Embed Size (px)
Citation preview
PRVO POGLAVLJE
Cvetanje ljudske svesti
PRIZIVANJE
Planeta Zemlja pre sto ~etrnaest miliona godina, jednogjutra odmah nakon svitanja: prvi cvet koji se pojavio na planetiotvorio je svoje latice kako bi do~ekao sun~eve zrake. Pre ovogzna~ajnog doga|aja, koji je nagovestio revolucionarnu transfor-maciju u `ivotu biljaka, planeta je ve} milionima godina bilaprekrivena vegetacijom. Prvi cvet verovatno nije po`iveo dugo, isigurno je da je cve}e jo{ dugo nakon toga predstavljalo redak iizolovan fenomen jer uslovi nisu bili povoljni za rasprostranjenocvetanje cve}a. Me|utim, jednog dana dostignuta je kriti~nata~ka, i odjednom je do{lo do eksplozije boja i mirisa {irom pla-nete; barem da je i svest koja opa`a bila tamo da to vidi.
Mnogo godina kasnije, delikatna i osetljiva bi}a koja nazi-vamo cve}em odigra}e odlu~uju}u ulogu u evoluciji svesti drugihvrsta. Privla~i}e i fascinira}e sve ve}i broj ljudi. Kako se ljudskasvest razvijala, velika je verovatno}a da je cve}e bilo prva stvarkoju su cenili a koja nije imala utilitaristi~ku vrednost za njih, tj.ono ni na koji na~in nije bilo povezano s opstankom. Predstavljaloje inspiraciju bezbrojnim umetnicima, pesnicima i misticima. Isusnas u~i da posmatramo cve}e i da od njega u~imo kako se `ivi.Buda je jednom prilikom odr`ao „nemu ceremoniju“ tokom kojeje dr`ao cvet i zurio u njega. Nakon odre|enog vremena, jedanod prisutnih, monah po imenu Mahakasijapa, po~eo je da sesmeje. Veruje se da je on jedini razumeo ceremoniju. Po legendi,taj je osmeh (tj. shvatanje) preno{en s generacije na generacijupreko dvadeset osam nara{taja u~itelja, i mnogo kasnije iz njegase razvio zen.
¬¬
Cvetanje ljudske svesti
PRIZIVANJE
Planeta Zemlja pre sto ~etrnaest miliona godina, jednogjutra odmah nakon svitanja: prvi cvet koji se pojavio na planetiotvorio je svoje latice kako bi do~ekao sun~eve zrake. Pre ovogzna~ajnog doga|aja, koji je nagovestio revolucionarnu transfor-maciju u `ivotu biljaka, planeta je ve} milionima godina bilaprekrivena vegetacijom. Prvi cvet verovatno nije po`iveo dugo, isigurno je da je cve}e jo{ dugo nakon toga predstavljalo redak iizolovan fenomen jer uslovi nisu bili povoljni za rasprostranjenocvetanje cve}a. Me|utim, jednog dana dostignuta je kriti~nata~ka, i odjednom je do{lo do eksplozije boja i mirisa {irom pla-nete; barem da je i svest koja opa`a bila tamo da to vidi.
Mnogo godina kasnije, delikatna i osetljiva bi}a koja nazi-vamo cve}em odigra}e odlu~uju}u ulogu u evoluciji svesti drugihvrsta. Privla~i}e i fascinira}e sve ve}i broj ljudi. Kako se ljudskasvest razvijala, velika je verovatno}a da je cve}e bilo prva stvarkoju su cenili a koja nije imala utilitaristi~ku vrednost za njih, tj.ono ni na koji na~in nije bilo povezano s opstankom. Predstavljaloje inspiraciju bezbrojnim umetnicima, pesnicima i misticima. Isusnas u~i da posmatramo cve}e i da od njega u~imo kako se `ivi.Buda je jednom prilikom odr`ao „nemu ceremoniju“ tokom kojeje dr`ao cvet i zurio u njega. Nakon odre|enog vremena, jedanod prisutnih, monah po imenu Mahakasijapa, po~eo je da sesmeje. Veruje se da je on jedini razumeo ceremoniju. Po legendi,taj je osmeh (tj. shvatanje) preno{en s generacije na generacijupreko dvadeset osam nara{taja u~itelja, i mnogo kasnije iz njegase razvio zen.
Opa`anje lepote u cvetu, bez obzira na to koliko toopa`anje bilo kratkotrajno, ljudima mo`e da uka`e na lepotu kojaje osnovni deo njihovog unutra{njeg bi}a, njihove istinskeprirode. Prvo prepoznavanje lepote predstavlja jedan od naj-zna~ajnijih doga|aja u procesu evolucije ljudske svesti.
Ekart Tol8
Ose}anje radosti i ljubavi neraskidivo je vezano s tim prepozna-vanjem. Iako nismo u potpunosti svesni toga, cve}e je za naspostalo izraz onoga {to je najuzvi{enije, najsvetije i, u krajnjemsmislu, bezobli~no unutar nas. Cve}e, koje je nepostojanije,eteri~nije i osetljivije od ostalih biljaka od kojih je nastalo, posta-lo je glasnik iz drugog carstva, poput mosta izme|u sveta fizi~kihoblika i sveta bezobli~ja. Ne samo da je posedovalo miris koji jene`an i prijatan za ljude nego je donosilo i miomirise iz carstvadu{a. Koriste}i re~ „prosvetljenje“ u {irem smislu nego {to jeop{teprihva}eno, cve}e mo`emo posmatrati kao prosvetljenjebiljaka.
Za bilo koji oblik `ivota u bilo kom carstvu – minerala, bi-ljaka, `ivotinja ili ljudi – mo`e se re}i da prolazi kroz proces„prosvetljenja“. Me|utim, ono se veoma retko doga|a jer se neradi samo o evolucionom napretku. Prosvetljenje tako|epodrazumeva i prekid u razvoju, skok na potpuno druga~iji nivoBi}a i, {to je jo{ va`nije, slabljenje materijalnosti.
Postoji li ne{to sna`nije i otpornije od stene, naj~vr{}eg odsvih oblika? S druge strane, pojedine vrste stena prolaze krozproces promene u svojoj molekularnoj strukturi, pretvaraju se ukristale, i tako propu{taju svetlost. Pojedini ugljenici se na neza-mislivim temperaturama i pod visokim pritiskom pretvaraju u dija-mante, dok se neki te{ki minerali pretvaraju u drago kamenje.
Reptili, koji su bili primorani da puze i koji su u najve}ojmeri vezani za zemlju, ostali su nepromenjeni milionima godina.Ali ipak, pojedinima su izrasli perje i krila i transformisali su se uptice, te po~eli da prkose sili gravitacije, koja ih je toliko dugosputavala. Nisu postali bolji u puzanju ili {etanju, nego su preraslii jedno i drugo u potpunosti.
Od prastarih vremena, cve}e, kristali, drago kamenje iptice imali su poseban zna~aj za ljudski duh. Poput svih oblika`ivota, oni su samo privremene manifestacije najosnovnijegjednog `ivota, jedne svesti. Njihov poseban zna~aj i razlog zbogkog privla~e i op~injavaju ljude mo`e se pripisati njihovojeteri~nosti.
Kada se jednom ostvari odre|eni stepen prisustva, po-stojane i usmerene pa`nje u ljudskoj percepciji, ljudi mogu da
NOVA ZEMLJA 9
osete bo`ansku su{tinu `ivota, jedinstvenu svest ili duh kojiobitava u svakom stvorenju, svakom obliku `ivota, i prepoznaju jekao deo sopstvenog bi}a i, samim tim, vole je kao same sebe.Dok se to ne desi, me|utim, ve}ina ljudi vidi samo spolja{njeoblike, nesvesni njihove su{tine, ba{ kao {to su nesvesni i sop-stvene su{tine, identifikuju}i se sa svojim fizi~kim i psiholo{kimoblikom.
U slu~aju cveta, kristala, dragog kamena ili ptice,me|utim, ~ak i neko s malo ili nimalo prisustva mo`e povremenoosetiti da postoji ne{to vi{e od obi~nog fizi~kog postojanja togoblika, a da nije ni svestan da je upravo to razlog za{to suprivu~eni njime i ose}aju privr`enost istom. Zbog svoje eteri~neprirode, njegov oblik prikriva duh koji obitava u njemu u manjojmeri nego kod drugih oblika `ivota. Izuzetak ~ine novoro|enioblici `ivota: bebe, ku~i}i, ma~i}i, jagnjad itd. Oni su krhki,osetljivi, jo{ uvek nedovoljno oformljeni u materijalnom svetu.Nevinost, ljupkost i lepota, koji nisu ovozemaljski, i dalje sijajukroz njih. Oni odu{eve ~ak i relativno neosetljiva ljudska bi}a.
Dok ste oprezni i posmatrate cvet, kristal ili pticu, a da ihpri tom ne imenujete u svesti, to postaje va{ prozor ka bezobli~ju.Postoji unutra{nje otvaranje, bez obzira na to koliko malo, kacarstvu duha. To je razlog za{to su ova tri „pr-osvetljena“ oblika`ivota igrala zna~ajnu ulogu u evoluciji ljudske svesti jo{ od sta-rih vremena; razlog za{to je, na primer, dragulj u lotosovom cvetuglavni simbol budizma, a bela ptica, golubica, Sveti duh uhri{}anstvu. Oni su pripremali teren za mnogo zna~ajnijupromenu u planetarnoj svesti, kojoj je predodre|eno da se odi-gra u ljudima. To je duhovno bu|enje kojem svi prisustvujemo.
SVRHA OVE KNJIGE
Da li je ~ove~anstvo spremno za transformaciju svesti, zaunutra{nje cvetanje koje je toliko radikalno i duboko da premanjemu cvetanje cve}a, bez obzira na to koliko lepo, nije ni{ta do
Ekart Tol10
1 Egoi~no (engl. izraz „egoic“) – zna~i „koji se odnosi na ego“. Ne treba ga pome{ati segoisti~no, egotisti~no koji u sebi sadr`e negativnu konotaciju sebi~nosti i ta{tine. – Prim. prev.
bledi odraz? Da li ljudska bi}a mogu da izgube ~vrstinu svojihuslovljenih struktura mozga i postanu poput kristala ili dragogkamenja, providni kako bi propu{tali svetlost svesti? Mogu li seodupreti gravitacionoj sili materijalizma i materijalnosti i izdi}i seiznad identifikovanja s oblikom, koji omogu}ava postojanje ega iosu|uje ih na zarobljeni{tvo unutar svojih li~nosti?
Mogu}nost takve transformacije predstavlja centralnuporuku velikih mudrih u~enja ~ove~anstva. Glasnici – Buda, Isusi ostali manje poznati – prvi su cvetovi ~ove~anstva. Oni suprethodnici, retka i dragocena bi}a. Rasprostranjeno cvetanjenije bilo mogu}e u njihovo vreme, i njihova poruka ~esto bi bilapogre{no tuma~ena i izopa~ena. Nije uspela da transformi{eljudsko pona{anje, osim kod malog broja ljudi.
Da li je ~ove~anstvo spremnije sada nego u vreme tihranih u~itelja? [ta je razlog tome? [ta se mo`e uraditi, poduslovom da se mo`e ne{to uraditi, kako bi se pokrenula ili ubrza-la ta unutra{nja promena? [ta je to {to karakteri{e staro egoi~ko1
stanje svesti, i koji su to znaci po kojima se mo`e prepoznatinovo ra|anje svesti? U ovoj knjizi bavi}u se ovim i drugim pita-njima. [tavi{e, sama knjiga jeste transformaciono sredstvo kojese pojavilo nakon bu|enja nove svesti. Ideje i koncepti koji sudati ovde mogu biti zna~ajni, ali su od sekundarne va`nosti. Onisu ni{ta vi{e do putokazi koji usmeravaju ka bu|enju. Dokbudete ~itali, promena }e se odvijati u vama.
Glavni cilj ove knjige nije da ubaci nove informacije iliverovanja u va{ mozak ili da poku{a da vas ubedi u ne{to, negoda prouzrokuje promenu svesti, tj. da je probudi. U tom smislu,ova knjiga nije „zanimljiva“. Zanimljivo zna~i da mo`ete daodr`ite distancu, da se poigravate s idejama i konceptima usvom mozgu, sla`ete se s njima ili ne. Ova knjiga govori o vama.Promeni}e va{e stanje svesti ili vam ne}e zna~iti ni{ta. Mo`ejedino da probudi one koji su spremni. Ali, nisu svi jo{ spremni,iako mnogi jesu, i sa svakom novom osobom koja se probudizamah u kolektivnoj svesti ja~a i olak{ava posao ostalima. Ako neznate {ta zna~i bu|enje, nastavite da ~itate. Jedino kroz sam ~inbu|enja mo`e se do}i do spoznaje o pravom zna~enju te re~i.Samo jedan blesak je dovoljan da se zapo~ne proces bu|enja,
NOVA ZEMLJA 11
koji je nepovratan. Pojedinima }e se taj blesak ukazati dok budu~itali ovu knjigu. Kod mnogih drugih, koji nisu ni svesni toga, pro-ces je ve} po~eo. Ova knjiga }e im pomo}i da to shvate. Za poje-dine, proces }e po~eti gubitkom i patnjom, za druge tako {to }edo}i u kontakt s duhovnim u~iteljem ili u~enjem, ~itaju}i Mo}sada{njeg trenutka ili neke druge duhovno `ive i stoga transfor-macione knjige, ili kombinacijom navedenih stvari. Ako je procesbu|enja ve} zapo~et u vama, ~itanje ove knjige }e ga ubrzati ipoja~ati.
Osnovni deo bu|enja jeste prepoznavanje neprobu|enogdela vas, va{eg ega, dok razmi{lja, govori, dela, kao i prepozna-vanje kolektivno uslovljenih mentalnih procesa koji prolongirajuneprobu|eno stanje. Iz tog razloga, ova knjiga ukazuje na glavneaspekte ega i na~ine na koje oni funkcioni{u u pojedincu i ukolektivu. Ovo je va`no iz dva me|usobno povezana razloga:prvi ka`e da ukoliko ne poznajete osnovnu mehaniku koja stoji usredi{tu ega, ne}ete je ni prepoznati – nave{}e vas da se identi-fikujete s njim uvek iznova. To zna~i da }e vas u potpunostipreuzeti varalica koja se pretvara da ste vi. Drugi razlog seodnosi na ~injenicu da je sam ~in spoznaje jedan od na~ina nakoji se bu|enje odvija. Kada prepoznate nesvesno u sebi, ono {toomogu}ava spoznaju jeste svest koja se izdi`e, jeste sam ~inbu|enja. Ne mo`ete se boriti protiv ega i pobediti, isto kao {to sene mo`ete boriti protiv tame. Svetlost svesti je sve {to je potre-bno. Vi ste ta svetlost.
NA[A URO\ENA DISFUNKCIONALNOST
Ako se zagledamo malo pa`ljivije u stare religije iduhovne tradicije ~ove~anstva, ispod mnogih povr{inskih razlikaprona}i }emo dve osnovne ideje oko kojih se ve}ina njih sla`e.Re~i koje koriste kako bi ih opisali se razlikuju, ali, ipak, sve one
Ekart Tol12
ukazuju na dvostruku fundamentalnu istinu. Prvi deo te istinepredstavlja uvi|anje da „normalno“ stanje uma kod ve}ine ljud-skih bi}a sadr`i sna`an element onoga {to nazivamo dis-funkcionalnost ili ~ak ludilo. Pojedina u~enja u srcu hinduizmamo`da se najvi{e pribli`avaju toj disfunkcionalnosti kao oblikukolektivne mentalne bolesti. Oni to nazivaju maya, veoprivi|enja. Ramana Mahar{i, jedan od najve}ih indijskih mudra-ca, odre{ito tvrdi: „Um je maya.“
Budizam koristi druga~ije termine. Po Budinim re~ima,ljudski mozak u normalnom stanju stvara dukkhau, {to se mo`eprevesti kao patnja, nezadovoljstvo ili, jednostavno, ~istanesre}a. On to vidi kao karakteristiku ljudskog stanja. Gde godda odete, {ta god da radite, tvrdi Buda, nai}i }ete na dukkhau –manifestova}e se u svakoj situaciji, pre ili kasnije.
Po hri{}anskim u~enjima, normalno kolektivno stanje~ove~anstva je „prvi greh“. Greh je re~ koja je u velikoj meripogre{no shva}ena i protuma~ena. Bukvalni prevod sa gr~kog,na kom je Novi zavet i napisan, zna~i proma{iti oznaku, poputstrelca koji proma{i metu, tako da gre{iti zna~i proma{iti smisaoljudskog postojanja. Zna~i `iveti neve{to, zaslepljeno i, samimtim, patiti i izazivati patnju. I opet, taj termin, li{en svog kulturo-lo{kog tereta i pogre{nih tuma~enja, ukazuje na disfunkcional-nost karakteristi~nu za ljudsko stanje.
Ljudska dostignu}a su impresivna i nesporna. Stvorili smoizvanredna muzi~ka, knji`evna, slikarska, arhitektonska i vajar-ska dela. Odskora, nauka i tehnologija su dovele do radikalnihpromena u na~inu na koji `ivimo i omogu}ili nam da radimo istvaramo dela koja bi se smatrala ~udima pre dve stotine godina.Bez sumnje, ljudski mozak je visoko inteligentan. Pa ipak je nje-gova inteligencija umrljana ludilom. Nauka i tehnologija supoja~ale destruktivni udar koji disfunkcionalnost ljudskog umaima na planetu, na druge oblike `ivota i na same ljude. Stoga jeistorija dvadesetog veka mesto gde se ta disfunkcionalnost, tokolektivno ludilo, mo`e najjasnije uo~iti. Ono {to zabrinjava jeste~injenica da se ta disfunkcionalnost zapravo poja~ava i ubrzava.
Prvi svetski rat izbio je 1914. godine. Destruktivni i suroviratovi, motivisani strahom, pohlepom i `eljom za mo}i, ~esta su
N O V A Z E M L J A 13
pojava u istoriji ~ove~anstva, kao i ropstvo, mu~enja, raspro-stranjeno nasilje, naneto iz religijskih i ideolo{kih razloga. Ljudisu vi{e patili od ljudske ruke nego od prirodnih katastrofa. Dopo~etka 1914. godine visoko inteligentni ljudski mozak ne samoda je izmislio motor s unutra{njim sagorevanjem nego je izumeoi bombe, mitraljeze, podmornice, baca~e plamena i otrovnegasove. Pamet u slu`bi ludila! U rovovima {irom Francuske iBelgije milioni ljudi su izgubili `ivot kako bi se dokopali nekolikokilometara blata. Po zavr{etku rata, 1918. godine, pre`iveli su su`asom i nevericom gledali na pusto{ koju su ostavili za sobom:deset miliona ljudi je poginulo, a jo{ ih je vi{e osaka}eno iliunaka`eno. Nikad do tad ljudska ludost nije bila toliko destruk-tivna u svom naletu, tako jasno vidljiva. Niko nije ni slutio da je tobio samo po~etak.
Do kraja pro{log veka, broj ljudi koji su umrli nasilnomsmr}u od ruke drugih ljudi prema{io je brojku od sto miliona.Ljudi su umirali ne samo u ratovima koji su vo|eni izme|u naci-ja nego i u masovnim istrebljenjima i genocidima, kao {to jeubistvo dvadeset miliona „klasnih neprijatelja, {pijuna i izdajica“u Sovjetskom Savezu pod Staljinom ili neizrecivi u`asi holoka-usta u nacisti~koj Nema~koj. Umirali su i u bezbrojnim manjimunutra{njim konfliktima, kao {to su bili gra|anski rat u [paniji ilire`im Crvenih Kmera u Kambod`i, kada je ~etvrtina stanovni{tvate zemlje ubijena.
Potrebno je samo da pogledamo dnevne izve{taje na tele-viziji kako bismo videli da ludilo ne jenjava, da se nastavilo i udvadeset prvom veku. Drugi aspekt kolektivne disfunkcionalnos-ti ljudskog mozga jeste nasilje bez presedana koje ljudiizvr{avaju nad drugim oblicima `ivota i nad samom planetom:uni{tavanje {uma i biljaka koje su izvor kiseonika, kao i `ivotin-jskog sveta, lo{e opho|enje prema doma}im `ivotinjama,zaga|ivanje reka, okeana i vazduha. Vo|eni pohlepom, nesvesnisvoje povezanosti s celinom, ljudi nastavljaju s pona{anjem koje, akoostane nekontrolisano, mo`e dovesti jedino do njihovog li~noguni{tenja.
Kolektivne manifestacije ludila, koje su osnovna odlika ljud-skog stanja, sa~injavaju ve}i deo ljudske istorije. U velikoj meri to je
Ekart Tol14
istorija ludila. Ukoliko bi istorija ~ove~anstva bila klini~ki slu~aj poje-dina~nog ljudskog bi}a, dijagnoza bi bila: hroni~no-paranoi~neobmane, patolo{ka sklonost ka ubistvu i ~inovima surovog nasilja iokrutnost prema onima koje smatra svojim „neprijateljima“ – njego-va li~na nesvesnost projektovana na spolja{nji svet. Krajnjaneura~unljivost s povremenim kratkim intervalima trezvenosti.
Strah, pohlepa, `elja za mo}i jesu psiholo{ke motivacionesile koje ne samo da stoje iza ratova i nasilja izme|u nacija, pleme-na, religija i ideologija nego su i uzrok neprestanih konflikata uli~nim odnosima. Oni prouzrokuju poreme}aj u va{em opa`anjudrugih ljudi i sebe. Kroz njih pogre{no tuma~ite svaku situaciju, {torezultira pogre{nim delanjem, koje je iskreirano tako da vas oslo-bodi straha i zadovolji va{u potrebu da posedujete vi{e. To je burebez dna, koje se nikad ne mo`e ispuniti.
Me|utim, va`no je uvideti da strah, pohlepa i `elja za mo}inisu ona disfunkcionalnost o kojoj je ovde re~, nego proizvodi tedisfunkcionalnosti, disfunkcionalnosti koja predstavlja dubokousa|enu kolektivnu obmanu {to le`i u umovima svih ljudskih bi}a.Brojna duhovna u~enja govore nam da se oslobodimo straha i`elje. Ali te su duhovne prakse ~esto neuspe{ne. Nisu doprle dokorena disfunkcionalnosti. Strah, pohlepa i `elja za mo}i nisu kra-jnji uzroci. Sam poku{aj da se postane dobro ili bolje ljudsko bi}ezvu~i kao hvale vredna i visokoumna stvar, pa ipak, to je poduh-vat u kom ne mo`ete uspeti ukoliko ne do|e do promene u svesti.Razlog tome jeste to {to je svest jo{ uvek deo te iste dis-funkcionalnosti, profinjenijeg i re|eg oblika samoprecenjivanja,`elje da se ima vi{e i ja~anja ne~ijeg zami{ljenog identiteta,ne~ije predstave o sebi. Vi ne}ete postati bolji tako {to }ete setruditi da budete bolji, nego tako {to }ete prona}i dobrotu koja seve} nalazi unutar vas i tako {to }ete dozvoliti toj dobroti da ispli-va na povr{inu. Ali ona mo`e isplivati samo ako se ne{to funda-mentalno promeni u va{em stanju svesti.
Istorija komunizma, koji je u osnovi bio inspirisan ple-menitim idejama, jasno pokazuje {ta se desi kada ljudi poku{ajuda promene spolja{nju stvarnost – stvore novu zemlju, ali bezikakve prethodne promene u njihovoj unutra{njoj stvarnosti, nji-hovom stanju svesti. Prave planove a da pri tom ne uzimaju u
N O V A Z E M L J A 15
obzir uro|enu predispoziciju za disfunkcionalnost koju svakobi}e nosi unutar sebe: ego.
NOVA SVEST KOJA SE BUDI
Najstarije religije i duhovne tradicije dele zajedni~koshvatanje da je na{e „normalno“ stanje uma pomu}eno funda-mentalnim defektom. Me|utim, iz ovog shvatanja o prirodi ljud-skog stanja, koje se mo`e nazvati lo{om ve{}u, ra|a se drugoshvatanje: dobra vest o mogu}nosti radikalne transformacijeljudske svesti. U u~enjima hinduizma (a i budizma), ova transfor-macija nazvana je prosvetljenje. U u~enjima Isusa, to je spase-nje, a u budizmu kraj patnje. Oslobo|enje i bu|enje su jo{ nekiod termina koji se koriste da bi se objasnila ova transformacija.
Najve}a dostignu}a ~ove~anstva nisu njegova umetni~kadela, nauka ili tehnologija, nego spoznaja o njegovoj dis-funkcionalnosti, njegovom ludilu. U dalekoj pro{losti, nekolikopojedinaca je do{lo do te spoznaje. ^ovek po imenu GuatamaSidarta, koji je `iveo pre 2.600 godina u Indiji, verovatno je biome|u prvima koji su do{li do te spoznaje. Kasnije mu je dodelje-na titula Bude. Buddha zna~i „probu|eni“. Negde u isto vreme,jo{ jedan od rano probu|enih u~itelja ~ove~anstva pojavio se uKini. Zvao se Lao Ce. Ostavio je zapis o svom u~enju u vidu jedneod najduhovnijih knjiga ikad napisanih: Knjiga o Putu i Vrlini(Tao Te Ching).
Spoznaja o sopstvenom ludilu jasno predstavlja uzdizanjezdravog razuma, po~etak ozdravljenja i transcendentnosti. Novadimenzija svesti po~ela je da se ra|a na planeti, prvo vidljivocvetanje. Ti retki pojedinci po~eli su da se obra}aju svojimsavremenicima. Govorili su o grehu, patnji, obmanama. Rekli su:„Pogledajte kako `ivite. Vidite {ta ~inite, patnju koju prouzroku-jete.“ Potom su ukazali na mogu}nost bu|enja iz kolektivne more„normalnog“ ljudskog postojanja. Oni su ukazali na put.
Svet jo{ nije bio spreman za njih, a, opet, oni su bili osnovnii neophodni deo ljudskog bu|enja. Kako to uvek biva, naj~e{}e su
Ekart Tol16
nailazili na nerazumevanje kod svojih savremenika, kao i kodslede}ih generacija. Njihova u~enja, iako jednostavna i sna`na,izopa~ena su i pogre{no tuma~ena, u pojedinim slu~ajevima ~ak iu bele{kama njihovih sledbenika. Tokom narednih vekova dodatesu mnoge stvari koje nisu bile ni u kakvoj vezi sa originalnimu~enjima i koje su bile odraz osnovnog nerazumevanja. Pojediniu~itelji bili su ismevani, izvrgnuti ruglu ili ubijeni, dok su drugi biliobo`avani kao bogovi. U~enja koja su pokazivala put koji je vodioizvan disfunkcionalnosti ljudskog uma, put izvan ljudskog ludila,izopa~ena su, te su i sama postala deo tog ludila.
I tako su religije u velikoj meri postale sila koja razdvaja,a ne sila koja spaja. Umesto da doprinesu okon~anju nasilja imr`nje putem spoznaje o fundamentalnoj jedinstvenosti `ivota,one su donele jo{ vi{e nasilja i mr`nje, vi{e podela me|u ljudi-ma, kako onih razli~itih religija, tako i onih unutar iste religije.Razvile su se u ideologije, sisteme verovanja s kojima su se ljudimogli identifikovati i na taj na~in uveli~ati la`ni do`ivljaj o sop-stvenom ja. Pomo}u njih oni mogu da svoj `ivot identifikuju kao„ispravan“, a tu|e kao „pogre{ne“, te da na taj na~in defini{u svojidentitet kroz svoje neprijatelje, „druge“, „nevernike“ ili „vernikepogre{ne vere“, za ~ije ubijanje ~esto na|u opravdanje. ^ovekje napravio Boga po svom liku. Ve~ni, beskona~ni, neimenovanisveden je na mentalnog idola u koga je trebalo da verujete iobo`avate ga kao „svog Boga“ ili „na{eg Boga“.
Pa ipak... ipak... uprkos svim suludim delima koja supo~injena u ime religije, istina na koju one ukazuju i dalje sija unjihovom sredi{tu. I dalje sija, bez obzira na to koliko slabo, krozslojeve i slojeve izopa~enosti i pogre{nih tuma~enja. Me|utim,mala je verovatno}a da }ete uspeti da je opazite ukoliko sami
N O V A Z E M L J A 17
2 Sufizam ili tasavuf je islamski misticizam, koji je dobio ime prema sufijima, odnosno dervi{ima,islamskim misticima. To je zajedni~ki naziv za razli~ite islamske pokrete koji se odlikuju insisti-ranjem na asketizmu i misticizmu, odnosno pronala`enju duhovne istine kao krajnjem ciljusvakog pojedinca. – Prim. prev.3 Hasidizam je pokret zapo~et u isto~noj Evropi kao odgovor na prazninu koju su ose}ali mnogiJevreji. Nagla{ava mogu}nost da svi Jevreji postanu bli`i Bogu kroz ono {to rade, govore i misle.– Prim. prev.4 Advaita vedanta je jedan od najdubljih sistema prakti~ne filozofije, govori o nedvojnosti.„Advaita“ zna~i nedualan. – Prim. prev.5 D`og~en je jedan od priznatih pristupa nedualizmu. Po u~enjima D`og~ena, na{a priroda, kojaje vi|ena kao uro|ena svest, poseduje mnogo kvaliteta koje je ~ine „perfektnom“. – Prim. prev.
ve} niste okusili nagove{taje te istine unutar sebe. Tokom istori-je, uvek su postojali retki pojedinci koji su iskusili promenu usvesti i na taj na~in otkrili {ta je ono na {ta sve religije ukazuju.Kako bi opisali tu nepojmljivu istinu, koristili su pojmovni okvirsopstvenih religija.
Uz pomo} pojedinih mu{karaca i `ena, oformile su se„{kole“ ili pokreti unutar svih ve}ih religija, koji su predstavljaline samo novo pronala`enje nego i, u pojedinim slu~ajevima,ja~anje svetlosti prvobitnih u~enja. Na taj na~in su nastali gnosti-cizam i misticizam u ranom i srednjovekovnom hri{}anstvu,sufizam2 u islamskoj religiji, hasidizam3 i kabala u judaizmu,advaita vedanta4 u hinduizmu, zen i d`og~en5 u budizmu. Mnogeod ovih {kola bile su ikonoklasti~ne. One su uni{tile sloj po slojzatupljuju}ih razmi{ljanja i struktura verovanja, i zbog toga jeve}ina utemeljenih religija na njih gledala sa sumnjom ineodobravanjem. Nasuprot glavnim religijama, njihova u~enja sunagla{avala spoznaju i unutra{nju transformaciju. Kroz te ezo-teri~ne {kole ili pokrete, glavne religije su povratile svoju trans-formacionu mo} prvobitnih u~enja, iako im je u ve}ini slu~ajevasamo mali broj ljudi imao pristup. Njihov broj nikad nije biodovoljno velik da bi ostvario zna~ajan udar na duboku kolektivnunesvesnost ve}ine. Tokom vremena, pojedine {kole su postalesuvi{e strogo formalizovane ili zami{ljene da bi ostale efikasne.
DUHOVNOST I RELIGIJA
Kakva je uloga utemeljenih religija u izdizanju novesvesti? Mnogi ljudi su svesni razlike izme|u duhovnosti i religije.Oni znaju da vas posedovanje sistema verovanja, skupa misli zakoje smatrate da predstavljaju apsolutnu istinu, ne ~ini pro-duhovljenim, bez obzira na prirodu tih verovanja. Zapravo, {tovi{e svoje misli (ube|enja) identifikujete sa svojom li~no{}u, vi{este odse~eni od svoje duhovne dimenzije. Mnogi „religiozni“ljudi zaglavljeni su na tom nivou. Izjedna~avaju istinu s mi{lje-njem, i po{to se u potpunosti identifikuju s mi{ljenjem (svojim
Ekart Tol18
umom), tvrde da su do{li do kona~ne istine u nesvesnompoku{aju da za{tite svoj identitet. Nisu svesni ograni~enja misli.Ako ne verujete u ono u {ta oni veruju (tj. ne razmi{ljate poputnjih), u njihovim o~ima ste gre{ni, i u ne tako dalekoj pro{lostismatrali bi ispravnim da vas ubiju zbog toga. Pojedini to rade idanas.
Nova duhovnost, transformacija svesti, ra|a se u najve}ojmeri izvan struktura postoje}ih institucionalizovanih religija.Oduvek su postojale mrvice duhovnosti ~ak i u religijama u kojimadominira razum, premda su se institucionalizovane hijerarhijeose}ale ugro`eno i ~esto poku{avale da ih potisnu. Otvaranjeduhovnosti u velikim razmerama izvan religioznih struktura pred-stavlja novi razvoj doga|aja. U pro{losti bi ovo bilo nezamislivo,posebno na Zapadu, kulturi koja je pod najve}om dominacijomrazuma, u kojoj hri{}anska crkva ima virtuelno pravo na duhovnost.Niste mogli samo da ustanete i odr`ite duhovni govor ili objaviteduhovnu knjigu bez odobrenja crkve, a ako ne biste imali dozvolu,ubrzo bi na{li na~in da vas uti{aju. Ali sada se ~ak i unutar pojedinihcrkava i religija naziru znaci promene. Takav stav je dobrodo{ao, ipojedinci su zahvalni za ~ak i najmanji znak otvorenosti, kao {to jeobilazak d`amija i sinagoga od strane pape Jovana Pavla II.
Delom kao rezultat duhovnih u~enja koja su se pojavilaizvan utemeljenih religija, ali i zahvaljuju}i uplivu starihisto~nja~kih mudrih u~enja, sve ve}i broj sledbenika tradicional-nih religija u mogu}nosti je da se oslobodi identifikacije soblikom, dogmom i strogim sistemom verovanja, te da otkrijeprvobitnu dubinu, koja je skrivena unutar njihove duhovne tradi-cije, istovremeno dok otkrivaju dubinu unutar sebe. Shvataju danjihova „duhovnost“ nema nikakve veze s onim u {ta veruju,nego s njihovim stanjem svesti. Ovo, za uzvrat, odre|uje na~in nakoji }e delati u svetu i postupati s drugim ljudima.
Oni koji nisu u mogu}nosti da vide izvan oblika postajurobovi svojih ube|enja, tj. svojih umova. Svedoci smo ne samoneprevazi|enog upliva svesti u savremenom svetu nego iporobljavanja od strane ega, te ja~anja samog ega. Pojedine reli-giozne institucije bi}e otvorene za novu svest, druge }e u~vrstitisvoje doktrine i postati deo svih onih drugih ljudskih tvorevina
N O V A Z E M L J A 19
pomo}u kojih }e se kolektivni ego braniti i „uzvra}ati udarce“.Pojedine crkve, sekte, kultovi ili religijski pokreti u osnovi suegoi~ki entiteti, toliko strogo identifikovani sa svojim zami{ljenimpozicijama da li~e na sledbenike neke politi~ke ideologije kojaje bliska jednoj od alternativnih interpretacija stvarnosti.
Ali ego je osu|en na postepeno raspadanje, i svi njegovispoljni delovi, bilo da su u pitanju religijske ili druge institucije,korporacije ili vlade, raspa{}e se iznutra, bez obzira na to kolikose ~ine za{ti}enim. Najsna`nije strukture, najnepodlo`nijepromenama, bi}e prve koje }e se razgraditi. To je bio slu~aj i skomunizmom u Sovjetskom Savezu. Toliko se ~inio za{ti}enim,~vrstim i monolitnim, a opet se u roku od nekoliko godina raspaoiznutra. Niko to nije predvideo. Svi su bili iznena|eni. Tek nas~ekaju sli~na iznena|enja.
NU@NOST TRANSFORMACIJE
Kada se pojedina~ni oblik `ivota, ili ~ak i cela vrsta, suo~is radikalnom krizom – kada stari na~in postojanja i interakcije sdrugima i s carstvom prirode prestane da funkcioni{e, kadaopstanak bude ugro`en od strane naizgled nepremostivihprepreka – ili }e izumreti, biti istrebljen, ili }e se izdi}i izvanograni~enja svog stanja kroz evolucioni skok.
Veruje se da su se prvi oblici `ivota na na{oj planeti razviliu moru. Kada druge `ivotinje nisu ni postojale na kopnu, more jevrvelo od `ivota. Verovatno je u jednom trenutku jedno odmorskih stvorenja po~elo da izlazi na kopno. Sigurno je upo~etku puzilo nekoliko centimetara, a onda bi se iscrpljenozbog jake gravitacione sile vratilo u vodu, u kojoj gravitacijaskoro da i ne postoji i gde mu je `ivot bio olak{an. Onda jepoku{alo ponovo, a mnogo kasnije prilagodilo se `ivotu nazemlji, razvila su mu se stopala umesto peraja, a plu}a umesto{krga. Mala je verovatno}a da bi neka vrsta krenula u tako smeopoduhvat i pro{la kroz evolucionu transformaciju osim ako nijebila primorana na to usled izvesne krizne situacije. Mora da je
Ekart Tol20
postojala velika morska povr{ina koja je naglo odse~ena odglavnog okeana, u kojoj se voda postepeno povla~ila tokom hi-ljada godina i primorala ribe da napuste svoje okru`enje ievoluiraju.
Odgovoriti na radikalnu krizu koja preti na{em li~nomopstanku – to je izazov za ~ove~anstvo danas. Disfunkcionalnostegoi~kog ljudskog uma, prepoznata jo{ pre 2.500 godina odstrane starih mudrih u~itelja, a sada uve}ana naukom i tehnologi-jom, po prvi put preti opstanku planete. Donedavno, transforma-cija ljudske svesti na koju su ukazivali stari u~itelji predstavljalaje samo mogu}nost, i do nje su do{li samo retki pojedinci, bezobzira na njihovu kulturolo{ku ili religijsku pozadinu. Nije do{lodo rasprostranjenog cvetanja ljudske svesti jer tad jo{ nije posto-jao imperativ za tim.
Zna~ajan deo stanovnika Zemlje uskoro }e shvatiti, akove} i nije, da se ~ove~anstvo suo~ava s te{kim izborom:evoluirati ili umreti. Jo{ uvek relativno mali procenat stanovni{tva– ali koji se svakim danom pove}ava – u sebi ose}a raskid sastarim egoi~kim obrascima uma i ra|anje nove dimenzije svesti.
Ono {to se sada ra|a nije novi sistem verovanja niti novareligija, duhovna ideologija ili mitologija. Suo~avamo se s krajemne samo mitologija nego i ideologija i sistema verovanja.Promena zalazi dublje, ne samo do sadr`aja va{eg uma, va{ihmisli. U stvari, u srcu nove svesti le`i transcendentnost misli, tekotkrivena mogu}nost da se izdigne iznad tih misli, da se unutarsebe spozna dimenzija koja je beskona~no mnogo {ira od misli.Vi{e ne poku{avate da izgradite svoj identitet, svoj do`ivljaj otome {ta predstavljate, iz nepresu{nog toka misli s kojim ste sepoistove}ivali u staroj svesti. Kakav je to ose}aj slobode kada seshvati da „glas u mojoj glavi“ nije ono {to sam ja! Ko sam ja onda?Onaj koji sve to vidi. Shvatanje koje prethodi misli, prostor ukojem se stvara misao, emocija ili ~ulni opa`aj.
Ego nije ni{ta drugo do slede}e: identifikovanje soblikom, pre svega misaonim oblikom. Ako se zlo mo`e pred-staviti, a mo`e, ali samo relativno, ne apsolutno, to je istovremenoi njegova definicija: potpuno identifikovanje s oblikom, fizi~kim
N O V A Z E M L J A 21
6 Otkrovenje 21:1 i Knjiga proroka Isaije 65:17
oblicima, misaonim oblicima, emocionalnim oblicima. Kao rezul-tat se dobija potpuna nesvesnost o svojoj povezanosti s celinom,o povezanosti svojeuro|ene jedinstvenostisa svim „ostalim“ kao isa Izvorom. Ova zabo-ravnost je prvi greh,patnja, obmana. Kada ta obmana o kona~noj razdvojenosti le`i usredi{tu mog razmi{ljanja, govorenja i delanja i upravlja njima,kakav to svet ja stvaram? Da biste na{li odgovor na ovo pitanje,posmatrajte kako se ljudska bi}a odnose jedna prema drugima,~itajte istorijske knjige ili pogledajte ve~ernje izdanje vesti.
Ako strukture ljudskog uma ostanu nepromenjene, iznova}emo stvarati u osnovi isti svet, isto zlo, istu disfunkcionalnost.
NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA
Inspiraciju za naslov knjige prona{ao sam u biblijskomproro~anstvu koje se ~ini primenljivijim sada nego u bilo komdrugom vremenu u ljudskoj istoriji. Pojavljuje se i u Starom i uNovom zavetu i govori o propasti postoje}eg sveta i izdizanju„novog neba i nove zemlje“.6 Mora se imati na umu da ovde nebonije lokacija, ve} se odnosi na unutra{nje carstvo svesti. To jeezoteri~no zna~enje re~i, i to je zna~enje koje se nalazi uIsusovim u~enjima. Zemlja je, s druge strane, spolja{nja mani-festacija u obliku koji je uvek odraz unutra{nje manifestacije.Kolektivna ljudska svest i `ivot na na{oj planeti neraskidivo suvezani. „Novo nebo“ je ra|anje transformisanog stanja ljudskesvesti, a „nova zemlja“ je njegov odraz u carstvu fizi~kog. Po{tosu, u su{tini, ljudski `ivot i ljudska svest jedno sa `ivotom na pla-neti, kako se stara svest bude razgra|ivala, sigurno }e do}i dosinhronizovanih geografskih i klimatskih prirodnih preokreta umnogim delovima planete. Mada ve} prisustvujemo takvimde{avanjima.
DRUGO POGLAVLJE
¬¬
Ego: trenutno stanje ~ove~anstva
Re~i, bez obzira na to da li su izgovorene ili su ostale ne-izgovorene u formi misli, imaju mo} da hipnoti{u. Lako se izgu-bite u njima, postanete hipnotisani i poverujete da kada ne~emupripi{ete ime, onda znate {ta je to. ^injenica je da ne znate.Samo ste misteriju prekrili imenom. Ni ptica, ni drve}e, ~ak niobi~an kamen ne mogu se spoznati u potpunosti, a kamoli ljud-sko bi}e. To je zbog toga {to poseduju nedoku~ivu dubinu. Sveono {to mo`emo da vidimo, osetimo, opazimo, samo jepovr{inski sloj stvarnosti, manje od vrha ledenog brega.
Ispod povr{inskog sloja, sve je povezano ne samo sa svimostalim nego i sa Izvorom svog `ivota, iz kog je i nastalo. ^ak ikamen, a jo{ lak{e cvet ili ptica, mogu vam pokazati put ka Bogu,Izvoru, vama samima. Kada ih pogledate i uzmete u ruke i jed-nostavno ih ostavite da budu ono {to jesu, ne name}u}i im imeili mentalnu oznaku, u vama se pojavljuje ose}aj strahopo{tova-nja, ~u|enja. Njihova su{tina vam se prikazuje bez re~i iodra`ava va{u su{tinu. To je ono {to veliki umetnici ose}aju iprenose na svoja dela. Van Gog nije rekao: „To je samo starastolica.“ Posmatrao ju je dugo. Osetio je Postojanje u stolici.Potom je seo ispred platna i zamahnuo ~etkicom. Sama stolicadostigla je vrednost od, recimo, pet dolara. Slika te iste stolicedanas vredi dvadeset pet miliona dolara.
Kada ne prikrivate svet re~ima i oznakama, u va{ `ivot sevra}a ose}aj ~udesnosti, koji se davno izgubio kada je~ove~anstvo umesto da koristi misao palo u njen posed. U va{`ivot se vra}a dubina. Stvari povrate svoju novinu, svoju sve`inu.
N O V A Z E M L J A 23
A najve}e ~udo je do`ivljavati istinskog sebe pre upotrebe bilokakvih re~i, misli, mentalnih oznaka i slika. Da bi se to dogodilo,treba da odvojite svoj do`ivljaj sopstvenog ja, svoje Postojanje,od svih stvari s kojima se uplelo, tj. identifikovalo. Ovo razdvaja-nje je glavna tema knjige.
[to ste br`i u pripisivanju verbalnih ili mentalnih oznakastvarima, ljudima ili situacijama, va{a stvarnost postaje svepovr{nija i be`ivotnija, i vi gubite dodir sa stvarno{}u, ~udom`ivota koje se neprekidno odmotava unutar vas i oko vas. Na tajse na~in mo`da dolazi do lukavstva, ali se gubi mudrost, radost,ljubav, kreativnost i `ivost. Ostaju zarobljeni u nepomi~noj puko-tini izme|u opa`anja i interpretacije. Naravno, moramo da kori-stimo re~i i misli. I one imaju svoju lepotu, ali zar moramo dapostanemo njihovi zarobljenici?
Re~i svode stvarnost na ne{to {to ljudski um mo`e dashvati, {to i nije preterano mnogo. Jezik se sastoji od glasova kojestvaraju glasne `ice. Osnovni glasovi su samoglasnici: a, e, i, o,u. Ostali glasovi su konsonanti, koji se stvaraju uz pomo}vazdu{nog pritiska: s, f, g itd. Da li verujete da pojedine kombi-nacije osnovnih glasova mogu objasniti ko ste vi, ili kona~nusvrhu univerzuma, ili {ta su drvo ili kamen u svojoj su{tini?
ILUZORNO JA
Re~ „ja“ u sebi sadr`i najve}u gre{ku i najdublju istinu, za-visno od toga kako je upotrebljavate. U konvencionalnoj upotrebi,to ne samo da je jedna od naj~e{}e kori{}enih re~i u svakomjeziku (zajedno sa srodnim re~ima poput „meni“, „moje“, „mene“i „ja li~no“) nego je i jedna od onih koje navode na pogre{notuma~enje. U normalnoj svakodnevnoj upotrebi, „ja“ sadr`i iskon-sku gre{ku, pogre{nu percepciju onoga {to vi jeste, iluzornido`ivljaj identiteta. To je ego. Taj iluzorni do`ivljaj o sebi ono je za{ta je Albert Ajn{tajn, osoba koja je imala uvid ne samo u stvarnostprostora i vremena nego i u ljudsku prirodu, koristio termin„opti~ka iluzija svesti“. To iluzorno ja potom postaje osnov za sve
Ekart Tol24
ostale interpretacije ili, ta~nije, za pogre{ne interpretacijestvarnosti, svih procesa razmi{ljanja, interakcija i me|usobnihodnosa. Va{a realnost postaje odraz prvobitne iluzije.
Dobra vest jeste da ako prepoznate iluziju kao takvu, onase razgradi. Prepoznavanje iluzije istovremeno je i njen kraj.Njen opstanak zavisi od va{eg pogre{nog verovanja da onapredstavlja stvarnost. Razumevanjem onoga {to niste, va{a pravastvarnost izlazi na povr{inu. To je ono {to }e se desiti ako budetenastavili da polako ~itate ovo i naredno poglavlje, koja govore omehanizmu la`nog ja, koje nazivamo egom. Dakle, kakva jepriroda tog iluzornog ja?
Ono na {ta obi~no mislite kada ka`ete „ja“ nije ono {to vizaista jeste. Monstruoznim ~inom redukovanja, beskona~nadubina onoga {to predstavljate u va{em umu pogre{no je zame-njena zvukom koji proizvode glasne `ice ili mi{lju o ja i o svemuostalom s ~im se ja identifikovalo. Na {ta se onda „ja“ i srodnere~i ( „meni“, „moje“, „mene“) zapravo odnose?
Kada nau~i da niz glasova koje proizvode glasne `ice nje-govih roditelja predstavlja njegovo ili njeno ime, dete po~inje daizjedna~ava tu re~, koja u umu postaje misao, s onim {to je on ili ona.U toj fazi pojedina deca na sebe ukazuju u tre}em licu. „D`oni jegladan“. Ubrzo nau~e magi~nu re~ „ja“ i izjedna~e je sa sopstvenimimenom, koje su pre toga izjedna~ili sa sobom. Potom i ostale mislidolaze i spajaju se s prvobitnom ja-mi{lju. Slede}i korak su misli o„meni“ i „mojem“, koje ozna~avaju stvari koje su na odre|eni na~insastavni deo „ja“. To predstavlja identifikovanje s objektima, {topodrazumeva da dajete identitet stvarima, tj. mislima koje pred-stavljaju stvari, ispunjavate ih do`ivljajem sopstvenog ja, i na tajna~in uzimate njihov identitet. Kada se „moja“ igra~ka polomi ili jeneko uzme, pojavi se duboka patnja. Ne zbog o~igledne vrednostite igra~ke – dete }e ionako ubrzo izgubiti interesovanje za nju izameni}e je drugim igra~kama, drugim objektima – nego zbogmisli o „mojem“. Igra~ka je postala deo detetovog do`ivljaja sebe,deo detetovog ja.
I kako dete raste, prvobitnoj ja-misli pridru`uju se i drugemisli; identifikuje se s polom, li~nim stvarima, telom do`ivljenim~ulima, nacionalno{}u, religijom, zanimanjem. Drugi pojmovi s
N O V A Z E M L J A 25
kojima se ja poistove}uje jesu uloge: majka, otac, suprug, supru-ga itd, koje predstavljaju akumulirano znanje ili mi{ljenja, ono {tonam se dopada i ne dopada, i stvari koje su se desile „meni“ upro{losti, se}anja o kojima su misli koje dalje defini{u moj do`ivl-jaj o sebi u vidu „mene i moje pri~e“. Ovo su samo neke od stvariiz kojih ljudi izvla~e svoj do`ivljaj identiteta. One ne predstavlja-ju ni{ta vi{e do misli koje na okupu odr`ava ~injenica da su zao-denute do`ivljajem sopstvenog ja. Ono na {ta obi~no mislitekada ka`ete „ja“ jeste mentalna tvorevina. Ili preciznije: ve}i deovremena niste vi taj koji govori kada ka`ete ili mislite „ja“ – gov-ori odre|eni deo te zami{ljene tvorevine, egoi~ko ja. ^ak i kadbude do{lo do bu|enja, i dalje }ete koristiti „ja“, ali ono }e tadadolaziti iz mnogo dubljeg mesta unutar vas.
Ve}ina ljudi se i dalje poistove}uje s neprestanim tokomuma, s nagonskim razmi{ljanjem od kojeg se ve}ina ponavlja ikoje je besmisleno. Ne postoji ja koje je razdvojeno od njihovihprocesa razmi{ljanja i emocija koje ih prate. To zna~i bitiduhovno nesvestan. Kada im se skrene pa`nja na to da u njihovojglavi postoji glas koji nikad ne prestaje da govori, oni upitaju:„Kakav glas?“ ili ljutito pori~u sve, {to naravno i jeste glas, jesteonaj koji razmi{lja, jeste neopa`eni deo uma. Skoro da se nanjega mo`e gledati kao na entitet koji ih je opseo.
Pojedini ljudi nikad ne zaborave trenutak kada su prvi putrazdvojili sebe od svojih misli i time nakratko do`iveli promenuidentiteta, od onog momenta kad su bili sadr`aj svog uma doonoga kad su postali svest u pozadini. Nekima se to de{ava natako suptilan na~in da jedva i primete, ili samo primete uplivradosti u njihov unutra{nji prostor, a da nisu svesni razloga.
GLAS U GLAVI
Prvi nagove{taj spoznaje imao sam kad sam bio na prvojgodini fakulteta na Londonskom univerzitetu. Dvaput sedmi~nosam i{ao podzemnom `eleznicom u univerzitetsku biblioteku,obi~no oko devet sati pre podne, pred kraj {pica. Jednom pri-
Ekart Tol26
likom, `ena u ranim tridesetim sela je na sedi{te preko puta mog.Vi|ao sam je i pre u vozu. Nisam mogao a da je ne primetim. Iakoje voz bio pun, sedi{ta oko nje bila su prazna, verovatno zbogtoga {to je izgledala kao da je poreme}ena. Bila je prili~no nape-ta i neprekidno je pri~ala sama sa sobom, glasno i ljutito. Bila jetoliko udubljena u sopstvene misli da je bila u potpunosti nesve-sna sveta oko sebe. Glava joj je bila pognuta i nakrivljena na levustranu, kao da se obra}ala nekome ko je sedeo na praznomsedi{tu do nje. Iako se ne se}am ta~nog sadr`aja, njen monologje li~io na slede}e: „I onda mi je ona rekla... i onda sam joj jarekla da la`e{, kako se usu|uje{ da me optu`i{ za tako ne{to...kada si ti ta koja me je uvek iskori{}avala, verovala sam ti a ti siizneverila moje poverenje...“ U glasu joj se mogao osetiti besnekoga ko je pogre{io, nekoga ko je imao potrebu da brani svojupoziciju kako ne bi bio anuliran.
Kako se voz pribli`avao stanici Totenam Kort Roud, usta-la je i krenula prema vratima ne prekidaju}i svoj monolog. To jebila i moja silazna stanica, tako da sam stao iza nje. Kada smoiza{li na ulicu, krenula je prema Bedford skveru, i dalje okupi-rana svojim imaginarnim dijalogom, i dalje ljutito optu`uju}i iu~vr{}uju}i svoj polo`aj. Moja znati`elja se probudila i odlu~iosam da je pratim sve dok budemo i{li u istom smeru. Iako zaoku-pljena svojim zami{ljenim dijalogom, izgledalo je kao da znakuda ide. Ubrzo smo stigli pred velelepno zdanje Gornjeg doma,vi{espratne gra|evine iz 1930. godine, u kojoj se nalazi central-na administrativna zgrada Univerziteta i biblioteka. Bio samzaprepa{}en. Zar je mogu}e da idemo na isto mesto? Da, tamose uputila! Da li je nastavnica, student, slu`benica, bibliotekarka?Mo`da je anga`ovana za neki istra`iva~ki zadatak iz psihologije.Nikad nisam saznao odgovor. Nalazio sam se dvadesetak kora-ka iza nje, i dok sam u{ao u zgradu (koja je igrom slu~aja bilasedi{te general{taba „Policije misli“ u filmskoj verziji Orvelovogromana 1984), ve} je bila nestala u nekom od liftova.
Bio sam nekako iznena|en onim ~emu sam prisustvovao.Kao dvadesetpetogodi{nji student prve godine fakulteta smatraosam se intelektualcem koji se tek razvija i bio sam ube|en da sesvi odgovori na pitanja ljudske egzistencije mogu prona}i
N O V A Z E M L J A 27
upotrebom intelekta, tj. razmi{ljanjem. Tad jo{ nisam znao darazmi{ljanje bez svesnosti jeste glavni problem ljudske egzi-stencije. U profesore sam gledao kao u mudrace koji imajuodgovor na sve, a u univerzitet kao na hram znanja. Kako jednaporeme}ena osoba poput nje mo`e biti deo toga?
Jo{ sam razmi{ljao o njoj kad sam svratio u mu{ki toaletpre ulaska u biblioteku. Dok sam prao ruke, pomislio sam:„Nadam se da ne}u zavr{iti kao ona.“ ^ovek do mene me jepogledao i u trenutku sam se zaprepastio jer sam shvatio danisam to samo pomislio, nego sam izgovorio naglas. „O, bo`e! Paja sam ve} kao ona!“, pomislio sam. Zar je i moj um neprestanoaktivan poput njenog? Postoji samo mala razlika me|u nama.Glavno ose}anje koje je le`alo iza njenog razmi{ljanja je bes. Umom slu~aju, vi{e je li~ilo na strepnju. Ona je razmi{ljala naglas.Ja, uglavnom, razmi{ljam u sebi. Ako je ona luda, onda je svakolud, uklju~uju}i i mene. Razlika je u stepenu.
Na trenutak sam bio u mogu}nosti da se odvojim od svoguma i sagledam ga iz dublje perspektive, onakvog kakav jezaista. Do{lo je do kratkog prelaza s razmi{ljanja na svesnost. Jo{uvek sam stajao u toaletu, ali sam, i posmatrao se u ogledalu. Utom trenutku razdvajanja od svog uma nasmejao sam se naglas.Mo`da sam i zvu~ao kao ludak, ali to je bio zdrav smeh, smehBude sa velikim stomakom. „@ivot nije toliko ozbiljan koliko gaum ~ini takvim.“ ^inilo se da je to ono {to taj smeh poku{ava daka`e. Ali, to je bio samo nagove{taj koji }u ubrzo potom zabora-viti. Slede}e tri godine proveo sam u strepnji i depresiji, u pot-punosti poistove}en sa svojim umom. Trebalo mi je da do|em dosamoubila~kog stanja pre nego mi se svest povratila, a onda je tobilo mnogo vi{e od nagove{taja. Oslobodio sam se nagonskograzmi{ljanja i la`nog, umom stvorenog ja.
Navedeni doga|aj ne samo da mi je dao nagove{taj opostojanju svesti nego je i usadio prvu sumnju u apsolutnu valid-nost ljudskog intelekta. Nekoliko meseci kasnije desilo se ne{totragi~no, {to je poja~alo moje sumnje. Jednog ponedeljka ujutrudo{li smo na fakultet i javili su nam da je profesor ~ijem sam seintelektu divio izvr{io samoubistvo prethodnog vikenda tako {toje pucao u sebe. Na{ao sam se u ~udu. Bio je visoko cenjeni pre-
Ekart Tol28
Ekart Tol258
N O V A Z E M L J A 259
Ekart Tol260
N O V A Z E M L J A 261
Ekart TolNova Zemlja
Izdava~:^arobna knjiga
Mike Alasa 36, Beograd
Za izdava~a:Borislav Panti}
Plasman:011/2626099
Lektura i korektura:Sonja Pejovi}
Dizajn korica:Borislav Panti}
Prelom i priprema za {tampu:Maja Panti}
[tampa:Publish, Beograd
Tira`:
800
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,Beograd
TOL, Ekart
Nova Zemlja / Ekart Tol; prevod Danijela Mihi}. - Beograd:^arobna knjiga, 2007 (Beograd:Publish). - 216 str.; 23 cm. -(Biblioteka Avantura re~i)Prevod dela: A New Earth / Eckhart Tolle. - Tira` 800.
ISBN 978-86-7702-052-1COBISS.SR-ID
N O V A Z E M L J A 263
