preduzetnistvo 1

7/21/2019 preduzetnistvo 1

http://slidepdf.com/reader/full/preduzetnistvo-1 1/33



1. Питер Дракер- предузетништво представља као "задатке који

се могу на организован начин извршити.

2. Предузетништво се може дефинисати као:

проес! креативна употреа производни# ресурса и

усмереност на ствара$е огатства %доити&.

'. Питрс даје с(еде)у дефиниију: "Предузетништво представља

проес креира$а нечег новог и од вредности за друге! путемпосве)ива$а неоп#одног времена и паж$е уз при#вата$е

прате)ег финансијског! пси#ичког и соија(ног ризика! уз

прима$е награде у виду материја(не и (ичне сатисфакије и

независности."



*ама дефиниија садржи четири аспекта! ез озира на врстуде(атности.+о су:

1& креаија мора да има вредност за предузетника и за тржиште!

2& предузетништво подразумева посве)еност изнису!

'& преузима$е неоп#одног ризика и,& предузетништво доноси награде.ајве)а је независност!

с(еде (ична па затим материја(на сатисфакија.

,. есто се у (итератури може на)и дефиниија да"предузетништво подразумева одпочи$а$е сопственог! новоги ма(ог пос(а.



Први пут је термин предузетник употреио франуски економиста/анти(он10. године! да и с(еде)и пут о $ему писао *еј тек 13'.године. 4ем предузетништва сматра се аустријски економиста5умпетер.

6кономисти су дефиниса(и предузетнике "као људе који у(ажу средстваза производ$у %материја(! рад! машине&! искључиво радигенериса$а профита."

Дурин и Дуан наводе да успешан предузетник треа да има с(еде)екарактеристике:



да је ф(ексии(ан и адаптии(ан!

да има визију!

да је независтан у размишља$у!

да је спреман на ризик!

да је савестан!да је упоран у решава$у про(ема!

да тежи остварива$у раста!

да је самоуверен и оптимиста!

да је спреман да преузме оавезе! истрајан и посве)ен пос(у.



/ане 7аспер је све предузетнике поде(ио у четири групе! и то

су:

1. предузимач!

2. градитељ тима!'. независни иноватор!

,. му(тип(икатор ша(она %шема&.

1. Предузимач је самоста(ан у оавља$у потрени# пос(ова и у

томе му помажу ма(и рој запос(ени#.2. 8радитељ тима је поједина који користи стечено зна$е

раде)и за друге као основу за ново пос(овно у(ага$е. 9аде)и

у извесној фирми поједини стичу зна$а која касније користе

у започи$а$у нови# пос(ова.



'. езависни иноватор је предузетник који размишља о ољим

производима и(и ус(угама и предузима акије за ствара$е

предузе)а које треа да ствара иновиране производе.

,.у(тип(икатори ша(она су предузетнии који воде успешну

пос(овну праксу и онда је успешно користе у другим

пос(овима. Негативне стране предузетништва су:

1. Ризик или губитак целокупног улога. 4ва прет$а је изузетно

реа(на. *топа анкротства новог изниса је ра(ативно висока.

2.Дуг и тежак рад. Према истражива$има сред$а дужина

радни# часова по једној недељи је нарас(а са 2 часа из 1;;1.године на < часова.*тудија =>?@ABCD 6EF@еGGа H а је показа(а

да 2;I предузетника нема п(анове да узме (ет$и одмор. /ао

г(авни раз(ог су наве(и презаузетост. +ае(а 1 то показује.



сати

1-'; сати 0I

,3-3 сати 1;I

3-<3 сати '0I

<3 и више сати '0I



3. Нижи квалитет живота док изнис не заживи. ови посао

често рпи сву енергију из предузетника. +рпе пријатељства!

ракови! па и само здравље. *а озиром на стопу анкротства

у први# пет година траја$а новог предузе)а многи

предузетнии и не дочекају да $и#ов посао уп(ови у мирнијеводе. 7е)ину нови# изниса стартују људи измеJу 2 и ';

година старости. +о је управо време када они заснивају своје

породие! што је посеан про(ем.

,. Потпуна одговорност. Предузетнии су принуJени да скоросве од(уке доносе сами. +о поред предности има и

недостатке. аиме! тешко је ити стручан за све о(асти

пос(ова$а. *ве то ствара додатни притисак.



5. Обесхрабрење. Kаснива$е изниса за#тева посве)еност!дисип(ину и ентузијазам. Пут до успе#а води преко многи#

замки и препрека. Потрено је имати заиста висок ниво

оптимизма да и се изег(о оес#раре$е пос(е готово

неизежни# тешки# тренутака.



1. Способност да се уочи шанса

/реативни и оштроумни предузетнии поседују спосоност уочава$ашанси тамо где други виде про(еме. 5анса се може описати као

повољан развој тржишни#! те#но(ошки#! привредно H системски# идруги# фактора окруже$а.Предузетнии живе са уеJе$ем: "L свакомпро(ему (ежи потенија(на шанса.

Доро је да има про(ема! јер све док они постоје! реа(не су шансе дасе остваре одреJене користи на оострано задовољство %и купаа и

$ега M $е&. 4 важности ове спосоности говори и + хеодор евит!"#уду$ност припада %уди&а ко'и уо(ава'у &огу$ности пре него )тооне постану о(игледне."



2. Вера у идеју и сопствене квалитете

7ера у идеју и сопствене ква(итете је кључна осоина за

мотивисаност предузетника. удар предузетник мора да

негује ову веру и мотивисаност! јер она представља кључни!

а понекад и једини ресурс којим он распо(аже.

Предузетник као осоа која зрачи ентузијазмом ве(иким де(ом

се од(учује на сопствени изнис управо стога што у другим

срединама нема подршке за $егову идеју у коју је чврсто

уверен и која представља кључ $егове уду)ности.

/руг успе#а започи$е са ентузи'аз&о&. /орен значе$а ове

веома старе речи је "напојен ду#ом". 6нтузијазам се развија уљудима који имају повере$а у сее и своје сараднике. Kначај

ентузијазма је потврJен у америчкој наиона(ној студији о

продајној оперативи у којој је као најзначајнији фактор који

прави раз(ику измеJу успе#а и неуспе#а означен управо

ентузијазам.



Nдеје из који# се може развити успешан изнис потичу из

раз(ичити# о(асти! а те о(асти су:

идеја као прогресија из рада у истој индустрији и(и

професији!

унапреJе$е постоје)и# идеја кориш)ени# од други#!

препознава$е да нису испу$ене потрошачке потрее!

системско истражива$е повољности!

идеје до(азе из те#нике пада$а на памет!

#ои и(и разонода итд.

*азрева$е и при#вата$е нове идеје! као и ствара$е ус(ова за$ену реа(изаију оу#вата с(еде)е фазе.

прикупља$е идеја и ствара$е идеја!

решета$е идеја ради се(екије најповољније!

креира$е амијента и

оезеJе$е материја(ни# претпоставки.



3. Оријентација на будућност

Предуетници свој рад аснивају на виији коју остварују и

коју ће остварити. Они нису оптерећени прошлошћу! они су

у складу са садаш"и# тренутко# и окренути су

будућности. $и%ова &илоо&ија је' (Најбо)и начин да сепредвиди будућност је да се она открије.(

*а предуетнике и предуетништво садаш"ост је право вре#е

тј. онај тренутак у ко#е шанса настаје! траје и нестаје!

#е"ајући се у нову прилику или пробле#. Они користе ипрошло и будуће вре#е да би остварили пословни успе%

потвр+ујући се у садаш"ости. Они #исле бар неколико

година унапред.



,. /реативност

/реативност представља једну од г(авни# од(ика успешни#

предузетника. 4на је у интерактивној вези са оста(им

осоинама! као што су мотиваија! ф(ексии(ност!

истрајност! оптимизам! итд. Nсак =дижес ојаш$ава

креативност на с(еде)и начин: "#ити креативан исто 'е )тои и&ати способност да види) кроз &аглу. *ада гледа) кроз&аглу вид%ивост ти 'е с&ањена и слика се непрестано&ења. Предео види) у делови&а и како се &агла кре$е тебисе слика &ења. *реативна особа и&а способностсастав%ања ових парци'алних слика т'. ин+ор&аци'а у

&озаик, и &оже у глави да за&исли контуре целокупнеслике."

/реативност се дефинише као "спосоност развоја нови# идеја и

открива$а нови# начина саг(едава$а про(ема и шанси."



. +ржишна оријентаија и жеља за такмиче$ем

Предузетнии су људи који остваре$е своји# снова везују за

тржиште. Kа раз(ику од неки# иноватора чије идеје никада не

доживе реа(изаију! предузетнии ос(ушкују потрее

потенија(ни# купаа. +ржиште је арена у којој мора да сетрчи да и се задржа(а постоје)а позиија и(и да и се она

поољша(а. Предузетнии тој три приступају са

ентузијазмом који је напред описан. /онкуренија је данас

интезивнија него икад ус(ед развоја нови# те#но(огија и

интернаиона(изаије пос(ова$а. При томе конкуренија

представља додатну мотиваију и репер који показује

предузетнику $егову позиионираност на тржишту.



,. -лексибилност и адаптибилност

O(ексии(ност и адаптии(ност подразумевају да је реакијапредузетника на промене у окруже$у рза и креативна.

. /еални опти#иа#

Опти#иа# је те#е) поитивног #енталног става. Опти#иа# је способност да се прона+е нешто вредно у свакојситуацији. Опти#иа# је набо)е де&инисан као (општи

поитиван и конструктиван одговор на стрес.



0. Способност ко#уницира"а

а би предуетник своје идеје предтворио у реалностпотребна #у је и вештина ко#уницира"а. о#уницира"еи#а две стране.

една се састоји и способности да се па4)иво саслуша и дасе рау#е друга страна.

руга се односи на способност преентације сопствени%идеја! #отивиса"а и убе+ива"а к)учни% стаке%олдера.

*а успешно ко#уницира"е битно је да предуетник аиста

поседује виију и да рачи поитивно# енергијо#.



5. *премност на ве(ика одриа$а и тота(ну посве)еност пос(у

Предузетнии морају ити свесни чи$ение да $и#ов изнисније спринт на 133 метара! ве) дуг и исрпан маратон. а(о јеуспе#а "преко но)и.

"Pизнис тражи пре свега стрпље$е и истрајност.

/ао што фред урп#Q рече: "-ко 'е сплаварење на &ирни&вода&а стил, идите и радите у неко' велико' +ир&и, алиако 'е кану на дув%и& вода&а оно )то волите, поку)а'те

са предузетни(ко& +ир&о&."



13. Преузима$е ризика

9изик се дефинише као: "ојективизирана неизвесност која се поправи(у одиграва као зива$е непожељног догаJаја" и(и!"могу)ност реа(изаије нежељене пос(едие неког догаJаја" .

9изии су опасности које прате проес поставља$а иостварива$а иљева предузе)а и могу да утичу негативно на$ега.

9ади се о чи$ениама! односно ста$има и крета$има %развојудогаJаја&! који могу да нанесу штету и о којима! по прави(у!

зог $и#ове комп(ексности постоје само недовољне и зог$и#ове оријентаије ка уду)ности неизвесне информаије.



L свом пос(ова$у предузетник се сре)а са раз(ичитим врстамаризика и то:

екстерни# риици#а %природне катастрофе! ратови! прекинутипионирски те#но(ошки развој! промена вредности групакупаа! закони о заштити средине и заштити потрошача!

ризии на тржиштима продаје! наавке сировина! капита(а ирадне снаге као и свим повезују)им информаионимсистемима итд.&!

интерни риици %ризиком оптере)ен људски и материја(нипотенија(! проес продаје! развоја и производ$е производа!информаиони проеси и проеси финансира$а итд.&!

потенцијални! латентни H тј. прикривени постоје)и H актуе(ниризии! даље ризии од који# се може и ризии од који# сене може осигурати! као и ризии на чије се узроке ипос(едие може и не може утиати.



11. 6страјност и упорност

L животу! па и у предузетништву успе# се не постиже преконо)и.

Предузетнии нису чаро$аи! ве) људи који својом

спосонош)у до(азе до иља.

Lпорност не значи и тврдог(авост! јер морамо имати на уму да јепредузетник истовремено и ф(ексии(на (ичност.

*кренути са погрешног пута је понекад исто то(ико значајно каодржати се правог.



12. =киона оријентисаност

Предузетник је човек од акије. 4н се карактерише спосонош)уда од(уке доноси ре(ативно рзо! што уоста(ом диктира инемирно окриже$е у коме пос(ује.

еJутим успешан предузетник се итно раз(икује одстереотипног с#вата$а који су разви(и људи који сунеупу)ени и(и неуспешни у овом позиву.

Предузетник никако свој пос(овни живот нес#вата као списак"мора$а".



1. *тратегија први а(и истовремено и најољи

Предузетничка стратегија ити "први! а(и истовремено најољи"на самом старту има за иљ осваја$е трајно воде)е позиије.4на је као "кока" скопчана са ризиком и неизвеснош)у! она

је "коминаија сре)е и с(учаја". 4ва стратегија не прашта!не дозвољава правље$е грешке и не омогу)ава другу шансуи при(ику.

2. *тратегија погодите и# тамо где не очекују

4ва статегија подразумева стратегију:1. /реативне имитаије и

2. Предузетнички Rудо за#ват



реативна и#итација је очиг(една контрадикија у

терминима. 4но што је креативно! по дефиниији! по природи

ствари! мора истовремено да уде и оргина(но. N ако постоји

нешто што имитаија никако није! то је "оргина(S. еJутим

овај израз ипак одговара јер описује стратегију која

представља "имитаију" по својој суштини. Предузетник ради! оно што је неко други ве) одавно радио.

Tегова рад$а је креативна! јер он разуме шта иноваија

представља! оље од људи који су до $е дош(и! односно

прави# иноватора.

4ва стратегија за#тева ма$а тежишта са високом стопом растаи задовољава теку)у траж$у. Kаправо она опс(ужује тржишта

која су првоитни иноватори створи(и! а(и га нису на

одговарају)и начин опс(ужива(и.



Предуетнички 7удо а%ват је стратегија која има највише

изг(еда на успе# и по неким проенама представља најма$е

ризичну стратегију.

Да и се успешно користи(а ова стратегија неоп#одно је

доро изана(изирати одговарају)у индустрију! произвоJача!

доављача! $и#ове навике доре и (оше $и#ове укупне

пос(овне и развојне по(итике. акон тога напоре треа

усмерити ка ана(изи тржишта да и се саг(еда(е могу)ности

да се одговори $еговим за#тевима.

4ва стратегија акенат ставља на истинску иноваију! на

ствара$е таквог производа који је раз(ичит у односу на онекоји ве) постоје на тржишту.



'. *тратегија еко(ошке нише

*тратегија осваја$а еко(ошке нише има за иљ стиа$е

монопо(а у једној ма$ој! ужој о(асти тржшта и(и

производ$е.

Tен став је да $ени реа(изатори треа да уди имуни на

и(о какву конкуренију и да остану и уду неупадљиви на

тржишту упркос томе што се поседује производ веома важан

за одреJене проесе и(и тржиште! тако да нико и не

покушава да им конкурише. Постоје три раз(ичите стратегије еко(ошке нише! а то су:

1. стратегија "нап(атне рампе"!

2. стратегија спеија(изовани# вештина - зна$а и

'. стратегија спеија(изованог тржишта.



1. Стратегија (наплатне ра#пе( при#е"ује се по правилу

(цена је одре+ена( јер се ради о проиводу чији је трошак

добија"а испод риика да се не купи.

/ади се обично о неки# проиводи#а &ар#ацеутске

индустрије! као шти је енци# ко#паније (8лкон( који се

користи код операције катаракте. Она представ)а праву еколошку нишу ! дово)но #алу и

дискретну да не иаове интересе конкурената! али до које

је тешко доћи и која не нуди особите шансе а раст.

ада једно# стратегија (наплатне ра#пе( оствари своје

ци)еве! ко#панија која ју је при#е"ивала! постаје (рела(.



2.Стратегија специјалиовани% вештина и зна$а подразумева

да предузетник тражи место на којем се може развити

спеија(на стручност! која може са своје стране да омогу)и

новом предузе)у јединствену контро(у над том тржишном

нишом.

4ва стратегија се односи на високу спеија(изаију одреJени#вештина и зна$а у раним фазама развоја једне нове

индустрије! једног новог тржишта.

Предузе)а која се учврсте у нишу спеија(ности! морају ста(но

да раде на усавршава$у и поољшава$у своје стручности!односно спеија(ности.

4ни морају редовно чинити сее застаре(им и превазиJеним.



'. *тратегија спеија(изованог тржишта значи осваја$е нише

путем познава$а тржишта.

*пеија(но тржиште треа на)и путем посматра$а и

ана(изира$а појаве и развоја новог производа и ус(уга.

Kаправо! неоп#одно је уочити моги)ности које постоје и које

дају шансу за поседова$е јединствене нише! а затим је

неоп#одно нишу попунити пре други#.



,. *тратегија проме$ене вредности и карактеристике

*тратегије проме$иве вредности представљају саме по сеи

иноваију. 4не имају за иљ да креирају купа! тј. потрошача.

4не то чине на четири начина:

1. креира$е користи!

2. утврJива$е одговарају)и# ена!

'. при(агоJава$е к(ијената друштвено H економској реа(ности и

,. испорука прави# вредности.



1. Стратегија креира"а користи ави се утврJива$ем користи

за потрошаче. При куповини потрошачи постављају

раиона(но пита$е H у чему је корист. Uена је ире(евантна у

стратегији креира$а корисности. *тратегија функионише

самим тим што корисниима омогу)ава да раде управо оно

што с(ужи $и#овој сврси. ајважнија ствар код овестратегије јесте фокусира$е на потрее муштерије! јер

ствара$е корисности омогу)ава људима да задовоље своје

жеље и своје потрее! на "свој сопствени начинS.

2. *тратегија одреJива$а одговарају)и# ена заснива се на

оријентаији да купи при куповини п(а)ају функију

одреJеног производа! а не производ. Другачије реченонап(а)ује се оно што представља "вредност" за потрошаче! а

не оно што представља "трошак" за доављаче.



'. *тратегија потрошачке реа(ности значи при#вата$е

јединствене чи$ение да потрошачке реа(ности нису

ире(евантна ствар. /упи купују одреJен производ јер

одговара $и#овим потреама. +реа водити рачуна да

предузе)е не може да ка(ку(ише са ираиона(ним

е(ементима при продаји! односно куповини производа. 4ношто треа имати на уму је да нема "ираиона(ни# муштерија"!

ве) има "(е$и# произвоJача". Потрошачева реа(ност оично

је потпуно раз(ичита у односу на стварност произвоJача.

,. *тратегија испоруке прави# вредности подразумева дава$е

"вредности" за купе! а не оно што представља вредност за

произвоJаче. Поставља се пита$е шта купа подразумева под

вреднош)у и да (и је спреман то да п(ати.

Documents

preduzetnistvo 1