ova kompanija je zauzela 19. mesto među prvih 100 najuspešnijih firmi u Ukrajini. www.machinery.org.ua Ukrajinski korisnici - remont i proizvodnja vagona: Kijevski elektrovagonoremontni zavod Januarskog ustanka – remont vagona i dr. 03049, Kijev, ul.Polzunova, br.2. Tel.: +380 (44) 248-04-22, +380 (44) 223-50-00, +380 (44) 249-56-39. OAD Krjukovskij vagonostroiteljnij zavod www.kvsz.com, Stahanovskij vagonostroiteljnij zavod www.stakhanovvz.com, Luganskteplovoz www.contact-teplovoz.lugansk.ua, Zaporožskij mehaničeskij zavod www.zmz.zp.ua, www.business-guide.com.ua, www.interpipe.biz, www.sw.uz.gov.ua

• Plasman gljiva Oko 60.000 tona je godišnja potrošnja gljiva u Ukrajini, od čega 50% iz domaće proizvodnje. Ostalo je uvoz, najviše iz Poljske. Kako se navodi u ukrajinskim medijima,

38

dnevno stiže iz ove zemlje, u proseku 5 kamiona od po 20 tona pečurki. Domaća organizovana proizvodnja je u začeću: nema značajnijeg iskustava u proizvodnji gljiva. Nisu u većem broju prisutne ni moderne tehnologije uzgoja i prerade. Poređenja radi, cena koštanja 1 kilograma rudnjača u Ukrajini je od 10 do 12 grivni, dok je u Poljskoj - 5 grn. (100 eura 989 grivni). Većina ukrajinskih proizvođača (oko 70%) su mala privatna preduzeća. Postoji nekoliko većih preduzeća iz ove oblasti, kao što su agrokombinat „Pušča - Vodicja“ Kijev i ZAD„Ukršampinjon“ Čerkaski region. Kako smatraju stručnjaci iz ove oblasti, za manju farmu kapaciteta do 3 t mesečno, neophodno je investirati 35 - 40 hiljada grivni. Troškovi se nadoknađuju u roku od 7 meseci. Za otvaranje ozbiljnijeg preduzeća kapaciteta 20 - 50 tona mesečno, potrebno je nekoliko stotina hiljada grivni sa rokom povraćaja uloženih sredstava u od 3 do 4 godine. Domaća gljiva se najčešće prodaje u svežem stanju, a ređe kao konzervirana. Pogon za konzerviranje gljiva košta u proseku 200 hiljada grivni. Značajne količine gljiva se prikupe u prirodi, tokom sezone (maj – novembar) i plasira sveža ili sušena na pijacama. Carinska stopa 0,3 Evro/kg. Sajtovi koji mogu biti od koristi: www.gribnik.com.ua, www.bio-tech.com.ua, www.vgo-agu.org.ua , www.veres.com.ua

• Plasman pekarskih peći i prateće opreme Ukrajina je agrarna zemlja, i ima značajnu sirovinsku bazu za proizvodnju hleba i hlebnih proizvoda. Posle raspada Sovjetskog Saveza, ukinut je državni monopol na proizvodnju hleba. Na tržištu se pojavljaju privatni pekari, koje iz godinu u godinu povećavaju učešće na tržištu Ukrajine. Mini pekare, koje pored tradicionalnih vrsta hlebova i peciva, proizvode hlebove po recepturama zapadnoevropskih pekara, efikasno sarađuju sa prodavnicama i trgovinskim mrežama. Često veći prodajni objekti imaju sopstvene mini pekare (Metro, Siljpo, Furšet Velika Kišenja, Fora). Specijalne vrste hlebova i peciva plasiraju se i kroz lance kafe - poslastičarnica, kao što je Repriza i druge. I pored, u poslednjim godinama snažnog razvoja, još uvek ima prostora na tržištu. Pogotovu mini-pekare imaju šanse na uspeh, jer njihovi kupci, pored klasičnih pekara su i trgovina, proizvođači prehrambenih proizvoda, restorani. Na tržištu, osim ukrajinskih proizvođača (npr. Ukrtehnofudz www.utfkiev.com.ua/, zavod mašina Smela www.smelamash.com, zavod u Kijevu www.ozpo.com.ua,) je prisutna Italija www.ito.org.ua, Werner & Pfleiderer, MIWE, Winkler, Kemper, Diosna, Roll Fix, Frits, Rondo Doge, Rusija, ( www.gal-hlib.com.ua ), Turska ( www.hurmak.com.ua ), Poljska i dr. http://matrass.kiev.ua/ , internet-prodavnice http://www.e-matras.com.ua/ 39

AUSTRIJA - BEČ Predstavništvo Privredne komore Srbije Vera Vidović, direktor Ul. Johannagasse 1-3 A-1050 Beč, Austrija Tel.: + 4315 44 02 94 Fax: + 4315 44 75 95 E-mail: vienna@pks.rsWeb: www.pks.rs/at

BELGIJA - BRISEL Predstavništvo Privredne komore Srbije Gordana Zrnić, direktor WTC I–Bvd du Roi Albert II 30/19,Bte 46B-1000 Brussels, Belgium Tel.: + 322 201 59 60 Fax: + 322 201 19 29 E-mail: brussels@pks.rsWeb: www.pks.rs/be

BOSNA I HERCEGOVINA -SARAJEVO Predstavništvo Privredne komore Srbije-Poslovni Centar AleksandrijaDr Zoran Bojović, direktor Vojvode Radomira Putnika br.8 71123 Istočno Sarajevo, BIH Tel.: + 387 57 317 402 Fax.: + 387 57 317 402 E-mail: sarajevo@pks.rsWeb: www.pks.rs/ba

BUGARSKA - SOFIJA Predstavništvo Privredne komore Srbije Ljubiša Mitić, direktor Janko Sakazov br. 19/6 1504 Sofija, Bugarska Tel.: + 3592 94 61 014 Fax: + 3592 94 61 014 E-mail: sofia@pks.rsWeb: www.pks.rs/bg

FRANCUSKA - PARIZ

Predstavništvo Privredne komore Srbije Vesna Pakaj, direktor 4, place Louis Armand, 75603 Paris cedex 12, Pariz, Francuska Tel.: + 33 1 72 76 81 07 Fax: + 33 1 72 76 81 09 E-mail: paris@pks.rsWeb: www.pks.rs/fr

ITALIJA - MILANO Predstavništvo Privredne komore Srbije, Promos Ratko Ignjatović, direktor Via Camperio 1/II, 20124 Milano, Italija Tel.: + 3902 85 155 366 Fax: + 3902 85 155 394 e-mail: milan@pks.rsWeb: www.pks.rs/it

40

NEMAČKA - FRANKFURT Predstavništvo Privredne komore Srbije Mr Milanka Vučić, direktor Boersenplatz 4 D-60313 Frankfurt/M, Nemačka Tel.: + 4969 297 29 313 Fax: + 4969 297 29 310 E-mail: frankfurt@pks.rsWeb: www.pks.rs/de

RUMUNIJA - TEMIŠVAR Predstavništvo Privredne Komore Srbije Mirko Atanacković, direktor Stefan Cicio Pop br. 2 1900 Temišvar, Rumunija Tel.: + 40 256 499 552 Fax: + 40 256 499 552 E-mail: timisoara@pks.rsWeb: www.pks.rs/ro

RUSKA FEDERACIJA - MOSKVA Komercijalno Tehnički Biro pri Ambasadi Srbije Janko Đurić, direktor Mosfiljmovskaja, D. 42 119281 Moskva 95, Ruska Federacija Tel.: + 7499 147 85 05, 147 85 06 Fax: +7499 143 33 03 E-mail: moscow@pks.rsWeb: www.pks.rs/ru

UKRAJINA - KIJEV Predstavništvo Privredne komore Srbije Predrag Minić, direktor V. Vasilkivska 13, 5 pov., of.506 01601 Kijev, Ukrajina Tel.: + 38044 234 17 20 Fax: + 38044 234 17 20 E-mail: kiev@pks.rsWeb: www.pks.rs/ua

41

Za sva Vaša pitanja, na raspolaganju su vam i sledeći kontakti u Privrednoj komori Srbije:

GREEN LINE

Slavka Kočić, samostalni savetnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3300-991

E-mail: slavka.kocic@pks.rs

Zorica Zečević, savetnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3300-929

E-mail: zorica.zecevic@pks.rs

Milena Milisavljević, sam. stručni saradnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3300-929

E-mail: milena.milisavljevic@pks.rs

Gordana Tiodorović, stručni saradnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3300-991

E-mail: gordana.tiodorovic@pks.rs

42

11000 Beograd, Resavska br. 13-15 Tel.: 011/ 3300 - 900 Fax.: 011/ 3230 - 009

www.pks.rs

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom 11000 Beograd, Terazije 23

Olivera Kiro, sekretar Tel.: 011 / 32 48 109 Fax.: 011 / 32 48 060 E-mail: eoi@pks.rs

43