1

PROIZVODNJA I UGRADNJA ASFALT BETONA ASFALT ASFALT PREDSTAVLJA UGRAĐENU I ZBIJENU ASFALTNU MEŠAVINU. ASFALTNA MEŠAVINA JE MEŠAVINA MINERALNOG AGREGATA DEFINISANE GRANULACIJE I BITUMENA KAO VEZIVNOG SREDSTVA KOJI, U ZAVISNOSTI OD SASTAVA MEŠAVINE, MOŽE ZAUZIMATI RAZLIČITO KOLIČINSKO UČEŠĆE.. POJEDINI ZAHTEVI SE DETERMINIŠU KASNIJIM USLOVIMA EKSPLOATACIJE A TO SU SAOBRAĆAJNO OPTEREĆENJE I SPOLJAŠNJE VREMENSKE PRILIKE KAKO LETI TAKO I ZIMI. IZ TOG JE RAZLOGA SVAKOM PROIZVODNOM PROCESU POTREBNO POSVETITI POSEBNU PAŽNJU (NA PRIMER PRIPREMA MEŠAVINE, SKLADIŠTENJE, TRANSPORT, UGRADNJA I ZAPTIVANJE).

SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE OPTIMALNI SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE JE OD VITALNOG ZNAČAJA ZA TRAJNOST I STABILNOST ASFALTNOG KOLOVOZA. PORED UPOTREBE KVALITETNOG VEZIVA I KVALITETNOG AGREGATA, VEOMA VAŽNA STVAR ZA DOBIJANJE KVALITETNOG I TRAJNOG ASFALTA JE PRONALAŽENJE OPTIMALNOG UČEŠĆA KOMPONENTI U MEŠAVINI.ZA ASFALTNE MEŠAVINE SE KAO VEZIVO MINERALNOG AGREGATA KORISTE ORGANSKE UGLJOVODONIČNE MATERIJE KOJE IMAJU DOBRU ADHEZIJSKU PRIONJIVOST NA KAMEN. KAO „NOSIVE“ KONSTRUKCIJE ASFALTNE MASE SU PLASTIČNE I HIDROFOBNE ODNOSNO ODBIJAJU VODU TE SU ZBOG TOGA OTPORNE NA DELOVANJE ATMOSFERILIJA I RAZNIH AGRESIVNIH HEMIKALIJA. ASFALTNE MEŠAVINE SAČINJAVA: - AGREGAT OD KAMENE SITNEŽI VELIČINE ZRNA OD 2,0 DO 32 (45) MM KOJI ČINI OKO. ASFALTNE MEŠAVINE;- KAMENO BRAŠNO IZ MLEVENE KAMENE SITNEŽI VELIČINE ČESTICA DO 0.71 MM PRIČEMU VEĆI DEO (60 – 85 %) ČINI PUNILO OD MINERALNIH ČESTICA KOJE SU MANJE OD 0.09 MM;- PESAK, PRIRODNI ILI DROBLJENI, VELIČINE ZRNA OD 0,09 DO 2,0 MM;- UGLJOVODONIČNO VEZIVO (BITUMEN, BITUMENSKA EMULZIJA, RAZRĐENI BITUMEN,PRIRODNI ASFALT I REĐE KATRAN).

2

VRSTE ASFALTNIH MEŠAVINA U POGLEDU TEHNIKE I TEHNOLOGIJE MEŠANJA, TRANSPORTA I UGRADNJE ASFALTNE MEŠAVINE SE PRAVE VRUĆIM ILI HLADNIM POSTUPKOM PRI ČEMU MEŠAVINE MOGU BITI: - ZAGREJANE ASFALTNE SMEŠE, GDE SE ZAGREVA KAMENA SITNEŽ I VEZIVO ILI JE SITNEŽ HLADNA A VEZIVO ZAGREJANO ILI JE ZAGREJANA SITNEŽ A VEZIVO HLADNO,- HLADNE ASFALTNE SMEŠE PROIZVEDENE PO HLADNOM POSTUPKU, BEZ ZAGREVANJA KAMENE SITNEŽI I VEZIVA PRI ČEMU SE KAO VEZIVO UGLAVNOM KORISTI EMULZIJA OD RAZREDJENOG BITUMENA ANJONSKOG ILI KATJONSKOG TIPA.

POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ASFALTA SA TEHNOLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA,ODRŽAVANJE POSTROJENJA OPIS PROCESA PROIZVODNJE ASFALTA ASFALTNA BAZA JE POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ASFALTNIH MASA (ASFALTA). ASFALT SE KORISTI ZA IZRADU PUTEVA, AERODROMSKIH PISTA, PARKIRNIH PLATOA, FABRIČKIH DVORIŠTA I DRUGIH POVRŠINA. U ZAVISNOSTI OD KONKRETNE NAMENE, PRIMENJUJU SE RAZLIČITE RECEPTURE U PROIZVODNJI ASFALTA. RECEPTURE SVIH VRSTA ASFALTA MOGU DA SADRŽE SLEDEĆE MATERIJALE: - KAMENI AGREGATI (AGREGATI) GRANULACIJA OD 0-32 MM,- BITUMENI RAZNIH VRSTA ( BIT. 45, 60, 90, 120, POLIMERNI,... ),- PUNILA (KAMENO BRAŠNO ILI SOPSTVENO PUNILO DOBIJENO IZ SISTEMA OPRAŠIVANJA),- RAZNI DODACI U VIDU PRAŠKASTIH ILI TEKUĆIH MATERIJALA (ELASTOMERI, POLIMERI, I SL.). 

3

PROIZVODNJA ASFALTA SE ODVIJA U NEKOLIKO ODVOJENIH TEHNOLOŠKIH CELINA: A. PREDDOZIRANJE AGREGATA SA TRANSPORTOM ISTOG DO SUŠARE,B. SUŠENJE AGREGATA SA TRANSPORTOM ISTOG DO SITA,C. SISTEM OTPRAŠIVANJA AGREGATAD. SISTEM PROSEJAVANJA, VAGANJA I MEŠANJA,E. SISTEM DOZIRANJA PUNILA I DRUGIH DODATAKA,F. SISTEM SKLADIŠTENJA GORIVA ZA ZAGREVANJE KOMPONENTI ASFALTNE MASE,G. SISTEM ZA SKLADIŠTENJE BITUMENSKE MASE IH. SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM ASFALTNE MASE.NA SLICI 1. DAT JE IZGLED ASFALTNE BAZE, GDE SU SVE PRETHODNO NABROJANETEHNOLOŠKE CELINE, OBJEDINJENE U JEDINSTVEN TEHNOLOŠKI PROCES.

Ilustracija asfaltne baze

4

ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA POSTROJENJA ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA ZAHVATA SLOŽENU PROBLEMATIKU, KOJA DEFINIŠE ODNOSE IZMEĐU POJEDINIH NIVOA, ODNOSNO MESTA NA KOJIMA SE SPROVODE POSTUPCI ODRŽAVANJA (RADIONICA) I DRUGIH UČESNIKA (SUBJEKATA) U PROCESU ODRŽAVANJA. AKO JE SISTEM ODRŽAVANJA SLOŽENIJI I ORGANIZACIJA JE SLOŽENIJA. ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA SE DELI NA: HIJERARHIJSKU, LINIJSKU STRUKTURU I KOMBINOVANI NAČIN.

TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA  TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA ODREĐUJE KAKO SE SPROVODE POSTUPCI ODRŽAVANJA, NA KOJI NAČIN, KOJIM ALATOM, PO KOM REDOSLEDU, KAKO SE PROVERAVA KVALITET IZVRŠENOG ODRŽAVANJA I SLIČNO. OVO SE ODNOSI NA SVAKI NIVO ODRŽAVANJA POSEBNO, A I NA SVE POSTUPKE U CELINI, BEZ OBZIRA NA NJIHOVU UČESTANOST I VAŽNOST. TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA ZAVISI OD: – KONSTRUKTIVNIH OSOBINA (I DRUGIH) TEHNIČKOG SISTEMA, – USLOVA U KOJIMA SE SPROVODI ODRŽAVANJE, – EKONOMSKIH FAKTORA– BRZINE OBAVLJANJA POSTUPAKA ODRŽAVANJA, ODNOSNO ZAHTEVANE GOTOVOSTI ITD.  .   POSTUPCI ODRŽAVANJA SE DELE NA: – OSNOVNO ODRŽAVANJE, – NADZOR, – PREGLED STANJA – BEZ RASKLAPANJA I SA POTPUNIM ILI DELIMIČNIM RASKLAPANJEM, – POPRAVKE I – INOVACIJE – POBOLJŠANJE TEHNIČKOG SISTEMA.

5

TRANSPORT NA MESTO UGRADNJE TRANSPORT ASFALTNE MEŠAVINE TRANSPORT ASFALTNE MEŠAVINE OD ASFALTNOG POSTROJENJA DO MESTA UGRADNJE VRŠI SE TOVARNIM VOZILOM – KAMIONOM KIPEROM. PRILIKOM RUČNE UGRADNJE ZA TRANSPORT SE PRIMENJUJU KAMIONI MANJE NOSIVOSTI RADI LAKŠEG PRISTUPA LOKACIJI I ŠTO BRŽEG PREVOZA. MAŠINSKA UGRADNJA ZAHTEVA VEĆE TRANSPORTNE KAPACITETE. POTREBNO JE OMOGUĆITI KONTINUALAN RAD FINIŠERA, ODNOSNO BROJ I KAPACITET TRANSPORTNOG SREDSTVA IZABRATI NA OSNOVU KAPACITETA PROIZVODNJE I UGRADNJE. TAJ CIKLUS POTREBNO JE BRIŽLJIVO ANALIZIRATI I USTANOVITI KOLIKO JE KAMIONA ODREĐENE VELIČINE POTREBNO ZA POSTIZANJE USKLAĐENOSTI KAPACITETA ASFALTNOG POSTROJENJA I OPREME ZA ZBIJANJE I RAZASTIRANJE ASFALTA. TRANSPORTNI PROCES ZAPOČINJE UTOVAROM MEŠAVINE U KAMION, VAGANJEM I OZNAČAVANJEM. ASFALTNE MEŠAVINE PROIZVEDENE U ASFALTNOJ BAZI SE U TRANSPORTNA SREDSTVA UTOVARAJU DIREKTNO IZ MEŠALICE ILI IZ SILOSA ZA SKLADIŠTENJE VRUĆE ASFALTNE MEŠAVINE. NAKON SPRAVLJANJA ASFALTNE MEŠAVINE NA IZLASKU IZ MEŠALICE PRIVREMENO SE LAGERUJE U MALI SILOS, KOJI JE KOD KONTINUALNOG PROCESA MEŠANJA SPOJEN SA MEŠALICOM, A U SLUČAJU ASFALTNE BAZE SA DISKONTINUALNIM MEŠANJEM U ODVOJENI SILOS KOJI SE PUNI POMOĆU KLIZNE KORPE.

Utovar asfaltne mešavine u kamion kipper

6

VRSTA I KOLIČINA TRANSPORTNOG SREDSTVA ODREĐUJE SE U FUNKCIJI RASTOJANJA OD GRADILIŠTA, POTREBNE KOLIČINE I NAČINA UGRADNJE. KAKO BI SE POSTIGLA RAVNOMERNA DOSTAVA NA GRADILIŠTE POTREBNO JE USKLADITI BROJ I KAPACITET KAMIONA SA ZAHTEVANIM KAPACITETOM FINIŠERA. BROJ KAMIONA PLANIRA SE TAKO DA NE DOLAZI DO PREKIDA RADA ASFALTNE BAZE, ODNOSNO FINIŠERA. SVAKI PREKID RADA ASFALTNE BAZE VEOMA UTIČE NA KVALITET PROIZVEDENE MEŠAVINE, SVAKI ZASTOJ FINIŠERA POGORŠAVA KVALITET UGRAĐENOG SLOJA (ČAK I TRENUTNI ZASTOJ FINIŠERA UTIČE NA RAVNOST SLOJA A KOD DUŽIH ZASTOJA I NA ZBIJENOST), A SVE TO UTIČE NA POVEĆANJE TROŠKOVA IZGRADNJE PUTA.

Kipovanje asfaltne mešavine u finišer

7

IZRADA PUTEVA POVRŠINSKI ISKOPI PRIPREMNI RADOVI IZUZETNO SU BITNI U PRVIM FAZAMA GRAĐEVINSKOG PROJEKTA. UČINAK PROJEKTA MORA BITI POTKREPLJENA SVIM TEHNIČKIM KARAKTERISTIKAMA I ČINJENICIMA, A MATERIJALI, PROIZVODI, OPREMA I RADOVI MORAJU BITI IZRAĐENI U SKLADU S NORMAMA I TEHNIČKIM PROPISIMA.

ČIŠĆENJE TLA

OVO JE POČETNA FAZA I OBUHVATA POVRŠINSKI ISKOP RAZNIH DEBLJINA I NJEGOVO PREBACIVANJE U STALNO ILI PRIVREMENO ODLAGALIŠTE, A RAZLOZI SU TI ŠTO HUMUS ZBOG SVOJIH SVOJSTAVA POD OPTEREĆENJEM ZNATNO MENJA SASTAV, A PRI PROMENAMA KOLIČINE VODE OSETNO MU SE SMANJUJE NOSIVOST TAKO DA NIJE POGODAN KAO GRADIVNI MATERIJAL I MORA SE ODSTRANITI. HUMUSNO TLO ISKOPAVA SE S POVRŠINA NA TRASI PUTA KAO I S OSTALIH POVRŠINA, A ISKOPAVA ISKLJUČIVO MAŠINSKO, A RUČNO JEDINO TAMO GDE TO MAŠINE NE BI MOGLI OBAVITI NA ZADOVOLJAVAJUĆI NAČIN. ŠIBLJE SE MESTIMIČNO MOŽE ODSTRANITI ZAJEDNO S HUMUSOM, ALI SE OD NJEGA MORA ODVOJITI PRE UPOTREBE HUMUSA PRI OBRADI KOSINA NASIPA ILI USEKA PUTA. ODGURAVANJE HUMUSA U ODLAGALIŠTE MORA SE OBAVLJATI TAKO DA NE DOĐE DO MEŠANJA S NEHUMUSNIM MATERIJALOM. AKO POSTOJI VIŠAK HUMUSA, POTREBNO JE PRETHODNO PREDVIDETI LOKACIJU I OBLIK ODLAGALIŠTA ZA NJEGOVO ODLAGANJE.

8

 

SLOJEVI U KOLOVOZNOJ KONSTRUKCIJI POSTELJICA OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTELJICE SU: • SASTAV: ZAVRŠNI SLOJ NASIPA ILI USEKA KOJI JE POSEBNO KVALITETNO URAĐEN; NAJČEŠĆE OD NEVEZANIH MATERIJALA• DEBLJINA: NIJE DEFINISANA (OKO 50 CM)• KVALITET MATERIJALA: RAVNOMERAN SASTAV, BEZ STRANIH MATERIJA I OPTIMALNE VLAŽNOSTI• KVALITET NA POVRŠINI POSTELJICE: RAVNOMERNA NOSIVOST 

POMOĆNI SLOJ OSNOVNE KARAKTERISTIKE POMOĆNOG SLOJA SU: • SASTAV: PESAK, GEOTEKSTIL, JEFTIN LOKALNI MATERIJAL, LOMLJEN BETON, ŠLJAKA, PEPEO ILI PRERAĐEN - RECIKLIRANI MATERIJAL• DEBLJINA: OD 0 DO 60 CM. NORMALNE DEBLJINE SLOJEVA KOJE TREBA ZBIJATI SU OD 10 DO 22 CM. TEHNOLOŠKI MINIMALNA DEBLJINA SLOJA KOJI TREBA ZBITI JE 10 CM.  • KVALITET MATERIJALA: POTPUNA ZBIJENOST U UKUPNOJ DEBLJINI SLOJA (TIPIČNO 95% OD MAKSIMALNE GUSTINE SUVOG UZORKA). SVI KRITERIJUMI KVALITETA TREBA DA BUDU STROŽI OD ONIH ZA POSTELJICU, A BLAŽI OD ONIH ZA DONJU PODLOGU – TAMPON DONJA PODLOGA – TAMPON OSNOVNE KARAKTERISTIKE DONJE PODLOGE SU: • SASTAV: JEDAN ILI VIŠE SLOJEVA OD PRIRODNOG ILI MEHANIČKI I HEMIJSKI STABILIZOVANOG MATERIJALA, DROBLJENOG AGREGATA, ŠLJUNKOVITO-PESKOVITOG AGREGATA ILI OTPADNOG MATERIJALA (DROBLJENI BETON, ŠLJAKA ITD.)• DEBLJINA: OD 20 DO 50 CM. NORMALNE DEBLJINE SLOJEVA KOJE TREBA ZBITI SU OD 10 DO 22 CM. KVALITET MATERIJALA: ŠLJUNKOVITO-PESKOVITI MATERIJAL) TREBA DA IMA PROCENAT ČESTICA MANJIH OD 0.02 MM NAJVIŠE 6% ZA DONJU, A 10% DO 12% ZA GORNJU GRANICU.

GORNJA PODLOGA OSNOVNE KARAKTERISTIKE GORNJE PODLOGE SU: • SASTAV: U PRINCIPU SVAKI MATERIJAL OTPORAN NA DEJSTVO VODE, MRAZA MOŽE BITI UPOTREBLJEN ZA GORNJU PODLOGU. NAJPOZNATIJI MATERIJALI SU: ŠLJUNAK, DROBLJENI AGREGATI (MAKADAM), BITUMENIZIRANI MATERIJALI, MRŠAVI BETON I STABILIZOVANI MATERIJALI (SA BITUMENOM ILI KREČOM)• DEBLJINA: OD 6 DO 30 CM. DEBLJINA JEDNOG SLOJA OD SUVO VEZANOG MAKADAMA KREĆE SE OD 7 DO 10 CM, ŠLJUNKOVITOG MATERIJALA MINIMUM 15 CM, MRŠAVOG BETONA MINIMUM 10 (15) CM, STABILIZACIJE CEMENTOM OD 10 DO 20 CM, A BITUMENOM VEZANIH MINIMUM 5 CM. DEBLJINA SLOJA ILI VIŠE SLOJEVA U GORNJOJ PODLOZI SE ODREĐUJE DIMENZIONIRANJEM• KVALITET MATERIJALA: MAKSIMALNA VELIČINA ZRNA KOD MAKADAMA JE OD 20 DO 40 MM, A KOD BITUMENIZIRANOG MATERIJALA 20 ILI 28 ILI 40 MM.

 

 

9

MAŠINE ZA UGRADNJU, IZRADU I VALJANJE KOLOVOZA MAŠINA ZA RAZASTIRANJE I PRIMARNO ZBIJANJE SLOJA ASFALTNE MEŠAVINE – FINIŠER. PRILIKOM POČETNIH PRIMENA ASFALTA ZA IZGRADNJU KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA UGRADNJA SE VRŠILA RUČNO PRI ČEMU SE JAVLJAO PROBLEM RAZASTIRANJA. KORIŠĆENI SU UREĐAJI RAZASTIRAČI/RASPODELJIVAČI ŠTO JE UZROKOVALO RAZVOJ MAŠNSKIH UREĐAJA ZA RAZASTIRANJE I UGRADNJU, FINIŠERA, KOJI SU DANAS U PRIMENI (ENGL. PAVER). FUNKCIJA FINIŠERA JE RAZASTIRANJE I PRIMARNO ZBIJANJE ASFALTNIH SLOJEVA U TOPLOM STANJU.

Finišer za asfalterske radove

Konstruktivni delovi finišera su:- noseći deo (vozno postolje sa točkovima ili gusenicama, koje nosi koš sa transportnim mehanizmom i peglu sa vibrouređajem),- pokretni deo (pužni + tablasti transporter),- radni organ (raspodeljivač sa pužem, vibraciona greda – „pegla”),- pogon (dizel – motor),- transmisija (mehanička – zupčanici).Priprema finišera za rad podrazumeva predradnje i start: opšti pregled, uključivanje motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera, uz pomoć plamenika na gas). Sam rad je kontinualan a završne radnje i isključivanje obuhvataju: opšti pregled, detaljno čišćenje stranica, transportera i pegle naftom, podmazivanje ležajeva i zupčanika.

10

NEKI SLUČAJEVI PREKIDA RADA FINIŠERA SU: 1. FINIŠER JE STAO ZA KRATKO VREME A U KOŠU FINIŠERA IMA DOVOLJNO MEŠAVINE; VIBRACIONA PLOČA SVOJOM TEŽINOM PRAVI DEFORMACIJU NA SLOJU ASFALTA PO CELOJ DUŽINI PLOČE. OVAKVA DEFORMACIJA SE NE MOŽE OTKLONITI VALJANJEM I TRAJNO OSTAJE. 2. FINIŠER JE STAO ZBOG DISKONTINUITETA U DOVOZU MEŠAVINE I PRI TOME SE U KOŠU FINIŠERA ZADRŽAVA ASFALTNA MEŠAVINA U KOLIČINI OD OKO ⅓ ZAPREMINE KOŠA ILI VIŠE; NASTAJE DEFORMACIJA KAO U PRETHODNOM SLUČAJU, ALI ULEGNUĆE JE VEĆE JER TEŽINA PLOČE DUŽE DELUJE.  3. FINIŠER JE STAO ZBOG DISKONTINUITETA U DOVOZU MEŠAVINE ALI JE UGRAĐENA CELOKUPNA KOLIČINA MEŠAVINE IZ KOŠA. ZAOSTALA KOLIČINA ASFALTNE MEŠAVINE UZ STRANICE KOŠA JE U STVARI SEGREGIRANI OBAVIJENI AGREGAT, NAROČITO KADA SU U PITANJU KRUPNOZRNIJE MEŠAVINE. KADA SE OVA MEŠAVINA UGRADI OBRAZUJE SE USKA POPREČNA TRAKA KRUPNOZRNIJE GRANULACIJE U ODNOSU NA DATU MEŠAVINU, KOJA SE BOLJE PAKUJE PA JE POPREČNA TRAKA NIŽA. KAO I U PRETHODNIM SLUČAJEVIMA FINIŠER STOJI TE TEŽINA PLOČE DELUJE NA SLOJ ASFALTA, A ASFALTNA MEŠAVINA U SLOJU UZ SAM FINIŠER SE HLADI.

Finišer sa točkovima Finišer sa gusenicama

11

MAŠINA ZA VALJANJE RAZASTRTOG SLOJA ASFALTA – VALJAK ZA ZBIJANJE ASFALTA U PUTOGRADNJI SE UPOTRBLJAVAJU VALJCI RAZLIČITIH TIPOVA: - STATIČKI, GLATKI VALJAK;- VALJAK SA GUMENIM TOČKOVIMA – PNEUMATIČKI VALJAK;- VIBRACIONI, GLATKI VALJAK.

Standard propisuje da valjci moraju imati uređaj za vlaženje površine točka vodom. Režim valjanja mora biti takav da osigura utvrđen stepen zbijanja asfaltnog sloja. Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini, a kod jednostranog poprečnog nagiba od niže prema višoj ivici kolovoza. Pojedini hodovi valjka moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. Nije dozvoljeno zadržavanje valjka na još nezbijenoj površini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja. Zaokretanje valjka mora se vršiti na uvaljanom asfaltu izvan površine koja se valja. Površine asfaltnog sloja nepristupačne valjku (pored ivičnjaka, oko okna slivnika i druge) zbijaju se ručno nabijačima ili vibracionim spravama.

Statički valjak Vibracioni valjak

12

 NEPOSREDNO PRE POČETKA RADA POTREBNO JE UTVRDITI: - STANJE PRIPREMLJENE PODLOGE,- PLAN IZVRŠENJA RADA,- USKLADITI ODNOS PROIZVODNJE I UGRAĐIVANJA ASFALTA,- KRITERIJUME ZA ODBACIVANJE NEKVALITETNIH MEŠAVINA,- SPREMNOST MAŠINA ZA RAD. PREMA VAŽEĆEM STANDARDU UGRAĐIVANJE ASFALTNE MEŠAVINE DOZVOLJENO JE SAMO U POVOLJNIM VREMENSKIM PRILIKAMA. U PERIODU RANOG PROLEĆA I KASNE JESENI ASFALT TREBA UGRAĐIVATI SAMO PRI VIŠIM DNEVNIM TEMPERATURAMA.  DRUGI PREDUSLOVI ZA POČETAK UGRADNJE ASFALTNE MEŠAVINE SU: - ZA UGRAĐIVANJE TREBA ANGAŽOVATI OPTIMALAN BROJ MAŠINA I LJUDI RADI VEĆE EFIKASNOSTI; RAD ZASNIVATI NA KOORDINACIJI NADZOR – IZVODJAČ;- TREBA ISPLANIRATI POTREBAN BROJ FINIŠERA, BROJ I TIP VALJKA, BROJ KAMIONA;- MORA SE OSIGURATI STALNA I SIGURNA VEZA (TELEFONI RADIO) IZMEĐU BAZE I FINIŠERA;- MORA BITI JASAN SISTEM KOMANDOVANJA I PRIJEM INSTRUKCIJA;- PREDVIDETI NAČIN ZA REGULISANJE SAOBRAĆAJA;- ODREDITI NAČINA ZA PRIZNAVANJE UGRAĐENE KOLIČINE ASFALTNE MEŠAVINE.U ZAVISNOSTI OD VRSTE UPOTREBLJENOG BITUMENA PREPORUČENA JE I NAJNIŽA TEMPERATURA RAZASTRTE ASFALTNE MEŠAVINE NA MESTU UGRAĐIVANJA.

Osnovna sredstva za ugrađivanje asfaltne mešavine