PRONALAZE]I BUDU]NOSTUvod u patente za malai sredwa preduze}a

Intelektualna svojina

za uspe{no poslovawe

SVETSKA

ORGANIZACIJA ZA

INTELEKTUALNU

SVOJINU

Broj: 4

www.wipo.int/sm

e/

Disklejmer: Informacije koje su objavquju u ovoj publikaciji nisu zamenaza stru~ne pravne savete. Glavni ciq je pru`awe osnovnih obave{tewa opredmetu ove publikacije.

Ovo izdawe je prevedeno i {tampano uz dozvolu Svetske organizacije zaintelektualnu svojinu (WIPO), vlasnika autorskog prava na osnovuoriginalne verzije na engleskom jeziku. Sekretarijat WIPO ne preuzima nimoralnu ni materijalnu odgovornost za prevod ili bilo koju drugu adaptacijuovog izdawa.

Zavod za intelektualnu svojiny Republike Srbije Copyright (2007)WIPO Copyright orginalno izdawe na engelskom jeziku (2005)

Bez pisane dozvole nosioca autorskog prava, ni jedan deo ove publikacije ne mo`ebiti umno`en niti emitovan ni u jednom vidu, niti bilo kojim sredstvom,

elektronskim ili mehani~kim, osim na zakonom propisan na~in.

Priru~nici iz edicije „Intelektualna svojina za uspe{no poslovawe“:

1. Kako se stvara `ig: Uvod u `igove za mala i sredwa preduze}a. Publikacija

WIPO br. 900.

2. Dopadqiv izgled: Uvod u industrijski dizajn za mala i sredwa preduze}a.

Publikacija WIPO br. 498.

3. Pronalaze}i budu}nost: Uvod u patente za mala i sredwa preduze}a.

Publikacija WIPO br. 917.

4. Kreativni izraz: Uvod u autorsko i srodna prava za mala i sredwa preduze}a.

Publikacija WIPO br. 918.

Sve publikacije mogu se na}i u e-kwi`ari WIPO na adresi: www.wipo.int/ebookshop

1

Ovo je tre}i priru~nik u ediciji „Intelektualna svojina zauspe{no poslovawe“ Svetske organizacije za intelektualnusvojinu (WIPO). Posve}en je patentima koji su kqu~nosredstvo za ja~awe sposobnosti preduze}a da maksimalnoiskoriste nove i inovativne ideje i tehnolo{ke kapacitete.Upravqawe resursima znawa, a posebno novim idejama ikonceptima, osnova je mo}i svakog preduze}a da se izmeni,prilagodi i stvori nove mogu}nosti da se uspe{no takmi~i uveoma promenqivom poslovnom okru`ewu.

U savremenoj ekonomiji zasnovanoj na znawu, patentnastrategija svakog inovativnog preduze}a bi trebala da budekqu~ni deo wegove poslovne strategije. U ovom priru~niku najednostavan i prakti~an na~in je obja{wena poslovna koristod patentnog sistema za sve vrste preduze}a. Iako se~itaocima savetuje da konsultuju stru~waka za patente kadaho}e da za{tite, iskoriste i primene patent, ovaj priru~nikpru`a prakti~ne informacije koje ~itaocima poma`u uosnovnom razumevawu patenata i omogu}ava im da postavqajuprava pitawa kada konsultuju stru~waka za patente.

Ohrabrujemo mala i sredwa preduze}a da koriste ovajpriru~nik u ciqu integracije tehnologije i patentnestrategije u sopstvenu globalnu poslovnu, marketin{ku iizvoznu strategiju. WIPO pozdravqa povratne informacije isugestije, kako bi dodatno poboq{ao publikaciju, tako da{to boqe odgovori potrebama malih i sredwih preduze}a{irom sveta.

Ovaj vodi~ mo`e biti izra|en u verziji prilago|enojnacionalnim potrebama, kroz saradwu sa nacionalniminstitucijama i lokalnim partnerima, koji se slobodno moguobratiti WIPO-u da bi pribavili primerak uputstava za

wegovo prilago|avawe.

Kamil Idris,

Director General, WIPO

Uvod

2

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Sadr`aj

Strana

Patenti 3

Kako dobiti patent 16

Za{tita patenata u inostranstvu 30

Komercijalizacija patentirane tehnologije 34

Sprovo|ewe za{tite patentom 39

1.

2.

3.

4.

5.

1. Patenti

[ta je patent?Patent je iskqu~ivo pravo koje dr`ava

priznaje za pronalazak koji je nov, koji ima

inventivni nivo i koji je industrijski

primenqiv.

Nosilac patenta ima iskqu~ivo pravo da

spre~i ili zaustavi sve druge da proizvode,

upotrebqavaju ili nude, prodaju ili uvezu

proizvod ili postupak zasnovan na priznatom

patentu bez wegove dozvole. Patent je mo}no

poslovno sredstvo koje omogu}ava pri-

vrednim subjektima da steknu iskqu~ivo

pravo za novi proizvod ili postupak, da

razviju sna`nu tr`i{nu poziciju i da

licencirawem ostvare dodatne prihode.

Slo`eni proizvodi (kao {to su npr. foto-

aparat, mobilni telefon ili automobil)

mogu objediwavati u sebi vi{e pronalazaka

za{ti}enih ve}im brojem patenata, koji mogu

biti svojina razli~itih nosilaca patenata.

Patent priznaje nacionalni zavod za

patente odre|ene zemqe ili regionalni

zavod za patente grupe zemaqa. Za{tita

va`i tokom ograni~enog vremenskog perioda,

obi~no 20 godina od datuma podno{ewa

prijave patenta, pod uslovom da su na vreme

pla}ene propisane takse za odr`avawe.

Patent je teritorijalno pravo koje je

ograni~eno geografskim granicama odgo-

varaju}e zemqe ili regiona.

U zamenu za iskqu~iva prava ste~ena

patentom od podnosioca prijave se tra`i da

otkrije pronalazak javnosti dostavqawem

detaqnog, ta~nog i potpunog pisanog opisa

pronalaska u prijavi patenta. Priznati

patent, a u mnogim zemqama i prijava patenta,

postaju dostupni javnosti objavqivawem u

slu`benom listu ili glasilu.

3

Otvara~ za penu{ava pi}a, koji su izmislili

argentinski pronalaza~i Hugo Oliviera,Roberto Cadrón i Eduardo Fernandez, je

patentiran u preko dvadeset zemaqa. Ovaj

proizvod je komercijalizovan {irom sveta od

strane kompanije, koja je osnovana od strane

pronalaza~a, pod `igom Descorjet.

Korejanska kaciga za motorcikl proizvo|a~a

HJC sadr`i ~etrdeset dva patenta {irom

sveta za svoju inovativnu kacigu i ima

enorman uspeh na izvoznim tr`i{tima na

kojima prodaje 95% svojih proizvoda. Kompanija

ponovo ula`e 10% svoje prodaje u

istra`ivawe i razvoj i ~ini veliki zna~aj za

inovativni dizajn i predstavqa kqu~ni

faktor u industriji kaciga.

[ta je pronalazak?Prema terminologiji patentnog prava

pronalazak se defini{e kao novo i

inventivno re{ewe tehni~kog problema.

To se mo`e odnositi na kreirawe kompletno

novog ure|aja, ili proizvoda, postupka ili

procesa, ili jednostavno mo`e biti izvesno

poboq{awe poznatog proizvoda ili postu-

pka. Samo otkrivawe ne~eg {to ve} postoji u

prirodi nije pronalazak; neophodno je da

bude ukqu~ena adekvantna koli~ina qudske

umnosti, stvarala{tva i inventivnosti. Iako

je danas ve}ina pronalazaka rezultat

zna~ajnih napora i dugoro~nih investicija u

istra`ivawe i razvoj, mnoga jednostavna i

jeftina tehni~ka poboq{awa od velikog

tr`i{nog zna~aja donela su zna~ajan prihod i

profit svojim pronalaza~ima ili predu-

ze}ima.

4

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Snaga inovacijeVeoma je va`no razumeti razliku izme|u

pronalaska“ i „inovacije. Pronalazak

predstavqa tehni~ko re{ewe tehni~kog

problema. To mo`e biti inovativna ideja ili

mo`e biti realizovana u vidu radnog modela

ili prototipa. Inovacija predstavqa

prevo|ewe pronalaska u proizvod ili

postupak koji se mo`e plasirati na tr`i{tu.

Neki od glavnih razloga za{to preduze}a

uvode inovacije ukqu~uju slede}e:

Da bi unapredila proizvodni proces u

ciqu smawewa tro{kova i poboq{awa

produktivnosti;

Da bi predstavila novi proizvod koji

zadovoqava potrebe potro{a~a;

Da bi zadr`ala konkurentnost i/ili

pove}ala udeo na tr`i{tu;

Da bi osigurala da nova tehnologija

zadovoqi aktuelne i nastaju}e potrebe

poslovawa, kao i wihovih klijenata;

Da bi spre~ila tehnolo{ku zavisnost od

tehnologija drugih preduze}a.

U savremenoj ekonomiji, upravqawe

inovacijama unutar preduze}a zahteva dobro

poznavawe patentnog sistema kako bi mogli

izvu}i maksimalnu korist iz svog inovativnog i

kreativnog kapaciteta, zatim da bi ostvarili

profitabilna partnerstva sa drugim

nosiocima patenata, kao i da bi spre~ili

neovla{}eno kori{}ewe tehnologija koje su u

vlasni{tvu drugih. Za razliku od pro{losti,

danas su mnoge inovacije slo`ene i zasnovane

na vi{e pronalazaka za{ti}enih patentima

koji mogu biti u vlasni{tvu razli~itih

nosilaca patenata.

Za{to bi trebalo da razmotritemogu}nost za{tite va{eg pronalaska?

Kratki proizvodni ciklusi i rastu}a

konkurencija vr{e enorman pritisak na

preduze}a da postanu inovativna i/ili

dobiju pristup inovacijama drugih privre-

dnih subjekata, da bi postala i ostala

konkurentna na doma}em i stranim tr`i-

{tima. Iskqu~ivo pravo obezbe|eno pate-

ntom mo`e biti presudno za prosperitet

inovativnih preduze}a u izazovnom, riska-

ntnom i dinami~nom poslovnom okru`ewu.

Kqu~ni razlozi za za{titu pronalazaka

patentom ukqu~uju:

Jaku tr`i{nu poziciju i prednost

nad konkurentima

Patent svom nosiocu daje iskqu~ivo

pravo da spre~i ili zaustavi sve druge

da komercijalno upotrebqavaju pri-

znati patent, {to smawuje neizvesnost,

rizik i konkurenciju od strane

krivotvoriteqa i imitatora. Ako je

va{e preduze}e nosilac prava ili

poseduje dozvolu da koristi vredan

pronalazak za{ti}en patentom, mo`ete

biti u mogu}nosti da obezbedite

zabranu ulaska konkurencije sa istim

pronalaskom na tr`i{te. To }e vam

pomo}i da postanete nadmo}an igra~ na

odgovaraju}em tr`i{tu, odnosno

tr`i{tima.

Ve}i profit ili povra}aj investicije

Ako je va{a kompanija investirala

zna~ajnu koli~inu vremena i novca u

istra`ivawe i razvoj, za{tita patentom

realizovanog pronalaska mo`e pomo}i

da se pokriju tro{kovi i obezbedi ve}i

prihod od investiranog.

Dodatni prihod od licencirawa i

/ili prenosa prava na patent

Kao nosilac patenta, vi mo`ete da

licencirate va{e pravo na pronalazak

drugima u zamenu za isplatu odre|ene

zbirne sume (jednokratne licencne

naknade) i/ili periodi~ne licencne

naknade u ciqu ostvarivawa dodatnog

prihoda za preduze}e. Prodaja (ili

prenos prava) patenta podrazumeva

prenos vlasni{tva, dok licencirawe

podrazumeva samo davawe dozvole za

kori{}ewe licenciranog pronalaska

pod odre|enim uslovima.

Pristup tehnologiji kroz unakrsno

licencirawe

Ako je va{e preduze}e zainteresovano

za tehnologiju koju poseduje drugi

subjekat, onda mo`ete koristiti

sopstvene patente za pregovore o

ugovoru o unakrsnoj licenci, kojim se

va{e preduze}e i druga ugovorna strana

sagla{avaju da me|usobno odobre

kori{}ewe jednog ili vi{e sopstvenih

patenata pod uslovima koji su odre|eni

ugovorom.

Pristup novim tr`i{tima

Licencirawe patenata (ili ~ak podneta

prijava patenta) mo`e omogu}iti va{em

5

preduze}u pristup novim tr`i{tima,

koja su vam ina~e nepristupa~na. Da

biste to mogli u~initi, pronalazak mora

biti za{ti}en i na odgovaraju}em

stranom tr`i{tu, odnosno tr`i{tima.

Smawewe rizika od povreda prava

Ostvarivawem za{tite patentom bi}ete

u mogu}nosti da spre~ite druge da

za{tite patentom isti pronalazak, kao i

da onda kada komercijalizujete svoj

proizvod smawite {anse od povrede

prava od strane drugih. Dok sam patent

ne obezbe|uje tzv. „slobodno kori-

{}ewe”, on spre~ava druge da za{tite

isti ili sli~an pronalazak i predsta-

vqa zna~ajnu indikaciju da je prona-

lazak koji je za{ti}en patentom nov i

zna~ajno druga~iji od „stawa tehni-

ke”(vi{e o „stawu tehnike“ na strani 12).

Pove}awe mogu}nosti dobijawa su-

bvencija i/ili nov~anih sredstava iz

fondova za razvoj sa prihvatqivom

kamatnom stopom

Vlasni{tvo nad patentom (ili dozvola

za kori{}ewe patenta drugog nosioca

prava) mo`e osna`iti va{e mogu}nosti

da pove}ate kapital radi plasirawa

proizvoda na tr`i{te. U nekim obla-

stima (kao {to je npr. biotehnologija)

~esto je neophodno imati jak patentni

portfolio kako bi se privukli inve-

stitori spremni na ulagawa.

Mo}no sredstvo za preduzimawe

akcija protiv imitatora i krivo-

tvoriteqa

Da bi se izvr{ilo efikasno sprovo|ewe

iskqu~ivih prava iz priznatog patenta,

povremeno je neophodno povesti sudski

spor ili skrenuti pa`wu na va{ patent

onima koji povre|uju va{a patentna

prava. Vlasni{tvo nad patentom

zna~ajno ja~a raspolo`ive mogu}nosti za

preduzimawe uspe{ne pravne akcije

protiv imitatora i krivotvoriteqa

za{ti}enog pronalaska.

• Pozitivna slika u javnosti va{eg

preduze}a

Poslovni partneri, investitori, deo-

ni~ari i potro{a~i mogu patentni

portfolio prihvatiti kao dokaz visokog

nivoa stru~nosti, specijalizacije i

tehnolo{kog kapaciteta va{eg predu-

ze}a. To mo`e biti korisno za uve}awe

nov~anih sredstava, pronala`ewe poslo-

vnih partnera i ja~awe

pozitivne slike u

javnosti i tr`i{ne

vrednosti preduze}a.

Neke kompanije pomiwu

ili nabrajaju svoje

patente u oglasima

kako bi javnosti proje-

ktovali sliku svoje

inovativnosti.

6

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Patent broj US2002137433.Inovativna nagra|ivana glava bu{ilice

kori{}ena da pravi rupe na staklu i keramici

patentirana je od strane pronalaza~a Jose

Vidal Martina iz Perua, omogu}ila mu je da

komercijalizuje proizvod direktno, kao i da

zaradi honorare od licencirawa pronalaska.

Koji su druga raspolo`iva pravnasredstva za za{titu va{ih proizvoda?Ovaj priru~nik se bavi patentima. Ipak, u

zavisnosti od proizvoda koji je u pitawu,

postoje i druga prava intelektualne svojine

koja su pogodna za za{titu razli~itih

karakteristika inovativnog proizvoda, kao

{to su:

Korisni modeli (tako|e, poznati kao

patenti kra}eg trajawa, mali patenti

ili patenti za inovacije). U mnogim ze-

mqama korisnim modelom se {tite poje-

dine vrste poboq{awa pronalazaka ili

mala usavr{avawa ve} postoje}ih proi-

zvoda (pogledati odeqak na strani 10).

Poslovne tajne. Poverqive poslovne

informacije mogu u`ivati za{titu kao

poslovne tajne sve dok:

- Nije generalno poznato da i drugi

raspola`u sa takvom vrstom informa-

cija;

- Imaju komercijalnu vrednost jer su

tajne i

- Vlasnik je preduzeo odgovaraju}e

korake da ih sa~uva tajnim (npr. restri-

ktivan pristup takvoj informaciji na

bazi upozorewa da je neophodno znati, i

zakqu~ivawe ugovora o poverqivosti

ili o neobelodawivawu tajne) (pogle-

dati odeqak na strani 9).

Industrijski dizajn. Iskqu~ivo pravo

na dekorativne ili estetske karakte-

ristike proizvoda sti~e se za{titom

industrijskog dizajna, koji se u nekim

zemqama zove „patent za dizajn“.

@igovi. Za{tita `igom pru`a iskqu-

~ivo pravo na distinktivne znake koji se

koriste za razlikovawe proizvoda

jednog preduze}a od proizvoda drugog

preduze}a.

Autorsko i srodna prava. Originalna

kwi`evna i umetni~ka dela mogu se

{tititi autorskim i srodnim pravima.

Autorsko pravo se primewuje na veoma

{irok dijapazon dela ukqu~uju}i tu i

programe ra~unara (pogledati odeqak

na strani 11).

• Nove biqne sorte. U mnogim zemqama

odgajiva~ nove biqne sorte koja ispu-

wava uslove novosti, distinktivnosti,

jednoobraznosti i stabilnosti, i koja

ima odgovaraju}e ime, mo`e ste}i

za{titu u vidu tzv. „prava odgajiva~a

biqnih sorti”. Za vi{e informacija o

za{titi novih biqnih sorti pogledati

www.upov.int .

Raspored elemenata (ili topogra-

fija) integrisanih kola. Mo`ete za-

{tititi originalni raspored elemenata,

odnosno topografiju integrisanih kola

koja se koriste u mikro~ipovima i

poluprovodni~kim ~ipovima. Takva za-

{tita mo`e da se pro{iri i na finalni

proizvod u koji je inkorporirana odgova-

raju}a topografija integrisanog kola.

7

8

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Ako je va{ pronalazak mogu}e patenti-rati, da li je uvek mudro podneti prijavupatenta?Ne uvek. ^ak i ako je pronalazak patentibilan,

to ne zna~i da }e rezultirati komercijalno

ostvarqivom tehnologijom ili proizvodom. Zato

je pre podno{ewa prijave patenta bitno

pa`qivo procewivawe razloga za i protiv, kao

i analiza mogu}ih alternativa. Dobijawe,

odr`avawe i sprovo|ewe patenta mogu biti

skupi i te{ki. Podneti ili ne podneti prijavu

patenta, predstavqa strogo poslovnu odluku.

Ona pre svega mora biti zasnovana na

mogu}nostima dobijawa komercijalno upotre-

bqive za{tite pronalaska koja }e obezbe|ivati

zna~ajnu dobit od wegovog eventualnog poslo-

vnog kori{}ewa.

Faktori koji se mogu uzeti u razmatrawe prili-

kom odlu~ivawa da li da podnesete prijavu

patenta ukqu~uju slede}e:

Da li postoji tr`i{te za taj pronalazak?

Koje su alternative va{em pronalasku, i

kakve su u pore|ewu sa va{im prona-

laskom?

Da li je pronalazak koristan za usavr{a-

vawe postoje}eg proizvoda ili za razvoj

novog proizvoda? Ako jeste, kako se uklapa

u poslovnu strategiju va{eg preduze}a?

Da li postoje potencijalni korisnici

licence ili investitori koji bi bili voqni

da pomognu uvo|ewe pronalaska na

tr`i{te?

Kolika je vrednost va{eg pronalaska za

va{ biznis i za konkurente?

Da li je kori{}ewem “reverzibilnog

in`ewerstva” polaze}i od va{eg proi-

zvoda mogu}e lako do}i do va{eg pro-

nalaska ili ga bar “zaobi}i”?

Koliko je verovatno da }e drugi, a posebno

konkurenti, da prona|u i patentiraju ono

{to ste vi ve} izmislili?

Da li o~ekivani profit od iskqu~ive, odn.

monopolske pozicije na tr`i{tu opravdava

tro{kove patentirawa? (pogledati na

strani 20 o tro{kovima patentirawa)

Koji aspekti pronalaska mogu biti

za{ti}eni sa jednim ili vi{e patenata,

koliko {iroka mo`e biti ova za{tita i da

li bi to obezbedilo komercijalno

upotrebqivu za{titu?

Da li bi bilo lako identifikovati

povrede prava iz patenta i da li ste

spremni da investirate vreme i

finansijska sredstva za sprovo|ewe prava

iz va{eg patenta, odnosno patenata?

1994. godine Australijska kompanija, u po~etku

pod nazivom ITL korporacija, podnela je prijavu za

mali patent za svoj prvi proizvod , sud sa

jedinstvenim dizajnom u koji se igle za

prikupqawe krvi uvla~e prilikom prikupqawa

krvi od davaoca. Mali patent je kasnije

pretvoren u standardni patent, ovaj proizvod

komercijalizovan pod `igom Donorcare® imao je

veliki uspeh na doma}im i stranim tr`i{tima i

dobio je presti`ne nagrade za dizajn.

9

Slabosti za{tite pronalaska kao poslovne

tajne:

Ako je tajna otelotvorena kao inovativni

proizvod, drugi mogu biti u mogu}nosti da

putem reverzibilnog in`iwerstva otkriju

tu tajnu, posle ~ega imaju pravo da je

koriste;

• Za{tita poslovne tajne je efikasna samo

protiv nedozvoqenog sticawa, kori{}ewa

ili otkrivawa poverqive informacije;

• Ako je tajna javno otkrivena, tada }e mo}i

slobodno da je koristi svako ko joj ima

pristup;

• Poslovna tajna je te{ka za sprovo|ewe,

po{to je nivo za{tite znatno slabiji nego

za patente; i

• Poslovnu tajnu mogu patentirati drugi koji

mogu nezavisno razviti isti pronalazak na

potpuno legalan na~in.

Iako se patenti i poslovne tajne mogu smatrati

alternativnim na~inima za za{titu pronalaska,

oni su naj~e{}e komplementarni jedan drugom,

zato {to oni koji podnose zahtev za priznawe

patenta, u op{tem slu~aju ~uvaju tajnost

pronalaska sve dok zavod za patente ne objavi

prijavu patenta. Osim toga, mnogo vrednih

podataka odn. know-how o tome kako uspe{no

iskoristiti patentirani pronalazak naj~e{}e

se ~uva kao poslovna tajna.

Patenti nasuprot tajnostiAko va{ pronalazak verovatno ispuwava uslove

za patentirawe (pogledati stranu 10), onda }e

va{e preduze}e biti suo~eno sa izborom: da li

da pronalazak sa~uva kao poslovnu tajnu, da li

da ga za{titi patentom ili da osigura da niko

drugi ne mo`e da ga patentira zahvaquju}i

wegovom otkrivawu javnosti (obi~no poznato kao

odbrambeno obelodawivawe) i tako mu

obezbediti mesto u “javnom domenu“.

Zavisno od pravnog sistema va{e zemqe,

za{tita va{e poslovne tajne mo`e biti mogu}a

na osnovu zakona o nelojalnoj konkurenciji,

putem specifi~nih odredaba jednog ili vi{e

zakona, precedentnim pravom koje se odnosi na

za{titu poverqivih informacija, putem

ugovornih odredaba u ugovorima sa zaposlenima,

konsultantima, potro{a~ima i poslovnim

partnerima ili kombinacijom napred navedenog.

Neke prednosti za{tite pronalaska kao

poslovne tajne ukqu~uju:

Poslovne tajne ne podrazumevaju tro{kove

registracije;

Za{tita poslovne tajne ne zahteva

otkrivawe ili registraciju u dr`avnom

zavodu i pronalazak ne mora biti otkriven;

Za{tita poslovne tajne nije vremenski

ograni~ena;

Poslovne tajne imaju trenutni efekat.

10

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

[ta sve mo`e biti patentirano?Pronalazak mora zadovoqiti vi{e uslova da

bi bio podoban za za{titu patentom. Za

pronalazak za koji se tra`i za{tita

patentom ovi uslovi ukqu~uju slede}e:

Da je pronalazak patentibilan (pogle-

dati stranu 11),

• Da je nov (uslov novosti) (strana 12),

• Da ima inventivni nivo (uslov neo~i-

glednosti) (strana 12)

• Da je industrijski primenqiv (uslov

korisnosti) (strana 13) i

• Da je u patentnoj prijavi otkriven jasno

i potpuno (uslov otkrivawa) (strana 13)

Da bi se razumeli ovi uslovi najboqi na~in je

da se prou~i {ta je ve} priznato kao patent u

oblasti tehnike za koju ste zainteresovani.

Zato mo`ete konsultovati baze podataka o

patentima (vi{e o bazama podataka o

patentima na stranama 16 i 17)

Me|unarodna prijava broj

PCT/IT2003/000428. Ure|aj za pripremawe

hrane i napitaka zagrevawem te~nosti.

Mali patentiNeke od karakteristika malih patenata su:

Uslovi za priznawe malog patenta su mawe

strogi, tako npr. uslov “neo~iglednosti“,

odn. visine inventivnog nivoa mo`e biti

ni`i nego za patent ili ~ak biti potpuno

izostavqen,

Postupak za priznawe malog patenta je u

op{tem slu~aju br`i i jednostavniji nego

za patente,

Takse za priznawe i odr`avawe u op{tem

slu~aju su ni`e od onih koje se primewuju

za patente,

Maksimalno mogu}e vreme za{tite za male

patente je obi~no kra}e nego kod patenata,

U nekim zemqama mali patent mo`e biti

ograni~en na odre|ene oblasti tehnike i

mo`e va`iti jedino za proizvode (ne i za

postupke) i

Prijava malog patenta ili priznati mali

patent se mogu pretvoriti u regularnu

prijavu patenta.

11

[ta je patentibilan pronalazak?U ve}ini regionalnih ili nacionalnih zakona

o patentima, patentibilan pronalazak je

definisan negativno tj. navo|ewem liste

onoga {to ne mo`e biti za{ti}eno patentom.

Iako postoje zna~ajne razlike izme|u

pojedinih zemaqa, dati su primeri pojedinih

oblasti koje mogu biti iskqu~ene iz za{tite

patentom:

Otkri}a i nau~ne teorije;

Estetske kreacije;

Planovi, pravila i metode za obavqawe

mentalnih aktivnosti;

Otkri}a supstanci koje su prethodno

postojale u prirodi;

Pronalasci koji su protivni javnom

poretku, moralu ili za{titi zdravqa;

Dijagnosti~ki, terapeutski i hiru{ki

metodi le~ewa qudi ili `ivotiwa;

Biqke i `ivotiwe, osim mikro-

organizama, i bitni biolo{ki postupci

za dobijawe biqaka ili `ivotiwa

razli~iti od nebiolo{kih i mikrobi-

olo{kih postupaka i

Programi ra~unara.

U ve}ini zemaqa izvr{ni i izvorni kod

ra~unarskih programa mogu biti za{ti}eni

autorskim pravom. Za{tita autorskim pravom

ne zavisi od registracije, mada je u nekim

zemqama opciona registracija mogu}a i

po`eqna. Za{tita autorskim pravom je po

obimu u`a od za{tite patentom, jer obuhvata

izraz neke ideje ali ne i samu tu ideju. Mnoga

preduze}a {tite izvr{ni kod ra~unarskog

programa autorskim pravom, dok se izvorni kod

~uva kao poslovna tajna.

Za{tita ra~unarskog softveraU nekim zemqama matemati~ki algoritmi, koji

su osnova za poboq{awe funkcionalnosti

ra~unarskog softvera, mogu biti za{ti}eni

patentom, dok su u drugim zemqama oni

eksplicitno iskqu~eni kao nepatentibilni

pronalasci. U nekim od ovih zemaqa

pronalasci vezani za softver ipak mogu biti

za{ti}eni patentom, jer je tamo prihva}eno da

softver ima tehni~ki doprinos stawu

tehnike. Za vi{e informacija o patentirawu

ra~unarskog softvera u va{oj zemqi,

kontaktirajte va{ regionalni ili nacionalni

zavod za patente (pogledati u Aneksu I listu

internet-sajtova zavoda za patente)

Kako se ocewuje da li je pronalazak nov,odnosno da li predstavqa novost?Pronalazak je nov, odnosno predstavqa

novost ako nije obuhva}en stawem tehnike.

U op{tem slu~aju stawe tehnike se odnosi na

svo relevantno tehni~ko znawe koje je bilo

dostupno javnosti bilo gde u svetu pre

datuma podno{ewa odgovaraju}e prve prijave

patenta, a ukqu~uje, inter alia, patente,

prijave patenata i nepatentnu literaturu

svih vrsta.

Definicija stawa tehnike zna~ajno se

razlikuje od zemqe do zemqe. U mnogim

zemqama stawem tehnike se smatra bilo koja

informacija koja je obelodawena javnosti

bilo gde u svetu u pisanoj formi, putem

verbalne komunikacije, izlagawem ili kroz

javnu upotrebu. Prema tome, objavqivawe

pronalaska u nau~nom ~asopisu, wegovo

predstavqawe na konferenciji, komerci-

jalna upotreba ili prikazivawe u katalogu

preduze}a, sve to predstavqa radwe koje

mogu poni{titi novost pronalaska i u~initi

ga nepodobnim za patentirawe. Posebno

va`no je spre~iti slu~ajno otkrivawe

pronalaska pre podno{ewa prijave patenta.

Pomo} kompetentnog patentnog zastupnika

~esto je presudna za jasno odre|ivawe {ta

sve sadr`i stawe tehnike. Stawe tehnike

~esto sadr`i i “tajno stawe tehnike”, kao {to

su npr. podnete, a jo{ uvek neobjavqene

prijave patenata koje tek treba da budu

objavqene u kasnijoj fazi postupka.

Kada se smatra da pronalazak "imainventivni nivo"?Pronalazak ima inventivni nivo, odnosno

jeste neo~igledan onda kada, uzimaju}i u

obzir stawe tehnike, pronalazak za

stru~waka iz odgovaraju}e oblasti tehnike

ne proizilazi na o~igledan na~in. Uslov

neo~iglednosti je namewen da bi se

obezbedilo da se patenti priznaju samo za

stvarno kreativna i inventivna dostignu}a i

da bi se spre~ilo da lice prose~nih znawa u

odgovaraju}oj oblasti ne mo`e lako da ga

izvede na osnovu poznatog stawa tehnike.

Na osnovu sudskih odluka u nekim zemqama

navode se slede}i primeri za ono {to se ne

smatra kvalifikovanim kao inventivno:

prosta promena veli~ine, odn. dimenzija;

pravqewe prenosivog proizvoda; zamena

mesta delova; zamena jednog materijala

drugim ili prosta zamena ekvivalentnim

delom ili funkcijom.

12

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Patent za antibiotik azitromicin hrvatske

kompanije Pliva omogu}io je kompaniji

milione dolara zarade tokom pro{le

decenije. Patent je bio osnova za uspe{an

ugovor o licenci sa jednom velikom

inostranom farmaceutskom kompanijom.

[ta se podrazumeva pod "industrijskiprimenqiv"?Da bi bio za{ti}en patentom, pronalazak

mora biti podesan za kori{}ewe u indu-

strijske ili poslovne svrhe. Pronalazak ne

mo`e biti prosto teorijski fenomen, ve}

mora biti pogodan za upotrebu i imati

primenu u praksi. Izraz „industrijski” ovde

treba shvatiti u naj{irem smislu, odnosno

kao bilo {ta razli~ito od ~isto inte-

lektualne ili estetske aktivnosti, {to

ukqu~uje, na primer, i poqoprivredu. U nekim

zemqama umesto industrijske prime-

nqivosti, odgovaraju}i kriterijum je kori-

snost. Uslov korisnosti je postao posebno

va`an za patente koji za predmet imaju

sekvence gena, ~ija korisnost mo`da nije bila

poznata u trenutku podno{ewa prijave.

[ta je uslov otkrivawa pronalaska?Prema nacionalnom zakonodavstvu u ve}ini

zemaqa, u prijavi patenta pronalazak

mora biti otkriven, odnosno mora biti

opisan na dovoqno jasan i potpun na~in tako

da ga stru~wak iz odgovaraju}e oblasti

tehnike mo`e izvesti. U nekim zemqama

zakon o patentima zahteva da pronalaza~

otkrije "najboqi na~in" za izvo|ewe

pronalaska. U slu~aju patenata koji ukqu~uju

mikro-organizme, mnoge zemqe zahtevaju da

ti mikroorganizmi budu deponovani u

priznatoj depozitnoj ustanovi.

13

Patenti u oblasti prirodnih naukaU posledwe vreme bele`i se zna~ajan rast

broja patenata iz oblasti prirodnih nauka

(posebno biotehnologije), ali je do{lo do

pojave zna~ajnih razlika izme|u pojedinih

zemaqa u pogledu toga {ta se mo`e

patentirati. Gotovo sve zemqe su dozvolile da

se patentiraju pronalasci koji ukqu~uju

mikroorganizme i zahtevaju deponovawe

uzorka mikroorganizma u priznatoj depozitnoj

ustanovi kada mikroorganizam nije jo{ javno

dostupan i ne mo`e biti adekvatno opisan na

drugi na~in. Mnoge zemqe iskqu~uju

patentibilnost biqaka i `ivotiwa, ali

dozvoqavaju patentirawe biolo{kih

materijala koji su pre~i{}eni i izolovani iz

wihovog prirodnog okru`ewa ili proizvedeni

tehni~kim postupkom. Nacionalno zakonodavstvo

mo`e tako|e sadr`ati listu specifi~nih vrsta

pronalazaka koji se ne mogu za{titi patentom,

kao {to su npr. postupci klonirawa qudi ili

procesi modifikovawa genetskog identiteta

germitivnih }elija qudskih bi}a.

Zavisno od zemqe, nove biqne sorte se mogu

tako|e {tititi putem patentnog sistema ili

putem specifi~nog sistema za za{titu novih

biqnih sorti (pogledati www.upov.int za daqe

informacije) ili kombinovawem oba napred

navedena na~ina.

14

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Koja prava se sti~u patentom?Nosilac priznatog patenta ima iskqu~ivo

pravo da spre~i sva druga lica da

komercijalno koriste pronalazak. To ukqu-

~uje pravo da spre~i ili zaustavi druga lica

da neovla{}eno proizvode, upotrebqavaju,

nude, stavqaju u promet ili uvoze proizvod

ili postupak zasnovan na priznatom patentu

bez dozvole nosioca prava.

Va`no je ista}i da sam patent ne obezbe|uje

svom nosiocu tzv. “slobodu upotrebe” ili

pravo eksploatisawa tehnologije za{ti}ene

patentom, ve} samo pravo da spre~i druge.

Mada se ovo mo`e ~initi kao jedva primetna

razlika, od su{tinskog je zna~aja shvatiti

patentni sistem i to kako me|usobno

povezani patenti uti~u jedni na druge. U

stvari, patenti koje poseduju drugi mogu se

preklapati sa va{im patentom, obuhvatati ga

ili dopuwavati. Zbog toga mo`e biti

potrebno da pribavite licencu za kori{}ewe

pronalazaka drugih nosilaca patenata da

biste mogli komercijalizovati va{

sopstveni patent i obrnuto.

Tako|e, pre nego se izvesni pronalasci (kao

{to su npr. lekovi) mogu komercijalizovati,

neophodno je pribaviti i neke druge dozvole

(kao {to je npr. dozvola za stavqawe u

promet od odgovaraju}eg nadle`nog organa).

Ko je pronalaza~, a ko je nosilac patenta?Osoba koja je stvorila pronalazak je

pronalaza~, dok je osoba (ili preduze}e) koje

podnosi prijavu patenta podnosilac prijave

patenta, nosilac ili vlasnik patenta. Mada

u nekim slu~ajevima pronalaza~ mo`e isto-

vremeno biti i podnosilac prijave, ~esto su to

dva razli~ita entiteta; naime, podnosilac

prijave je ~esto kompanija ili istra`iva~ki

institut u kome radi pronalaza~. Slede}e

specifi~ne okolnosti zaslu`uju daqu

analizu:

Pronalasci iz radnog odnosa. U mnogim

zemqama, pronalasci iz radnog odnosa

automatski pripadaju poslodavcu. U ne-

kim zemqama, ovo va`i samo ukoliko je to

nagla{eno u ugovoru o radu izme|u

poslodavca i zaposlenog. U nekim slu~a-

jevima (npr. ukoliko ne postoji ugovor o

radu) pronalaza~ mo`e zadr`ati pravo

da ekonomski iskori{}ava pronalazak,

ali je poslodavcu dato neiskqu~ivo

pravo da pronalazak koristi za interne

svrhe (engl. "shop rights"). Veoma je va`no

da se upoznate sa zakonodavstvom u va{oj

zemqi, kao i da obezbedite da u ugovoru o

radu bude navedena odredba o pitawima

vlasni{tva nad pronalascima nastalim u

radnom odnosu, kako bi se izbegli

eventualni sporovi.

Nezavisni izvr{ioci. U ve}ini

zemaqa nezavisni izvr{ilac (npr.

istra`iva~) koga preduze}e anga`uje

(npr. po ugovoru o istra`iva~kom radu)

da razvije novi proizvod ili postupak

poseduje sva prava na pronalazak,

ukoliko izri~ito nije utvr|eno

druga~ije. Ovo zna~i da ukoliko

nezavisni izvr{ilac ima ugovor sa

preduze}em, onda u op{tem slu~aju

preduze}e ne}e imati pravo vlasni{tva

nad pronalaskom, ~ak i ako je platilo za

razvoj pronalaska.

Supronalaza~i. Kada vi{e osoba

zna~ajno doprinese koncipirawu i

realizaciji pronalaska, onda one moraju

biti tretirane kao supronalaza~i, odn.

ravnopravni pronalaza~i i biti

navedeni kao takvi u prijavi patenta.

Ukoliko su supronalaza~i istovremeno i

podnosioci prijave patenta, onda }e

priznati patent biti zajedni~ki.

Zajedni~ki nosioci, odn. suvlasnici.

Razli~ite zemqe i institucije imaju

razli~ite odredbe u vezi sa kori{}e-

wem ili primenom patenata ~iji nosioci

su vi{e od jednog entiteta ili lica. U

nekim slu~ajevima, ni jedan suvlasnik ne

mo`e licencirati patent ili tu`iti

tre}u stranu za povredu prava bez

saglasnosti ostalih suvlasnika.

15

Kratka lista za proveruDa li bi trebalo da za{titite

patentom svoj pronalazak?

Imaju}i u vidu prednosti za{tite

patentom, ispitajte i alternative

(tajna, mali patent, itd.) i napravite

analizu odnosa izme|u mogu}ih koristi

i tro{kova. Pro~itajte vi{e o

patentima u slede}im odeqcima, kako

biste bili sigurni da ste doneli

odluku zasnovanu na adekvatnim

informacijama.

Da li je va{ pronalazak

patentibilan?

Imaju}i u vidu uslove za sticawe

patenta, potra`ite detaqe o tome {ta

je patentibilno u va{oj zemqi i

izvr{ite pretra`ivawe stawa tehnike

(pogledajte slede}i odeqak).

Uverite se u jasno}u odredaba koje

se odnose na pravo na pronalazak

izme|u preduze}a, zaposlenih i bilo

kog drugog poslovnog partnera koji je

eventualno u~estvovao, bilo

finansijski ili tehni~ki, u razvoju

pronalaska.

nepatentnu literaturu, ukqu~uju}i i

tehni~ke i nau~ne stru~ne ~asopise, uxb-

enike, konferencijske zbornike radova,

teze, internet sajtove, bro{ure preduze}a,

komercijalne publikacije i novinske ~lanke.

Patentna informacija je jedinstven izvor

klasifikovane tehni~ke informacije,

koja preduze}ima mo`e biti veoma zna~ajna

za strate{ko poslovno planirawe. Mnogi

zna~ajni pronalasci su otkriveni javnosti po

prvi put tek kada je objavqen odgovaraju}i

patent ili prijava patenta. Shodno tome,

patenti i objavqene prijave patenata su

sredstvo za upoznavawe sa aktuelnim

istra`ivawima ~esto mnogo pre nego {to se

odgovaraju}i inovativni proizvod pojavi na

tr`i{tu. Pretra`ivawe patenata bi

trebalo da bude deo va`nih inputa, odn.

ulagawa u istra`ivawe i razvoj svakog

privrednog subjekta.

16

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

2. Kako dobiti patent?

Gde da po~nete?Generalno, prvi korak je pretra`ivawe

stawa tehnike. Sa preko 40 miliona

patenata odobrenih {irom sveta, i sa

milionima od{tampanih publikacija, koje

predstavqaju potencijalno stawe tehnike za

va{u prijavu patenta, postoji i ozbiqan rizik

da }e neke reference, ili kombinacija

referenci, u~initi da va{ pronalazak nije

nov ili da nije neo~igledan, te da je samim

tim nepatentibilan.

Pretra`ivawe stawa tehnike }e spre~iti da

izgubite novac za podno{ewe prijave patenta

ukoliko pretra`ivawem budu otkrivene

reference iz stawa tehnike koje }e

verovatno iskqu~iti mogu}nost da patenti-

rate va{ pronalazak. Pretra`ivawe stawa

tehnike mo`e se pro{iriti na svu relevantnu

Zna~aj pretra`ivawa baza podataka opatentimaOsim provere da li je pronalazak patentibilan,

blagovremeno i efikasno pretra`ivawe baza

podataka o patentima mo`e obezbediti veoma

korisne informacije i saznawa o:

istra`iva~kim i razvojnim aktivnostima

aktuelnih i budu}ih konkurenata

trenutnim trendovima u odgovaraju}oj

oblasti tehnike

tehnologijama pogodnim za licencirawe

potencijalnim snabdeva~ima, poslovnim

partnerima ili izvorima istra`iva~a,

potencijalnim tr`i{nim ni{ama u svojoj

zemqi i inostranstvu

relevantnim patentnima drugih, kako bi

obezbedili da va{ patent ne povre|uje te

patente (sloboda poslovawa)

relevantnim patentima koji su istekli i

tehnologijama koje su u javnom domenu i

mogu}im novim razvojnim trendovima

postoje}ih tehnologija.

17

Kako i gde mo`ete sprovestipretra`ivawa stawa tehnike?Patenti i prijave patenata koje su objavili

mnogi zavodi za patente danas su dostupni

on-line, {to omogu}ava lak{e pretra`ivawe

stawa tehnike. Lista zavoda za intelektu-

alnu svojinu koji imaju svoje baze podataka o

patentima koje su dostupne on-line, odno-

sno putem interneta, i to besplatno, mo`e se

prona}i na:

www.wipo.int/ipdl/en/resources/links.jsp.

Pored toga, ve}ina nacionalnih zavoda za

patente nudi uslugu pretra`ivawa patenata

uz pla}awe naknade.

Iako je pristup patentnim informacijama

zna~ajno jednostavniji zahvaquju}i inte-

rnetu, nije lako sprovesti visokokvalitetno

pretra`ivawe patenata. Patentni `argon je

~esto kompleksan i nerazumqiv i profesi-

Me|unarodna klasifikacija patenataMe|unarodna klasifikacija patenata (IPC) je

glavni hijerarhijski sistem koji se koristi za

klasifikaciju i pretra`ivawe patentnih

dokumenata. Tako|e slu`i i kao instrument za

ure|ivawe zbirki patentnih dokumenata, zatim

kao osnova za selektivnu diseminaciju

informacija i kao osnova za utvr|ivawe stawa

tehnike u datoj oblasti tehnike. Sedmo izdawe

Me|unarodne klasifikacije patenata sastoji

se iz 8 sekcija, koje su podeqene na 120 klasa,

628 potklasa i pribli`no 69 000 grupa.

Pomenutih osam sekcija su:

A. Teku}e `ivotne potrebe;

B. Obrade i prerada; saobra}aj i transport;

C. Hemija i metalurgija;

D. Tekstil i papir;

E. Gra|evinarstvo i rudarstvo;

F. Ma{instvo; osvetqewe; grejawe;

naoru`awe; minirawe;

G. Fizika;

H. Elektrotehnika.

Trenutno, preko 100 zemaqa koristi Me|unarodnu

klasifikaciju patenata za klasifikaciju svojih

patenata:

www.wipo.int/classifications/en/ipc/index.html

onalni re{er{ (odn. pretra`ivawe) zahteva

obimno znawe i stru~nost. Mada se preli-

minarno pretra`ivawe mo`e sprovesti

kori{}ewem besplatnih on-line baza poda-

taka o patentima, ve}ina preduze}a kojima je

potrebna informacija o patentima za dono-

{ewe kqu~nih poslovnih odluka (npr. da li

da podnesu prijavu patenta ili ne) se u

op{tem slu~aju oslawa na usluge patentnih

profesionalaca i/ili vi{e koriste sofi-

sticiranije komercijalne baze podataka.

Pretra`ivawe stawa tehnike mo`e biti

izvr{eno na osnovu kqu~nih re~i, klasi-

fikacije patenata ili nekog drugog krite-

rijuma za pretra`ivawe. Utvr|eno stawe

tehnike zavisi od kori{}ene strategije

pretra`ivawa, sistema klasifikacije koji je

kori{}en, tehni~ke stru~nosti lica koje je

sprovelo pretra`ivawe i baze podataka o

patentima koja je kori{}ena.

18

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Kako da podnesete prijavu patenta?Posle izvr{enog pretra`ivawa stawa

tehnike i odluke da se zatra`i za{tita

patentom, potrebno je pripremiti prijavu

patenta i podneti je odgovaraju}em

nacionalnom ili regionalnom zavodu za

patente. Prijava sadr`i potpun opis

pronalaska, patentne zahteve koji odre|uju

obim za{tite patentom, nacrt i apstrakt

(vi{e o strukturi patentne prijave pogledati

na strani 24). Neki zavodi za patente

omogu}avaju slawe prijave patenta putem

interneta. U nekim zemqama postoji

mogu}nost podno{ewa privremene prijave

patenta (pogledati odeqak na strani 23).

Obi~no patentni zastupnik ili advokat koji

}e zastupati va{e interese tokom postupka

prijavqivawa priprema prijavu patenta. Na

slede}oj strani dat je osnovni pregled

postupka po prijavi patenta, odn.

ostvarivawa za{tite patentom. Potrebno je

naglasiti da mo`e biti va`nih razlika

izme|u razli~itih zemaqa i da je uvek

najboqe proveriti sa zavodom za patente

odgovaraju}e zemqe ili sa ovla{}enim

patentnim zastupnikom u toj zemqi

informacije o aktuelnoj proceduri i

va`e}im taksama.

Me|unarodna prijava br. PCT/DE2003/003510.Upravqa~ motornog vozila sa integrisanim

modulom vazdu{nog jastuka.

19

Obrada prijave- korak po korakKoraci koje zavod za patente preduzima u

postupku za priznawe patenta variraju, ali

generalno posmatrano slede sli~an put:

Formalno ispitivawe: Zavod za patente

ispituje prijavu kako bi utvrdio da li

ispuwava administrativne uslove, odn.

formalnosti (npr. da li sadr`i svu

relevantnu dokumentaciju i da li je

pla}ena taksa za prijavu patenta).

Pretra`ivawe: U mnogim zemqama, zavod

za patente sprovodi ispitivawe kako bi

utvrdio stawe tehnike u odgovaraju}oj

oblasti tehnike iz koje je pronalazak.

Dobijeni re{er{ni izve{taj se koristi

tokom su{tinskog ispitivawa kako bi se

patentni zahtevi uporedili sa stawem

tehnike.

Su{tinsko ispitivawe: Ciq su{tinskog

ispitivawa je da se utvrdi da prijava

ispuwava uslove patentibilnosti. Me|u-

tim, ne proveravaju svi zavodi za patente

da li prijave ispuwavaju uslove patenti-

bilnosti, dok neki to rade samo po zahtevu

podnetom tokom odre|enog vremenskog

perioda. Rezultati ispitivawa {aqu se u

pismenoj formi podnosiocu prijave (ili

wegovom zastupniku) kako bi mu se pru`ila

mogu}nost da odgovori na primedbe i/ili da

otkloni eventualne nedostatke koji se

uo~e tokom ispitivawa. Ovaj proces ~esto

rezultira su`avawem obima za{tite.

Objava: U ve}ini zemaqa patentna prijava

se objavquje 18 meseci nakon datuma

podno{ewa prve prijave. U principu,

zavodi za patente tako|e objavquju patent

~im bude priznat.

Priznawe: Ako proces ispitivawa rezu-

ltira pozitivnim odlukom, onda zavod za

patente priznaje patent i izdaje ispravu o

priznatom patentu.

Opozicija: U mnogim zavodima za patente je

predvi|en vremenski period tokom kojeg

tre}a lica mogu osporiti priznawe

patenta, na primer, na osnovu toga {to

pronalazak za koji je podnesena prijava

patenta nije nov. Postupak opozicije mo`e

biti predvi|en pre priznawa i/ili posle

priznawa, a mogu} je tokom odre|enog

vremenskog perioda.

Podno{ewe prijave patenta

↓Formalno ispitivawe

↓Objava prijave

↓Pretra`ivawe i su{tinsko ispitivawe

↓Priznawe i objava

↓Postupak opozicije

Napred navedeni {ematski prikaz (odn.

algoritam) predstavqa proceduru za

priznawe patenta u nekim zavodima za

patente. Imajte u vidu da odgovaraju}e

procedure mogu varirati od jednog do drugog

zavoda za patente.

Koliko ko{ta za{tita pronalaskapatentom?Tro{kovi su zna~ajno razli~iti od zemqe do

zemqe, a u nacionalnom okviru zavise od

faktora kao {to su priroda pronalaska,

wegova kompleksnost, honorar zastupnika,

du`ina prijave i nedostaci na koje tokom

ispitivawa uka`e zavod za patente. Va`no je

imati to na umu i obezbediti nov~ana sre-

dstva za tro{kove vezane za prijavu patenta

i weno odr`avawe:

Generalno postoje tro{kovi vezani za

izvo|ewe pretra`ivawa stawa tehni-

ke, a posebno ukoliko koristite usluge

stru~waka;

Postoje zvani~no propisane takse za

podno{ewe prijave koji variraju od

zemqe do zemqe. Odgovaraju}i nacio-

nalni ili regionalni zavod za patente je

u mogu}nosti da vam da detaqe o

strukturi tro{kova. Neke zemqe imaju

popuste za mala i sredwa preduze}a

i/ili za prijave podnete on-line, odnosno

putem interneta. Pored toga, neke zemqe

dozvoqavaju prekoredno ispitivawe uz

pla}awe dodatnih taksi.

Ukoliko se oslonite na usluge pate-

ntnog zastupnika/agenta koji bi vam

pomogao u postupku podno{ewa prijave

(npr. da vam obezbedi mi{qewe o pate-

ntibilnosti, pripremi predlog prijave

patenta, pripremi nacrt na propisani

na~in i vodi korespodenciju sa zavodom

za patente) ima}ete dodatne tro{kove.

Kada zavod za patente prizna patent,

morate platiti taksu za odr`avawe

prava ili za obnovu, odnosno produ-

`ewe va`nosti, obi~no na godi{wem

nivou, kako biste odr`ali patent u

va`nosti;

U slu~aju da odlu~ite da za{titite va{

pronalazak u inostranstvu, trebalo bi

da imate u vidu i odgovaraju}e zvani~ne

takse za podno{ewe prijave za one

zemqe koje su u pitawu, zatim tro{kove

prevo|ewa i tro{kove usluga lokalnog

patentnog zastupnika ({to je za strane

podnosioce prijava obavezno u mnogim

zemqama).

U slu~aju pronalazaka koji ukqu~uju

mikroorganizme, kada je neophodno de-

ponovawe mikroorganizama ili biolo-

{kog materijala kod priznate depozitne

ustanove, moraju se platiti takse za pri-

javu, deponovawe i testirawe sposo-

bnosti za `ivot deponovanog materijala.

20

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

OAPI patent br. 40893. Set za hitnu

autotransfuziju (EAT-SET), prona{ao je i

patentirao je nigerijski doktor OviemoOvadje, olak{ava oporavqawe krvi iz telesnih

{upqina kod pacijenata sa unutra{wim

krvarewem. Takva krv se posle filtrirawa

ponovo daje infuzijom. Proizvod je komerci-

jalizovan od strane EAT-SET Industries i FirstMedical i Sterile Products.

Kada da podnesete prijavu patenta? Op{te uzev, po`eqno je podneti prijavu za

za{titu patentom ~im budete imali sve

informacije koje su vam potrebne za pripremu

uredne prijave patenta. Ipak, postoji niz

faktora koji poma`u podnosiocu prijave da

odlu~i koje je najboqe vreme za podno{ewe

prijave patenta. Razlozi za obezbe|ivawe da

va{a prijava bude podneta {to ranije

ukqu~uju slede}e:

U ve}ini zemaqa {irom sveta (sa va`nim

izuzetkom Sjediwenih Ameri~kih Dr`a-

va, pogledajte deo na strani 22) patenti

se priznaju na osnovu prvenstva u

podno{ewu prijave. Prema tome,

podno{ewe prijave {to ranije je va`no

da biste obezbedili pravo prvenstva, tj.

da biste bili prvi podnosilac prijave za

odre|eni pronalazak kako ne biste

izgubili pravo na va{ pronalazak zbog

drugih.

Podno{ewe prijave za za{titu patentom

{to ranije je korisno ukoliko tra`ite

finansijsku podr{ku ili ukoliko

`elite da licencirate va{ pronalazak

kako biste ga komercijalizovali.

Generalno, vi mo`ete sprovesti prava iz

va{eg patenta samo onda kada je priznat

od strane odgovaraju}eg zavoda za

patente, {to je postupak koji mo`e

potrajati nekoliko godina (pogledajte

stranu 26).

Me|utim, `urba pri podno{ewu prijave

patenta ~im ste do{li do pronalaska tako|e

mo`e biti i problem iz slede}ih razloga:

Ukoliko podnesete prijavu suvi{e rano,

a zatim treba da je izmenite, u op{tem

slu~aju ne}e biti mogu}e napraviti

zna~ajnije izmene u originalnom opisu

pronalaska.

Jednom kada podnesete prijavu patenta u

jednoj zemqi ili regionu, normalno

imate 12 meseci da podnesete prijavu za

isti pronalazak u ostalim zemqama koje

su od interesa za va{e poslovawe, kako

biste iskoristili datum podno{ewa

va{e prve prijave (pogledajte obja-

{wewe prava prvenstva-datuma prve-

nstva na strani 30). To mo`e biti

problem ukoliko su za va{e preduze}e

suvi{e visoki tro{kovi podno{ewa

prijave i pla}awe taksi za odr`avawe u

razli~itim zemqama. Jedan na~in za

re{avawe ovog problema je odlagawe

pla}awa tro{kova prevo|ewa i pla}awa

nacionalnih taksi za period od 30

meseci na osnovu Ugovora o saradwi u

oblasti patenata (PCT) (pogledajte

strane 32 i 33).

Kada ste odredili pravo vreme za podno-

{ewe patentne prijave, va`no je imati na umu

da prijavu treba podneti pre otkrivawa

pronalaska javnosti. Bilo kakvo otkrivawe

javnosti pre podno{ewa prijave (npr. u svrhu

21

22

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

test marketinga, investitorima ili poslo-

vnim partnerima) trebalo bi uraditi tek

nakon potpisivawa ugovora o poverqivosti

ili neotkrivawu.

Koliko je va`no dr`ati pronalazak utajnosti pre podno{ewa prijavepatenta?Ukoliko `elite da za va{ pronalazak

dobijete patent, apsolutno je neophodno

dr`ati pronalazak u tajnosti pre podno-

{ewa prijave patenta. U mnogim slu~ajevima,

javno otkrivawe va{eg pronalaska pre

podno{ewa prijave bi poni{tilo novost

va{eg pronalaska ~ine}i ga time nepa-

tentibilnim, osim ukoliko va`e}i zakonski

propisi ne predvi|aju period u kome je mogu}e

otkrivawe pronalaska bez {tetnih posle-

dica, tzv. "grace period", odn. odgodu (po-

gledajte stranu 23).

Prvi podnosilac (prvi koji podneseprijavu) nasuprot prvog pronalaza~a(prvi koji stvori pronalazak)U ve}ini zemaqa, patent se priznaje licu koje

prvo podnese prijavu patenta za taj pronalazak.

Va`an izuzetak su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave

gde se primewuje sistem ko prvi stvori

pronalazak, prema kojem }e u slu~aju

podno{ewa sli~nih prijava patenata, patent

biti odobren pronalaza~u koji prvi osmisli i

izvede pronalazak u praksi, bez obzira na to

~ija prijava patenta je prva podneta.

U ciqu dokaza vlasni{tva u okviru sistema “ko

prvi stvori pronalazak, kqu~no je imati dobro

~uvane, ispravno potpisane i datirane

laboratorijske bele{ke, koje mogu biti

iskori{}ene u slu~aju spora sa drugim

preduze}em ili pronalaza~em.

Me|unarodna prijava br. PCT/IB01/00706.Poboq{iva~i puwewa mobilnih telefona

Zato je izuzetno va`no za investitore,

istra`iva~e i privredne subjekte da izbegnu

bilo kakvo otkrivawe pronalaska koje mo`e

uticati na patentibilnost pre nego {to

prijava patenta bude podneta.

Me|utim, ovo nije slu~aj u svim zemqama, tako

da vas oslawawe na „grejs period“ u va{oj

zemqi mo`e spre~iti da za{titite svoj

pronalazak na drugim tr`i{tima koja vas

interesuju, a gde „grejs period“ nije pre-

dvi|en.

[ta je "grace period"?Zakonodavstvo nekih zemaqa obezbe|uje tzv.

“grejs period” (odgodu) u kome je mogu}e

otkrivawe pronalaska bez {tetnih posle-

dica od 6 ili 12 meseci, od trenutka kada

pronalaza~ ili podnosilac prijave otkrije

pronalazak pa do podno{ewa prijave. U tom

slu~aju pronalazak ne gubi svoju patenti-

bilnost zbog otkrivawa. U takvim zemqama,

preduze}e mo`e otkriti svoj pronalazak, na

primer, prikazati ga na sajmu, ili ga objaviti

u poslovnom katalogu ili tehni~kom ~aso-

pisu, i onda podneti prijavu patenta tokom

„grejs perioda“ bez gubqewa patentibilnosti

pronalaska i onemogu}avawa priznawa

patenta.

23

Privremena prijava patentaU nekim zemqama (ukqu~uju}i Australiju,

Kanadu, Indiju i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave)

podnosioci prijava imaju mogu}nost podno{ewa

privremene prijave patenta. Namera je da

privremena prijava patenta bude relativno

jeftina mogu}nost ulaska u patentni sistem.

Podnosioci prijave onda mogu sa~ekati do

godinu dana pre podno{ewa kompletne prijave

patenta. Detaqi o tome kako funkcioni{e

privremena prijava patenta variraju od zemqe

do zemqe, ali u svim zemqama gde je ova

mogu}nost predvi|ena, postoje neke zajedni~ke

karakteristike:

Privremene prijave patenta generalno se

ne podvrgavaju su{tinskom ispitivawu;

• Zvani~ne takse za podno{ewe prijave su

ni`e nego takse predvi|ene za kompletne

prijave patenta;

• Privremena prijava ne sadr`i patentne

zahteve, ali se ipak zahteva potpun opis

pronalaska.

Me|unarodna prijava br. PCT/EPO2/05212.[irok spektar 2-amino-benzoaksola

sulfonamide inhibitora proteaze HIV-a

Kakva je struktura prijave patenta?

Prijava patenta ima niz funkcija:

Odre|uje pravni obim za{tite patentom;

• Opisuje prirodu pronalaska ukqu~uju}i

uputstva kako da se izvede pronalazak;

• Pru`a detaqe o pronalaza~u, nosiocu

patenta i druge pravne informacije

Prijave patenata imaju sli~nu strukturu

{irom sveta i sastoje se od zahteva za

priznawe patenta, opisa pronalaska,

pate-ntnih zahteva, nacrta (ukoliko je

neophodan) i apstrakta. Patentni dokument

mo`e sadr`ati od nekoliko do vi{e stotina

strana, zavisno od prirode specifikovanog

pronalaska i oblasti tehnike kojoj pripada.

Zahtev za priznawe patenta

Sadr`i informacije o nazivu pronalaska,

datumu podno{ewa, datumu prvenstva i

bibliografske podatke kao {to su ime i

adresa podnosioca prijave i pronalaza~a.

Opis pronalaska

Pisani opis pronalaska mora opisivati

pronalazak dovoqno detaqno tako da

stru~wak iz odgovaraju}e oblasti tehnike

mo`e rekonstruisati i primeniti pronalazak

na osnovu opisa pronalaska i nacrta bez

daqeg ulagawa inventivnog napora. Ukoliko

ovo nije slu~aj, patent mo`da ne}e biti

priznat ili mo`e biti osporen tokom sudskog

postupka.

Patentni zahtevi

Patentni zahtevi odre|uju obim za{tite

patentom. Patentni zahtevi su apsolutno

kqu~ni za za{ti}eni pronalazak, jer ako su

lo{e sastavqeni, ~ak i istinski vredan

pronalazak mo`e rezultirati bezvrednim

patentom koji je lako zaobi}i.

Pri vo|ewu patentnog spora pred sudom,

tuma~ewe patentnih zahteva je u op{tem

slu~aju prvi korak u odre|ivawu da li je

patent va`e}i i da li je do{lo do povrede

patenta. Jako je korisno potra`iti savet

stru~waka kako bi on sa~inio predlog prijave

patenta, a posebno patentnih zahteva.

24

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Primer patentnih zahteva:

Prva dva patentna zahteva br. US4641349

nazvani "Sistem za identifikaciju putem

du`ice oka"

1. Metod za identifikaciju osobe ukqu~uje

~uvawe slike najmawe dela du`ice ili

zenice oka osobe; osvetqavawe du`ice i

zenice oka neidentifikovane osobe;

dobijawe makar jedne slike najmawe istog

dela du`ice i zenice oka neinde-

ntifikovane osobe; i upore|ivawe dela

du`ice dobijene slike sa sa~uvanom slikom

koja slu`i kao informacija za prepoznavawe

neidentifikovane osobe.

2. Metod u zahtevu 1 u kome osvetqavawe

ukqu~uje dovo|ewe zenice oka do najmawe

predodre|ene veli~ine, upore|uju}i deo

du`ice dobijene slike sa sa~uvanom slikom

od oka ~ija zenica ima istu predvi|enu

veli~inu.

Nacrt

Nacrt prikazuje tehni~ke detaqe prona-

laska na apstraktan i vizuelan na~in. On

poma`e da se objasne informacije, sredstva

ili rezultati koji su otkriveni u opisu

pronalaska. Nacrt nije uvek neophodan deo

prijave. Naime, nacrt uglavnom nije potreban

ukoliko pronalazak predstavqa postupak

ili metod kako se ne{to radi. Ukoliko je

ipak potreban, onda wegovu prihvatqivost

odre|uju formalna pravila.

Primer nacrta:

Apstrakt

Apstrakt je kratak sadr`aj su{tine

pronalaska. Kada zavod za patente objavquje

patent, apstrakt se nalazi na prvoj strani.

Apstrakt ponekad koriguje ili sastavqa

patentni ispitiva~ u odgovaraju}em zavodu

za patente.

25

Patent br. DE10230179 za dizalicu ili

napravu za podizawe automobilskih to~kova.

Pronalazak obezbe|uje novu dizalicu za

podizawe motorizovano napregnutog to~ka od

automobila. Koristi potpornu strukturu 11

koja je anga`ovana sa spoqnim obodom 4 to~ka 1.

Dizalica direktno pomera to~ak, a ne telo

automobila. Tako se mawa du`ina dizalice

podi`e dovoqno da oslobodi odnosno podigne

to~ak sa zemqe.

Ispravqawe priznatog patentaKada patent bude priznat, savetujemo vam da

ga temeqno i{~itate kako bi obezbedili da

nema gre{aka ili re~i koje nedostaju, a

posebno u patentnim zahtevima.

Koliko traje dobijawe za{titepatentom?Vreme koje je potrebno da se odobri patent

zna~ajno se razlikuje od zavoda do zavoda i

zavisi i od oblasti tehnike, a obuhvata

raspon od nekoliko meseci do nekoliko

godina, obi~no izme|u 2 do 5 godina. Neki

zavodi za patente imaju utvr|enu proceduru

za ubrzano priznawe koje podnosilac prijave

mo`e zatra`iti u specifi~nim situacijama.

Od kog datuma je va{ pronalazakza{ti}en?Va{a prava efektivno po~iwu od datuma

priznawa va{eg patenta i od tada mo`ete

povesti parnicu zbog neovla{}enog

kori{}ewa pronalaska protiv tre}ih lica.

U nekim zemqama, mo`ete podneti tu`bu za

povredu koja je nastala izme|u datuma

objavqivawa prijave patenta (generalno 18

meseci nakon {to je prijava podnesena) i

datuma priznawa patenta. Obi~no mo`ete

tra`iti razumnu od{tetu za kori{}ewe

patenta u periodu izme|u objavqivawa i

priznawa. Me|utim, ovo nije slu~aj u svim

zemqama (vi{e o sprovo|ewu na stranama

39, 40 i 41)

U nekim zemqama, mogu}e je podneti i

prijavu patenta, i prijavu malog patenta za

isti pronalazak. Ovo se ponekad radi zbog

koristi od za{tite malim patentom (koji se

generalno br`e odobrava), dok kona~no ne

do|e do priznawa patenta.

26

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Me|unarodna prijava broj. PCT/FRI2004/000264.Ure|aj za kontrolisawe polo`aja satelita uz

pomo} `iroskopskih pokreta~a.

Koliko dugo traje za{tita patentom?Aktuelni me|unarodni standard obezbe|uje

trajawe za{tite od 20 godina od datuma

podno{ewa prijave patenta, ako su godi{we

takse, odnosno takse za odr`avawe pla}ene

na vreme i ako tokom tog perioda nije bilo

pozitivno re{enih zahteva za poni{taj ili

opoziciju patenta.

Dok gore navedeno va`i za pravni `ivot

patenta, poslovni ili ekonomski `ivot

patenta je zavr{en ukoliko je tehnologija

za{ti}ena patentom zastarela, ukoliko ne

mo`e biti komercijalizovana, ili ukoliko

proizvod baziran na woj nije uspe{an na

tr`i{tu. U takvim okolnostima, nosilac

patenta mo`e re{iti da vi{e ne `eli da

pla}a godi{we takse, odnosno takse za

odr`avawe, pu{taju}i da patent istekne pre

roka od 20 godina, i shodno tome dozvoqava

da pre|e u javni domen.

U nekim zemqama, za{tita mo`e biti

produ`ena i preko 20 godina ili u veoma

specifi~nim okolnostima mo`e biti odobren

sertifikat o dopunskoj za{titi. Ovo je

slu~aj, na primer, za patente iz oblasti

farmacije, usled odlagawa komercijali-

zacije zbog vremena koje je potrebno da

odgovaraju}i dr`avni organi daju odobrewe

za stavqawe u promet. Sertifikat o do-

punskoj za{titi ima ograni~eno trajawe i

generalno ne mo`e va`iti du`e od pet

godina.

27

Podneta prijava patentaMnoga preduze}a na svojim proizvodima ozna~avaju

pronalazak re~ima„"podneta prijava patenta" ili

"prijavqen patent", {to je ponekad pra}eno i sa

brojem patentne prijave. Sli~no tome, jednom kada

patent bude priznat, sve je ~e{}e da preduze}a

stave informaciju koja ukazuje da je proizvod

patentiran, a koja ponekad ukqu~uje i broj patenta.

Mada ovi navodi ne obezbe|uju pravnu za{titu

protiv povrede, oni ipak mogu poslu`iti kao

upozorewe koje }e odvratiti druge od kopirawa

proizvoda u celini ili bar wegovih izvesnih

inovativnih karakteristika.

Da li vam je potreban patentnizastupnik za podno{ewe patentneprijave?Pripremiti prijavu patenta i pratiti je do

trenutka priznawa patenta predstavqa

kompleksan zadatak. Podneti prijavu za

za{titu patentom zna~i slede}e:

Izvr{iti pretra`ivawe stawa tehnike

u ciqu identifikovawa onog stawa

tehnike koje bi va{ pronalazak u~inilo

nepatentibilnim;

• Sastaviti patentne zahteve i potpun

opis pronalaska kombinuju}i pravni i

tehni~ki jezik;

• Dopisivati se sa nacionalnim ili

regionalnim zavodom za patente, a

28

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Patent br. EP1165393.Patent Torben Flanbaum-a za "Ure|aj za

istovremeno sipawe te~nosti iz posude i

me{awe vazduha u te~nosti" licenciran od

strane Menu A/S, malog i sredweg preduze}a

iz Danske, postao je najprodavaniji proizvod

ove kompanije.

posebno tokom su{tinskog ispitivawa

prijave patenta;

• Vr{iti neophodne izmene u prijavi

patenta koje zahteva zavod za patente.

Svi ovi aspekti zahtevaju temeqno

poznavawe patentnog prava i prakse zavoda

za patente.

Zato, ~ak i ako pravna i tehni~ka pomo}

generalno nije obavezna, veoma je

preporu~qiva. Preporu~qivo je da se

oslonite na patentnog zastupnika koji ima i

odgovaraju}e pravno znawe i iskustvo, kao i

tehni~ko znawe iz oblasti tehnike iz koje je

pronalazak. Ve}ina zakona propisuje da

strane podnosioce prijave reprezentuje

patentni zastupnik koji je rezident te

zemqe.

Mo`ete li tra`iti za{titu za vi{epronalazaka u okviru samo jedneprijave?Ve}ina zakona o patentima omogu}ava uz

izvesna ograni~ewa da u jednu prijavu

patenta bude ukqu~en ve}i broj razli~itih

pronalazaka. Ova ograni~ewa ukqu~uju tzv.

uslov o jedinstvu pronalaska. Dok neki

zakoni o patentima propisuju druga~ije vrste

zahteva u pogledu jedinstva pronalaska (npr,

zakon o patentima Sjediwenih Ameri~ih

Dr`ava), drugi (Konvencija o evropskom

patentu i Ugovor o saradwi u oblasti

patenata) dozvoqavaju da grupe pronalazaka

koji su povezani jedinstvenom „pronala-

za~kom idejom“ budu ukqu~ene u jednu jedinu

prijavu patenta. U slu~aju nedostatka

jedinstva pronalaska, od podnosioca prijave

se mo`e tra`iti ili da ograni~i patentne

zahteve ili da podeli prijavu (podeqene

prijave).

Kao rezultat razlika izme|u va`e}ih

zakona, u nekim zemqama nam mo`e biti

dovoqna jedna prijava patenta, dok u drugim

morate podneti dve ili vi{e prijava da bi

wima pokrili iste pronalaske.

29

Kratka lista za proveruDa li je va{ pronalazak patentibilan?

Izvr{ite pretra`ivawe stawa tehnike i

koristite baze podataka o patentima.

Podno{ewe patentne prijave.

Razmotrite va`nost anga`ovawa

patentnog zastupnika/agenta koji je stru~an

u odgovaraju}oj oblasti tehnike, a posebno

za pripremu predloga patentnih zahteva.

Procenite trenutak za podno{ewe

prijave. Razmotrite razloge za {to ranije

podno{ewe prijave i razmislite o

najboqem mogu}em vremenskom trenutku za

podno{ewe va{e prijave patenta.

Nemojte da obelodawujete informacije

o pronalasku prerano kako ne biste

ugrozili wegovu patentibilnost.

Takse za odr`avawe. Ne zaboravite da

platite takse za odr`avawe, odnosno

godi{we takse na vreme kako bi va{

patent ostao va`e}i.

3. Za{tita patentom uinostranstvu

Za{to treba podneti prijavu patenta uinostranstvu?Patenti su teritorijalno pravo, {to zna~i

da je pronalazak za{ti}en samo u zemqi ili

regionu gde je priznata za{tita patentom.

Drugim re~ima, ako vam nije priznat patent u

odre|enoj zemqi, onda va{ pronalazak u toj

zemqi ne}e biti za{ti}en, {to omogu}ava

bilo kome da proizvodi, upotrebqava, uvozi

ili prodaje va{ pronalazak u toj zemqi.

Za{tita patentom u inostranstvu omogu}i}e

va{em preduze}u iskqu~iva prava za

pronalazak za{ti}en u tim zemqama. Osim

toga, za{tita u inostranstvu omogu}ava

va{em preduze}u da licencira pronalazak

stranim firmama, da razvije spoqne oblike

saradwe i da pristupi tim tr`i{tima u

partnerstvu sa drugima.

Kada treba da podnesete prijavu patentau inostranstvu?Datum va{e prve prijave za doti~ni

pronalazak se zove datum prvenstva i

naredne prijave koje se u drugim zemqama

podnesu u periodu od 12 meseci (u okviru tzv.

perioda prvenstva) }e koristiti tu raniju

prijavu da bi imale prednost u odnosu na

druge prijave za isti pronalazak koje su

druga lica podnela posle datuma prvenstva.

Veoma je preporu~qivo da tokom pomenutog

perioda prvenstva podnesete prijavu patenta

u inostranstvu.

Nakon isteka perioda prvenstva, a pre prve

objave patenta od strane zavoda za patente

(obi~no 18 meseci nakon datuma prvenstva),

vi }ete i daqe imati mogu}nost da podnesete

prijavu za za{titu patentom u drugim

zemqama, ali vi{e ne}ete mo}i da zahtevate

pravo prvenstva va{e ranije prijave. Kada

pronalazak bude jednom otkriven javnosti,

onda vi{e ne}ete mo}i dobiti za{titu

patentom u inostranstvu, usled poni{tewa

novosti pronalaska.

30

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Me|unarodna prijava br. PCT/US02/12182Aparat za poboq{awe sistema daqinske

kontrole.

Gde bi trebalo da za{titite svojpronalazak?Po{to je za{tita pronalaska u mnogim ze-

mqama skup poduhvat, preduze}a bi trebalo

pa`qivo da biraju zemqe u kojima tra`e

za{titu. Prilikom izbora gde }ete podneti

zahtev za za{titu neka od kqu~nih razma-

trawa su slede}a:

Gde je verovatno da }e patent biti

komercijalizovan?

Koja su glavna tr`i{ta za sli~ne

proizvode?

Koji su tro{kovi ukqu~eni u postupak

za{tite za svako ciqano tr`i{te i

koliki je va{ buxet?

Gde su bazirani glavni konkurenti?

Gde }e se proizvoditi doti~ni proi-

zvod?

Koliko }e te{ko biti sprovesti prava iz

patenta u konkretnoj zemqi?

Kako da podnesete prijavu za za{titupatentom u inostranstvu?Postoje tri na~ina za za{titu pronalaska u

inostranstvu:

Nacionalni put: Mo`ete podneti prijavu

patenta nacionalnom zavodu za patente bilo

koje zemqe koja vas zanima, na slu`benom

jeziku i uz pla}awe propisanih taksi. Ovaj

put mo`e biti veoma nepodesan i skup

ukoliko je broj zemaqa veliki.

Regionalni put: Kada su vi{e zemaqa

~lanice regionalnog patentnog sistema, onda

mo`ete podno{ewem prijave u odgovaraju}em

regionalnom zavodu ostvariti za{titu sa

dejstvom na teritoriji svih ili nekih od

zemaqa tog regiona.

Regionalni zavodi za patente su:

Afri~ka organizacija za intelektualnu

svojinu (OAPI) (www.oapi. wipo.net)

Afri~ka regionalna organizacija za

intelektualnu svojinu (ARIPO)

(www.aripo.wipo.net)

Evroazijska patentna organizacija

(EAPO) (www.eapo.org)

Evropski patentni zavod (EPO)

(www.epo.org) i

Patentni zavod Saveta zalivske

saradwe (www.gulf-patent-office.org.sa).

31

Me|unarodna prijava br. PCT/IT98/00133Pronalazak novog procesa obrade plute,

osnova je uspeha italijanske kompanije,

Grindi SRL, zasnovanom na ekskluzivnoj

prednosti patenta za komercijalizaciju

novog tekstilnog materijala.

Me|unarodni put: Ukoliko va{e preduze}e

ho}e da za{titi pronalazak u bilo kojoj od

zemaqa ~lanica Ugovora o saradwi u oblasti

patenata (PCT), onda treba da razmotrite

podno{ewe me|unarodne PCT prijave. Da bi

bili podobni za to morate biti stanovnik ili

rezident zemqe-~lanice PCT-a, ili va{

posao mora imati stvarnu i efektivnu

industrijsku ili komercijalnu prisutnost u

nekoj od tih zemaqa. Podno{ewem jedne

me|unarodne PCT-prijave, vi mo`ete isto-

vremeno tra`iti za{titu patentom za

pronalazak u vi{e od 125 zemaqa-~lanica

PCT-a (pogledati Aneks II). Ova prijava mo`e

biti podneta ili u va{em nacionalnom, ili u

regionalnom zavodu za patente i/ili u PCT

prijemnoj kancelariji u okviru Svetske

organizacije za intelektualnu svojinu

(WIPO) u @enevi u [vajcarskoj.

32

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Kratka lista za proveruTeritorijalna prava. Zapamtite da se

patentima sti~u teritorijalna prava.

Period prvenstva. Iskoristite period

prvenstva da podnesete prijavu za za{titu

patentom u inostranstvu, ali nemojte

propustiti krajwe rokove, jer vas to mo`e

spre~iti da dobijete za{titu patentom u

inostranstvu.

Gde da podnesete prijavu. Razmotrite

gde bi vam za{tita najvi{e koristila i

izra~unajte tro{kove za{tite u

razli~itim zemqama.

Kako da podnesete prijavu. Razmotrite

kori{}ewe PCT-a da olak{ate postupak

prijavqivawa, da dobijete u vremenu i da

dobijete zna~ajne patentne informacije na

kojima mo`ete bazirati va{e odluke o

daqem sticawu za{tite patentom.

Internacionalna prijava br.

PCT/US2001/028473. Korporacija EnviroScrubTechonologies je ameri~ko malo i sredwe predu-

ze}e koje koristi PCT da se prijavi za pate-

ntnu za{titu u vi{e stranih tr`i{ta za

svoju tehnologiju za otklawawe vi{estrukih

zaga|iva~a iz sagorevawa i industrijskih pro-

cesa. Upotreba PCT-a da se prijavi za za{titu

u inostranstvu omogu}ila je EnviroScrub da u|e

u okvir licenciranog ugovora za globalni marke-

ting svoje tehnologije.

33

Prednosti PCT-aPored 12 meseci perioda prvenstva PCT

obezbe|uje bar jo{ 18 dodatnih meseci u okviru

kojih podnosilac prijave mo`e ispitati

komercijalni potencijal svojih proizvoda u

razli~itim zemqama i odlu~iti gde da zatra`i

za{titu patentom. Na taj na~in se odla`e i

pla}awe taksi i tro{kova prevo|ewa povezanih

sa nacionalnim prijavama. Podnosioci prijava u

velikoj meri koriste PCT da bi {to du`e imali

na raspolagawu razli~ite mogu}nosti izbora.

Podnosioci PCT prijava dobijaju korisne

informacije o potencijalnoj patentibilnosti

svojih pronalazaka u obliku PCT me|unarodnog

izve{taja o pretra`ivawu i pisanog

mi{qewa me|unarodnog organa za

ispitivawe. Ovi dokumenti obezbe|uju

podnosiocu PCT prijave dobru osnovu za

dono{ewe odluke o tome da li i gde da zatra`i

za{titu patentom. Me|unarodni izve{taj o

pretra`ivawu sadr`i listu dokumenata iz

stawa tehnike {irom sveta koji su identi-

fikovani kao relevantni za dati pronalazak. U

pisanom mi{qewu me|unarodnog organa za

ispitivawe analizira se potencijalna pate-

ntibilnost pronalaska u svetlu rezultata

me|unarodnog izve{taja o pretra`ivawu.

Jedna PCT prijava, na jednom jeziku i sa jednom

setom taksi ima pravno dejstvo u svim zemqama-

~lanicama PCT-a. Ovo zna~ajno smawuje po~etne

tro{kove postupka u pore|ewu sa podno{ewem

odvojenih prijava svakom pojedina~nom zavodu za

patente. PCT se tako|e mo`e koristiti za

podno{ewe prijava u nekim od regionalnih

patentnih sistema. Savet kako se podnosi

me|unarodna PCT prijava mo`e se dobiti u va{em

nacionalnom zavodu za patente, kao i na

www.wipo.int/pctt.

0 12 16 18 22 28 30

Podno{ewe lokalne

prijave

Podno{ewePCT prijave

Me|unarodniizve{taj o

pretra`ivawu ipisano mi{qewe

Me|unarodna

objava prijave

Ulazak unacionalnu

fazu

(opciono)podno{ewezahteva za

me|unarodnopreliminarno

ispitivawe

Meseci

(opciono)me|unarodnipreliminarni

izve{taj opatentibilnosti

[ema postupka podno{ewa PCT prijave

4. Komercijalizacijapatentirane tehnologije

Kako da komercijalizujem patentiranutehnologiju?Biti nosilac patenta ne garantuje kome-

rcijalni uspeh. To jeste sredstvo koje

pove}ava kapacitet preduze}a da izvu~e

korist od svojih pronalazaka. U ciqu

obezbe|ivawa opipqive koristi preduze}u,

potrebno je efikasno eksploatisati patent i

on }e generalno donositi dobit samo ukoliko

je proizvod baziran na patentu uspe{an na

tr`i{tu ili ako pove}ava reputaciju i

pregovara~ku mo} preduze}a. Za uvo|ewe

patentiranog pronalaska na tr`i{te postoji

vi{e mogu}nosti :

Direktna komercijalizacija priznatog

patenta;

Prodaja patenta nekom drugom;

Licencirawe patenta drugima;

Zapo~iwawe zajedni~kog ulagawa ili

stvarawe nekog drugog strate{kog

saveza sa onima koji imaju

komplementarna dobra.

Kako da uvedete patentirani proizvod natr`i{te? Komercijalni uspeh novog proizvoda na

tr`i{tu ne zavisi samo od wegovih tehni~kih

karakteristika. Koliko god da pronalazak

mo`e biti sjajan sa tehni~ke ta~ke gledi{ta,

ukoliko ne postoji efektivna potra`wa za

wim ili ako proizvod nije adekvatno

plasiran na tr`i{te, malo je verovatno da }e

privu}i kupce. Komercijalni uspeh tako|e

zavisi i od niza drugih faktora, ukqu~uju}i

dizajn proizvoda, raspolo`iva finansijska

sredstva, razvoj efikasne marketin{ke

strategije i cenu proizvoda u odnosu na

konkurentske ili alternativne proizvode.

Da bi se inovativni proizvod uveo na

tr`i{te, u op{tem slu~aju je od velike

pomo}i izrada biznis plana. Biznis planovi

su efikasno sredstvo za procenu

izvodqivosti poslovne ideje. Biznis plan je

veoma bitan za pristup investitoru radi

dobijawa finansijskih sredstava za

uvo|ewe na tr`i{te novog proizvoda

za{ti}enog patentom. Veoma je va`no da se u

biznis plan ukqu~e informacije o patentima

preduze}a i wegovoj patentnoj strategiji, jer

je to jak indikator novosti proizvoda, koji

ujedno predstavqa dokaz o savesnosti

preduze}a i smawuje rizik od povrede

patenata drugih kompanija.

34

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Da li mo`ete prodati va{ patent?Da, to se zove prenos prava iz va{eg patenta

i to trajni prenos vlasni{tva nad patentom

na drugo lice. Takva odluka mora da se veoma

oprezno razmotri.

Licencirawem va{eg patenta umesto prenosa,

vi ostvarujete korist od naknade tokom

perioda va`ewa va{eg patenta. Zbog toga

licencirawe mo`e biti finansijski veoma

korisna strategija. Prodaja, odn. prenos, sa

druge strane, zna~i da vi odjednom dobijate

dogovorenu zbirnu sumu, bez obzira koliko }e

taj patent na kraju postati profitabilan.

Ima i situacija kada prenos prava mo`e

imati prednosti. Ako patent bude prodat za

veliku zbirnu sumu, vi odmah ostvarujete

dobit, umesto da ~ekate do 20 godina da bi tu

dobit realizovali progresivno. Tako|e,

izbegavate rizik da }e u me|uvremenu neka

druga tehnologija prevazi}i va{ patent.

Pored toga, prenos patenta preduze}u koje

po~iwe sa radom mo`e biti preduslov za

finansirawe, ukoliko patent ina~e ne

pripada tom preduze}u.

U svakom slu~aju to je individualna odluka

bazirana na va{im potrebama i priori-

tetima. Ipak, prenos prava na patent

generalno se ne preporu~uje i nosioci

patenta obi~no daju prednost ~uvawu vlasni-

{tva nad pronalaskom i davawu licenci.

Kako da licencirate va{ patentdrugima za kori{}ewe?Patent se licencira kada nosilac patenta

(davalac licence) ustupi drugom licu

(sticalac licence) pravo kori{}ewa

priznatog patenta u obostrano dogovorene

svrhe. U takvim slu~ajevima obi~no se izme|u

dve strane potpisuje ugovor o licenci kojim

se utvr|uju uslovi i predmet ugovora .

Ovla{}ivawe drugih lica da komerci-

jalizuju va{ za{ti}eni pronalazak na osnovu

ugovora o licenci omogu}i}e vam dodatni

izvor prihoda i to je uobi~ajen na~in

privrednih subjekata za eksploataciju

iskqu~ivih prava ste~enih pronalaskom.

Licencirawe je posebno korisno ukoliko

preduze}e, koje je nosilac patenta za

pronalazak, nije uop{te u stawu da napravi

proizvod ili bar ne u dovoqnoj koli~ini da

zadovoqi potrebe tr`i{ta ili da pokrije

`eqenu geografsku oblast.

Po{to ugovor o licenci zahteva ve{to

pregovarawe i pravqewe nacrta, prepo-

ru~qivo je da potra`ite pomo} stru~waka za

licencirawe radi pregovarawa o rokovima i

uslovima i nacrtu ugovora o licenci. U nekim

zemqama ugovori o licenci moraju biti

registrovani u dr`avnom nadzornom organu.

35

Koliku visinu naknade treba dao~ekujete da dobijete za va{ patent?U ugovorima o licenci, nosilac patenta se

obi~no obe{te}uje ili isplatom zbirne sume,

odn. jednokratne licencne naknade i/ili

preko periodi~nih licencnih naknada, odn.

premija zasnovanih na broju prodatih komada

licenciranog proizvoda (licencna naknada

po komadu) ili na neto-prihodu od prodaje

(licencna naknada od neto prodajne cene). U

mnogim slu~ajevima naknada za licencu

patenta je kombinacija isplate zbirne sume i

premija. Ponekad licencnu naknadu mo`e da

zameni odgovaraju}i udeo u preduze}u koje je

sticalac licence.

Mada za odre|ene privredne delatnosti

postoje standardi za visinu licencne nakna-

de koji mogu biti korisni za konsultovawe, ne

sme se izgubiti iz vida da je svaki ugovor o

licenci jedinstven i da visina licencne

naknade zavisi od posebnih i veoma razli-

~itih faktora o kojima se pregovara. Zato,

industrijski standardi ponekad mogu obezbe-

diti korisnu polaznu osnovu, ali previ{e

oslawawa na takve standarde je ~esto neo-

dgovaraju}e.

Koja je razlika izme|u iskqu~ive ineiskqu~ive licence?Postoje tri tipa ugovora o licenci, zavisno

od broja lica kojima }e biti dozvoqeno da

koriste patent:

Iskqu~iva licenca: jedino sticalac

licence ima pravo da koristi pate-

ntiranu tehnologiju koju ~ak ne mo`e

koristiti ni sam nosilac patenta;

Jedinstvena licenca: jedino sticalac

licence i nosilac patenta imaju pravo

da koriste patentiranu tehnologiju; i

Neiskqu~iva licenca: vi{e sticalaca

licence i nosilac patenta imaju pravo

da koriste patentiranu tehnologiju.

U ugovoru o jedinstvenoj licenci mogu posto-

jati odredbe koje garantuju odre|ena prava na

iskqu~ivoj osnovi, kao i druge odredbe na

jedinstvenoj ili neekskluzivnoj osnovi.

36

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Patentna prijava za razmewiva~ toplote podneta od

strane indijskog pronalaza~a dr. Milind-a, je bila

predmet ugovora o licenci sa malim i sredwim

preduze}em iz Mumbaia. Kako je predvi|eno ugovorom,

pronalaza~ je dobio isplatu u isto vreme kada je i

potpisan ugovor, kao i 4.5 % od neto prodaje.

Sticalac licence tako|e snosi tro{kove podno{ewa

patentne prijave i odr`avawa.

Patentirani metod za tretirawe otpadne vode

razvijen od strane istra`iva~a na NationalAutonomous University of Mexico (UNAM) postao je

predmet uspe{nog neekskluzivnog ugovora o liceni

sa IB-Tech, univerzitetskom sporednom kompanijom

koja je pomogla da se obezbede inovativna re{ewa

za tretirawe otpadne vode .

Da li treba da odobrite iskqu~ivu ilineiskqu~ivu licencu za va{ patent ?Ovo zavisi od proizvoda i od poslovne

strategije va{eg preduze}a. Na primer,

ukoliko va{a tehnologija mo`e postati

standard koji je potreban svim igra~ima za

poslovawe na specifi~nom tr`i{tu,

neiskqu~iva {iroka licenca imala bi

posebnu prednost. Ukoliko je za

komercijalizaciju va{eg proizvoda potrebna

jedna kompanija sa zna~ajnim investicijama,

(npr. farmaceutski proizvod koji zahteva

investirawe u klini~ka ispitivawa) i ako

potencijalni sticalac licence ne `eli da se

suo~i sa konkurencijom drugih korisnika

licence, onda on mo`e sa pravom insistirati

da dobije iskqu~ivu licencu.

Kada je najboqe vreme da licencirateva{ pronalazak?Ne postoji najboqe vreme za licencirawe

va{eg pronalaska, a planirawe pravog

trenutka zavisi}e od konkretnih

specifi~nosti. Ipak za nezavisnog

preduzetnika ili pronalaza~a ~esto je

preporu~qivo da zapo~ne tra`ewe licencnog

partnera {to je ranije mogu}e kako bi

obezbedio priliv prihoda koji bi bio

koristan za pokrivawe tro{kova za{tite

pronalaska. Nema potrebe da se ~eka da

patent bude priznat.

Mnogo va`nije od pravog trenutka je prona}i

pravog partnera, odn. partnere kako bi se

ostvario profit od komercijalizacije

patentiranog pronalaska.

37

Vrednovanje patentaPostoje mnogi razli~iti razlozi za{to je

korisno ili neophodno da preduze}e proceni

vrednost patenata, ukqu~uju}i kwigovodstvene

razloge, licencirawe, integraciju, ili prenos

prava ili kupovinu dobara intelektualne

svojine ili prikupqawe sredstava. Po{to ne

postoji jedan jedinstveni metod vrednovawa

patenta koji odgovara svim okolnostima,

naj~e{}e se koriste:

Metod prihoda: naj~e{}e kori{}eni

metod vrednovawa patenta. Metod je

fokusiran na o~ekivani priliv prihoda

koji nosilac patenta mo`e ostvariti tokom

va`ewa patenta.

Metod tro{kova: utvr|ivawe vrednosti

patenta putem kalkulisawa tro{kova ra-

zvoja sli~nog dobra, bilo interno ili

eksterno.

Tr`i{ni metod: bazira se na vrednosti

uporedivih transakcija izvr{enih na

tr`i{tu.

Opciono zasnovana metoda: bazirana na

metodama opcione procene vrednosti koje

su inicijalno razvijene za procenu vredno-

sti kapitala.

Postoje faktori koje je te{ko kvantifiko-

vati, a koji tako|e mogu uticati na

vrednovawe patenta, kao {to su ja~ina

patentnih zahteva ili postojawe sli~nih

zamena.

Ukoliko ste zainteresovani za patentkonkurenta, da li mo`ete dobiti dozvoluda ga koristite?Nije uvek lako ili ~ak uop{te nije mogu}e

dobiti ovla{}ewe da u va{ proizvod ili

postupak inkorporirate tehnologiju koja je u

vlasni{tvu konkurenta. Ipak, ako je va{

konkurent tako|e zainteresovan za patente

va{eg preduze}a, tada bi trebalo da

razmi{qate o unakrsnom licencirawu.

Unakrsno licencirawe je uobi~ajeno u

industrijama gde ve}i broj patenata pokriva

{irok opseg komplementarnih pronalazaka

koje poseduju dva ili vi{e konkurenata.

Takve konkurentske kompanije obezbe|uju

svoju slobodu poslovawa pribavqawem

prava kori{}ewa patenata koji se nalaze u

vlasni{tvu konkurenata na osnovu

istovremenog davawa prava za kori{}ewe

wihovih sopstvenih patenata konkurentima.

38

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Kratka lista za proveruKomercijalizacija. Razmotrite

razli~ite opcije za komercijalizaciju

va{eg za{ti}enog pronalaska i osigurajte

se pouzdanim biznis planom, ukoliko

odlu~ite da uvedete inovativni proizvod

na tr`i{te.

Licencirawe. Visina licencnih naknada i

druge odredbe ugovora o licenci su

predmet pregovarawa i po`eqno je

potra`iti savet stru~waka kada

pregovarate i pravite predlog ugovora o

licenci.

Iskqu~iva protiv neiskqu~ive.

Razmotrite razloge za odobravawe

iskqu~ivih ili neiskqu~ivih licenci

posebno imaju}i u vidu stepen razvijenosti

tehnologije i poslovnu strategiju va{eg

preduze}a.

Unakrsno licencirawe. Proverite da li

mo`ete upotrebiti va{ patent, odn.

patente da bi sebi omogu}ili pristup nekoj

korisnoj tehnologiji koja se nalazi u

vlasni{tvu drugih.

5. Sprovo|ewe prava izpatenata

Za{to bi trebalo da sprovodite prava izpatenta?Ako lansirate nov ili usavr{en proizvod i

on je uspe{an na tr`i{tu, verovatno je da }e

konkurenti pre ili kasnije poku{ati da

naprave proizvod sa tehni~kim

karakteristikama koje su identi~ne ili

veoma sli~ne onima koje ima va{ proizvod. U

nekim slu~ajevima konkurenti mogu

profitirati zahvaquju}i ni`oj proizvodnoj

ceni, {irem tr`i{nom pristupu ili pristupu

jeftinijim sirovinama ili mogu biti u stawu

da naprave sli~an ili identi~an proizvod po

ni`oj ceni. Ovo mo`e postati te`ak udarac

va{em poslovawu, posebno ako ste imali

zna~ajne investicije u istra`ivawe i razvoj

kako biste napravili nov ili usavr{en

proizvod.

Iskqu~ivo pravo na priznati patent daje

nosiocu patenta mogu}nost da deluje

preventivno ili da zaustavi konkurente da

prave proizvod i primewuju postupak koji

povre|uje wegova prava i da tra`i naknadu

za pretrpqenu {tetu. Da bi se dokazalo da je

do povrede do{lo, mora se prvo dokazati da

se ba{ svaki od elemenata patentnog zahteva

ili wegov ekvivalent sadr`an u proizvodu

ili postupku koji povre|uje va{e pravo.

Sprovo|ewe prava u slu~aju kada verujete da

je va{ patentom za{ti}eni pronalazak

kopiran mo`e biti presudno za odr`avawe

va{e konkurentnosti, udela na tr`i{tu i

profitabilnosti.

Ko je odgovoran za sprovo|ewepatentnih prava? Glavna odgovornost za identifikovawe i

preuzimawe akcije protiv onih koji povre|uju

prava iz patenta le`i na wegovom nosiocu.

Kao nosilac patenta vi ste odgovorni za

kontrolu kori{}ewa va{eg pronalaska na

tr`i{tu, za identifikovawe lica koja

nameravaju da povrede ili ve} povre|uju

va{e pravo iz patenta i da odlu~ite da li

ho}ete, kako i kada da preduzmete akciju

protiv wih. Nezavisni pronalaza~i i mala i

sredwa preduze}a mogu da odlu~e da prebace

ovu odgovornost (ili bar deo we) na sticaoca

iskqu~ive licence.

Po`eqno je da kontaktirati patentnog

zastupnika kako bi vam pomogao u preuzimawu

bilo kakvih koraka za sprovo|ewe prava iz

patenta, na doma}em i/ili izvoznim

tr`i{tima. Patentni zastupnik vas tako|e

mo`e upoznati sa tro{kovima, mogu}im

rizicima i najboqom strategijom.

39

[ta bi treba da preduzmete ukolikodruga lica neovla{}eno koriste va{patent?Ukoliko mislite da drugi povre|uju va{a

prava iz patenta, odnosno da koriste patent

bez va{eg ovla{}ewa, tada je prvi korak koji

morate u~initi da prikupite informacije o

onima koji povre|uju va{ patent i wihovom

kori{}ewu za{ti}enog proizvoda ili

postupka. Prikupite sve dostupne ~iwenice

kako bi ste odredili prirodu i vreme va{e

akcije. Uvek ukqu~ite patentnog zastupnika

da vam pomogne u dono{ewu odluka vezanih za

povredu va{eg priznatog patenta. U nekim

slu~ajevima, kada je otkrivena povreda prava,

preduze}a {aqu posebno pismo (obi~no je

poznato kao "pismo prestani i odustani")

kojim informi{u navodnog povredioca o

mogu}em konfliktu izme|u svojih prava i

poslovne aktivnosti tog drugog privrednog

subjekta. Ovaj postupak je ~esto efikasan u

slu~aju nenamerne povrede, jer }e povredilac

u mnogim slu~ajevima ili prekinuti takve

aktivnosti ili }e se slo`iti da pregovara o

ugovoru o licenci.

Nekada je ipak iznena|ewe najboqa taktika

da bi se onemogu}ilo da povredilac sakrije

ili uni{ti dokaze. U ovim okolnostima je

mo`da najboqe obratiti se sudu bez

obave{tavawa povredioca i tra`iti

privremenu meru da bi iznenadili

povredioca, ~esto putem ulaska u wegove

poslovne prostorije uz pomo} policije. Sud

mo`e narediti da navodni povredioci

zaustave svoje povre|uju}e aktivnosti dok

~ekaju ishod su|ewa ({to mo`e potrajati

mnogo meseci ili godina). Me|utim, pitawe da

li je izvr{ena povreda patenta mo`e biti

veoma kompleksno, pa tako i odluka mo`e biti

doneta jedino u sudskom postupku i bazirana

na osnovu su{tine slu~aja.

Ako preduze}e odlu~i da pokrene parni~ni

postupak, sudovi obi~no raspola`u {irokim

spektrom pravnih lekova kako bi obe{tetili

o{te}enog nosioca patenta. Patentni

zastupnik ima mogu}nosti da vam obezbedi

relevantne informacije.

U ciqu prevencije uvoza robe kojom se

povre|uje patent, u nekim zemqama su

nosiocima patenta dostupne mere na

me|unarodnoj granici koje sprovode naci-

onalne carinske slu`be. Me|utim, mnoge

zemqe predvi|aju mere na granicama u skladu

sa wihovim me|unarodnim obavezama samo u

slu~ajevima uvoza robe sa krivotvorenim

`igom i robe sa piratizovanim autorskim

pravom.

Op{te pravilo je da ukoliko identifikujete

povredu prava, onda je izuzetno va`no da

potra`ite profesionalni pravni savet.

40

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Koje su va{e opcije za vansudskore{avawe povrede prava iz patenta?Ukoliko je u pitawu spor sa kompanijom sa

kojom postoji potpisan ugovor (npr. ugovor o

licenci), prvo treba proveriti da li postoji

klauzula o arbitra`i ili posredovawu

(medijaciji). Po`eqno je u ugovore ukqu~iti

specijalnu odredbu o re{avawu sporova

putem arbitra`e ili posredovawa u ciqu

izbegavawa dugog i skupog sudskog postupka.

Mo`e biti mogu}e iskoristiti sistem alte-

rnativnog re{avawa spora, kao {to su

arbitra`a ili posredovawe, ~ak i onda kada

nema odredbe u ugovoru, ili ako uop{te nema

ugovora, ukoliko se obe strane slo`e sa

time.

Arbitra`a generalno ima prednost, jer

predstavqa mawe formalnu i kra}u

proceduru od sudskog postupka i arbitra-

`na presuda je me|unarodno lak{e pri-

mewiva. Prednost medijacije je u tome {to

obe strane zadr`avaju kontrolu nad

procesom re{avawa spora. To mo`e pomo}i da

se sa~uvaju dobri poslovni odnosi sa drugim

preduze}em sa kojim va{a kompanija mo`e

`eleti da sara|uje u budu}nosti. WIPO

centar za arbitra`u i posredovawe

obezbe|uje uslove za alternativno

re{avawe sporova. Vi{e informacija o

arbitra`i i posredovawu mo`ete na}i na

wegovomzinternetzsajtu:vvvvvvvvvvvvvvvvvv

arbiter.wipo.int/center/index.html.

41

Kratka lista za proveruBudite oprezni. [to je mogu}e vi{e

nadzirite konkurenciju kako bi ste

otkrili povrede prava iz patenta.

Potra`ite savet. Konsultujte

patentnog zastupnika pre preuzimawa

bilo kakve akcije u sprovo|ewu prava iz

va{ih patenata, jer svaki va{ korak

mo`e imati uticaj na ishod postupka

pred sudom.

Alternativno re{avawe sporova.

Razmotrite na~ine re{avawa sporova van

suda i ukqu~ite relevantne klauzule o

arbitra`i ili posredovawu u svaki

ugovor o licenci.

Patent br. GB2266045 "posuda za pi}e

pogodna za upotrebu kao {oqa za trenirawe",

komercijalno poznat kao Anywayup® {oqa,

patentirana je 1992. godine od strane

pronalaza~a/preduzima~a Mandy Haberman-a

(UK). Prate}i plasman od strane konkurenta

proizvoda koji je povredio wegov patent ,

Mandy Haberman je dobio sudsku zabranu

kojom je spre~io daqu povredu patenta i

pitawe je kasnije re{eno vansudskim putem.

42

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Korisni internet sajtovi za daqe informacije

O intelektulanoj svojini iz poslovne perspektive:

www.wipo.int/sme

O patentima generalno:

www.wipo.int/patent/en/index.html

O prakti~nim aspektima vezanim za podno{ewe prijave patenta pogledajte listu internet

sajtova nacionalnih ili regionalnih zavoda za patente u aneksu I ili:

www.wipo.int/directory/en/urls.jpp

O Ugovoru o saradwi u oblasti patenata:

www.wipo.int/pct/en/index.html

O Me|unarodnoj klasifikaciji patenata:

www.wipo.int/classifications/ipc/en

O arbitra`i i posredovawu:

arbiter.wipo.int/center/index.html

O on-line bazama podataka o patentima nacionalnih ili regionalnih zavoda za patente:

www.wipo.int/ipdl/en/resources/links.jsp

O sprovo|ewu prava intelektualne svojine:

www.wipo.int/enforcement

O ~lanstvu u WIPO ugovorima o administrirawu:

www.wipo.int/treaties/en/index.jsp

ANEKS IWeb sajt adrese nacionalnih i regionalnih zavoda za patente

African Afri~ka organizacija za intelektualnu svojinu (OAPI) www.oapi.wipo.net

Al`ir www.inapi.org

Andora www.ompa.ad

Argentina www.inpi.gov.ar

ARIPO www.aripo.wipo.net

Austrija www.patent.bmvit.gv.at

Australija www.ipaustralia.gov.au

Barbados www.caipo.org

Belize www.belipo.bz

Belgija www.mineco.fgov.be

Beneluks www.boip.int

Bolivija www.senapi.gov.bo

Bosna i Hercegovina www.bih.net.ba/-zsmp

Brazil www.inpi.gov.br

Bugarska www.bpo.bg

^ile www.dpi.cl

Danska www.dkpto.dk

Dominikanska Republika www.seic.gov.do/onapi

Demokratska Republika Koreja www.oapi.wipo.net

Egipat www.egypo.gov.eg

Estonija www.epa.ee

Evroazijski patentni zavod www.eapo.org

Finska www.prh.fi

Francuska www.inpi.fr

Gruzija www.sakpatenti.org.ge

Gr~ka www.obi.gr

Holandija www.octrooicentrum.nl

Hrvatska www.dziv.hr

Indija www.ipindia.nic.in

Indonezija www.dgip.go.id

Irska www.patentsoffice.ie

43

Island www.els.stjr.is

Izrael www.justice.gov.

ilrasham+haptentinm/default.asp

Italija www.european-patent-office.org/it/

Japan www.jpo.go.jp

Jermenija www.armpatent.org

Jordan www.mit.gov.jo

Kanada www.opic.gc.ca

Kazahstan www.kazpatent.kz,

www.kazpatent.org

Kenija www.aripo.org

Kina www.sipo.gov.cn

Kina (Hong Kong) www.info.gov.hk/ipd

Kirgistan www.krygyzpatent.kg

Kolumbija www.sic.gov.co

Kostarika www.registronacional.gov.cr

Laos www.stea.la.wipo.net/index.html

Litvanija www.vpb.lt

Luksemburg www.etat.lu/ec/

Makao www.economia.gov.mo

Malezija www.kpdnhq.gov.my

Maroko www.ompic.org.ma/

Meksiko www.impi.gob.mx/

Moldavija www.agepi.md/

Monako www.european-patento

office.org/patlib/country/monaco/

Mongolija www.mongol.net/ipom

Nema~ka www.dpma.de

Nepal www.ip.np.wipo.net

Novi Zeland www.iponz.govt.nz

Norve{ka www.patentstyret.nov

Panama www.mici.gob.pa/comintf.html

Peru www.indcopi.gob.pe

Poqska www.uprp.pl

44

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Portugalija www.inpi.pt

Republika Kongo www.anpi.cg.wipo.net

Republika Koreja www.kipo.go.kr

Republika Makedonija www.ippo.gov.mk

Rumunija www.osim.ro

Ruska Federacija www.rupto.ru

Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave www.uspto.gov

Slova~ka www.indprop.gov.sk

Slovenija www.uil-sipo.si

Srbija www.yupat.sv.gov.yu

Tajland www.ipthailand.org

Taxikistan www.tipat.org

Turska www.turkpatent.gov.tr

Uzbekistan www.patent.uz

Urugvaj www.dnpi.gub.uy

[vajcarska www.ige.ch

[vedska www.prv.se

[panija www.oepm.es

45

ANEKS II

Dr`ave potpisnice Ugovora o saradwi u oblasti patenata (PCT)(1 Januar 2005)

Azerbejxan

Albanija

Al`ir

Antiga i Barbudi

Armenija

Australija

Austrija

Barbados

Belorusija

Belgija

Belize

Bosna i Hercegovina

Bocvana

Brazil

Bugarska

Burkina Faso

Velika Britanija

Vijetnam

Gabon

Gambia

Gana

Gruzija

Gr~ka

Grenada

Gvineja

Gvineja-Bisao

Danska

Demokratska Republika Koreja

Dominikanska Republika

Egipat

Ekvador

Ekvatorijalna Gvineja

Estonija46

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Zambija

Zimbabve

Izrael

Indija

Indonezija

Irska

Island

Italija

Japan

Kazahstan

Kamerun

Kanada

Kenija

Kina

Kipar

Kirgistan

Kolumbija

Kongo

Kostarika

Kote Dۥ Avouar

Kuba

Latvija

Lesoto

Libija

Lihten{tajn

Litvanija

Luksemburg

Madagaskar

Ma|arska

Malavi

Mali

Maroko

Mauritanija

Meksiko

Monako

Mongolija

Mozambik

Namibija

Nema~ka

Nikaragva

Nigerija

Niger

Novi Zeland

Norve{ka

Oman

Papua Nova Gvineja

Poqska

Portugalija

Republika Koreja

Republika Moldavija

Rumunija

Ruska Federacija

Santa Lucija

San Marino

Sant Vinsent i Grenadini

Svazilend

Sej{eli

Senegal

Sijera Leone

Singapur

Sirijska Arapska Rrepublika

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave

Slova~ka

Slovenija

Srbija

Sudan

Holandija

Hrvatska

Filipini

Finska

Francuska 47

Taxikistan

Togo

Trinidad i Tobago

Tunis

Turska

Turkmenistan

Uganda

Ujediweni Arapski Emirati

Ujediwena Republika

Tanzanija

Ukrajina

Uzbekistan

^ad

^e{ka Republika

[vajcarska

[vedska

[panija

[ri Lanka

PRONALAZE]I BUDU]NOSTUvod u patente za malai sredwa preduze}a

NASLOV ORIGINALAInventing the Future: An Introduction to Patents for

Small and Medium-sized Enterprises

Izdava~Zavod za intelektualnu svojinuKwegiwe Qubice 5BeogradTel.: +381 11 311 11 62Faks: +381 11 311 23 77

Za izdava~aBranka Toti}v.d. direktora

Prevela sa engleskogBIQANA OBRADOVI]

Stru~na redaktura

mr SNE@ANA [ARBOH

UrednikEmina Kulenovi}-Gruji}

KorektoriMara Jovanovi}Danijela Ivanovi}

[tampa MST Gaji}Dobra~ina 73, Beograd

48

ww

w.

wi

po

.i

nt

/s

me

/

Za vi{e informacija, a posebno za sadr`aje i publika-cije o intelektualnoj svojini i poslovawu mo`eteposetiti www.wipo.int/sme/en/, kao i pretplatiti se nabesplatan elektronski mese~nik WIPO Odeqewa zamala i sredwa preduze}a (SMEs) nawww.wipo.int/sme/en/documents/wipo_sme_newsletter.html

Za vi{e informacija tako|e kontaktirajteZavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Adresa:

Kwegiwe Qubice 5, Beograd, Srbija

Telefoni:

+381 11 311 11 62, +381 11 26 30 499

Faks:

+381 11 311 23 77

e-mail: yupat@sv.gov.yu

www.yupat.sv.gov.yu

WIPO publikacija br.917 srpski ISBN 978-86-7811-026-9

Za vi{e informacija kontaktirajtethe World Intellectual Property Organization

Adresa:

34, chemin des Colombettes P.O. Box 18CH-1211 Geneva 20Switzerland

Telefon:

+41 22 338 91 11

Faks:

+41 22 733 54 28

e-mail:

wipo.mail@wipo.int

ili New York Coordination Office na:

Adresa:

2, United Nations Plaza Suite 2525New York, N.Y. 10017United States of America

Telefon:

+1 212 963 6813

Faks:

+1 212 963 4801

e-mail:

wipo@un.org

Posetite WIPO web stranu:

www.wipo.int

ili naru~ite u WIPO elektronskoj kwi`ari:

www.wipo.int/ebookshop

ili SMEs Division na:

Adresa:

34, chemin des ColombettesP.O. Box 18CH-1211 Geneva 20Switzerland

Faks:

+41 22 338 87 60

e-mail:

sme@wipo.int

web strana:

www.wipo.int/sme