Prekrsajno pravo- Prekršajna Odgovornost

  • View
    26

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Prezentacija iz predmeta Prekrsajno pravo, tema: Prekrajna Odgovornost

Transcript

  • PREKRAJNA ODGOVORNOSTprof.dr Marija Kosti

  • Pojam i vrste prekrajne odgovornosti

    Pojam: sposobnost i obaveza fizikog ili pravnog lica da odgovara i bude sankcionisano za svoje svesne i voljne postupke koji su protivni prekrajnopravnoj normi.

    Vrste: odgovornost fizikih i pravnih licapasivna i aktivna

  • Odgovornost fizikih licaZasniva se ako su ispinjeni uslovi:

    Starosna dob: 14 godina (mlai maloletnici) Uraunljivost: lice neoteenog duevnog zdravlja

    Postojanje krivice

  • UraunjivostLice je uraunjivo ukoliko je u momentu izvrenja prekraja bilo duevno zdravo- sposobno da zdravo rasuuje i upravlja svojim postupcima.

    Uraunjiv ovek poseduje potunu i pravilnu svest o tome ta se sve dogaa u njemu i van njega, pa na osnovu toga svesno i voljno donosi odluke i upravlja svojim postupcima.

    l. 15 KZRS

  • Osnovi neuraunjivost

    Moraju postojati u momentu izvrenja prekraja.

    Uslovljavaju pojavu psiholokih poremeaja u vidu odsustva moi rasuivanja (nemogunost shvatanja znaaja svog dela) ili u vidu odsustva moi odluivanja (nemogunost upravljanja svojim postupcima).

  • Metodi utvrivanja neuraunljivostiBioloki metod: u obizir uzima odreena abnormalna psihika ponaanja,

    Psiholoki metod: za njega su merodavne samo posledice ili poremeaji do kojih dolazi na psiholokom planu,

    Meoviti metod: kombinuje prethodna dva i prihvaen je u domaem krivinom i prekrajnom pravu.

  • Bioloki osnovi neuraunjivosti

    Duevna bolest trajnog karaktera,Duevna bolest privremenog karaktera,Zaostalost duevnog/mentalnog razvoja,

    Lice koje u stanju neuraunjivosti uini prekraj, nee zbog toga odgovarati.

  • Konkretne duevne bolestiTRAJNE DUEVNE BOLESTI: obzirom na njihov uzrok razlikuju se:Egzogene: traumatske psihoze i epilepsija izazvana promenama na mozgu, Endogene: manino-depresivna psihoza, izofrenija, nasledna epilepsija, progresivna paraliza, melanholija itd.

    PRIVREMENA DUEVNA POREMEENOST: stanja izazvana afektima i intoksifikacijom (usled konzumiranja opijata)normalno stanje: npr. san.

    ZAOSTALI DUEVNI RAZVOJ: oblik duevne poremeenosti kod koje je oteena inteligencija (nezavisno od uzroka), stepenuje se na laku, srednju i teku pa se razlikuju kategorije duevno zaostalih lica (debili, idioti, imbecili).

  • Samoskrivljena neuraunjivostOdgovorno e biti samo ono lice koje je sebe namerno, svojom krivicom dovelo u stanje neuraunjivosti.

    Potrebno je da je kod uinioca postojala uraunljivost pre nego to je sebe doveo u stanje neuraunljivosti usled upotrebe alkohola ili opojnih droga.

    Moe biti umiljajna i nehatna.

  • Bitno smanjena neuraunjivostPrelazno stanje izmeu uraunjivosti i neuraunjovosti.

    Poremeaj svesti ili poremeaj volje u medicinskom smislu bio nepotpuno izraen, tako da je uraunjivost bila bitno smanjena, ali nije potpuno iskljuena. Mo rasuivanja i/ili odluivanja bila bitno smanjena, ali nije bila potpuno iskljuena.

    Smanjeno uraunljivo lice se smatra odgovornim za izvreni prekraj, ali mu moe biti izreena blaa sankcija.

  • Krivica (vinost) fizikog licaPrekrajna odgovornost fizikog lica je subjektivna odgovornost koja se temelji na principu krivice.

    Krivica ili vinost je duevni (psihiki) odnos uinioca prema onome to on ini (radnji i posledici) a na osnovu ega mu se to njegovo delo moe staviti na teret.

    Duevni odnos prema preduzetoj radnji i ostvarenoj posledici moe se ispoljiti u dva razliita stepena:

    blaem (nehat) teem (umiljaj)

  • Umiljaj

    Najtei oblik rivice koji se sastoji u svesnom i voljnom poduzimanju prekrajnog delikta.

  • Dva elementa umiljaja

    INTELEKTUALNI: postojanje svesti uinioca da preduzetom radnjom ostvaruje obeleja prekraja.

    VOLUNTATIVNI: postojanje volje uinioca da izvri obeleja prekraja, odnosno njegova elja za tim ili pristanak na to.

  • Prema intenzitetu iskazane zle namere

    DIREKTNI UMILJAJ (dolus directus): uinilac je bio svestan znaaja svoje radnje i dela koje ostvaruje, pa je to i hteo,

    EVENTUALNI UMILJAJ (dolus eventualis): uinilac, iako svestan svoje radnje i mogunosti realizacije prekraja i nastupanja zabranjene posledice, na to pristao.

  • NehatOsnovni oblik krivice kod izvrenja prekraja.

    Vrste (prema intezitetu intelektualnog elementa):

    SVESNI: uinilac je bio svestan da usled njegovog ponaanja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da ona nee nastupiti ili je on moe spreiti,

    NESVESNI: uinilac nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, a bio je duan ili je toga mogao biti svestan.

  • Sluaj

    Razlika u odnosu na nesvesni nehat.

    Fiziko lice nema nikakve subjektivne veze, niti volju, niti svest, niti dunost i mogunost da bude svesno radnje, tj. posledice dela koje izvrava.

    Sluaj je osnov potpunog iskljuenja prekrajne odgovornosti lica iako je ono svojom radnjom prouzrokovalo zabranjenu posledicu.

  • Zabluda

    Pogrena svest o nekoj okolnosti u vezi sa izvrenjem prekraja ili neznanje ili nedovoljno znanje o nekom obeleju zakonskog bia dela ili elementu dela.

    Ako uinilac prekraja iz opravdanih razloga nije znao da je takvo delo zabranjeno, moe se blae kazniti ili osloboditi od kazne.

  • Stvarna (injenina) zabluda

    Nedostatak svesti ili pogrena predstava uinioca o stvarima i okolnostima uinjenog dela, tj o nekoj okolnosti koja predstavlja obleje prekraja.

    Zabluda o biu prekraja: uinilac nije uopte svestan nekog (bilo kog) propisanog obeleja prekraja.

    Zabluda o okolnostima: koje bi prekraj inile dozvoljenim da su postojale u vreme preduzimanja radnje prekraja. U ovom sluaju uinilac smatra da postoje okolnosti koje iskljuuju prekraj, iako one stvarno ne postoje.

    Neotklonjiva stvarna zabluda: osnov iskljuenja prekrajne dgovornsti. Uinilac u datim okolnostima nije mogao, niti je bio duan da zna ono o emu je imao pogrenu predstavu.

  • Pravna zabluda

    Pogrena predstav uinoca prekraj o protivpravnosti (zabranjenosti) preduzet radnje, tj. on smatra da je njegov delo doputeno.

    Nije osnov iskljuenja prekrajne odgovrnosti, ali je fakultaivni osnov za ublavanje kazne. Ako uinilac prekraj iz opravdanih razloga nije znao da je takvo delo zabranjeno, moe biti blae kanjen.

  • Osnov odgovornosti fizikog licaReenje Vea za prekraje Beograda br. 3270/98 od 4. septembra 1999

    Kaznie se za prekraj fiziko lice koje izvodi psa bez kratkog povodnika i koje izvodi psa bez zatitne korpe na njuci. Iz obrazloenja:Od strane komunalnog inspektorata podnet je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protiv lica koje je zateeno da je na ulici izvelo u etnju psa bez kratkog povodnika i bez zatitne korpe na njuci. Prvostepeni organ za prekraje je nakon sprovedenog prekrajnog postupka utvrdio da je navedeno lice postupilo protivno l. 11. Odluke o dranju domaih ivotinja na teritoriji grada Beograda kojom je propisano da je dralac psa duan da psa izvodi u etnju na kratkom povodniku i sa zatitnom korpom na njuci. Prvostepeni organ je cenio odbranu okrivljenog da je zateen na zelenoj povrini gde je dozvoljeno slobodno putanje pasa te da stoga nije prekrajno odgovoran kao i da se radi o tenetu za koje nije obavezna navedena zatitna oprema. Naime, prvostepeni organ nalazi da ista nije osnovana jer je dralac psa zaista zateen u etnji ispred stambene zgrade, te da se ne radi o odreenoj zelenoj povrini obeleenoj od strane Preduzea za odravanje zelenih povrina kao povrina gde se psi mogu etati bez povodnika da se slobodno kreu u smislu odredbe l. 12. navedene Odluke, ali je ovom odredbom propisano da i u takvim sluajevima pas mora da ima zatitnu korpu na njuci.

  • PREKRAJNA ODGOVORNOST PRAVNOG LICA

    Objektivnost odgovrnosti- odgovrnost pravnih lica temlji se na injenici prouzrokvanja prekraj i uzronoj vezi izmeu preduzet radnje prekraj i ostvaren posledice.

    Subjekt odgovrnosti su sva doma pravna lica, izuzev drave, entiteta, kantona, jedinica lokalne samouprave, kao i neka druga pravna lica ije odgovrnost je izuzeta po snovu samog zakona.

  • Izvrenje prekraja od strane pravnog licaObeleja uinjenog prekraja proizlaze iz odluke, naloga ili odobrenja rukovodeih ili nadzornih organa pravnog lica,

    Rukovodei ili nadzorni organi pravnog lica uticali na uinioca ili mu omoguili da uini prekraj,

    Pravno lice raspolae protivpravno ostvarenom imovinskom koristi ili koristi predmete nastale prekrajem, Rukovodei ili nadzorni organi pravnog lica propustili duni nadzor nad zkonitu rd di.

  • Odnos odgovornog lica i pravnog licaIako se kae da je prekraj poinilo pravno lice i ono snosi prekrajnu odgovornost, samu prekrajnu radnju izvrava neko fiziko lice koje je ovlaeno da postupa u ime, za raun i korist tog pravnog lica.

    Odgovornost pravnog lica ne iskljuuje odgovornost fizikih lica za uinjeno krivino delo ili prekraj.

  • U sluaju steaja...Steaj i prestanak postojanja pravnog lica ne iskljuuje prekrajnu odgovornost.

    Ne moe se izrei kazna, ve samo mera oduzimanja predmeta ili mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene prekrajem.

  • U sluaju prestanka postojanja...Pravni sukcesor pravnog lica nasleuje njegovu prekrajnu odgovornost samo ako su rukovodei ili nadzorni organi pre prestanka pravnog lica znali da je prekraj uinjen i da je do prestanka pravnog lica i sukcesije je dolo pre pravosnanog okonanja prekrajnog postupka.

    U sluaju da je do prestanka pravnog lica dolo po pravosnanom okonanom prekrajnom postupku, pristupa se izvrenju izreene prekrajne sankcije od pravog sledbenika pravnog lica kanjenog za prekraj.