Prelazni metali Nalaze se između 2. i 13. grupe periodnog sistema elemenata. Ovi metali popunjavaju 3d, 4d i 5d- orbitale dok se na poslednjem E nivou, uglavnom nalaze po 2 elektrona suprotnog spina. Promena broja e- javlja se kod elemenata iste periode, a ne grupe kao kod ostalih elemenata. Stoga su sličnosti između elemenata iste periode često veće nego između elemenata iste grupe, a razlike između grupa mnogo manje nego kod glavnih grupa. Za razliku od atoma glavnih grupa ovi metali imaju jone znatno manjeg atomskog radijusa i kristalne rešetke velikih E; zato su velike gustine i tvrdoće, i visokih tt i tk. Ovi elementi su odlični provodnici toplote i elektriciteta i imaju vrlo dobra mehanička svojstva. Većina jedinjenja prelaznih metala je obojena kako onih u čvrstom stanju tako i onih u rastvorima. Kod prelaznih metala se javlja težnja za građenjem legura i međusobno i sa drugim metalima.

Karakteristična hemijska svojstva prelaznih metala se ogledaju u: 1.vrednostima koeficijenata elektronegativnosti koji se kreću između 1,1 i 2,2

2. građenju jedinjenja sa različitim oksidacionim brojevima

3. težnji da grade kompleksna jedinjenja.

Koficijenti elektronegativnosti pokazuju da ovi metali čine prelaz između najelektronegativnijih metala (glavnih grupa) i nemetala.

Analizom energija jonizacije i poređenjem sa alkalnim i zemnoalkalnim metalima u istoj periodi primećujemo da su vrednosti I IE veće kod prelaznih metala i da rastu sa porastom atomskog broja. Prelazni metali retko grade jonska jedinjenja, već se jedine gradeći kovalentne molekule, ili veze sa znatnim kovalentnim karakterom. Građenje jedinjenja sa različitim oksidacionim brojevima karakteristično je za ove metale. U istoj grupi mogu se naći stabilna jedinjenja i sa parnim i sa neparnim brojem.

Jedinjenja prelaznih metala 5. i 6. periode su stabilna, sa visokim oksidacionim brojevima, a kiseli karakter im je u porastu. U jedinjenjima prelaznih metala sa nižim oksidacionim brojevima veza je pretežno jonskog karaktera, dok pri višim oksidacionim brojevima preovlađuje kovalentna veza.

Prelazni metali imaju veliki industrijski značaj jer na njima i njihovim legurama počiva metalurgija. Značajni su i kao biogeni elementi, a od njih se najviše ističe gvožđe.

Bakar

Ni - Cu - Zn

CuAg periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj Bakar, Cu, 29

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB , 4

gustina, tvrdoća 8920 kg/m 3 , 3,0

Bojacrvenkasta

Osobine atoma

atomska masa 63,546 u

atomski radijus 135 (145) pm

kovalentni radijus 138 pm

van der Valsov radijus 140 pm

elektronska konfiguracija [Ar]3d104s1

e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 1

oksidacioni brojevi 1, 2, 3, 4

Osobine oksida srednje bazni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1357,6 K(1084,4 °C)

temperatura ključanja2840 K(2567 °C)

molska zapremina 7,11×10-3 m³ /mol

toplota isparavanja 300,3kJ/mol

toplota topljenja 13,05 kJ/mol

pritisak zasićene pare 0,0505 Pa (1358 K)

brzina zvuka 3570 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,90 (Pauling)1,75 (Alred)

specifična toplota 380J/(kg*K)

specifična provodljivost 59,6×106 S/m

toplotna provodljivost 401W/(m*K)

I energija jonizacije 745,5 kJ/mol

II energija jonizacije 1957,9 kJ/mol

III energija jonizacije 3555 kJ/mol

IV energija jonizacije 5536 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.zpadu|e.r.

MeVp.r.

63Cu 69,17% stabilni izotor sa 34 neutrona

64Cu (veš.)12,7 sati

z.e. 1,675 64Ni

β- 0,579 64Zn

65Cu 30,83% stabilni izotor sa 36 neutrona

67Cu (veš.)61,9 sati

β- 0,58 67Zn

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,v.p.r.=vreme polu raspada,n.r.=način raspada,e.r.=energija raspada,p.r.=proizvod raspada,z.e=zarobljavanje elektrona

Bakar (Cu, latinski - cuprum) - hemijski element, metal VIIIB grupe. Poseduje 18 izotopa čije se atomske mase nalaze između 58-73. Postojana sa samo dva: 63 i 65.

Naziv

Bakar je poznat od davnina, kao osovni sastojak bronze. Zapravo, poznat je još u praistorijsko doba, pa se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim dobom. Stari Grci su ga nazivali halkos, ali su tako takođe nazivali i mesing i bronzu. Danas je ova reč deo kovanica za razne minerale koji sadrže bakar poput halkopirita i halkozina, a bakrorez se još naziva i halkografija. Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je izveden simbol za elemenat. Ovaj naziv vodi poreklo od izraza cyprium aes što znači kiparski metal ili kiparska bronza. Kod nas se ustalio naziv bakar koji je preuzet iz turskog jezika.

Zastupljenost

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 55 ppm (eng. parts per million) u vidu minerala: Halkopirita, halkozina i drugih. Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše ima u ostrigama. Bakar se takođe moze naći i u zrnastom crnom hlebu, mahunastom povrću, kuvanim iznutricama i kiviju.

Osobine

Čisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i električne provodljivosti .Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlači zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika količina sumpordioksida umesto zelene patine tvara se crni sloj bakar sulfida.

Jedinjenja

CuSO4x5H2O (plavi kamen ili galica) ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna jedinjenja su stabilna, ipak lako se menja oksidacion broj bakra i zato se ona često koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra(I) imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra(II) intenzivnu plavu boju.

ruda bakra

Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima čini grupu rastopa koji se uopšteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na zlato i koji ima veoma dobre mehaničke osobine i otpornost na koroziju.

Upotreba

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju električnih provodnika i u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja. Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava njihove mehaničke osobine.

Biološki značaj

Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima, kao što je superoksiddizmutaza. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija, i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove bolesti. Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna količina bakra izaziva lošu apsorpciju gvožđa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Pretpostavlja se da sem toga nedostatak bakra izaziva poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer slaba koncentracija). Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti.

Bakarno doba

Još u 6. milenijumu pne čovek je koristio bakar, što dokazuju perlice pronađene na arheološkim lokalitetima, koje su napravljene od samorodnog bakra, ali to se ne može smatrati za početak metalurgije. Period u praistoriji koji je obeležilo početak metalurgije i otkriće bakra, metala koji počinje da se koristi u izradi primitivnog oruđa i oružija u literaturi se naziva Bakarno doba (eneolit, halkolit ili kameno bakarno doba). Uopšteno govoreći, ovaj period obuhvata treći milenijum pre naše ere (po visokoj hronologiji od 3300. godine do 2000/1900. godine pne, a po klasičnoj od 2200 do 1700 godine pne). Ovo je period subborealne klime. U prvoj fazi bakar se koristio kao petrografska sirovina, to je bio samorodni bakar koji se i u ranijem periodu koristio za nakit. U Evropi već u

kulturama poznog neolita imamo pojavu samorodnog bakra i oksidnih ruda. Ležišta bakarne rude su na Karpatima, u Češkom Ravnogorju, na Kavkazu, na Uralu (gde rano počinje mešanje bakra i arsena, čime se dobija arsenska bronza). Veliki rudnici u doba eneolita su bili kvalitetni. Ruda je primitivno vađena, sledila se žila sulfidne rude, koja je drobljena i zatim izvlačena. Kasnije se razvijaju i jednostavne peći za preradu rude. Oksidne rude su topljene u jamama (ruda je na dnu, ćumur postavljen okolo se palio) ili ognjištima. Metal bi se zahvatao u velike keramičke zdele.Postojala je i „reciklaža“, što znači da se staro oruđe i oružije ponovo pretapalo. Sulfidne rude su tražile veliku vatru, bili su potrebni mehovi, a pretpostavlja se i "sopalj" - šuplji predmet od keramike, koji je služio za duvanje (potpirivanje vatre). Ovakvi predmeti su pronađeni na eneolitskim areheološkim lokalitetima pored posuda za livenje. Istopljeni bakar se hvatao u malim posudama. U poznom eneolitu se javljaju kalupi. Bili su od kamena, izdubljeni, u početku jednodelni, za jednokratnu upotrebu. Dvodelni kalup se javlja tek 2300/2200 godine pne. u Vučedolskoj kulturi.

Mešanjem bakra i kalaja dobijena je tvrda legura - bronza, koja potiskuje u potpunosti kamen kao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal po kome je nazvano čitavo jedno doba u praistoriji čovečanstva, upravo po bronzi naziva se sledeće doba, koje smenjuje eneolit, a zove se - bronzano doba.

Alhemija

Alhemičari su znali za bakar i koristili ga. Alhemijski simbol za bakar je isti kao i simbol za ženski pol (♀). Paracelzus, koji je praktično uveo poznavanje hemije u medicinu (hemijatrija) je u terapijama koristio hemikalije, koje su između ostalog sadržavale i bakar. Ove lekove dobijao je raznim postupcima kao što su žarenje, topljenje, kristalizacija, destilacija itd. Govorio je da nas alhemija uči kako treba pripremiti lek i potpuno je odvajao učešće alhemije u pripremanju lekova „alchemia medica“, od „alchemia transmutatoria“, odnosno klasične alhemije čiji je zadatak bio pretvaranje elemenata jedan u drugi i dobijanje zlata.

Zlato

Pt - Au - Hg

AgAuUuu periodni sistem

Opšti podaci

ime, simbol, atomski Zlato, Au, 79

broj

pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 6

gustina, tvrdoća 19300 kg/m 3 , 2,5

bojazlatna

Osobine atoma

atomska masa 196,96655 u

atomski radijus 135 (174) pm

kovalentni radijus 144 pm

van der Valsov radijus 166 pm

elektronska konfiguracija

[Xe]4f145d106s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 32, 18, 1

oksidacioni broj 3, 1

osobine oksida amfoterni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1337,33 K (1064,18 °C)

temperatura ključanja 3129 K (2856 °C)

molska zapremina 10,21×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 334,4 kJ/mol

toplota topljenja 12,55 kJ/mol

pritisak zasićene pare 2,37×10-4 Pa (1337 K)

brzina zvuka 1740 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

elektronegativnost2,54 (Pauling)1,42 (Alred)

specifična toplota 128 J/(kg*K)

specifična provodljivost 45,2×106 S/m

toplotna provodljivost 317 W/(m*K)

I energija jonizacije 890,1 kJ/mol

II energija jonizacije 1980 kJ/mol

III energija jonizacije 2900 kJ/mol

IV energija jonizacije 4200 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

195Au (veš.)186,1 dana

z.e. 0,230 195Pt

196Au (veš.)6,18 dana

z.e. 196Pt

197Au 100% stabilni izotop sa 118 neutrona

198Au (veš.)2,693 sati

β- 1,372 198Hg

199Au (veš.)3,14 dana

β- 0,453 199Hg

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

zlatna poluga

Zlato (Au, latinski - aurum)

Zastupljenost

Zlato je zastupljeno u zemljinoj kori u količini od 1,1×10-3 ppm (delova na milion). Obicno je u čistom elementarnom stanju u vidu zrnaca ili listića unutar kvarcnih stena ili kvarcnog peska koji nastaje trošenjem stena. Grumen čistog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronađen u Australiji 1869. godine.

Osobine

Zlato ima znatnu specifičnu težinu, dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika – od 1 grama zlata može da se izvuče žica dužine 3 km, a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići ("zlatne folije") debljine do 0,0001 milimetara. Takvi listići su 500 puta tanji od čovečije dlake. Zlato je najkovaniji metal. Pored srebra i bakra, spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Lako gradi legure, ne menja se na vazduhu. Zlato je slaboreaktivan metal koji se na vazduhu ne menja ni pri jakom zagrevanju. Ne napada ga nijedna kiselina. Rastvara se samo u carskoj vodi, zato što ova sadrži Cl - jon koji stabilizuje Au3+ jon pri stvaranju kompleksnog jona tetrahloro-auratne(III)-kiseline, HAuCl4. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna.

Dobijanje

U najstarije vreme, pa čak i u prošlom veku, zlato se isključivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan deo zlata dobija neposredno iz takvih stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju. Danas se to izvodi pomoću žive ili cijanidnim procesom. Prvi od njih zasniva se na stvaranju amalgama Au kada se živom dejstvuje na u vodi rastvorenu rudu. Dobijeni amalgam podvrgava se zatim destilaciji, pri čemu živa predestiliše, a zlato ostane u aparatu za destilaciju. Najveći nedostatak rada sa živom je nepotpuno izvlačenje zlata, jer se najsitniji njegovi delići rđavo kvase živom i zato se ne amalgamišu. Suprotno živinom procesu, cijanidni proces omogućava da se zlato praktično izvuče čak i iz najsiromašnijih stena. Toga radi na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje se u prisustvu vazduha vrlo razblaženim (0,03-0,2%) rastvorom natrijum-cijanida. Tada zlato prelazi u rastvor po reakciji 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH iz koga se može izdvojiti dejstvom metalnog cinka: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Prečišćavanje na jedan ili drugi način dobijenog zlata od primesa vrši se najčešće vrelom koncentrovanom sumpornom kiselinom ili elektrolizom.

Primena

1.Za izradu luksuznih predmeta i nakita

• U medicini; koloidni rastvor zlata• Podloga za nacionalne valute

Kod primene zlata za luksuzne predmete ono se legira sa drugim metalima, najčešće srebrom i bakrom. Često se količina zlata u predmetima izražava u karatima, koji predstavljaju maseni udeo zlata u leguri prema 24-stepenoj skali. To znači da se 14-karatno zlato sastoji od 14/24 mase zlata.

Jedinjenja

Zlatna so

U praksi najčešće upotrebljavano jedinjenje trovalentnog zlata je aurihlorovodonična kiselina, koja se izdvaja u vidu kristala sastava H[AuCl4] * 4H2O kada rastvor zlata u carskoj vodi isparava sa viškom hlorovodonika. Od mnogobrojnih soli ove kiseline, najvažniji je žut hloroaurat natrijuma Na[AuCl] * 2H2O (zlatna so)

Srebro

Pd - Ag - Cd CuAgAu periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj Srebro, Ag, 47

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda IB , 5

gustina, tvrdoća 10490 kg/m 3 , 2,5

Bojasrebrna

Osobine atoma

atomska masa 107,8682 u

atomski radijus 160 (165) pm

kovalentni radijus 153 pm

van der Valsov radijus 172 pm

elektronska konfiguracija [Kr]4d105s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 18, 1

oksidacioni broj 1

Osobine oksida amfoteran

kristalna strukturacentrirano kubno telo

Fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1234,93 K(916,71 &°C)

temperatura ključanja2435 K(2162 °C)

molska zapremina 10,27×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 250,58 kJ/mol

toplota topljenja 11,3 kJ/mol

pritisak zasićene pare 0,34 Pa (1234 K)

brzina zvuka 2600 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,93 (Pauling)1,42 (Alred)

specifična toplota 232 J/(kg*K)

specifična provodljivost 63×106 S/m

toplotna provodljivost 429 W/(m*K)

I energija jonizacije 731,0 kJ/mol

II energija jonizacije 2070 kJ/mol

III energija jonizacije 3361 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r. n.r.e.r.

MeVp.r.

107Ag 51,84% stabilni izotor sa 60 neutrona

108Ag (veš.)130 godina

z.e. &nbsp 108Pd

109Ag 48,16% stabilni izotor sa 62 neutrona

110mAg (veš.)249,8 dana

β- (99%)

3 110Cd

i.p. (1%)

110Ag

111Ag (veš.)4,74 dana

β- 1,037 111Cd

Tamo gde drugačije nije naznačeno,

upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Srebro (Ag, lat. argentum). Ubraja se u plemenite metale, u prirodi se javlja u elementarnom stanju kao i u svojim jedinjenjima. Srebro je najbolji provodnik toplote i elektriciteta od svih elemenata.

Srebro je mekano, rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Srebro ima nekoliko svojih minerala kao što su : argentit (Ag2S), bromargentit (AgBr) ili karargentit (AgCl); uglavnom se dobija kao sporedni proizvod prerade ruda drugih metala. Srebro je sastojak brojnih legura raznih metala. Usled specifičnih fizičkih i hemijskih osobina njegove legure i njegova jedinjenja nalaze brojne primene u industriji i elektrotehnici. Usled dužeg stajanja na vazduhu srebro se prevlači tankim crnim slojem.

ruda srebra

Kobalt

Fe - Co - Ni

CoRh periodni sitem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj

Kobalt, Co, 27

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 4

gustina, tvrdoća 8900 kg/m 3 , 5,0

Bojaplavičasta

Osobine atoma

atomska masa 58,9332 u

atomski radijus 135 (152) pm

kovalentni radijus 126 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Ar]3d74s2

e- na energetskim 2, 8, 15, 2

nivoima

oksidacioni brojevi 2, 3

Osobine oksida amfoterni

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1768 K(1495 °C)

temperatura ključanja3200 K(2927 °C)

molska zapremina 6,67×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 376,5 kJ/mol

toplota topljenja 16,19 kJ/mol

pritisak zasićene pare 175 Pa (1768 K)

brzina zvuka4720 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,88 (Pauling)1,70 (Alred)

specifična toplota 420 J/(kg*K)

specifična provodljivost 17,2×106S/m

toplotna provodljivost 100 W/(m*K)

I energija jonizacije 760,4 kJ/mol

II energija jonizacije 1648 kJ/mol

III energija jonizacije 3232 kJ/mol

IV energija jonizacije 4950 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

56Co (veš.) 77,27 dana z.e. 4,566 56Fe

57Co (veš.)271,79 dana

z.e. 0,836 57Fe

58Co (veš.) 70,86 dana z.e. 2,307 58Fe

59Co 5,8% stabilni izotor sa 32 neutrona

60Co (veš.)5,2714 godina

β- 2,824 60Ni

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Kobalt (Co, latinski - cobaltum) je metal VIIIB grupe. Poseduje 17 izotopa čije se atomske mase nalaze između 35-64. Postojan je samo 59, koji čini skoro 100% njegovog izotopa u prirodi. 1735 godine otkrio ga je G. Brandta. Čisti kobalt je srebrnast,blistav

veoma tvrd metal, koji poseduje feromagnetična svojstva. Upotrebljava se kao dodatak magnetičnim rudama. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 20 ppm u obliku dva minerala: Smaltita i kobaltita koje obično prate rude bakra i nikla

Jedinjenja

ruda kobalta

Nesimetrične soli kobalta npr. K3CoO4 imaju jake feromagnetične osobine i koriste se u elektronici. Kompleksna jedinjenja karbonikla i fosfini koriste se kao katalizatori mnogih organskih reakcija. Rastvori soli kobalt (II) i (III) imaju krvavo-crvenu, i plavu boju i koriste se u proizvodnji boja.

Biološki značaj

Kobalt je aktivator brojnih enzima u živim organizmima. Vitamin B12 (utiče na količinu hemoglobina i broj crvenih krvnih zrnaca u krvi), sadrži u svojoj strukturi kobalt koji je koordinativno vezan sa organskim delom molekula i jednim CN- jonom. Ipak minimalne dnevne potrebe za kobaltom su veoma male 0,05 ppm.

kobaltno plavo staklo

ManganCr - Mn - Fe

MnTc periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj

Mangan, Mn, 25

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIB, 4

gustina, tvrdoća 7470 kg/m 3 ,6

Boja

srebrnasta sa primesama

Osobine atoma

atomska masa 54,938049 u

atomski radijus 140 (161) pm

kovalentni radijus 139 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Ar]3d54s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 13, 2

oksidacioni brojevi 7, 6, 4, 2, 3

Osobine oksida jaki kiseli

kristalna struktura regularno prostorno

centrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1517 K(1244 °C)

temperatura ključanja2235 K(1962 °C)

molska zapremina 7,35×10-3 m³ /mol

toplota isparavanja 226 kJ/mol

toplota topljenja 12,05 kJ/mol

pritisak zasićene pare 121 Pa (1517 K)

brzina zvuka 5150 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,55 (Pauling)1,60 (Alred)

specifična toplota 480 J/(kg*K)

specifična provodljivost 0,695×106 S/m

toplotna provodljivost 7,82 W/(m*K)

I energija jonizacije 717,3 kJ/mol

II energija jonizacije 1509 kJ/mol

III energija jonizacije 3248 kJ/mol

IV energija jonizacije 4940 kJ/mol

V energija jonizacije 6990 kJ/mol

VI energija jonizacije 9220 kJ/mol

energija jonizacije 11500 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

52Mn (veš.) 5,591 dana z.e. 4,712 52Cr

53Mn (veš)3,74×106 godina

z.e. 0,597 53Cr

54Mn (veš.) 312,3 dana z.e. 1,377 54Cr

55Mn 100% stabilni izotor sa 30 neutrona

56Mn (veš.) 2,579 sati β- 3,696 56Fe

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi

Mangan (Mn, latinski - manganium) je metal VIIB, grupe. Ima 15 izotopa čije se atomske mase nalaze između 49-62. Postojan je samo jedan- 55, koji čini skoro 100% sastava izotopa mangana koji se javljaju u prirodi. Zastupljen je u zemljimoj kori u količini od 950 ppm (eng. parts per million) u obliku rude koju čine mešavine nekoliko

vrsta oksida. Važniji minerali su: Braunit, piroluzit i Hausmanit - Sva tri su oksidi mangana.

oksid mangana

Mangan je 1774 otkrio J.G. Gahna. Najpoznatije jedinjenje mangana je KMnO4, koji ima aktericidne osobine, a koristi se i za borbu protiv gljivičnih oboljenja kože. Mn je sastojak mnogih enzima. Njega bi trebalo dnevno unositi u količini od najmanje 1 miligram. U velikim količinama soli mangana su toksičneMangan je tvrd, srebrnast i krh metal. Vrlo je reaktivan, na vazduhu se pali, reaguje sa vodom gradeći hidroksid. Mangan ima slične osobine kao i alkalni metali. Mangan se masovno koristi kao dodatak čeliku smanjujući njegovu temperaturu topljenja i popravljajući mehaničke osobine.

ruda mangana

Molibden

Nb - Mo - Tc CrMoW periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Molibden, Mo, 42

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIB, 5

gustina, tvrdoća 10280 kg/m 3 , 5,5

Bojasrebrnosbela

Osobine atoma

atomska masa 95,94 u

atomski radijus 145 pm

kovalentni radijus 145 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija [Kr]4d55s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 13, 1

oksidacioni brojevi 2, 3, 4,. 5, 6

Osobine oksida jako kiseli

kristalna strukturaregularna prostornocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja2896 K(2623 °C)

temperatura ključanja4912 K(4639 °C)

molska zapremina 9,38×10-3 m³ /mol

toplota isparavanja 598 kJ/mol

toplota topljenja 32 kJ/mol

pritisak zasićene pare 3,47 Pa (3000 K)

brzina zvuka bez podataka

Ostale osobine

Elektronegativnost2,16 (Pauling)1,30 (Alred)

specifična toplota 250 J/(kg*K)

specifična provodljivost 18,7×106 S/m

toplotna provodljivost 138 W/(m*K)

I energija jonizacije 684,3 kJ/mol

II energija jonizacije 1560 kJ/mol

III energija jonizacije 2618 kJ/mol

IV energija jonizacije 4480 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

92Mo 14,84%stabilni izotor sa 50 neutrona

93Mo (veš.)4×104 godina

z.e. 0,405 93Nb

94Mo 9,25%stabilni izotor sa 52 neutrona

95Mo 15,92%stabilni izotor sa 53 neutrona

96Mo 16,68%stabilni izotor sa 54 neutrona

97Mo 9,55%stabilni izotor sa 55 neutrona

98Mo 24,13%stabilni izotor sa 56 neutrona

99Mo (veš.)65,94 sati

β- 1,357 99Tc

100Mo (veš.)1×1019 godina

β- 3,034 100Tc

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Molibden (Mo, latinski - molybdos) - je metal VIB grupe. Ime potiče od grčkog naziva za olovo - molybdos. Čist je srebrnobeo, veoma tvrd, i ima jednu od najviših temperatura topljenja među elementima. Dodaje se čeliku u malim količinama da pi povećao njegovu tvrdoću. Molibden je mikroelement koji odigrava važnu ulogu u metabolizmu biljaka. Takođe se nalazi i u nekim enzimima u telu čoveka. Preko 2/3 molibdena koji se proizvede koristi se za proizvodnju legura. Upotreba molibdena je naglo porasla za vrema II svetskog rata , kada su potrebe za volframom izazvale iscrpljivanje njegovih ležišta. Molibden se i danas koristi za proizvodnju čelika velike izdržljivosti i otpornosti na visoke temperature. Neke legure su sem otpornosti na visoke temperature otporne i na koroziju. Molibden se koristi i u: avionskoj industriji, produkciji oružja, kao i za proizvodnju sijalica. Kao katalizator molibden se koristi u naftnoj industriji, posebno pri katalitzatorskom odstranjivanju sumpora iz naftnih proizvoda. Molidbenov izotop 99 nalazi primenu u nuklearnoj industriji. Jedinjenja molibdena su obojena u razne nijanse narandžaste boje, pa se stoga koriste za proizvodnju farbi, plastike i gumenih proizvoda. Molibden se koristi i u električnoj industriji. U zemljinoj kori je zastupljen u količini od 1,5 ppm. Osnovnim izvorom molibdena je mineral molibdenit (MoS2). Ostali minerali manjeg značaja su vulfenit (PbMoO4) i povelit (CaMoO4). Na grčkom jeziku molybdos znači "sličan olovu" - jedinjenja molibdena su do kraja XVIII veka mešana sa jedinjenjima drugih elemenata, pre svega ugljenika i olova. Godine 1778 Carl Wilhelm Scheele je uspeo da izdvoji molibden od grafita i olova, kao i da dobije njegov oksid. Molibden nije našao primenu i nije izašao iz labaratorije sve do kraja XIX veka. Posle su osobine njegovih legura otkrivene od strane Francuza.

Vanadijum

Ti - V - Cr

VNb

periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj

Vanadijum, V, 23

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VB, 4

gustina, tvrdoća 6110 kg/m 3 , 7,0

Boja

čeličnosiva

Osobine atoma

atomska masa 50,9415 u

atomski radijus 135 (171) pm

kovalentni radijus 125 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Ar]3d34s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 11, 2

oksidacioni brojevi 5, 3

Osobine oksida amfoterni

kristalna strukturaregularna prostornocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja2175 K(1902 °C)

temperatura ključanja3682 K(3409 °C)

molska zapremina 8,32×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 0,452 kJ/mol

toplota topljenja 20,9 kJ/mol

pritisak zasićene pare 3,06 Pa (2175 K)

brzina zvuka 4560 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,63 (Pauling)1,45 (Alred)

specifična toplota 490 J/(kg*K)

specifična provodljivost 4,89×106 S/m

toplotna provodljivost 30,7 W/(m*K)

I energija jonizacije 650,9 kJ/mol

II energija jonizacije 1414 kJ/mol

III energija jonizacije 2830 kJ/mol

IV energija jonizacije 4507 kJ/mol

V energija jonizacije 6298,7 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

48V (veš.)15,9735 dana

β+ 4,012 48Ti

49V (veš.) 330 dana z.e. 0,602 50Ti

50V 0,25%1,4×1017 godina

β- 1,037 50Cr

z.e. 2,208 50Ti

51V 99,75%stabilni izotor sa 28 neutrona

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Vanadijum (V, latinski - vanadium) je metal VB grupe. Ima 11 izotopa čije se atomske mase nalaze između 44-55. Postojan je samo 51. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala: patronita i vandanita. Otkriven je 1801 od strane Andres Manuel del Ria. Ime je dobio po skandinavskoj boginji Vanadis.Vandijum gradi nekoliko oksida sa oksidaconim brojem od 1 do 5 sa različitim kristalnim strukturama. Mnogi od njih su našli primenu u industriji kao katalizatori oksidacionih reakcija u organskoj hemiji. Vandijum je lisnat, srebrnast metal, loših mehaničkih osobina. Ipak on se dodaje čeliku da bi poboljšao njegovu otpornost na otiranje i pucanje. Zbog malih količina njegovih ruda i zbog njegove vojne primene on predstavlja metal od straeške važnosti.Biološki značaj - vanadijum se nalazi u

čovekovom okruženju i u njegovoj ishrani. U čovekovom organizmu on se javlja u tragovima. Preporučljivo ga je unositi u količini od 10 mikrograma. Kod osoba koje se redovno i pravilno hrane ne dolazi do nedostatka vanadijuma. Vanadijumom može doći do industrijskog zagađenja životne sredine, najznačajniji efekti su: oštećenje bubrega, nadražaj sluzokože sistema za disanje i za varenje. Vanadijum je element koji se nalazi u enzimima koji menjaju glukozu i druge šećere.

Volfram

Ta - W - Re

MoWSg

periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Volfram, W, 74

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIB, 6

gustina, tvrdoća 19250 kg/m 3 , 7,5

Bojačeličnosiva

Osobine atoma

atomska masa 183,84 u

atomski radijus 135 (193) pm

kovalentni radijus 146 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija [Xe]4f145d46s2

e- na energetskoim nivoima

2, 8, 18, 32, 12, 2

oksidacioni brojevi 6, 5, 4, 3, 2

Osobine oksida srednje kiseli

kristalna strukturaregularna prostornocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja 3695 K (3422 °C)

temperatura ključanja 5828 K (5555 °C)

molska zapremina 9,47×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 824 kJ/mol

toplota topljenja 35,4 kJ/mol

pritisak zasićene pare 4,27 Pa (3680 K)

brzina zvuka5174 m/s (293,15K)

Ostale osobine

Elektronegativnost 2,36 (Pauling)

1,40 (Alred)

specifična toplota 130 J/(kg*K)

specifična provodljivost 18,9×106 S/m

toplotna provodljivost 174 W/(m*K)

I energija jonizacije 770 kJ/mol

II energija jonizacije 1700 kJ/mol

III energija jonizacije 2300 kJ/mol

energija jonizacije 3400 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

180W 0,12%stabilni izotor sa 106 neutrona

181W (veš.)121,2 dana

z.e. 181Ta

182W 26,50%stabilni izotor sa 108 neutrona

183W 14,3%stabilni izotor sa 109 neutrona

184W 30,64%stabilni izotor sa 110 neutrona

185W (veš.)74,8 dana

β- 0,433 185Re

186W 28,6%stabilni izotor sa 112 neutrona

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

volfram u prahu

Volfram (W, lat. wolframium) je metal prelazi metal VIB grupe. Ime je dobio po nemačkoj reči Wolfram koja označava bezvredan metal.Na engleskom jeziku je naziv elementa Tungsten, što vodi poreklo od švedskog teška stena, mada ga i Šveđani zovu Volfram. Zastupljenost: volfram je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 1 ppm (engl. parts per million). Najvažniji minerali volframa su: šelit CaWO4 i volframit (Fe,Mn)WO4

Nikl

Co - Ni - Cu

NiPd periodni sistem

Opšte

Ime, simbol, atomski broj

Nikl, Ni, 28

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 4

gustina, tvrdoća 8908 kg/m 3 , 4,0

Bojasrebrnobela

Atomske osobine

atomska masa 58,6934 u

atomski radijus 135 (149) pm

kovalentni radijus 163 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Ar]3d84s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 16, 2

oksidacioni brojevi 2, 3

Osobine oksida srednje bazni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

Fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1728 K(1455 °C)

temperatura ključanja3186 K(2913 °C)

molska zapremina 6,59×10-3 m³ /mol

toplota isparavanja 370,4 kJ/mol

toplota topljenja 17,47 kJ/mol

pritisak zasićene pare 237 Pa (1726 K)

brzina zvuka4970 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,91 (Pauling)1,75 (Alred)

specifična toplota 440 J/(kg*K)

specifična provodljivost 14,3×106S/m

toplotna provodljivost 90,7 W/(m*K)

I energija jonizacije 737,1 kJ/mol

II energija jonizacije 1753 kJ/mol

III energija jonizacije 3395 kJ/mol

IV energija jonizacije 5300 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

56Ni (veš.)6,077 dana

z.e. 2,136 56Co

58Ni 68,077%stabilni izotor sa 30 neutrona

59Ni (veš.)7,6×104

godinaz.e. 1,072 59Co

60Ni 26,233%stabilni izotor sa 32 neutrona

61Ni 1,14%stabilni izotor sa 33 neutrona

62Ni 3,634%stabilni izotor sa 34 neutrona

63Ni (veš.)100,1 godina

β- 2,137 60Cu

64Ni 0,926%stabilni izotor sa 34 neutrona

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Nikl (Ni, latinski - niccolum) je metal VIIIB grupe. Ima 14 izotopa čije se atomske mase nalaze između 53-67, od kojih je postojano 5 (58,60,61,62,64). Za razliku od Kineza, koji su izgleda za nikal znali od davnina, u Evropi se tek pred kraj sedamnaestog veka pojavio nemački izraz kupfernickel koji je značio „lažni bakar“, a odnosio se na rudu koja je imala izgled bakarne, ali nije davala bakar kada je tretirana uobičajnim procesom. Axel Fredrik Cronstedt je 1751. godine konstatovao da ova ruda sadrži neki novi metal. Njegovo gledište tada nije bilo prihvaćeno, pa je Le Sage tvrdio da je u pitanju jedinjenje kobalta, gvožđa, arsena i bakra. Bergman je dokazao da je Cronstedt-ov metal zapravo novi element, ali ne u čistom stanju. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 80 ppm (engl. parts per million) u obliku minerala koji skoro obavezno sadrže i kobalt: milerita, garsdorfita i garnierita. Najvažnija nalazišta se nalaze u Sadberiju (Ontario, Kanada). Čist nikal se nalazi u nekim meteoritima. Rude ovog metala obično sadrže i halkopirit i druge minerale bakra i gvožđa. Koncentrovanje rude vrši se flotacijom, pa se ruda prži da bi se uklonio jedan deo sumpora. Potom se ruda topi sa kvarcom, koksom i krečnjakom u manjoj jamičastoj peći, pri čemu ostaje smeša sulfida nikla, bakra i gvožđa. Oksidacijom se odstranjuje gvožđe i najveći deo sumpora. Dobijena smeša može da posluži za dobijanje legure jer sadrži sulfid nikla i bakra. da bi se odvojio i bakar, smeša se topi sa bisulfatom i koksom u vertikalnoj peći. Bisulfat se redukuje u sulfat koji rastvara kupro-sulfid, pre nego nikal-sulfid, pa se zato stvaraju dva sloja kada se smeša ohladi i očvrsne. Gornji sadrži gotovo sav bakar, a donji nikal. Donji se potom prži da bi se preveo u oksid, da bi se potom redukovao u sirovi metal za rafinaciju. Ovo je poznato kao Orfordov proces. Ni je umereno tvrd, blistav metal srebrnobele boje otporan na koroziju. Magnetičan je. Na vazduhu je postojan na običnim temperaturama, a u kiseoniku sagoreva gradeći oksid. Razblažena hlorovodonična i sumporna kiselina sporo deluju na njega, ali azotna kiselina deluje lako i tada se gradi nikl-nitrat. Nigradi niz jedinjenja, okside, hidroksid i soli. Gradi i niz kompleksnih jedinjenja kao na primer heksammin-nikal(II)-bromid. Niklove soli daju zelene rastvore. Soli nikla sa vodonik-sulfidom u alkalnom rastvoru daju crni talog (sulfid). Soli nikla sa amonijum-hidroksidom daju zeleni talog koji se rastvara u višku reagensa dajući rastvor plave boje. Za kvantitativno određivanje nikla se koristi dimetilglioksim koji u neutralnom ili alkalnom rastvoru sa niklom gradi čvrsto jedinjenje Ni(C4H7O2N2)2 crvene boje. Ni se koristi za prevlačenje drugih metala (niklovanje) radi zaštite, jer je sam otporan na koroziju i ima srebrnast sjaj. U ovu svrhu posebno se upotrebljava legiran sa srebrom. Nikal u prahu se koristi kao katalizator u mnogim reakcijama u industriji, kao što je proizvodnja margarina (pri stvrdnjavanju ulja). Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo... Nikl se takođe dodaje čeliku i drugim legurama da bi povećao njihovu otpornost na koroziju (tada ima 6-12% nikla). Niklohromni čelici (1,5-3,0% nikla) su veoma tvrdi i otporni na udarce, pa se koriste za pravljenje delova motora sa unutrašnjim sagorevanjem. U zavisnosti od procentnog udela nikla u leguri, kao i elemenata koji se uz nikal koriste za legiranje, dobijaju se različite legure koje imaju različite namene (invar, permaloj, platinit, monel-metal, kupronikal, manganin).Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u količini 0,3 miligrama.

Tehnicijum

Mo - Tc - Ru MnTcRe periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Tehnicijum, Tc, 43

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda 7 (VIIB), 5

gustina, tvrdoća 11500 kg/m 3 , bd

Boja srebrnosbela

Osobine atoma

atomska masa 98 u

atomski radijus 135 pm

kovalentni radijus 156 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija [Kr]4d65s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 14, 1

oksidacioni broj 7

Osobine oksida jako kiseli

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja 2430 K (2157 °C)

temperatura ključanja 4538 K (4265 °C)

molska zapremina 8,63×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 660 kJ/mol

toplota topljenja 24 kJ/mol

pritisak zasićene pare0,0229 Pa (2473 K)

brzina zvuka bez podataka

Ostale osobine

Elektronegativnost1,90 (Pauling)1,36 (Alred)

specifična toplota 210 J/(kg*K)

specifična provodljivost 6,7×106 S/m

toplotna provodljivost 50,6 W/(m*K)

I energija jonizacije 702 kJ/mol

II energija jonizacije 1470 kJ/mol

III energija jonizacije 2618 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

97Tc (veš.)2,6×106 godina

z.e. 0,320 97Mo

97mTc (veš.) 90 dana i.t. 97Tc

98Tc (veš.)4,2 ×106 godina

β- 1,357 98Ru

99Tc (veš.)2,11×105 godina

β- 3,034 99Ru

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Tehnicijum (Tc, latinski - technetium) - je jedan od dva elementa kojima su svi izotopi radioaktivni, a da ima atomski broj manji od olova (drugi je prometijum. Nije zastupljen u zemljinoj kori - dobija se veštački u procesu razbijanja jedra uranijuma ili bombardovanjem lakim jedrima izotopa niobijuma ili molibdena. Otkriven je 1937 godine od strane Emilio Gino Segre'a i Carlo Perrier'a. Ime elementa potiče od grčke reči τεχνητoς (technetos - veštački). Dmitrij Mendeljejev je predvideo svojstva tehnicijuma pre nego što je otkriven. Tokom godina je postojala rupa u PSE između molbidena (element 42) i rutenijuma (element 44). Mnogi rani istraživači su želeli da prvi otkriju i imenuju nedostajući element; njegova lokacija u tabeli je govorila da bi trebalo da bude lakši za pronalaženje od ostalih neotkrivenih elemenata. Prvo se mislilo da je pronađen u rudi platine 1828. Dato mu je ime polinijum, ali se ispostavilo da je to bio nečisti iridijum. Zatim je 1846. tvrđeno da je otkriven element ilmenijum, je to bio nečisti niobijum. Ova greška je ponovljena 1847, sa 'otkrićem' pelopijuma. 1877, ruski hemičar Serge Kern je objavio otkriće nedostajućeg elementa u rudi platine. Kern je dao novom elementu ime davijum, po poznatom engleskom hemičaru, Hemfriju Daviju, ali je

otkriveno da je to mešavina iridijuma, rodijuma i gvožđa. Još jedan kandidat za otkriće, lucijum, je usledio 1896. ali se ispostavilo da je to bio itrijum. Zatim, 1908. japanski hemičar, Masataka Ogava, je mislio da je našao dokaz za prisustvo elementa 43 u mineralu torijanitu. Ogava je elementu dao ime niponijum, po Japanu (na japanskom se Japan zove Nipon). Kasnija analiza je utvrdila prisustvo renijuma (element 75), a ne elementa 43.

Titanijum

Sc - Ti - V

TiZr periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj

titanijum, Ti, 22

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda IVB, 4

gustina, tvrdoća 4507kg/m 3 , , 6

Boja

srebrnobela

Osobine atoma

atomska masa 47,867 u

atomski radijus 140 (176)pm

kovalentni radijus 136 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Ar]3d24s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 10, 2

oksidacioni broj 4

Osobine oksida amfoterni

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja 1941 K (1668 °C)

temperatura ključanja 3560 K (3287 °C)

molska zapremina 10,64×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 421 kJ/mol

toplota topljenja 15,45 kJ/mol

pritisak zasićene pare 0,49 Pa (1933 K)

brzina zvuka4140 m/s(293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,54 (Pauling)1,32 (Alred)

specifična toplota 520 J/(kg*K)

specifična provodljivost 2,34×106 S/m

toplotna provodljivost 21,9 W/(m*K)

I energija jonizacije 658,8 kJ/mol

II energija jonizacije 1309,8 kJ/mol

III energija jonizacije 2652,5 kJ/mol

IV energija jonizacije 4174,6 kJ/mol

V energija jonizacije 9581 kJ/mol

VI energija jonizacije 11533 kJ/mol

VII energija jonizacije 13590 kJ/mol

VIII energija jonizacije 16440 kJ/mol

IX energija jonizacije 18530 kJ/mol

X energija jonizacije 20833 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

44Ti (veš.) 63 z.e. 0,268 44Sc

godina

46Ti 8,0%stabilni izotor sa 24 neutrona

47Ti 7,3%stabilni izotor sa 25 neutrona

48Ti 73,8%stabilni izotor sa 26 neutrona

49Ti 5,5%stabilni izotor sa 27 neutrona

50Ti 5,4%stabilni izotor sa 28 neutrona

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Titanijum (Ti, latinski - titanium) je metal IVB grupe. Ima 18 izotopa čije se atomske mase nalaze između 46 do 50. Izotopi od 46 do 50 su postojani.Otkrio ga je G.W. Creeda 1791 godine u toku ispitivanja magnetnog peska nađenog u Menahanu, pa je ovaj elemenat nazvao menahin. Nezavisno od prvog otkrića otkrio ga je u rutilu M.H. Klaproth w 1795 godine. On ga je nazvao titanijumom i pokazao da je identičan sa Gregorovim menahinom. Bercelijus je 1825. uspeo da izoluje metal, mada ne baš sasvim čist. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 5000 ppm, u obliku minerala: ilmenita, rutila i titanita. Iako se smatra retkim elementom, bez obzira što se njegove koncentrovane naslage retko nalaze, on je otprilike deseti elemenat po zastupljenosti u prirodi, a od metala su zastupljeniji samo aluminijum i gvožđe. Javlja se u obliku oksida, TiO2, svog najvažnijeg jedinjenja i to kao rutil (tetragonalan), brukit (ortorombičan) i anatas (tetrarombičan). Najčešće se dobija iz rude rutila. Rutil se pretvara u titanijum-tetrahlorid hlorovanjem u prisustvu ugljenika u stubovima obloženim ciglama pri temperaturi od 700°S-1000°S.

2TiO2 + 3C + 4Cl2 = 2TiCl4 + 2CO + CO2

Titanijum-tetrahlorid se redukuje metalnim magnezijumom ili natrijumom u atmosferi argona na 700°S. Destilacija u vakuumu ili ispiranje sa 2% azotnom kiselinom omogućava da se dobije metal bez magnezijuma ili natrijuma, ali je on tada u obliku finih granula. Proizvodnja metala u blokovima ili sličnim oblicima je teška jer na visokim temperaturama koje su potrebne za topljenje (1665°S) titanijum lako reaguje sa kiseonikom i azotom iz vazduha i sa oblogom peći. Blokovi se prave topljenjem u lučnim električnim pećima pod smanjenim pritiskom u teglama od bakra koje se hlade vodom. Ti je specifično lak i mekan metal, a po hemijskim osobinama liči na silicijum. Na kiseoniku uz zagrevanje sagoreva dajući titanijum-dioksid. Sa azotom na 800°S gradi nitrid TiN. Kiseline ne deluju lako na njega. Vruća razblažena sumporna kiselina sa njim daje sulfat uz izdvajanje vodonika, a koncentrovana disulfat uz izdvajanje sumpor-dioksida. Azotna kiselina ga pretvara u titanijumovu kiselinu Ti(OH)4. Poznata je postojanost titanijuma prema koroziji posebno prema morskoj vodi, pa je našao primenu i u brodogradnji.Gradi jedinjenja u kojima mu je oksidacioni broj +2, +3 i +4. Njegovo najvažnije jedinjenje je titanijum-dioksid, ali su poznati i TiO i Ti2O3. Elementarni titanijum nije otrovan, ali neke njegove soli jesu. Legure titanijuma su veoma lake i mehanički izdržljive - posebno na razvlačenje i zbog toga se koriste u avioindustriji, a takođe i za pravljenje bicikli i drugih sportskih sprava. Legure titanijuma imaju mnogo bolje osobine od legura aluminijuma ali su od njih značno skuplje te su zbog toga manje zastupljene. Titanijum-dioksid se koristi kao dodatak za izbeljivanje u pastama, prašcima i farbama.

Titanijum (ogreb minerala)

Gvožđe

Mn - Fe - Co

FeRu periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Gvožđe, Fe, 26

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 4

gustina, tvrdoća 7874 kg/m 3 , 4

Bojasrebrnobela

Osobine atoma

atomska masa 55,845 u

atomski radijus 140 (156) pm

kovalentni radijus 125 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Ar]3d64s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 14, 2

oksidacioni brojevi 2, 3, 4, 6

Osobine oksida amfoterni

kristalna strukturaregularna prostornocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1808 K(1535 °C)

temperatura ključanja3023 K(2750 °C)

molska zapremina 7,09×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 349,6 kJ/mol

toplota topljenja 13,8 kJ/mol

pritisak zasićene pare 7,05 Pa (1808 K)

brzina zvuka4910 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,83 (Pauling)1,64 (Alred)

specifična toplota 440 J/(kg*K)

specifična provodljivost 9,93×106 S/m

toplotna provodljivost 80,2 W/(m*K)

I energija jonizacije 762,5 kJ/mol

II energija jonizacije 1561,9 kJ/mol

III energija jonizacije 2957 kJ/mol

IV energija jonizacije 5290 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

54Fe 5,8%stabilni izotor sa 28 neutrona

55Fe (veš.)2,73 godina

z.e. 0,231 55Mn

56Fe 91,72%stabilni izotor sa 30 neutrona

57Fe 2,2%stabilni izotor sa 31 neutrona

58Fe 0,28%stabilni izotor sa 32 neutrona

59Fe (veš.)44,503 dana

β- 1,565 59Co

60Fe (veš.)1,5×106 godina

β- 3,978 60Co

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Gvožđe i (Fe, latinski ferrum) je metal 8.grupe.Ima 16 izotopa čije se atomske mase nalaze između 49 - 63. Postojani izotopi su: 54, 56, 57 i 58. Najzastupljeniji je izotop 56 (91%). Gvožđe je bilo poznato još prvobitnim civilizacijama.

Zastupljenost i jedinjenja

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,41% u obliku sledećih minerala: crvenog hematita (Fe2O3, crnog magnezita (Fe3O4), siderita (FeCO3), limonita, halkopirita, pirita, arsenopirita...Sem ovih minerala veliki tehnološki značaj imaju karboniklova kompleksna jedinjenja gvožđa koja se dobijaju iz hlorida gvožđa. Ta jedinjenja su katalizatori brojnih organskih reakcija. Zlatan hlorid (II) kiselog ukusa se upotrebljava za suzbijanje malokrvnosti.

Biološki značaj

Gvožđe je neophodno za očuvanje zdravlja. Atom gvožđa se nalazi u mnogim enzimima: hemoglobinu, mioglobinu ... Potrebe za gvožđem se razlikuju u zavisnosti od starosti, težine, pola, zdravlja minimalne količine koje je potrebno dnevno uneti kreću se u širokim okvirima. Kod odraslih osoba od 10 miligrama dnevno do 20 kod žena, dok je za vreme dojenja potrebno 30. Iako čovekov organizam ima solidne mehanizme za regulaciju količine gvožđa, u nekim situacijama može doći do oboljenja hemohromatoze. To oboljenje se javlja usled prevelike doze gvožđa u organizmu. Velike količine gvožđa(II) su otrovne. Soli gvožđa(III-VI) su bezopasne, zato što ih organizam ne apsorbuje. Pravilna koncentracija gvožđa u krvi: srednja vrednost (muškarci 21,8 mikro mol po litru, 120 mikro grama po decilitru, žene 18,5 mikro mol po litru, 100 mikro grama po decilitru .Minimalne i maksimalne koncentracije:muškarci 17,7 - 35,9 mikro mol po litru, 90 - 200 mikro grama po decilitru ,žene 11,1 - 30,1 mikro mol po litru, 60 - 170 mikro grama po decilitru

Osobine

Čisto gvožđe je sjajan, srebrnast, mekan metal koji veoma lako podleže koroziji.Vekovima se koristi u obliku legura kao što su čelik, legure sa manganom, hromom, molibdenom, vanadijumom i mnogim drugim elementima.Gvožđe se javlja u 3 alotropske modifikacije: gvožđe α, gvožđe γ, gvožđe δ.Samo alotropska modifikacija α poseduje feromagnetične osobine.Gvožđe α u alotropsku modifikaciju gvožđe γ prelazi na temperaturi od 723°C pri hlađenju ili 728°C pri zagrevanju. Gvožđe γ u gvožđe δ prelazi pri temperaturi od 1400°C.

Paladijum

Rh - Pd - Ag NiPdPt

periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Paladijum, Pd, 46

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 5

gustina, tvrdoća 12023 kg/m 3 , 4,75

Bojasrebrnosiva

Osobine atoma

atomska masa 106,42 u

atomski radijus 140 (169) pm

kovalentni radijus 131 pm

van der Valsov radijus 163 pm

elektronska konfiguracija

[Kr]4d10

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 18

oksidacioni brojevi ±1

Osobine oksida srednje bazni

kristalna struktura regularna zidno

centrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja1828,05 K(1554,90 °C)

temperatura ključanja3236 K(2963 °C)

molska zapremina 8,56×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 357 kJ/mol

toplota topljenja 17,6 kJ/mol

pritisak zasićene pare 1,33 Pa (1825 K)

brzina zvuka3070 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost2,20 (Pauling)1,35 (Alred)

specifična toplota 244 J/(kg*K)

specifična provodljivost 9,5×106 S/m

toplotna provodljivost 71,8 W/(m*K)

I energija jonizacije 804,4 kJ/mol

II energija jonizacije 1870 kJ/mol

III energija jonizacije

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

102Pd 1,02%stabilni izotor sa 56 neutrona

103Pd (veš.)16,97 dana

z.e. &nbsp 103Rh

104Pd 11,14%stabilni izotor sa 58 neutrona

105Pd 22,33%stabilni izotor sa 59 neutrona

106Pd 27,33%stabilni izotor sa 60 neutrona

107Pd (veš.)6,5×106

godinaβ- 0,033 107Ag

108Pd 26,46%stabilni izotor sa 62 neutrona

110Pd 11,72%'stabilni izotor sa 64 neutrona

tamo gde drugačije nije naznačeno,

upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Paladijum (Pd, latinski - palladium) je metal 8.grupe. Ima 25 izotopa čije se atomske mase nalaze između 96-116. Postojani izotopi su: 102, 104-106, 108 i 110.Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 6x10-4 ppm uglavnom kao pratioc ruda bakra i cinka.Otkriven je 1803 od strane Williama Hyde Wollastona, u Londonu. Ime elementa potiče od planetoida Pallas. Spada u plemenite metale. Najkorisnija jedinjenja paladijuma su njegova kiselina i Pd(PPh3)3. Paladijum nema nikakvog biološkog značaja.U čistom obliku on je sjajan, srebrnosiv metal, kovan i rastegljiv. Ne reaguje sa vodom i vazduhom. Jake kiseline, kao i jake baze ga rastvaraju. Lako apsorbuje gasoviti vodonik, jer veličina "rupa" u njegovoj kristalnoj rešetki odgovara veličini molekula H2.

Platina

Ir - Pt - Au

PdPtDs periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj

Platina, Pt, 78

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 6

gustina, tvrdoća 21090 kg/m 3 , 3,5

Bojasrebrnobela

Osobine atoma

atomska masa 195,078 u

atomski radijus 135 (177) pm

kovalentni radijus 128 pm

van der Valsov radijus 175 pm

elektronska konfiguracija [Xe]4f145d96s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 32, 17, 1

oksidacioni brojevi 2, 4

Osobine oksida srednje bazni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja 2041 K (1768 °C)

temperatura ključanja 4098 K (3825 °C)

molska zapremina 9,09×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 510 kJ/mol

toplota topljenja 19,6 kJ/mol

pritisak zasićene pare 0,0312 Pa (2045 K)

brzina zvuka 2680 m/s

(293,15K)

Ostale osobine

Elektronegativnost2,28(Pauling)1,44 (Alred)

specifična toplota 130 J/(kg*K)

specifična provodljivost 9,66×106 S/m

toplotna provodljivost 71,6 W/(m*K)

I energija jonizacije 870 kJ/mol

II energija jonizacije 1791 kJ/mol

III energija jonizacije 2800 kJ/mol

IV energija jonizacije 3900 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

190Pt 0,01%6,5×1011 godina

α 3,249 186Os

192Pt 0,79%stabilni izotor sa 114 neutrona

193Pt (veš.)50 godina

z.e. 0,057 193Ir

194Pt 32,9%stabilni izotor sa 116 neutrona

195Pt 33,8%stabilni izotor sa 117 neutrona

196Pt 25,3%stabilni izotor sa 118 neutrona

198Pt 7,2%stabilni izotor sa 120 neutrona

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Platina (Pt, latinski platinum).Naziv potiče od španskog slova platina što označava srebro. Ima 36 izotopa čije se atomske mase nalaze između 172-201. U prirodi se nalaze izotopi sa atomskim masama 190, 192, 194, 195, 196 i 198, od kojih su postojani 194, 195, 196 i 198. Zastupljena je u zemljinoj kori u količini od 0,001 ppm , obliku ruda platine i kao pratilac ruda nikla i bakra. U Americi je bio poznat još u vreme pre Kolumba. U Evropu su ga doneli Španci 1750, koji su smatrali da je to samo druga vrsta srebra. Najvažnija jedinjenja platine su: heksahloroplatinska kiselina, platinahlorid i kompleksna organskometalna jedinjenja koja nastaju iz njih, koja se masovno koriste kao katalizatori u industriji. Biološki značaj: Neotrovna i ne uzrokuje rak. Neka njena jedinjenja se koriste u hemoterapiji u borbi protiv određenih vrsta raka.U čistom obliku je srebrnobeli metal, kovan i lako se izvlači u žice. Ubraja se u plemenite metale, ne reaguje sa vodom, vazduhom, većinom kiselina i baza. Reaguje samo sa carskom vodom, fluorovodonikom i drugim takozvanim superkiselinama. Koristi se i za izradu nakita.

Hrom

V - Cr - Mn

CrMo periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Hrom, Cr, 24

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIB, 5

gustina, tvrdoća 7140 kg/m 3 , 8,5

Boja

srebrnoplava

Osobine atoma

atomska masa 51,9961 u

atomski radijus 140 (166) pm

kovalentni radijus 127 pm

van der Valsov radijus bd

elektronska konfiguracija [Ar]3d54s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 13, 1

oksidacioni brojevi 6, 3, 2

Osobine oksida jako kiseli

kristalna strukturaregularna prostornocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja2130 K(1857 °C)

temperatura ključanja2945 K(2672 °C)

molska zapremina 7,23×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 344,3 kJ/mol

toplota topljenja 16,9 kJ/mol

pritisak zasićene pare 990 Pa (2130 K)

brzina zvuka5940 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,66 (Pauling)1,56 (Alred)

specifična toplota 450 J/(kg*K)

specifična provodljivost 7,74×106 S/m

toplotna provodljivost 93,7 W/(m*K)

I energija jonizacije 652,9 kJ/mol

II energija jonizacije 1590,6 kJ/mol

III energija jonizacije 2987 kJ/mol

IV energija jonizacije 4743 kJ/mol

V energija jonizacije 6702 kJ/mol

VI energija jonizacije 8744,9 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

50Cr 4,35%> 1,8×1017 z.e. 50V

51Cr (veš.)27,7025 dana

z.e. 0,753 51V

52Cr 83,789%stabilni izotor sa 28 neutrona

53Cr 9,501%stabilni izotor sa 29 neutrona

54Cr 2,365%stabilni izotor sa 30 neutrona

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Hrom (Cr, latinski chromium) je metal. Elektronska konfiguracija njegovog atoma određuje njegovu pripadnost VIB grupi. Poseduje 13 izotopa čije se atomske mase nalaze između 45-57. Izotopi 50, 52, 53 i 54 su postojani. Otkriven je 1797 godine od strane N.L. Vauqellina (Louis Nicolas Vauquelin). Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm, uglavnom u obliku minerala hromita.

Namirnice najbogatije hromom su pekarski kvasac, kukuruz, kuvana junetina, jabuka, crni hleb, ovsene pahuljice.Metalni hrom je sjajnobeo metal veoma otporan na koroziju. Koristi se kao spoljašnji sloj koji pokriva čelične elemente, popravljajuči njihov izgled i štiteći ih od korozije. Hrom je sastojak nerđajućih čelika. Hrom je najmanje rastvoran od svih metala. Iako ima negativni standardni redoks-potencijal na površini hroma stvara se pasivno stanje, te se ne rastvara u azotnoj kiselini, ni u carskoj vodi, dok se u razblaženoj hladnoj hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini rastvara, a rastvaranje u vrućim kiselinama prestaje.

Jedinjenja

Najvažnija ruda hroma je hromit FeCr2O4 poznato kao hromit. Ovo jedinjenje se koristi kao aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita koksom nastaje ferhrom (Fe + 2Cr)l koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih legura koje sadrže hrom.Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje (zelenu i narandžastu) što se koristi u fotohemiji. Mešavina Na2Cr2O7 sa sumpornom kiselinom se koristi za pranje lab.stakla. Oksid hroma(III) se koristi kao za bojenje. Soli hroma(VI) su otrovne i izazivaju rak.

Biološki značaj

Hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za život. Olakšava prelazak glukoze iz krvi u ćelije. Smanjuje potrebe za insulinom. Smanjuje rizik od infarkta pošto spušta nivo holesterola u krvi. Njegova dnevna upotreba bi trebalo da iznosi minimum 1 miligram dnevno. Nedostatak hroma može da izazove razvoj šećera kod odraslih osoba i bolesti transportnog sistema.

Živa

Au - Hg - Tl

CdHgUub

periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj

Živa, Hg, 80

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda IIB, 6

gustina, tvrdoća 13579,04 kg/m 3 , 1,5

Boja

srebrnobela

Osobine atoma

atomska masa 200,59 u

atomski radijus 150 (171) pm

kovalentni radijus 149 pm

van der Valsov radijus 155 pm

elektronska konfiguracija

[Xe]4f145d106s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 32, 18, 2

oksidacioni broj 2, 1

Osobine oksida srednje bazni

kristalna struktura -

fizičke osobine

agregatno stanje tečno

temperatura topljenja234,32 K (-38,78 °C)

temperatura ključanja629,88 K (356,73 °C)

molska zapremina 14,09×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 59,229 kJ/mol

toplota topljenja 2,295 kJ/mol

pritisak zasićene pare 2×10-4 Pa (234 K)

brzina zvuka 1407 m/s (293,15K)

Ostale osobine

Elektronegativnost2,00 (Pauling)1,44 (Alred)

specifična toplota 140 J/(kg*K)

specifična provodljivost 1,04×106 S/m

toplotna provodljivost 8,34 W/(m*K)

I energija jonizacije 1007,1 kJ/mol

II energija jonizacije 1810 kJ/mol

III energija jonizacije 3300 kJ/mol

IV energija jonizacije 4400 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

194Hg (veš.)444 godina

z.e. 0,040 194Au

196Hg 0,15%stabilni izotor sa 116 neutrona

198Hg 9,97%stabilni izotor sa 118 neutrona

199Hg 16,87%stabilni izotor sa 119 neutrona

200Hg 23,1%stabilni izotor sa 120 neutrona

201Hg 13,18%stabilni izotor sa 121 neutrona

202Hg 29,86%stabilni izotor sa 122 neutrona

203Hg (veš.)46,6 dana

β- 0,492 203Tl

204Hg 6,87%stabilni izotor sa 124 neutrona

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Živa (Hg, lat. hydragyrum) - je zastupljena u zemljinoj kori u količini od 0,05 ppm. Najvažniji minerali žive su: cinober HgS i kalomel Hg2Cl2

Osobine

Živa rastvara metale (izuzetak su: gvožđe, platina, volfram i molibden. Poseduje veliku isparljivost - pri temperaturi od 20oC u vazduhu se nalazi 14 mg Hg m-3 u stanju dinamičke ravnoteže. Prag bezbednosti žive u vazduhu iznosi 0,05 mg Hg m-3 vazduha, zato prosuta živa pretstavlja potencionalnu opasnost od trovanja.

Primena

ruda žive

Živa se koristi za punjenje termometara, barometara, manometara... Velike količine žive se koriste za dobijanje srebra i zlata i za eksplozivne materijale.Jedinjenja žive takođe imaju veliku primenu: kalomel se koristi u medicini, za pravljenje elektroda i kao sredstvo za zaštitu biljaka. Hlorid žive (II) - sublimit, služi kao katalizator u organskim sintezama, u metalurgiji, kao sredstvo za dezinfekciju. Hg(CNO)2 ima primenu u proizvodnji detonatora. Ako živa dospe u vodenu sredinu, mikroorganizmi je prerađuju tako da nastaje metaloorgansko jedinjenje koje se rastvara u mastima. Mnoge tragične događaje su izazvala baš organska jedinjenja žive na primer u Japanu, Gvatemali, Iraku, Pakistanu. Svi ti slučajevi su bili izazvani korišćenjem namirnica koje su bile zatrovane živom. U Iraku je 1971-1972 umrlo preko 3000 ljudi zbog korišćenja pšenice koja je u sebi sadržala fenilžive. Unošenje alkalnih jedinjenja žive u ljudski organizam živa pomoću krvotoka dolazi do moždanih ćelija onemogućavajući mozgu doliv krvi i izazivajući poremećaje u nervnom sistemu. Katjoni živeHg2+ i Hg2

2+ imaju različite osobine. Katjon Hg2

2+ pripada I grupi katjona, a katjon Hg2+ II.

Cink

Cu - Zn - Ga

ZnCd periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj

Cink, Zn, 30

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda IIB, 4,

gustina, tvrdoća 7140 kg/m 3 , 2,5

Bojaplavičasta

Osobine atoma

atomska masa 65,409 u

atomski radijus 135 (142) pm

kovalentni radijus 131 pm

van der Valsov radijus 139 pm

elektronska konfiguracija

[Ar]3d104s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 2

oksidacioni broj 2

Osobine oksida amfoterni

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja692,68 K(419,53°C)

temperatura ključanja1180 K(907 °C)

molska zapremina 9,16×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 115,3 kJ/mol

toplota topljenja 7,322 kJ/mol

pritisak zasićene pare192,2 Pa (692,73 K)

brzina zvuka3700 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,65 (Pauling)1,66 (Alred)

specifična toplota 390 J/(kg*K)

specifična provodljivost 16,6×106 S/m

toplotna provodljivost 116 W/(m*K)

I energija jonizacije 906,4 kJ/mol

II energija jonizacije 1733,3 kJ/mol

III energija jonizacije 3833 kJ/mol

IV energija jonizacije 5731 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

64Zn 48,6% stabilni izotor sa 34 neutrona

65Zn (veš.)244,26 dana

z.e. 1,352 65Cu

66Zn 27,9% stabilni izotor sa 36 neutrona

67Zn 4,1% stabilni izotor sa 37 neutrona

68Zn 18,8% stabilni izotor sa 38 neutrona

72Zn (veš.) 46,5 sati β- 0,458 72Ga

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Cink (Zn, latinski - zincum)je metal. Ima 23 izotopa čije se atomske mase nalaze između 57-78, od kojih su postojani 64, 66, 67, 68 i 70.Otkriven je u Indiji ili Kini pre 1500. p.n.e. U Evropu je donesen tek u XVII veku.

Zastupljenost

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 75 ppm u obliku minerala - uglavnom ZnS, ZnO i smitsonita. Namirnice koje su bogate cinkom su: ostrige, posno meso i ribe. Takođe ga ima i u zrnastom hlebu

Fizičke i hemijske osobine

cink se na vazduhu prevlači slojem oksida

Metalni cink je bleštavobeo, krh metal. Na vazduhu podleže oksidaciji slično aluminijumu, ali ga sloj oksida štiti od dalje korozije. Cink je vrlo reaktivan kako u kiseloj, tako i u baznoj sredini.

Jedinjenja i primena

Najpoznatije jedinjenje cinka je njegov oksid ZnO, koji se koristi kao dodatak za boje i lakove. Najvažnija primena cinka je prevlačenje lima u cilju zaštite od korozije. Cink je takođe sastojak mnogih legura, posebno bakra. Cink se takođe koristi i za električne peći.Jedinjenja cinka se takođe koriste i za zaprašivanje biljnih kultura u baštama jer ima insekticidno dejstvo. Cink je jedan od mikroelemenata i nalazi se u mnogim enzimima. Između ostalog ima udela i u: mineralizaciji kostiju, sintezi belančevina, zarastanju rana, utiče na rad imunološkog sistema, pravilnu raspodelu insulina i štednju holesterola i vitamina A. Ima udela i u regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma. Dnevno ga je potrebno unositi u količini od minimum 5 miligrama, a preporučuje se oko 15-20 miligrama. Nedostatak cinka uzrokuje: malokrvnost, usporavanje tempa rasta, sporo zarastanje rana, zapaljenja kože ... Nedostatak cinka kod dece izaziva niži rast i sporiji umni razvoj. Cink deluje kao lek za bolesti želuca, reumatizam, kožne bolesti ...Sistematsko uzimanje nekih lekova i alkohola utiče na smanjenje količine cinka u čovekovom organizmu.Soli cink (II) izazivaju rak ukoliko se unose u velikim količinama.

Cirkonijum

Y - Zr - Nb TiZrHf periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj

Cirkonijum, Zr, 40

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda IVB, 5

gustina, tvrdoća 6511 kg/m 3 , 5

Bojasrebrnosiva

Osobine atoma

atomska masa 91,224 u

atomski radijus 155 (206) pm

kovalentni radijus 148 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Kr]4d25s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 10, 2

oksidacioni broj 4

Osobine oksida amfoterni

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja2128 K(1855 °C)

temperatura ključanja3609 K(4409 °C)

molska zapremina 14,02×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 58,2 kJ/mol

toplota topljenja 16,9 kJ/mol

pritisak zasićene pare1,68×10-3 Pa (2125 K)

brzina zvuka 3800 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,33 (Pauling)1,22 (Alred)

specifična toplota 0,27 J/(kg*K)

specifična provodljivost 2,36×106 S/m

toplotna provodljivost 22,7 W/(m*K)

I energija jonizacije 640,1 kJ/mol

II energija jonizacije 1270 kJ/mol

III energija jonizacije 2218 kJ/mol

IV energija jonizacije 3313 kJ/mol

V energija jonizacije 7752 kJ/mol

VIenergija jonizacije 9500 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

88Zr (veš.) 83,4 dana z.e. 88Y

90Zr 51,45%stabilni izotor sa 50 neutrona

91Zr 11,22%stabilni izotor sa 51 neutrona

92Zr 17,15%stabilni izotor sa 50 neutrona

93Zr (veš.)1,53×106 godina

β- 0,091 93Nb

94Zr 17,38%stabilni izotor sa 54 neutrona

95Zr (veš.)64,03 dana

β- 1,121 95Nb

96Zr 2,8%>3,8×1019

godinaβ- 3,350 96Nb

97Zr (veš.) 16,8 sati β- 2,658 97Nb

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Cirkonijum (Zr, latinski zirconium) - je metal IVB grupe. Ime je dobio po istoimenom mineralu - cirkonijumu (ZrSiO4). Cirkonijum poseduje i mineral badeleit (ZrO2). Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 130 ppm.

Rodijum

Ru - Rh - Pd CoRhIr periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Rodijum, Rh, 45

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 5

gustina, tvrdoća 12460 kg/m 3 , 6

Boja

srebrnosiva

Osobine atoma

atomska masa 102,90550 u

atomski radijus 135 (173) pm

kovalentni radijus 135 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Kr]4d85s1

e- na energetskoim nivoima

2, 8, 18, 16, 1

oksidacioni brojevi 2, 3, 4

Osobine oksida amfoterni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja2237 K(1964 °C)

temperatura ključanja3968 K(3695 °C)

molska zapremina 8,28×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 493 kJ/mol

toplota topljenja 21,5 kJ/mol

pritisak zasićene pare 0,633 Pa (2239 K)

brzina zvuka4700 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost2,28 (Pauling)1,45 (Alred)

specifična toplota 0,242 J/(kg*K)

specifična provodljivost 21,1×106 S/m

toplotna provodljivost 150 W/(m*K)

I energija jonizacije 719,7 kJ/mol

II energija jonizacije 1740 kJ/mol

III energija jonizacije 2997 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

99Rh (veš.)16,1 dana

β+ 99Ru

101Rh (veš.)3,3 godina

z.e. 0,542 101Ru

102Rh (veš.)2,9 godina

z.e. 2,464 102Ru

103Rh 100% stabilni izotor sa 58 neutrona

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Rodijum (Rh, grčki - rhodium) - je metal VIIIB grupe. Ima 34 izotopa čije se atomske mase nalaze izmađu 94-112. Postojan je samo izotop 103 koji predstavlja 100% prirodnog sastava izotopa rodijuma. Rodijum je dobio ime po grčkoj reči rhodon što znači ruža. Otkriven je 1803 godine od strane W.H. Wollastona u Londonu. U zemljinoj kori je zastupljen u veoma maloj količini od 10-4 ppm (eng. parts per million). Dobija se iz nekih ruda bakra i nikla u kojima se nalazi oko 0,1% rodijuma. Neka od njegovih kompleksna jedinjenja su otrovna, i verovatno uzrokuju rak.U čistom obliku je sjajan, srebrnosiv metal. Ne reaguje sa vodom, vazduhom i kiselinama, ali reaguje sa jakim bazama. U čistom obliku se ne koristi zbog njegove veoma visoke cene. Cena rodijuma je oko 6100 američkih dolara za 1 finu uncu.

Rutenijum

Tc - Ru - Rh FeRuOs periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj Rutenijum, Ru, 44

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 5

gustina, tvrdoća 12370 kg/m 3 , 6,5

Boja

srebrnosbela

Osobine atoma

atomska masa 101,07 u

atomski radijus 130 (178) pm

kovalentni radijus 126 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija

[Kr]4d75s1

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 15, 1

oksidacioni brojevi 2, 3, 4, 6, 8

Osobine oksida srednje kiseli

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja2607 K(2334 °C)

temperatura ključanja4423 K(4150 °C)

molska zapremina 8,17×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 595 kJ/mol

toplota topljenja 24 kJ/mol

pritisak zasićene pare 1,4 Pa (2523 K)

brzina zvuka5970 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost2,20 (Pauling)1,42 (Alred)

specifična toplota 238 J/(kg*K)

specifična provodljivost 13,7×106 S/m

toplotna provodljivost 117 W/(m*K)

I energija jonizacije 710,2 kJ/mol

II energija jonizacije 1620 kJ/mol

III energija jonizacije 2747 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r.

e.r. MeV

p.r.

96Ru 5,52% stabilni izotor sa 52 neutrona

98Ru 1,88% stabilni izotor sa 54 neutrona

99Ru 12,7% stabilni izotor sa 55 neutrona

100Ru 12,6% stabilni izotor sa 56 neutrona

101Ru 17,0% stabilni izotor sa 57 neutrona

102Ru 31,6% stabilni izotor sa 58 neutrona

104Ru 18,7% stabilni izotor sa 60 neutrona

106Ru (veš.)373,59 dana

β- 0,039 106Rh

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Rutenijum (Ru, latinski - ruthenia) - je metal VIIIB grupe. Ime je dobio po latinskom nazivu za Rusiju. Ovaj element ne poseduje bitnije minerale i obično se javlja u rudama platine.

Iridijum

Os - Ir - Pt

RhIrMt

periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol, atomski broj

Iridijum, Ir, 77

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 6

gustina, tvrdoća 22650 kg/m 3 , 6,5

Boja

srebrnobela

Osobine atoma

atomska masa 192,217 u

atomski radijus 135 (180) pm

kovalentni radijus 137 pm

van der Valsov radijus bez podataka

elektronska konfiguracija [Xe]4f145d76s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 32, 15, 2

oksidacioni brojevi 2, 3, 4, 6

Osobine oksida srednje bazni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja 2739 K (2466 °C)

temperatura ključanja 4701 K (4428 °C)

molska zapremina 8,52×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 605 kJ/mol

toplota topljenja 26,1 kJ/mol

pritisak zasićene pare 1,47 Pa (2716 K)

brzina zvuka4825 m/s (293,15K)

Ostale osobine

Elektronegativnost2,20(Pauling)1,55 (Alred)

specifična toplota 130 J/(kg*K)

specifična provodljivost 19,7×106 S/m

toplotna provodljivost 147 W/(m*K)

I energija jonizacije 880 kJ/mol

II energija jonizacije 1680 kJ/mol

III energija jonizacije 2600 kJ/mol

IV energija jonizacije 3800 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

189Ir (veš.)13,2 dana

z.e. 189Os

191Ir 37,3%stabilni izotor sa 114 neutrona

192m²Ir (veš.)241 godina

i.t. 0,155 192mIr

192Ir (veš.)73,83 dana

β- 1,454 192Pt

193Ir 62,7%stabilni izotor sa 116 neutrona

194Ir (veš.)171 dana

β- 194Pt

Tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Iriduijum (Ir, lat. iridium) - hemijski element, prelazni metal. Naziv potiče od latinske reči iris koja označava dugu.Zastupljenost: iridijum je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 3×10-6 ppm (engl. parts per million). Najvažniji mineral iridijuma je osmirid.

Kadmijum

Ag - Cd - In ZnCdHg periodni sistem

Opšti podaci

Ime, simbol,atomski broj KAdmijum, Cd, 48

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda IIB, 5

gustina, tvrdoća 8650 kg/m 3 , 2

Bojaplavičastobela

Osobine atoma

atomska masa 112,411 u

atomski radijus 155 (161) pm

kovalentni radijus 148 pm

van der Valsov radijus 158 pm

elektronska konfiguracija [Kr]4d105s2

e- na energetskim nivoima

2, 8, 18, 18, 2

oksidacioni broj 2

Osobine oksida srednje bazni

kristalna struktura heksagonalna

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

temperatura topljenja594,22 K(321,07 °C)

temperatura ključanja1040 K(767 °C)

molska zapremina 13,00×10-3 m³/mol

toplota isparavanja 100 kJ/mol

toplota topljenja 6,192 kJ/mol

pritisak zasićene pare 14,8 Pa (597 K)

brzina zvuka2310 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,69 (Pauling)1,46 (Alred)

specifična toplota 233 J/(kg*K)

specifična provodljivost 13,8×106 S/m

toplotna provodljivost 96,8 W/(m*K)

I energija jonizacije 867,8 kJ/mol

II energija jonizacije 1631,4 kJ/mol

III energija jonizacije 3616 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotop zast. v.p.r.n.r

.e.r.

MeVp.r.

108Cd 0,89%stabilni izotor sa 60 neutrona

109Cd (veš.)464,6 dana

z.e. 0,214 109Ag

110Cd 12,49%stabilni izotor sa 62 neutrona

111Cd 12,8%stabilni izotor sa 63 neutrona

112Cd 24,13%stabilni izotor sa 64 neutrona

113Cd (veš.)7,7×1015

latβ- 0,316 113In

113mCd (veš.)14,1 godina

β- 0,580 113In

i.t. 0,264 113Cd

114Cd 28,73%stabilni izotor sa 66 neutrona

116Cd 7,49%stabilni izotor sa 68 neutrona

tamo gde drugačije nije naznačeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,v.p.r.=vreme polu raspada,n.r.=način raspada,e.r.=energija raspada,p.r.=proizvod raspada,z.e=zarobljavanje elektrona,i.t.=izomerni prelaz

Kadmijum (Cd, latinski - cadmium) - je metal IIB grupe. Ime je dobio po grčkom nazivu za rudu cinka - kalamin. Najpoznatiji mineral je CdS, ali se obično dobija kao sporedni proizvod pri proizvodnji cinka. Kadmijum je otkrio 1817 godine nemački hemičar Fridrih Štrosmajer.Bitnu količinu kadmijuma u sebi sadrže rude cinka i fosilnih goriva (npr. kameni ugalj). Usled njihovog eksplatisanja znatne količine kadmijuma se oslobađaju u atmosferu i hidrosferu. Kadmijum je element velike toksičnosti (nekoliko puta veće od arsena). Ima kancerogeno dejstvo, oštećuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. Štetno deluje i na sistem za kruženje materija.