Dr Dragan Ivković

Dr Svetlana Dušanić Gačić

Dr Aleksandar Đokić

Preduzetništvo

&

Žene u preduzetništvu

Banja Luka, 2013.

Biblioteka:

Stručna literatura knjiga 7

Naziv:

Preduzetnišzvo &

Žene u preduzetništvu

Autori:

Dr Dragan Ivković Dr Svetlana Dušanić Gačić

Dr Aleksandar Đokić

Recenzenti:

Dr Radomir Vujadin Dr Snježana Đokić

ISBN 978-99955-703-6-1

2© Zakonom zabranjeno i kažnjivo preštampavanje i fotokopiranje.

Sva prava zadržava izdavač.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................5

1. POJAM PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA ..................7

1.1. PREDUZETNIŠTVO.......................................................................8 1.2. PREDUZETNIK...........................................................................10

2. FAKTORI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA ...........................11

2.1. AKTIVNOST I DINAMIČNOST......................................................12 2.2. RAZVOJ NAUKE I IKT TEHNOLOGIJA ..........................................12 2.3. ZNANJE I INFORMACIJE .............................................................13

2.3.1. Informacije ......................................................................14 2.3.2. Inovacije ..........................................................................14 2.3.3. Tržišna orijentacija .........................................................14 2.3.4. Odnos prema riziku .........................................................15

3. NAUČNA MISAO O PREDUZETNIŠTVU ..............................18

4. PREDUZETNIČKI AMBIJENT ................................................23

5. PREDUZETNIŠTVO U TRANZICIONIM EKONOMIJAMA ........................................................................28

6. RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA..................................................38

6.1. ZNAČAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA ZA RAZVOJ

PREDUZETNIŠTVA.....................................................................38 6.2. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA ..........42 6.3. NAČINI NASTANKA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA...................45 6.4. BIZNIS INKUBATORI ..................................................................46 6.5. VIRTUELNE ORGANIZACIJE .......................................................49 6.6. KLASTERI .................................................................................51 6.7. PREDUZETNIČKE ASOCIJACIJE...................................................53

3

DIO II ................................................................................................55

1. ŽENE U PREDUZETNIŠTVU ...................................................55

1.1. KARAKTERISTIKE ŽENSKOG MENADŽMENTA ............................55 1.2. ŽENE U JAVNOM I POLITIČKOM ŽIVOTU.....................................57 1.3. MOZAK ŽENE KAO KLJUČ NJENOG USPEHA ...............................58 1.4. POJAM I OBLICI DISKRIMINACIJE ŽENA.....................................60

2. DISKRIMINACIJA ŽENA I ŽENSKA LJUDSKA PRAVA......................................................................65

2.1. OBLICI DISKRIMINACIJE ŽENA U ZAPOŠLJAVANJU

I ZANIMANJU ............................................................................78 2.2. POSLOVNI MORAL.....................................................................83

3. ISTRAŽIVANJA O DISKRIMINACIJI ŽENA........................86

3.1. PREGLED POSTOJEĆIH RELEVANTNIH ISTRAŽIVANJA O

POLOŽAJU ŽENA I MUŠKARACA U SFERI EKONOMIJE, RADA I

ZAPOŠLJAVANJA.......................................................................89

4. DISKRIMINACIJE ŽENA U PODRUČJU RADA I KAKO IH PREPOZNATI ...........................................................96

4.1. PRIMERI DISKRIMINACIJE ŽENA U PODRUČJU RADA I KAKO IH

PREPOZNATI .............................................................................96 4.2. PRIMERI IZ PRAKSE .................................................................100 4.3. PREDRASUDE I STEREOTIPI PREMA ŽENAMA U BIZNISU ...........101 4.4. ŽENE KOJE SU PROMIJENILE SVET ...........................................105 4.5. USPEŠNIJE KOMPANIJE SA ŽENAMA U MENADŽMENTU............107 4.6. USPEŠNE ŽENE U BOSNI I HERCEGOBINI .................................110

4.6.1. Vanja Spaho ..................................................................110 4.6.2. Vesna Beganović ...........................................................111 4.6.3. Elizabeta Josipović ........................................................111

LITERATURA ...............................................................................113

4

UVOD

Svakim danom sve je više žena aktivno uključenih u politi-čke, ekonomske i društvene promjene. Žene se više ne zadovo-ljavaju time da budu pasivni posmatrači, žele da budu pokretači promena, da budu aktivni učesnici u dog đajima koji se tiču svih nas. U našem patrijarhalnom društvu takve žene nailaze na jak otpor u svim vidovima svoga delovanja.

Žena je ta koja je počinila Istočni greh u zemaljskom raju kad je pojela zabranjeno voće i dovela Adama u napast, i otada ispašta zbog toga. Bog je tada rekao da će joj muke zadati kad zatrudni, da će u mukama decu rađati, da će joj volja biti pod voljom muža i da će joj on biti gospodar. Mnogi bi u ovom mogli naći mitološko opravdanje za položaj žene u društvu. Mnoge bi žene taj sažetak svoga odnosa s mužem mogle shvatiti kao vrlo veran opis svog statusa kroz istoriju. Žene rađaju decu, žene su majke i supruge, žene kuhaju, peru i šiju, brinu se za muškarce i pokoravaju muškom autoritetu. One su uglavnom isključene iz zanimanja visokih položaja i moći. Ove činjenice se mogu primeniti praktički na svako poznato ljudsko društvo. Međutim, žene su prevazišle ove mitove.

Nakon Drugog svetskog rata društveni položaj žena se počeo drastično poboljšavati. Žene su počele da stiču ista prava kao i muškarci, što se odrazilo i na njihov ulazak u poslovni svet koji je do tada bio rezervisan samo za „jači pol".

Ipak, danas nisu ukinute sve predrasude koje postoje kada se govori o poslovnim ženama i rezutatima koje one mogu ostvariti. Žena je jako teško menjala već utvrđene modele druš-tva koji su favorizovali ulogu muškarca u poslovnom svetu, a sem toga ona nije dobijala ni podršku okruženja u kojem živi upravo zbog tradicionalnih i patrijarhalnih odnosa koji postoje u društvu. U našem društvu još uvek su dominantni stereotipi o ulozi polova, tradicionalna i zastarela verovanja o tome koju

5

vrstu posla trebaju obavljati žene, a koju vrstu posla muškarci. Često je prisutna izreka da žena mora biti dva puta bolja od muškarca kako bi uspela, a poznata je i izreka da su ljudi vrlo strogi prema neuspelim muškarcima i veoma velikodušni prema uspešnim ženama.

Kada se pominju žene u poslovanju, obično se tu veže i pojam diskriminacije. Prema tome, nije slučajno što se pitanji-ma diskriminacije uopšte u poslednje vreme u našem društvu posvećuje posebna pažnja. Bez sumnje živimo u duboko podelje-nom i traumatizovanom društvu koje je pretrpelo raspad tri države, ratove u kojima, kako su nas ubeđivali, nismo učestvo-vali. Teško da bi bilo koje drugo društvo bilo manje podeljeno i traumatizovano poslije svega što se u poslednjih 20-ak godina dogodilo. Kada se tome doda dug period patrijarhalnih odnosa koji je kod nas postojao i postoji, kao i jednopartijski sistem sa svim svojim uticajima, bez sumnje ne bi trebalo da se iznenađu-jemo zbog diskriminacija raznih vrsta koje postoje u našem društvu.

Diskriminacija na radnom mestu prisutna je na svim pod-ručjima rada i radnih uslova, mogućnosti obavljanja samostalne ili nesamostalne delatnosti, uključujući kriterije za odabir i uslove pri zapošljavanju i napredovanju, pristupu svim vrstama profesionalnog usmeravanja, stručnog osposobljavanja i usavr-šavanja te prekvalifikacije.

Najčešći oblici diskriminacije na tržištu rada, pri zapoš-ljavanju i radnom odnosu su diskriminacija na tem lju pola, dobi, etničke pripadnosti, invaliditeta, političkog i drugog uve-renja. Pravo na slobodu od diskriminacije je univerzalno ljud-sko pravo.

Diskriminaciju definišemo kao nedopušteno i neopravda-no razlikovanje osoba na osnovu nekih njihovih karakteristika.

Autori

6

1. POJAM PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA

Preduzetništvo je pojam za koji se slobodno može reći da je obeležilo period od druge polovine XX veka do današnjih dana.

Naučno tehnički progres do koga dolazi od sredine prošlog veka doneo je ogromne promene koje su izmenile sliku dotadašnjeg sveta. Dolazi do pojave novih industrija i privrednih grana, znatno bržih transportnih sredstava, korišćenja nuklearne energije. Pronalazak računara, a u decenijama koje slede i njegova masovna upotreba, razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i pojava i masovna upotreba interneta omogućavaju neograničenu dostupnost informacijama i njihov gotovo trenutni prenos na bilo koju tačku zemljine kugle.

Međutim, svi navedeni pronalasci ostali bi samo evi-dencioni brojevi u nekom katalogu pronalazaka da nisu počeli da se koriste i da ljudi nisu spoznali način da njima zadovolje neku svoju potrebu. Da bi ovi pronalasci oživeli, da bi se iskoristila naučna dostignuća, bilo je potrebno da postoje oni koji su sposobni da prepoznaju praktičnu pri-menu ovih dostignuća u svakodnevnom životu, da ulože ogroman trud i finansijska sredstva da bi tržištu ponudili nove proizvode i usluge, pri čemu im niko nije garantovao uspeh, bili su potrebni preduzetnici.

7

1.1. Preduzetništvo

Preduzetništvo je složen pojam koji nije moguće definisati na jednostavan način. Takođe, uz pojam predu-zetništvo uvek ide i pojam preduzetnik. Mnogi autori na preduzetništvo gledaju kao na organizacionu veštinu.

Preduzetništvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe.1

Preduzetništvo predstavlja posebnu karakteristiku pojedinaca, koja nije karakterna crta pojedinaca, jer se u preduzetništvu podjednako dobro snalaze ljudi različitih karakternih osobina, temperamenta ili vrsta obrazovanja. Preduzetništvo je pre vrsta ponašanja nego osobina ličnos-ti. Njegove osnove leže u konceptu i teoriji, a ne u intuici-ji.2

Najjednostavnija definicija kaže da je preduzetništvo sposobnost pojedinaca da ideju pretvore u akciju. Ova definicija ukazuje na dve bitne karakteristike pre duzetniš-tva: ideja i akcija. Međutim, svaka ideja ne mora biti pre-duzetnička ideja.

Potpunija definicija preduzetništva je da je preduzet-ništvo skup ljudskih aktivnosti kako bi se ko mbinovanjem raspoloživih resursa ostvario određeni poslovni poduhvat.

                                                            1 Nenad D. Penezić, 'Kako postati preduzetnik', Beograd, 2003. 2 Drucker P., Inovacije i preduzetništvo, Grmeč, Beograd,1996, str.41

8

Ovom definicijom obuhvaćena je i spos bnost da se zapazi izgledna poslovna prilika, da se prikupi potreban kapital za realizaciju poslovne ideje, i da se započne posao, uz rizik da poslovni poduhvat neće uspeti.

Preduzetništvo se može definisati kao skup aktivnos-ti u čijoj se osnovi nalazi praktična primena heterogenih znanja i sposobnosti, a u cilju obavljanja odgovarajuće proizvodne ili uslužne privredne aktivnosti, usmerenih ka rastu i razvoju3.

Preduzetništvo je specifična funkcija u ekonomiji. Ono može biti karakteristika pojedinaca, ali i preduzeća ili ustanova.

Evropska komisija preduzetništvo definiše kao način razmišljanja odnosno proces stvaranja i razvijanja eko-nomskih aktivnosti kombinovanjem rizika, kreativnosti i/ili inovativnosti uz pouzdanu upravljačku strukturu unu-tar nove ili postojeće organizacije.

Preduzetnik je nosilac preduzetničke aktivnosti, onaj ko poseduje:

znanje, sklonost ka novim idejama, sposobnost kreativnog razmišljanja, sklonost ka inoviranju i inovacijama, spremnost da teško radi i da se stalno usavrša-

va, želju da stalno istražuje, upornost u rešavanju problema, sposobnost da brzo donosi odluke,

                                                            3 Karavidić S., Ivković D., Čukanović-Karavidić M., Preduzetništvo,

VŠ PEP, Beograd, 2010, str. 17

9

spremnost da preuzme rizik, usmerenost ka budućnosti bez straha od nje.

Jedan od reprezentativnih primera preduzetništva je Mc Donald"s. „Njegov finalni proizvod je ono što je svaki pristojan američki restoran proizvodio godinama. Ali, pri-menjujući koncepte i tehnike preduzetništva, pitajući se i odgovarajući na pitanje šta je „vrednost" za potrošača, sta-ndardizujući „proizvod", modelirajući proizvodni proces i alate i zasnivajući obuku kadrova na analizama posla koji treba obaviti, a zatim uspostavljajući tržišne standarde za sve to, Mc Donald"s je istovremeno stvorio novo tržište i nove potrošače i to je, u stvari, preduzetništvo."4

1.2. Preduzetnik

Malo ređe znači vlasnik samostalne radnje, zanatlija ili majstor. Ponekad znači i vlasnik malog preduzeća sa pet zaposlenih. Jako retko znači vlasnik preduzeća sa 100 zaposlenih. Ali nikad ne znači Bill Gates. 

Reč preduzetnik označava pre-duzetnog čoveka koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje. Ideje se uvek oslanjaju na značajno i detaljno, po pravilu iz prve ruke, poznavanje neke industrije i tržišta, potreba kupaca, tehnologije, načina prodaje i distribucije. U osnovi tih ideja je čvrsto verovanje u postojanje tržišne                                                             4 Ibid, str.21

10

prilike koja je neiskorišćena. Svim preduzetnicima je zaje-dnička strast. Strast prema onome što rade, strast prema svojim tržišnim idejama i ogromna želja da ih ostvare. Ta strast im pomaže da svesno prihvate visok nivo ličnog, profesionalnog i finansijskog rizika koji je neophodan za ostvarenje te tržišne prilike.

2. FAKTORI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA

Koje su to bitne odrednice preduzetništva, i šta je to što razlikuje preduzetnike od onih koji to nisu?

Smatra se da urođene preduzetničke osobine ima oko 2% svetske populacije. Naravno da se ove osobine ne stiču samo rođenjem,već se preduzetnik postaje stalnim uče-njem, putem raznih obuka i usavršavanja i stalnim šire-njem ličnih i profesionalnih vidika.

Najbitnije odrednice preduzetništva i najvažniji fak-tori koji doprinose razvoju preduzetništva su:

aktivnost i dinamičnost; znanje i informacije; razvoj nauke i ikt tehnologija; inovacije; tržišna orijentacija; odnos prema riziku.

11

2.1. Aktivnost i dinamičnost

Preduzetništvo podrazumeva stalnu aktivnost, stalno traganje za novim mogućnostima i novim приликама. Savremeno okruženje, okruženje u kome posluju preduze-tnici je izuzetno dinamično, turbu-lentno, a promene koje se dešavaju su često neočekivane. Promene koje dolaze iz okruženja zahtevaju aktivan odg vor i reakciju. Ove promene za neke predstavljaju samo pretnju, ali za druge pored pretnje, predstavljaju i šansu da se u novim uslovima poslovanja postignu izuzetni poslovni rezultati.

2.2. Razvoj nauke i ikt tehnologija

Razvoj nauke, tehnike i tehnologije, a naročito informaciono-komunikacionih tehnologija snažno je uti-cao na razvoj preduzetništva. Naučno-tehnički progres doveo je do širenja globalizacije kao svetskog procesa. Jedna od posledica globalizacije je ubrzano kretanja roba i usluga i izuzetno ubrzanje komunikacija. Zahvaljujući savremenim transportnim sredstvima roba se mnogo brže transportuje, a prenos informacija s jednog na drugi kraj sveta je gotovo trenutan. Ovo izuzetno pogoduje preduzet-ništvu, jer nestaju ograničenja i barijere u kretanju ideja, kapitala i informacija.

12

2.3. Znanje i informacije

U periodu od samo pedeset godina, kumulirano ljudsko znanje se udvostručilo. Odnosno, celokupno ljudsko znanje koje je kumulirano do 1950.godine udvostručilo se do 1950.godine. Međutim, nakon toga dolazi do ubrzanja udvostručavanja ljudskog znanja, tako da se period udvostručavanja kumuliranog ljud-skog znanja danas već meri me-secima.

Znanje i informacije danas se smatraju proizvodnim resursima. Između znanja i informacija kao proizvodnih resursa i ostalih proizvodnih resursa postoje sličnosti ali i bitne razlike. Osnovno je da znanje i informacije nisu ograničeni, odnosno nepresušni su, ali sa druge strane zas-tarevaju i time gube na značaju.

Danas se konkurentska borba između pojedinaca, preduzeća i država vodi u znanju, jer je znanje resurs koji značajno doprinosi rastu i razvoju.

Svet je ušao u eru tzv.ekonomije znanja, u kojoj je ključni resurs poslovnih sistema intelektualna svojina. Ekonomija znanja donosi mnoge izazove, pre svega:

sve veću konkurenciju na globalnim tržištima; tehnologija je sve složenija; životni ciklus proizvoda je sve kraći; korisnici su sve zahtevniji.

13

Navedeno otvara niz mogućnosti i predstavlja pravi ambijent za preduzetništvo.

2.3.1. Informacije

Informacije su veoma važne za preduzetništvo. Pre-duzetništvo se najbolje ispoljava na tržištu, ili bolje reče-no, ono zahteva tržište, a tržišta su puna neizvesnosti i rizika. Upravo su otvorene i slobodne informacije te koje smanjuju nivo neizvesnosti i rizika, a to je bitan preduslov da bi preduzetnici donosili kvalitetne odluke.

2.3.2. Inovacije

Inovacije su ključni fak-tor i suština preduzetništva. Sklonost ka inovacijama je ta koja suštinski određuje preduzetništvo kroz sklonost ka novim idejama i njihovoj realizaciji.

2.3.3. Tržišna orijentacija

Tržište, kao mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja, predstavlja pravi teren za preduzetničke aktivnosti. Na tržištu se realizuju inovacije, tržište je osnovni izvor

14

preduzetničkih ideja sa koga preduzetnici čitaju potrebe potencijalnih ili postojećih kupaca. Takođe, tržište je i beskompromisni sudija o preduzetničkom poduhvatu i preduzetničkim aktivnostima.

2.3.4. Odnos prema riziku

Rizik je mnogoznačan, višedimenzionalan i ko-mpleksan pojam koji je svakodnevno prisutan u ljudskom životu.

Vrlo jednostavnu, ali preciznu definiciju rizika daju T. Vaughan i E. Vaughan5, po kojoj je rizik stanje u kome postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. S druge strane, pojedini autori krajnje jednostavno definišu rizik kao nei-zvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događa-

6ja.

nastati neka šteta ili čak neka korist.

                                                           

Takođe, rizik se vezuje samo za nastupanje ekonomski štetnog događaja, te B. Marović 7definiše rizik kao nastupanje ekonomski štet-nog događaja, P. Šulejić8 definiše rizik kao budući neizvestan događaj čijim ostvarenjem može

 5 Vaughan E., Vaughan T., Osnove osiguranja i upravljanje rizicima,

MATE, Zagreb, 1995, str. 5. 6 Kočović J., Šulejić P., Osiguranje, Ekonomski fakultet Beograd,

Beograd, 2002, str. 58. 7 Marović B., Osiguranje i špedicija, Stylos, Novi Sad, 2001, str. 35. 8 Šulejić P., Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005, str. 83.

15

Međutim, imajući u vidu da niko ne rizikuje da bi pretrpeo gubitak, kao i da bez rizika nema poslovnog uspeha, rizik se može definisati kao: stavljanje resursa (materijalnih i nematerijalnih) pojedinca, preduzetnika, kompanije, preduzeća, institucije, države, u stanje neizve-snosti radi ostvarenja postavljenih ciljeva (dobiti, bolje pozicije na tržištu, sticanja određenih pozicija i sl.).

Pri tom je neizvesnost mogućnost materijalizovanja događaja koji mogu uticati na postavljene ciljeve (pojedin-ca, preduzetnika, kompanije, preduzeća, insti-tucije, drža-ve, ...), a čiji ishod (ili uticaj na postavljene ciljeve) nije moguće predvideti.

Zadržimo se na prethodnoj definiciji rizika. Ona sadrži tri bitna elementa:

neizvesnost, ulaganje i, ciljeve.

Prva bitna odrednica rizika je neizvesnost. Ukoliko nema neizvesnosti, postoji izvesnost, a tada se ne može govoriti o riziku.

Druga bitna odrednica rizika je ulaganje. Bez ulaga-nja nema ni rizika. Pri tom, ulaganje može biti materijalno, kada se, na primer, ulaže imovina koju neko poseduje, a može biti i nematerijalno, na primer ugled.

Treća bitna odrednica rizika su ciljevi. Preduzeće će staviti određeni kvantum sredstava u neizvesnost samo ako na taj način može da ostvari svoje ciljeve. Drugačije ponašanje ne bi bilo racionalno ni logično. Na primer, preduzeće će svoju imovinu, ili njen deo, staviti u neizve-

16

snost radi otvaranja nove poslovne linije sa ciljem poveća-nja dobiti.

Navedena definicija rizika predstavlja preduzetnički rizik.9

U osnovi preduzetničke aktivnosti nalaze se inovaci-je. Put od ideje do inovacije, bez obzira da li se radi o pot-puno novom proizvodu ili usluzi ili o poboljšanju proizvo-dnog procesa ili usluge, uvek zahteva nova ulaganja.

Međutim, da bi uvećala svoje resurse preduzetnička organizacija mora posebnu pažnju posvetiti postojećim resursima, jer su ti, postojeći resursi, osnova na kojoj pre-duzetnička organizacija gradi svoju strategiju. Očuvanje postojećih resursa znači zaštitu ulaganja koja su izvršena u nekom ranijem vremenskom periodu.

Osnovni ciljpreduzetničke organizacije je da spreči bilo kakav gubitak svojih resursa. Zbog toga se na rizik, u tom slučaju, gleda kao na mogućnost gubitka, odnosno na materijalizovanje nekog štetnog događaja po preduzetnič-ku organizaciju.

                                                            9 Karavidić S., Ivković D., Finansijsko izveštavanje i menadžment

kontrole, VŠ PEP, Beograd, 2010, str. 149

17

3. NAUČNA MISAO O PREDUZETNIŠTVU

Izučavanjem preduzetništva počeli su da se bave ekonomisti u XVIII veku. Termin „preduzetništvo" prvi je upotrebio Rišar Kantijon (1680-1734), francuski ekonomi-sta irskog porekla, bankar po struci, koji je pojam preduze-tnik upotrebio u svom delu „Esej o prirodi trgovine", oko 1730.godine. Preduzetnika je definisao kao ličnost sprem-nu da preuzme novčani rizik radi stvaranja profita. Kanti-jon u svom delu pokreće pitanja koja su bitna za shvatanje uloge preduzetnika: rizik i neizvesnost, uloga vlasnika i preduzetnika u ekonomiji, inovativna uloga preduzetnika.

Abi Nikolas Bode, takođe ekonomista, smatra da preduzetnik nije samo onaj ko preuzima rizik, već je preduzetnik inovator koji pronalazi i primenjuje nove tehnologije u cilju smanjenja nivoa rizika i redukcije troškova poslo-vanja, a radi povećanja profita. Smatra da preduzetnik mora imati određene kvalitete, pre svega sposobnost i inte-ligenciju da bi uspeo da poveća efikasnost poslovanja.

Turgot, sledbenik Bode-a, bavio se razlikom između vlasnika i preduzetnika.

Karakteristika vlasnika je njegovo isključivo pravo da odlučuje o investiranju svog novca. Preduzetnik ulaže svoj rad u određeno poslovanje i bavi se upravljačkom i razvojnom funkcijom.

18

Žan Batist Sej smatra preduzetnika osnovom eko-nomije u kapitalizmu. Sej privredu deli na tri kategorije. U prvoj kategoriji nalaze se naučnici, drugu kategoriju čine oni koji naučna saznanja konkretno primenjuju, i u tu kategoriju spadaju preduzetnici, a treću kategoriju čine neposredni proizvođači. Preduzetnici su ti koji povezuju naučna znanja i ljudske potrebe, pri tom vodeći računa o ekonomičnosti i efikasnosti proizvodnje. Preduzetnici su ti koji usmeravaju resurse iz oblasti sa niskom produktiv-nošću u oblasti u kojima je produktivnost visoka i gde se ostvaruju visoke stope prinosa.

Adam Smit, predstavnik britanske klasične eko-nomske misli, preduzetnika je video kao preduzimača koji izlaže riziku sredstva za proizvodnju, a uloga mu je da nadgleda posao da bi osigurao profit.

Džeremi Bentam definisao je ključne faktore proiz-vodnje: preduzetništvo, tehničko znanje i kapital.

Preduzetništvu je pripisao želju za proizvodnjom bogatstva, tehničko znanje je znanje koje je potrebno da bi se bogatstvo proizvelo, dok je kapital omogućavao da se bogatstvo proizvede.

Tvorac austrijske škole preduzetništva, Karl Menger, smatrao je da je preduzetnik neophodan činilac procesa proizvodnje, a da je osnovna funkcija preduzetnika da transformiše određena dobra u druga dobra koristeći se različitim informacijama i ekonomskim kalkulacijama.

Hans fon Mangolt , nemački ekonomista, razvio je teoriju preduzetničke dobiti kao rentu na sposobnost. Nai-me, Mangolt smatra da je preduzetnički talenat redak resurs i da je profit specijalna nagrada za preduzetnički

19

talenat. Takođe, smatra da je razvoj preduzetničkih inova-tivnih veština neophodan za poslovanje bez grešaka.

Alfred Maršal smatra da preduzetnik mora da pred-viđa i tako uočava šanse koje nudi tržište u smislu zadovo-ljenja određene tržišne potrebe. On mora da bude sposo-ban da kvalitetno rasuđuje i preuzima rizik. Takođe, on je inovativna ličnost, sposoban da bude vođa i da sa lakoćom uočava poslovne prilike. Preduzetnike je podelio u dve grupe:

one koji započinju novi posao i ne mogu da izbegnu rizik;

one koji idu uhodanim putevima i zbog toga dobijaju samo nagradu za upravljanje.

A.Voker i F. Voker, otac i sin, bavili su se teorijom preduzetništva. Otac, A.Voker pravi razliku između pre-duzetnika i kapitaliste. Kapitalista je vlasnik kapitala, a preduzetnik je kreator bogatstva. Sin, F.Voker smatrao je da je za uspešano poslovanje potrebno posedovati izuzetne sposobnosti. Po njemu, preduzetnik je neko ko poseduje moć da predviđa, sposobnost da organizuje, i pri tome ima izuzetne liderske osobine. Profit predstavlja nagradu pre-duzetniku za njegov talenat, sposobnost i veštinu.

Frenk Najt je preduzetnika definisao kao strasnu osobu, osobu koja je spremna da rizikuje svoju karijeru i materijalnu sigurnost zbog poslovne ideje.

Jozef Šumpeter smatrao je preduzetnika inovatorom i glavnim pokretačem ekonomskih promena. Kao pokretač tehnoloških promena, preduzetnik svojim ponašanjem remeti ekonomsku stabilnost. Šumpeter je u preuzetništvu

20

video sposobnost koja se sastoji od predviđanja, inicijati-ve, autoriteta i vođstva.

T.W. Shultz, američki ekonomista i nobelovac, pos-matra preduzetništvo kao čin realokacije resursa i ističe preduzetničke sposobnosti u nestabilnim situacijama. Shultz smatra da preduzetnički kvaliteti nisu urođeni već se stiču i uče kroz obrazovanje i preduzetničku praksu.

Ludvig fon Mizes, kao i Mark Keson, smatra da je preduzetnik donosilac odluka, neko ko se specijalizovao za donošenje odluka sledeći svoju viziju budućnosti.

Izraele Kirzner, Mizesov učenik, suštinu predu-zetništva vidi u brzom reagovanju na šanse za stvaranje profita koje se pojavljuju na tržištu.

Džefri Timons je smatrao da je preduzetništvo spo-sobnost da se stvori nešto ni iz čega.

U novije vreme preduzetništvo se izučava sa nekoli-ko aspekata. Ti aspekti su:

izučavanje ličnih kvaliteta; sposobnost uočavanja šanse; upravljanje poslovanjem; prilagođavanje postojećeg poslovanja novona-

stalim uslovima koje diktira okruženje.

Aspekt izučavanja ličnih kvaliteta bavi se ličnim karakteristikama i kvalitetima preduzetnika u pokušaju da odgovori na pitanja da li se preduzetnik rađa ili se predu-zetništvo uči. U okviru ovog aspekta izučavanja preduzet-ništva postoji i škola psiholoških karakteristika koja akce-nat stavlja na:sistem vrednosti pojedinca, pre svega na

21

odgovornost, poštenje, i moralno ponašanje; spremnost pojedinca da preuzme rizik; potrebu i želju da se ostvari nešto veliko.

Istraživanja koja se bave sposobnostima uočavanja šanse u osnovi imaju stav da je najvažniji preduzetnički kvalitet sposobnost da se uoče potencijalne prilike.

Aspekt upravljanja proizvodnjom bavi se predu-zetništvom u dva pravca: menadžerskom i liderskom. Menadžerska škola smatra da je preduzetnik osoba koja u cilju ostvarivanja profita upravljama poslovima preu-zimajući odgovarajući rizik. Ova škola smatra da se osno-ve preduzetništva nalaze u teoriji menadžmenta jer mnogo toga što važi u oblasti menadžmenta važi i u preduzetniš-tvu.

Liderska škola polazi od toga da je preduzetnik lider koji je efikasan u komunikaciji i motivisanju i usme-ravanju ljudi radi ostvarenja postavljenih ciljeva. Preduze-tnik je taj koji definiše viziju i oko nje prikuplja i organi-zuje ljude, da bi se ideje realizovale u praksi.

U okviru prilagođavanja postojećeg poslovanja novonastalim uslovima koje diktira okruženje prisutna je škola unutrašnjeg preduzetništva koja se bavi predu-zetničkim karakteristikama timova i načinima podsticanja kreativnosti članova tima.

Savremena misao i savremena shvatanja predu-zetništvu posvećuju izuzetnu pažnju kao ključnom faktoru rasta, razvoja i ekonomskog prosperiteta, tretirajući ga kao četvrti faktor proizvodnje, pored rada, zemlje i kapitala.

22

4. PREDUZETNIČKI AMBIJENT

Industrijske revolucije, do kojih je dolazilo usled naučno-tehničkog progresa, a koje su uvek zahvatale i značajno menjale sve oblasti ljudskog delovanja pogodo-vale su preduzetništvu, njegovom širenju i razvoju. Novi pronalasci, nova tehnologija predstavljali su pogodno tlo za inovacije i preduzetničke poduhvate. Nakon II indus-trijske revolucije dolazi do razvoja preduzetništva koje uvodi svet u doba masovne industrijske proizvodnje zas-novane na ekonomiji obima. Ulaskom u doba masovne proizvodnje i stvaranjem velikih korporacija preduzetniš-tvo gubi na značaju, a kapitalizam ulazi u doba menadžer-skog kapitalizma u kome dominiraju menadžeri-profesionalni upravljači.

Period neposredno nakon II svetskog rata takođe nije pogodovao preduzetništvu. Potreba da se obnove razruše-ne ekonomije doveo je do protekcionizma nacionalnih ekonomija i do masovne proizvodnje dobara za potrebe industrije i stanovništva. Taj period karakterističan je po oskudici dobara.

Nakon obnavljanja svetske ekonomije dolazi do smanjenja tražnje za dobrima opšte potrošnje, što je za posledicu imalo da deo dobara ostane tržišno nerealizovan usled hiperprodukcije.

23

Nastupa vreme promena, vreme u kome više ne može da se proda sve što se proizvede, vreme u kome oskudicu proizvoda zamenjuje oskudica potrošača. Počinje borba za potrošača čiju naklonost pokušavaju da pridobiju konku-renti koji se na strani ponude pojavljuju na tržištima. Pot-rošači više ne moraju da kupuju sve što im se ponudi, već kupuju ono što najviše odgovara njihovim potrebama.

Masovna (industrijska) ekonomija bazirana na eko-nomiji obima nije bila pogodno tlo za preduzetništvo. Lju-di koji su se bavili novim tehnologijama, novim proizvo-dima i uslugama bili su skoncentrisani u velikim kompanijama koje zbog svoje organizacije i funkcionisa-nja nisu dozvoljavale uvođenje novih stvari i primenu novih ideja vana utvrđenih klišea. Kruto, nefleksibilno ponašanje i preterano administriranje nisu bili uslovi u kojima se preduzetništvo može uspešno razvijati.

Međutim, promovisanjem potrošača u centranu figu-ru ekonomije dolazi do brojnih promena koje menjaju dotadašnje paradigme, dolazi do promena u načinu razmiš-ljanja:

Prvo, kupci kupuju vrednost a ne proizvode. Vrednost više ne određuje proizvođač već kupac.

Drugo, industrijsko okruženje više nije zadato, već se uslovi menjaju.

Treće, organizaciona struktura poslovnih sis-tema od sistema fiksirane, nefleksibilne i stati-čne organizacione strukture gravitira ka fleksi-

24

bilnim i dinamičnim sistemima koji se lakše prilagođavaju promenama.

Promena u načinu razmišljanja dovodi do toga da masovna (industrijska) ekonomija ustupa mesto ekonomiji zasnovanoj na znanju-preduzetničkoj ekonomiji.

Suštinska promena nastaje u načinu na koji se stvara nova vrednost. Tradicionalni faktori proizvodnje-prirodni resursi, rad i kapital, postaju sekundarni, a primarni znanje i informacije. U konkurentskoj borbi primarni cilj postaje osmisliti novu vrednost i na toj osnovi realizovati konku-rentsku prednost. Osnovna karakteristika nove ekonomije, ekonomije znanja, pored samog znanja postaje inovativ-nost. Upravo inovativnost daje preduzetništvu ključnu ulo-gu u toj ekonomiji.

Period od pedesetih godina prošlog veka do današ-njih dana donosi niz promena koje u velikoj meri utiču na današnje poslovanje, od kojih su najznačajnije:

Važnost i karakteristike kupaca. Kupci koji su u industrijskoj ekonomiji bili u poziciji da kon-kurišu za proizvod, u preduzetničkoj ekonomiji postaju predmet konkurencije proizvođača. Kupci sve više zahtevaju proizvode prema svo-jim potrebama. Zahvaljujući globalizaciji i informaciono-komunikacionim tehnologijama kupci više nisu vezani za prodajno mesto. Povećana mogućnost informisanja, stalno sma-njenje cene informacija i prekomerna ponuda dovode do toga da kupci očekuju proizvod ili uslugu kreiranu prema svojim potrebama, dos-tavljenu na način koji njim aodgovara i u vre-

25

me koje njima odgovara. Posledice navedenog su promene u načinu distribuiranja proizvoda kupcima, što za posledicu ima pojavu novih kanala distiribucije i novih načina plaćanja.

Uslužne delatnosti postaju dominantne, kako u stvaranju BDP-a, tako i u broju zaposlenih.

Pojava novih delatnosti, zanimanja i poslova i povećana specijalizacija u društvenoj podeli rada.

Uvećanje svetske populacije. Porast broja stanovnika u gradovima. Prosečni vek proizvoda smanjen je sa 30-40

godina, koliko je iznosio 1950.godine na manje od godinu dana.

Broj malih i srednjih preduzeća u odnosu na 1950.godinu povećao se oko pet puta, i danas ova preduzeća zapošljavaju više od 80% radne snage. Ovakva ekspanzija malih i srednjih pre-duzeća dolazi upravo zbog karakteristika malih i srednjih preduzeća koja su fleksibilnija i više naklonjena inovacijama, i kao takva pogodnija za realizaciju preduzetničkih poduhvata.

Demografske promene koje se ogledaju ne samo u povećanju svetske populacije, već i u produženju prosečnog životnog veka ljudi, pre svega zbog dostignuća u oblastima medicine i genetike.

Intenziviranje procesa globalizacije koji u eko-nomskom smislu dovodi do slobodnog kretanja proizvodnih faktora.

Povećanje složenosti svih sistema. Rast ekstrema i gubitak sredine.

26

U svetu raste broj bogatih, ali i broj siroma-šnih, sve više nestaje srednja klasa stanov-ništva;

Raste broj visokokvalifikovane radne sna-ge, ali, sa druge strane, raste i broj nekvali-fikovane radne snage;

Raste broj zaposlenih koji su pred penzi-jom, raste i broj mlade radne snage;

Proizvodi se u ekstremno velikim serijama, mahom jeftinih proizvoda, ali sa druge stra-ne raste i proizvodnja pojedinačnih, skupih, proizvoda, koji zadovoljavaju potrebe eks-tremno bogatih.

Povećanje protoka informacija, brzine obrade podataka i brzine protoka informacija.

Sve navedene promene koje za poslovnu organizaci-ju predstavljaju promene koje su zadate, koje dolaze iz okruženja i na koje ona, u principu, ne može da utiče, ini-cirale su promene u samoj organizaciji, odnosno, promene koje se odnose na unutrašnju organizaciju i upravljanje, na pravila, procedure, procese, tehnologiju i ljudski kapital.

U sadašnjim, savremenim uslovima, preduzetnički ambijent je ambijent koji podstiče kreativnost, ideje i ino-vativnost. Ovakav ambijent podrazumeva slobodu delova-nja. U preduzetničkom smislu sloboda delovanja znači da postoji sloboda izbora, sloboda odlučivanja o vrsti posla, o izboru poslovnog partnera, oblika organizacije preduze-ća, lokacije, sloboda raspolaganja profitom, itd.

Da bi se ostvario nivo sloboda potreban i neophodan za razvoj preduzetništva potrebno je da su zadovoljeni brojni, pre svega ekonomski i politički uslovi koji obuhva-

27

taju: tržišne uslove poslovanja koji podstiču konkurenciju; institucije sistema koje su izgrađene tako da podstiču raz-voj preduzetništva, a ne da ga destimulišu i guše raznim administrativno-birokratskim procedurama; odgovarajuću zakonsku regulativu i pravosudni sistem, itd.

5. PREDUZETNIŠTVO U TRANZICIONIM EKONOMIJAMA

Tranzicione ekonomije su ekonomije koje tranzitira-ju, odnosno prelaze, iz socijalističkog centralno-planskog, ili samoupravnog socijalističkog sistema u kapitalistički sistem. Do tranzicije ovih sistema dolazi krajem 80-tih godina prošlog veka, kada socijalističke države, nakon perioda krize i stagnacije, nisu više bile u stanju da u okvi-ru postojećeg društveno-ekonomskog sistema na zadovo-ljavajući način rešavaju državna, nacionalna, ekonomska i druga civilizacijska pitanja. Zaustavljanje ekonomskog propadanja i raspada dovelo je do tranzicije ovih država ka kapitalistićkom sistemu.

U socijalističkim sistemima nije postojao dobar ambijent za razvoj preduzetništva. Nepostojanje ili neraz-vijenost tržišta, nepostojanje ili slaba zastupljenost privat-ne svojine u privrednoj strukturi, suvuiše birokratije i administriranja, nisu bili uslovi u kojima se preduzetništvo moglo razvijati. Takav ambijent umnogome je uticao na sudbinu socijalističkih društveno ekonomskih sistema. Promenama koje je izazvao naučno-tehnički progres od

28

50-tih godina XX veka pa na dalje mnogo lakše su se pri-lagodili kapitalistički društveno-ekonomski sistemi zasno-vani na privatnoj svojini, tržištu i decentralizovanom odl čivanju. Za razliku od ovih sistema, socijalistički društve-no-ekonomski sistemi, zasnovani na državnoj ili društve-noj svojini, planu i centralizovanom odlučivanju pokazali su se kao nesposobnim da se prilagode ovim promenama.

Tranzicija je složen društveni proces koji se sprovodi putem niza reformi. Uspeh sprovođenja reformskih proce-sa zavisi od svesti o potrebi sprovođenja ovih reformi i doslednosti u njihovom sprovođenju.

Proces tranzicije, shvaćen kao niz ekonomskih reformi koje treba da budu što brže sprovedene i ugrađene u sistem znači:

liberalizaciju ekonomskih odnosa sa inostrans-tvom;

izvoz kao vodeći sektor ekonomskog rasta; konvertibilnost nacionalne valute; restriktivnu monetarnu politiku; finansijsku disciplinu; promenjenu ulogu države. Uloga države se

menja u privrednom životu, tako da država gubi intervencionističku ulogu i postaje odgo-vorna za izgradnju tržišnog ambijenta i stvara-nje pravnog i institucionalnog okvira koji je neophodan tom ambijentu;

mala i srednja preduzeća postaju nosioci priv-rednog rasta;

privatizaciju državne imovine, itd.

29

Uspešno sprovođenje procesa tranzicije znači:

Makroekonomsku stabilizaciju Makroekonomskom stabilizacijom se smanjuje

inflacija i uklanja višak tražnje. Visoke inflaci-je i višak tražnje su bile opšte odlike bivših socijalističkih sistema. Ovakvo stabilizovanje pruža šansu za nastavak tranzicije.

Liberalizaciju Liberalizacija podrazumeva liberalizaciju cena

i liberalizaciju spoljne trgovine. Libera-lizacijom se vrši otvaranje domaćih privreda inostranoj konkurenciji.

Privatizaciju Privatizacija je centralni proces tranzicionog

procesa. Ciljevi privatizacije su: izgradnja vla-sničkih osnova tržišne privrede, povećanje eko-nomske efikasnosti, povećanje budžetskih pri-hoda i uvođenje demokratije i osiguranje političkih sloboda. Privatizacijom se menja svojinski odnos, menja se upravljanje,stvaraju se pretpostavke za uvođenje efikasnijeg siste-ma upravljanja- korporativnog upravljanja, u preduzećima.

Restrukturiranje Restrukturiranje podrazumeva restrukturiranje

celokupne privrede i restrukturiranje samih preduzeća. U prvom slučaju se menja privredna struktura, u kojoj se smanjuju učešća jednih (npr. industrije), a povećava učešće drugih sek-tora (npr. usluga). Restrukturiranje pre-duzeća znači radikalnu promenu organizaci-onog ure-

30

đenja preduzeća radi povećanja efikasnosti pre-duzeća.

Ovako sagledan tranzicioni proces zahteva izgradnju novog sistema pravila ponašanja, zahteva nove institucije. Novi institucionalni okvir zasniva se na sledećem10:

Zakonska regulativa se mora jasno odrediti prema privatnoj svojini jer investitori nisu zain-teresovani da ulažu sredstva u zemlje u kojima nisu zagarantovana prava privatne svojine;

Pravna regulativa mora štititi prava ponuđača, zaposlenih i kreditora;

Regulisan bankarski sektor na način da omogu-ćava funkcionisanje finansijskog tržišta i kor-porativnog sektora;

Razvijeno tržište hartija od vrednosti; Tržište za korporativno upravljanje na kome se

ostvaruju preuzimanja; Razvijena tržišta koja primoravaju preduzeća

da se u okviru konkurentske borbe ponašaju efikasno, efektivno i ekonomično;

Razvijene mehanizme koji regulišu bankrotstvo i stečaj da bi se na vreme mogla izvršiti realo-kacija kapitala;

Korektna privatizacija koja treba da stvori odgovarajuću vlasničku strukturu i osnov za stvaranje korporativnih odnosa u poslovnom okruženju;

Nezavisan pravosudni sistem;

                                                            10CIPE, Instituting Corporate Governance in Developing, Emerging

and Transitional Economies, www.cipe.org

31

Razvijenu strategiju za borbu protiv korupcije i, u vezi s tim, izgradnju adekvatnog poreskog sistema;

Smanjenje birokratije i neefikasnosti; Kvalitetni finansijski mediji koji će u okviru

informativne delatnosti omogućiti kvalitetno nadgledanje menadžera, investitora, kreditora i upravljačkih struktura korporacija, itd.

Ekonomske reforme sprovode se merama i instru-mentima ekonomske politike. Između mera koje se prime-njuju postoji velika međuzavisnost, a sama implementacija i sprovođenje različitih mera zahteva različito vreme. Sa vremenskog aspekta, određene mere mogu se relativno brzo sprovesti, na primer, liberalizacija. Međutim, mnogo više vremena zahteva izgradnja institucija koje podržava-ju, osiguravaju i obezbeđuju privatnu svojinu, kapital i tržište. Izgradnja takvog institucionalnog okvira i instituci-ja je nešto sasvim suprotno od institucionalnog okvira koji su socijalističke zemlje decenijama gradile.11

Sprovođenje reformi i izgradnja institucija istovre-meno znače i izgradnju preduzetničkog ambijenta.

Osnovni uslovi za razvoj preduzetništva zahtevaju12:

slobodno tržište; deregulaciju ekonomskog života; inovativnu kulturu, klimu i tradiciju.

                                                            11 Ivković D., Knežević V., Karavidić S., Korenak B., Privredni siste-

mi, VŠ PEP, Beograd, 2012, str. 144 12 Stefanović Ž., Menažment, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Kra-

gujevac, 1999, str. 128

32

Tržište kao mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja obavlja četiri važne ekonomske funkcije: informa-tivnu, alokativnu, distributivnu i selektivnu.

Tržište je mesto konkurentske borbe tržišnih učesni-ka, pa je svim tržišnim akterima važno da se ta borba odi-grava u fer i korektnim uslovima, u kojima niko neće nekim vantržišnim merama biti stavljen u povoljniji ili nepovoljniji položaj. Slobodno tržište je od suštinske važ-nosti za preduzetnika. Ono je izvor informacija o potre-bama kupaca i njihovim preferencijama, ali i o konkuren-ciji, tehnologiji, sirovinama, proizvodima i uslugama. Tržišne informacije su osnov za donošenje odluka o usme-ravanju kapitala preduzetnika u određene delatnosti. Tržiš-te je mesto gde preduzetnici realizuju svoje poslovne ideje i poduhvate i ostvaruju dobit. Na kraju, tržište će dati sud o tome da li je preduzetnik uspešan ili nije uspešan.

Posebnu ulogu u kreiranju slobodnog tržišnog ambi-jenta ima država, jer je ona ta koja treba da obezbedi da ambijent odgiravanja tržišne utakmice bude fer i korektan.

Deregulisana ekonomija je ekonomija u kojoj država svojim merama ne ograničava autonomiju preduzetnika u donošenju poslovnih odluka. Takođe, država ne bi trebala da merama fiskalne, monetarne, kreditne, ili bilo koje dru-ge politike neke privredne subjekte dovodi u povlašćen položaj, a da druge destimuliše. Naravno, navedeno ne tre-ba shvatiti isključivo, u smislu da država ne treba uopšte da reguliše određene oblasti ekonomskog života. Država je odgovorna za stabilnost i stanje nacionalne privrede u celi-ni, kao i za razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. U pogledu preduzetništva država raspolaže nizom mera i ins-trumenata kojima može da podstiče njegov razvoj. Tu su

33

pre svega fondovi za razvoj preduzetništva, razni oblici stimulisanja inovativnih inicijativa i preduzetničkih podu-hvata, zaštita intelektualne svojine, razne poreske olakšice, itd.

Inovativna kultura, klima i tradicija u jednom druš-tvu zavise od mnogo faktora, pre svega od opšte politike koja se vodi u jednom društvu, materijalne osnove, etičkih normi, psiholoških, socioloških faktora, itd.

Tranzicione ekonomije nisu imale razvijenu preduze-tničku kulturu i tradiciju. Međutim, potencijalni preduzet-nici postoje u ovim ekonomijama, u raznim društvenim grupama. To su:

ljudi iz postojećeg privatnog sektora; lica iz sive ekonomije koja su navikla da reša-

vaju mnoge atipične i neočekivane probleme; nezaposlena lica i lica koja su ostala bez zapos-

lenja (lica iz bivšeg društvenog sektora, lica iz državnog sektora);

intelektualci, kojima je u dugom nizu godina materijalni položaj drastično pogoršan, i,

poljoprivrednici, ljudi koji su dugi niz godina u položaju preduzetnika, ali sa skromnim resursima, da bi se u potpunosti dokazali kao preduzetnici.

Međutim, kako će i kada taj preduzetnički potencijal biti aktiviran umnogome zavisi od sprovođenja tranzicio-nih procesa, ali i od mnogih drugih faktora.

34

Preduzetništvo je stanje duha i svest samostalnog odlučivanja o sopstvenoj sudbini i preduzimanje aktivnosti u tom smislu.

U prethodnom sistemu najveći problem bio je naći prvi posao, a nakon toga je sve bilo rešeno i izvesno. Ras-korak između rezultata rada i naknade za rad najbolje osli-kava krilatica iz tog vremena: „niko me me može toliko malo platiti koliko ja mogu malo da radim".

Novi uslovi u kojima su se našla tranziciona društva zahtevaju, pre svega, izmenu svesti u smislu da svako mora da rešava sopstvene probleme i da više nema nekog drugog (država) ko je zadužen za rešavanje tih problema. Mora se shvatiti da se posao ne dobija, već se za posao konkuriše, da je potreban stalni rad, stalno usavršavanje i stalno traganje za novim prilikama. Svest se mora izmeni-ti, posao se ne dobija niti se posao čeka, poslovna prilika se stvara aktivnostima onih kojima je posao potreban.

Tranzicioni proces je složen i bolan proces, pun raz-nih iskušenja. Pogrešni potezi su mogući, a ispravljanje grešaka, ukoliko je to uopšte moguće, dugotrajno.

Izgradnja preduzetničkog ambijenta i preduzetništva deo je tranzicionih procesa, pri čemu se mogu javiti razni nepovoljni aspekti koji tu izgradnju mogu ometati i uspo-ravati.

Privatizacija je jedan od početnih i ključnih koraka u tranziciji, ali je veoma važna za razvoj preduzetništva.

Promena vlasništva od državnog ili društvenog u pri-vatno se i vrši zbog toga što se privatno vlasništvo pokaza-lo efikasnijim od druga dva pomenuta oblika vlasništva. Pretpostavka procesa privatizacije je da će državna ili

35

društvena preduzeća kupiti subjekti preduzetničkih osobi-na, oni koji će unošenjem novih ideja i kapitala stvoriti uspešna i efikasna preduzeća. Međutim, iskustvo mnogih zemalja i sprovedenih privatizacija pokazuje da ne mora buti tako. Često su vlasnici ovih preduzeća postajali sub-jekti koji ne samo da nisu imali zdrave i inovativne ideje, već nisu ništa znali o delatnostima preduzeća koja kupuju. Motiv ovakvih kupovina bio je sticanje imovine radi dalje prodaje, ili kupovina tržišta, što je vodilo gašenju i zatva-ranju tih preduzeća, a ne njihovom oživljavanju i oporav-ku.

Posledica loše osmišljenih procesa privatizacije bilo je i širenje korupcije i pranje novca. Ove pojave koje se redovno realizuju u sprezi kriminala i politike sigurno ne doprinose razvoju preduzetništva i stvaranju preduzetnič-kog ambijenta.

Postoje i slučajevi sprovođenja procesa privatizacije u tranzicionim ekonomijama, gde je ovaj proces sprovo-đen nakon ratnih razaranja i u uslovima razrušenih privre-da. Sprovođenje procesa privatizacije u ovakvim uslovima samo je povećalo ekonomsku dubiozu zemalja koje su je sprovodile. Slepo sprovođenje principa Vašingtonskog konsenzusa, ove ekonomije i nakon jedne ili dve decenije drži u status qvo stanju.

Naime, nakon ratnih razaranja, na primer, nakon II svetskog rata, uvek su države bile te koje su sprovodile proces ekonomskog oporavka. Država je bila ta koja je mogla da mobiliše sve resurse potrebne za oporavak i obe-zbedi međunarodnu finansijsku pomoć za potrebe oporav-ka. Međutim, ni jedna država proces ekonomskog oporav-ka nije sprovodila procesom privatizacije, već upravo

36

suprotno, procesom nacionalizacije. Tek nakon oporavka privrede vršena je denacionalizacija (ili reprivatizacija), odnosno, prodavana su državna preduzeća privatnom kapi-talu, prvenstveno zbog neefikasnosti tih preduzeća. Spro-vođenje procesa privatizacije u uslovima devastirane priv-rede ostvario je i skroman finansijski efekat od prodaje preduzeća. Očekivanja da će na ovaj način doći do pove-ćanog priliva stranih direktnih investicija nisu ispunjena u meri u kojoj je to bilo potrebno za intenzivniji privredni razvoj.

Privatizacije koje su sprovedene na pomenute načine samo su stvorile dodatne probleme. Povećanje nezaposle-nosti redovna je pojava u početnim godinama tranzicije, što za posledicu ima povećanje socijalnih tenzija u druš-tvu. Međutim, ukoliko se preduzeća kupuju da bi se zatvo-rila, onda se i ovaj problem pojavljuje mnogo oštrije nego što bi bio u korektno sprovedenom privatizacionom proce-su. Posledica ovoga je da ljudi iz očaja i beznađa pokuša-vaju da postanu preduzetnici. Odnosno, otvaraju preduzet-ničke radnje ili mala i srednja preduzeća ne zato što su vođeni idejom, ili preduzetni-čkom energijom već zato što čine očajnički pokušaj da bi preživeli.

Materijalna osnova, pad i nizak nivo nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, nedostatak finansijskih sred-stava, kao i nizak nivo privredne aktivnosti u tranzicionim zemljama predstavljaju dodatni problem razvoju preduze-tništva. Na jedan način razmišlja čovek sa 10 KM u džepu, a na sasvim drugačije sa 10.000 KM. U takvim uslovima ljudi svoju stvaralačku energiju usmeravaju ka preživlja-vanju, a ne ka stvaranju sjajnih ideja. Moguće je i u ovak-vim situacijama da dođe do sjajne ideje, ali je pitanje da li će se ona ikada realizovati.

37

Iz navedenog je jasno pred kakvim se problemima nalaze tranzicione ekonomije u izgradnji preduzetničkog ambijenta i pokušaju da uhvate korak sa razvijenim zem-ljama i pronađu svoje mesto u globalizovanom svetu. Izgradnja preduzetničkog ambijenta je dugotrajan proces u kome najvažniju ulogu ima država, pri čemu je ključna njena posvećenost, istrajnost i iskrenost u promenama koje treba sprovesti da bi se stvorili uslovi koje zahteva predu-zetništvo, a čiji krajnji rezultat treba da bude stabilan i održiv rast i razvoj, i konkurentna i prosperitetna ekono-mija.

6. RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

6.1. Značaj malih i srednjih preduzeća za razvoj preduzetništva

Mala i srednja preduzeća nisu novina u ekonomiji.

Ona imaju veoma dugu istoriju, a njihov razvoj označen je povremenim širenjem i stagnacijama.

Možda najveću ekspanziju mala i srednja preduzeća doživljavaju u novije vreme, početkom 70-ih godina 20. veka. Novost je u tome što su od tada mala i srednja pre-duzeća preduzeća postala sve više konkurentna velikim preduzećima, a uspešno se uključuju i u savremenu globa-lizaciju poslovanja. Deo njih se i dalje temelji na tradicio-nalnoj tehnici i tehnologiji, ali je i sve veći broj onih koja primenjuju novu i visoku tehnologiju. Upravo mala i sre-dnja preduzeća u obavljanju svoje delatnosti pokazuju visok stepen inovativnosti i fleksibilnosti u svom okruže-

38

nju. Iako su i dalje pretežno usmerena na lokalno tržište, mala i srednja preduzeća imaju sve značajniju ulogu i u međunarodnoj razmeni.13

Mala i srednja preduzeća veoma su važna za privre-dni razvoj i razvoj preduzetništva. Preduzetništvo se naj-bolje ispoljava upravo kroz mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća su više preduzetnički orijentisa-na od velikih preduzeća, a osnovni razlog tome je što ova preduzeća raspolažu ograničenim resursima, tako da su prinuđena da stalno traže i poboljšavaju načine na koji kombinuju raspoložive resurse.

Značaj malih i srednjih preduzeća za ekonomiju zemlje ogleda se u sledećem:

u ovim preduzećima stvara se veliki deo bruto društvenog proizvoda;

zapošljavaju veliki deo radno sposobnog sta-novništva;

inovativno su orijentisana i brzo se prilago-đavaju tržišnim zahtevima;

utiču na poboljšanje konkurentnosti; dinamiziraju regionalni razvoj, itd.

U Evropskoj Uniji, u strukturi preduzeća prema veli-čini, najveći broj 92,2% čine mikro preduzeća koje imaju do deset zaposlenih. Mala preduzeća čine 6,5%, srednja 1,1%, a velika preduzeća zastupljena su sa 0,2% u ukup-nom broju preduzeća.

                                                            13 Pavlović, N., Uticaj malih preduzeća na privredni rast, Naučnostručni časopis „Raz-

voj i upravljanje”, br. 3, str. 40–43, Banja Luka, Društvo za energetsku efikasnost BiH. 2009

39

Struktura preduzeća u EU prema veličini

Mikro92.20%

Mala6.50%

Srednja1.10%

Velika0.20%

Izvor: Eurostat/National Statistics Offices of Member Sta-tes/Cambridge Econometrics/Ecorys.

U stvaranju bruto dodate vrednosti u EU, velika pre-duzeća učestvuju sa 42%, a mala i srednja sa 58%, i to: mikro sa 21%, mala sa 19% i srednja sa 18%. Razlog zaš-to 0,2% velikih preduzeća ostvaruje 42% bruto dodate vrednosti leži u tome što velika preduzeća:

raspolažu sa značajno većim kapitalom od malih i srednjih preduzeća;

imaju veći stepen tehnološke opremljenosti u odnosu na mala i srednja preduzeća;

ostvaruju ekonomiju obima; ostvaruju ekonomiju raznovrsnosti; ostvaruju viši nivo produktivnosti radne snage

nego mala i srednja preduzeća; pokrivaju veća tržišta nego mala i srednja pre-

duzeća.

40

Bruto dodata vrednost u zavisnosti od veličine preduzeća u EU

Mikro21%

Mala19%

Srednja18%

Velika42%

Izvor: Eurostat/National Statistics Offices of Member Sta-tes/Cambridge Econometrics/Ecorys.

U malim i srednjim preduzećima u EU zaposleno je 67% radne snage, a u velikim preduzećima 33%. U mikro preduzećima zaposleno je 29% radne snage, u malim pre-duzećima, 21%, a u srednjim preduzećima 17% radne sna-ge.

Broj zaposlenih prema veličini preduzeća u EU

Mikro30%

Mala21%

Srednja17%

Velika32%

Izvor: Eurostat/National Statistics Offices of Member Sta-tes/Cambridge Econometrics/Ecorys.

41

6.2. Prednosti i nedostaci malih i srednjih preduzeća

Osnovne i naglašene prednosti malih i srednjih pre-duzeća u odnosu na velika preduzeća su u njihovoj:

pleksibilnosti; preduzetničkom duhu, i u lakoći upravljanja.

Fleksibilnost malih i srednjih preduzeća ogleda se u tome da ona daleko brže nego velika preduzeća mogu da reaguju na promene koje dolaze iz okruženja, da se tim promenama prilagode u veoma kratkom roku i da na taj nečin steknu konkurentsku prednost.

Upravo zbog svoje veličine mala i srednja preduzeća stalno traže nove prilike i nove mogućnosti, zbog čega se kaže da imaju razvijen preduzetnički duh. Inovativna kli-ma u ovim preduzećima počinje od samog vlasnika koji daje ton celoj organizaciji u traženju novih rešenja i pobo-ljšanja.

Malim i srednjim preduzećima se daleko lakše upra-vlja nego velikim preduzećima. Karakteristike upravljanja malim i srednjim preduzećima, posmatrano po menadžer-skim funkcijama mogle bi se opisati na sledeći način:

Planiranje – je mnogo jednostavnije nego u velikim preduzećima i realtivno lako se obav-lja. Prednost malih i srednjih preduzeća je u tome što se u ovim preduzećima realtivno lako dolazi do informacija koje su potrebne za obav-ljanje ove menadžerske funkcije. Problem

42

može biti ukoliko se ova funkcija zanemari od strane vlasnika, i isti se prepusti svojoj intuiciji.

Organizovanje – je takođe znatno lakše nego u velikim preduzećima, jer stepen složenosti ove funkcije zavisi od dimenzija preduzeća.

Vođenje – je, najčešće, u rukama samog vlas-nika. Zbog toga je donošenje odluka značajno manje nego u velikim preduzećima. Uspešnost vođenja zavisi od mogući valsnika da motiviše svoje saradnike.

Kontrola – je, najčešće, centralizovana, u rukama samog vlasnika, koji je sam i sprovodi.

Kao što poseduju određene prednosti, tako mala i srednja preduzeća poseduju i određene nedostatke u odno-su na velika preduzeća. Najizraženiji nedostaci malih i srednjih preduzeća su:

Nedostatak finansijskih sredstava; Nemogućnost pristupa velikim tržištima; Nepostojanje ekonomije obima; Nepostojanje ekonomije raznovrsnosti, i Manjak stručnih kadrova.

Nedostatak finansijskih sredstava je ključni nedosta-tak malih i srednjih preduzeća, a ostali nedostaci su u veli-kom delu posledica upravo nedostatka kapitala.

Nedostatak finansijskih sredstava prati preduzetnika i malo i srednje preduzeće od započinjanja sopstvenog posla pa dalje. Kod otpočinjanja poslovanja, preduzetnik kao izvore finansiranja koristi sopstvena sredstva ili sreds-tva rodbine, a kasnije tokom poslovanja nailazi na barijere

43

koje se javljaju kod podizanja kredita i raznih hipotekarnih i ostalih garancija.

Izlazak na velika tržišta, pored toga što je visoko rizičan, zahteva visoka finansijska ulaganja, pre svega u marketing.

Ekonomija obima rezultat je velike količine proizve-denih roba usled čega opadaju troškovi po jedinici proiz-voda. Ekonomija obima je privilegija velikih sistema, dok mala i srednja preduzeća zbog ograničenja u sredstvima rada, ljudi i kapitala moraju da se zadovolje proizvodnjom manjih količina proizvoda, odnosno ne mogu da postignu ekonomiju obima.

Ekonomija raznovrsnosti je takođe snižavanje troš-kova, koje se postiže korišćenjem istih resursa u proizvod-nji više vrsta robe. Zbog ograničenih resursa kojima raspo-laže, mala i srednja preduzeća teško mogu da postignu ekonomiju raznosvrsnoati.

Teškoće malih i srednjih preduzeća u obezbeđenju stručnih kadrova posledica su, takođe, finansijskih sred-stava, jer ova preduzeća često ne mogu da konkurišu veli-kim sistemima u obezbeđenju stručnjaka. Pored toga, istraživanje i razvoj su zastupljeni u velikim sistemima, pa je čest slučaj da stručnjaci ne žele da rade u malom i sred-njem preduzeću, jer im to uskraćuje mogućnost ličnog napredovanja i usavršavanja.

44

6.3. Načini nastanka malih i srednjih preduzeća

Mala i srednja preduzeća mogu nastati na nekoliko načina:

osnivanjem; kupovinom; smanjenjem velikog preduzeća, i restrukturiranjem.

Osnivanjem, malo i srednje preduzeće nastaje kada se registruje za obavljenje određene delatnosti, u formi i u skladu sa zakonskom regulativom koja postoji u određe-nom privrednom sistemu.

Mala i srednja preduzeća mogu nastati kupovinom:

franšize, ili licence.

Kupovinom franšize kupuje se poslovni sistem koji ima izgrađenu reputaciju i razrađeno tržište.

Kupovinom licence kupuje se pravo da se koristi neko određeno intelektualno vlasništvo. Najčešće se radi o kupovini prava da se proizvodi i distribuira proizvod ili usluga na strogo definisan način i prema definisanim krite-rijima u pogledu kvaliteta i standarda proizvoda ili usluge.

Mala i srednja preduzeća mogu nastati smanjenjem velikog preduzeća. Osnovni motiv za smanjenje veličine preduzeća je povećanje efikasnosti. Uzroci potrebe da se smanji veliko preduzeće mogu biti razni, a najčešći su:

45

stagnacija ili recesija privrede ili privredne grane, nedovo-ljna iskorišćenost kapaciteta, veliki troškovi radne snage, itd. Smanjenje se sprovodi: smanjenjem obima i asortima-na proizvoda, smanjenjem broja određenog osoblja, sma-njenjem menadžmenta, ukidanjem specijalizovanih funk-cija, itd.

Restrukturiranje je proces u kome od jednog velikog preduzeća nastaje više manjih, nezavisnih preduzeća. Res-trukturiranje se najčešće koristi u uslovima krize, kao odgovor velikih sistema na krizu i izlaska iz krize, a radi podizanja efikasnosti.

6.4. Biznis inkubatori

Biznis inkubatori su poslovna udruženja koja se for-miraju sa ciljem pružanja podrške osnivanju novih malih i srednjih preduzeća.

Prvi biznis inkubator osnovan je 1959.godine. Do širenja biznis inkubatora dolazi osamdesetih godina XX veka sa pojavom ekonomske krize, kao odgovor na krizu i radi prevazilaženja krize.

Osnovni cilj biznis-inkubatora je unapređenje eko-nomskog ambijenta, što se postiže:

otvaranjem novih radnih mesta, stvaranjem uslova za ekonomsko osamostaljivanje

određenih kategorija stanovništva, razvojem preduzetništva i preduzetničke kultu-

re,

46

transferom tehnologije iz velikih sistema ka malim i srednjim preduzećima i sl.

Kao osnivači biznis-inkubatora najčešće se pojavlju-ju:

država, odnosno lokalna uprava, univerziteti, profitne organizacije, organizacije za privredni razvoj i sl.

U zavisnosti od ciljeva, načina pružanja usluge i organizacije, biznis inkubatori mogu se podeliti na:

višenamenske biznis inkubatore – čiji članovi mogu biti iz raznih delatnosti;

specijalizovane biznis inkubatore – koji su usred-sređeni na konkretnu delatnost.

Svojim članovima biznis inkubatori najčešće pružaju sledeće usluge:

zajednički poslovni servis koji se obično sastoji od administrativnih usluga u smislu vođenja poslov-nih knjiga i izrade finansijskih izveštaja , usluge obavljanja finansijskih transakcija, razne sekretar-ske usluge, kao što su prijem telefonskih poziva, ili prijem stranaka, zatim korišćenje računara, fak-sa , kopir aparata i sl. Zajednički poslovni servis umanjuje fiksne troškove članova inkubatora;

zajednički poslovni prostor uz nižu cenu zaku-pa;

47

finansijsku pomoć u smislu lakšeg pristupa određenim državnim investicionim fondovima, ili pomoći u pristupu bankarskim kreditima;

poslovnu pomoć, kroz podršku državne zajed-nice, ili pak tehničku pomoć, kroz razne struč-ne ekspertize i sl;

uslove za stvaranje međusobne saradnje člano-va inkubatora.

Biznis inkubator svojim članovima omogućava da posluju po povoljnijim uslovima time što im smanjuju prvenstveno fiksne troškove poslovanja, pomaže im u sav-ladavanju administrativno birokratskih barijera i stvara im uslove za međusobnu poslovnu konkurenciju i saradnju. Ovo je naročito važno u prvim godinama poslovanja, kada je i rizik neuspeha najveći.

Biznis inkubatori daju podršku svojim članovima obično 3-5 godina, koliko je potrebno da se stabilzuje nji-hov biznis, i za to vreme oni prolaze kroz tri faze:

faza pre inkubacije; faza inkubacije; faza post inkubacije.

Faza pre inkubacije je faza u kojoj se osniva i regis-truje malo i srednje preduzeće. Faza inkubacije je faza ras-ta i razvoja malog i srednjeg preduzeća pod okriljem inku-batora. Faza post inkubacije započinje kada član inkubatora napusti inkubator. U ovoj fazi se prati njegovo.

Delovanje biznis inkubatora omogućava stvaranje zdravih preduzeća, sposobnih da se izbore za svoje mesto na tržištu.

48

6.5. Virtuelne organizacije

Virtuelne organizacije predstavljaju novu organiza-cionu formu malih i srednjih preduzeća.

Promene koje su se desile u prethodnim decenijama, pre svega, razvoj informaciono komunikacionih tehnologija, š-irenje procesa globalizacije i promovisanje kupca kao ce-ntralne ličnosti ekonomije, dovele su do potrebe stvaranja novih organizacionih formi po-vezivanja preduzeća ili poje-dinaca.

Virtuelna organizacija je geografski distribuirana organizacija, čiji su članovi povezani zajedničkim intere-sima ili ciljevima, a u radu i međusobnoj komunikaciji koriste savremene informaciono-komunikacione tehnolo-gije.

Karakteristike virtuelnih organizacija su :

elektronska komunikacija, jednakost partnera, jasno definisani odnosi i

međusobno poverenje, nezavisnost članova, jer članstvom u virtuelnoj

organizaciji svaki član zadržava svoju nezavis-nost,

promena učesnika, udruživanje resursa, pri čemu svaki član pose-

duje neku specifičnost koju ostali članovi ne

49

poseduju, i zbog te specifičnosti postaje deo virtuelne organizacije,

geografska disperzija, što znači da članovi vir-tuelne organizacije mogu biti locirani na raz-nim delovima zemljine kugle,

Virtuelne organizacije formiraju se, pre svega, radi:

što boljeg odgovora na česte promene koje dolaze iz okruženja putem stvaranja takvog organizacionog oblika , dovoljno fleksibilnog i prilagodljivog takvim promenama;

što boljeg organizovanja radi spoznaje global-nog tržišta i prilagođavanja ograničenjima tak-vog tržišta;

optimizacije snabdevanja u uslovima postoja-nja globalnog tržišta.

Cilj virtuelnih organizacija je stvaranje konkurentske prednosti radi iskorišćavanje određenih tržišnih prilika. S obzirom na veliku fleksibilnost u organizovanju, pre svega u zamenjivosti članova organizacije, virtuelna organizacija se vrlo lako prilagođava zahtevima okruženja.

Virtuelna organizacija nije preduzeće u klasičnom smi-slu. To je to privremena mreža koja je sastavljena od različi-tih nezavisnih kompanija, pri čemu one dele znanje, troškove i pristup tržištima. Ona je organizacija sastavljena od različi-tih učesnika koji se organizuju, da bi na što bolji način zado-voljili potrebe potrošača, a kada je ta potreba zadovoljena, učesnici se razdvajaju i mogu se ponovo organizovati u neku drugu virtuelnu organizaciju, sa drugim učesnicima, da bi zadovoljili neku drugu potrebu svojih klijenata.

50

Virtuelne organizacije su veoma dinamične, a njihov životni ciklus može se posmatrati kroz sledeće faze:

Identifikacija prilika u okruženju; Formiranje virtuelne organizacije; Realizacija projekta; Rasformiranje virtuelne organizacije.

Članovi virtuelne organizacije mogu biti preduzeća, ali i specijalizovani pojedinci koji se udružuju da bi stekli neku konkurentsku prednost.

Iako počiva na savremenim tehnologijama i znanju svakog člana ove organizacije, pri čemu odnosi članova počivaju na uzajamnom poverenju i zajedničkom delova-nju, za kupca ove firme izgledaju kao i bilo koja druga firma.

6.6. Klasteri

Klasteri predstavljaju geografski skoncentrisane i međusobno povezane kompanije i institucije na pojedinim srodnim poljima.

Cilj stvaranja klastera je povećanje konkurentske prednosti čitavih regiona i to na način da se kompanije i institucije koje rade na srodnim poljima povezuju i da, kombinujući svoja iskustva, zajednički uvećaju svoju kon-kurentnost i na taj način prevaziđu konkurenciju.

51

Članovi klastera međusobnim povezivanjem pobolj-šavaju međusobne kooperativne odnose, a takođe, pored razvijanja međusobnih, iteraktivnih odnosa, razvijaju ite-raktivne odnose sa obrazovnim i naučno istraživačkim institucijama, osiguravajućim društvima, finansijskim organizacijama i sl.

Klasteri su i rezultat promena u svetskoj ekonomiji i pokušaj prilagođavanja i korišćenja mogućnosti koje su te promene omogućile.

Klasteri i upravljanje njima povećavaju konkurent-nost samog klastera, ali i svih preduzeća članova klastera.

Klasteri omogućavaju rast i razvoj domaće ekonomi-je koristeći na optimalan način:

geografski položaj, proizvodne resurse, osnovnu infrastrukturu, obrazovanje, moderne informaciono-komunikacione tehno-

logije, itd.

Jedan od nedostataka malih i srednjih preduzeća, je da zbog svojih, pre svega, finansijskih ograničenja ne mogu izaći na globalna tržišta. Međutim, klasteri su, koris-teći globalnu otvorenost tržišta sposobni su za osvajanje stranih tržišta, pa mala i srednja preduzeća navedene nedo-statke mogu prevazići kao članovi klastera.

Izlazak klastera na inostrana tržišta dovodi do pove-ćanja izvoza, što je važno za rast i razvoj ssvake nacional-ne ekonomije.

52

Saradnja u okviru klastera, razmena iskustava, dos-tupnost tehnologija, jačanje stručnosti i know-how poziti-vno utiču i na inovativnost malih i srednjih preduzeća, čla-nova klastera.

Članovi klastera koriste iskustva brojnih kompanija, što im omogućava stvaranje visokokvalitetnih proizvoda i povećanje produktivnosti.

Klasteri otvaraju brojna radna mesta usled povećanja proizvodnje, a u okviru samog klastera vodi se konkurent-ska borba, što podiže konkurentnost samog klastera, ali i malih i srednjih preduzeća, članova klastera.

Države i vlade mnogih zemalja pomažu razvoj klas-tera od uspostavljanja veza i dijaloga među preduzećima, preko mera fiskalne i monetarne politike, do finansiranja klastera u određenom vremenskom periodu. Razlog za takav odnos prema klasterima nalazi se u mnogim pozitiv-nim efektima koje klasteri ostvaruju u nacionalnim eko-nomijama i pojedinim regionima.

6.7. Preduzetničke asocijacije

Za razvoj preduzet-ništva važna su i razna

udruženja predu-zetnika. Ove asocijacije okupljaju mala i srednja preduzeća iz različitih delatnosti, ili iz određene delatnosti.

53

Članstvo u ovim udruženjima može za mala i srednja preduzeća značiti brojne mogućnosti i prednosti kroz:

Stvaranje kooperacija; Razmenu znanja i iskustava; Izgradnju boljeg položaja na tržištu; Bolju pregovaračku poziciju, itd.

Kroz pomenute aktivnosti asocijacije dovode do boljeg poslovanja svojih članova čime direktno utiču na njihov rast i razvoj 

.

54

DIO II

1. ŽENE U PREDUZETNIŠTVU

1.1. Karakteristike ženskog menadžmenta

Iako se pristup modernom poslovanju razlikuje kod muškaraca i žena, eksplozivan rast „ženskih" preduzeća 90-ih godina potvrđuje uspeh njihovog netradicionalnog stila vođenja biznisa. Više od polovine žena vlasnica pre-duzeća naglašava ulogu intuicije ili „desne strane mozga" umjesto „leve", koja ističe važnost analize, metodične obrade informacija i razvojnih procesa. Kroz intuitivni proces često se može uočiti prilika koja nije baš očita i doneti ispravna odluka bez puno analiza.

Žene vlasnice preduzeća razmišljaju o svojim odlu-kama i balansiraju opcije i rezultate pre preduzimanja akcije. One se ne ustručavaju zatražiti informacije od pos-lovnih savetnika i saradnika. Prednost je u djeljenju miš-ljenja i znanja putem međusobnih interakcija i odnosa.

One imaju sposobnost da direktno rasuđuju različite zadatke i prioritete. U poslu je danas fle-ksibilnost i prilagodljivost pre-dnost kada se očekuje multifunkci-onalnost u sprovođenju zadataka. Zadovoljstvo pronalaze u izgradnji uspešnih odnosa sa kupcima i

55

zaposlenima, kontrolisanju lične sudbine i radu na neče-mu što smatraju vrednim uloženog truda. Većinu svog života provedemo radeći. Ako naš posao nije u skladu sa ličnim vrednostima, prije ili kasnije doći će do unutašnjeg konflikta. Žene menadžeri taj konflikt koriste kao motiva-ciju u cilju stvaranja odgovarajućeg načina života.

Što se tiče zemalja u razvoju u kojima u školu ide manje devojčica nego dečaka, ulaganje u obrazovanje žena moglo bi se višestruko vratiti na privrednom i društvenom planu. Ne samo da će obrazovane žene biti mnogo produk-tivnije, nego će i odgajati obrazovaniju i zdraviju decu. Žene menadžeri, kako pokazuju istraživanja, mogu raditi različito. Na primjer, u poređenju sa muškarcima mena-džerima, žene više žele raditi u timovima, manje su usrd-sređene na sebe i lični ego im je manje važan od uspeha organizacije ili poslovne ideje koju slede. Međutim, treba naglasiti da žene mogu naići na mnoge prepreke kad poku-šavaju učestvovati u procesu transformacije. Naša sredina je tradicionalnija u pogledu polova. U toj sredini pol je obično puno jači faktor prepreke potencijalnim menadžer-kama nego što je to slučaj u urbanim sredinama, njihovo je samopoštovanje manje, njihove su rukovodeće sposobnos-ti manje u poređenju sa urbanim ženama.

56

1.2. Žene u javnom i političkom životu

Još uvek se od žene u našem društvu očekuje da bude osoba iz senke, tj. supruga uspe-šnog muža. Pomalo i stidljivo se uspijevaju dokazati žene koje stoje same iza svojih uspeha. Do nedavno su bile usamljeni primeri koji su samo potvrđivali pravilo, a danas ih je sve više i sve su glasnije i ustrajnije u svojim nastojanjima. Svima im je zajedničko to da ne traže poseban tretman zato što su žene, već samo traže ono što imaju i njihove kolege muš-karci – poštovanje zbog svojih dela i aktivnosti.

Nužno je učešće žena u političkom životu zato što one imaju drugačiju ulogu i odgovornost koja se od njih očekuje. Samim tim vode drugačije živote i zalažu se često za drugačije vrednosti. Prisutnost žena na mestima odluči-vanja ukazaće na te razlike i omogućiti zastupljenost žen-skih interesa. Žene u politici su tu da bi se bavile „ženskim prioritetima", kao što su nasilje u porodici, porodica, ško-le, vrtići. To su teme koje muškarcima političarima nisu u centru pažnje, zato što oni ta pitanja ne smatraju politič-kim vrednim.

Podaci pokazuju da svuda gde je učešće žena u odlu-čivanju veće, adekvatnije i temeljnije se prilazi rešavanju ženskog pitanja. Prisustvo žena u vlasti ima direktan uticaj na to da li će ženska pitanja uopšte biti pokrenuta. Zahtijev demokratije je da političko tijelo poput parlamenta mora

57

da obuhvata sve slojeve u društvu, naročito one koji su marginalizovani.

Najbrojniju zapostavljenu grupu čine žene i zato one imaju pravo i obavezu da imaju svoje predstavnice u par-lementima, ministarstvima, savetima, partijama, odborima, i važno je da svi budu uključeni u donošenje odluka koje se tiču svih nas.

1.3. Mozak žene kao ključ njenog uspeha

Skeniranjem ljudskog mozga, žena i muškaraca, otkrivene su razlike u aktivnostima mozga u stanju miro-vanja. Dok je u stanju mirovanja 90% ženskog mozga aktivno, kod muškaraca je to 30%. Dakle ženski mozak konstantno prima i analizira informacije. To nije slučaj s muškim mozgom. Drugim rečima čulna

percepcija se u mnogome razlikuje, a to je i osnovni razlog zašto su muško-ženski odnosi vrlo komplikovani.

„Danski istraživač Bente Pekenberg iz neurološkog odjeljenja centralne bolnice u Kopenhagenu objavio je 1997 godine da u proseku muškarci imaju oko četiri mili-ona više moždanih ćelija nego žene, ali da su žene za 30% inteligentnije od muškaraca.

58

Zato Džoan Rivers kaže:"Očigledno je da su žene pametnije od muškaraca. Samo pogledajte, najbolji prijate-lji žene su dijamanti, a muškarcu psi...""14

Žene za slušanje koriste obe strane mozga, i levu i desnu, dok muškarci to rade samo desnom stranom. To je i osnovni razlog zašto muškarci teško obavljaju dva posla istovremeno, dok ženama pričanje na telefon, praćenje serije na TV-u te odgovaranje na zahteve deteta uopće ne predstavlja problem.

Osim što bolje čuju, žene iz istog razloga, suptilnije osećaju promene u tonu glasa sagovornika. Vrlo jednosta-vno mogu na osnovu čulne i vizuelne percepcije pročitati i ono što nije verbalizirano. Dakle mnogo bolje čuju od muškaraca. Prepoznavanje i tumačenje "govora tela" i "boje glasa" jedna su od njihovih oruđa u uspešnom proni-canju u suštinu problema. Žene ne sude samo na osnovu onoga što čuju – one prepoznaju mnoštvo nivoa ispod i to ih u dinamičnom poslovnom svetu čini osposobljenijima za uspeh. Struktura i rad mozga u mnogome određuje način na koji će se njegov vlasnik ponašati...a dosadašnja istraživanja kažu da je muški mozak "specijaliziran" dok je ženski "razigran". One mogu raditi više stvari simultano. Muškarci se fokusiraju samo na jednu.                                                             14Imširović, Imšir. Žena u biznisu i menadžmentu. Tuzla : Kantonalna

privredna komora; Ekonomski institut Tuzla; Sarajevo: Federalna privredna/gospodarska komora; Vanjskotrgovinska komora bosne i Hercegovine, 2004.

59

1.4. Pojam i oblici diskriminacije žena

Diskriminacija žena je svako pravno ili faktičko, neposredno ili posredno razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje čiji cilj ili posledica su otežavanje, ugroža-vanje, onemogućavanje ili negiranje ostvarivanja ili uži-vanja ljudskih prava i sloboda zbog pripadnosti ženskom polu... Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminaci-je žena (CEDAW), 1981, čl. 1.

Kao veoma složena pojava koja je duboko ukorenje-na u ponašanju ljudi, diskriminacija se različito manifestu-je, teško se meri i brojčano dokazuje, a još teže se prepoz-naje.

Ako se na najopštiji način definiše diskriminacija, može se reći da ona označava nepovoljniju poziciju i nep-ravdu koju neki ljudi trpe zbog svakodnevne prakse, pona-šanja i odnosa pojedinih osoba, institucija i sistema uopšte. Smatra se da su uzroci diskriminacije ukorenjeni u nor-mama koje se ne dovode u pitanje, u običajima, simbolima i pretpostavkama/predrasudama. Postoje različite forme diskriminacije, u odnosu na to na koju se grupu odnose, i svaka od tih formi diskriminacije ima svoju sopstvenu dinamiku, načine ispoljavanja, posledice koje proizvodi i u skladu sa tim, može se različito definisati.

Možemo govoriti o postojanju dva oblika diskrimi-nacije žena:

neposrednoj i posrednoj diskriminaciji.15

                                                            15 Dio preuzet i djelimično prilagođen: Berjana Ačkar i dr., Gender

aspekt radnih prava, Priručnik za inspektore, sudije, tužioce, Centar

60

Diskriminacija je neposredna u slučajevima u koji-ma je žena diskriminisana samo zato što je žena. Uzroci i razlozi takve diskriminacije mogu biti raznovrsni:

od pukih predrasuda (odbojnost, nepoverenje i sl.),

do uverenja kako su žene inferiorne u javnoj ili poslovnoj sferi, manje sposobne i sl.

Ovaj oblik diskriminacije lako se može prepoznati.

Drugi, posredni oblik diskriminacije je teško prepoz-nati. Radi se o diskriminaciji koja nije primarno zasnovana na polu, već na nekim „opravdanim i prihvatljivim" razlo-zima poput ekonomskih ili pragmatičnih. Primer za prikri-venu diskriminaciju jeste slučaj kada poslodavac, rukovo-deći se profitom, radije zapošljava muškarca nego ženu, ne zato što veruje da je muškarac sposobniji ili efikasniji od žene, već zato što smatra da žena ima (ili će imati) obave-ze prema domaćinstvu i deci koje će uticati na vreme koje može provesti na poslu, znatno umanjiti koncentrisanost na posao i sl. Kriterijum koji primenjuje poslodavac u ovom slučaju je polno-neutralni.

Nažalost, u kontekstu tradicionalne podele poslova, ovakva primena polno-neutralnih ekonomskih razloga uzrokuje povlašćen položaj muškaraca pri zapošljavanju. Neposredna diskriminacija je nepravedna jer kriterijimi za zapošljavanje mogu biti samo kvalifikacije i druge stručne zasluge, a ne pol.

                                                                                                                     za Slobodan pristup informacijama, Sarajevo i Centar za pravnu pomoć ženama, Zenica, str. 68-69.

61

Posredna diskriminacija je nepravedna jer doprinosi postojećoj nepravdi prema ženama kažnjavajući ih dodat-no zbog postojeće društvene pozicije. Krajnje je neprave-dno, moralno neopravdano i zakonski neosnovano, da pos-tojeće društvene uloge žena služe kao opravdanje za njihovo isključivanje iz takmičenja za zaposlenje i napre-dovanje. Tim prije što je jedna od osnovnih odredbi svih normativa (kako međunarodnih tako i nacionalnih) koje se tiču ljudskih prava da svaka osoba ima pravo na jednak tretman. Ovakve odredbe predstavljaju zakonski osnov za nedvosmislenu osudu polne diskriminacije i to kako nepo-sredne tako i posredne. Osnovno za oba tipa polne diskri-minacije – neposredne (direktne) i posredne (indirektne) – jeste činjenica da sistematski stavljaju žene u podređen položaj u društvu, kršeći njihovo pravo na jednak tretman. U ovom odeljku daju se definicije diskriminacije žena u međunarodnom i u nacionalnom normativnom okviru, kao i najčešće pojavne oblike diskriminacije žena na tržištu rada.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena je svakako najznačajniji međunarodni dokument kojim se reguliše pitanje diskriminacije žena. Prema ovoj Konvenciji, diskriminacija žena jeste svako:

pravno ili faktičko, neposredno ili posredno razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje čiji cilj ili posle-

dica su: otežavanje, ugrožavanje, onemogućavanje ili

62

negiranje ljudskih prava zbog pripadnosti žen-skom polu16.

Dakle, svaka diskriminacija u čijoj osnovi leži pripa-dnost određenom polu, ali i svi drugi oblici diskriminacije koji se direktno ili indirektno povezuju sa pripadnošću određenom polu (bračni status, porodični status, trudnoća i materinstvo, roditeljstvo i polna orijentacija). Svi ovi drugi oblici diskriminacije smatraju se diskriminacijom s obzi-rom na pripadnost određenom polu, odnosno koje se čini na osnovu pola, a koje ima za efekat ili svrhu speečavanje ostvarivanja ili uživanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, u svim sferama života žena i bez obzira na njihov bračni status.17 Neke ključne osobine ove definicije su:

da se ona primenjuje kako na namerne tako i na nenamerne radnje (bitni su „rezultat ili cilj");

da ona zahteva više od jednakog tretmana žena i muškaraca – ona naglašava žensko stvarno (de-facto) pravo na puno uživanje ljudskih pra-va i osnovnih sloboda;

da ne pravi nikakvu razliku između privatne i javne oblasti;

da naglašava da žene treba da imaju prava nezavisno od svog bračnog statusa;

da se primenjuje u svim oblastima života – ne samo u građanskom i političkom.

                                                            16Pajvančić, M.(2006):Ombudsman protiv dvostruke diskriminacije

žena, Zbornik radova, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, str. 13. 17 Ibid. str. 13.

63

Važno je još napomenuti da su ovom definici-jom obuhvaćene i neposredna i posredna dis-kriminacija.

Neposredna diskriminacija relativno se lako uočava u različitosti prava, isključenju ili ograničenju u pravima. To su situacije u kojima je neko lice tretirano lošije od drugog u sličnoj situaciji zbog svog pola ili po nekoj dru-goj osnovi. Pod postupanje koje se smatra diskriminator-nim moguće je podvesti, kako navodi prof. dr Marijana Pajvančić18, kako različite vidove postupanja –aktivno delovanje, pasivnost ili nečinjenje i sl., tako i različite forme delovanja – pravni propisi i normativni okvir, fakti-čko ponašanje i sl. Posredna diskriminacija odnosi se na mere ili pravne norme koje su neutralne ili jednake za sve, ali njihove posledice većinom pogađaju žene. Posredna diskriminacija se znatno teže uočava. Ona se otkriva tek uz pomoć naočara za otkrivanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno analize učinaka naizgled neutralnih pravnih normi čija svrha nije diskriminacija, ali koje dovode do posledica koje pogađaju uglavnom žene samo zato što su žene. Posredna diskriminacija otkriva se pomoću pokaza-telja, statistika i analiza koje je razotkrivaju.19 Prof. dr Marija Pajvančić20 navodi da posredna diskriminacija ima tri osnovna oblika za koje je karakteristično pozivanje na

                                                            18Pajvančić, M.(2006):Ombudsman protiv dvostruke diskriminacije

žena, Zbornik radova, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, str.14. 19 Dio teksta preuzet i jezički prilagođen: Šimonović, D.(2004): Kra-

tak vodič kroz CEDAW – Konvenciju o uklanjanju svih oblika dis-kriminacije žena, Vlada Republike Hrvatske, Ured za ravnopravnost spolova, Zagreb.

20Pajvančić, M.(2006):Ombudsman protiv dvostruke diskriminacije žena, Zbornik radova, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, str. 14.

64

„prividno neutralno pravilo, kriterijum ili praksu jednaku za sve".

Prvi oblik pojavljuje se kada se (pravno ili faktički, institucionalno ili vaninstitucionalno) nekom licu neop-ravdano postavljaju zahtevi ili uslovi za koje se unapred zna ili opravdano pretpostavlja da ih to lice ne može ispu-niti, ili ih može ispuniti uz znatne teškoće.

Drugi oblik javlja se kada se (pravno ili faktički, institucionalno ili vaninstitucionalno) bez posebnog opravdanja lice jednog pola dovede u povoljniji položaj, ili mu se da prednost u odnosu na lice drugog pola.

Treći oblik predstavlja očigledno ponižavajuće pos-tupanje prema određenom licu samo zbog njegove pripad-nosti određenom polu.

2. DISKRIMINACIJA ŽENA I ŽENSKA LJUDSKA PRAVA

Na mapi socijalnih procesa i odnosa jasno se pokazuju prostori u kojima je žena diskriminisana: kao rodno različita individua i kao pripadnica potčinjene i marginalizovane grupe u društu – socijalne grupe žena. 

Rekli bismo da ove društvene činjenice ukazuju kako je u modernom društvu kontekst definicije ljudskih prava žena determinisan fenomenom diskriminacije žena. Dakle, razgovor o konceptualizaciji pojma ljudskih prava žena

65

trebalo bi fokusirati, kako na sam pojam diskriminacije žena i načine njenog ispoljavanja, tako i na mehanizme održavanja procesa diskriminacije žena. Prepoznavanje ukupnog konteksta diskriminacije žena otvara i suštinsko pitanje prevazilaženja diskriminacije kao važnog politič-kog pitanja.

Studije i analize stratifikacije pokazale su, po Entoni Gidensu, da se dugi niz godina nije "obraćala pažnja na pitanja roda – pisane su kao da žene ne postoje, ili kao da nisu važne ili zanimljive kada je riječ o analizama raspod-jele moći, bogatstva i prestiža. Ipak, rod je sam po sebi jedan od najilustrativnijih primera stratifikacije. Ne postoji nijedno društvo u kojem muškarci, bar u nekim aspektima društvenog života, nemaju više bogatstva, viši status i veći uticaj od žena". To je, između ostalog, činjenica koja je doprinijela da vertikala sociološko/feminističkih debata u okviru istraživanja položaja žene bude analiza diskrimina-cije žena.

Diskriminacija žena se definiše kao "nepovoljan tretman žena u javnoj sferi koji rezultuje njihovim nepovoljnim položajem u raspodjeli svih bitnih dru-štvenih resursa (materijalnog bogatstva, moći i ugleda)", a zasniva se na "logici" patrijarhalnog/tradicionalnog siste-ma društvene moći. U istraživanjima ovog socijalnog fenomena M. Blagojević ukazuje da su diskriminacija i mizoginija, kao i eksploatacija žena i nasilje prema žena-ma dio problema patrijarhalnog/tradicionalnog društvenog okvira. Naime, odnosi između muškaraca i žena, a onda i njihov stvarni položaj u društvu, kao i stepen ispoljavanja

66

diskriminacije prema ženama, značajno su određeni stavo-vima i vrednostima o muškarcima i ženama koje deli šira društvena zajednica. Taj rodni "vrednosni konsenzus" u jednom društvu, proizvod je posebne tradicionalne kulture, opšteg nivoa razvijenosti društva, političke i građanske tradicije, nivoa klerikalizacije društva, kulta ratovanja i ratničke tradicije, raširenosti i snage uticaja ženskog pokreta, i dr. Za objašnjenje diskriminacije žena u savre-menom društvu potrebno je razumjeti ulogu koju u tom kontekstu ima sistemska inhibicija.Veliki broj istraživanja diskriminacije žena koja je uradila M. Blagojević, suoča-vaju nas sa činjenicom, kako ona kaže, da se ne samo dis-kriminacija može empirijski utvrditi, već je isto tako moguće empirijski utvrditi i postojanje sistemske inhibici-je koja deluje na žene kao pripadnice marginalne grupe. Sistemsku inhibiciju, kao socijalni konstrukt, ona razumije kao "skup društvenih mehanizama koji uslovljavaju kvan-titativno smanjivanje i kvalitativno degradiranje aktivnosti žena i njihovog celokupnog društvenog položaja. Sistem-ska inhibicija koju žene moraju da savladaju u svom uspi-njanju na lestvici društvene hijerarhije ispoljava se u pet područja:

oblasti rada; socijalizacije i obrazovanja; u profesiji; stvaralaštvu, i u porodici."

Žene, dakle, da bi premostile sistemska ograničenja u navedenim oblastima, primorane su da imaju i više i izraženije promotivne mehanizme, nego muškarci koji jesu, u društvenom smislu, dominantna grupa. Naime,

67

ženama je onemogućeno da ravnopravno sa muškarcima učestvuju na tržištu rada u raspodeli zanimanja i položaja koji obezbeđuju bogatstvo i ugled, i gde je značajno kon-centrisana veća količina društvene moći. Istraživanja pokazuju da diskriminacija i segregacija žena na radnom mestu ima direktan uticaj na primanja žena i na količinu moći koju one uživaju. Ona se manifestuje na dva načina i to kao:

horizontalna diskriminacija – odvajanje žena u privatnu sferu zasnovano je na konstrukciji socijalnih uloga i stereotipa koji strukturišu rodnu podelu rada. Na taj način poslovi su izd-vojeno zasnovani na osnovu pola, koji ima tra-dicionalno takve uloge: na primer, podučava-nje, njega bolesnika, spremačica - za žene; mehanika, medicina, inžinjerstvo za muškarce;

vertikalna diskriminacija – poštovanje muš-karca i postavljanje žena u poziciju podređeno-sti i potčinjenosti, kao i nevrednovanje dužnos-ti koje su im pripisane.

Problem diskriminacije postaje socijalno upečatljiv i onda kada šanse za društveni uspeh žena (i njihove stope predstavljanja) počinju da opadaju ukoliko se ide ka polo-žajima koji su ređi i više traženi. "Najčešće se "podrazu-meva" da na mnoge prestižne položaje treba postaviti muškarce. Čak i kada su na vrhovima piramida, privrednih ili političkih, žene su često "u senci", bez prave mogućnos-ti da dosegnu sam vrh. Naravno, izuzeci postoje. Ali, sa stanovišta patrijarhata kao celine, izuzeci, žene koje su "na vrhu" ne predstavljaju zaista bitnu promjenu". Dakle, dogma o inferiornosti žena se samoobnavlja i utemeljuje, između ostalog, i u okolnostima kada društvena kontrola

68

diskriminacije žena ulazi u sistem institucionalne primene i zaštite prava žena. Diskriminacija kao strukturni koncept odnosi se na sistemske uskraćenosti određenih društvenih grupa. Njeni uzroci leže u običajima i normama koji se ne dovode u pitanje, u predrasudama na koje se oslanjaju institucionalizovana pravila i svim drugim posljedicama poštovanja takvih pravila. Rečju, "diskriminatorni diskurs ispunjava mnoga naša svakodnevna iskustva".

Dakle, u strukturalnom smislu, diskriminacija pod-razumeva duboku nepravdu koju neke grupe trpe, kao pos-ledicu često nesvesnih stereotipa, predrasuda i reakcija u običnoj komunikaciji, medijskih i kulturnih stereotipa i tržišnih mehanizama, odnosno, svega što je dio procesa svakodnevnog života. Ne možemo eliminisati strukturnu diskriminaciju tako što ćemo samo stvarati nove zakone ili samo mijenjati politički kontekst, suština je u višedimen-zijskoj reprodukciji strukturne diskriminacije u najvažni-jim ekonomskim, političkim i kulturnim institucijama. "Suprotstavljanje strukturalnoj diskriminaciji zahteva prei-spitivanje bazičnih kulturnih vriednosti i fundamentalnih principa društvene organizacije."

Oblasti socijalnog života u kojima je moguće indi-kovati diskriminaciju žena imale su, ako ih pratimo na istorijskom nivou, sasvim različite dimenzije, rekli bismo, po sadržaju, intenzitetu i po socijalnoj vidljivosti.

Možemo reći, na osnovu širih struktura nejednakos-ti, da se u društvu na različitim mestima i u različitim okolnostima vrši diskriminacija žena, i time se jasno pokazuje da postoje dupli standardi za prava ljudi - muš-karce i žene.

69

Društvena činjenica je da su žene na tržištu rada "uvek plaćene manje od muškarca, i kada je sve ostalo isto, da one dobijaju manje značajna mesta sa istim diplo-mama, i, naročito da su proporcionalno više pogođene nezapošljenjošću i radije sklonjene na mestima na određe-no vreme – što, pored ostalog, ima kao posledicu njihovo skoro sigurno isključenje iz igara moći i perspektiva za karijeru". Fenomen "stakleni plafon" je samo konačan sumarum ekonomske i socijalne neravnopravnosti žena. Ovu čvrstu i nevidljivu branu Lori Morgan definiše kao one slučajeve gde "žene započinju karijeru sa iste početne pozicije kao i muškarci, da bi tokom vremena ili napredo-vale sve sporije u odnosu na njih ili nastavile da napreduju ravnopravno sve dok u nekom trenutku to njihovo napre-dovanje ne bude zaustavljeno." Zapravo, iako čine 40% globalne radne snage, žene zauzimaju tek oko 20% mena-džerskih pozicija i ovaj procenat opada sa porastom hije-rarhijskog nivoa položaja. Diskriminaciju suštinski obele-žava postojanje dva pola na kojima se ona vidljivo pokazuje:

prvi predstavlja politika, koju karakteriše goto-vo potpuno odsusto žena, a

drugi - porodica, koju karakteriše izrazito pri-sustvo žena.

Nužna posledica ovog odsustva/prisustva žena je da se oblast politike artikuliše sve izrazitije kao "muška sfe-ra", dok se oblast porodice nedvsmisleno prikazuje kao "ženska sfera". "Nema sumnje da se radi o svojevrsnim korelatima, odnosno, da prisustvo žena na jednoj strani pojačava njihovo odsustvo na drugoj, i obrnuto." Propust-ljivost sistema na višim nivoima društvene hijerarhije za

70

žene je krajnje ograničena, i naročito je vidljivo tamo gdje se nalaze centri moći - u politici.

Pjer Burdije navodi da strukturni odnosi polne vla-davine i društvena korelacija među njima postaju vidljivi i "da žene, koje su stigle na vrlo visoke položaje (kadar, rukovodilac ministrastva, itd.) moraju tako reći "platiti" taj profesionalni uspeh manjim "uspehom" u kućnom poretku (razvodom, kasnim brakom, celibatom, teškoćama ili neu-spehom dece, itd.) i u ekonomiji simboličkih dobara, ili obrnuto, da uspeh u domaćinstvu često nadoknađuje, deli-mično ili potpuno, odustajanje od velikog profesionalnog uspeha (naročito kroz prihvatanje "prednosti" koje su tako lako priznate ženama samo zato što ih one stavljaju izvan trke za moć: pola ili "četiri petine" radnog vremena)."

Izvesno je da nijedno društvo ne tretira žene podjed-nako dobro kao muškarce. Socijabilitet diskriminacije žena ukazuje na sistemsku uskraćenost žena u javnom životu, kao i na prenošenje diskriminacije na strukturni i institucionalni nivo društva. Kao što smo već rekli, matri-ca diskriminacije žena je stalna reprodukcija diskriminaci-je u nosećim kulturnim, ekonomskim i političkim institu-cijama društva. Diskriminacija je, dakle, suštinska karakteristika društvenog položaja žene, bilo da se ona posmatra na individualnom ili na grupnom nivou. Zapra-vo, pogrešno je očekivati da ćemo danas diskriminaciju precizno markirati i jasno prepoznati. "Ona nije jednodi-menzionalna, jednostavna, lako uočljiva. Naprotiv, meha-nizmi kojima se sprovodi sve su suptilniji".

71

Razlike u nejednakom konzumiranju i ostvarivanju prava socijalne grupe muškaraca i socijalne grupe žena, suštinski ukazuju i na njihov različit društveni položaj; posledično, na prisustvo diskriminacije - koja je njihova koegzistirajuća, egzemplarna, karakteristika. Kada je pita-nje roda ušlo u fokus pravnih istraživanja, kroz analizu diskursa ženskih ljudskih prava, ispostavilo se da je važno objasniti problem koji postoji u ostvarivanju ljudskih pra-va grupe ljudi (društvena grupa muškaraca i društvena grupa žena) povezanih istim statusom. Rasprava o koncep-tu ljudskih prava žena, poreklu i razlozima nastanka, mož-da treba da krene od, pre svega, poznate društvene činjeni-ce da je žena oduvek bila "samo posrednik prava, a ne i njegov uživalac". O čemu govori ta društvena činjenica i šta ona znači za objašnjenje nastanka "prava žena"? Kako se taj proces "sticanja" ženskih prava opisuje i definiše u istoriji i teoriji ljudskih prava i kakve su socijalne posledi-ce tog procesa na sveukupnu emancipaciju ljudi? Da li su razlozi socijalne i/ili teorijske provenijencije bili uzrok "sukoba" i nerazumevanja između teorije ljudskih prava i koncepta ženskih ljudskih prava? Ne treba gubiti iz vida, pre svega, kada je u fokusu analiza diskursa ženskih prava, da pravna teorija "nije i ne može biti samo konceptualno pitanje. Pojmovi ne postoje u bezvremenoj praznini nego su sastavni dio društvenog života, i ne mogu se tretirati kao apstrakcije odvojene od konkretnih oblika društvenih odnosa."

Ljudska prava su ustanovljena kao prava koja se vezuju za samu uslovljenost ljudskih bića i njihovog prava na slobodu. Ljudi kao pojedinci/pojedinke mogu zahtevati i zahtevaju ta prava na osnovu svog postojanja kao ljud-skih bića, a zajednica je ta koja za njih, iz etičkih razloga,

72

pravno garantuje. Uzdizanje "tih prava na nivo temeljnih načela zakonodavstva i društvenog poretka", predstavlja, u civilizacijskom smislu, ključni trenutak u istoriji ideja zapadnog kulturnog kruga i jednu (od nekoliko) opštepri-hvaćenu moralnu viziju čovečanstva. Dakle, ljudska prava ne idu iz pozitivnopravnog poretka države, ona pripadaju moralnom ustrojstvu ljudi i pojedincima/pojedinkama kao autonomnim, slodobodnim, jednakim i racionalnim ljud-skim bićima. Kako tvrdi Ričard Rorti "fenomen ljudskih prava je "svetska činjenica" i saglasnost oko ideje ljudskih prava i njeno širenje, poziva jedno novo vreme, "doba pra-va", u kojem ljudska prava, kako se čini, imaju priliku da se univerzalizuju, da postanu "opštim zakonom naroda".

Sociološka teorija je u izučavanju ljudskih prava analitički usmerena na veze pojedinca i društva, sa idejom da objasni kako ljudska prava predstavljaju individualnu i kolektivnu težnju za ljudskom slobodom. Na toj liniji ostvarivanja ljudskih prava, gledano istorijski i politički, podrazumeva se da je srž ljudskih prava sloboda, koju "prirodno" dopunjuje jednakost građana. Upravo zbog toga, u određenom istorijskom i društvenom trenutku akcenat je morao da se stavi na teorijski i instistucionalni razvoj koncepta ljudskih prava žena. U pitanju da li je država odgovorna da osigura ženama uživanje ljudskih prava (građanska, politička, ekonomska, društvena i kul-turna prava), "krio" se zametak debate otvoren u krugovi-ma teoretičara prava koji su insistirali na tome da izvan koncepta ljudskih prava, univerzalno projektovanih, ne postoji pravni prostor za posebna prava žena. U društve-nom smislu, bez obzira na teorijske debate i osporavanja, insistiranje na zaštiti prava žena pokazuje se kao nemino-vnost i reakcija na sistemsku i istorijsku prirodu nejedna-

73

kosti između muškaraca i žena. Većina feminističkih teo-retičarki ističe dvije primjedbe koje se tiču pojma ljudskih prava: apstraktni karakter samog pojma prava, i individua-lizam na kojem se temelji ovaj pojam. I ako bismo rezimi-rali feminističku kritiku ljudskih prava, mogli bismo reći da su ljudska prava aktualno prava muškaraca, a država ih koristi kao sredstvo kontrole seksualnosti.

Međutim, možda pitanje možemo postaviti i na ovaj način – kako o njemu razmišlja i Ajris Jang – kakav kon-cept univerzalnosti se nudi "u društvu u kojem su neke od grupa privilegirane dok su ostale potčinjene, u kojem se insistira na tome da, kao građani, moraju zameniti vlastite sklonosti i iskustva opštim stajalištem – to služi jedino daljnjem utvrđivanju te privilegije; jer će stajališta i intere-si privilegovanih onda biti dominantni u takvoj ujedinjenoj javnosti, marginalizirajući ili ušutkivajući stajališta i inte-rese ostalih grupa". Ili, ako odemo i dalje - zašto se žene "definišu kao subjekti van društvenih relacija, umesto da se razmatra na koji su način žene kao žene konstituisane upravo putem struktura (npr. pravne strukture, strukture srodstva i sl.)"

Frensis Olsen, na primer, piše da diskurs prava ne može da reši društvene konflikte, odnosno može samo da posluži da ih reformuliše u nekoj apstraktnoj, konačnoj formi - diskurs prava ne može da bude uspešno odvojen od politike, morala i ostalih aktivnosti ljudi, zato što je pravo integralni dio mreže socijalnog života.

Dodali bismo, od uspona liberalne misli, i možda još od vremena Platona i Aristotela, naše mišljenje je struktu-risano oko opozita:

racionalno/iracionano;

74

aktivno/pasivno, ideja/osećanje; razum/emocija; kultura/priroda; moć/senzibilnost; obektivno/subektivno; apstraktno/kontekstualno, i principijelno/personalizovano.

Svaka strana ovog binarnog sistema ima svoje nor-mativne i deskriptivne elemente koji se pripisuju muškar-cima i ženama. U kontekstu definisanja i klasifikovanja ljudskih i ženskih prava, iz različitih teorijskih i socijalnih perspektiva, dualni modeli se pojavljuju kao osnova formi-ranja identiteta muškaraca i žena.

Naravno da većina feminističkih pravnih teoretičarki smatra da ljudska prava, kao i pravo, odražavaju muško stanovište određeno obektivnošću, distancom i apstrakci-jom, ili kako to formuliše Ketrin MekKinon: "Apstraktna prava će opunomoćiti muško iskustvo sveta" zato što "država u delu kroz pravo institucionalizuje mušku moć. Ako je muška moć sistemska, onda je to način vladanja." Dakle, ovo bi bilo polje koje otvara mogućnost drugačije percepcije socijalnih relacija žena i muškaraca i njihovog mesta u diskursu i praksi prava. Revizija definicionog okvira kategorije ljudskih prava je put da se otkriju druš-tveni razlozi i pravni principi uspostavljanja prava žena. Možemo govoriti, s obzirom na iznete konstatacije, o nekoliko konceptualnih, suštinskih razloga uvođenja kate-gorije ženskih ljudskih prava u korpus univerzalnih ljud-skih prava i "osvajanja" legitimnog prostora u međunarod-nom pravu. To su, pre svega, kulturom oblikovane

75

različite rodne uloge, rečju, ideologija rodnih uloga; zatim, stanovište da je diskriminacija žena strukturne prirode; kao i društvena činjenica koja ukazuje kako su oblici i posledice diskriminacije izrazito rodno obeleženi i različiti u odnosu na žene. Takođe, postojeće norme prava o ljud-skim pravima ne odražavaju ženske potrebe i žensko isku-stvo; postojanje raznovrsne socijalne evidencije koja pokazuje kako muškarci i žene uživaju prava u njima dos-tupnom, odnosno, različitom obimu i na kraju, navedeni razlozi ukazuju na postojanje vidljivih indikatora međuza-visnosti strukturne i institucionalne diskriminacije žena.

Unapređenje ljudskih prava u savremenim demokra-tijama je veoma široko prihvaćen cilj, koji po sebi, daje usmeren i koristan okvir traganja za načinima otklanjanja svih vrsta diskriminacija, kao i diskriminacija s obzirom na rod. "Problem kome se treba okrenuti jeste kako da mislimo univerzalnost ljudskih prava u odnosu na razlike i antagonizme koji presecaju društvo. Jedna od takvih razli-ka je polna razlika." U tom smislu, proces konceptualizaci-je prava žena zahteva, da se specifična iskustva žena moraju dodati "tradicionalnim pristupima ljudskim pravi-ma kako bi se žene učinile vidljivijima i kako bi se pojam i praksa ljudskih prava u našoj kulturi transformisali tako da se život žena uzme u obzir na bolji način."

Kršenja prava povezana sa rodom bila su značajno zanemarivana i ta oblast istraživanja danas pruža najveći izazov na polju ljudskih prava. Utoliko je celishodna dalja revizija koncepta ljudskih prava kroz proces definisanja prava žena kao ljudskih prava, imajući u vidu "lajtmotiv činjenicu" da je većina žena izložena različitim vrstama ugrožavanja i onemogućavanja prava. Naime, postoji zna-

76

tan broj društvenih barijera (kulturne, ekonomske, politič-ke, pravne, i dr.) koje doprinose:

feminizaciji siromaštva ili podatku da su žene siromašnije od muškaraca;

da su žene više od muškaraca seksualno i fizič-ki zlostavljane;

da su manje plaćene od muškaraca; da su više od muškaraca posvećene brizi, nego-

vanju i čuvanju dece; da više od muškaraca žrtvuju svoju profesio-

nalnu karijeru zbog porodice; da imaju manje mogućnosti i nedostatak javne i

privatne podrške da iskoriste svoje sposobnosti od svojih muških kolega u naučno-obrazovnoj ili drugoj profesionalnoj karijeri;

da su žene više od muškaraca izložene i optere-ćene nametnutim stereotipima o sopstvenoj ženskoj ulozi, (jedino) prihvatljivom ženskom ponašanju i ženstvenosti, i dr.

"Veliko je zlo što su žene bile zanemarene u potrazi za slobodom, jednakošću i za onim i odveć precizno naz-vanim "pravima čovjeka"". Pristup pravima žena je i dalje pod uticajem tradicionalne percepcije čitavog društva - onoga šta je i šta nije ispravno za žene. Nažalost, paradi-gmatičan odnos prema pravima žena je da se još uvek, kao konstanta percepcije ženskih prava u pravnoj teoriji i prak-si, ljudska prava smatraju važnijim od prava žena.

Izvesno je da kurikulum ljudskih prava mora da izađe izvan svojih muško definisanih normi, kako bi glo-balno odgovorio na diskriminaciju žena. To podrazumeva

77

ispitivanje patrijarhalnih predrasuda i priznavanje prava žena kao ljudskih prava. Ali, takođe je važno sa stanovišta "javnih vrednosti", racionalnosti i demokratskog razvoja, postaviti i pitanje - da li će porast društvene refleksivnosti, u kontekstu opšteg toka modernizacije društva, kao okol-nost da stalno moramo da preispitujemo situacije u kojima se odvija naš život, promeniti društveni položaj žena i naterati državu da institucionalno kontroliše diskriminaci-ju žena u svim segmentima društva.21

2.1. Oblici diskriminacije žena u zapošljavanju i zanimanju

Kako je napred navedeno, žene mogu biti diskrimi-nisane u odnosu na muškarce u pogledu zapošljavanja, u pogledu trudnoće i materinstva, rada sa skraćenim radnim vremenom, jednakog plaćanja za rad jednake vrednosti, kao i u oblasti socijalnog osiguranja.

U oblasti za zapošljavanja žene su diskriminisane tako što im je unapred uskraćen pristup određenim radnim mestima ili profesijama, što se postavljaju zahtevi koje ne mogu ispuniti, predviđanjem drugačijih uslova za presta-nak radnog odnosa u odnosu na muškarce i sl. U praksi Evropskog suda pravde, jednakost u pogledu dostupnosti posla bila je predmet u četiri „vodeća" slučaja koji su se odnosili na „izolovane" profesije, konkretno, na rad u zat-vorima, policiji, mornarici i vojsci. Prvi zahtev za prelimi-

                                                            21 Žunić, N.(2011):Pravna klinika za zaštitu prava žena, Ženski istra-

živački centar za edukaciju i komunikaciju Niš, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu,str.70-77.

78

nirano mišljenje upućen je od strane Nemačke, u slučaju VonColson and Kamann v. Land North Rhein Wewstphalia, 1984. godine. Radilo se o dvema ženama koje su prošle obuku za socijalne radnike u zatvoru, čije su molbe za prijem na radna mjesta u zatvoru odbijene zbog toga što su žene, a u zatvoru kaznu izdržavaju muškarci. Nadležni radni sud je, pre donošenja konačne odluke, zat-ražio preliminarno mišljenje od Evropskog suda pravde, koji je zauzeo jasan stav, na osnovu Direktive 76/20722, da se u konkretnom slučaju radi o diskriminaciji po osnovu pola. U slučaju Johnston v. Royal Ulster Constabulary (1986), tužilji je odbijeno produženje radnog angažovanja u vojnoj policiji, zbog toga što nije prošla obuku za ruko-vanje vatrenim oružjem, niti ima dozvolu za njegovo drža-nje.

Poslodavac (vojska) je bio mišljenja da je, s obzirom na bezbedonosnu situaciju u Sjevernoj Irskoj, opravdano kršenje Direktive o jednakom postupanju iz razloga javne bezbednosti. Međutim, Evorpski sud pravde je, tumačeći odredbu čl. 2, st. 3 Direktive23, zauzeo stav da nejednako postupanje između muškaraca i žena, osim iz razloga zaš-tite žena, ne uključuje rizike i opasnosti, kao što su poslovi naoružanih policajaca i vojnika. Dakle, ne postoje prepre-ke za obučavanje i naoružavanje žena koje su na dužnosti u Sjevernoj Irskoj.

Slične je stavove Sud zauzimao i u slučajevima Sid-rar v. Army Board and Secretary of Defence 1999, i Kreil

                                                            22 Direktiva Vijeća 76/207/EEC od 9. februara 1976. o implementaciji

principa jednakog tretmana za muškarce i žene u pogledu pristupa zapošljavanju, stručnoj obuci i unaprijeđenju i uslova rada.

23 Ova direktiva ne dovodi u pitanje odredbe o zaštiti žena, pogotovo one koje se odnose na trudnoću i materinstvo.

79

v. Germany 2000. Međutim, u jednom drugom slučaju, Ms Schnorbus v. Land Hessen 2000, Sud je zauzeo stav da je muškarac opravdano favorizovan u odnosu na ženu. Naime, tužilja je pokrenula postupak zato što joj je odbijen upis na studije prava, u korist muškarca koji se vratio sa služenja obaveznog vojnog roka, s obzirom da su žene u Nemačkoj oslobođene obavezne vojne službe. Nadležni sud se, i u ovom slučaju, obratio za prethodno mišljenje Evropskom sudu pravde. Sud je, prije svega, odlučio da je teret dokazivanja na tuženom, ali je prihvatio argumente da je favorizovanje muškarca bilo opravdano. Po oceni Suda, favorizovanje je učinjeno na obektivnoj osnovi, zato što je vojna služba usporila profesionalno napredovanje kod primljenog kandidata, na osnovu čega on zaslužuje raniji prisup stručnoj obuci. U pogledu jednakih uslova rada, uključujući i otkaz, značajan je stav Evropskog suda pravde u poznatom slučaju Defrenne v. Sabena. Spor je pokrenula stjuardesa belgijske nacionalne avio-kompanije, zbog toga što je njen ugovor o radu sadržavao odredbu da joj radni odnos prestaje kada navrši 40 godina života, na osnovu čega je smatrala da je diskriminisana u odnosu na muškarce. Evropski sud pravde je našao da odredba čl. 119 Ugovora o osnivanju ima direktno dejstvo, i da je u konkretnom slučaju pričinjen akt rodne diskriminacije. Trudnoća i materinstvo stvaraju finansijske i organizacio-ne teškoće poslodavcu. Zbog toga, Direktiva 76/207 sadrži odredbe o zaštit žena u pogledu trudnoće i materinstva, u smislu pozitivnih zahtjeva o minimalnim standardima zaš-tite. Ukoliko postoji bilo kakva opasnost, rizik po zdravlje ili trudnoću, čl. 524 obavezuje poslodavca da preduzme

                                                            24 Primjena principa jednakog tretmana u pogledu uslova rada, uklju-čujući i uslove koji se odnose na otpuštanje, znači da će se muškar-

80

neophodne mere u cilju izbegavanja tog rizika. Ukoliko to nije moguće, radnici treba dozvoliti odsustvo. Šta više, države članice su dužne da obezbede da takve radnice ne budu obavezne da obavljaju rad noću, kao i da predvide period porodiljskog odsustva, s tim da taj period neprekid-no mora iznositi najmanje 14 sedmica. U nekoliko sluča-jeva, Evropski sud pravde je tumačio ovu Direktivu. Pri-mera radi, u slučaju Dekker. Sud je odlučio da je samo kod žene kojoj je odbijeno zasnivanje radnog odnosa zbog trudnoće pričinjen akt neposredne diskriminacije. Diskri-minacija žena je česta i u pogledu rada sa skraćenim rad-nim vremenom. Rad sa skraćenim radnim vremenom je jedna vrsta tzv. „fleksibilnih oblika zapošljavanja", tj. rad-nog angažovanja koje nije „standardni radni odnos" (radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom). Ono što je posebno zanimljivo kod ovog vida radnog angažovanja jeste to da se veoma često javlja prikrivena diskriminacija, naročito žena. U zemljama Evropske unije, 80% populacije koja je radno angažovana putem atipičnih oblika zaposlenja čine žene. Atipično radno angažovanje može da donese značajne ekonomske i društvene koristi.

Međutim, pošto su većina propisa i institucija u obla-sti rada i socijalne zaštite zasnovani na „tipičnom radni-ku", atipični radnici su često diskriminisani. Međunarodna organizacija rada, u Konvenciji br. 175 o radu sa skraće-nim radnim vremenom (1994) određuje pojam „radnik sa skraćenim radnim vremenom". To je svako zaposleno lice koje, u poređenju sa radnikom koji radi puno radno vreme (uporedivi radnik) ima manji broj redovnih radnih sati. Broj radnih sati se izračunava na sedmičnom nivou, ili kao                                                                                                                      

cima i ženama garantovati isti uslovi, bez diskriminacije na osnovu pola.

81

prosek za dati period zaposlenosti. Smisao Konvencije je da radnici koji rade sa skraćenim radim vremenom imaju isti nivo zaštite kao i uporedivi radnici sa punim radnim vremenom, i u tom cilju potrebno je preduzeti određene mjere koje se odnose na: pravo na organizovanje; pravo na kolektivno pregovaranje; pravo za zastupanje; pravo na zaštitu na radu; pravo na zaštitu zdravlja i pravo na zašti-tu od diskriminacije u pogledu zapošljavanja i profesije (čl. 4)25. S obzirom da su žene više zastupljene u atipičnim oblicima zaposlenja, više su i izložene diskriminaciji. Evropski sud pravde je, na osnovu Direktive br. 97/8026, ali i prije nje, zauzimao stavove u vezi diskriminacije žena angažovanih sa skraćenim radnim vremenom.27 28

                                                            25 Primjena principa jednakog tretmana u pogledu pristupa svim vrs-

tama i svim nivoima profesionalne orijentacije, stručne obuke, nap-redne stručne obuke i prekvalifikacije.

26 Direktiva vijeća 97/80/EC od 15. decembra 1997. godine o teretu dokazivanja u slučajevima diskriminacije na osnovu pola.

27 Case C-980/80, Jenkins v. Kingsgate (Clothing Production Ltd.) 1981;Case C-170/84, Bilka-Kaufhaus GmbH v. Karin Weber von Hartz, 1986 i sl. Vidi: R. Etinski, I. Krstić, isto, str. 225. U slučaju Bilka-Kaufhaus, Sud je zauzeo stav da pojam „primanja zaposlenih“ uključuje i pravo po osnovu dopunskog (ugovornog) penzijskog osi-guranja, koje plaća poslodavac. Naime, rad sa nepunim radnim vre-menom, ali određenog fonda časova, kao uslov za obuhvat dopun-skom šemom penzijskog osiguranja, u praksi je više pogađao zaposlene žene nego muškarce, s obzirom da je mnogo veći broj žena bio angažovan po ovom osnovu. Na osnovu toga, neutralni kri-terijum je, zapravo, predstavljao instrument posredne diskriminaci-je.

28 Obradović, G.(2011):Pravo žena na jednako postupanje i nagrađi-vanje u radnom odnosu, Pravni fakultet, Univerzitet u Nišu, str. 112 – 115.

82

2.2. Poslovni moral

U najširem smislu moral je oblik društvene svesti, skup nepisanih pravila, običaja, navika i normi koji su pri-hvaćeni u životu neke zajednice. Moral određuje kako ljudsko delovanje treba biti, a pripadnici zajednice prihva-taju te principe kao dolične i podvrgavaju im se, na taj način regulišući međuljudske odnose. Moralna pravila nisu apsolutno važeća, već se razlikuju i vremenski i pros-torno. Moral ili moralna svest predstavlja svest ljudi o dobru i zlu. Moral se izražava kroz posebnu vrstu društve-nih normi koje se nazivaju moralnim normama ili moral-nim pravilima. Moralne norme ili pravila su tvorevina neorganizovanog društva i njihova je sadržina u osnovi određena obektivnim zakonima društvenog razvoja.

Za nepoštovanje moralnih normi primenjuju se i društvene sankcije koje čovjek kao pojedinac ispoljava kroz grižu savesti. Pojedinci i društvene grupe i zajednice formiraju moralna shvatanja zavisno od svog shvatanja dobra i zla, tačnije svog pogleda na svet. Shvatanje dobra i zla zavisi od najopštijeg pogleda na svet čoveka kao poje-dinca ili određene zajednice kao celine. Pošto moral nasta-je pod uticajem objektivnih okolnosti, obaveznost njego-vog ponašanja proizlazi iz njega samog. Moral deluje na ljude očiglednošću svojih normi, što znači da postoje druš  tvene sankcije za nepoštovanje tog morala.

Pod subjektivnim moralom podrazumevaju se moral-na shvatanja pojedinca, a pod obektivnim moral društva ili određene društvene zajednice kao celine. Za nepoštovanje morala ne primenjuju se organizovane društvene sankcije, već sankcije koje primenjuje neorganizovano društvo. Te

83

sankcije počinju grižom savesti, a idu do mjere bojkota, izbegavanja i odbacivanja pojedinca koji ne stupa sa moralnim normama tog društva. Njih primenjuju drugi lj di ili cela zajednica. Iako ove sankcije nastaju spontano, može se reći da su one efikasne i da predstavljaju kaznu za pojedinca koji krši moralnu normu društva. On je relati-van, i nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima.

Različita društva su u različitim periodima imala raz-ličite moralne vrednosti, što znači da se moral vremenom menja. Centralne vrednosti svakog morala su:

dobro, ispravno i pravedno.

Svi moralni pojmovi se kreću oko dobra celine. Moralnost uglavnom nastaje kada ljudi počinju da se udru-živaju i oslanjaju na uzajamnu zavisnost i organizaciju. Kad govorimo o moralu, mislimo na svoje sudove o ispra-vnom i pogrešnom, dobrom ili lošem.

S takvim rasuđivanjem obično su povezane tri karak-teristike:

drži se da moralni sudovi o ispravnosti ili pore-šnosti neke radnje imaju sveopštu važnost,

moralni sudovi su značajni, moralna pohvala može prikladno da prati obav-

ljanje moralno ispravnih radnji i moralna požu-da može da prati nemoralno djelovanje.

84

Kad kažemo da su neke osobe moralne ili nemoral-ne, možemo misliti na bar tri različite stvari.

U jednom smislu, neka osoba se može smatrati moralnom ako po navici deluje u skladu sa svojom sav-ješću. U drugom smislu ako smatramo da su neke radnje nemoralne, tad nekoga možemo nazvati moralnom oso-bom ako deluje u skladu sa moralnim zakonom, ako čini ono što moralni zakon zahteva, ili ako se ne radi ono što moralni zakon zabranjuje. U trećem smislu u kojem ga razumemo, moral je spoj druga dva smisla. Značajna raz-lika je između onog što verujemo da je ispravno i onog što je stvarno ispravno. Tu razliku možemo da povučemo ako uzmemo u obzir subektivno ispravne i obektivno ispravne radnje. Jedna radnja je subektivno ispravna ako neka oso-ba veruje da je moralna. Radnja je obektivno ispravna ako je u saglasnosti sa moralnim zakonom. Neka radnja može da bude subektivno ispravna a obektivno pogrešna. Stavo-vi i namere čine dio onog što je osnovano predmet moral-nog vrednovanja.29

                                                            29 Pavlović, M., Branković, B.:Uloga etike u savremenom poslovanju,

http://www.famns.edu.rs/skup1/radovi _pdf/pavlovic_brankovic.pdf, (Pristupila stranici:07/03/2013.god.)

85

3. ISTRAŽIVANJA O DISKRIMINACIJI ŽENA

Istraživanje je sprovedeno u sledećim gradovima: Beograd, Niš, Pančevo, Kraljevo, Subotica i Novi Sad i obuhvatilo je 771 ispitanika/ca iz svih gradova. Od ukup-nog broja ispitanika/ca žene su činile 63%, a muškarci 37%. Cilj je bio da se utvrde tendencije u oblasti ravnop-ravnosti, odnosno diskriminacije i da se definiše uloga i aktivnosti Sekcije žena UGS „Nezavisnost". Da žene i muškarci nisu jednako tretirani na radnom mestu misli 74% anketiranih, dok 5% nezna da li su jednako tretirani, a 21% misli da postoji jednaki tretman žena i muškaraca.30 Najčešća je diskriminacija po starosti, zatim po polu, zdravstvenom stanju i političkoj orijentaciji.31 Anketirani smatraju da su žene najčešće diskriminisane u državnim službama (67%), državnim firmama (57%), malim i sred-njim preduzećima (57%), velikim privrednim kompanija-ma (56%) i sivoj ekonomiji (53%).32 Alarmantan podatak je dobijen kod pitanja o ličnom iskustvu sa diskriminaci-jom. Čak 36.8% anketiranih je odgovorilo da je imalo lič-na iskustva sa nekim od oblika diskriminacije.33 Iz odgo-vora vidi se da postoje svi oblici diskriminacije na radu, ali najtipičniji oblici su diskriminacija u vezi sa ugovorom o radu i statusom, kod stručnog usavršavanja i sigurnosti

                                                            30Aleksić, G., Isailović, B., Kondić,V. (2007): Imaš pravo–Stop dis-

kriminaciji,UGS„Nezavisnost”, Beograd,str.14. 31 Ibid., str. 20. 32 Ibid., str. 16. 33 Ibid., str. 21 – 22.

86

radnog mjesta, a značajno mesto zauzima i diskriminacija u oblasti komunikacije i međuljudskih odnosa.

Rangiranje najtipičnijih oblika diskriminacije

dobijanje radnog mjesta ugovor o radu imenovanje unutar preduzeća stručno usavršavanje sigurnost radnog mesta komunikacija i međuljudski odnosi različito

Istraživanje Radna prava i diskriminacija – upoznatost i stavovi žena u Srbiji (Beogradski centar za ljudska prava i

Stratedžik marketing, 2008)34

                                                            34Rezultati istraživanja preuzeti sa sajta Beogradskog centra za ljudska

prava, dostupno na: http://www.bgcentar.org.yu/

87

Prema istraživanju koje je Beogradski centar za ljud-ska prava sproveo septembra 2008. žene u Srbiji nisu dovoljno upoznate sa svojim radnim pravima, ali ni oba-vezama. Na primer, više od polovine ispitanih žene ne zna da prilikom zapošljavanja poslodavac nema pravo da traži podatke o bračnom stanju kandidatkinje (52% ispitanica), kao i da se više od polovine ispitanih žena ne informiše o svojim radnim pravima. Više od 70% ispitanica zna da poslodavac ne bi smio da se raspituje o porodičnim plano-vima, imovini ili planiranoj trudnoći, ali ne postoji ni jedan primer iz sudske prakse da se vodi postupak protiv poslodavaca koji takve podatke redovno traže. Sa druge strane, 58% ispitanih žena nije znalo da poslodavac ima pravo da od njih zahteva prekovremeni rad, kao i da takav rad mora biti posebno plaćen. 81% žena smatra da u Srbiji postoji diskriminacija kada je reč o radnim pravima, bilo pri zapošljavanju, bilo na samom radu, bilo pri otpuštanju. 51% ispitanica navodi da su žene grupa koja je posebno diskriminisana kada su u pitanju radna prava – pri zapoš-ljavanju, na samom radu ili prilikom prestanka rada. Veći-na žena (66%) smatra da muškarci i žene nemaju jednake šanse za nalaženje posla i da muškarci lakše dolaze do posla (90%). Većina ispitanica smatra da muškarci imaju prednost kada su u pitanju zanimanja: pilot/pilotkinja, zanimanja koja uključuju noćni rad, poslanik/ca u Skupš-tini i dirketor/ka. Takođe, većina ispitanica smatra da žene imaju prednost kada su u pitanju zanimanja kao što su sekretarica i medicinska sestra, a da žene i muškarci imaju podjednake šanse kada su u pitanju zanimanja sudi-ja/tkinja, profesor/profesorka fizičkog vaspitanja i uči-telj/učiteljica.

88

Čak 63% žena izjašnjava se da muškarci u proseku više zarađuju, a 43% njih smatra da muškarci više zarađu-ju čak i kada imaju iste kvalifikacije i isto radno mesto. 53% žena u Srbiji misli da je fizički izgled žene izuzetno bitan pri zapošljavanju, a tek 9% veruje da fizički izgled muškaraca igra istu ulogu. Prema mišljenju 76% žena naj-češće žrtve uznemiravanja na poslu su žene, a skoro isto toliko žena misli da mediji ne izveštavaju dovoljno o sek-sualnom zlostavljanu na poslu (75%).

Nažalost, velika većina, 77% žena koje traže ili pla-niraju da traže posao u skorijoj budućnosti je pesimistična u pogledu svojih šansi. Podaci iz januara 2009. govore da 59% žena strijepi od otkaza i gubitka posla u odnosu na 33% iz septembra 2008.35

3.1. Pregled postojećih relevantnih istraživanja o položaju žena i muškaraca u sferi ekonomije, rada i zapošljavanja

U ovom delu biće predstavljeni rezultati dosadašnjih istraživanja koja su relevantna za Republiku Srpsku i Bos-nu i Hercegovinu u oblasti rada i zapošljavanja, a koja su provedena od 2002. godine pa do danas. Pregled ovih istraživanja ima za cilj da pruži osnovne karakteristike sta-nja i položaja žena i muškaraca kada je u pitanju tržište rada, na osnovu kojeg su izvedeni opšti zaključci o posto-janju neravnopravnosti polova. Razlozi za ovakvo stanje

                                                            35 Perišić – Pavlović, N. (2009):Diskriminacija žena na radnom mes-

tu, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnop-ravnost, Srbija, str. 33-34.

89

su mnogobrojni i složeni i zavise od tradicije i stereptipa, društvenih, ekonomskih i političkih kretanja, globalnih promena koje utiču na region, pa tako i na Republiku Srp-sku.

Nalazi ovih istraživanja dobijaju svoju potvrdu u sta-tistiškim i administrativnim evidencijama nadležnih insti-tucija, kao i u analizama stanja koje proizilaze iz zvanične statistike i analizama vezanim za zaštitu prava radnika u institucijama koje provode i prate primenu zakona iz ove oblasti, i iz tog razloga su uzeti u obzir i kao osnov za zak-ljučke i preporuke za unapređenje stanja.

Istraživanje „Nezaposlenost i socioekonomski polo-žaj žena. Slučaj Bosne i Hercegovine"36 imalo je za cilj da ispita i sistematično prikaže osnovne pokazatelje ekonom-ske situacije u Bosni i Hercegivini iz rodne perspektive i da u tom kontekstu ispita problem (ne)zaposlenosti i (ne)iskorišćenosti radne snage, kao i njen društveno eko-nomski položaj. Jedan od ciljeva je bio i da se ustanove ograničavajući faktori u ekonomiji Bosne i Hercegovine, da se prepozna veza između njih i da se ispita položaj žena na tržištu radne snage. Drugi zadatak je bio da se prepoz-naju i analiziraju nove i drugačije mogućnosti zapošljava-nja žena. Osnovni nalazi ovog istraživanja pokazuju slje-deće:

Delovi privrede koji bi trebalo da izdržavaju čitavu ekonomiju su u veoma teškom stanju ili u stanju potpune transformacije. U situaciji opšte transformacije ne može se govoriti o bo-

                                                            36 Pavlović, O., Vuković, D. i Hasić, D.,(2001):Nezaposlenost i socio-

ekonomski položaj žena, Slučaj Bosne i Hercegovine. Friedrich Ebert Stiftung.

90

ljoj ili lošijoj situaciji „ženskih" odnosno „muš-kih" grana, ne na način kako je to bilo moguće u prethodnom sistemu.

Kada je reč o feminizaciji37, odnosno maskuli-nizaciji određenih zanimanja, valja napomenuti da postoji jaka veza između društvene uloge žene, njenog obrazovanja, preko gubljenja kompetitivnih odlika na tržištu, do otvorene diskriminacije poslodavaca. Može se, štaviše, otići i korak dalje: postoje tvrdnje da zaposle-nost žena karakteriše dominacija onih zanima-nja koje predstavljajuzanimanja i položaja na tržištu rada. Veliki dio žena ima obavezu tzv. „rada u domaćinstvu koji, po nekim tumače-njima, ograničava njihovo zapošljavanje iz nekoliko razloga, koji se kreću od nemogućno-sti da se ispune sve obaveze produžetak doma-ćeg rada. Pri tome se, prije svega, misli na usluge koje su u vezi sa brigom o drugim lju-dima ili sa proizvodnjom roba koje su se tradi-cionalno proizvodile u domaćinstvu (tekstil, hrana). Ilustraciju ili čak potvrdu za to možemo naći i u domaćoj ekonomiji: žene su najviše

                                                            37 U tzv. gender pristupu problemu položaja žene u savremenom druš-

tvu često se sreće teza da žene ne samo da su zastupljene u slabije plaćenim i manje uglednim zanimanjima, nego i da proces femini-zacije zanimanja prati i pad njihovog ugleda i plaćenosti. Npr, činjenica je da zanimanja koja osvajaju žene postaju manje eksklu-zivna i ugledna, a slabije plaćena. Najbolji primer su službenička zanimanja koja su krajem prošlog i početkom ovog vijeka polako počela da se feminizuju. Tada je zvanje činovnika počelo da gubi ugled, zanimanje je uvođenjem pisaće mašine postalo (u većoj meri) rutinski posao i, naravno, slabije plaćen.

91

zaposlene, pored ostalog, u zdravstvu, socijal-noj zaštiti i u ugostiteljstvu.

Muška i ženska zanimanja. Segregacija zani-manja po polu je prisutna u gotovo svim delo-vima sveta, negdje u većoj, a negdje u manjoj mjeri; ona je karakteristična za sve političke i ekonomske sisteme, pa i za sve kulturne i reli-gijske okvire. Dakle, kao i u drugim sredinama, i u Bosni i Hercegovini postoje zanimanja u kojima je veća koncentracija žena i ona zani-manja u kojima je veća koncentracija muškara-ca. Segregacija je izvor nefleksibilnosti tržišta i ekonomske neefikasnosti, jer isključuje veliki broj radnika iz velikog broja zanimanja.

Životna dob i zapošljavanje. Podaci Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske pokazuju da je starost muškaraca i žena koji traže zaposlenje uglavnom ujednačena u mlađim starosnim kategorijama. Ne postoje značajne razlike u starosnim grupama 15-25 i od 25 do 35 godina. U prvoj starosnoj grupi 52% muškaraca traži zaposlenje naspram 48% žena, a u drugoj sta-rosonoj grupi odnos iznosi 57% prema 43%. Kako se povećava starost osoba koje traže posao, sve je veće ušešće muškaraca. U staros-nim grupama od 35 do 45 gpdina, od 45 do 55, kao i preko 55 godina, učešće muškaraca je od 60% do 90%. Posebno bi trebalo da zabrinjava podatak da jedna četvrtina nezaposlenih ima između 36 i 45 godina. Ovi podaci govore da žene traže posao odmah posle završetka škole i da ukoliko ne nađu posao na samom početku biraju drugu strategiju – zasnivanje porodice.

92

Otuda ima manje žena koje u srednjim godi-nama traže posao preko biroa za zapošljavanje. Postoji razlika u prosečnoj starosti muškaraca i žena koje traže zaposlenje. Kada je riječ o muš-karcima, prosječna starost je 35,5 godina, a kada je reč o ženama prosečna starost iznosi 32 godine. Razlika od 3,5 godina rezultat je veli-kog broja starijih muškaraca koji traže zaposle-nje.38

Istraživanje „Gender barometar"39 sprovedeno je po ugledu na anketu u Finskoj, koja se pod istim nazivom, sprovodi od 1998. godine. Anketa koja je rađena na repre-zentativopm uzorku odraslih muškaraca i žena u Bosni i Hercegovini imala je za cilj objektivno „snimanje stanja" u smislu razlika i sličnosti koje postoje među ženama i muš-karcima, kako u njihovim položajima, tako i u njihovim stavovima. Upitnik "Gender barometra" obuhvatio je 54 pitanja zatvorenog tipa i višestruko većim brojem varijab-li. Upitnik je podeljen na šest oblasti: Opšta pitanja (pita-nja koja su se ponosila na ispitanikove obektivne karakte-ristike, kao i karakteristike domaćinstva); Mogućnosti na radnom mestu (pitanja koja su se odnosila na posao, rad i uslove rada i zapošljavanja); Podjela rada u domaćinstvu (pitanja koja su se odnosila na domaći rad i razonodu); Porodični i radni život (pitanja koja su se odoosila na kon-flikt uloga i mogućnosti usklađivanja); Seksualno nasilje i strah (pitanja koja su se odnosila na seksualno uznemira-

                                                            38 Gender Vlade Republike Srpske: Informacije o ravnopravnosti po-

lova u radu i zapošljavanju u Republici Srpskoj, (2009), str.16 – 18. 39 Blagojević, M. Gender barometar za BiH 2002. Banja Luka, Saraje-

vo: Gender centar Republike Srpske i Gender Centar Federacije BiH, (2002).

93

vanje i strah pd nasilja); Društvena verovanja o rodnim ulogama (pitanja koja su se odnosila na stavove o tome šta rodne uloge podrazumevaju). Ovo istraživanje pokazalo je sledeće nalaze:

Među ispitanicima, veći je broj zaposlenih muškaraca nego žena.

Velika većina zaposlenih muškaraca i žena su zaposleni kod poslodavca. Žene imaju veće šanse da budu zaposlene kpd poslodavca, a mnogo manje obavljaju samostalnu delatnost.

Muškarci i žene iz uzorka, iako su približnog obrazovanja kao i približne životne dobi, pok zuju upadljive razlike kada je reč o položaju u hijerarhiji. Muškarci imaju znatno veće šanse od žena da zauzimaju rukovodeće položaje.

Žene bi prihvatile da muškarci preuzmu poslo-ve koje inače obavlja jedan dio žena u njihovoj sredini, dok je kod muškaraca obrnuto – oni bi smanjili i onako mali broj žena u svom radnom okruženju.

Žene su osetljivije na nejednakost, više je zapa-žaju i očekuju bržu promenu. Žene su takođe manje konzervativne od muškaraca u pogledu promena stereptipa o tome ko treba da obavlja koje poslove.

Žene, čak i kada se radi o tzv. tipično ženskim, odnosno tipično muškim poslovima, uvek češće od muškaraca smatraju da ti poslovi pod-jednako odgovaraju i ženama i muškarci-ma. Žene su spremnije da prihvate promenu i više veruju u jednake sposobnosti, nego što je to slučaj sa muškarcima.

94

Prilikom zapošljavanja provodi se diskri-minacija nad ženama po osnovu njihovog brač-nog i roditeljskog statusa, i to više nego što je slučaj sa muškarcima.

Jedna od ključnih nejednakosti između polova odvija se ne na poslu, već kod kuće. Neplaćeni domaći rad predstavlja veoma značajnu eko-nomsku kategoriju koja je još uvek ne-vidljiva najvećem broju ekonomista, iako veoma mno-go utiče na svakodnevni život žena, pa i na nji-hove šanse na tržištu radne snage.

Iako zakoni o radu dozvoljavaju da i majke i očevi koriste odsustvo po rođenju djeteta, u praksi najšešće žene koriste ovo pravo. Izjed-načavanje učešća muškaraca u brizi o deci je nesumnjivo jedan od najbitnijih, dugoročno gledano, koraka ka uspostavi isti-nske ravnop-ravnosti polova.

Može se zaključiti da su razlike između muška-raca i žena u privatnoj sferi daleko izraženije nego u sferi zaposlenosti. Privatna sfera je tako i dalje okosnica ne samo eks-ploatacije žen-skog neplaćenog rada, već nužno i generator održavanja i obnavljanja tradici-onalnih vredo-sti.40

                                                            40

Gender Vlade Republike Srpske (2009): Informacije o ravnopravno-sti polova u radu i zapošljavanju u Republici Srpskoj, str. 20 – 21.

95

4. DISKRIMINACIJE ŽENA U PODRUČJU RADA I KAKO IH PREPOZNATI

4.1. Primeri diskriminacije žena u području rada i kako ih prepoznati

Ovaj dio rada bavi se konkretnim pojavnim oblicima diskriminacije sa kojom se žene suočavaju na radnom mestu, dajući neke od indikatora koji mogu ukazati da pojedini oblici polne diskriminacije žena postoje. Iako je u ovom radu navedeno da se polna diskriminacija ili diskriminacija žena teško prepoznaje, a još teže dokazu-je, postoje izvesni pokazatelji koji mogu nedvosmisleno da nam ukažu na postojanje polne diskriminacije. Oni su naz-vani indikatorima diskriminacije. Lista pojavnih oblika polne diskiriminacije koja se daje u ovom odeljku nije zat-vorena lista. Ona predstavlja samo najtipičnje pojavne oblike polne diskriminacije žena sa kojima se možemo susresti na „terenu". Takođe, lista indikatora nije zatvore-na i konačna, već predstavlja otvorenu listu koju treba dopunjavati iskustvima sa „terena". Liste pojavnih oblika polne diskriminacije i indikatora treba da posluže samo kao primjer i orijentacioni vodič koji ukazuje šta je to što u pojedinim slučajevima treba pratiti i analizirati.

96

Indikatori polne diskriminacije u pogledu uslova rada

Uslovi rada nisu jednaki za radnike različitog pola (npr. žene koje su zaposlene u proizvodnoj fabrici gdje većinu zaposlenih čine muškarci nemaju posebnu prostoriju za presvlačenje te moraju čekati da se prvo njihove kolege pre-svuku da bi tek onda one to učinile, pa iz tih razloga kasne sa početkom posla, te zbog tog kašnjenja ne mogu da ispune potrebnu normu).

Povlastice (npr. službeni automobil, mobilni telefon, dnevnice i sl.) nisu jednake za radnike različitog pola, i materijalno se razlikuju (npr. veterinarka ne može da dobije službeni auto-mobil kako bi obišla teren, jer automobil koristi uvijek njen kolega veterinar, a ona može ili da koristi svoj automobil ili da ide javnim prevo-zom).

Sredstva za rad i rukovanje pri radu nisu prila-gođeni radnicima oba pola (npr. visina mašina u proizvodnom pogonu prilagođena je visini muškaraca, što ženama, koje su u većini sluča-jeva niže od muškaraca, znatno otežava i uspo-rava rad na njima).

Indikatori polne diskriminacije koja se javlja zbog trudnoće

Odbijanje da se zaposli žena zbog njene trud-

noće. Davanje otkaza ili premeštaj na drugo radno

mesto zbog trudnoće (osim ako je to iz razloga

97

i na načine navedenim u čl. 89-93 Zakona o radu).

Po završetku korišćenja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege djeteta ženama nije osiguran i omogućen povratak na isto radno mjesto.

Onemogućavanje napredovanja u službi zapos-lenoj ženi za vreme trudnoće (pravda se time da je bolje imenovati nekoga ko neće ići na odsustvo, da nema smisla imenovati nekoga na rukovodeću poziciju kada za nekoliko meseci odlazi na porodiljsko odsustvo i sl.).

Onemogućavanje profesionalnog usavršavanja zaposlenoj ženi za vrijeme trudnoće (pravda se time da ona zbog „stanja" u kome se nalazi neće moći da prati predavanja, seminare i sl., da je „glupo" i neracionalno trošiti novac na njeno usavršavanje kad ionako neće raditi dok ne odgaji dijete i sl.)

Indikatori polne diskriminacije u pogledu zarada i

drugih primanja Ne isplaćuju se jednake zarade ženama i muš-

karcima za isti rad i rad iste vrednosti (ovdje se otvara pitanje šta se podrazumeva pod istim radom i radom iste vrednosti, po Zakonuo radu (čl. 104, stav 3) pod radom iste vrednosti pod-razumeva se „rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgo-vornost i fizički i intelektualni rad"; moglo bi se reći da se pod istim radom podrazumeva isti posao u istim ili sličnim uslovima i osobe koje obavljaju takav rad mogle bi jedna drugu

98

zameniti u odnosu na posao koji obavljaju; pod radom iste vrednosti mogao bi se smatrati rad koji ima slične osobine i za koji se traži ista ili slična stručna sprema, iste ili slične veštine, iste ili slične odgovornosti i koji se obavlja u istim ili sličnim uslovima).

Klasifikacija radnih mjesta koja utiče na utvr-đivanje visine zarade je takva da diskriminiše žene, tj. ne koriste se jednaki kriterijumi za oba pola.

Indikatori polne diskriminacije u pogledu obrazova-nja i napredovanja

Ženama i muškarcima nije omogućen jednak

pristup procesu obrazovanja i sredstvima pot-rebnima za usavršavanje (npr. prilikom pregle-da dokumentacije firme uočeno je da su sred-stava za obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavenje u najvećem procentu dodeljena muškarcima iako je u firmi zaposlen podjednak broj radnika i radnica, ili možda čak više žena; u najvećem broju slučajeva ovo se opravdava time da žene to „nisu želele", što treba proveriti u direktnom razgovoru sa zaposlenim ženama).

Uslovi napredovanja nisu jednaki za oba pola i nisu svima poznati i transparentni (npr. ako je uslov, ili jedan od uslova napredovanja, dužina radnog staža to može neopravdano posredno diskriminisati žene, jer one češće prekidaju karijeru zbog majčinstva ili ako se uslovi pre-doče na neformalnim poslovnim sastancima

99

kojima u većini slučajeva prisustvuju samo muškarci, ili se predoče u neformalnim, polup-rivatnim razgovorima).41

4.2. Primeri iz prakse

Svedočenja preuzeta iz brošura O poštovanju prava iz radnog odnosa: primeri kršenja prava zaposlenih i poš-tovanje prava zaposlenih potvrda pravne države.42

"Poslije 28 godina rada u jednom preduzeću, dobila sam otkaz bez otpremnine i naknade na birou rada, tako da sam sada socijalni slučaj. Kolegi, koji je bio direktor jed-nog preduzeća na Kosovu, kada je kao raseljeno lice stigao 1999, sa puno razumevanja pomažem u zapošljavanju sup-ruge, kupovini stana i zapošljavanja i njega samog u pre-duzeću N. N. On je želeo da mu budem i intimna prijate-ljica, što sam ja i odbila. Od tada on počinje da me maltretira. Prvo su uslijedile tri degradacije na niža radna mesta, a zatim je krenuo sa najprimitivnijim vidom samo njemu svojstvenog ponašanja. U radnim prostorijama, u radno vreme u preduzeću me je vređao, psovao majku 100-tinjak puta, pretio, potezao predmete, unosio se u lice i sve to pred ostalim zaposlenim. U preduzeću je opšte poznato da je dobio posao na moju intervenciju. Imala sam

                                                            41 Perišić – Pavlović, N. (2009):Diskriminacija žena na radnom mes-

tu, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnop-ravnost, Srbija, str. 35-39.

42 Centar za demokratiju(2008):O poštovanju prava iz radnog odno-sa:primjeri kršenja prava zaposlenih, priredio Centar za demokrati-ju, Beograd, (2008), str. 27 – 28.

100

samo jedan motiv – da celoj porodici pomognem u nevolji. Ja sam prvo usmeno tražila pomoć obzirom da tu radim dugi niz godina, a zatim i pismeno kako već propisuje Zakon o radu. 13. 5. 2006. tada na mestu izvršnog direkto-ra preduzeća bio je toliko agresivan da sam bila prinuđena da pozovem policiju koja je intervenisala. Napominjem da se sve to dešavalo u periodu 2004-2007. Ja sam tada imala i veliku porodičnu tragediju – razboljeva mi se i umire rođeni brat. N. N. to isto radi i drugim koleginicama, ali sa manje agresije, jer jedino sam ja javno progovorila u medijima (pojavljujem se u TV emisijama, novinama). Jedinu pomoć mi je pružilo udruženje „Stop mobing", čiji sam ja sada član. Ja sam „na ulici" bez primanja, a on je direktor sa, odgovorno tvrdim, falš diplomom Više eko-nomske škole iz Peći. Za sve što sam napisala imam dokumentaciju i spremna sam da sa vama sarađujem da se ovakvo zlo iskoreni."43

4.3. Predrasude i stereotipi prema ženama u biznisu

Kada je reč o načinu na koji se jedna kompanija odnosi prema svojim zaposlenima, čak i najmanja predra-suda može napraviti razliku između zaposlenih. Ovo su otkrili istraživači kada su konstruisali kompjuterski model fiktivne kompanije. Ova kompanija je imala osam poslov-nih nivoa, broj muškaraca i žena na najnižem rangu je bio

                                                            43 Centar za demokratiju (2008):O poštovanju prava iz radnog odnosa

-primjeri kršenja prava zaposlenih, priredio, Centar za demokra-tiju, Beograd, str. 27-28.

101

isti, i imala je, takođe, i standardnu politiku unapređivanja svog osoblja. U ovaj sistem naučnici su ugradili jedan pro-cenat predrasuda o favorizovanju davanja unaprijeđenja muškarcu. Na osnovu ovoga su simulirali niz unaprijeđe-nja i dobili rezultat gdje su muškarci zauzimali 65%, a žene 50% na najvišim nivoima. Međutim, nisu samo muš-karci ti koji imaju predrasude prema uspešnim poslovnim ženama. Pojedina istraživanja su pokazala da i žene imaju iste predrasude. One su obično vaspitavane da veruju da žena treba da bude podređena, i da je jako neženstveno da žena bude šefica muškarcima, da se takmiči sa drugima ili da bude na poziciji koja joj omogućava određenu moć. One sa prezirom gledaju takve žene, posebno ukoliko nisu udate ili ne nameravaju da imaju decu. Ovakvi stavovi nisu retki ni kod mlađih žena. One žene koje ne prihvataju naređenja od šefova ženskog pola nesvesno smatraju da je muškarac taj koji treba biti šef. Neretke su situacije na poslu ukoliko one imaju muškarca kao šefa da se jako tru-de da svi poslovi budu dobro organizovani, da sve bude obavljeno na vreme, i da imaju korektan međusobni odnos. Ali, ukoliko dođe žena na ovo isto šefovsko mjesto, dešava se da saradnja bude poremećena, sem ukoliko ona ne pokaže da je sposobna da situaciju drži pod kontrolom. Takođe, mogu nastupiti problemi psihološke prirode uko-liko na šefovsko mesto dođe mlađa žena koja treba da rukovodi starijim ženama. Društvo nas tradicionalno uči da starija žena više zna, pa se prema njoj treba ophoditi sa poštovanjem. Međutim, ova uloga može biti zbunjujuća za mladu šeficu, tako da se na poslu mogu dogoditi konflikt-ne situacije, koje naravno mogu biti prevaziđene.

Tradicionalna shvatanja o ulozi polova u društvu uti-ču na brojne pripadnice ženskog pola i na to kako doživ-

102

ljavaju sebe u poslovnoj sredini. Mnoge žene nikada i ne pokušavaju da se izbore za više mjesto u hijerarhijskoj strukturi organizacije, jer ni one same ne veruju da pose-duju one veštine koje su im potrebne. Tako da se može postaviti pitanje kako žena može da očekuje unapređenje, ako ona samu sebe ne smatra dovoljno vrednom kandidat-kinjom, a ko pri tome javno pokazuje ovaj svoj stav? Ova-kvi i slični stavovi mogu doprineti i doprinose nenapredo-vanju u karijeri. Stoga se može zaključiti da sopstveni stavovi o ovim pitanjima igraju značajnu ulogu za (ne)napredovanje u karijeri. Kao primer može se navesti amerikanka Done Stil, koja je direktorica Columbia Pictu-res-a, i ujedno prva direktorica jednog filmskog studija. Počela je kao sekretarica i sama je pronalazila put do vrha korporacijske lestvice. Često su je pitali o tome šta misli o nejednakostima polova pri sticanju poslovnog uspeha, na šta bi odgovarala da nikada nije na taj način posmatrala stvari i da to jednostavno nije bio njen stav.

Stereotipi preterano naglašavaju razlike između gru-pa i zanemaruju ogroman broj razlika koje postoje između pojedinih članova. Zbog stereotipa, ljudi se ne posmatraju kao pojedinci, niti se slušaju njihove poruke. Oni spreča-vaju sagledavanje istine, i umesto da se percipira određena osoba onakva kakva jeste, vidi se ono što ne postoji-stereotip određen polom, starošću, fizičkim izgledom, ras-nom i nacionalnom pripadnošću i tako dalje. Ukoliko neko prihvati da bude žrtva stereotipa on ili ona ograničavaju svoje mogućnosti, svoja interesovanja, radoznalost, a ono što je najvažnije – smanjuje svoju šansu za dalji razvoj, uspeh i napredak. Ne treba zaboraviti reći aktivistkinje za ljudska prava Eleonore Ruzvelt koja je jednom prilikom

103

rekla: "Zapamtite da niko ne može da učini da se osećate manje vrednim bez vašeg pristanka".

Kod mladih i obrazovanih žena često je prisutno shvatanje da ih diskriminacija ne pogađa. Nakon zapošlja-vanja na prvi pogled im se čini da žena šefova ima koliko i muškarac, međutim kada se dalje pogleda situacija nije takva. Na osnovu rezultata istraživanja tima portala Care-erBuilder, jedna od četiri žena biva diskriminisana na ran-dom mestu, a od svih koji su učestvovali u ovom istraži-vanju 31% ispitanih žena priznalo je da su doživele seksualno uznemiravanje od strane svojih nadređenih ili svojih kolega muškaraca. Iako je broj ispitanih žena u okviru ove internet ankete koje su priznale da su bile žrtve seksualnog uznemiravanja na poslu iznosio 31%, čini se da stvari ipak idu na bolje ukoliko se postojeće stanje upo-redi sa onim od prije pet godina. Naime, Rosemary Haef-ner, jedna od radnica na portalu CareerBuilder44 izjavila je da je prije pet godina broj žena koje su doživele ovakav vid uznemiravanja na poslu bio mnogo veći.

U navedenom istraživanju ispitanice su u svojim izjavama naglasile da osećaju da ih njihovi nadređeni na poslu, a koji su u većini slučajeva muškarci, ne shvataju ozbiljno, da ne uvažavaju njihove ideje, i da ih nikada ne uzimaju u obzir za unapređenje iako ispunjavaju sve zah-teve. U zaključku je naglašeno da je problem diskriminaci-je žena ozbiljan u poslovnom okruženju, ali takođe je naglašeno da radnice trebaju pokazivati više inicijative i boriti se za svoj položaj. Istaknuto je da su mnoge žene pasivne, i da su stidljivog ponašanja za šta nema mesta ukoliko žele da izgrade ozbiljnu karijeru. Takođe je intere-

                                                            44 Više o ovome na internet sajtu www.careerbuilder.com

104

santan podatak da više od polovine žena koje su doživele seksualno uznemiravanje na poslu nisu preduzele nikakve zakonske mere smatrajući da to ne bi ništa promenilo ili su smatrale da bi time stvorile dodatne probleme, kao i zbog straha od eventualnog otpuštanja. 45

4.4. Žene koje su promijenile svet

Uvek su postojale izuzetne žene koje su uticale na

tok svetske istorije menjajući ga. Borile su se za svoja pra-va u svetu muškaraca, protiv ograničenja i tradicionalnih uverenja koje im je društvo nametnulo, protiv nejednakosti i diskriminacija. Svojim delima i postupcima su pomerale granice.

Hildegard iz Bingena, koja je pisala knjige, kompo-novala i imala uticaj na inteligenciju Evrope, Mary Wollstonecraft, pionirka u borbi za ženska prava, Marie Curie, prva vlasnica Nobelove nagrade i jedina žena koja je dobila dvije Nobelove nagrade u dvije kategorije, Emmeline Pankhurst, aktivistica u borbi za pravo glasa žena koja je ohrabrila upotrebu javnih demonstracija i velikih štrajkova, Harriet Beecher Stowe, predani aktivista za ukidanje ropstva čija knjiga je podigla tenzije koje su dovele do građanskog rata i zatim uspeha pokreta za emancipaciju su samo nekoliko od velikih imena.

                                                            45 Radić, J. (2008): Ženski menadžment na primeru Crne Gore, Uni-

verzitet "Braća Karić", Fakultet za trgovinu i bankarstvo "Janićije i Danica Karić", Beograd,str. 21-23

105

Da li imamo i u Bosni i Hercegovini heroine koje su menjale svijet, ali samo za njih šira javnost ne zna ili da li će neka žena iz ove generacije ostati zapamćena po veli-kim delima o kojima će se još dugo pričati?

Verovatno je patrijahalno okruženje stvorilo predra-sude zbog kojih se ženama na ovom području nikad nije pridavao značaj u tom smislu da mogu napraviti velike uspehe, pokrete i promene. Sama shvatanja žena su zbog tradicije i konzervativnih pogleda dugo vremena bila usmerena na okruženje, a ne na lični razvoj.

Kada razmišljamo o uspešnim ženama u Bosni i Her-cegovini uglavnom uspešnost vezujemo za žene koje su poznate javnosti i koje su ili medijske ličnosti ili politički angažovane. Ali ima još mnogo žena koje su ostvarile zavidne rezultate u svojim karijerama i svakodnevno obavljaju odgovorne i stresne poslove, no nisu poznate javnosti. Gdje su istaknute naučnice, ekonomistice, dokto-rice? Ako je takva situacija generalno, šta nam se dešava onda u biznisu i koje mesto zauzimaju žene u poslovnom svetu?

Transformacije i promene kroz koje kompanije i organizacije prolaze zahtevaju lidere koje inspirišu zapos-lene, a to je samo moguće ako se lideri emocionalno pove-zuju sa svojim sledbenicima, a ujedno pokazuju samopoš-tovanje, otvorenost i autentičnost. A sve su to karakteristike žena.

Žene na drugačiji način dolaze do rezultata i imaju drugačije kvalitete i osobine koji postaju sve značajnije u periodu kada naše organizacije postaju manje hijerarhijski ustrojene.

106

Žene karakteriše spoj intuicije i donošenje racional-nih odluka, emocija, stvaranje senzitivnijih odnosa sa lju-dima i sposobnost slušanja drugih. A uz sve to, žene su sposobne da obavljaju više zadataka odjednom.

U Bosni i Hercegovini ima sve više sposobnih žena na važnim i odgovornim funkcijama, nažalost, one nisu dovoljno afirmisane u javnosti. To je potvridilo i istraži-vanje Pro Educe koje se realizuje u sklopu projekta "Žene lideri 21.vijeka".

4.5. Uspešnije kompanije sa ženama u

menadžmentu

"Forget China, India ant the internet: economic

growth is driven by women" – The Economist

"U zadnjih 30 godina i po prvi put u istoriji žene rade uporedo sa muškarcima na istim poslovima u istim kompanijama, sa istim nivoom edukacije, istim kvalifika-cijama i uporedivim ambicijama."

Masovni dolazak žena u poslovni svet stručnjaci objašnjavaju kao ekonomsku revoluciju sa velikim posle-dicama. Žene ne samo da polako preuzimaju vodeće pozi-cije u mnogim kompanijama i institucijama, nego i u 80 % slučajeva donose odluke o tome koji proizvod će se kupiti, bilo da se radi o automobilu, novom kompjuteru, televizo-ru ili prehrambenim proizvodima. Žene svesno ili nesves-no upravljaju ponašanjem potrošača.

107

Promene u hijerarhijskim postavkama kompanija se nisu desile preko noći nego su žene postepeno preuzimale odgovornije poslove, radile često napornije od svojih muš-kih kolega i pokazale da kompanije koje imaju više žena na vodećim pozicijama nadmašuju one firme koje vode isključivo muškarci.

Trend o uspešnim poslovnim ženama je u svetu poz-nat kao "Womeconomists". Iako se i u Bosni i Hercegovi-ni sve više žena pokazuju kao izuzetno dobri lideri i mena-džeri, još uvek nije mnogo vlasnika i direktora kompanija prepoznalo da bi više žena na vodećim pozicijama stvorilo balans, koji je danas potreban za bolje poslovanje. Istraži-vanja pokazuju da su žene i dalje uglavnom manje plaćene za iste pozicije i poslove od svojih muških kolega. Nedav-no objavljena američka studija sa Instituta za menadžment procenjuje da će žene tek 2067. godine dostići status da za iste pozicije imaju i istu novčanu naknadu kao i muškarci.

Trebaju nam heroine novog vremena, koje će stvoriti preduslove i izboriti se za bolje pozicije i bolje naknade za njihovo znanje, vještine, sposobnosti i trud. Trebaju nam žene sa boljom komunikacijom i sposobnostima da pred-stave svoju vrednost i značaj svim ciljnim javnostima i da prebrode vladajuće predrasude i izađu iz okvira tradicio-nalnih shvatanja. Trebaju nam i u Bosni i Hercegovini žene koje će promijeniti svet!

Majka Terezija (1910. - 1997.), pravim imenom Agnes Gongea Boiagi, rođena je u Makedoniji, a pore-klom je Aromunka (narod nastao miješanjem Rimljana i Ilira). Već sa 18 godina ulazi u katolički red irskih sestara, specijaliziran za misije u Bengalu u Indiji, 1930. uzima ime Terezija u čast španske svetice Terezije Avilske, do

108

1946. podučava u jednoj školi u Calcutti, tada napušta školu i 1950. osniva družbu Sestara misionarki ljubavi koje pomažu siromašnima, bolesnima, umirućima i zapos-tavljenima, a 1979. zbog svojeg delovanja dobiva Nobelo-vu nagradu za mir. Inače se školovala u Zagrebu, a imala je i hrvatsku diplomatsku putovnicu. Ivan Pavao II. pro-glasio ju je blaženom 2003.godine.

U poslu ako "muški" zapnete, onda je verovatnije da se dođe do vrha, ali ostati na vrhu izgleda da je moguće jedino na "ženski način".46

 

                                                            46 Imširović, Imšir: Žena u biznisu i menadžmentu, Tuzla: Kantonalna

privredna komora; Ekonomski institut Tuzla; Sarajevo: Federalna privredna/gospodarska komora; Vanjskotrgovinska komora bosne i Hercegovine, 2004.

109

 

4.6. Uspešne žene u Bosni i Hercegobini

4.6.1. Vanja Spaho

Vanja Spaho je direktorica marketinške agencije Euromedia, članice ASA grupacije, koja na bh. tržištu pos-luje od 1996. godine i pruža usluge marketinga, dizajna i oglašavanja značajnom broju klijenata.

Čelnoj poziciji uspešne agencije na kojoj se danas nalazi prethodile su skoro dvije decenije Vanjinog učenja i rada. Ona smatra kako bi bilo dobro izbeći podele poslova isključivo na muške i ženske, jer posao bilo koje vrste se može raditi samo dobro ili loše, bez obzira na pol.

Kroz vlastito radno iskustvo, kaže Vanja, imala je nekoliko neobičnih slučajeva, ali ih ne bi nazvala diskri-minacijom. Pre bi to bilo potcenjivanje od muških kolega. Kada se nađe u takvoj situaciji, Vanja pokušava da se izdi-gne iznad njih i da ih posmatra kroz prizmu zdrave konku-rencije u poslu.

Stoga Spaho svim ženama poručuje da pokušavaju da se bore za svoj bolji položaj u društvu, a ne da zbog predrasuda odustaju već na samom početku.

Spaho, ekonomski stručnjak, ističe da će se pobolj-šanja u privredi Bosne i Hercegovine dešavati onda kada sposobni, a ne podobni ljudi dođu na pozicije kojima mogu uticati na kvalitetne promene.

110

4.6.2. Vesna Beganović

Vesna Beganović je diplomirana ekonomistica. Osnivač je i partner je komunikacijske agencije Via Media d.o.o od 1997. godine, te partner medijske agencije Via Media Reach od 2012. godine. Ima dugogodišnje iskustvo u oblasti marketinga i konsaltinga, a njena područja ekspertize uključuju branding, strateško planiranje i tržiš-ne komunikacije, konsalting na projektima Evropske unije, EBRD i World bank.

Pored posvećenosti stvaranju nove vrednosti, eduka-ciji talenata i razvoju bh. tržišta članica je Asocijacije pos-lodavaca BiH, stručnog Vijeća "Superbrands", Internatio-nal Advertising Agency, AmCham BH, američke gospodarske komore u Bosni i Hercegovini te je konsul-tantica mreže neovisnih reklamnih agencija "Dialogue International" i LESPnet, Udruženja poslovnih savetnika u BiH.

Vesna Beganović je autorica projekta Branding kon-ferencija, brandingkonferencija.com i većeg broja stručnih tekstova i publikacija, te gost predavač na međunarodnim poslovnim konferencijama. Volonterka je UNICEF-a.

4.6.3. Elizabeta Josipović

Reč je o kompaniji koja se bavi proizvodnjom pres-vlaka za nameštaj, tapaciranog i masivnog nameštaja te navlaka za madrace, a poseduje i vlastiti pogon za proi-zvodnju vatelina. Tek kada se pogleda današnja pozicija

111

"Sconto prom" d.o.o. može se u potpunosti shvatiti koliki je put prešlo ovo preduzeće. Dok se nekada sav proizvodni proces odvijao u malim iznajmljenim prostorima,"Sconto prom" danas posluje u dva sopstvena poslovna objekta. U Prijedoru je smešten glavni pogon i centrala preduzeća u objektu površine 4000m2, dok se u Prnjavoru proizvodnja odvija u objektu površine 2000 m2. U odnosu na skromne početke, sa svega tri zaposlena radnika u 1998 godini, "Sconto prom" danas zapošljava preko 300 radnika u Pri-jedoru i oko 150 radnika u poslovnoj jedinici Prnjavor. Ovim brojkama treba dodati i brojne firme-kooperante sa oko 150 zaposlenih. Trend rasta obima proizvodnje je jas-no vidljiv iz ostvarenog prometa: u 2005 godini 14.000.000,00 KM, u 2006 16.000.000,00 KM, da bi uku-pan promet u 2007. godini dostigao iznos od oko 30.000.000,00 KM. I, što je posebno važno, ne samo sa aspekta same firme i gradova u kojima deluje, nego i sa pozicije Bosne i Hercegovine - firma je izvozno orijentira-na i trend takve poslovne orentacije je u stalnom porastu.

 

 

112

LITERATURA  

1. Aleksić, G., Isailović, B., Kondić,V.: Imaš pravo–Stop diskriminaciji,UGS„Nezavisnost”, Beograd, 2007

2. CIPE, Instituting Corporate Governance in Developing, Emerging and Transitional Economies, www.cipe.org

3. Blagojević, M. Gender barometar za BiH 2002. Banja Luka, Sarajevo: Gender centar Republike Srpske i Gender Centar Federacije BiH, 2002

4. Drucker P., Inovacije i preduzetništvo, Grmeč, Beograd,1996

5. Eurostat/National Statistics Offices of Member States/Cambridge Econometrics/Ecorys

6. Heritage 2007, American Heritage Dictionary, New College Edition, American Heritage College Dictionary

7. International Organization for Standardization ISO 9000, Geneva, ISO Press, 2005

8. Ivković D., Knežević V., Karavidić S., Korenak B., Privredni sistemi, VŠ PEP, Beograd, 2012

9. Imširović, Imšir, Žena u biznisu i menadžmentu, Tuzla,2010

10. Karavidić S., Ivković D., Čukanović-Karavidić M., Preduzetništvo, VŠ PEP, Beograd, 2010

11. Karavidić S., Ivković D., Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, VŠ PEP, Beograd, 2010

12. Kočović J., Šulejić P., Osiguranje, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2002

13. Krstić M., Inovacije-Teorija i praksa, ICIM plus, Fakultet za industrijski menadžment, Kruševac, 2009

113

14. Marović B., Osiguranje i špedicija, Stylos, Novi Sad, 2001

15. Miličić V., Proizvodni sistemi I, Tehnologija inovacija, Mašinski fakultet, Beograd, 1990

16. Milošević D., Upravljanje projektima, VŠ PEP, Beograd, 2010

17. Perišić – Pavlović, N.:Diskriminacija žena na radnom mestu, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Srbija, 2009.

18. Pavlović,O,Vuković,D. i Hasić, D.,(2001):Nezaposlenost i socioekonomski položaj žena, Slučaj Bosne i Hercego-vine. Friedrich Ebert Stiftung, 2001

19. Pavlović, N., Uticaj malih preduzeća na privredni rast, Naučnostručni časopis „Razvoj i upravljanje”, br. 3, Banja Luka, Društvo za energetsku efikasnost BiH. 2009

20. Radić, J.: Ženski menadžment na primeru Crne Gore, Univerzitet "Braća Karić", Fakultet za trgovinu i bankarstvo "Janićije i Danica Karić", Beograd, 2008.

21. Schwab, K. (Eds.).The global competetiveness report 2010-2011 Geneva: World economic forum, http://www.weforum.org/reports 2010

22. Stefanović Ž., Menažment, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 1999

23. Šulejić P., Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005, CRIC Working Papere

24. Tether B., What is Innovation? Approaches to Distingu-ishing New Products and Processes from Existing Products and Processes, CRIC Working Paper No12

25. Vaughan E., Vaughan T., Osnove osiguranja i upravlja-nje rizicima, MATE, Zagreb, 1995

26. World Economic Forum, Global Competitiveness

114

115 115

116

  

Izdaje:        

Izdaje: Visoka škola “Dositej” Dositejeva 2, Trn, Laktaši

Za izdavača: Mr Snježana Đokić

Korice, slog i prelom:

Banja Luka e-mail: mpowerbanjaluka@yahoo.com

Štampa:

“Foto oko” Banja Luka

Tiraž: 200 Prvo izdanje

Banja Luka, 2013.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука 005.5:005.96 334.722-055.2

ИВКОВИЋ, Драган Preduzetništvo & Žene u preduzetništvu / Dragan Ivković, Svetlana Dušanić Gačić, Aleksandar Đokić. - 1. izd. - Laktaši : Visoka škola Dositej, 2013 (Banja Luka : Foto oko). - 114 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cm. - (Stručna literatura ; knj. 7)

Tiraž 200. - Bibliografija: str. 113-114.

ISBN 978-99955-790-0-5 1. Душанић Гачић, Светлана [аутор] 2. Ђокић, Александар [аутор]

COBISS.BH-ID 4013592