Preduzetnistvo i upravljanje malim preduzecem Skripta

5/23/2018 Preduzetnistvo i upravljanje malim preduzecem Skripta

1/130

PREDUZETNITVO I UPRAVLJANJE MALIM PREDUZEEM

1

GLAVA 1 |SHVATANJA I KARAKTERISTIKE PREDUZETNITVA

Pojmu preduzetnik pridaje se veoma razliito znaenje, poev od pojednostavljenogizjednaavanja preduzetnika sa osnivaem i vlasnikom novog preduzea, prekoshvatanja po kome se preduzetnik bitnije ne razlikuje od uspenog menadera, pa sve

do poimanja preduzetnika kao pokretaa promena i osoba koje uvode inovacije uposlovanje.

Pored shvatanja preduzetnika kao pokretaa ekonomskih procesa i nosioca ekonomskihfunkcija i aktivnosti, fenomen preduzetnika se objanjava i sa stanovita specifinihpsiholokih i drugih linih karakteristika i specifinog ponaanja.

1 | PRIRODA I RAZVOJ SHVATANJA PREDUZETNITVA KAO EKONOMSKOG FENOMENA

Pojam preduzetnitvo sree se jo u srednjem veku i od tada znaenje ovog pojma se

menjalo i razvijalo. Najstarije shvatanje preduzetnike funkcije vezuje se saposredovanje u trgovini. Trgovci-avanturisti preduzimali su trgovake pohode na Istok,koji su finansirali drugi trgovci. Ovi trgovci su bili vlasnici robe kojom se trguje i snosili

su pasivan rizik. Po zavretku poduhvata, profit ostvaren prodajom robe uesnici upoduhvatu delili su tako to su najvei deo () dobijali trgovci koji su finansiralipoduhvat, dok je do ostvarenog profita bilo uee trgovca-avanturiste.

FRANCUSKA KOLA

U ranom 16. veku u Francuskoj preduzetnicima su nazivane osobe koje su

organizovale i vodile vojne ekspedicije. U 17. vekupreduzetnicima su smatrane osobe

koje izvode i upravljaju veim graevinskim projektima. U tim projektima preduzetnicinisu snosili rizik, ve su samo upravljali resursima koje su dobili od drave. Najee supreduzetnici bili svetenici. Do polovine 17. veka francuski ekonomisti poinju daupotrebljavaju izraz preduzetnik za osobe koje deluju u ekonomskoj oblasti i kojeuvode inovacije podnosei rizik i neizvesnost. Preduzetnici su najee stupali uugovorne odnose sa dravom, obavezujui se da e po utvrenoj ceni isporuitiugovorene proizvode ili izvriti ugovorene usluge.

Jednu od prvih teorija preduzetnitva razvio je u 18. veku Riar Kantijon. Kantijon jerazlikovao tri drutvene klase: zemljovlasnike, preduzetnike i ljude s platom.

Preduzetnici mogu imati razliita zanimanja, kao to su: zakupci, zanatlije, trgovci naveliko i malo, manufakturisti i sl., ali je svima zajedniko da snose rizik. Preduzetnicimogu da otponu posao sa kapitalom ili bez kapitala, samo sa svojim vlastitim radom.

U drugoj polovini 18. veka francuski fiziokrati, kao npr. osniva kole fiziokrataFransoa Kenej, nazivali supoljoprivredne ratarepreduzetnicima. U oblasti poljoprivrede

Nikolas Bodo istakao jje preuzimanje rizika i inovativnost kao bitne karakteristike

preduzetnika, dok je ak Tirgo govorio o preduzetniku u oblasti proizvodnje kao osobi

koja rizikuje kapital.


2/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

2

Sve do kraja 18. veka francuski ekonomisti su pridavali poseban znaaj preduzetnitvu ipreduzetniku, a razlike koje su postojale izmeu njih bile su posledica njihovihspecifinih interesovanja ili razliitih privrednih grana kojima su pridavali znaaj: upravljanje dravom preduzetnike su smatrali osobama koje stupaju u

ugovorni odnos s dravom, poljoprivreda preduzetnici su bili poljoprivrednici, proizvodnja preduzetnike su smatrali kapitalistima koji preuzimaju rizik.

U 18. veku dolazi do sve jasnijeg odvajanja preduzetnika, kao osoba koje pokreuposlovne poduhvate, od kapitalista ili pasivnih investitora, kao osoba koje imaju kapital.

Ovom odvajanju pogodovala je ubrzana industrijalizacija i veliki broj tehnikihinovacija. an Baptis Sej 1803. godine prvi istie razliku izmeu profita koji ostvarujupreduzetnici od profita koji ostvaruju kapitalisti. Po Seju, preduzetnik najee ulaesvoj ili pozajmljeni kapital, a da bi uspeo u poslu on mora da ima sposobnost da

procenjuje, da bude istrajan i da poseduje znanje kako o svetu u kome posluje tako i oposlu. Definicija koju je Sej dao 1818. godine danas se smatra klasinom i po tojdefiniciji preduzetnik je agent koji povezuje sredstva za proizvodnju i koji u vrednostiproizvoda obezbeuje reprodukciju ukupnog kapitala koji je zaposlio, i vrednost zarada,kamate i rente koju plaa, kao i profit koji mu pripada.

KLASINA I NEOKLASINA KOLA

Engleski, ali i drugi klasini i neoklasini ekonomisti u svojim ekonomskim uenjimanisu davali znaaj preduzetniku i preduzetnitvu. Za Adama Smita, rodonaelnikaklasine kole ekonomske misli, najznaajniji ekonomski akteri su kapitalisti.

Kapitalisti, po Smitu, su vlasnici-menaderi preduzea i oni kombinujui faktoreproizvodnjezemlju, rad i kapital u industrijskom preduzeu, stvaraju vrednost.

U kasnom 19. veku Valras i Maral razvili su matematiki rigorozne modelekapitalistike privrede, ime su postavili osnove neoklasine ekonomske teorije.Osnovna karakteristika neoklasinog modela privrede je da se trite sastoji od velikogbroja kupaca i prodavaca iji meusobni odnosi dovode do izjednaavanja ponude itranje, odnosno stanja trine ravnotee. Po neoklasinom modelu privrede, normalnostanje je trina ravnotea, koja se povremeno naruava, ali se delovanjem trinogmehanizma ravnotea ponovo uspostavlja. Ova teorija ne predvia mogunost da bilokoji pojedinani proizvoa ponudi tritu proizvode koji se razlikuju od proizvoda kojinude drugi proizvoai, niti pojedinani proizvoa moe da odreuje cenu svojihproizvoda.

Kako se stanje opte ravnotee uspostavlja kao rezultat reakcija velikog brojaekonomskih aktera, individualne varijacije u njihovom ponaanju se meusobno potiruili suzbijaju pod uticajem konkurencije. Jasno je da u takvom sistemu nema mesta za

fenomen kao to je preduzetnitvo.

Preduzee se u neoklasinoj teorijishvata kao tehnika jedinicakoja proizvodi dobra.U neoklasinoj teoriji u sutini nema preduzetnika, jer kada se spominje preduzetnik

onda se njegova uloga izjednaava sa rutinskom ulogom menadera. Ova teorijapretpostavlja da preduzetnik, koji je istovremeno i menader i vlasnik preduzea,


3/130


3

raspolae sa neophodnim informacijama za racionalno delovanje (maksimizacijaprofita), odnosno on poznaje funkciju tranje, proizvodnu funkciju i funkciju trokova.Zanemarivanju znaaja preduzetnitva i uloge preduzetnika doprinela je i strukturapreduzea sredinom 19. veka. U to vreme privredom su dominirala mala i srednjapreduzea, odnosno od strane vlasnika neposredno kontrolisana preduzea.

Sa rastom i razvojem dolazi do odvajanja vlasnitva od kontrole, a time i do sve jasnijegispoljavanja preduzetnike funkcije. Prvi koji je meu amerikim ekonomistima 1876.godine jasno istakao ulogu preduzetnika i ukazao na razdvajanja preduzetnika od

kapitaliste je Frensis Voker. On preduzetnika naziva inenjerom industrijskog progresai najvanijim faktorom proizvodnje. Takoe, onpravi razlikuizmeu: kamate koju vlasnici kapitala dobijaju za sredstva koja obezbeuju

preduzetnicima, od

profitakoje preduzetnici ostvaruju po osnovu svojih upravljakih sposobnosti.

AUSTRIJSKA KOLA

Austrijska kola ili teorija nastala je u Beu pod uticajem Karla Mengera, a istaknutipredstavnici ove kole su: Fridrih fon Vizer, Eugen fon Bem-Baverk, Jozef umpeter,Ludvig fon Mizes, Fridrih fon Hajek, Gotvrid Haberlel, Fric Mahlup, Oskar Morgentern iPol Rezenajn-Rodan.

Pripadnici tzv. Austrijske kole smatrali su da je preduzetnitvo toliko znaajno da se nebi smelo rtvovati radi postizanja rigorozne logike i matematike prediktivnostiekonomske teorije. Oni su smatrali da je trite voeno preduzetnikim aktivnostimai da,zahvaljujui preduzetnicima, na tritu vlada dinamika konkurencija koja znai da se

uesnici na tritu, umesto da prihvataju cene kao date, kako to pretpostavljaneoklasina teorija, meusobno nadmeu cenama, boljim kvalitetom proizvoda i uslugai sl. Zajedniko im je da su preduzetnikasmatrali katalizatorom ekonomskih promenaipokretaem ekonomskog razvoja.

Jedan od najznaajnijih predstavnika Austrijske kole bio je Jozef umpeter. Za njegapreduzetnici su inovatori i vlasnici-osnivai preduzea, koji osnivaju preduzee da bieksploatiui inovacije stvorili vrednost za sebe. Bitna karakteristika preduzetnika poumpeteru je jednostavno da radi nove stvari ili radi stvari koje se ve rade na novnain (inovacija). umpeter istie da preduzetnici deluju izvan postojee prakse, to semoe oznaiti kao kreativni odgovor, kog odlikuju tri bitne karatkeristike: moe se razumeti samo ex post, odnosno ne moe se predvideti tako to e se

primeniti uobiajena pravila na uticaj ve postojeih injenica; oblikuje celokupni tok buduih dogaaja i njihovih dugoronih ishoda, tako da

stvara situacije u kojima se ne bi mogla uspostaviti veza sa situacijama koje bi

postojale da nije bilo kreativnog odgovora;

frekvencija nastanka kreativnog odgovora i njegov uspeh ili neuspehima veze sa: kvalitetom ljudskih resursa u drutvu, relativnim kvalitetom ljudskih resursa (raspoloiv kvalitet u delatnosti u

odnosu na kvalitet raspoloiv u drugim delatnostima) i individualnim odlukama, aktivnostima i obrascima ponaanja.


4/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

4

umpeter osporava neoklasini koncept raspodele drutvenog bogatstva, koji poiva napretpostavci o savrenoj konkurenciji koja dovodi do stanja ravnotee u kojem sedohodak pravino rasporeuje na ekonomske aktere.Trite je za umpetera haotino. Uvodei inovacije na trite preduzetnici naruavajuuspostavljeni poredak na tritu, to dovodi do smanjenja prihoda i gubitka trinog

udela postojeih preduzea koja proizvode zastarele proizvode. Istovremeno, dolazi dorasta tranje za novim ili inoviranim proizvodima, to omoguava preduzetnicima daostvare profite vee od normalnih. Tako preduzetnici doprinose rastu drutvenogbogatstva, to im omoguava da prisvoje deo tako stvorene nove vrednosti. Ovaj processtvaranja i raspodele vrednosti umpeter naziva kreativna destrukcija jerpretpostavlja unitavanje postojeeg poretka na tritu. Neravnotea na tritu,izazvana pojavom inovacija, u dugom roku se ponovo uspostavlja budui da visokiprofiti preduzetnika stimuliu razvoj konkurencije. Kada se ponuda izjednai satranjom, a profiti postanu normalni, uspostavlja se nova ravnotea, ali na viem nivouod ravnotee pre pojave inovacije.

Israel Meir Kirzner je savremeni pripadnik Austrijske kole koji shvata preduzetnikakao osobu koja je stalno na oprezu, pripravnada uoiposlovne mogunosti. Preduzetnikprepoznaje poslovne mogunosti u razmeni i podstie proces razmene tako to delujekao posrednik u ovom procesu. Preduzetnik uoava poslovne mogunosti tako toidentifikuje nosioce ponude i tranje na tritu i povezuje ih. Mogunosti koje nastaju zapreduzetnika su nesavrene informisanosti uesnika na tritu. Posedujui informacijekoje nemaju drugi uesnici u razmeni, preduzetnik iskoriava profitabilne poslovnemogunosti. Kirznerov preduzetnik moe biti bilo koja osoba kojoj posedovanjedodatnih informacija omoguava iskoriavanje poslovnih mogunosti u razmeni.

TEORIJE PREDUZETNITVA XX VEKA

Engleski ekonomista Dord akle vidi preduzetnika kao osobu koja osmiljavaposlovne mogunosti. Za njega je preduzetnik originalna, kreativna i matovita osoba, aneizvesnost i nesavrene informacije od sutinskog znaaja da bi preduzetnik osmislioposlovne mogunosti.

Savremeno opte prihvaeno shvatanje preduzetnika, kao osobe koja prihvata sraunatirizik, potie od amerikog ekonomiste Frenka Najta. Za njega je preduzetnik osoba kojaprihvata rizik i dobija profit kao nagradu za prihvatanje rizika. Doprinos Najta

ekonomskoj nauci je u tome to je napravio razliku izmeu rizika i neizvesnosti: rizik postoji kada su ishodi akcija nepoznati, ali se ishodi mogu predvideti sa

izvesnim stepenom verovatnoe; neizvesnostpostoji kada se ne moe utvrditi verovatnoa nastanka ishoda.

Veina ekonomista slae se da se, i pored toga to je sama preduzetnika fu nkcija jasnodefinisana, pojam preduzetnik ne moe kontinuelno primenjivati na konkretnu(stvarnu) osobu, ve se taj pojam odnosi na idealnog preduzetnika. Problem definisanjapreduzetnika za potrebe empirijskih istraivanja najee se reava tako to se podpreduzetnicima smatraju vlasnici ili osobe koje vode poslovanje novih preduzea, kojanisu starija od 3-4 godine.


5/130


5

to se tie preduzetnike funkcije, jedna grupa savremenih ekonomista, smatra datreba zadrati razliku izmeu:preduzetnike funkcije svodi se na donoenje strategijskih odluka i odluka

vanih za inovacije, i upravljake funkcije ispoljava se u donoenju preteno rutinskih odluka od

znaaja za tekue poslovanje preduzea.

Tokom 20. veka javljaju se sve vie shvatanja koja zastupaju stav da je preduzetnitvokontinuelna aktivnost preduzea i da je, u meri u kojoj je aktivnost preduzeaorganizovana, preduzetnika funkcija zastupljena u svakom preduzeu. Po timshvatanjima, preduzetnik pokree i organizuje posao radi ostvarenja line dobiti.Takoe, karakteristike koje se uobiajeno pripisuju preduzetnitvu, kao to su:liderstvo, inovativnost, preuzimanje rizika i sl., u konkurentskoj privredi su bitne

karakteristike uspenih preduzea. Ovakvim stavom sutinski se izjednaavajupreduzetnici i uspeni menaderi, a preduzetnikoj funkciji dodeljuju neke upravljakeaktivnosti. Ilustracija ovakvog pristupa je shvatanje Stevensona, Robertsa i

Grousbeka, po kome je preduzetnitvo nain upravljanja (menadmenta) koji nastojida iskoristi mogunosti nezavisno od resursa koje trenutno kontrolie.

Preduzetnici esto imaju i druge uloge, a naroito ulogu vlasnika i menadera, ali i ljudikoji su primarno vlasnici ili menaderi mogu povremeno imati ulogu preduzetnika.Preduzetnici su pokretai novih poslovnih poduhvata i stoga esto osnivai i vlasnicinovih preduzea. Najee oni upravljaju novoosnovanim preduzeem, pa su stoga oni imenaderi preduzea. Sa rastom i razvojem preduzea upravljanje postaje sloenije

zbog ega e, ako preduzetnik nema dovoljno upravljakog znanja, vetine ili sklonosti,angaovati profesionalne menadere.

Izvori razlika izmeu preduzetnika i menadera su u razliitim funkcijama koje oniimaju u preduzeu.

1 | Faktori proizvodnje. Preduzetnik povezuje faktore proizvodnje da bi inicirao

promene u preduzeu, a menader kombinuje faktore proizvodnje kako bi obezbediofunkcionisanje preduzea, odnosno proizvodnje.

2 | Promene.Preduzetnik diskontinuelnoinicira promene u proizvodnom procesu, dok

menader kontinuelno kombinuje elemente proizvodnje. Poto je obavio svoju ulogupreduzetnik se povlai, da bi se iznenada ponovo pojavio i inicirao novu promenu.

Izmeu lidera, preduzetnika i menadera postoji vrsta povezanost, ali i znaajnerazlike.

1 | Upravljanje. Liderstvo (vostvo) je sastavni deo procesa menadmenta, odnosnoprocesa upravljanja. Dok upravljanje podrazumeva korienje svih resursa preduzea,liderstvo je upravljanje ljudskim resursimai svodi se na uticaj na ponaanje ljudi kako bise ostvarili odreeni ciljevi.


6/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

6

Lider je osoba koja ima sposobnosti i idejeda bez prisile utie na druge ljude da ostvareciljeve preduzea. Slino kao i menader, lider obavlja poslove preko ljudi, ali tako to

uspeva da utie na ljude da dele iste vrednosti i stavove o tome kako i ta treba uraditi.Lider poseduje sposobnosti da uoi promene, kreira viziju, nametne ljudima svojemiljenje, utie na promenu ponaanja ljudi i sl., koje se zasni vaju na nekim osobinama,kao to su: harizma, lini stil, izgled, arm, samopouzdanje i sl.

2 | Uslovi poslovanja. Lideri dolaze do izraaja u periodima krize, slino kao ipreduzetnici. U neregularnim uslovima trae nove ideje i ljude sposobne da ih realizuju.Menaderi dolaze do izraaja u stabilnim uslovima poslovanja.

3 | Zadaci. Zadatak lidera je da realizuju promene, a menadera da obezbede to

racionalniju upotrebu resursa. Zato se kae da je efikasnost domen menadera, aefektivnostdomen lidera.

4 | Organizaciona struktura. Menaderi uvek deluju u okviru formalizovaneorganizacione strukture, dok liderima nije neophodna formalizovana struktura,

hijerarhija i naredbodavni odnosi. S druge strane, nije neophodno da svi menaderibudu lideri niti da menader stalno bude lider. Menader treba da preuzme ulogu liderau periodu kada se deavaju znaajne promene.

2 | LINOST I PONAANJE PREDUZETNIKA

Drugi pristup preduzetnitvu svodi se na identifikovanje linih karakteristika uspenihpreduzetnika i objanjenje njegovog ponaanja u skladu sa karakteristikama linosti idrugim faktorima okruenja. U skladu sa tzv. sutinskom grekom pripisivanja,preduzetnicima se pripisuju osobine koje nemaju, a veina ljudi ima sklonost da verujeda je uspeh preduzetnika rezultat posebnih karakternih osobina koje ih odlikuju, a ne

npr. povoljnih okolnosti u okruenju ili iste sree. Kao rezultat takvog verovanjapsiholoka istraivanja preduzetnika bila su usmerena ka otkrivanju skupa stabilnihindividualnih karakteristikapreduzetnika, kao to su karakterne osobine. Pretpostavkao postojanju stabilnih karakteristika linosti zasniva se na shvatanju da se linostispoljava u odreenoj pravilnosti u delovanju, oseanjima i razmiljanjima. Po ovomshvatanju ove pravilnosti opstaju nepromenjene tokom vremena i ne zavise od

konkretnih situacija kojima deluju. Neposredneposledice ovakvog shvatanja:

mogue je utvrditi line osobine koje omoguavaju uspeh , odnosno mogue jeodvojiti potencijalno uspene od potencijalno neuspenih preduzetnika;

to znai da je ponuda potencijalnih preduzetnika ograniena, jer postoji konaanbroj pojedinaca koji poseduje takve uroene karakteristike;

implikacije na ekonomsku politiku dovodi se u pitanje delotvornost meraekonomske politike kojima se podstie preduzetnitvo.


7/130


7

KRITIKE PRISTUPA

Kritiari pristupa koji preduzetnitvo objanjavaju odreenim psiholokim i drugim

linim karakteristikama preduzetnika zameraju ovom pristupu pojednostavljenonastojanje da kompleksno ponaanje preduzetnika objasni jednim ili manjim brojemnjegovih znaajnih osobina. Poseban problem predstavlja nekonzistentnost pristupajer razliiti istraivai pripisuju preduzetnicima drugaije osobine i razliit broj tihosobina. Nedostaci ovog pristupa su:

pridavanje prevelikog znaaja psiholokim faktorima i zanemarivanje faktoraokruenja, iji uticaj moe biti vei;

nastojanje da se statikom analizom objasni dinamiki proces, kakav jepreduzetnitvo;

nepostojanje objektivnih kriterijuma za merenje karakternih osobina, zbog ega semoraju procenjivati; zapostavljanje uticaja drugih faktora, kao to su: uenje, priprema, srea i sl.

OSOBINE LINOSTI

Veina istraivaa, koji smatraju da preduzetnike odlikuje odreeni skup osobina, slaese da uspeni preduzetnici imaju izvesne zajednike osobine, po kojima se razlikuju oddrugih ljudi. Ovaj pristup zasniva se na pretpostavci da su preduzetnici homogena

grupa. Ova pretpostavka nije realna budui da se preduzetnici meusobno razlikuju pomotivima za otpoinjanje posla, sklonosti da razvijaju svoj posao, shvatanjuposla i sl.

1 | Sklonost da se prihvati rizik. To ne znai da su preduzetnici skloni prihvatanjunerazumno visokih rizika, odnosno da su kockari, kao i da preduzetnike rizici privlaevie nego druge ljude.

A | Opta sklonost. Istraivanja su pokazala da nema znaajnih razlika izmeupreduzetnika i drugih ljudi u pogledu opte sklonosti prihvatanja rizika, kao i daspremnost prihvatanja rizika vie zavisi od percepcije konteksta u kome se odlukedonose od strane donosioca odluka, a manje od linih karakteristika donosioca odluka.

B | Tolerancija prema nejasnoama. Predstavlja emotivnu reakciju na nejasne,nedefinisane ili nestrukturirane situacije i neizvesnosti. Osobe koje imaju:

nisku toleranciju prema nejasnoamau sloenim i neizvesnim situacijama imajuoseaj neprijatnosti i stresa;

visoku toleranciju prema nejasnoamatakve situacije doivljavaju kao poeljne iizazovne.

Istraivanja su pokazala da je spremnost ljudi da prihvate rizik uslovljena njihovompercepcijom situacije.

Odbojnost prema rizikusituacije u kojima ljudi oekuju da e ostvariti dobitke. Prihvatanje rizikasituacije u kojima ljudi oekuju gubitke.

C | Vrsta rizika. Istraivanja su pokazala da spremnost da se prihvati rizik zavisi od

iskustva preduzetnika, njihove starosti, obrazovanja, motivisanosti i sl., ali i od vrsterizika. Istraivanja su pokazala da su preduzetnici spremni da se izloe rizicima koji


8/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

8

prate pokretanje sopstvenog poslakako bi izbegli dugoroni rizik nezaposlenosti ilinedovoljnog prihoda u budunosti. Rizik neuspeha verovatnoa da poslovnih poduhvat nee ostvariti

zadovoljavajue rezultate. povezan sa trokovima koji nastaju u vezi sa neiskorienim

mogunostima; kratkoroni rizik dolazi do izraaja u poduhvatima u kojima se u

relativno kratkom periodu moe ustanoviti da li ostvarene performanseodstupaju od oekivanih.

Rizik proputanja strategijskih mogunosti nepreduzimanje poslovnogpoduhvata koji bi mogao da ostvari uspeh u budunosti. odnosi se na oportunitetne trokove nepreduzimanja potencijalno

uspenih poduhvata; dugoroni rizik poto se efekti od nepreduzimanja poduhvata i

proputanja preduzetnike karijere mogu ispoljiti tek u duem

vremenskom periodu.

2 | Potreba za uspehom.Ova potreba se manifestuje kao elja za isticanjemu odnosuna druge ljude i tenja da se ostvare ambiciozni ciljevi. Ovakve osobe prihvatajuodgovornost za donoenje odluka i sa zadovoljstvom reavaju probleme sa kojima sesreuna putu ostvarenja ciljeva.

3 | Kontrolisanje svog ivota.Osobe sa snanom potrebom da kontroliu svoj ivot isudbinu ele da budu odgovorne za sve to se oko njih deava, kao i za svojuneposrednu sudbinu. Drugim reima, ove osobe se uzdaju u sebei ne oekuju mnogo oddrugih ili drave, niti se uzdaju u sreu.

4 | Samopouzdanje.Kod preduzetnika ova osobina se ispoljava kao uverenje da imaju

sposobnostda motiviu druge ljude, mobiliu resurse, iniciraju i realizuju promene i sl.

5 | Tolerancija na neuspeh. Zastupljenost ove karakteristike meu preduzetnicimaveoma zavisi od kulture drutvau kome preduzetnici pripadaju. U drutvima u kojima jeveina uspenih preduzetnika iskusila neuspeh pre nego to e ostvariti uspeh, neuspehse shvata kao izvor iskustva i podsticaj za novi pokuaj, a ne kao poraz.

Razmatrane osobine preduzetnika mogu se oznaiti kao pozitivne osobine linosti. Nekiistraivai navode i negativne osobine preduzetnika, koje oblikuje itav nizpsiholokih i drutvenih faktora, kao osnovne pokretae preduzetnike aktivnosti. Rana mladostpreduzetnici su osobe koje potiu iz nesrenih porodica, oseaju

se izopteno iz drutva, drutveno neprilagoene osobe, usamljenici, izolovani iudaljeni ak i od svojih najbliih.

Period u kome se formira linostsukob sa autoritetima, neuspena socijalizacijau organizacijama, tekoe u privikavanju na organizaciju, oekivano ponaanjeitd.

Doslednost u ponaanju nedosledni i zbunjeni u pogledu svojih motiva i elja,pod jakim stresom i zbunjuju druge svojim iracionalnim, nepredvidljivim

ponaanjem.

elja za samostalnou posledica nespremnosti da prihvate pravila koja vladajuu velikim organizacijama.


9/130


9

Iako prenaglaava negativne karakteristike linosti preduzetnika, najvea vrednostovog pristupaje to pokazuje da preduzetnici nisu superiorna bia, ve ljudi kao i svidrugi, sa svojim vrlinama i manama, i da se njihovo ponaanje moe objasnitiuobiajenim ciljevima.

Uvaavajui injenicu da izmeu pojedinih preduzetnika postoje znaajne razlike,istraivanja se vie okreu ka nastojanju da se utvrde razlike izmeu pojedinih grupapreduzetnika. Pretpostavka od koje polazi ovaj pristup je da razlike postoje izmeupojedinih preduzea u pogledu naina organizovanja i voenja odraavaju razlike ulinim karakteristikama njihovog vlasnika-preduzetnika. Ove razlike ukazuju nainjenicu da su preduzetnici heterogena grupa i istiu potrebu diferenciranog pristupaprouavanju razliitih grupa preduzetnika.

1 | Preduzetnik zanatlija. Osnovna karakteristika preduzetnika zanatlija jeste usko

struno obrazovanje i obuka, ko i nizak stepen socijalne svesti i spremnosti da se

ukljuuju u drutveni ivot. Ovaj tip preduzetnika ne obezbeuje istinski noveproizvode i usluge i svoju aktivnost obavlja obino u formi sasvim malih preduzea, estosamozapoljavanjem. Orijentisan je prevashodno na tekue aktivnosti, a ne na dugoronirazvoj svog poslovnog poduhvata i tei da obezbedi stabilan prihod za izdravanje svojeporodice.

2 | Preduzetnik mogunosti. Njih odlikuje odlino obrazovanje i obuka, kao i visokstepen socijalne svesti i spremnosti da se ukljue u drutveni ivot. Aktivnostpreduzetnika mogunosti usmerena je na otkrivanju i korienju novih proizvoda iusluga, novih materijala i sl. U svojoj aktivnosti preteno moraju upravljati dugoronimrizicima. Oni imaju liderske sklonostiu nastojanju da proire svoj posao.

Kritike nastojanja da se ponaanje preduzetnika objasni jednim ili manjim brojemosobina linosti, dovelo je do razvoja kognitivnih teorija, koje odlikuje nastojanje da seponaanje preduzetnika objasni nainom na koji uoavaju i interpretiraju informacije izokruenja. One polaze od injenice da su ljudi nepotpuno informisani zbognemogunosti da prikupe i obrade sve postojee informacije, tako da su prinueni davre izbor informacija i da ih tumae. Prema kognitivnim teorijama: ljudi aktivno uestvuju u oblikovanju svoje stvarnosti neki ljudi e odreenu

situaciju u okruenju videti kao poslovnu mogunost, dok e za druge ona bitiizvor opasnosti i tekoa;

odnos izmeu karakteristika ponaanja i karakteristika situacije u kojoj sepreduzetnici nalaze zato se neki ljudi uputaju u preduzetnike aktivnosti, azato drugi ljudi ostaju izvan ovih aktivnosti;

znaaj razumevanja situacije u okruenju od strane preduzetnika i znaaj nainana koji se te situacije njima predstavljaju da bi pojedinci realizovali svojepreduzetnike sposobnosti, moraju za to dobiti drutvenu podrku.

Prema kognitivnim teorijama, pojedinci e postati preduzetniciukoliko: imaju odreene sposobnosti,postoje poslovne mogunosti uokruenjui imaju drutvenu podrku.


10/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

10

GLAVA 2 | RAZVOJ PREDUZETNIKE KULTURE KAO GLOBALNOG FENOMENA

Razvoj preduzetnike kulture nije, meutim, uvek bio lak, niti je razvoj preduzetnitvauvek imao nepodeljenu podrku kreatora ekonomske politike, nosioca privrednedelatnosti i strune javnosti, kao to to, vie-manje, ima danas. Na raanje i razvojpreduzetnike kulture tokom poslednjih decenija uticali su brojni drutveni i ekonomskifaktori.

1 | KONTEKST NASTANKA PREDUZETNIKE KULTURE

Brojni faktori razvoja preduzetnitvamogu se grubo podeliti u dve osnovne grupe. Ekonomski faktori trini podsticaji nivo i struktura tranje; kapital, trite kapitala i institucije;

Neekonomski faktori kulturne vrednosti koje afirmiu preduzetnitvo; opti pravni i drutveni okviri privreivanja; privredno-sistemska reenja i mere ekonomske politike.

Sintagma preduzetnika kultura poinje ire da se koristi u politikim i ekonomskimraspravama najpre u SAD kasnih 70-ih godina XX veka, a neto kasnije i u Velikoj

Britaniji. Sam poetak razvoja preduzetnike kulture moe se vezati za neuspeh, u todoba dominantnog, koncepta upravljanja privredom. Ovaj koncept razliito se naziva:korporativizam, tripartizam ili kolektivizam. Svim ovim pristupima zajednike su nekepremise.

1 | Direktno i aktivno ukljuivanje drave u upravljanje privrednim ivotom. Potom shvatanju, drava treba neposredno da intervenie ne samo na makro, ve i namikro nivou, odnosno njena uloga nije samo da stvarapodsticajno poslovno okruenjezaprivredne subjekte, ve treba neposredno da bude ukljuena u procese regulacijeprivrednog ivota. Preduzetnike jedinice smatrane su ostacima prevaziene privrede,koju je odlikovala zastarela tehnologija, neefikasnost, arhaini radni procesi i sl.

U zemljama centralno-planske privrede po samoj postavci privrednog sistema drava jeimala presudnu ulogu u regulisanju privrednog ivota. Sve do 1989. godine mala isrednja preduzea imala su zanemarljiv znaaj u privredama ovih zemalja. Centralnoplaniranje predstavljalo je jednu od najznaajnijih prepreka razvoju preduzetnitva iMSP, zbog:

toga to vei broj MSP u privredama ovih zemalja znaajno bi komplikovao, inaeveoma sloen,proces centralnog planiranja;

ideolokihpredrasuda prema privatnom preduzetnitvu.2 | Ekonomija veliine.Druga premisa predstavlja shvatanje da se privredni razvoj ipoveanje nacionalne konkurentnosti mogu ostvariti jedino po osnovu ekonomije


11/130


11

veliine. Drugim reima, velika preduzea (krupan biznis) su nosioci privrednog rastaikao takvi treba da uivaju podrku od strane drave. Neposredna posledica navedenogpristupa bilo je shvatanje da su preduzetnike jedinice MSP, kao tehnoloki inferiornau odnosu na velika preduzea, nevana za privredni rast i poveanje nacionalnekonkurentnosti.

Isticanju znaaja velikih preduzea doprinela je i pretpostavka da ovi privredni subjektipredstavljaju najpogodniju formu za primenu savremenih koncepcija poslovnog

upravljanja (menadmenta). Formiranju takvog stava doprineli su brojni inioci. Poveanje produktivnosti rada po osnovu specijalizacije (detaljne tehnike

podele rada) i dosledne kontrole i koordinacije.

Doprinos razvoju prakse i teorije menadmenta jer su pogodna za primenutehnika i principa modernog poslovnog upravljanja.

Podsticanje istraivanja i razvoja najpogodnije okruenje, jer raspolaukritinom masom resursa neophodnih za IR aktivnost i zbog sposobnosti

prevoenja tih aktivnosti u profitabilne proizvode.

3 | Saradnja na mikro i marko nivou.Trea premisa koncepta tripartizma je da vlada,krupni biznis i sindikati moraju tesno da sarauju na makro i mikro nivou. U ovomperiodu sindikati su bili pozivani da se odreknu antagonistikog odnosa premakorporacijama i da se ukljue u pregovore o visini nadnica i radnim uslovima,uvaavajui pri tom rast produktivnosti rada i nacionalne ekonomske ciljeve. U skloputripartitnog sistema ekonomskog planiranja razvijani supartnerski odnosiizmeu vlade,sindikata i biznisa.

60-ih i 70-ih godina XX veka u zapadnim zemljama preduzetnike jedinice smatrane su

nevanim za reavanja postojeih privrednih problema i kreiranje nacionalnogbogatstva. Mala preduzea smatrana su reliktima prolih vremena, ekonomski itehnoloki inferiorna u odnosu na velika preduzea. Vremenom je postalo sve jasnije daefekti ekonomije veliina ne moraju biti onakvi kako to implicira ekonomska teorija: veliina preduzea ima i svoje loe strane efekti disekonomije veliine; velika preduzea nisu nuno inovativno intenzivnija niti drutveno odgovornija

od drugih preduzea; stope rasta velikih preduzea ne moraju premaivati stope rasta MSP; velika preduzea nisu osnovni kreator novih radnih mesta u privredi.

Pored toga, brojni trajkovi i tenzije u odnosima izmeu poslodavaca i sindikatapokazali su neuspeh koncepta tripartizma.

U takvim okolnostima nastale je i poela intenzivno da se razvija preduzetnika kultura.Rasprave o privrednim problemima dovele su do ponovnog interesovanja za liberalnu

ekonomiju i preduzetnitvo. U isto vreme razvijala se svest o znaaju preduzetnitva imalih preduzea i ulozi koju ova preduzea mogu imati u privrednom razvoju,diversifikaciji privredne strukture, inovativnosti, kreiranju novih radnih mesta i sl.

2 | FAKTORI RAZVOJA PREDUZETNIKE KULTURE

Neuspeh korporativizma nije uticao samo na shvatanje uloge drave i drugih kljunih

aktera u upravljanju privrednom aktivnou, ve je uticao na korporacije da ponu da


12/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

12

preispituju svoje dosadanje poslovne strategije i ponu da tragaju za novim oblicimaorganizovanja i upravljanja svojim poslovanjem.

1 | Post-birokratska organizacija.

Do sredine 80-ih godina objavljen je veliki broj radova koji su zagovarali ideju post-

birokratske organizacije, kao svojevrsne negacije postojeih hijerarhijski ustrojenih,dobro kontrolisanih i nefleksibilnih organizacija. Razvojem post-birokratske paradigme,

zapravo je afirmisan preduzetniki koncept poslovanja. Post-birokratske organizacijeodlikuje:

plitka organizaciona struktura, sa malim brojem hijerarhijskih nivoa i visokstepen decentralizacije; organizacioni delovi imaju potpunu slobodu u definisanju i sprovoenju poslovnestrategije;

nagraivanje zaposlenih je zasnovano na ostvarenim performansama;potpuna usredsreenost na trite i potrebe kupaca, obezbeena formalnim i

neformalnim spregama sa kupcima i klijentima.

Primena navedenih, kao i drugih principa imala je za cilj da pomogne da postojeevelike, formalizovane i birokratizovane korporacije postanu preduzetnija, odnosno

inovativnija, fleksibilnija i na trine potrebe osetljivija preduzea.

2 | Korporativno restrukturiranje.

Poveanju znaaja malih preduzea doprinela je potreba restrukturiranja velikihpreduzea, a naroito diversifikovanih konglomerata, poslovnih grupa, preduzeasloenog interesa i sl. U osnovi, radi se o: strategijama dekomponovanja poslovnih grupa na vei broj fokusiranih i

efikasnijih preduzeaili razlog: poveanje efikasnosti eliminisanjem neuspenih delova sistema,

podsticanje preduzetnitva, prodaja imovine radi pokrivanja naraslihdugova i sl.

preputanju nekih aktivnosti, nebitnih za osnovnu delatnost, drugim preduzeima(podugovaranje ili eng. Outsourcing).

razlog: nii transakcioni trokovi od trokova neposrednog obavljanjanekih internalizovanih aktivnosti.

Oba procesa podstakla su razvoj MSP i uspostavljanje razliitih oblika saradnjeMSP savelikim preduzeima od klasinih kupoprodajnih odnosa do stratekih alijansi savelikim preduzeima. U ovim poslovnim aranmanima MSP su u lancima snabdevanjavelikih preduzea, snabdevajui ih proizvodima ili uslugama koji su rani je predstavljalidelatnost velikih preduzea.

3 | Trini faktori.


13/130


13

Uporedo sa procesom korporativnog restrukturiranja dolazi i do pojave brojnih trinihfaktora koji podsticajno deluju na razvoj preduzetnitva. Porast konkurencije naglobalnom, nacionalnom i lokalnom nivou prisililo je preduzea na poveanje efikasnosti,ali i stvorilo nove anse MSP za konkurentsko nadmetanje. Brojna nediferencirana,masovna trita se fragmentiraju (raslojavaju) na niz specifinih trinih nia. Do

raslojavanja dolazi u brojnim segmentima, kao to su trite dobara line potronje,turistike usluge, finansijske usluge, sport itd.4 | Privatizacija.

U zemljama u tranziciji sasvim drugi faktori doveli su do razvoja preduzetnitva i MSP.Na samom poetku procesa reformi otpoeo je proces uklanjanja pravnih iadministrativnih barijera razvoju novog privatnog sektora. U sklopu tih promena

pokrenut jeproces privatizacijemalih privrednih jedinica koji je omoguio preuzimanjesredstava u dravnoj svojini od strane privatnih vlasnika i time realokaciju resursa odneefikasnih dravnih preduzea ka novoformiranom, dinaminom privatnom sektoru.

Privatizacija malih privrednih jedinica omoguila je brz, jednostavan i relativnobezbolan poetak razvoja privatnog sektora.Rastuem broju malih privrednih jedinicadoprineo je i transfer privredne aktivnosti iz neformalnog sektora u legalne okvire

poslovanja, jer su mnogi preduzetnici iz oblasti sive ekonomije stekli mogunostlegalnog poslovanja i procenili da u legalnim okvirima imaju vee mogunosti za rast i razvoj.

Vlade nekih zemalja ve u prvoj fazi tranzicije poele su sa ulaganjem sredstava na imedirektne podrke razvoju MSP. Pored toga, znaajna sredstva za ove namene obezbeenasu u obliku pomoi vlade zemalja Zapada ili bilateralne i multilateralne agencije zarazvoj (Svetska banka, USAID, UNIDO/UNDP), programima Phare i Tacis Evropske

Unije i sl.

Krajnji ishod iznetih promena u uslovima privreivanja bio je izuzetno dinamian razvojnovog privatnog sektora u zemljama Centralne i Istone Evrope. Privredno-sistemskepromene i obilna meunarodna podrka predstavljali su osnovne faktore koji surezultirali u znaajnom poveanju uea sektora MSP u zapoljavanju, output-u,primeni novih tehniko-tehnolokih dostignua, poreskim prihodima i stvaranjubogatstva zemalja Centralne i Istone Evrope.

Od 1994. godine, kada poinje druga faza tranzicije, dolazi do znaajnijeg smanjenjabroja novoosnovanih preduzea. Istovremeno, u sektoru MSP nadproporcionalno rasteuee sasvim malih preduzea, a smanjujese uee snanijih MSP u ukupnom brojupreduzea. Donekle ta se pojava moe objasniti: dostignutim stepenom razvijenosti privreda ovih zemalja i zrelou njihovih

trita; veina kapitala bila je usmerena ka velikim preduzeima.


14/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

14

Kao posledica svih navedenih faktora dolo je do sasvim neuobiajene distribucijeproizvodnih resursa na preduzea. Za razliku od tradicionalne distribucije proizvodnihresursa karakteristine za privrede Zapada, koja se moe prikazati piramidalnomstrukturom po kojoj 10% sredstava pripada velikim preduzeima, distribucija resursakrajem 90-ih na preduzea u zemljama u tranziciji moe se prikazati oblikom peanogsata, u kome 75% sredstava pripada velikim preduzeima, a ostatak sredstavaprvenstveno vlasnitvu malih preduzea. Osnovni nedostatak strukture preduzea uprivredama zemalja u tranziciji krajem 90-ih je nedovoljan broj preduzea srednjeveliine. Osim to ukazuje na neravnoteu u strukturi preduzea, predstavljaograniavajui faktor razvoja malih preduzea, jer preduzetnitvo se ne moe razvijati

bez saradnje malih preduzea sa preduzeima srednje veliine i velikim preduzeima.

5 | Psiholoki faktori.

Gubitak sigurnosti zaposlenja u velikim korporacijama izazvao je brojne posledice, a

efekti nekih posledica jo uvek se u celini ne mogu sagledati. Jedna od znaajnihposledica gubitka sigurnosti posla za zaposlene je smanjenje rizika samostalnog


15/130


15

otpoinjanja posla. Najee se to dogaa u delatnostima u kojima znanje, linesposobnosti i talenat predstavljaju osnovne faktore uspeha poslovnog poduhvata.

Do sline pojave smanjenja rizika samostalnog otpoinjanja posla dolo je i u bivimsocijalistikim zemljamausled:

izraenijeg straha od gubitka posla u velikim dravnim preduzeima, koja su, unastojanju da se prilagode trinim uslovima poslovanja, poela da saotputanjem vika zaposlenih;

nagli pad realnih prihoda zaposlenih u velikim dravnim preduzeima, ime susmanjeni oportunitetni trokovi otpoinjanja samostalnog posla;

nastojanja preduzetnika da realizuju prednosti prvog ulaska, odnosnopozicioniranja na tritu pre drugih konkurenata kako bi se ostvarile dugoronijekoristi.

6 | Kvalifikovanost i obuenost radne snage.

Sasvim je realno pretpostaviti da za visoko obrazovane, kreativne ljude osnivanje

sopstvenog preduzea, zbog slobode koju prua i ostalih mogunosti za razvoj ikreativno ispoljavanje linosti, predstavlja vrlo privlanu alternativu. Porastsamozapoljavanja oteava i planiranje budunostivlasnicima MSP i time moe dovestido nekih irih makroekonomskih posledica. Za razliku od zaposlenih u drugimpreduzeima, vlasnici malih preduzea: teko mogu planirati svoje prihode; moraju odvajati deo svojih tekuih prihoda za zdravstveno i penzijsko osiguranje

preko iznosa obaveznog osiguranja, koje je esto nedovoljno za normalni nivosocijalne sigurnosti.

7 | Motivi osnivaa.

Veoma vani motivi za otpoinjanje samostalnog posla su: elja za samostalnou,samopotvrivanje, zadovoljstvo poslom, iskoriavanje uoenih mogunosti i sl.

3 | ULOGA DRAVE U NASTANKU I RAZVOJU PREDUZETNIKE KULTURE

U svakoj privredi preduzetnike jedinice (MSP) imaju niz znaajnih funkcija.

1 | Otvaranje novih radnih mesta.Iako i ranije tradicionalni izvor zapoljavanja, 80 -ih i 90 -ih godina u razvijenim privredama MSP postaju osnovni kreatori novih radnih

mesta. Do transfera radne snage iz velikih preduzea u MSP dolazi u razvijenimzemljama, zbog strukturnih prilagoavanja privrede i sve intenzivnije primenestrategija fragmentalizacije i eksternalizacije velikih preduzea.

2 | Izvor inovacija.To je posledica:

injenice da inovacije predstavljaju prirodni instrument preduzetnitva, tako damnoga MSP nastaju kao oblik komercijalizacije odreenih inovacija, ali i

vee fleksibilnosti, dinaminosti i osetljivosti na promene tranjeMSP u odnosu navelika preduzea.

3 | Diversifikovanje privredne strukture.


16/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

16

Novim proizvodima i uslugama, kojima obogauju ponudu jedne privrede i Stupanjem u razliite poslovne odnosesa velikim preduzeima ili meusobno.

4 |Znaaj MSP je i u tome to ova preduzea predstavljaju prirodni nain otpoinjanjapreduzetnike aktivnosti, a uspena MSP jezgro iz koga se razvijaju velika preduzea.

5 | ire drutvene uloge MSP. Ogledaju se u ispoljavaju i afirmaciji preduzetnikogduha, rada, stvaralatva i svih drugih vrednosti kojima se napaja preduzetnikaaktivnost.

Svesne znaaja preduzetnikih jedinica za razvoj sopstvenih privreda vlade mnogihzemalja tokom poslednje decenije usvojile su nacionalne strategije razvoja

preduzetnitva i preduzimaju brojne aktivnosti na realizaciji ovih strategija. Meunjima je i Vlada RSkoja je poetkom 2003. usvojila dokument Strategija razvoja MSP ipreduzetnitva u RS 2003 2008., a krajem 2008. godine i dokument Strategija

razvoja konkurentnih i inovativnih MSP za period od 2008 2013. god. Svakako jedanod najvanijih dokumenata za razvoj preduzetnike kulture na evropskom kontinentu jeEvropska povelja o malim preduzeima. Povelja istie znaaj malih preduzea ipreduzetnika za rast, konkurentnost i poveanje zaposlenosti u EU. U Povelji jeistaknuto ta zemlje lanice EU i Evropska komisija treba da uine kako bi poboljaliokruenje za poslovanje malih preduzea. U tom smislu, Povelja se zalae za veupodrku i ohrabrivanja malih preduzea u brojnim oblastima od presudnog znaajaza ova preduzea, kao to su: obrazovanje za preduzetnitvo;jeftinije i bre osnivanje novih preduzea; bolja legislativa i regulacija, razvoj vetina;poboljanje online pristupa bazama podataka i dravnoj administraciji; laki pristup tritu;porezi i finansiranje;jaanje tehnikih kapaciteta; e- business; razvoj snanijeg i efektivnijeg predstavljanja interesa malih preduzea pred EU i

na nacionalnom nivou.

U junu 2008. godine Evropska unija usvojila je Akt o maloj privrediu kome definiesledeih deset principa na kojima treba da poiva politika podrke MSP: kreirati okruenje u kome preduzetnici i porodina preduzea mogu bujati, a

preduzetnitvo biti nagraeno; obezbediti da poten preduzetnik, koji je iskusio bankrotstvo, brzo dobije drugu

ansu; kreirati regulativu u skladu sa principom Razmiljati prvo o malima; uiniti javnu administraciju osetljivom na potrebe MSP; prilagoditi instrumente javne politike potrebama MSP:

podstai uee MSP u javnim nabavkama i bolje korienje dravne pomoi;

podstai pristup MSP finansijskim sredstvima i razviti pravno i poslovno okruenjekoje podstie uredno izvravanje plaanja u komercijalnim transakcijama;

pomoi MSP da osete vee koristi od Zajednikog trita;promovisati razvoj vetina u MSP i sve forme inovativnosti; omoguiti MSP da pretvore izazove iz okruenja u mogunosti, i


17/130


17

ohrabriti i podrati MSP da osete koristi od rasta trita. Radi implementacije ciljeva odreenih nacionalnih strategija razvoja preduzetnitva imalih preduzea u razliitim zemljama, pripremljeni su brojni programi i osnovanerazliite institucije za pruanje podrke osnivanju novih i razvoju postojeih MSP.

Najee programi podrke se odnose na: edukaciju potencijalnih i postojeih preduzetnika;finansijsku podrku(krediti, garancije i sl.);posebne programe unapreenja pojedinih oblika poslovanja (nastup na

inostranom tritu, uvoenje sistema kvaliteta itd.).Ovu podrku najee realizuju: specijalizovane vladine agencije za podrku razvoju preduzetnitva i mrea

lokalnih agencija za razvoj preduzetnitva; specijalizovane agencije za regionalni ili lokalni razvoju saradnji sa garancijskim

fondovima, specijalizovanim fondovima za finansiranje malih preduzea i sl.

U razvijenim zemljama, za razvoj preduzetnike kulture od velikog znaaja je bilaprivatizacija javnih slubi, poev od zdravstvene zatite i transporta, pa sve do telekomunikacije i energetike. Razvoju preduzetnitva doprinelo je i funkcionisanjenekih stalnih dravnih slubi po trinom modelu poslovanja. Specijalizovane vladine agencije posluju po trinim principima, obavljaju neke

funkcije centralne vlade (eksploatacija i odravanje putne mree, naplata porezai carina i sl.);

Nevladine organizacije vre neka javna ovlaenja (komore, profesionalna iliinteresna udruenja i sl.).

Neke usluge, koje su ranije pruale javne ustanove, danas pruaju privatnapreduzea, kao sto su npr. briga o starima ili deci.

4 | GLOBALNA SLIKA RAZVOJA PREDUZETNITVA

Tokom zadnjih etvrt veka preduzetnika kultura se brzo razvijala da bi danas postalaglobalni fenomen. Prema procenama datim u GEM 2002 (Global Entrepreneurship

Report) u 2002. godini vie od 460 miliona ljudi u svetu bilo je preduzetniki aktivno,to govori da je preduzetnitvo zaista globalni fenomen. Kao sintetiki pokazateljrasprostranjenosti preduzetnitva GEM koristi Indeks ukupne preduzetnike aktivnostiu ranoj fazi (TEA)koji se izraunava kaoprocenat radno sposobnog stanovnitva koje jeaktivno ukljueno u proces osnivanja novih preduzea ili je vlasnik/menader preduzeane starijeg od 42 meseca. Rezultati istraivanja pokazuju da je najnii nivo preduzetnikeaktivnosti bio u razvijenim zemljama Azije, dok je najvii bio u zemljama u razvoju Azije.

Usled promene metodologije istraivanja u 2011. godini zemlje obuhvaeneistraivanjem razvrstane su u tri grupe, u zavisnosti od faze razvoja u kojima se njihova

privreda nalazi.


18/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

18

1. Privrede iji je razvoj voen osnovnim faktorima privreivanja (prosean TEAindeks iznosi 13,4%).

2. Privrede iji je razvoj voen efikasnou(prosean TEA indeks iznosi 14,1%).3. Privrede iji je razvoj voen inovativnou(prosean TEA indeks iznosi 6,9%).

Slino kao i 2002. godine, visina TEA indeksa u 2011. g. ne moe se sasvim povezati sastepenom ekonomske razvijenosti pojedinih zemalja, mada postoji tendencija smanjenja

vrednosti indeksa sa rastom bruto domaeg proizvoda po glavi stanovnika. SmanjenjeTEA indeksa sa poveanjem BDP-aper capitageneralno se moe objasniti poveanjemmogunosti zapoljavanjau privredi iji BDP raste.

Sklonost ka preduzetnitvu GEM 2012 izraava ueem stanovnika jedne zemlje uukupnom broju radno sposobnih stanovnika koji oekuju da e otpoeti sopstveni posao unaredne tri godine. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da je procenat stanovnika kojiplaniraju da otponu preduzetniku aktivnost u naredne tri godine u ukupnom broju

stanovnika: najvii u zemljama iji je privredni razvoj voen faktorima (25%); nii u zemljama iji je razvoj voen efikasnou (24%); najnii u zemljama iji je privredni razvoj voen inovativnou (10%).

Rezultati istraivanja objavljeni u GEM 2012 ukazuju na generalno pozitivan odnos iredrutvene zajednice prema preduzetnitvu, o emu svedoi podatak da u svim zemljamaobuhvaeni ispitivanjem vie od polovine stanovnikasmatra da je preduzetnika karijeradobar izbor.

Pored sklonosti ka preduzetnitvu, ovim istraivanjima obuhvaena su i neka druga

obeleja preduzetnika.

1 | Motiv za otpoinjanje preduzetnike aktivnosti. Prema istraivanjimaobjavljenim u GEM 2002, oko 2/3 (61%) preduzetniki aktivnog stanovnitvadobrovoljno je otpoelo bavljenje poslom, dok je 1/3 (31%) zapoelo preduzetnikuaktivnost usled nemogunosti da nau drugi posao.

Rezultati istraivanja objavljeni u GEM 2012ukazuju da je broj mogunostima voenihpreduzetnika skoro istikao i broj preduzetnika iz nude u zemljama iji je razvoj voenfaktorima. Sa veim stepenom ekonomske razvijenosti postepeno opada ueepreduzetnika iz nude, a raste uee preduzetnika voenih mogunostima.

2 | Demografska obeleja. Rezultati GEM 2002 ukazuju da je dva puta veaverovatnoa da preduzetnik bude mukarac, kao i da je najvei broj preduzetnika u dobiod 25 44 godina. U razvijenim zemljama ene su vie ukljuene u preduzetnikeaktivnosti kada postoji ravnopravniji uslovi za bavljenje poslom, dok u nerazvijenim

zemljamauee ena upreduzetnikim aktivnostima esto odraava nedostatak poslaili njihovo neadekvatno obrazovanje. Znaajno manje uee ena u preduzetnikojaktivnosti potvruju i istraivanja GEM 2012.

3 | Inovativnost. Rezultati GEM 2002 pokazali su da 93% preduzetnika smatra da je

njihov posao replika ve postojeih poslova. Samo mali procenat (7%) preduzetnikasmatra da e njihov poslovni poduhvat kreirati nova trita ili ekonomski sektor, dok je


19/130


19

veoma mali broj meu njima oekivao da e pri tom obezbediti 20 ili vie novih radnihmesta i imati znaajniji izvoz. Rezultati GEM 2012 pokazuju da prosean nivoinovativnosti raste sa poveanjem stepena razvijenosti u svakoj grupi zemalja.

GLAVA 3 | PREDUZETNIKI PROCES

U najirem smislu, preduzetniki proces obuhvata sve funkcije i aktivnosti povezane saopaanjem poslovnih mogunosti i kreiranjem organizacije (preduzea) radiiskoriavanja tih mogunosti za stvaranje vrednosti. Meutim, preduzetniki proces uirem smislu ukljuuje i sve aktivnosti nakon poetka poslovanja preduzea. Otuda, ireshvaen, preduzetniki proces obuhvata sve funkcije i aktivnosti povezane saopaanjem poslovnih mogunosti, njihovom evaluacijom, osnivanjem preduzea iupravljanjem njegovim poslovanjem, kako bi se realizovale uoene mogunosti zastvaranje vrednosti, zakljuno sa ubiranjem plodova od vlasnitva prilikom naputanjapreduzea od strane vlasnika.

U uem smislu, preduzetniki proces obuhvata sve funkcije i aktivnosti koje prethodeosnivanju preduzea, od ideja za poslovni poduhvat i identifikovanja mogunosti za novi

poslovnih poduhvat, preko evaluacije tih mogunosti, obezbeenja resursa neophodnih


20/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

20

za realizaciju poslovnih mogunosti, priprema poslovnog plana i sl. do osnivanjapreduzea.

Preduzetniki proces je veoma intenzivan. Procenjuje se da se u svakom radnom danu uSAD osnuje hiljadu novih preduzea, a u Srbiji oko 200 preduzea i preduzetnikih

radnji.

1 | FAKTORI PREDUZETNIKOG PROCESA

Preduzetniki proces poinje sa idejomkoju preduzetnik ima za otpoinjanje posla. Toje ideja kojom se iniciraju neke promene, kojima se postojee stanje prevodi u drugoeljeno stanje. Sutina preduzetnikog procesa je u prevoenju stvarnog u mogue,odnosno onog to jeste u ono to bi moglo biti. Preduzetniki proces, kao procespremoavanja jaza izmeu onog to jeste u ono to bi moglo biti ima svoj:

1 | Finansijski aspekt

Finansijski aspekt odraava sutinu preduzetnitva kao ekonomske aktivnosti ipredstavlja tenju da se stvori stabilan, profitabilan posao koji e opstati ukonkurentskom okruenju. Da bi preduzetniki poduhvat dugorono uspeo on morastvarati vrednostefikasnije od konkurencije.

2 | Drutveni aspekt


21/130


21

Preduzetniki proces se odvije u okviru ireg drutvenog okruenja. S jedne strane,brojni drutveni faktori utiu na preduzetniki proces, a s druge strane, rezultatipreduzetnikog procesa na razliite naine doprinose drutvenoj zajednici (npr:stvaranje novih radnih mesta, diversifikacija privredne strukture, poveanje

konkurentnosti privrede itd.)

3 | Lini aspekt

Preduzetnika aktivnost motivisana je, pored ekonomskih, i brojnim linim ciljevimapreduzea: tenja da ostvare velika dela i podvige o kojima su matali, da stvore neto novo ili znaajno po emu e ih pamtiti, da svojim pristupom poslu izraze stav prema svetu u kome ive, a svojim delima daju doprinos reavanju irih drutvenih problema,

neki su od brojnih linih ciljeva preduzetnika.

Ponaanje ljudi kao preduzetnika uslovljeno je njihovim linim osobinama.

1 | Motivisanost da se ostvari uspeh

Preduzetnike, kao i sve druge ambiciozne ljude, odlikuje elja da se ostvari uspeh.

2 | Visoki interni lokus kontrole

Preduzetnici u proseku vie od drugih ljudi nastoje da kontroliu svoju sudbinu. Ne

uzdaju se mnogo u sreu, dravu i druge ljude, ve nastoje da aktivno utiu na sopstveniivot.

3 | Preuzimanje rizika

Preduzetnici su skloniji riziku, za razliku od obinih ljudi kalkuliu rizik.

PROMENA SADANJEG STILA (NAINA) IVOTA

Kao i svaki proces, preduzetniki proces sa linog stanovita predstavlja promenu odpostojeeg naina (stila) ivota do novog naina ivota kakav vode preduzetnici. Naodluku potencijalnog preduzetnika da zapone proces koji e dovesti do samostalnogbavljenja poslom utiu dve grupe faktora.

1 |Faktori koji podstiupotencijalnog preduzetnika da se promeni postojei stil ivota,gurajui ga ka preduzetnikoj aktivnosti povezani su sa radnim okruenjem potencijalnog preduzetnika.

2 |Faktori koji privlaepotencijalnog preduzetnika ka preduzetnikoj aktivnosti

povezani su sa, najee negativnim, ivotnim prelomima.


22/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

22

Odluka da se promeni postojei stil ivota nije laka i pretpostavlja snane podsticaje dase savlada inercija postojeeg stila ivota, kao i puno energije da se otpone neto novo irazliito u odnosu na dosadanji ivot.

1 |Najvei broj preduzetnika zapoinje samostalni posao u delatnostiu kojoj su stekli

relevantno radno iskustvo. Dodatni podsticaj za ljude da napuste preduzee u komesu zaposleni da bi otpoeli samostalan posao predstavljaju: nerazumevanje u radnoj sredini, zastoj u razvoju karijere i neprihvatanje ideja od strane poslodavca.

2 | Dva elementa radnog okruenja su od naroitog znaaja za raanje novogpreduzea.

A | Istraivako-razvojni poslovi

Radei na ovim poslovima potencijalni preduzetnici su u prilici da razvijaju ideje onovim proizvodima, novim karakteristikama postojeih proizvoda, o tehnolokimprocesima i sl Ideje koje ne prihvate poslodavci, potencijalni preduzetnici mogu kasnije

iskoristiti za pokretanje samostalnog posla.

B | Marketinki poslovi

Radei na ovim poslovima potencijalni preduzetnici imaju mogunost da uoe neskladizmeu ponude i tranje, odnosno da uoe nezadovoljene trine potrebe, to moeuticati na zaposlene da napuste posao i osnuju svoje preduzee.

3 |Dogaaji koji izazivaju raskid sa dosadanjim nainom ivota. Najee su to: negativni ivotni prelomi

gubitak posla, razvod, smrt hranitelja porodice i sl. prijatni ivotni dogaaji

zavretak kolovanja, penzionisanje, odrastanje i osamostaljivanje dece isl.

OSNIVANJE NOVOG PREDUZEA

Da li e navedeni faktori uticati na preduzetnika da osnuje preduzee zavisi od njegovepercepcije da li je osnivanje preduzea poeljnoi mogue.

POELJNO. Da li e preduzetnik eleti da kreira sopstveno preduzee zavisi od nizalinih faktora i faktora okruenja.

1 | Kultura

Jedan od najznaajnijih neekonomskih faktora razvoja preduzetnitva jedne nacije jenjena kultura. Kulturne vrednosti jedne nacije e stimulativno ili destimulativno


23/130


23

delovati na potencijalne preduzetnike koji imaju ideje i prepoznaju poslovne

mogunosti da se upuste u iskoriavanje identifikovanih poslovnih mogunosti.

2 | Podkultura

U okviru nacionalnih kultura postoje odreene specifine konfiguracije kulturnihvrednosti, koje oblikuju stav ue drutvene zajednice prema preduzetnitvu. Tako uokviru nacionalnih kultura, odnosno pojedinim zemljama postoje oblasti sa

nadproseno razvijenom preduzetnikom aktivnou (Silicijumska dolina, Put 128,Toskana, Guandong itd.)

3 | Porodica

Brojna istraivanja pokazuju i potvruju veliki uticaj porodice i porekla na sklonost kapreduzetnitvu. Veliki broj osnivaa preduzea potiu od roditelja koji su svojim

ivotnim i profesionalnim opredeljenjem pokazali da visoko vrednuju nezavisnost samostalno vode preduzee ili slobodne profesije.

4 | Obrazovanje

Sistem obrazovanja u kome e mladi jo u ranim fazama kolovanja, na nain primerennjihovom uzrastu, sticati neophodna znanja i razvijati potrebne vetine za pokretanje ivoenje posla ima veliki znaaj za razvoj preduzetnitva.

5 | Drugi preduzetnici

Koliko e potencijalni preduzetnici eleti da osnuju sopstveno preduzee zavisi i odbroja i iskustva drugih preduzetnika. Pri tom, za razmenu iskustava i znanja, formiranje

zajednikog stava i reavanje zajednikih problema, kao i efikasno delovanje nakreatore ekonomske politike, od velikog znaaja su razliite interesne organizacijepreduzetnika (udruenja, komore, klubovi preduzetnika i sl.)

MOGUE. Preduslov za poetak preduzetnikog procesa potencijalnog preduzetnika jeelja, koju e ostvariti ukoliko skup drugih faktora uine moguim osnivanje preduzea.

1 | Podrka vlade

Podrka vlade ispoljava se u razvoju infrastrukture za pomo i podrku novimpreduzeima kao i merama ekonomske politike koje treba da olakaju njihovo kasnijeposlovanje.

A | Infrastruktura za pomo i podrku obuhvata razliite vrste vladinih organa,agencije, fondove i druge organizacije za pruanje:

tehnike pomoi


24/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

24

informisanje i obrazovanje potencijalnih preduzetnika, pomo u izradiposlovnih planova, osnivanje poslovnih inkubatora i sl.

finansijske pomoi bespovratna sredstva za osnivanje preduzea, krediti, garancije i sl.

B | Mere ekonomske politike imaju za cilj stvaranje stimulativnog poslovnogokruenja za osnivanje i poslovanje postojeih malih i srednjih preduzea.

2 | Zalee

Za uspeno upravljanje preduzeem i poetak poslovanja preduzetnik mora da imarelevantno zalee, koga pored formalnog obrazovanja ine znanje i iskustvo steeno naprethodnim poslovima.

3 | Trite

Od presudnog znaaja za osnivanje preduzea je postojanje trita, odnosno tranjezaproizvodima i uslugama preduzea. Pored dovoljno velikog trita, uspean poetakrada i kasnije poslovanje preduzea pretpostavlja da potencijalni preduzetnik posedujeznanje koje e mu omoguiti da iskoristi trine mogunosti, kombinovanjem svojstavaproizvoda, cena, kanala distribucije i promocije).

4 | Finansije

Iako se najvei broj preduzea osniva linim sredstvima osnivaa i pozajmljenimsredstvima od prijatelja i roaka, za finansiranje rasta preduzea od sutinskog znaaja

je postojanje drugih izvora finansiranja: bankarski krediti, trgovaki krediti, fondovismelog kapitala i sl.

5 | Primeri za ugledanje

Jedan od najsnanijih podsticaja potencijalnim preduzetnicima da pokrenu sopstveniposao jesu primeri drugih uspenih preduzetnika. Razmiljanje tipa ako moe on/ona,zato ne bih mogao i ja? uspeno otklanja sumnje u sopstvene sposobnosti i podstiepotencijalne preduzetnike da ostvare isti ili vei uspeh od primera za ugledanje.

2 | KOMPONENTE PREDUZETNIKOG PROCESA

PREDUZETNIK


25/130


25

Preduzetnik je u samom sreditu preduzetnikog procesa. Uloga preduzetnika je daobezbedi i povee sve komponente preduzetnikog procesa kako bi stvorio vrednost.Uloga preduzetnika se razlikuje prema komponenti preduzetnikog procesa na koju seodnosi.

1 | Mogunosti.Uloga preduzetnika je da uoi trine mogunosti i naine na koje se te

mogunosti mogu iskoristiti.

2 | Resursi. Uloga preduzetnika je da ih obezbedi i da njima upravlja kako bi se toefikasnije upotrebili.

3 | Organizacija. Uloga preduzetnika je da vodi i usmerava mnogobrojne aktivnosti i

procese ka cilju organizacije, odnosno preduzea.

Navedene uloge moe imati preduzetnik pojedinac ili preduzetnikov tim. lanovitima preduzetnika mogu biti lanovi jedne porodice, u sluaju porodinog preduzea, ilimenaderi jednog preduzea koji su se dogovorili da otponu sopstveni posao itd.

Iskustvo i brojna istraivanja pokazuju da preduzetnikov tim doprinosi rastu i razvojuposla, a pojedinani preduzetnik doprinosi samo stvaranju sredstava za ivot.

Da bi preduzetnik uspeno obavio sve poslove koji proistiu iz razliitih uloga koje imau odnosu na komponente preduzetnikog procesa, on treba da ima potrebne lineosobinei da poseduje neophodna znanja i vetine.Poslovni poduhvat moe da pokrene novi preduzetnik, kome je to prvi samostalniposao, ili postojei preduzetnik, koji ve ima iskustvo u osnivanju i voenjusopstvenog posla.

Prednosti vlasnitva vie preduzea:

PREDUZETNIK

MOGUNOSTI

RESURSIORGANIZACIJA


26/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

26

preduzetnik moe da koristi iskustvo steeno prilikom osnivanja preduzea uosnivanju novih, ime se smanjuje rizik neuspeha u narednim poslovnimpoduhvatima

osnivanje novih preduzea moe biti nain da preduzetnik ostvari rastposlovnog portfolija, osim kada postoje ogranienja rastu postojeih preduzea.

Za postojeeg preduzetnika nove poslovne mogunosti proizlaze iz posla kojim se onve bavi. Te poslovne mogunosti preduzetnik moe da iskoristi tako to e: osnovati drugo preduzee, pored postojeeg ili prodati svoje preduzee, nekom velikom preduzeu ili konkurentu i tim novcem

pokrenuti novo preduzee.

Preduzetnici po navici su preduzetnici koji osnivaju vie preduzea i mogu sediferencirati na:

1 | Portfolio preduzetnicipored preduzea koje poseduju osnivaju novo preduzee ina taj nain ire portfolio svojih poslova.

2 | Serijske preduzetnikevie puta sukcesivno osnivaju i prodaju preduzee.

POSLOVNE MOGUNOSTI

Poslovne mogunosti nastaju zato to na tritu nastaju promene i zbog razliitihoblika nesavrenosti trita koje se ispoljavaju kao: nepotpuna informisanost, nedoslednost znanja i informacija, kontradiktorni podaci, signali i neizbene smetnje, asimetrina informisanost trinih uesnika, zaostajanje, razliite praznine na tritu i sl.

Poslovne mogunosti ne bi nastale kada ne bi bilo preduzetnika koji mogu daprepoznaju nesavrenosti na tritu kao poslovne mogunosti i koji preduzimajuaktivnosti kako bi iskoristili te mogunosti.

Promene i brojne trine nesavrenosti stvaraju mogunosti za poslovne poduhvate, jerstvaraju nesklad (jaz)izmeu toga to se nudi tritu i toga to trite trai. Promenekoje nastaju u okruenju mogu biti razliite.

1 | Politike promene.

2 | Ekonomske promene. Mogu dovesti do rasta drutvenog bogatstva i poveanjatranje to podstie nastanak ideja kako da se iskoriste mogunosti

3 | Drutvene i demografske promene. Stvaraju mogunosti za nove poslovnepoduhvate, jer dovode do menjanja stavova potroaa, pojave novih trita za pojedinedrutvene grupe i sl.


27/130


27

4 | Tehnike (tehnoloke) promene. Stvaraju mogunosti za nastanak preduzea uoblastima novih tehnologija (npr. nove tehnologije koje su dovele do nastanka

preduzea vezanih za internet Google, Facebook, Twitter itd.)

IZVORI POSLOVNIH MOGUNOSTI

1 | Nezadovoljene potrebe na tritu.

Mogunosti za nove poslovne poduhvate nastaju zato to preduzea koja ve postoje natritu ostavljaju deo trinih potreba nezadovoljenim. One predstavljaju potencijal zanova preduzea da zadovolje potrebe potroaa bolje nego to to ine postojeapreduzea. Unapreenje naina zadovoljavanja trinih potreba predstavlja inovacijupreduzetnika koja, ukoliko je trite prihvati, predstavlja osnovu za kreiranje novogposlovnog poduhvata.

2 | Traganje za poslovnim mogunostima

Veina poslovnih mogunosti ne nastaju iznenada, same od sebe, ve su rezultata panjei istrajnosti preduzetnika u traganju za njima. Najvei broj preduzetnika nema formalnepostupke za identifikovanje poslovnih mogunosti, ve na razliite naine dolaze doideja za otpoinjanje posla. Prema istraivanju, do ideja za poslovne poduhvatepreduzetnici su doli: na osnovu prethodnog radnog iskustva, na osnovu linog interesovanja ili hobija i sluajno.

Osmiljeno traganje za idejama retko se vri u formi organizovanih istraivako-razvojnih aktivnosti, a mnogo ee ima oblik manje formalnih aktivnosti (asopisi, tvemisije, drugi preduzetnici, potroai, sajmovi itd.). Prednostiovakvog pristupa su to: podstiu sistematino traganje za novim idejama i poveavaju spremnost potencijalnog preduzetnika da prihvati ideje iz bilo kog

izvora.

3 | Potroai i poslovni partneri, uesnici u lancu distribucije i tehnika lica

Komentari potroaa i poslovnih partnera ne samo da ukazuju da na tritu postojinesklad izmeu toga to se nudi i toga to oni trae, ve i sugeriu nain na kojipotencijalni preduzetnik moe da popuni taj jaz.Uesnici u lancu distribucije, zbog svoje neposrednije veze sa krajnjim kupcem, estoimaju dobar uvid u trine potrebe, zbog ega mogu biti znaajan izvor za nove poslovnepoduhvate.

Tehniki orijentisana lica radei na nekom tehnikom problemu, uzgred dolaze doreenja koja nisu neposredno povezana sa problemom koji reavaju, a koja moguposluiti kao osnova za pokretanje novog posla. Ovim promenama stvaraju semogunosti za uvoenje na trite znatno poboljanih proizvoda u odnosu na postojee. PROCENA POSLOVNIH MOGUNOSTI

Nije svaka ideja poslovna mogunost, a jo manje dobra poslovna mogunost. Zauspean preduzetniki proces od sutinske je vanosti da preduzetnik prepozna dobru


28/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

28

poslovnu mogunost i da ima sposobnosti da identifikovanu poslovnu mogunostpretvori u uspean posao. Stoga je pravilna procena (evaluacija)poslovne mogunostipretpostavka uspeha svih ostalih aktivnosti u preduzetnikom procesu.

Osnovni ciljeviprocene poslovnih mogunosti:

da se shvate dimenzije mogunostii utvrdi njena atraktivnost/neatraktivnost, da se shvati obim i kljuni elementi napora neophodnog da bi se iskoristila

mogunost, da se utvrdi pravac aktivnosti (strategija), kako bi se izbegle sve prepreke i svi

rizici svojstveni svakom poslovnom poduhvatu.

Procena poslovne mogunosti se vrisa stanovita: uklapanja u line ciljeve i sposobnosti preduzetnika, uoenih i stvarnih potencijala mogunosti, vremena trajanja mogunosti,

odnosa rizika i prinosa i diferentnih prednosti u konkurentskom okruenju.Uopteno govorei, dobra poslovna mogunost treba da predstavlja neto poeljno imogue. Drugim reima, dobra poslovna mogunost predstavlja neto to preduzetnikeli da ostvari, to smatra dobrim i poeljnim i, istovremeno, neto to je mogueostvariti u datim okolnostima, odnosno neto to je ostvarivo. Preduzetnik ne moeutvrditi da li je poslovna mogunost poeljna, ako nije: razvio strategijukako da je koristi utvrdio potrebne resursei nain da ih pribavi, ako ne zna koliki su trokovi resursa, kao i utvrdiokoliko vrednostie na kraju njemu pripasti.

Dobra poslovna mogunost po svojim karakteristikama mora biti u skladu sa linimciljevima i sistemom vrednosti preduzetnika.

DIMENZIJE POSLOVNIH MOGUNOSTI

Prilikom procene poslovnih mogunosti, moraju se uzimati u obzir njene osnovnedimenzije.

1 | Sirova veliina.

Sirova veliina poslovne mogunosti izraava potencijalnu vrednost prodaje novogpreduzea. U principu, to je potencijalna vrednost prodaje vea to je atraktivnijaposlovna mogunost. Meutim, velika potencijalna vrednost prodaje moe privuikonkurenciju u granu i tako smanjiti atraktivnost poslovne mogunosti.

2 | Vreme.


29/130


29

Kako veina poslovnih mogunosti nastaje u nekom vremenskom trenutku, trajeodreeno vreme i zatim nestaje, veoma je vano da preduzetnik uskladi svoje aktivnostisa promenama poslovnih mogunosti koje nastaju tokom vremena.

Kada trite dostigne odreenu minimalnu veliinu stvaraju se uslovi za nastanakposlovnih mogunosti i one se poveavaju sa rastom trita. Kada, meutim, tritepreraste odreenu veliinu ono se stabilizuje ime se znaajno pogoravaju uslovi zapoetak poslovanja novih preduzea tako da praktino nestaju poslovne mogunosti zanova preduzea.

Poslovne mogunosti nastaju:jednom i traju ogranieno vreme(video klubovi) vremenski neogranieneili ograniene odreeni uslovima (turistike agencije).

Vremenski period od pojave poslovnih mogunosti pa do njihovog nestanka posebno je

kratak u delatnostima izloenim modnim promenama. U ovakvim delatnostima,poslovne mogunosti mogu biti veoma rizine jer zahtevaju brze odluke i dobrukoordinaciju aktivnosti, kako bi se skratilo vreme povraaja uloenih sredstava.

3 | Stopa rasta.

Stopa rasta izraava atraktivnost poslovne mogunosti tokom njenog vremenskoghorizonta. Nova preduzea koja posluju u granama koje brzo rastu, ak i kada imaju maliudeo na tritu, uz pretpostavku da zadre svoje trino uee, sa rastom trita i samarastu.

KARAKTERISTIKE POSLOVNIH MOGUNOSTI


30/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

30

Dobra poslovna mogunost:

1 | Ne mora da se zasniva na originalnoj ideji. esto se pogreno smatra da dobraposlovna mogunost mora da poiva na originalnoj ideji. U preduzetnikom procesuideja sama za sebe nije najvanija. To to je zaista vano je primeniti idejuza stvaranje

uspenog posla.

2 | Mora da ima trite. To u osnovi znai da se zasniva na realnim, stvarno iskazanim iutvrenim trinim potrebama. Potencijalni preduzetnik mora da zna ko e bitiverovatni kupac njegovih proizvoda ili korisnih njegovih usluga na odreenoj teritorijipreko odreenih kanala distribucije u odreenom vremenu. Stoga, svaki procesidentifikovanja poslovnih mogunosti mora da poe od trita, odnosno istraivanjetritapredstavlja bitnu komponentu poslovnih mogunosti.

Samo mali broj poslovnih poduhvata zasniva se na revolucionarno novim proizvodima.

Da bi poslovni poduhvat imao trite neophodno je da kupci prepoznaju vrednost kojuim prua novo preduzee, odnosno vano je da kupci smatraju da im novo preduzeedaje veu vrednost za novac od vrednosti koju bi dobijali od postojeih proizvoaa.

3 | Mora da omogui preduzeu ostvarivanje trajne i odrive konkurentskeprednosti. Proputanje da se utvrdi izvor konkurentske prednosti i formulie strategijaodravanja i razvoja konkurentske prednosti razlog je neuspeha mnogih poslovnihpoduhvata.

4 | Mora imati zadovoljavajui potencijal stvaranja profita. Da bi preduzee ostalo uposlu u dugom roku, ono mora ostvarivati najmanje normalan profit, kao profit koji

pokriva oportunitetne trokove svih uloenih resursa. Profit koji je jednak ili vei odnormalnog obezbeuje investitorima istu ili viu stopu prinosa na uloeni kapital odstope prinosa koju bi ostvarivali da su kapital uloili u sledeu najbolju investicionualternativu istog stepena rizika.

esta greka koju prave preduzetnici kada razmiljaju o profitabilnosti poslovnogpoduhvata je to ne uzimaju u obzir sve ekonomske trokove, ve samo neposredneizdatke koji zahtevaju odlive gotovine. To se pre svega odnosi na izostavljanje:

nadoknade za rad preduzetnika i oportunitetni troak, koji predstavlja zarada koju ostvaruje kao zaposlen.

Odnos rizika i prinosa poslovne mogunosti zavisi od veliine trita i vremenskoghorizonta poslovne mogunosti. to je vee trite i to je dui vremenski periodu ukome se moe iskoristiti potencijal trita, vei je oekivani prinos i istovremeno jemanji rizik neuspeha i zastarevanja uloenog kapitala u poslovni poduhvat.

5 | Sposobnost stvaranja dodatnih poslovnih mogunosti u budunosti. Dodatneposlovne mogunosti mogu nastati na razliite naine, npr. dobra poslovna mogunostotvara podruja za saradnju sa poslovnim partnerima u budunosti, koristi fleksibilnutehnologiju koja ima razliite upotrebe, bre oslobaa angaovane resurse za drugeupotrebe i sl.

ORGANIZACIJA


31/130


31

Da bi se uspeno iskoristila poslovna mogunost neophodno je koordinirati brojneaktivnosti ljudi i organizovati razliite odnose koji se uspostavljaju izmeu resursa. Tese aktivnosti obavljaju, a odnosi izmeu ljudi uspostavljaju u okviru organizacijekojikreira preduzetnik. Organizacione forme u okviru kojih se odvija preduzetnikaaktivnost mogu biti veoma razliite izavise od:

veliine poslovnog poduhvata, privredne delatnosti, karakteristika procesa stvaranja vrednosti faze ivotnog ciklusa poduhvata i sl.

Pored pojedinanih organizacija, preduzetnike organizacije obuhvataju i razliitemree odnosa izmeu pojedinaca ili organizacija koje stvara i u ijem je sreditupreduzetnik. U ovakvim mrenim organizacijama povezani su razliiti akteri(stejkholderi) kao to su kupci, dobavljai, investitori itd. Veze koje se uspostavljajuizmeu njih mogu biti veoma razliite:

neformalne trine veze(kratkorone)formalne ugovorne veze(dugorone).RESURSI

Resursi predstavljaju sve materijalne i nematerijalne pretpostavke za odvijanje

preduzetnikog procesa. Resursi obuhvataju: novac uloen u poslovnih poduhvat, ljude koji ulau svoj rad, znanje i sposobnosti, fizika sredstva (zgrade, maine, oprema i sl.) nematerijalna ulaganja (robna marka, reputacija i sl.).

Preduzetnik nikada ne poseduje sve resurse neophodne za iskoriavanje poslovnihmogunosti. Otuda, premoavanje jazaizmeu resursa koje preduzetnik ima i resursakoji su mu potrebni predstavlja veoma vanu ulogu koju preduzetnik obav lja upreduzetnikom procesu. Posledino, preduzetnik se moe shvatiti kao osoba kojapronalazi naine da premosti jaz izmeu resursa koje ima i resursa koji su mu potrebnida realizuje mogunost.

Da bi utvrdio neophodni iznos kapitala koji mora uloiti u osnivanje preduzeapreduzetnik mora da odredi resurse koji su preduzeu neophodni za poetakposlovanja. Nisu, meutim, svi resursi podjednako vani za uspean poetak poslovanjapreduzea i zato je vano da preduzetnik napravi razliku izmeu resursa koj i su odpresudnog (kritinog) znaaja za uspeh poslovnog poduhvata i resursa koji suznaajni za poslovanje preduzea. Zato preduzetnik treba da utvrdi koji resursi eomoguiti preduzeu da bolje od konkurencije zadovoljava trine potrebe i da se nadrugi nain konkurentski diferencira i da na te resurse uloi nadproporcionalan deosvojih resursa.

Koji su resursi od presudnog znaaja za poslovni uspeh preduzea zavisi od planiranedelatnostipreduzea. Na primer:


32/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

32

ako planira proizvodnju novih proizvoda visoke tehnologije, kritini resurs jeknow-how,

ako planira trgovinu na malo, kritini resurs je lokacija ako planira eksploataciju prirodnih resursa, kritini resurs je pravo da

eksploatie te resurse.

Preduzetnik moe da smanji iznos sredstava koji mora da uloi u sticanje kontrole nadresursima tako to nee kupovati sve neophodne resurse, ve e deo resursa pribavitipodugovaranjem ili iznajmljivanjem. Tako npr. moe izbei kupovinu nekih maina iopreme, kao i zapoljavanje vie radnika.

Prilikom odreivanja strukture izvora finansiranja potrebnih ulaganja preduzetniktreba da nastoji da zadri to vei vlasniki udeo u poslovnom poduhvatu, naroito ufazi osnivanja. Sa rastom preduzea, potrebno je sve vie sredstava za finansiranje rasta,to e najverovatnije zahtevati od preduzetnika osnivaa preduzea da se odrekne dela

inicijalnih vlasnikih pravau zamenu za vlasniko finansiranje. Stoga, svaki preduzetniktreba paljivo da proui mogue alternative finansiranja i da prepusti uee uvlasnitvu preduzea drugim investitorima jedino ako je to najbolja alternativa. Pri tom,treba da identifikuje alternativne ponuae iste vrste resursa i da utvrdi njihove elje.

Preduzetnik ima vodeu ulogu u poetku preduzetnikog procesa, kada identifikujeposlovne mogunosti, pribavlja neophodne resurse i stvara organizaciju u kojoj epovezati sve komponente preduzetnikog procesa. Sa rastom i razvojem preduzeaupravljaki problemi postaju sve brojniji i sloeniji, to primorava preduzetnike dadelegiraju ovlaenja za upravljanje na svoje saradnike. Istovremeno u preduzeu serazvijaju funkcije i procesi koji preuzimaju neke od uloga koje je na poetku poslovnog

poduhvata imao preduzetnik. Na taj nain preduzetniki poduhvat se sve vieosamostaljuje od svog tvorca, postajui sve vie samostalna celina, razliita odpreduzetnika.

3 | POVEZIVANJE KOMPONENTI PREDUZETNIKOG PROCESA

Komponente preduzetnikog procesa same po sebi, nezavisno jedne od drugih neeinicirati preduzetniki proces i doprineti stvaranju vrednosti. Jedino povezane naodgovarajui nain i podravajui se meusobno tokom vremena ove komponente estvarati vrednostu preduzetnikom procesu. Najee se novi poslovi razvijaju na nizupokuaja i greaka, koji se ponavljaju sve dok se ostvari zadovoljavajui sklad izmeusvih komponenti preduzetnikog procesa.

Pokreta preduzetnikog procesa je preduzetnik koji svojim aktivnostima dinamiziracelokupni proces, stalno se starajui da izmeu ostalih komponenti preduzetnikogprocesa postoji odgovarajui odnos.

Preduzetnik mora stalno da: usklauje organizacijuprirodi identifikovanih poslovnih mogunosti


33/130


33

konfigurira resurse, odnosno da izabere resurse i da ih povee i kombinuje nanain koje e oblikovati eljene karakteristike organizacije, i da

usredsredi resursena ostvarenje identifikovanih poslovnih mogunosti.ASPEKTI PREDUZETNIKOG PROCESA

1 | Dizajniranje organizacije kako bi odgovarala potrebi iskoriavanjaidentifikovanih poslovnih mogunosti.

Priroda poslovnih mogunosti koje nastoji da iskoristi poslovni poduhvat opredeljujebitne karakteristike organizacije. U tom smislu poslovne mogunosti i organizacijamoraju biti usklaeni.

Organizaciona reenja se pre svega razlikuju prema sledeim karakteristikama: sredstva koje koristi organizacija (materijalne i nematerijalne vrednosti)

struktura organizacije, koju opredeljuju elementi organizacije i veze izmeu njih,procesi, kojima se inputi transformiu u autpute, organizaciona kultura, kao sistem stavova, verovanja i pogleda koji utiu na

ponaanje ljudi u organizaciji.

2 | Konfigurisanje resursa kako bi se oblikovale eljene karakteristikeorganizacije

Konfiguracija resursa, odnosno vrsta i nain povezivanja i kombinovanja resursa,opredeljuje karakteristike organizacije. Pre svega, preduzetnik mora da odlui: koje konkretne resurse e koristiti njegova organizacija i kakve karakteristike ti

resursi treba da imaju da bi doprineli iskoriavanju uoenih mogunosti; nain povezivanja i kombinovanja resursa, koji opredeljuje karakteristike

organizacije i od kog zavise karakteristike procesa koji se odvijaju u organizaciji.

3 | Usredsreivanje resursa na identifikovanje poslovne mogunosti.

Resursi bitno utiu na sposobnost poslovnog poduhvata da ostvari identifikovaneposlovne mogunosti. Zbog znaaja za ostvarivanje poslovnih mogunosti, preduzetnikpribavljene resurse mora odluno da usredsredi na identifikovane poslovnemogunosti.

Poslovni plan predstavlja najefikasnije sredstvo povezivanja komponenti

preduzetnikog procesa u skladnu celinu. Izmeu ostalog, poslovni plan treba daomogui dobro meusobno uklapanje svih komponenti preduzetnikog procesa.Poslovni plan predstavlja integralni plan poslovnih aktivnosti, iji su osnovni delovioperativni plan, marketing plan i finansijski plan. Dobar poslovni plan je sredstvo za

eksploataciju utvrenih poslovnih mogunosti. Poslovni plan nije samo sredstvo daljegrazvoja poslovne mogunosti, ve je neophodan za definisanje potrebnih resursa,njihovo pribavljanje i uspeno upravljanje preduzeem.


34/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

34

GLAVA 4 | STRATEGIJE ULASKA

Osnivanje novih preduzea je vaan dogaaj, kako za postojea preduzea u odreenojdelatnosti, tako i za samo preduzee koje se osniva.

Osnivanje novog preduzea u odreenoj delatnostioznaava pojavu novog konkurentai stoga ovaj dogaaj za postojea preduzea moe biti povezan sa nizomuznemiravajuih pojava, kao to su: gubitak dela potencijalnog prihoda, pad profitne stope usled smanjenja cena, odliv kljunih kadrova, rast zaliha i sl.

Razliite strategije ulaska, odnosno otpoinjanja preduzetnikog poduhvata (posla)mogu se grupisati u sledee osnovne strategije:

razvoj novog proizvoda ili usluge, razvoj slinog proizvoda ili usluge, kupovina franize, iskoriavanje deliminog impulsa od postojeeg proizvoda ili usluge, obezbeivanje pokroviteljstva i kupovina postojeeg preduzea.

Izbor konkretne strategije zavisi od niza inilaca, kao to su: karakteristike poslovne mogunosti, raspoloivi resursi, stanje na tritu i sl.

1 | RAZVOJ NOVOG PROIZVODA ILI USLUGE

Svi proizvodi koji danas postoje nekad su bili sasvim novi proizvodi. Neke nove

proizvode uveli su na tritepreduzea koja su postojala(prvi mobilni telefon Motorola),dok su neki novi proizvodi bili razlog za osnivanje preduzea(HTC). Najee su uspeninovi proizvodi preduzeima koja su ih lansirala na trite omoguili dugoroniopstanak, ali ima primera da su novi proizvodi opstali na tritu, ali su preduzea kojasu ih uvela na trite nestala (Bomar depni kalkulator).

Mnogo je tee nai primere sasvim novih usluga nego bitno novih proizvoda. Meutim,oko novih proizvoda esto nastaju nove usluge odravanjaovih proizvoda (servisiranjeraunara) i usluge kojima se poveava njihova upotrebna vrednost(e-poslovanje).

Za uspeh ove strategijeotpoinjanja posla od sutinskog znaaja je spoj: znanja o potencijalnom tritu za nove proizvode ili usluge i znanja neophodnih za dizajniranje novih proizvoda ili usluga.

Najei je sluaj da se sva znanja neophodna za uspeno dizajniranje i lansiranje natrite novih proizvoda ili usluga ne mogu stei u jednoj osobi, ve da je neophodnoformirati tim strunjaka koji e pokretau novog poslovnog poduhvata reiti problem

dizajniranja novih proizvoda ili usluga.


35/130


35

Strategija razvoja novog proizvoda ili usluge moe biti veoma uspena, ali jeistovremeno izloena brojnim rizicima.

1 | Moe biti praktino neostvarljiv zadatak za preduzetnika u odreenom vremenu , zbognpr. nepostojanja adekvatnih materijala ili sredstava za rad.

2 | Preduzetnik moe pogreiti prilikom dizajniranja svog poslovnog poduhvata, npr.izborom neadekvatnog trinog segmenta ili kanala distribucije.

3 | Postoji rizik da nee moi da navede dovoljanbroj kupaca da kupe njegov proizvodukoliini ili po ceni koja je potrebna da bi preduzee ostvarilo profit.

4 | Postojea, mnogo monija preduzea mogu slediti aktivnosti preduzetnika u nastajanjui unititi ga pre nego to uvrsti svoju poziciju na tritu.

2 | RAZVOJ SLINOG PROIZVODA ILI USLUGE

Ova strategija podrazumeva razvoj proizvoda ili usluge koji nisu sasvim novi, ali koji

su, istovremeno, dovoljno razliiti u odnosu na postojee proizvode ili usluge zauspean poetak posla. Ovi proizvodi ili usluge predstavljaju paralelnu konkurencijusvojim originalima.

Slini proizvodi nisu nuno nekvalitetniji i jeftiniji od originala. Primeri slinih proizvodaili usluga ukljuuju veliki broj robnih marki personalnih raunara razvijenih na osnovuoriginalnog reenja IBM, restorane koji se osnivaju na lokacijama na kojima ve postojerestorani i sl.

Po definiciji, paralelna konkurencijaobuhvata preduzea koja se teko diferenciraju,tako da su cene osnovno sredstvo konkurentskog nadmetanja. Takva konkurencija

moe biti veoma otra i dovesti do znaajnog smanjenja profita ili ulazak preduzea uzonu gubitka. Finansijska sredstva novoosnovanih preduzea najee su nedovoljna zakonkurentsku borbu sa postojeim preduzeima. Snanija preduzea, najeeproizvoai originalnih proizvoda, mogu dodatnim smanjenjem cena ili odravajuiniske cene istisnuti sa trita novoosnovana preduzea.

Uspeh u ovoj strategiji zahteva izvesno diferenciranje preduzea, iako je prostor za toveoma mali. Prostor za greke i uenjeu ovoj strategiji je mali. Razlog tome su: male profitne stope i ograniene mogunosti za necenovnodiferenciranje proizvoda ili usluga.

Meutim, isti su razlozi iz kojih ova strategija podstie preduzetnike da uspenoobavljaju poslove zbog kojih je preduzee osnovano.

Najvei problem sa kojim se sreu preduzea u ovoj strategiji je veliki jaz izmeu njih ipostojeih preduzea u skoro svim aspektima poslovanja. Dok novoosnovanapreduzea nemaju kredibilitet i znanje i iskustvo u oblasti, proizvoai originalnihproizvoda ili usluga imaju poznato ime na tritu i raspolau znanjima koja imomoguavaju uhodano obavljanje poslovnih aktivnosti.


36/130

DR BLAGOJE PAUNOVI

36

3 | KUPOVINA FRANIZE

Kupovinom franize preduzetnik od davaoca (vlasnika) franize kupuje pravo iliprivilegijuda posluje na odreeni nain u odreenom periodu vremena na odreenommestu. Ta prava mogu biti razliita:

prodaja proizvoda i/ili pruanje usluga davaoca franize, korienje njegovih simbola, trgovake marke, arhitektonskog reenja i sl. ili poslovanje po modelu davaoca franize (franiza poslovnog formata obuhvata

sve gore navedeno).

Primeri franiznih aranmana su: restorani za brzu pripremu hrane, rent a caragencije, turistike agencije, razliiti tipovi maloprodajnih prodavnica, benzinskepumpe, prodaja i servisiranje automobila, agencije za nekretnine i sl.

Uslov za otpoinjanje posla kupovinom franize su:

plaanje odreene nadoknade davaocu franize za prava da se posluje naodreeni nain i ulaganje kapitalaza opremanje i otpoinjanje posla.

Primaoce franize koji u posao ulaze sa malo kapitala velika inicijalna ulaganja moguostaviti sa nedovoljno sredstava neophodnih za tekue poslovanje i ulazak u zonurentabilnog poslovanja.

Prednostiza primaoce franize su: razliiti oblici podrke(obuka, raunovodstvene usluge, ocenjivanje performansi,

pomo pri izboru lokacije, periodini saveti za unapreivanje poslovanja i sl.), ne zahteva prethodno iskustvo, primalac franize dobijapravo korienja prepoznatljive robne marke od davaoca franize moe oekivati da uestvuje u pokrivanju dela trokova

promocije.

Najvei rizici sa kojima se sree primalac franize su:procena stvarne vrednosti franize, usled njegove nepotpune informisanosti i izostanak ugovorene podrkeod stane davaoca franize.

4 | ISKORIAVANJE DELIMINOG IMPULSA OD POSTOJEEG PROIZVODA ILI USLUGE

Strategija iskoriavanja deliminog impulsa od postojeeg proizvoda ili usluge svodi sena iskoriavanje mogunosti za realizaciju profita koji su posledica dogaaja vankontrole preduzetnika. U ta

Documents

Preduzetnistvo i upravljanje malim preduzecem Skripta