Republika Srbija Prekrajni sud u Niu

INFORMATOR

O RADU PREKRAJNOG SUDA

U NIU

Ni, januar 2014. godine

2

S A D R A J

I. Informator 3

II. Opis ovlaenja i obaveza Prekrajnog suda 4

III. Organizaciona struktura Prekrajnog suda 7

u tekstualnom obliku

IV.

Podaci o odobrenom budetu i sredstvima rada Prekrajnog

suda 9

V.

Podaci o zahtevima i albama ovlaenih lica i odluka

Prekrajnog suda povodom podnetih zahteva i albi 13

VI. Podaci o V.F predsednika i radu Prekrajnog suda,

nainu i mestu uvanja nosaa informacija 17

VII. Pravila o iskljuenju i ogranienju javnosti rada

Prekrajnog suda 19

VIII. Ostvarivanje prava po Zakonu o slobodnom

pristupu informacijama od javnog znaaja 20

3

I

U skladu sa lanom 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog

znaaja (Slubeni glasnik RS br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) i lana 61. Sudskog

poslovnika (Slubeni glasnik RS br. 110/09, 70/11 i 19/12), Prekrajni sud u Niu dana

23.02.2014. godine, objavljuje

I N F O R M A T O R

O RADU PREKRAJNOG SUDA U NIU

Informator o radu Prekrajnog suda u Niu predstavlja godinju publikaciju,

koja sadri relevantne podatke o nadlenostima, organizacionoj strukturi i

funkcionisanju Prekrajnog suda u Niu, kao i podatke od znaaja za sadrinu, obim i

nain ostvarivanja prava zainteresovanih lica na pristup informacijama od javnog

znaaja, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.

Informator e redovno biti auriran unoenjem izmena i dopuna u sadraju i

podacima koje ova publikacija prua. Isti se besplatno moe dobiti u pisanom obliku u

seditu suda u Niu u ul. Generala Milojka Lejanina 41 a, u kancelariji broj 16.

Za tanost i potpunost podataka koje Informator sadri odgovorna je vrilac

funkcije predsednika Prekrajnog suda Vera Cvjetkovi koja u ime i za raun

Prekrajanog suda postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog

znaaja.

4

II

OPIS OVLAENJA I OBAVEZA

PREKRAJNOG SUDA

Prekrajni sud je samostalan i nezavistan dravni organ koji titi slobode i prava

graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuje ustavnost i

zakonitost. Prekrajni sud u prvom stepenu sudi u prekrajnim postupcima ako nije

nadlean organ uprave, odluuje o albama na odluke koje u prekrajnom postupku

donose organi uprave i vri druge poslove odreene zakonom, a odluke donosi na

osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom,

opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Prekrajni sud u Niu je jedan od najveih prekrajnih sudova u Republici Srbiji,

i osnovan je za teritoriju optina Aleksinac, Gadin Han, Doljevac, itoraa, Meroina,

Raanj, Svrljig i za grad Ni, sa odeljenjima suda u Aleksincu, Doljevcu, itorai,

Meroini, Ranju i Svrljigu i otpoeo sa radom 01.01.2010. godine, u skladu sa Zakonom

o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava (Sl. glasnik RS, br. 116/08), i

Zakona o ureenju sudova (Sl. glasnik RS, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon

i 78/11-dr. zakon i 101/11), i obavlja svoj rad u skladu sa Zakonom o prekrajima (Sl.

glasnik RS, br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Kontrolu nad radom i primenom propisa Prekrajnog suda vri Ministarstvo

pravde i dravne uprave Republike Srbije.

Sredstva za rad Prekrajnog suda u Niu obezbeuju se u budetu Republike

Srbije u skladu sa potrebom blagovremenog i urednog izvravanja njegove funkcije.

Prekrajni sud sprovodi prvostepeni prekrajni postupak i drugostepeni na

osnovu Zakona o prekrajima, dok se na unutranje ureenje i rad, koje podrazumeva

vrenje upravnih, administrativnih, tehnikih, strunih, informacionih, finansijskih i

ostalih prateih poslova znaajnih za sudsku vlast, primenjuje Sudski poslovnik.

5

SPROVOENJE PRVOSTEPENOG PREKRAJNOG

POSTUPKA

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ ili oteeni

ija sadrina je propisana lanom 156. Zakona o prekrajima. Nakon ispitivanja

urednosti zahteva i uslova za pokretanje postupka, ukoliko ne odbaci zahtev za

pokretanje prekrajnog postupka, sudija donosi reenje kojim pokree prekrajni

postupak. Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac, a u Veu

sastavljenom od troje sudija kada odluuje o albama na odluke organa uprave.

U toku postupka sudija e obaviti ispitivanje okrivljenog na nain predvien

Zakonom, uz potovanje linosti okrivljenog i svih prava na odbranu predvienih

Zakonom i meunarodnim konvencijama. Radi obezbeivanja prisustva okrivljenog

sudija moe preuzeti sledee mere: pozivanje, dovoenje, jemstvo i zadravanje.

Sasluanje svedoka je jedna od radnji koja se preduzima u toku postupka, a

Zakonom je predvieno ko se moe sasluati u svojstvu svedoka, ko ima dunost

svedoenja, nain sasluanja svedoka, oslobaanje od svedoenja, suoenje svedoka i

posledice nedolaska i odbijanja svedoenja.

Dokazne radnje koje se takoe mogu preduzeti su uviaj i vetaenje, a mogue

je preduzeti i radnju pretresanja prostorija i lica. Sudija moe odrediti i usmeni pretres

ukoliko oceni da je to neophodno radi razjanjenja stvari.

Prekid postupka e se odrediti reenjem ukoliko se ne zna boravite okrivljenog,

ili je u bekstvu, ili nije dostian dravnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na

neodreeno vreme, kao i u sluaju kada kod okrivljenog nastupi privremeno duevno

oboljenje.

Prekrajni postupak zavrava se donoenjem presude kojim se okrivljeni

oglaava krivim, presudom kojom se okrivljeni oslobaa krivice ili se postupak

obustavlja. Kazne koje se mogu izrei okrivljenom su: kazna zatvora, novana kazna,

rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole, i

opomena. Zakon predvia i izricanje zatitne mere: oduzimanje predmeta, zabrana

vrenja odreenih delatnosti, zabrana pravnom licu i odgovornom licu da vri odreene

delatnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, obavezno leenje alkoholiara i

narkomana, udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije, zabrana pristupa

oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja, zabrana prisustvovanja odreenim

sportskim priredbama, javno objavljivanje presude. Presudom se moe i oduzeti

imovinska korist pribavljena prekrajem.

6

Protiv donete presude kao redovni pravni lek moe se izjaviti alba Viem

prekrajnom sudu a protiv reenja organa uprave, mesno nadlenom prekrajnom

sudu, u roku od 8 dana od dana usmeno saoptene odluke, odnosno od dana

dostavljanja presude ili reenja, iz svih zakonom propisanih razloga.

Prekrajni postupak koji je zavren pravnosnanom presudom moe se

pobijati vanrednim pravnim lekovima: zahtevom za ponavljanje

prekrajnog postupka, i zahtevom za zatitu zakonitosti.

Pored sprovoenja opisanog prekrajnog postupka Prekrajni sud je nadlean i

za sprovoenje posebnog postupka prema maloletnicima, i postupka po albi na reenje

o prekraju organa uprave, kao drugostepeni organ, i za izvrenje reenja o prekraju u

skladu sa Zakonom o prekrajima i Zakonom o izvrenju krivinih sankcija.

Rokovi zastarelosti pokretanja i voenja prekrajnog postupka regulisani su

lanom 76. Zakona o prekrajima po kome se prekrajni postupak ne moe preduzeti

ako protekne jedna godina od dana kada je prekraj uinjen. Izuzetno, za prekraje iz

oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija,

prometa roba i usluga, ivotne sredine i vazdunog saobraaja moe se posebnim

zakonom propisati dui rok zastarelosti gonjenja, s tim da rok ne moe biti dui od pet

godina, odnosno u svakom sluaju zastarelost prekrajnog gonjenja nastaje kad

protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost gonjenja.

to se tie zastarelosti izvrenja kazne i zatitne mere, njihovo zastarevanje

poinje da tee od dana pravnosnanosti presude, kojim je izreena kazna, odnosno

zatitna mera, i zastarelost izvrenja kazne, odnosno zatitne mere u svakom sluaju

nastaje kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje

kazne odnosno zatitne mere.

O zahtevu za izuzee postupajueg sudije odluuje predsednik suda u skladu sa

lanom 107. Zakona o prekrajima, a o izuzeu predsednika suda odluuje predsednik

Vieg prekrajnog suda.

7

III

ORGANIZACIONA STRUKTURA

PREKRAJNOG SUDA

TEKSTUALNI PRIKAZ

U Prekrajnom sudu u Niu dunost obavlja 27 sudija, zajedno sa predsednikom

suda, od toga 19 sudija radi u seditu, a 8 sudija u Odeljenjima. Sistematizovano je 90

radnih mesta.

Odeljenje u Aleksincu ine: 3 sudije, upisniar, 2 referenta izvrenja, referent

ekspedicije i 3 zapisniara.

Odeljenje u Doljevcu ine: sudija, upisniar, referent izvrenja, zapisniar.

Odeljenje u itorai ine: sudija, upisniar, referent izvrenja, zapisniar.

Odeljenje u Meroini ine: sudija, upisniar, referent izvrenja, zapisniar.

Odeljenje u Ranju ine: sudija, referent izvrenja, (obavlja i poslove

upisniara), i zapisniar.

Odeljenje u Svrljigu ine: sudija, upisniar, (obavlja i poslove referenta

izvrenja), zapisniar.

Pravilnikom o unu