Pregled nervnog sistemadr Nenad Andri

Podela nervnog sistema Centralni nervni sistem (CNS)Veliki mozakModano stabloMali mozakKimena modina Periferni nervni sistem12 pari kranijalnih nerava36 pari spinalnih nerava Autonomni (vegetativni) nervni sistemSimpatikusParasimpatikus

Cerebrum - telencephalon i modano stabloTelencefalon (modana kora, bazalna jedra i unutranja kapsula)

Frontalni lobus Parietalni lobusOkcipitalni lobusTemporalni lobus

Delovi modane kore

Telencephalon-funkcionalne karakteristike Frontalni lobus - intelektualne aktivnosti i uenje, fine motorne aktivnosti

Parijetalni lobus procesuira senzorne informacije kao to su bol, dodir i propriocepcija

Okcipitalni lobus neophodan za vid i procesuira vizuelne informacije

Temporalni lobus - strah, agresivnost

Modano stabloDiencephalon (prednji mozak)HipotalamusTalamusSubtalamusMetatalamusHipofizaKranijalni nerv l i llMesencephalon (srednji mozak)Retikularna formacijaKranijalni nervi lll i lVNucleus ruberAscedentni i descedentni traktovi

MetencephalonPonsCerebelumKranijalni nerv vAscedentni i descedentni traktovi

Myelencephalon (medula oblongata, produena modina)Ascedentni i descedentni traktoviKranijalni nervi Vl, Vll, Vlll, lX, X, Xl, Xll

Siva masa kimene modine

Dorzalni rogovi sive mase sinapse perifernih senzornih neurona elijska tela interneurona i ascedentnih senzornih neurona Ventralni rogovi sive maseelijska tela niih motornih neuronaIntermedijolateralni deo sive mase elijska tela simpatikusnih niih motornih neurona (T1-L3) sinapse parasimpatikusnih vlakana (S1-S3)

Bela masa kimene modine

Ushodni putevi / senzorni traktoviNishodni putevi / motorni traktovi (gornji motorni neuroni)1. fleksorni traktovi za voljne pokrete 2. ekstenzorni traktovi - za poloaj i podravanje tela suprotno sili gravitacije

Motorni neuroniGornji motorni neuroni (GMN). Tela GMN i dendriti se nalaze u modanoj kori ili modanom stablu.

Nii motorni neuroni (NMN). Tela i dendriti NMN nalaze se u modanom stablu ili u ventralnim rogovima sive mase kimene modine

Uticaj oteenja na gornjim i niim motornim neurona na reflekse

Usled promena na viim motornim neuronima, ispitivani refleksi su pojaani ili normalni

Usled promena na niim motornim neuronima, ispitivani refleksi su oslabljeni ili izostali

Cilj neurolokog pregledaDa se utvrdi da li observirani kliniki simptomi nastaju kao posledica postojanja lezija u nervnom sistemu

Da se utvrdi lokalizacija bolesnog procesa u nervnom sistemu

Da se utvrdi patofizioloki proces nastajanja bolesti

Prognoza bolesti

Protokol pregleda pacijenata sa moguim neurolokim simptomima

AnamnezaOpti kliniki pregled 1. Hematoloki i biohemijski pregled 2. Pregled urina i stoliceNeuroloki kliniki pregledSpecijalne metode neurolokog pregleda

Specijalna pomona istraivanja

Mijelografija EEG EMG Kompjuterizovana tomografija (skener) Magnetna rezonanca Pregled likvora Imunoloki i seroloki testovi

Patofiziologija nastajanja neurolokih oboljenja

Vaskularni InflamatorniTraumatskiAnomalijeMetaboliki Intoksikacije i imunolokiNeoplazije i nutritivniDegenerativni

Brzina nastanka klinikih simptoma

Perakutna pojava - kliniki znaci se razvijaju trenutno ili za nekoliko minutaAkutna pojava kliniki znaci se razvijaju maksimalno za 24hSubakutna pojava - kliniki znaci se maksimalno razvijaju za nekoliko dana ili nedeljaHronina pojava znaci oboljenja su ispoljeni mesecima ili godinama

Odreivanje patofiziologije oboljenja na osnovu brzine pojave klinikih simptoma

Perakutna i Akutna pojava trauma, vaskularni poremeaji, neka toksina ili metabolika oboljenja.

Subakutna pojava veina inflamatornih oboljenja, mnoga metabolika i neka neoplastina oboljenja

Hronina pojava degenerativna, nutritivna, neka metabolika i neoplastina oboljenja

Tok bolesti i patofiziologija oboljenjaKliniki simptomi tokom trajanja bolesti mogu da budu nepromenjeni ili ak da doe do poboljanja - vaskularna oboljenja i traume

Moe da doe do progresija bolesti -inflamacije, degeneracije i neoplazije

Kliniki simptomi variraju - imunoloki i metaboliki poremeaji ili neadekvatno leena inflamatorna oboljenja

Patofiziologija nastajanja bolesti i simetrinost pojave klinikih simptoma

Asimetrini kliniki simptomi - Inflamatorni, neoplastini, traumatski i vaskularni mehanizmi nastajanja bolesti

Simetrini kliniki simptomi - Toksini, metaboliki, imunoloki i nutritivni mehanizmi nastajanja bolesti

Instrumenti za kliniki neuroloki pregled

Pregled pacijenta sa neurolokim simptomimaPregled glavePregled vrataPregled stava i poloaja tela (ispitivanje postularne reakcije)Pregled brahijalnog pleksusaPregled torako - lumbalnog dela kimePregled lumbosakralnog pleksusa, anusa, repa i mokrane beike

Veliki mozak Cerebrum, Telencefalon

Srednji mozakMezencefalon

Pons

Medulla oblongata

Mali mozakCerebellum

Brahijalni Lumbosakralni pleksus pleksus

C1-C5

C6-T2

T3-L3

L4-S3

Osnovni neuroloki termini koji opisuju kliniko stanje pacijenata sa neurolokim poremeajimaDepresija ivotinja deluje pospano, usporeno Demencija gubitak pamenjaDelirijum nervozno ponaanje i postoji abnormalna reakcija na normalan stimulus.Stupor je stanje slino komi s tim, da se dejstvom spoljanjeg stimulusa ivotinja moe probuditi ali im prestane njegovo dejstvo ivotinja ponovo ulazi u besvesno stanje.Koma besvesno stanje tokom koga ivotinja ne moe da se probudi bilo kakvim spoljanjim stimulusom

Nervni napad kliniki simptom koji nastaje usled pranjenje jedne ili vie populacija modanih neurona a koje iznenada nastaje a isto tako iznenada i prestaje

Tortikolis uvrnut vrat

Glava nakrenuta na stranu

Propriocepcija senzorna funkcija koja omoguava kontrolu poloaja tela u prostoru

Opistotonus dorzofleksija glave i vrata sa ekstenzijom prednjih ekstremiteta

Tetanija tonina kontrakcija miia bez grenja

Tremor sinhrone, nevoljne oscilatorne kontrakcije antagonistikih miinih grupa.

Mioklonus ponavljajue, brze ritmike kontrakcije jedne grupe skeletnih miia ak i tokom spavanja to dovodi do trzanja delova tela

Miini spazam (gr) periodino, nevoljno grenje grupe miia bez relaksacije a koje nije ritmiko

Ataksija poremeaj koordinacije miinih pokreta koji nije uzrokovan slabou, muskuloskeletnim problemima ili abnormalnim pokretima kao to je tremor.

Pareza slabost ili delimini izostanak voljnih motornih pokreta. Spastina ili mlitava.

Paraliza/plegija potpuni izostanak voljnih motornih pokreta- Tetrapareza Kvadriplegija- ParaparezaParaplegija - Monopareza Monoplegija - HemiparezaHemiplegija

Osnovni neuroloki termini za opis klinikog stanja pacijenata sa neurolokim poremeajimaAnizokoria asimetrija u veliini pupila

Nistagmus (spontani i pozicioni) nevoljno ritmiko pomeranje oka (horizontalni, rotacioni i vertikalni

Strabizam (spontani i pozicioni) abnormalno pomeren poloaj one jabuice (lateralni, medijalni, ventralni i dorzalni)

Ptoza nemogunost podizanja gornjeg onog kapka

Monopareza

Hemipareza

Parapareza i paraplegija

Strabizam

Anizokoria

Nagnuta glava

Pregled glaveNivo svesti:Kvalitet svesti:- normalan- demencija - depresija- delirijum - stupor - komaPoloaj glave nakrenuta na stranu, tortikolis, nemogunost podizanja glave Koordinacija pokreta glave tremor, intentioni tremorGubitak ravnoteeKretanje u krugNervni napadiIspitivanje kranijalnih nerava

Ispitivanje kranijalnih nerava

Kranijalni nerv l - olfaktorni nervKranijalni nerv ll - optiki nervKranijalni nerv lll - okulomotorni nerv Kranijalni nerv lV - trohlearni nervKranijalni nerv V - trigeminalni nervKranijalni nerv Vl - abducent nervKranijalni nerv Vll - facijalni nervKranijalni nerv Vlll - vestibulokohlearni nervKranijalni nerv lX - glosofaringealni nervKranijalni nerv X - vagusni nervKranijalni nerv Xl - akcesorni nervKranijalni nervXll - hipoglosalni nerv

Procena stava i poloaja telairok stav poremeaj ravnoteeGlava nakrenuta na stranuOkretanje glave na stranu, pleurototonus, aversioni sindromDecerebraciona ukoenost ekstenzija svih ekstremiteta i opistotonusDecerebelaciona ukoenost opistotonus sa ukoenou prednjih ekstremitetaift erington poloaj hipertonija ekstenzora prednjih ekstremiteta sa hipotonijom zadnjih ekstremiteta (paraliza zadnih nogu))

Ispitivanje stava u kom se nalazi teloIspitivanje propriocepcije

Ispitivanje stajanja, skakanja i hodanja sa jedne strane tela

Placing response visuelni i taktilni

Kolica test

Ispitivanje osetljivosti (nociocepcija)

Anestezija gubitak svih formi osetljivostiHipoestezija smanjena osetljivostHiperestezija pojaanja osetljivost

Kono testiranje osetljivosti

Panikulus refleks (izmeu T2 i L4 L5)

Procena hodaAtaksija senzorna, vestibularna i cerebelarna - hipometrija- hipermetrija- dismetrijaepanjePareza i plegija Ispitivanje miinog tonusa 1. Oslabljen (atrofija miia)Lezije u niim motornim neuronima 2. Pojaan Lezije u viim motornim neuronima

Ispitivanje vrata i spinalnih refleksa prednjih ekstremiteta (brahijalni pleksus C6 T2)Promena poloaja glaveBiceps refleksTriceps refleksExtensor carpi radialis refleksRefleks fleksijeIspitivanje dubokog bolaPanikulus refleks (T3-L3)

Ispitivanje spinalnih refleksa zadnjih ekstremiteta (Lumbosakralni pleksus L4 S3), anusa,repa i beikePatelarni refleksGastroknemius refleksKranijalni tibijalni miini refleksRefleks fleksijeDuboka bolPerinealni refleksTonus repa

Pitanja?