Preduzetništvo ispit

8/18/2019 Preduzetništvo ispit

1/36

2. Strategija preduzeća (1)

Oblikovanje strategije preduzeća spada u red najvažnijih upravljačkih aktivnosti. U širem smislu, strategija je fundamentalna upravljačka odluka kojaobuhvata ciljeve, politike i načine njihovog realizovanja u privrednoj praksi. ri tome, politika je skup principa i kriterijuma preko kojih se operacionalizujuciljevi i implementira strategija. Uže shvatanje strategiju tretira kao poslovnu odluku kojom se definišu bazični načini ostvarenja ciljevi preduzeća.

!.". #azličiti pristupi strategiji preduzeća

U pogledu teorijskih pristupa strategiji preduzeća se u literaturi razlikuje "$ škola o evoluciji strategije kao procesa za realizaciju ciljeva%

". Škola dizajniranja strategiju posmatra kao proces koncipiranja suštinskog nastupa za savladavanje internih slabosti i eksternih pretnji!. Škola planiranja strategiju vidi kao formalizovan proces planiranja koji se može razbiti na pojedine faze i podržati različitim instrumentima, kao što

su budžeti, programi i operativni planovi&. Škola pozicioniranja ' strategija se svodi na utvr(ivanje pozicije preduzeća u grani, a planeri postaju analitičari). Preduzetnička škola ' strategiju vidi kao proces stvaranja vizije od strane kreativnog lidera koji ima značajnu kontrolu nad sprovo(enjm vizije u život*. Kognitivna škola – strategija je mentalni model ili koncept za postizanje ciljeva, sve kao proces, a ne statičko stanje+. Škola učenja ' formulaciju i implementaciju strategije vidi kao blisko povezane etape u menadžment procesu, te su stoga svi zaposleni u preduzeću

stratezi u realizaciji ciljeva preduzeća. Škola uticaja ' stvaranje strategije vidi kao proces pregovaranja-. Kulturološka škola strategiju posmatra kao socijalni proces utemeljen na sistemu kulturoloških vrednosti preduzeća i nacije. Škola uticaja okruženja strategiju definiše kao stepen slobode sa kojim preduzeće manevriše u okruženju."$. Škola konfiguracije preduzeća posmatra kao konfiguraciju, dosledan skup karakteristika i ponašanja

3.1. Formulisanje strategije na korporativnom nivou (2)

ostoje ) ključne glavne strategije na korporativnom nivou%

". Strategije rasta su glavne strategije koje uključuju rast organizacije posmatrane po nekom parametru, kao što su%a/ 0oncentracija, koja se fokusira na efekte rasta pojedinačnog proizvoda ili servisa ili malog broja usko povezanih proizvoda ili servisa.

b/ 1ertikalna integracija ima efekte rasta kroz samostalnu proizvodnju ulaznog materijala koji je do tada nabavljan od spoljnih dobavljača ili zameni prodajnih uloga razvojem vlastite prodajne mrežec/ 2iversifikacija omogućava efekte rasta kroz razvoj novih područja koja su veoma različita od trenutnog poslovanja. 0onglometarska diversifikacijase doga(a kada organizacija izvrši diversifikaciju na područja koja nisu povezana sa dosadašnjim poslovanjem

2. Strategije stabilizacije čine drugih vrstu glavnih strategija koje obezbe(uju održavnje status34uo ili rast na metodičan, ali usporen način. 5eki odrazloga za usvajanje ove strategije su%


2/36

a) 6zbegavanje rizika ili opasnosti agresivnog rastab) Omogućavnaje oporavka posle perioda ubrzanog rastac) Omogućavanje organizaciji da održi trenutni tržišni udeod) 7ogućnost da se dogode same po sebi

3. Deanzivne strategije ! one se fokusiraju na želju i potrebu za redukcijom operacija u organizaciji kroz smanjenje troškova 8eliminisanje troškova,zamrzavanje plata, prodaja zemljišta i nekretnina, opreme ili samog poslovanja u celini/

". #ortolio (porteljni) modeli strategija predstavljaju metod analiziranja organizacionog poslovanja u terminima individualnog i kolektivnog doprinosarazličitih portfelja proizvoda strateškim ciljevima preduzeća

".1. $eneri%ke poslovne strategije (3)

7. orter, razmatrajući osnovne konkurentne prednosti u vezi sa širinom konkurentskog područja, identifikovao je & generičke konkurentske strategije%

". 9trategiju troškovnog vo(stva koja se svodi na izgradnju konkurentske prednosti najnižih troškova u celoj industriji!. 9trategiju diferencijacije u celoj industriji

&. 9trategiju fokusiranja, sa svoje dve karakteristike% fokusiranim troškovnim vo(stvom i fokusiranom diferencijacijom).".". 9trategija vo(stva u troškovima

0onkurentska prednost zasnovana na niskim troškovima postiže se usmeravanjem na relativno standadizovane proizvode ili usluge sa znatnim potencijalomtražnje u koncentrisanim industrijama.

9vi nivoi menadžmenta, svi poslovni procesi, strukture, sistem nagra(ivanja, kao i svi drugi organizacioni činioci moraju biti pod stalnim pritiskom zahtevastalnog smanjivanja troškova.

osebno se moraju razmotriti izvori troškova koji proističu iz veza i odnosa pojedinih aktivnosti u procesu stvaranja vrednosti.

:ilj je smanjiti troškove u svakoj poslovnoj aktivnosti, razmatrajući najbolje načine obavljanja aktivnosti te biti preduzetnički kreativan u smanjivanju iizbacivanju pojedinih poslovnih aktivnosti u lancu vrednosti preduzeća.

reduzeće svoju strategiju niskih troškova treba da gradi%

". 5a srazmerno jednostavnijem dizajnu i opremi proizvoda ili usluga


3/36

!. onudi samo osnovne linije asortimana, bez preterane diversifikacije asortimana&. Upotrebi jednostavnije, modularne i tehnološki pojednostavljene proizvodnje). 5abavci sirovina, materijala i drugih poslovnih inputa po što povoljnijim cenama*. Upotrebi marketniških pristupa koji ne zahtevaju veća ulaganja+. ;eftinijim distributinim aktivnostima.


4/36


5/36

Strategija razvoja proizvoda je vrsta poslovne strategije koja uvodi i supstituiše postojeće proizvode u okviru svoje starteške grupe proizvoda.

=ako(e je značajna podela poslovnih strategija na strategije nezavisnosti i strategije saradnje. U prvom slučaju se radi o nastojanju preduzeća da u potpunostiočuva poslovnu autonomiju odre(enog strateškog poslovnog područja odnosno jedinice.

Strategija učestvovanja je pak usmerenje na razvijanje nekakvog oblika strateškog partnerstva s drugim preduzećima. 0od toga se možda radi o strategijizajedničkih ulaganja, uvoza licence, ili strategiji razvijanja dugoročne proizvodne kooperacije, ili strategiji razvijanja odnosa franšižinga, strategiji razvijanjadugoročnog poslovnog učestvovanja na raznim područjima od marketinga do istraživanja i razovoja, strategiji razvijanja strateških mreža i još nizu drugihstrateških opcija.

*.". 9trategija izvorne inovativnosti

0oju .2rucker. naziva strategijom ko će brže ko je više, temelji se na pokušaju zauzimanja vodeće 8monopolske/ pozicije na nekom novom tržištu, novojekonomskoj branši ili pak u nekoj novoj javno3uslužnoj delatnosti. Ona je najharzadnija od svih preduzetničkih strategija, jer preduzetnicima ne opraštagreške i ne ostavlja mogućnost za popravke, ali ako uspe, preduzetnika bogato nagra(uje. 0ljučni aspekt ove strategije je orijentacija na novo, drugačije,nepoznato i neprovereno.

*.!. 9trategija kreativne imitacije

=.


6/36

!. Strategija specijalizovani vetina. Ova strategija najbolje uspeva u svim situacijama kada dolazi do stvaranja nekih novih ekonomskih branši,novog tržišta ili novog proizvodnog ili uslužnog trenda. otrebno je sistemsko praćenje područja koja omogućavaju povoljnu priliku za inovaciju kroz

primenu neke specijalizovane proizvodne ili uslužne veštine, a što će novoj firmi omogućiti vodeći ili dominirajući položaj.&. Strategija specijalizovani tr*ita. Ova strategija veoma je slična strategiji specijalizovanih veština, s tom razlikom što se ona oslanja na poznavanje

nekog tržištva ili ciljnog tržišnog segmenta.

*.). 9trategija modifikacije obeležja proizvoda

Uglavnom se odnosi na proizvodno preduzetništvo. očiva na 0otlerovoj klasifikaciji obeležja proizvoda kao mogućih područja njihove diferencijacije ilimodifikacije, pri čemu on navodi još i karakteristike usluga 8isporuka, postavljanja, obrazovanje kupaca i potrošača.../, karakteristike osoblja prema njihovimsvojstvima 8sposobnost, ljubaznost, verodostojnost, pouzdanost, pristupačnost i sposobnost saopštavanja/, te obeležja imidža 8simboli, pisani i audio3vizuelnimediji, atmosfera i doga(aji/.

0onkretno, >. 0otler navodi sledeća obeležja proizvoda kao moguće predmete strateške modifikacije% te!nička obeležja" upotrebna vrednost" upotrebnacelovitost upotrebna raznovrstnost lakoća upotrebljivosti upotrebna sigurnost upotrebna pouzdanost zaštićenost popravljivost standadizovanosttipiziranost supstitutivnost komplementarnost kompatibilnost usluge potrošačima promotivna obeležja estetska obeležja oblikovna obeležja kvalitativna

obeležja#

1.1. ' prednostima i nedostacima neki vidova pokretanja biznisa (&)

Osnovne prednosti osnivanja novog biznisa su%

• 7ogućnost pozicioniranja biznisa na željenoj lokaciji• >izički kapaciteti se instaliraju prema definisanim ciljevima u okviru biznis plana• 7ogućnosti inoviranja su mnogo veće• reduzetnik samostalno stvara imidž preduzeća od početka• 5ova firma se može osnovati sa relativno malo para

5edostaci osnivanja novog biznisa su%

• 1isok rizik 8novo se ponekad teško probija na tržištu• otrebno je da pro(e dosta vremena da bi se zadobilo poverenje potrošača• roblem obezbe(ivanja sredstava


7/36

• roces uhodavanja tako(e zahteva vreme, što podrazumeva uspostavljanje kanala nabavke, kanala prodaje i kanala kreditnih aranžmana

0ada je reč o kupovini postojećeg biznisa, potrebno je voditi računa kako o prednostima, tako i o manjkavostima ovog načina ulaska u poslovni život.0upovina firmi na berzi još nije uzela maha. 0ljučne prednosti kupovine postojećeg biznisa%

•

=ržište ' kupovinom biznisa kupujemo postojeće kupce• 5izak rizik 8biznis je već uhodan/•


8/36

!. 0upovina postojećeg biznisa&. roširenje postojećeg biznisa

!.&.".". 0rediti

U banci ili kod nekog drugog kreditora se ništa ne dobija, nego kupuje. 0upuje se novac koji nam nedostaje i za tu ArobuB se plaća cena upotrebe koja se zove

kamata. 0amata je osnovni izvor prihoda banke, te jedinstvene Aprodavnice novcaB koja prodaje robu za koju je tražnja gotovo uvek veća od ponude.

Canke nude i veliki broj finansijskih usluga. Osnovne usluge koje su interesantne malim i srednjim preduzećima i posebno firmama u nastajanju, su sledeće%

• 0redit na poslovnom računu% omogućuje preduzetniku da direktno dobije sredstva 8do ugovorenog limit/ za finansiranje obrtnih sredstava• 9rednjeročni i dugoročni kredit% ove pozajmice obično se daju u slučaju ulaganja u osnovna sredstva, mašine ili prevozna sredstva• Dipotekarni krediti% vrsta dugoročnih pozajmica gde je osiguranje banke bazirno na nekretnini• Earancija banke% je garancija koju banka nudi preduzetniku da bi realizirao neke svoje operativne aktivnosti ili ulaganja

!.&.".!. Ostali izvori finansiranja preduzetništva

U problematiku finansiranja spada i oblast različitih inansijski podrki koje se daju u vidu bespovratnih sredstava od strane države, donatora. 5jihovaupotreba je strogo namenska%

• Obrazovanje preduzetnika početnika• #azvoj tradicionalnih i umetničkih zanata• Učestvovanje na sajmovima, izložbama i sl.• =ehničko opremanje radionica• @a novoosnovane zadruge i poslovno povezivanje zadruga i saveza• @a izradu ekološkog plana proizvodnje

ostoje i neormalni izvori inansiranja preduzetništva% razni partneri, venture fondovi, porodica, prijatelji... Uslovi pod kojima se mogu dobiti sredstva iz

ovih izvora su nešto lakši.

U poslednje vreme u svetu se brzo razvija jedan specifičan vid partnerstva u finansiranju preduzetništva, na način da partner ne mora biti osoba koja obavlja poslovanje sa preduzetnikom zajedno. =o može biti ti!i partner , koji svoja sredstva investira u poslovanje, a istovremeno nije zainteresovan da i aktivnoučestvuje u radu i upravljanju preduzetničkom firmom u koju ulaže. =i partneri se nazivaju i business (poslovni) angels, ili venture $strpljivi% kapital# 5jihovimotivi su%


9/36

". Očekivanje finansijskih dobitaka od budućeg kapitalnog rasta!. Ukljčenost u neki preduzetnički poduhvat&. Felja za prenošenjem stečenog iskustva vezanog uz pokretanje poslovanja

5akon ostvarenog cilja, poslovni an(eli izlaze iz posla i prodaju svoj udeo. 5jih nije lako pronaći, pogotovo jer većina njih želi ostati anonimna. 5akon početne faze, u kojoj su poslovni an(eli pogodniji investitori, kad nastupi potreba za većim iznosima, na scenu stupaju fondovi rizičnog kapitala, kojima jetako(e draže ući u takvu firnu nego u tek osnovani start3up projekat.

!.&.".&. ?kcionarski kapital

Gema akcionarskog 8deoničkog/ finansiranja funkcioniše tako da banke ili drugi investitori, razni rizični fondovi, poslovni an(eli i sl. postanu suvlasnici8deoničari/ novog preduzeća. U takvom slučaju preduzetnik gubi deo kontrole nad preduzećem, proporcionalno iznosu kapitala koji je investitor uložio.Ovakva šema preduzetniku omogućava%

• 2a ne mora redovno otplaćivati kamate i glavnicu• Ostvareni profit iz poslovanja će se deliti sa svim partnerima proporcionalno iznosu uloženog kapitala• 2a neće morati vraćati novac ako preduzeće propadne

ostoje izvesne prednosti ovakvog načina finansiranja koje se ogledaju u tome što%

• reduzetnik ima profesionalno finansijsko telo koje nastoji da se profitabilnost preduzeća poveća, kao i da se poboljšaju poslovni rezultati• reduzetnik nema kamatu i fiksno vraćanje duga, pa se tok novca poboljšava• 9manjen je finansijski pritisak

Fondovi rizi%nog kapitala se sastoje od institucionalnih investitora 8penzijskih fondova ili osiguravajućih kompanija/ i od kapitala velikih korporacija,sakupljenih na tržištu kapitala od strane specijalizovanih stručnjaka. =i stručnjaci kupuju udeo u novim preduzećima, pružajući im podršku, s ciljem da se

preduzeće razvija i raste.

>ondovi rizičnog kapitala razlikuju & faze finansiranja%

". >inansiranje AsemenaB ' pruža mogućnost istraživanja, procene i razvoja inicijalnog koncepta pre nego ideja do(e u fazu realizacije!. >inansiranje početka realizacije ideje ' pruža se preduzećima koja su u procesu nastajanja ili su u poslu tek kratko vreme. >inansije služe za razvoj

proizvoda ili usluge ili početni marketing&. >inansiranje ekspanzije i razvoja ' sredstva se dobijaju kada je preduzeće u razvoju ili rastu


10/36

#oslovni an,eli su imućne osobe koje su spremne upotrebiti svoje finansijske resurse radi sticanja udela u preduzećima rukovodeći se svojim znanjem,iskustvom i interesom u pomoći preduzeću

!.&.".). >inansijska tržišta

>inansijske berze omogućuju preduzećima da steknu veću količinu dugoročnog kapitala prodajom svojih deonica spoljnim ulagačima. 9 sruge strane, prodajom deonica, vlasnik gubi deo kontrole nad preduzećem. Upravni organi deoničkih tržišta nameću rigorozne standarde onima koji žele da krenu s prodajom vlastitih deonica na tržištu. 2a bi se preduzeće dobro spremilo za ulazak na tržište deonica potrebna je svestrana i veoma suptilna analiza, što jespecijalizovana aktivnost finansijski! savetnika.

!.&.".*. ovremeni izvori finansiranja preduzetništva

reduzenicima stoje na raspolaganju dodatne opcije finaniranja novih projekata. #eč je o specifičnom učešću nekih stejkholdera, a pre svega% dobavljača,klijenata i zaposlenih.

Dobavlja%i mogu finansirati operativne aktivnosti novog projekta, dajući materijalnu podršku, prenoseći znaznje, snabdevanjem beplatnog materijala zavreme tehnološkog razvoja ili dajući preduzetniku razna odlaganja u plaćanju itd.

- klijenti mogu finansirati operativne aktivnosti novog projekta tako što će plaćanjem unapred faktički kreditirati preduzetnika. Osim toga, klijenti mogu imatii specijalni interes za neke proizvode pa će biti spremni da finansiraju deo tehnološkog razvoja novog proizvoda.

Gto se tiče zaposleni, i oni mogu da učestvuju u kapitalu novog preduzeća. 5a taj način, zaposleni će razviti dodatnu motivaciju zbog moguće buduće dobiti,očuvanja proizvodnje i zaposlenosti, odnosno svog radnog mesta...

!.&.".+. 9poradični i egzotični izvori finansiranja preduzetništva

Odmah treba reći da se radi zaista o atipičnim i retkim, gotovo egzotičnim, načinima obezbe(ivanja sredstava za finansiranje preduzetništva. Oni se u svetuveoma mnogo koriste i mi verujemo da ćemo ih kod nas sve više primenjivati. #eč je o finansijskim derivatima, manje poznatim instrumentima koji

predstavljaju samo jednu od mnogobrojnih inovacija na brzo rastućem i globalizovanom tržištu kapitala.

&erivati predstavljaju finansijske instrumente čija je očekivana isplativost u nekoj tački u budućnosti izvedena iz vrednosti nečeg drugog, što ne moraju bitisamo vrednosni papiri neke korporacije, države i sl.


11/36

2erivati mogu biti dvojaki%

1. Obični ili vanilija derivati

2. Egzotični derivati

Obični ili vanilija derivati odnose se na ugovore o kupovini ili prodaji neke vrednosti u budućnosti, a zovu se% unapredni ugovori 8 for'ard contracts/ i tzv.

>jučerski 8futures/.

(jučersi se mogu definisati kao terminski ugovori o kupovini ili prodaji u budućem tržištu ugovorene 8standardne/ količine i kvaliteta ugovorene imovine naugovoreni datum po ugovorenoj ceni koja je odre(ena na dan sklapanja ugovora, a koju odre(uje tržište u trenutku sklapanja ugovora.

)pcije su ugovori koji sadrže ugovorno pravo nekoga da kupi ili proda neku vrednost o ugovorenoj ceni u ugovorenoj budućnosti. U složenim strukturamafinansijskog tržišta postoje i brojni hibridi navedenih običnih 8vanilija/ derivata, a sve drugo predstavljaju tzv. Hgzotični derivati.

Egzotični derivati su derivati koji se ne mogu stvoriti spajanjem opcija i ugovora unapred. 6splativost egzotičnih derivata matematički je veoma složenafunkcija vrednosti iz kojih su izvedeni, zbog čega podrazumevaju veoma dobro upućene eksperte i investitore koji su skloni visokom stepenu rizika.

!.&."..


12/36

Privremenost je odre(ena privremenom potrebom za projektom, privremenom organizacijom i strukturom vo(enja projekta te ograničenim trajanjem

*edinstvenost je važno svojstvo projekta. onavljanje nekih sastavnih elemenata ne menja osnovno svojstvo jedinstvenosti svakog pojedinog projektnogostvarenja

Postepena razrada projekta podrazumeva razvijanje projekta po koracima uz njegov kontinuirani rast.

9vaki projekt ima odre(eni nivo nesigurnost, odnosno postoji odrećeni rizik da se pretpostavljeni parametri neće ostvariti. 2a bi se izbegli ili ublažili negativniuticaji takvih rizičnih doga(aja, projektom treba upravljati kroz njegov životni ciklus.

).!. Fivotni ciklus projekta

9astoji se od faza projekta od početka projekta pa do njegovog završetka. Erupa iskusnih svetskih projektnih menadžera izradila je model za upravljanje projektima pod nazivom +et!od ,-. met!odolog/%

rvu fazu životnog ciklusa nazvali su pokretanje projekta. U ovoj fazi se prepoznaje poslovna potreba ili prilika za pokretanjem projekta

2ruga faza je planiranje, tj. detaljno planiranje aktivnosti, resursa, finansijskih sredstava, osiguranja i kontrole kvaliteta, upravljanja rizicima, plana nabavkeod spoljašnjih dobavljača.

Faza izvo,enja se sastoji od svih potrebnih aktivnosti za realizaciju predmeta projekta.

rema uglednom project managemen guidebook0u svaki projekt sastoji se od četiri osnovne faze% inicijacija planiranje izvršavanje i zatvaranje#

(aza inicijacije uključuje sam početak projekta, a definiše koja je svrha i obim projekta. =o je faza u kojoj se uočava poslovni problem ili poslovna prilika,gde se dogovara rešenje, radi projekt koji nudi rešenje, te se imenuje projektni tim.

&ruga faza planiranje je razrada faze inicijacije, shodno tome zahteva tačnu identifikaciju potrebnih resursa, uspostavljanje tačnih rokova, troškova i parametara izvo(enja.

1zvršenje projekta je faza koja u vremenskom smislu najduže traje. U njoj se konačan proizvod fizički izra(uje i prezentira klijentu kako bi ga on mogao prihvatiti.

).&. 6nteresne grupe u projektu


13/36

6nteresne grupe nekog projekta su pojedinci i organizacije koje su aktivno uključene u taj projekt, ili su to oni na čije interese izvo(enje projekta ili njegovzavršetak mogu imati odre(ene posledice.

0ljučne interesne grupe u svakom projektu%

• 2ukovodilac projekta ' lice koje je odgovorno za upravljanje projektom• Kupac ili korisnik ' lice ili organizacija koja će koristiti rezultat projekta• 1zvo3ač – preduzeće čiji zaposleni obavljaju radne aktivnosti projekta• 4lanovi projektnog tima – grupa koja obavlja radne aktivnosti projekta• 5im za upravljanje projektom – sprovode aktivnosti upravljanja projektom• Sponzor – lice ili grupa koja obezbe(uje resurse za taj projekt• +oćnici – ljudi ili grupe koje nisu direktno zainteresovane za kupovinu ili korišćenje rezultata projekta, ali mogu uticati na tok projekta zahvaljujući

svom položaju• 6iro za upravljanje projektima – organizaciona jedinica u preduzeću zadužena za upravljanje projektima

&. /pravljanje rizikom poslovnog poduvata (0)

Upravljanje rizicima postaje nužan deo upravljanja svim ekoonomskim subjektima zbog čega mu treba posvetiti veliku pažnju, jer propusti u toj delatnostimogu da unište preduzetnički poduhvat. Upravljanje rizikom je stoga proces kroz koji se potvr(uje poslovna opravdanost izbora sigurnosnih rešenja i kontrolakoja će obezbediti dovoljan nivo i stepen sigurnosti.

*.". 0oncept rizika u preduzetništvu

U poslovnoj praksi rizik je koncept koji označava mogući negativni uticaj na imovinu ili neku vrednost koja proizlazi iz nekog trenutnog ili budućeg doga(aja.Osnovna svrha upravljanja rizicima je identifikovanje faktora rizika za poduhvat, a zatim izrada plana upravljanja rizicima kako bi se minimiziralaverovatnoća pojave rizičnog doga(aja i njegovog lošeg uticaja na poduhvat.

#izik je funkcija verovatnoće, AlB 8eng.


14/36

0erzner prepoznaje još jednu bitnu odrednicu rizika% rizik je u funkciji izloženosti izvora u opasnosti AhB 8eng. Dazard/ i zaštite u slučaju pojave opasnosti AsB8eng. 9afeguard/

#izikI f $!s%

2a bi se rizicima u poduhvatu uspešno upravljalo, potrebno je poznatavi osnovne komponente rizika%

". 7zroke ' moguće pokretače nastanka rizičnog doga(aja!. &oga3aje ' neželjene situacije koje bi mogli da ugroze ciljeve poduhvata&. 8fekte ' učinke pojave rizičnog doga(aja na ciljeve poduhvata

reduzetnici i drugi donosioci odluka u uslovima neizvesnosti i rizika, prema nivou lične tolerancije na rizik, mogu se podeliti u & osnovne grupe. U prvoj sugrupi oni koji izbegavaju rizik , čija tolerancija na rizik opada s porastom iznosa na kocki. 9kloniji su sigurnim rezultatima, a za prihvatanje rizika tražiće

premiju. 5asuprot njima su ljubitelji rizika, čija tolerancija na rizik raste to više što je veći novac na kocki. &. grupa je grupa rizično neutralni! menadžera,kojima je tolerancija na rizik linearno zavisna od iznosa na kocki.

*.".". 2efinicija rizika

rema rečniku 9merican :eritage, rizik se definiše kao mogućnost trpljenja štete ili gubitka. 2akle, rizik je mogućnost da se očekivani prinosi od ulaganja neostvare, jer će npr. vrednosnim papirima pasti vrednost ili će se desiti neki možda i gori slučaj.

*.!. Upravljanje rizicima

Upravljanje rizikom je proces merenja ili procenjivanja rizika i razvijanja strategija za upravljanje. 9trategije uključuju prenos rizika drugoj strani, izbegaavnjerizika ili smanjivanje negativnog uticaja rizika i prihvatanje nekih ili svih posledica rizika. =radicionalno upravljanje rizikom fokusira se na rizik koji proizlaziiz fizičkih ili legalnih slučajeva 8prirodne katastrofe, požari, smrt, sudske tužbe/. >inansijsko upravljanje rizikom s druge strane fokusira se na rizik kojim semože upravljati finansijskim instrumentima. U tzv. 6dealnom upravljanju rizikom, koriste se prioriteti prema kojima se rizik s najvećim gubitkom i najvećomverovatnoćom obra(uje prvi, a rizici s manjom verovatnoćom i manjim gubicima se obra(uju u padajućem redosledu.

Upravljanje rizicima temelji se, izme(u ostalog, na analizi poslovnih scenarija, kao zamišljenih varijanti neke buduće situacije koja će nastati pod većim ilimanjim uticajem nekod od sledećih rizika%

". izik likvidnosti ' verovatnoća da se u budućem poslovanju neće posedovati dovoljno novca za obavljanje poslovnog procesa


15/36

!. Finansijski rizik ' na njega utiče struktura izvora finansiranja investicije i dvrsta ugovorene kamatne stope&. konomski rizik ' postoji opasnost da potražnja za robama, uslugama ili proizvodima neće biti dovoljna za ostvarivanje planiranih novčanih tokova i

osiguravanje nesmetanog odvijanja poslovnog procesa). izik zavretka izgradnje ' odre(en je tako kao da investicija možda neće biti završena u planiranom roku*. alutni rizik ' nastaje onda kada su prilivi ili odlivi denominovani u više valuta odnosno kada su prilivi denominovani u jednoj, a odlivi u drugoj

valuti+. #oliti%ki rizik ' je promena odluka i aktivnosti lokalnih i regionalnih vlasti. 7ože nastupiti na ! načina ' uvo(enjem novih ili povećanjem postojećih poreza odnosno ekspropriacijom imovine

. koloki rizik ' javlja se ako poslovanje poduhvata deluje štetno na okolinu. romena raznih ekoloških propisa može uticati na povećanje troškovaradi zaštite okoline

-. 'perativni rizik ! podrazumeva se rizik upravljanja poslovnim sistemom, tj. poduhvatom od faze projektovanja preko izgradnje i eksploatacije dozavršetka poduhvata.

. izik osiguravanja dovoljni izvora inansiranja ! može se opisati kao verovatnoća da će se u odre(enom roku uspeti osigurati potrebna količinaizvora finansiranja, prihvatljive ročnosti i cene

"$. Socijalni rizici. Ovi rizici obuhvataju mogućnost promene raspoloženja potrošača prema odre(enim preduzećima ili celokupnim delatnostima, kojamože nastati na razne načine.

rva strategija odgovora na rizik je zanemarivanje. U ovom pristupu, preduzetnik razmatra uticaj uslova rizika na poduhvatJprojekt i odlučuje da ništa ne preduzima.

9trategija praćenja rizika podrazumeva da se rizik prati i posmatra se promena verovatnoće njegove pojave, sa napredovanjem realizacije poduhvateJprojekta.

-zbegavanje rizika znači eliminisanje uslova koji uzrokuju problem. #izici dodeljeni pojedinim dobavljačima se mogu izbeći angažovanjem drugihdobavljača umesto njih.

Ketvrta strategija ' prebacivanja rizika trećoj strani.

5ajzad, u većini slučajeva, primenjuje se strategija ubla*avanje rizika. #eč je o preduzimanju tzv. roaktivnih mera kojima se pokušava ako ne sprečiti, onda

ublažiti pojava rizika.

2.2. #ojavni oblici preduzeća (4)

U čisto pravno smislu postoje dva osnovna oblika preduzeća% ". 2ruštva lica i !. 2ruštva kapitala


16/36

!.!.". 2ruštva lica

2ele se na vlasniška preduzeća i ortakluke

-#-#,#,# ;lasnička preduzeća

#adi se o preduzećima u kojima postoji jedan jedini vlasnik preduzeća koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. (unkcije upravljanja i prisvajanja susjedinjene u istom licu. 1lasnik zadržava punu vlasničku i poslovnu kontrolu nad preduzećem.

-#-#,#-# )rtakluk $partnerstvo%

U ovom obliku preduzeća dolazi do udruživanja imovine više pojedinačnih lica koji saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzećm i dele profit.

Ovaj oblik preduzeća omogućava formiranje veće mase kapitala, ali je on još uvek nedovoljan za finansiranje delatnosti većih razmera. U svetu se obično

ortakluci obrazuju kod profesionalnih delatnosti 8lekari, pravnici, konsultanti/ kod kojih su lične sposobnosti ortaka važnije od količine kapitala. 6movinu uortakluku čine ulozi ortaka 8glavnica/, te imovina stečena poslovanjem ortaka. Udeli ortaka u dobiti i gubitku utvr(uju se ugovorom, a ako nisu utvr(eni ,svaki ortak ima jednak udeo u dobiti i gubitku.

rednosti su%

". 1eći izbor talenata!. 1eći ulog novca&.


17/36

!.!.!. 2ruštva kapitala

=o su akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću#

-#-#-#,# 9kcionarsko društvo $korporacija a#d#%

0orporacija je najrazvijeniji oblik kapitalističkog preduezća. ;edan od pravnih oblika privrednih društvaL ima brojne prednosti u odnosu na druge pravneoblike privrednih društava. 0orporacija je uspela otkloniti sve slabosti ortačkih društava, posebno one koje se odnose na rizik, budući da u slučaju bankrotakorporacije vlasnik deonica gubi samo ono što je uložio u deonice.

0orporacija kao društvo kapitala do sredstava za osnivanje i poslovanje dolazi izdavanjem deonica 8akcija/. 5ovčani iznos potreban za osnivanje i radkorporacije se zove osnovna glavnica, koja se deli na odre(eni broj deonica. 2eonice se nalaze u rukama deoničara 8akcionara/, vlasnika korporacije.0orporacije se najčešće osnivaju kao deonička društva.

0orporacije imaju složenu organizacionu strukturu, sa većim brojem preduzeća 8kćeri/ u svom sastavu.

?kcionari kao krajnji vlasnici preduzeća nemaju pravo neposrednog upravljanja ili raspolaganja imovinom preduzeća. ?li mogu uticati na poslovnu politiku

preduzeća preko vršenja kontrole nad radom direktora i upravnog odbora koji neposredno upravljaju preduzećem i njegovom imovinom.

ravo potraživanja dividendi realizuju u neposrednom odnosu sa preduzećem. &ividende predstavljaju udele akcionara u dobiti akcionarskog društva.

U korporacijama se sve više razvija unutrašnje preduzetništvo ' proces formiranja malih, relativno autonomnih preduzeća, odnosno jedinica u okvirukorporacije kojima se dodeljuju potrebna sredstva, ljudi i organizaciona samostalnost da bi svi pojedinci koji imaju preduzetničke ideje, talenat i sposlobnost,a u velikim sistemima su sputani, mogli realizovati te svoje ideje, otvaranjem novih firmi u okvirima postojećeg preduzeća. na taj način korporacija možesačuvati najtalentovanije i najkreativnije ljude, a tako(e može i da ravnopravno konkuriše u pogledu preduzetništva i inovativnosti malim preduzetničkimfirmama.

?kcionarska društva se dele na otvorena i zavorena. @atvorena 8privatne kompanije/ ne iznose svoje akcije na javnu prodaju.

Otvorena izlažu svoje akcije na javnu prodaju na berzama.

-#-#-#-# &ruštvo s ograničenom odgovornošću $d#o#o#%

2.o.o. mogu osnovati fizička ili pravna lica koji odgovaraju za obaveze društva do visine svojih uloga.


18/36

6znos osnovnog kapitala društva je minimalan. Ulozi ne moraju biti jednaki i mogu se sastojati iz novca, stvari i materijalnih prava. 2ruštvo za svoje obavezeodgovara celokupnom uloženom imovinom, ali članovi društva ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva. Klanovi društva snose rizik za

poslovanje društva samo do visine svog uloga.

2.o.o. može se restruktuirati u akcionarsko društvo pod odgovarajućim uslovima za osnivanje akcionarskih društava.

Ulagači mogu slobodno raspolagati svojim ulozima.

-#-#.# *avno preduzeće

;avno preduzeće jeste državno preduzeće koje proizvodi javna dobra i pruža javne usluge. U našem pravnom sistemu to su sva preduzeća, bez obzira na obliksvojine, koja obavljaju svoju delatnost u oblasti od javnog interesa 8energetika, komunalne usluge, mediji itd./

U tom smislu javno preduzeće može da bude i u privatnom vlasništvu kao i u državnom# 2ržava, po pravilu, kontroliše politiku cena javnih preduzeća i postavlja ograničenja u pogledu izbora uprave preduzeća.

-#-#


19/36

5ačelno, strateške alijanse predstavljaju koalicije preduzeća stvorene radi postizanja važnih poslovnih ciljeva. Odnosno alijanse predstavljaju sporazumeizme(u dva ili više preduzeća radi zajedničkog posla ili podele resursa zbog zajedničke koristi.

-#-#># ?adruge

@adruge ne spadaju u mali biznis, ali su po mnogim obeležjima njemu slične. 0ao poslovne organizacije one se osnivaju u ! osnovna tipa% proizvodne i

potrošačke, sa velikim brojem modaliteta. osebno smatramo važnim oživljavanje zemljoradničkog zadrugarstva kao važnog instrumenta obnove naše poljoprivrede i sela.

@adruga je dobrovoljno udruženje zadrugara u kojem svaki član učestvuje neposredno i koje zajedničkim poslovanjem po načelu uzajamne pomoći, odnosnosolidarnosti, unapre(uje i štiti svoj ekonomski i drugi profesionalni interes.

@adrugu mogu osnovati najmanje tri poslovno sposobne fizičke osobe. @adruge su poslovne firme. 9eljak se udružuje u zadrugu radi tržišta. 2a bi došao dotržišta, mora investirati u doradu, preradu, hladnjače, trgovinsku infrastrukturu, a to ne može uspešno uraditi svako seljačko gadinstvo ponaosob, jer su u

pravilu isuviše mala da bi samostalno izlazili na tržište.

-#-#@# Poslovni inkubatori

6nkubatori su startni podsticajni poduhvati čija je svrh razvoj drugih kompanija. 6nkubatori imaju cilj da snabdevaju nova mala i srednja preduzeća potrebnimresursima da bi se povećale njihove poslovne šanse za uspeh. One ubrzavaju i pomažu proces stvaranja uspešnih preduzeća, naročito u početnim fazamanjihovog razvoja i tako doprinose smanjenju stope smrtnosti novih preduzetničkih poduhvata. 5jihove prve usluge su se sastojale u izdavanju jeftinog

poslovnog prostora, pružanju administrativnih usluga, kao i informacionih, računovodstvenih...

3. 5alo preduzeće (16)

ostoji više kriterijuma za razlikovanje malih preduzeća od velikih%

". 0vantitativni% bilans uspeha, obim prihoda i broj zaposlenih

!. 0riterijum osnivanja preduzeća ' pri čemu se posmaraju ! osnovne grupe malih 8i srednjih preduzeća/.&. Erupa kvalitativni! kriterijuma% oblik vlasništva, kvalitet organizacijske strukture, adaptibilnost poslovnog programa. olaze od toga da se mala isrednja preduzeća uvek nalaze u privatnom vlasništvu i da vlasnik preduzeća suštinski učestvuje u upravljanju preduzećem

Observatorija za evropska mala i srednja preduzeća 8ObservatorM of Huropean 9mall and 7idsize businesses/ odre(uje mala i srednja preduzeća isključivo prema broju zaposlenih.


20/36

o tom kriterijumu tržište je bilo podeljeno na sledeće segmente%

• 7ikro preduzeća sa manje od "$ zaposlenih• 7ala preduzeća ' izme(u "$ i ) zaposlenih• 9rednja preduzeća ' izme(u *$ i !) zaposlenih

U me(uvremenu, došlo je do promene kriterijuma za odre(ivanje veličine preduzeća, a to znači i same definicije malih i srednjih preduzeća%

• 7ikro preduzeća% broj zaposlenih manje od "$, finansijski kriterijum% od ! do "$ miliona N prihoda• 7alo preduzeće% broj zaposlenih% manje od *$, finansijski kriterijum% od "$ do *$ miliona N prihoda• 9rednje preduzeće% broj zaposlenih% manje od !*$ zaposlenih, finansijski kriterijum% od *$ do !*$ miliona N prihoda

&.". 0arakteristike malih preduzeća

0ao najvažnije karakteristike malih preduzeća mogu se izdvojiti sledeće%

• 7ala preduzeća zadovoljavaju onaj deo tražnje za robom i uslugama koje velika preduzeća mogu teško podmiriti. 7ale jedinice nadopunjuju prazan

tržišni prostor u podmirivanju raznovrsnih želja za robom i uslugama• 7ala preduzeća zbog svoje veličine su mnogo fleksibilnija, što im omogućava vrlo elastičnu ponudu i brzo prilago(avanje kretanjima potražnje na

tržištu• 7ala preduzeća traže relativno univerzalni tip radnika i opreme koji mogu obavljati raznorodne poslove u procesu proizvodnje. 5aime, malim

preduzećima pojedini radnici trebaju obavljati više poslova odjednom, a takve je često teško pronaći• =ehnološki proces u malim preduzećima obeležava relativno visok stepen zamenjivosti radnog resursa i sredstava za rad što proizilazi iz odlika

tehnologije• 7ala preduzeća pružaju šire mogućnosti inovatinovsti• Hkonomska samostalnost i spremnost na snošenje rizika u poslovanju podstiče mala preduzeća da se elastično povezuju i umrežavaju radi ostvarivanja

zajedničkog poslovanja, ali i lakšeg snošenja rizika

&.!. rednosti i nedostaci malih preduzeća

rednosti%

• Aezavisnost – pokretanje malog preduzeća preduzetnicima omogućava gotovo u potpunosti autonomno delovanje


21/36

• 5ržišna prilagodljivost – mala preduzeća, za razliku od srednjih i velikih, zbog svoje veličine u mogućnosti da se brzo prilagode tržišnim promenama i

novonastalim prilikama, te bez većih potresa svoju delatnost preorijentisati u skladu sa zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta, količine, dizajna i sl.• +ogućnost ostvarenja finansijskog uspe!a – mogućnost ostvarenja bitno veće zarade u samostalnom poslu od one koju je preduzetnik mogao ostvariti

kao zaposlen u nekoj kompaniji• Sigurnost posla

• Porodično zapošljavanje – jedna od prednosti je mogućnost zapošljavanja članova sopstvene porodice• 1zazov – kod vlasnika je snažno razvijena potreba za samoaktualizacijom

5ajvažniji nedostaci7

Porast odgovornosti

+ogućnost propasti – rizik propadanja je velik jer preduzetnik raspolaže oskudnim finansijskim i kapitalnim resursima pa ima malu mogućnost

ublaživanja neuspelih poslovnih poteza

Podložnost fluktacijama na tržištu – mala preduzeća puno teže podnose sezonske ili druge oscilacije u prodaji ?avisnost od konkurencije – uspeh malog preduzeća naglo može narušiti pojava konkurencije u okruženju (inansijska slabost – podložnija su finansijskim krizama i nelikvidnosti Aedostatak znanja i stručnosti – zbog ograničenih finansijskih mogućnosti oskudevaju kvalitetnim stručnjacima

1.1. 5isija dr*ave u biznisu (11)

5ajvažnija misija države u odnosu na biznis treba da se ogleda u stvaranju što boljih uslova za poslovanje svima koji su za to spremni, dakle imaju poslovnuideju, visoku motivaciju.

2ržava treba da podstiče, pospešuje i direktno pomaže svim subjektima koji doprinose opštim ciljevima ekonomije kao što su% porast društvenog bogatstvaLrast zapošljavanjaL povećanje produktivnostiL investiranje u infrastrukturuL povećanje izvozaL tehnološka modernizacijaL nivo obrazovanjaL ekološka održivosti na takvim osnovama povećanje životnog standarda i ukupnog kvaliteta života svih svojih državljana.

5ajviše što država može i mora je da obezbedi pravnu sigurnost za svakog svog gra(anina, pa tako i za svakog poslovnog čoveka. Ona mora da unapredi, tj.ubrza, olakša i pojeftini svoje administrativne procedure i na taj način stimuliše domaće i strane investitore da ulažu u našu privredu. =ako(e, mora da razvije

pravičan i stimulativni poreski sistem koji će biti dovoljno podsticajan za sve ulagače, a posebno inventore i inovatore. Ona mora jasno da strane na stranusvakog inovatora.

5ajčešće se koriste sledeće mere za jačanje konkurentske privrede%


22/36

− ovećanje udela malih i srednjih preduzeća koja se zasnivaju na visokim tehnologijama− ovećanje ukupnih ulaganja u mala i srednja preduzeća− ovećanje izvoza i izgradnja izvoznih klastera− ermanentno obrazovanje u preduzetništvu i strukovno obrazovanje u skladu sa potrebama privrede− odsticanje fleksibilnih oblika zapošljavanja

− rioritetno podsticanje razvoja brzo rastućih delatnosti− 9tvaranje razvojnih uslova za produktivnije poslovanje preduzetnika

0orisno je ukaazati na mere države koje su usmerene na jačanje ravnomernog regionalnog razvoja, kao%

− ovećanje broja malih i srednjih preduzeća− 6zgradnja preduzetničkih zona− ovećanje kvalitativnog nivoa tržišno održivih klastera− ovoljno finansiranje preduzetništva na regionalnom nivou− 9provo(enje mera za veće zapošljavanje

2. #artnerstvo privatnog i javnog sektora (12)

;avno3privatno partnerstvo 8;/ se odnosi na saradnju organa državne vlasti i preduzetnika na različitim nivoima organizovanja 8lokalna ili centralna vlast/ ucilju zadovoljavanja neke javne potrebe.

Citno je podvući da ; nije partnerstvo kojem je svrha komercijalna delatnost.

ostoji više modela i podmodela ;. 5ajčešći s%

". 7odel čistog ugovornog odnosa koji ima dve varijante% koncesija ' koncesionar naplaćuje pružanje usluge od korisnika. ?ko finansira i gradi objektonda privatni operater naplaćuje svoje usluge od javnog sektora, korisnika objekta 8npr. auto puta, tunela.../

!. 6nstitucionalna kooperacija javnog i privatnog sektora u okviru neke odre(ene institucije.

2anas se ; koristi u svim područjima gde se pruža javna usluga, izvode javni radovi ili koristi javno dobro.

artnerstvo samo po sebi donosi značenje prednosti kao npr%

− 9manjenje ukupnih troškova projekta


23/36

− otreba za privatnim finansiranjem u uslovima budžetskog ograničenja− 0oristi od korišćenja kno3ho efikasnosti i metoda rada privatnog sektora− oboljšanje kvaliteta usluge− Crža realizacija potrebne infrastrukture− rivatni partner finansira, projektuje i gradi te upravlja i odžava objekat ili pruža usluge na postojećem objektu

− ;avni partner štiti javni interes i definiše ciljeve u smislu kvalitete usluge, politike cena i praćenja ostvarivanja tih ciljeva

!.". Gta je ;

Odnos izme(u pojedinaca i grupa koji karakterišu uzajamna saradnja i prihvatanje odgovornosti radi postizanja zajednički odabranog cilja.

7e(usektorsko partnerstvo je dobrovoljni strateški savez organizacija iz javnog, privatnog i neprofitnog sektora koji uvećava kapacitet svake od organizacijaza postizanje zajedničke svrhe, kroz podelu rizika, resursa, odgovornosti i nagrada.

2a bismo jedan odnos mogli nazvati partnerstvom, potrebno je da postoji%

• @ajednički cilj• @ajedničko angažovanje• odela rizika, odgovornosti, sposobnosti, resursa i koristi

!.!. Uloge partnera

7otivi javnog sektora za ; su%

• 5edovoljna finansijska sredstva za pokretanje novih investicija• Hfikasna realizacija projekta• odela rizika izme(u javnog i privatnog sektora• oboljšanje kvaliteta i efikasnosti usluga• 2ugoročna ekonomsko ' finansijska korist

!.&. :iljevi ;

:ilj javno3privatne saradnje svodi se na rentabilnije, delotvornije, efikasnije i kvalitetnije pružanje javnih usluga.


24/36

Osnovne karakteristike projekata ; su%

• 2ugoročna ugovorna saradnja 8"$ do !* godina/• 9tvarna preraspodela poslovnog rizika• 9veobuhvatna odgovornost na strani privatnog sektora

!.). rocesi u ;

0oriste se tradicionalni modeli za obavljanje javnih poslova%

• ;avni konkursi ' sklapanje poslovnih ugovora izme(u javnog i privatnog sektora kao model uobičajene nabavke• >omalna ili organizaciona privatizacija ' kada javna uprava osniva privredna društva zbog obavljanja javnih stručnih poslova 8klinički centri, javna

komunalna preduzeća i sl./• Outsourcing je model u kojem javna uprava ustupa odre(ene interne poslove privatnom sektoru• 7aterijalna privatizacija ' javna uprava u potpunosti prpušta obavljanje javnih poslova privatnom sektoru, odričući se većinskih vlasničkih prava, ali

kroz nadzorne odbore zadržava nadzorne funkcije• otpuna privatizacija ' javni sektor se odriče svih vlasničkih prava ili osnivačkih udela i svih nadzornih funkcija• >unkcionalna privatizacija ' privatni sektor daje ispomoć u obavljanju javnih poslova• 5eformalno partnerstvo ' saradnja izme(u javnog i privatnog sektora na nivou razmene informacija ili kao priprema za buduću saradnju• ;avno3pravni kooperativni ugovori ili koncesije ' privatni sektor putem javnog konkursa dobija koncesiju za izgradnju ili korišćenje javnog dobra i za

obavljanje javnih poslova, pri čemu privatni sektor naplatom naknada ostvaruje prihod nad javnim dobrom• :ivilno3pravni kooperativni ugovori ' o zakupu, lizingu, nabavci i pružanju usluga, sa kooperativnim elementima, a koji se odnose na planiranje,

izgradnju, finansiranje, poslovanje i upravljanje javnim poslovima ili dobrom• 2elimična privatizacija ' javni sektor ustupa deo osnivačkog prava privatnom sektoru, zadržavajući većinsko vlasništvo, a javna usluga pruža se

zajednički• 2ruštveno ' pravna kooperacija ' spajanje javnog i privatnog sektora u zajedničko 8projektno/ društvo

1. 8ovi ekonomski trendovi i prduzetnitvo (13)

0ljuč je razumevanja promena u načinu poslovanja preduzetnika u !". 1eku i učinaka informacione i komunikacione tehnologije u identifikovanju irazumevanju ekonomskih činilaca koji oblikuju promene u potražnji za dobrima i uslugama. 5ajvažniji od njih su%


25/36

1. #orast dootka i pojava novi proizvoda i usluga ' kako raste potrošačev dohodak, tako ne dolazi samo do rasta potrošnje već i do promena usamoj strukturi potrošnje. 2olazi do porasta potražnje za proizvodima i uslugama intenzivnim znanjemL luksuznim dobrima, turističkim uslugama...dakle, kupci su sve zahtevniji, žele nešto posebno i baš za njih skrojeno čime žele da istaknu svoju personalnost i posenost i cena im nije presudnovažna. Upravljanje iskustvom klijenata postalo je jedan od glavnih poslovnih procesa savremenih preduzeća i preduzetnika. @bog toga se u poslednjevreme naročito brzo razvija nova paradigma u marketingu ' upravljanje odnosima sa potrošačima 8:#7 ' customer relationship management/

2. #orast zna%aja vremena ! sposobnost brze obrade i protoka informacija, konvergencija kompjuterskih mreža i telekomunikacijska tehnologijaomogućava preduzetnicima geografsku koordinaciju i institucionalno povezivanje disperzovanih ključnih sposobnosti te na taj način sticanje snažnekonkurentske prednosti. ovećanje realne zarade dovodi i do povećanja vrednosti vremena. romene vrednovanja vremena uzrokuju i velike promeneu načinu proizvodnje i ponašanja potrošača

3. $lobalizacija. 9uštinsko obeležje globalizacije je brisanje geografskih ograničenja tržišnom funkcionisanju što dovodi do pojave globalnog tržišta,globalnih proizvoda, standarda, kao tendencija nastajanja globalne potrošačke kulture. Ona dovodi do pojačavanja me(uzavisnosti nacionalnih

privreda, a unutar njih regija i gradova. Elobalizacija nastaje iz interakcija & pojave% 8"/ modernih, informacionih tehnologija, 8!/ konzumerizma i 8&/neoliberalnih ekonomskih politika

". /mre*avanje. =radicionalno 8horizontalno i vertikalno/ povezivanje preduzeća poprimilo je danas toliki intenzitet da govorimo o mrežamame(usobno povezanih preduzeća.

&. irtuelizacija poslovanja. pojavljuje se kao rezulat upotrebe novih znanja te informacijske i komunikacione tehnologije. 1irtuelizacija je postala

univerzalni model koji savremenim preduzetnicima omogućava povećanje obima poslovanja, efikasnosti i profitabilnosti.+. #romene poimanja radnog mesta i vremena. #azvoj informacione tehnologije najviše traga je ostavio upravo na kancelarijskom poslovanju.

1irtuelnost dovodi do promene poimanja samog pojma radnog mesta kojim je klasična fizička kancelarija zamenjena virtuelnom kancelarijom, a poslovne jedinice virtuelnim timovima.

3. lektronsko poslovanje (1")

od pojmom elektronskog poslovanja smatramo svaki onaj oblik organizacije poslovanja koji u izrazito velikoj meri zavisi od primene informacionetehnologije i podrške informacionih sistema. =o je oblik poslovanja čije postojanje ne može da funkcioniše bez informatičke podrške.

&.". @ašto se javlja elektronsko poslovanje

Osnovni razlozi za usvajanje i primenu el poslovanja su brojni%

• =ežnja ka što boljem iskorišćenju svih raspoloživih poslovnih resursa, a posebno onih informacionih• 5astojanje da se ostvari što bolja tržišna, odnosno konkurentska pozicija firme u odnosu na ranije stanje• 1eći komfor u radu radnika


26/36

• Colja obučenost i civilizacijska pozicija ljudi obuhvaćenih i okruženih takvim poslovnim okruženjem i kulturom• =ežnja za održavnjem koraka s opštim tehnološkim razvojem, što se smatra investicijom za budućnost

&.!. rimena elektronskog poslovanja

Oblici elektronskog poslovanja gde se ostvaruju najbolji učinci%

• Hlektronsko poslovanje 8H3:ommerce/ ' online prodaja• Online nabavka dobara i usluga 8e3procurement/• Hlektronski marketing 8e37arketing/• Hlektronsko bankarstvo 8e3Canking/• Hlektronske berze 8e3HPchanges/• #ačunarski rezervacijski sistemi 8:#9/• Online zabava i rekreacija 8e3Hntertainment/• Hlektronsko izdavaštvo 8e3ublishing/

&.&. =ipovi elektronske trgovineElavni tipovi elektronske trgovine su% business to business 8C!C/, business to customer 8C!:/, business to government 8C!E/, consumer to consumer 8:!:/ imobilna trgovin 8m3:ommerce/.

929 je e3trgovina izme(u kompanija

92: je trgovina izme(u firmi i klijenata 8amazon/

92$ je trgovina izme(u firmi i javnog sektora

:2: je trgovina izme(u privatnih lica

:29 su obrnute aukcije. 0ada ! avionske kompanije daju putniku najbolju moguću ponudu za let, a na osnovi poruke koju je putnik ranije postavio naaukcijskom eb mestu.

5;:ommerce je trgovina preko bežične tehnologije.


27/36

&.). Gta podstiče e3trgovinuQ

odstiču je & grupe činilaca% ekonomski, tržišni i tehnološki

konomski %inioci% jedna od glavnih prednosti e3trgovine je ekonomska efikasnost koja nastaje zbog smanjenja troškova komunikacija, niske cene tehnloškeinfrastrukture, brže i ekonomičnije elektronske transakcije sa dobavljačima, manji troškovi globalnog deljenja informacija i reklamiranja


28/36

• ovezanost, koja pokazuje me(usobnu komunikaciju i me(usobnu istprepletanost različitih tipova odnosa uspostavljenih izme(u organizacija unutar

klasteraL ti odnosi mogu biti horizontalni i vertikalni, formalni i neformalni.

ostoje & glavna efekta klastera koji utiču na ekonomske subjekte u pogledu konkurentnosti i konkurentskih prednosti%

• ovećanje produktivnosti, tako što se povećava proizvodnost lokalnih ekonomskih subjekata, olakšava pristup specijalizovanim inputima,

zaposlenima, informacijama, znanju...• ovećanje kapaciteta, znači da klasteri povećavaju inovacione kapacitete i stvaraju osnov za budući rast proizvodnosti• odsticanje širenja i fleksibiliizacije poslovanja

; S S?/@A>A ; 'D$''-

; SA S?/@A>A 13 ".Objasnite uslove neophodne za razvoj preduzetništva na ovom primeru

).0ako bi se rukovodili% a/ personalni ' psihološkom i b/ neoklasičnom ekonomskom teorijomQ

*.Objasnite Gumpeterovo vi(enje preduzetništva kao kreativne distrukcije na ovom primeru.3 ".Hkonomski uslovi imaju sušštinski značaj za razvoj preduzetništva.0reiranje novih poslova potpomaže ekonomski rast.Odnose se na

pribavljanje potrebnih resursa koji su potrebni za razvoj faktorskog tržišta, gde se cene formiraju pod uticajem ponude i tražnje. Od velikog je

značaja i monetarna stabilnost u privredi u posmatranoj regiji.3 ravni uslovi odnose se na poštovanje svih zakonskih regulative, pre svega se misli na delovanje države koja svojim zakonima 6 institucijama

stvara opšte uslove za poslovanje ' pridržavanja propisa u vezi sa kasom, porezima, završnim računom, sanitarnim odredbama, odre(enjem

radnog vremenaR3 olitički uslovi su tako(e od velikog značaja za razvoj preduzetništva jer politička previranja negativno utiču na poslovanje. olitička stabilnost

podrazumeva demokratiju, stabilnost političkih institucija 8vlade/, ljudska prava i slobode, etičke, rasne i ostale ravnopravnosti.


29/36

3 =ehnološki uslovi3 factor tehnologije 6 u tradicionalnom biznisu je ključan, kao što je moderna mreža8net/ preduzetništva3 9ociološki ' odnose se na ciljni segment potrošača, na koji utiču demografija, broj potrošača, raspoloživi dohodak, struktura potrošača

8samohrani roditelji, radnici, dobrostojeći penzosi/. #azvoj ovakvog vida preduzetništva, opisanog u primeru, pozitivni bi uticao na

zapošljavanje lokalnog stanovništva, posebno žena, što ima značajan uticaj na ekonomsku nezavisnost socijalnih kategorija..

3 Hkološki uslovi se odnose na odnos biznisa i prirodne sredine, a s obzirom da bi ovaj kineski restoran spadao u mala i srednja preduzeća u tomsmislu donosio bi 6 manji rizik.

3 Htički uslovi se odnose na unutrašnju svest svakog preduzetnika i odnose se na odgovorno trošenje neobnovljivih resursa.33 !.5avedite primere kada bi navedeni slučaj otvaranja restorana kineske hrane mogao imati obeležja kvazi preduzetnika.

30ada ljudi koji nemaju preduzetničke pretpostavke, nemjau ideje , niti kapital, niti potrebnu motivaciju 6 upornost, već samo sklonost ka

riziku, odnosno hazarderskom ponašanju, onda možemo govoriti o kvazi preduzetniku.3 &.2a li ovaj primer ima karakteristike internog preduzetništva. ObjasniteS.3 36ma. Odnosi se na mogućnost stvaranja i zadražavanje dodatne vrednosti, a to se postiže novim proizvodima 8uslugama/ili unapre(ivanjem

postojećih proizvoda8usluga/. U ovom slučaju odnosi se na otvaranje pulta kao inovacija u sklopu neke organizacije.33 ).a/ ersonalno3psihološka teorija polazi od ličnih karakteristika osoba koje odlikuju preduzetničke crte, pri čemu je naglašena razvojna

komponenta kao bitna odlika preduzetnika3 b/ 5eoklasična ekonomska teorija polaziod ličnog interesa i objašnjava preduzetništvo kao težnju ka maksimizaciji profita tj. 6ndividualne

koristi.33 *. reduzetnik inovator teži tzv. B0reativnoj destrukcijiT koja postojeću industrijsku strukturu razara zbog generisanja inovacija koje menjaju

izgled tržišta i utiču na promenu ponašanja njenih aktera.

33; SA S?/@A>A 2 ; #reduzetnici33 ". Objansiti ) analitička nivoa na kojem se posmatra ponašanje preduzetnika na 0arnegijevom primeru.3


30/36

3 Organizacioni nivo ' iako nije bio školovani preduzetnik, ipak je uspeo da napreduje u poslu jer poseeduje organizacione veštine i inovativne

sposobnosti.3 5acionalni8državni/ nivo ' iskoristio je gra(anski rat za kupovinu gvož(are za kojom je tražnja narasla3 Elobalni nivo ' uveo je inovacije u telegrafske usluge, započeo izgradnju mosta od gvož(a, bavljenje filantropijom na globalnom nivou.3

3 !. Objasnite 0arnegijev odnos prema novcu kao elementu Cajgrejevog koncepta "$2.3 3 Cajgrejv ističe "$ važnih osobina uspešnog preduzetnika. 0arnegi novac predstavlja meru njegovog uspeha ali mu nije cilj zgrtanje bogatstva,

već novac vidi samo kao sredstvo za povećanje poslovnog poduhvata.3 &.0oji momenti u njegovoj biografiji jasno opisuju 0arnegijevu strategijsku sposobnosQ3 3 9trategijska sposobnost predstavlja sagledavanje posla u celini 3holistički , ali i sposobnost gledanja unapred i predvi(anja pre ostalih. 0arnegi

je odbio mesto direktora i pozajmio novac za osnivanje samostalnog biznisa.33 ). Objasnite ) vremenska jaza na primeru 0arnegijevog sukoba sa 7organom.3 a/ 1reme od kada je nastala odre(ena promena u okruženju i trenutka kada preduzetnik sazna za nju. U ovom slučaju je to trenutak od proširenja

0arnegijevog posla do trenutka kada 7organ saznaje za to.3 b/ 1reme koje protekne od prijema, proučavanja, analiziranja i procene informacija do trenutka donošenja preduzetničke odluke. U ovom slučaju

to je vreme kada pod pritiskom od strane 7organa koji se ustremio na njega, 0arnegi donosi odluku da proda posao 7organu.3 c/ 1reme od donošenja preduzetničke odluke do otpočinjanja realizacije. U ovom slučaju 0arnegi prodaje svoje deonice 6 povlači se iz posla,

počinje da se bavi svojom glavnom životnom strašću filantropijom3 d/ 1reme od završetka akcije pa do pojave rezultata na tržištu. U ovom slučaju je 7organ zadržao je svoj položaj na tržištu a 0arnegi je svoj

imetak počeo da poklanja siromašnima 6 njihovim fondacijama33 *. rema tipologiji, kakvim bi se preduzetnikom 0arnegi smatraoQ

3 3 Clistavi preduzetnik ' zna šta hoće i kako to da postigne3 3 =ehnološki oprezan preduzetnik koji je svestan značaja tehnoloških inovacija za konkurentnot3 3 @reli preduzetnik 3prodaje biznis kada proceni da je trenutak da proda biznis i pre(e u neki novi poduhvat.33; SA S?/@A>A 3 ! #reduzetnitvo i inovacije


31/36

33 ". O kom modelu tehn. inovacije je reč u ovom primeruQ3 3 #eč je o linearnim modelima tehnoloških inovacija, i to%3 a/ =echnologM push 8guranje tehnologije/ ' industrijsko preduzeće kreira nov proizvod koji tek treba da izazove tržišnu potrebu za njim. U ovom

slučaju to je beli papir za kopiranje čija je pole(ina bila premazana sredstvom za kopiranje.

3 b/ 7arket pull8privlačenje potreba/ ' karakterističan po inovacijama koje nastaju kao odgovor na oučene potrebe tržišta. orasla je tražnja zanovim modelom papira.

33 !.2a li je opisan model otvorene ili zatvorene inovacijeQ Obrazložiti.3 3 Ovo je model otvorenih inovacija. O6 su prilago(ene koncepciji slobodog i održivog tržišta.Oni odražavaju težnju za agresivnijim

iskorišćavanjem svih resursa, pre svega znanja i kreativnosti. osebno podržavaju koncepti autsorsinga, izmeštanje proizvodnje u područja s

jeftinijom radnom snagom iliu blizinu velikih tržišta. U ovom slučaju to su ljudi koji dobro poznaju hemiju, ,jezike i tehnologije, ljudi sa

fakulteta u 7ariboru.33 &.0oji od izvora tehnoloških inovacija je opisan u tekstuQ3 a/ potreba procesa ' moramo da na(emo bolji način za odvijanje procesa. 0orisnici nisu odmah bili svesni svojih potreba, već tek kada se

pojavio R3 b/ nova znanja ' neophodnost velikih ulaganja, skraćivanje dugog perioda od pojave novog znanja do njegove tehnološke primene. 5ova

znanja su omogućila da se unapredi postojeći proizvod33 ).0ojim svojstvima treba da raspolaže proizvod da bi se mogao patentiratiQ3 3da rešava neki tehnički problem3 3mora bitinov

3 3mora imati nivo inventivnosti3 3mora bitiindustrijski primenljiv3 atent važi samo za područje države u kojoj je registrovan.33 *.Objasniti


32/36

3 3 =A< =A' -D #'S?'8'$ #'D/BA


33/36

3 36zvo(ač ' preduzeće čiji zaposleni obavljaju radne aktivnosti projekta3 3Klanovi projektnog tima ' grupa koja obavlja radne aktivnosti projekta3 3=im za upravljanje projektom 'upravlja sprovo(enjem aktivnosti3 39ponzor ' lice ili grupa koja obezbe(uje finanasije za realizaciju projekta3 37oćnici ' lica koja nisu direktno zainteresovana za kupovinu projekta, ali svojim položajem mogu uticati na njega

3 3Ciro za upravljanje projektima ' organizaciona jedinica u preduzeću zadužena za upravljanje projektima.3 Ostali% vlasnici, investitori, ugovarači, dobavljači, vladine agencije, sredstva javnog informisanja, gra(aniR33; CADA


34/36

3 3 5edostaciinokosnog preduzetništva su što vlasnik dolazi teško do novog kapitala, jer je zajam osnovni oblik finansiranja investicija, a zahteva

visoke garancije kod banke. U ovom slučaju oni su se obratili banci za zajam, za koji su morali da daju hipoteku na kuću i da pozajme od

ćaleta.3

3 &. Objasniti zbog čega se nisu odlučili za ortakluk.3 3 Ortakluk predstavlja udruživanje više pojedinačnih lica koji saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzećem i dele profit. 0od 7ilana

i 9ofije ortkaluk je neprihvatljiv zbog toga što kao bračni par imaju zajedničku imovinu, aobavljaju različite delatnosti.33 ). @bog čega se nisu opredelili za komanditno društvoQ3 3 0omanditno društvo je pravni oblik preduzeća gde je najmanje jedno lice komplemtar, a najmanje jedan je komanditor. 0omanditor ne upravlja

i odgovara do visine svog uloga i ne može zastupati društvo, a komplementar upravlja društvom i odgovara neograničeno celokupnom

imovinom. 7ilanu i 9ofiji nije odgovaralo komanditno društvo jer imaju zajedničku imovinu, solidarnno odgovaraju i upravljaju poslovanjem.33 *. 0oje osobine zadruge bi odgovarale njihovom izboruQ3 Odgovarali bi im sledeći principi zadruge%3 3dobrovoljnost priključivanja3 3članovi učestvuju neposredno3 3zajedničko poslovanje po načelu uzajamne pomoći3 3otvoreno članstvo.3 3lakšiizlazak na tržište3 3nabavka proizvoda po nižoj ceni za renoviranje i nadogradnju kapaciteta.3 3demokratsko upravljanje3 3ekonomska saradnja članova3 3autonomija i nezavisnost

3 3briga o zajedništvu33; SA S?/@A>A + ! Dr*ava i biznis33 ". U čemu se sastoji greška lokalnih vlasti u pogledu razumevanja suštine ; opisanog u tekstuQ


35/36

3 !. 0oje motive lokalne samouprave, s jedne strane i preduzetnika 7iškolcija s druge strane, možete identifikovati u tekstuQ3 &. 0oji oblik ; je prisutan u fiducijarnoj delatnosti, imajući u vidu prirodu ove delatnosti i navedite njegove karakteristikeQ3 ). 2a li je u pitanju društveno3pravna kooperacijaQ3 *. Objasnite koji faktor uspešnosti ; je naveden u tekstuQ33 ".;avna vlast je nametnula posebnu tarifu za usluge 6 time je je narušila partnerske odnose 6 pretvorila poslaovanje na princip rivalstvo a ne

partnerstva što je 6 ključna reč ;. aktor uspešnosti ovog partnerstva predstavljaju kompatibilni ciljevi, koji predstavljaju proces gde javni 6 privatni sector imaju za cilj da

unaprede životni standard u jednoj zajednici. U ovom slučaju oba sektora žele osigurati dodotne usluge,vlada 6 zajednica kako bi održali niske

troškove te povećali pokrivenost usluga, a privatni sector jer to povećava profit. 2a bi ovo partnesstvo funkcionisalo, privatni 6 javni sector

moraju biti približno kompatibilni%3


36/36

Documents

Preduzetništvo ispit