ODGOVORNEKOMPANIJE

ZAŠTITAŽIVOTNESREDINE

ELEKTRONSKI BILTEN 01.MART 2016./BROJ 3

ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

2

KljučniciljMinistarstvajekreiranjepodsticajnogambijenta

I nvesticije u projekte zivotne sredine, a posebno u ciste,ekoloski prihvatlјive tehnologije, predstavlјaju prioritete kojisu prepoznati u strateskim dokumentima Republike Srbije, kaosto su, Nacionalni program zastite zivotne sredine i Nacionalnastrategijaodrzivogkoriscenjaprirodnihresursaidobara.Kreiran-jepodsticajnogambijentazarealizacijuovihprojekata,bezobzirada li su to strane ili domace investicije, predstavlјa jedan odklјucnihcilјevaMinistarstva.

Ucilјupobolјsanjauslovazainvesticijeuvetroelektranekaocisteizvoreenergije,MinistarstvojeuprethodnomperioduusaradnjisaUNDP-ompripremiloUputstvozaprocenuuticajavetroelektra-nanazivotnusredinuipublikaciju„Zastitaprirodeirazvojvetro-elektranauSrbiji”.Usaradnjisadrugimministarstvima,GIZ-omiUNDP -om, izrađeni su detalјni vodici za realizaciju projekataobnovlјivihizvoraenergije,ukojejeinkorporiranasvazakonskaregulativaizoblastizivotnesredineneophodnazaimplemetacijuovih projekata. Strani i domaci investitori imaju i pravo naoslobađenje od placanja carine za opremu i tehnologije, kojadoprinosizastiti zivotnesredine,naosnovumislјenjaMinistarst-va,premaCarinskomzakonu.Kroz svakodnevnu komunikaciju sa potencijalnim investitorima,Ministarstvodajeidetalјnapojasnjenjasvihzakonskihproceduraizoblastizivotnesredinekakobiseublazileiliotklonileadminis-trativnebarijereiubrzaleinvesticijeuekoloskeprojekteiinvesti-torima olaksao put do izgradnje ovih objekata. Ministarstvo,takođe,pruzasnaznupodrskustranim investitorima i fabrikamakojeseotvarajuuSrbijikadasuupitanjuprogramiiaktivnostizazastituzivotnesredine.Planiranjeiizgradnjanovihpostrojenjairealizacijainvesticijanateritoriji Srbije, dobijanje lokacijske, građevinske i upotrebnedozvole podleze propisima u oblasti zastite zivotne sredine, stoznaci da se na teritoriji Srbije ne mogu realizovati tehnologije,odnosno nove investicije koje svojim radom zagađuju zivotnusredinu.Krozpredmetnedozvoleinvesitorise,odstranenadleznihorganaza zastitu zivotne sredine, obavezuju da sprovode aktivnosti nazastitizivotnesredine,tokomizgradnjeobjekata,tokomredovnograda,uslucajuudesa,kaoitokominakonzatvaranjapredmetnihobjekata.

Oblast zastite zivotne sredine predstavlјa jednu trecinu pravnihtekovina EU, pa je sam proces usklađivanja domaceg za-konodavstva sa zakonodavstvom EU kao i njegova primena ve-omaslozen,dugotrajaniizuzetnoskupproces.Za uspesno usklađivanje domaceg zakonodavstva sa za-konodavstvom EU neophodna je uzajamna saradnja drzave,privrede i građana u vezi sa pitanjima pregovora oko prelaznihperioda primene zakonodavstva, e ikasno sprovođenje zakona,utvrđivanje delotvornih ekonomskih instrumenata, ekoloskamodernizacija preduzeca, informisanje i jacanje javne svesti. Upropisima EU postoje ogranicenja kada su u pitanju zagađenjevode i vazduha. Naime, sektor voda je pokriven velikim brojemEUpropisa.Određeni propisi EU koji se odnose na ogranicenje emisijazagađujucihmaterijauvodesuprenetiudomacezakonodavstvo.Takođe,poredpropisakojiseodnosenakvalitetvazduhapostojeipropisikojiseodnosenaogranicenjeemisijazagađujucihmate-rija u vazduh iz stacionarnihpostrojenja, kao i propisi u vezi sazagađivanjem vazduha iz pokretnih izvora zagađivanja koji seodnose na kvalitet goriva i ispustanje otpadnih gasova iz vozila.Sviovipropisisudelimicnoiliuvecojmeriprenetiudomaceza-konodavstvo.Svaki propis, odnosno direktiva EU propisuje kaznene odredbekojeseprimenjujunazemlјuclanicuEUukolikodrzavanepostujeodredbepredmetnogpropisa.Autoriteksta:StručneslužbeMinistarstvapoljoprivredu izaštituživotnesredineRepublikeSrbije

3

PrviplutajućivetrogeneratornasvetujeuNorveškoj

N orveskajejednaodnajrazvijenijihzemaljanasvetukadajeupitanjukoriscenjeobnovljivihizvoraenergije,koriscenjeizvoranafteipro itkojidrzavaostvarujeodtihresursa.SrbijaiNorveska sarađuju veoma aktivno u poslednjih 15 godina.Velikideopomocijerealizovankrozbliskuidirektnusaradnjunorveskeisrpskevlade.Postojinekolikovelikihinvestitorakaosto je na primer Telenor, koji vode racuna o zastiti zivotnesredine i socijalnim problemima kroz fondacije. Neke od tihkompanijadelujukrozprogrameiinovacije.Vazniprioritetiovesaradnjesuenergetika i zivotnasredina, reformabezbednosti,pravosudnogsistema,javnogsektoraitd.Tokom praznika proveli smo nekoliko sati sa norveskimambasadorom u Srbiji, gospodinom Arnom SanesomBjornstadom ipitali ga staonmisli onasimmogucnostimazabolje iskoriscenje obnovljivih izvora energije i odgovornimkompanijamakojeposlujuuSrbijiikojeuticunazastituzivotnesredine.EvostajeonrekaozaEnergetskiPortalSrbije.EP:DalibistebililjubaznidaobjasnitenašimčitaocimanakojinačinNorveškabrineoprirodi,obnovljivim izvorimaenergijeikolikojetovažnoza‘čistu’industriju?Gospodin Bjornstad: Mnogi vide klimatske promene kaonajozbiljniji izazov za covecanstvo. Nikada ranije ljudi nisuimalitolikiuticajnaklimatskepromenekaodanas.Norveskajeshvatila ovo pitanje ozbiljno. Norveska vlada je 2001. godineosnovala Enova agenciju kako bi promovisala e ikasnijupotrosnju energije i povecanu proizvodnju energije izobnovljivihizvora.

Agencijabliskosarađujesajavnimiprivatnim irmamakakobismanjili potrosnju energije i povecali proizvodnju energije izobnovljivihizvoraenergije.Klimatskepromeneizastitazivotnesredine suglavni fokusnorveske razvojnepolitike, samim timministarstvo za klimatske promene i zastitne zivotne sredineodvajadeonorveskogbudzetazainernacionalnirazvojitoradiputemnorveskeagencijezarazvojnusaradnjuNORAD.Kao rezultat ovih i drugih poteza norveske vlade, Norveskaproizvodi oko 56 procenta od ukupne energetske potrebe izobnovljivih izvoraenergije,ukljucujuci i energiju za transport.Prva svetska plutajuca vetro turbina radi od 2009. godine 10kilometaraodnorveskeobale. Ipakhidroelektranedominirajutrzistemelektricneenergije.Norveskaimanajvecuproizvodnjuhidroenergije na svetu po glavi stanovnika i rangirana je kaobroj jedanuEvropi i sesti jenajveci proizvođac hidroenergijenasvetu.Cilj koji je postavljen za 2020. je da se smanji emisija stetnihgasova za 30% i da se poveca udeo energije iz obnovljivihizvorana67,5%(najveciudeouEvropi).EP:ŠtamisliteoobnovljivimizvorimaenergijeuSrbiji?DalibiSrbijamogladaihkoristinaboljinačin?Možete lidauporediteNorveškuiSrbijuutomsmisluikojibisavetdalinašimbiznismenimaidonosiocimaodluka?

Gospodin Bjonstard: Srbija je zemlja bogata obnovljivimizvorima energije od biomase preko hidro, do solara i vetra.Uprkosvelikompotencijalu, sektorobnovljivih izvora energijeuSrbijitektrebadaserazvije.

GospodinArneSanesBjornstad,ambasadorNorveškeuSrbiji

4

4

Jedan od prvih velikih koraka ka razvoju sektora obnovljihizvoraenergijeuSrbijijebiokadajevladaSrbije2011.usvojilaZakon o energetici koji je ukljucio obnovljive izvore energijekaokomplemetarnideo.Prema agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, postojiveliki broj projekata koji su u procesu na polju obnovljiveenergije u Srbiji. Procenjuje se da Srbija ima potencijal daprivuce investicije od najmanje 2 milijarde evra u obnovljiveizvoreenergijeunarednih5do7godina.Pored togane trebazaboravitidasuenergijaizastitazivotnesredineveomavaznenaputu integracije SrbijeuEvropskuUniju, s obziromdaoveoblasti zajedno sa poljoprivredom cine vise od polovineukupnih standarda Evropske Unije koje je Srbija duzna dauskladizavremepregovarackogprocesa.Vazno je da Srbija nastavi sa procesom usklađivanja kao i dadrzavni organi uzmu u obzir zastitu zivotne sredine kadaodlucujuoprojektimaurazvoju.Osimtoga,vaznojedavlastisireznanjeopotencijalimakakobiseusvojilae ikasna,ekoloska ienergetskaresenja ikakobisemotivisaloodgovornijeponasanje.

EP:NorveškaambasadauBeograduorganizujeobrazovneaktivnostiobiomasiisl.Kakvisuvašiplanoviza2016.?ŠtaćeteorganizovatiuBeograduidrugimgradovimauSrbiji?Gospodin Bjornstad: Energija, zastita zivotne sredine iklimatska pitanja su prioritetne oblasti kada je u pitanjupodrskaNorveskeSrbiji.Dosada,Ambasadajepodrzalamnogoprojekataizovihoblastisiromzemlje.Ovoukljucuje:podrskulokalnimzajednicamadapostanuenergetskinezavisneisamoodrzive,podizanjesvestiosigurnijim alternativama i zamenu najopasnijih hemikalija,podrsku za sakupljanje đubriva u juznoj Srbiji, kontrolisepopulaciju insekata na planini Tara, preporuke za poboljsanjekoja se ticu pregovora o pristupanju EU u vezi sa ovimoblastima. Mi cemo nastaviti da podrzavamo projekte iz ovihoblasti.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

5

5

ZelenaekonomijajerazvojnašansaSrbije

P rivredna komora Srbije u svojojstrukturi pored brojnih udruzenja,

ubraja i Udruzenje za energetiku ienergetsko rudarstvo na cijem celu jesekretar, gospodin Ljubinko Savic.Razgovarajuci o kompanijama koje suclanice ovog udruzenja i sa kojima sesvakodnevno obavlja komunikacijasaznalismoukojojmeriprakticnosvetekompanijesprovodemerezastitezivotnesredine. Gospodin Savic se za biltenODGOVORNE KOMPANIJE osvrnuo nasveukupno stanjeu sektoruenergetikeuSrbiji, isticuci da su strane kompanijedoneledobrupraksualidasunamidaljepotrebneogromnekolicinekapitaladabiseenergetskainfrastruktura inansirala.

EP: Koliko članica broji Sektor zaenergetiku ienergetsko rudarstvopriPKS, koje su kompanije u pitanju ikako je prema Vašim saznanjimaregulisan odnos ovih kompanijapremazaštitiživotnesredine?Ljubinko Savić: Privredna drustvaregistrovanazadelatnosti izenergetskogsektorasvojapravaiobavezekaoclanoviPrivredne komore ostvaruju krozaktivnosti Udruzenja za energetiku i

energetsko rudarstvo. Vec sam nazivsugerisedaUdruzenjeokuplјapravnalicaregistrovana za proizvodnju primarneenergije, ali i za distribuciju i prodaju,odnosno trgovinu na malo inalnomenergijom. Broj clanova varira, a novimZakonomoprivrednimkomorama,kojijenedavnostupionasnagu,de inisanojedasu clanovi Privredne komore Srbije sviprivredni subjekti koji obavlјajuregistrovanu poslovnu delatnost nateritorijiRepublikeSrbije.Polazeciodovekonstatacije ukupan broj clanovaUdruzenjajeoko1500pravnihsubjekata.Odnjih,nestoviseod900registrovanojeza proizvodnju elektricne energije izobnovljivih izvora. Međutim tu svojunameruupraksiznacajanbrojprivrednihsubjekatanijeni realizovalo,odnosnonemozemo smatrati da su aktivni uenergetskomsektoru.Kadjerecoodnosukompanija prema zastiti zivotne sredine,on prvenstveno proizilazi iz postovanjazakonskih obaveza ili iz prepoznavanjaekonomskog interesa i mogucnosti zasopstvenupromociju.OdnoskompanijauSrbiji prema zivotnoj sredini tesno jepovezan sa stepenom e ikasnosti samogpreduzeca i prihoda koje ostvaruje, ali isvesti samogvlasnikaopotrebiocuvanjacovekoveokoline.Dobar primer su strane kompanije kojeovdeposluju.DolaskomuSrbijusasobomsu donele „dobru praksu“ i u svojposlovni model ugradile procedure izoblasti zastite zivotne sredine. Odlicanprimer su servisi za motorna vozila kojisu model upravlјanja otpadom iprocedure preuzeli od maticnihkompanija. Opasan otpad, poputiskoriscenog motornog ulјa odlazu izbrinjavaju isklјucivo prema pozitivnimnormama i propisima za tu kategorijuotpada.Vecinadomacihservisa,bilodasuu vlasnistvu pravnog ili izickog lica,otpadno ulјe koriste za grejanje, umestoloz-ulјa. Neretko to ulјe zavrsi kaosekudarna sirovina i na sivom trzistu iliko zna gde, pa i ne stigne do reciklaze.Posledica takvog neodgovornog odnosaprema coveku i zivotnoj okolini su,primera radi „smrdlјive zgrade“ naNovom Beogradu. Materijalne stete suvelikeastetapozdravlјelјudi,jossuvecai pogubnija. Postoji niz pozitivnihprimera, kada se resursi obnovlјivihizvoraenergijekoristekaomehanizamzaocuvanje zivotne sredine ili zaobezbeđenje nezavisnog, pouzdanog ijeftinog izvora energije. Sa druge strane,

sprovođenjem mera energetskee ikasnosti u segmentu potrosnjepostignuti su znacajni efekti u ustedienergije i unapređena konkurentnost natrzistuproizvodaiusluga.NezaobliznisuprimeriAD„MilanBlagojevic“Lucani,NISa.d. Novi Sad, „Klinickog centra Srbije“,„Imlek ad“ Beograd ili Polјoprivrednogpreduzeca „Sava Kovacevic“ a.d. Vrbas.Ove kompanije i ustanove svojuenergetsku e ikasnost i maksimalnokoriscenje energetskih mineralnihresursa postigle su ugradnjom sistema

visokoe ikasne kogeneracije. NIS a.d. uproizvodnji, a ostali u potrosnji. Ovaprivredna drustva su odgovornimodnosompremasopstvenompreduzecuizivotnojsredinipostiglaiznacajneustedeenergenata, a viskove dobijene energijeplasirala u elektroenergetski sistemSrbijepopovlascenojceniitakoostvarilapozitivne inansijskeefekte.Drugi primer drustveno odgovornogposlovanjajeinvesticijaViennaInsuranceGroup u poslovnu zgradu na NovomBeogradu - VIG Plaza. Ova poslovnazgrada je izgrađena uz postovanjenajvisih standarda gradnje. Za grejanje ihlađenje 16.000 kvadrata poslovnogprostora, cak 75 odsto sopstvenihpotreba za toplotnom energijom pokrivaizsopstvenihizvoraobnovlјiveenergije -geotermalneenergijeniskeentalpijekojueksploatise iz slojeva u neposrednojblizini same zgrade. Osim usteda uenergiji i pozitivnih ekonomskih efekata,postavlјeni su i visoki standardi odnosabiznisa prema lokalnoj zajednici,kontrolom i smanjenjem zagađenja kojebizgradaemitovalakoriscenjemenergijedobijene sagorevanjem fosilnih goriva.Pozitivni su i primeri nasih obrazovnihinstitucija – Srednje tehnicke skole„Mihajlo Pupin“ Kula, Srednje skoleVarvarin, Elektrotehnicke skole “RadeKoncar“ Beograd i Fakulteta tehnickihnaukaUniverzitetauNovomSadu.

GospodinLjubinkoSavić,SekretarUdruženja

zaenergetikuienergetskorudarstvo

6

6

One su na sopstvenom primeru i krozprakticnu nastavu o solarnim sistemimapokazale mogucnost valorizacijepotencijalasunca,aliipotencijaladomacepameti.Naravno, postoje i jos pojedinacnihprimera dobre prakse, ali Srbiji tekprestoje znacajne aktivnosti da bipostigla nacionalne cilјeve u oblastiobnovlјivih izvora energije, energetskoje ikasnostiismanjenjupritiskazagađenjana zivotnu sredinu. Na samom smopocetkutogvelikogposla.EP: Kada govorimo o fabrikama (naprimer : La Farge, Hemofarm,Tikkurila...) da li PKS ima načina daprati i utiče na nivo zagadjenja kojeizazivaju ove fabrike u Srbiji? Da lipostoji nesklad između inansijskeuspešnosti i odgovornog postupanjapremaprirodnimresursima?Ljubinko Savić: Privredna drustva -clanovi Privredne komore Srbije imajuzakonom de inisana prava i obaveze.Svoje interese ostvaruju preko granskihudruzenja, opstih udruzenjapreduzetnika, kao i preko izabranihpredstavnikauorganimaitelimakomore.Rad granskih udruzenja zasniva se nausvojenim godisnjim programima iplanovima koji podrazumevaju izmeđuostalog i izvestavanje o izickom obimuproizvodnje i prometa, ali i o uslovimaposlovanja.Tezistenasihaktivnostijenade inisanjuizastupanjuzajednickihinteresaprivredena nacionalnom imeđunarodnomnivou,radi otklanjanja prepreka usvakodnevnom poslovanju i stvaranjapovolјnijeg poslovnog ambijenta -unapređenjem regulatornog okvira idrugih elementa poslovne klime,ukidanjem monopola i razvojemkonkurentnog trzista, povezivanjemnasihkompanijameđusobno,podrskomunastupunainotrzistima,edukacijom.Posebnu paznju posvecujemo pruzanjustrucne pomoci svojim clanovima radipobolјsanja i unapređivanja njihovogposlovanja ipodizanjakapacitetadaviseproizvode i izvoze. Sa cilјem podizanjapotencijala privrede, negovanja dobrihposlovnih obicaja i poslovnog morala ipostovanja pravila dobrog poslovnogponasanja, kroz, između ostalog,promovisanje dobre prake, PKS je 2007.

godineustanovilaNacionalnunagraduzadrustveno odgovorno poslovanje(CorporateSocialResponsibility,CSR).Na konkurs za Nacionalnu nagradu zaDOPmogu seprijaviti privrednadrustvakoja su realizovala DOP projekte i bilauspesna u implementaciji principadrustveno odgovornog poslovanja. Cilјnagrade jeste da identi ikuje najbolјeprograme i inicijative u Srbiji u protekledve godine, prema unapred utvrđenimkriterijumima.Jedanodcetirikriterijumamerikoliko jedalekoorganizacijaodma-kla u primeni DOP-a u klјucnim oblasti-ma: lјudi, trzise, zivotnasredina,zajedni-ca/drustvoiimovina/kapital.Nagradesedodelјujuutrikategorije:zamikroimala,za srednja i za velika privredna drustva.Osim ove nagrade PKS je uvela i drugeoblikevrednovanjauspesnostiprivrednihdrustava, korporativnih brendova ilikvalitetnihsrpskihproizvoda.Tradicionalno, vec 11 godina,organizujemoakciju„NajbolјeizSrbije“,usaradnji sa Ministarstvom trgovine,turizma i telekomunikacija i dnevnimlistom „Privredni pregled“. PriznanjenajbolјeizSrbijeprepoznatlјivijeznaknaproizvodima iz Srbije ali i zastini znakuspesnih srpskih preuzeca. DodeljujemoGodisnju nagradu Privredne komoreSrbije i Nacionalnu nagradu za poslovnuizvrsnost-Oskarkvaliteta.PriznanjaPKS,koja dodelјujemo samostalno ili sadrzavnim institucijama i organizacijamacivilnog sektora, veri ikuju postovanje iposvecenost clanova komore principimazastite zivotne sredine i odrzivokoriscenjeprirodnihresursa.U procesu pridruzivanja EUPoglavlјe 27koje se odnosi na ekologiju je jedno odnajzahtevnijih kako za instiucije drzave,tako i zanjenuprivredu. Implementacijanovog zakonodavstva zasnovanog naprincipima zelene ekonomije je dug iskup proces za privredu Srbije. Svi suizgledi da ce energetika kao sektor odposebnog znacaja za citavu ekonomiju idrustvo podneti najveci teret u tomprocesu prilagođavanja i prelaska sakovencionalnih resenja eksploatacije iprozvodnje ka e ikasnom koriscenju„ciste” i obnovlјive i iz razlicitih izvoradostupne energije. Komora je vec upredpristupnoj fazi pocela da svojeclanove blagovremeno informise o pred-stojecimobavezama.

7

7

Organizujemoobuke/edukaciju, strucneposete zemlјamaEU isusretestranihidomacihprivrednikaradirazmeneiskustava,aaktivnoucestvujemouradupregovarackihiradnihgrupamazaizradu propisa u oblasti energetike, rudarstva, zastite zivotnesredine, upravlјanja otpadom, zastite prirode kao i drugihpropisa.Komora svoj doprinos zelenoj ekonomiji daje i sopstevnimprimerom.U toku je trogodisnjiprojektuspostavlјanjaOn‐linetrgovacke platforme za biomasu, kao najeceg potencijalaobnovlјivihizvoraenergijeuSrbiji..ProjekatrealizujemousaradnjisaUNDPiuokvirunacionalnogprojekta“Smanjenjebarijerazaubrzanirazvojtrzistabiomaseu Srbiji” koji sprovodiMinistarstvo rudarstva i energetike i ukomejeUNDPimplementacionaagencija.CilјPKSjestedasenezadrzi napromociji ulaganja u jednanobnovlјivi izvor, vec dasopstvenipotencijalusmeriiupravcupodrskeinvestitorimaucelokupnuzelenuenergijuinjenoracionalnoiskoriscenje.Kadagovorimooustedamaenergijeu segmentupotrosnje,Komorazeli i da sopstvenim primerom ukaze na mogucnosti ineiskorisceni potencijal. Planiramo, da u prvoj polovini ovegodine instaliramo sistem za monitoring potrosnje energije ivode.Sistembiusvakomtrenutkubeleziopotrosnju,arezultatimerenja bili bi vidlјivi i dostupni za sve clanove i posetioceKomore.EP:ŠtajepresudnodabiprivredauSrbijibilajoš"čistija"idabismoubudućnostimoglidaserazvijamopouzorunaevropskedržave,dalijetokorišćenjeobnovljivihizvoraenergije,edukacijaidisciplinovanijemenadžmentailineštotreće?Ljubinko Savić: Jasno je da privredni sistemi kakve danaspoznajemo vise nece moci da opstanu. To je postalo josociglednije nakon decembarskog samita o klimi u Parizu.Evropskaunijaigotovosverazvijenezemlјeopredelilesusezazelenu ekonomiju. Mozemo ocekivati snazan talas promena uekonomiji, napustanja ustalјenih normi i poslovnih obicaja ifunadmentalnih promena nacina rada, promislјanja i odnosaprema prirodnim resursima. Ukoliko zelimo ekonomski rast,ustalјenenavikemoramobrzomenjati.Promenenisu lakenitijednostavne,nemogubitidelimicne,morajubitisveobuhvatneuzmultidisciplinarnipristup.Stranipartnerialiiteznjasrpskihpreduzecada izađuna inotrzistapostavlјajukonkretneuslovekojekompanijeiproizvodimorajudaispune.Obnovlјiviizvorienergije i njihova racionalna upotreba su u osnovi zeleneekonomije,energetskebezbednostiodrziveenergetike.Ujednosu i razvojna sansa Srbije u pogledu novih, inovacionihtehnologija.Pojava novih visokotehnoloskih kompanija omogucila bistvaranje nove dodate vrednosti proizvoda, dovela doproduktivnosti nauke i e ikasnosti naucnih centara. Vec sadaimamo zahteve od privrede i investitora za promenama uobrazovnomsistemu.CilјPrivrednekomoreSrbije,stojejedanod prioriteta u narednom periodu, jeste promena postojecegobrazovnogsistemaSrbijeiuvođenjeprakticnogradauzobra-zovanje. Informisanost i edukacija su mozda i klјucni faktorirazvoja i ubrzanog prilagođavanja zemalјa u razvoju socijalnoodgovornim i ekonomski bogatim drustvima. Prosirena baza

znanja omogucava ne samo donosiocima odluka uadministraciji, vec i preduzecima da pravovremno ikompetetno odlucuju, postujuci principe drustvenoodgovornogposlovanja,smanjujurizike,nesigurnost,troskove,podizu konkurentnost i uvecavaju dobit. Bitna komponentazeleneekonomijeiekonomskograstajesteie ikasnokoriscenjeprirodnihresursa,naprihvatlјivnacinpozivotnusredinu.Ekonomski rast i odgovornost prema zivotnoj sredini nisusuprostavlјeni, vec komplementarni cilјevi koji vodedrustvenomrazvojuirastu.Jedanodbitnihpreduslovarastasuinvesticije.Unasemslucajuinvesticijesulimitirajucifaktorzameneposto-jecih novim tehnologijama. Zbog toga je bitno privlacenjestranih investitora i koriscenje svih raspolozivih izvorainansiranja modernizacije privrede. Zelena ekonomija se os-lanjanaskupealidugotrajnesisteme.Ogromnekolicinekapita-la su potrebne za inansiranje energetske infrastrukture(pametneelektricnemreze),sistemazaproizvodnjuenergijenabazi obnovlјivih izvora, elektri ikaciju saobracaja i energetskie ikasnezgrade.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

8

8

KljučniizazovzaSrbijujedakrenekaniskougljeničnojekonomiji

N a osnovu stanja infrastrukture u zivotnoj sredini uRepublici Srbiji i ekstrapolacije situacije u zemljama kojesuskoropostaleclaniceEU,procenjujesedaceukupnitroskovizadostizanjenaprednihstandardakvaliteta zivotnesredine,atuseprvenstvenomislinaprimenupravnihtekovinaEUuovojoblasti, iznositi i preko 10 milijardi evra (do 2030. godine).Najzahtevniji su sektor voda (5,6 milijardi evra), otpad (2,8milijardievra)aliisektorindustrijskogzagađenja(1,3milijardievra).Bitandeo troskovaseodnosinaoperativnetroskovezarad i odrzavanjenovihpostrojenja, koji se nemogupodmiritiiskljucivoizevropskihimeđunarodnihizvora inansiranjaikojisemoraju inansiratiizbudzeta,sredstavaprivatnogsektorailikroznaknade.Uspesna realizacija svih ovih projekcija zasnovana je naoptimalnom koriscenju ekonomskih instrumenata, razvojuadekvatnih kapaciteta na nacionalnom i lokalnom nivou(ukljucujuci resorna ministarstva, javna preduzeca i jedinicelokalne samouprave). Sa druge strane, direktne ekonomskekoristikojeproizilazeizusklađivanjauoblasti zivotnesredinetokom istogperiodabi trebalodanadmase troskoveu iznosuod skoro 2,4 puta. Iz toga se vidi jasna direktna ekonomskakorist zaRepubliku Srbiju od primene pravnih tekovina EUuoblasti zivotne sredina, sto je i osnovni prioritet VladeRepublikeSrbije.ZadovoljavajucinivokvalitetazivotnesredinepredstavljajedanodpostulataEvropskeunijeisvojevrsnuobavezusvakedrzavekoja namerava da postane punopravna clanica.Neisupunjavanjezahtevnihstandardakvalitetazivotnesredinekoji su propisani evropskim zakonodavstvom nosi skriveneekonomsketroskovezadrustvokojimorajudaseobracunajuitransparentnoprikazu.Koristodblagovremenogsagledavanjatih troskova ogleda se u: izbegavanju stete po zdravlje(smanjena stopa oboljevanja i smrtnosti prouzrokovanihvisokim koncentracijama zagađujucih materija u medijumimazivotnesredina–voda,vazduh,zemljiste);izbegavanjustetepoimovinu i poljoprivrednu proizvodnju, kao i koristi poodrzavanjeprirodnihekosistemaiekosistemskihusluga.Procenjeni troskoviu industrijskomsektorupredstavljajuoko13%ukupnihprocenjenihtroskovauzivotnojsredini.Potrebanje veliki napor da bi se evropske direktive od znacaja zaindustrijski sektor, posebno Direktiva o industirjskimemisijama, transponovale i implementirale u Republici Srbiji.Dosta toga je vec ucinjeno po pitanju transpozicije, ali jeimplementacijaprilicanizazov,posebnosaspektaneophodnihinvesticionih ulaganja u cistije tehnologije i naprednetehnoloskeprocese.Sa ekonomskog stanovista, odsumporavanje toplana ce naprimer,bitijednaodnajskupljihkomponenti,kaoiremedijacijakontaminiranih lokacija, itd. Tokom samih pregovora oclanstvu u EU, u ovoj oblasti svakako ce biti potrebnoispregovaratidodatne,mozdaijedneodnajduzihperioda(tzv.Prelazniperiodi)zapunuimplemetacijuovihpropisa.

Energetski sektor, industrija i privreda su u velikoj meripovezanisaemisijamagasovasaefektomstaklenebaste(GHG)isvakakopredstavljajuvelikipotencijalusmanjenjutihemisija,ublazavanju posledica klimatskih promena, pa samim tim ipostizanjuboljegkvalitetazivotnesredine.PrimenapropisaEUu oblasti klime i energetike, svakako je trosak za privredu ibudzet,ali svakakoneophodno idugorocno isplativoulaganje,koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda natrzistu.Unarednomperiodu,uoblastiklimatskihpromenapotrebnojerazvitisveobuhvatnunacionalnupolitikuistrategijukojecebitiu skladu sa Evropskom strategijom 2020. i EU 2030.Energetskim iKlimatskimokvirnimsporazumom. Stavise,EUseposvetiladugorocnomcilju(2050.ciljevi)dasmanjiemisijeza80-95%odispodnivoa1990.do2050.godine,ukontekstuulogerazvijenihzemaljakaogrupekojapreduzimaslicneakcijenameđunarodnomnivou. Smanjenjeemisijadoovognivoa cezahtevati od EU da postane niskougljenicna ekonomije(Evropska Unija, 2014.). Prema ovim dugorocnim ciljevimaproizvodnjaenergijebi trebalodapostaneskoroupotpunostibezemisijaugljenika,koristecioko30%manjeenergijeu2050.godiniprimenommeraenergetskee ikasnosti.Samimtimsu iizazovizaRepublikuSrbiju,kaodrzavukandidatazaclanstvouEU,injenuprivreduvecii

GospodinMiroslavTadić

9

9

Za Srbiju je svakako veoma znacajna cinjenica da je EU podneprekidnom obavezom da se uskladi sa zahtevima OkvirnekonvencijeUNopromeniklime (UNFCCC): zakonodavstvoEUje razvilo citav niz propisa koji se odnose na izvestavanje uskladusaUNFCCCregulativom.EUjerazvilajasanidirektansetzakona u cilju usklađivanja sa mehanizmom monitoringaizvestavanjaiveri ikacijeuvezisaemisijamaGHGiuspostavilajeposebnupolitikuuoblastiklimatskihpromenakaoodgovornaobavezeutvrđenemeđunarodnimpropisima.Uciljuusklađivanjasaacquis-omuoblastiklimatskihpromena,znacajni napori su ucinjeni i u Srbiji kako bi se unaredilimonitoring, kapacitet u izvestavanju i veri ikacija krozdonosenjenovihzakonaiobukeposebnoprivrednihsubjekata.Zakon o monitoringu, izvestavanju i veri ikaciji gasova saefektom staklene baste iz industrijskih i energetskihpostrojenja,kojibitrebalodastupitinasnagu2017.godine,jeprvi korak ka implementaciji EU sistema trgovine emisijama(EUETS),aliiozbiljanizazovzapostrojanjekojapotpadajupodnjegovu nadleznost. Sistem trgovine emisijama EU jemozda inajvaznijipropiskoji ce imatiznacajanuticajnarazvojsrpskeprivredeienergetskogsektora.Usklađivanje sa acquis-om i jacanje neophodnihadministrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov.Administrativnikapacitetuoblastiklimatskihpromenamorajudabuduojacaniinacentralnominalokalnomnivoukakobiseosiguralo e ikasno usklađivanje sa implementacijom acquisa.Na taj nacin i privreda ce imati koristi od adekvatnouspostavljenog sistema sa jasnim smernicama i podrskom usprovođenjuklimatskihpropisa.Kljucni izazov za Republiku Srbiju je da krene kaniskougljenicnoj ekonomiji smanjivanjem GHG emisija i da uistovremepostigneekonomskeciljeveisocijalnukoheziju.Ispunjavanje obaveza koje proiticu iz međunarondihsporazuma, posebnoOkvirne konvencijeUNopromeni klime,takođepredstavljaznacajanokvirbuducihstrateskih,politickihi investicionih kretanja u Republici Srbiji. Pored dosadasnjihobaveza, drzave potpisnice konvencije su u najvecem brojuSekretarijatu Konvencije dostavile svoje prve Nameravanedoprinosesmanjenjuemisijagasovasaefektomstaklenebaste(tzv. INDCs), u kojima su izrazene namere smanjenja emsijaGHG. Srbija je takođe dostavila svoje INDCs među prvimdrzavama jos u junu 2015. sa izrazenom mogucnoscusmanjenjaod9,8%2030.godineuodnosunaemisije iz1990.godine.Osimprvih INDCs svake drzave clanice koji su postalisastavni i sustinski deo novog globalnog klimatskogSporazuma iz Pariza, predviđeni su periodicni ''ciklusi” ukojima bi se INDCs redovno azurirali svakih pet godina. Noviklimatski sporazum iz Pariza usvojen je na 21. zasedanjuclanicaOkvirnekonvencijeUNopromeniklimekojejeodrzanood30.novembrado12. decembra2015. godineuParizu,kaouniverzalni i pravno obavezujuci dokument. Ovi ambiciozniciljevinecemocibitiostvarenibezdoprinosakljucnihakteraudomenuenergetike,industrijeiprivredeuopste.Energetskisektor,industrijaiprivredacesvakakobitikljucniuispunjavanju obaveza koje proizlaze iz seta propisa EU udomenuenergetike iklimatskihpromena,ukljucujuci inajvecideo troskova aproksimacije. U tom kontekstu usvojeni su i

brojninacionalnipropisiistrateskadokumentakojadajujasnesmernice, poput Zakona o energetici, Zakona o e ikasnomkoriscenjuenergije,Uredbeomeramapodsticajazapovlasceneproizvođace elektricne energije, Nacionalni akcioni plan zakoriscenje obnovljivih izvora energije, Akcioni plan zaenergetskue ikasnost,Strategijarazvojaenergetikedo2025.saprojekcijamaza2030.Politike u oblasti obnovljivih izvora energije i energetskee ikasnosti mogu imati efekte kako na EU-ETS sektore(smanjenjemupotrebafosilneenergije)takoisektorekojinisuobuhvacenuEUETSsistemom.EmisijeuEUETSsektorimasupod uticajem politika energetske e ikasnosti, politike oobnovljivim izvorima energije i implementacija uredbe ohvatanju i skladistenju ugljenika, upotrebe leksibilnihmehanizama.Sa druge strane, glavni pravni i politicki okvir za sektorindustrijskihprocesajedatustrateskomdokumentu„StrategijaipolitikarazvojaindustrijeSrbijeod2011.do2020.godine“.Pored toga, Odluka o zajednickim naporima 406/2009/ECEvropskog parlamenta i Saveta o naporima drzava clanica zasmanjenje emisija gasova sa efektom staklene baste da bi seispunili ciljevi smanjenja emisija gasova sa efektom staklenebaste Komisije do 2020., stupila je na snagu 2009. Godine,iskljucivo za smanjenje emisija u sektorima koji nisuobuhvaceni EUETS-om. Sektori koji nisu obuhvaceni EUETS-om su: saobracaj (automobili, kombiji), građevinarstvo(posebno grejanje), usluge, mala industrijska postrojenja,poljoprivredaiupravljanjeotpadom.Tojedeopaketapolitikaimerauoblastiklimatskihpromenaienergijekojicepomocidase Evropa transformise u niskougljenicnu ekonomiju i da sepoveca njena energetska sigurnost, dostizuci cilj ukupnogsmanjenja emisija EU Klimatsko-energetskog paketa (20%smanjenjaispodnivoaiz1990.godinedo2020.).Republika Srbija, jednom kad pocne proces pregovora, cemorati da doprinese shodno svom relativnom bogatstvu, naekonomski i tehnicki izvodljiv nacin, svakako vodeci racuna oodrzivosti energetskog, industrijskog i privrednog sektorauopste.Troskovi primene ovih propisa i usklađivanja sa pravnimtekovinama EU, u velikoj meri oslanjaju se na sredstva sameindustrije odnosno privrede (tzv. sopstveni izvori). Svakako unomenklaturi troskova, tu su i fondovi za zastitu zivotnesredine, komercijalne pozajmice, drzavni budzet ali idonatorskasredstva.Svakako,koriscenedonatorskihsredstavabi trebalo da se optimizira – to ukljucuje uspostavljanjeodgovarajucih kapaciteta za apsorpciju, tj. adekvatnihinstitucija i realizacije projekata, kao i uravnotezeneekonomske strategije koja ce zauzvrat smanjiti potrebe zaintervencijama iz drzavnog budzeta. To ce umanjiti troskovekojecesnositiRepublikaSrbija.Autorteksta:MiroslavTadić

10

10

Najboljeinajuspešnijekompanijeuosnovamasvogposlovanjaimajuugrađeneprincipečistijeproizvodnje

U NIDO (United Nations Development Organization) jespecijalizovana agencija Ujedinjenih nacija kojapromoviseodrzivi industrijski razvoj.UNIDOpodstice i sman-jenjesiromastvauzemljamaurazvoju,kaoirazvojekonomijautranziciji. Ova opredeljenja su de inisana u Lima deklaraciji2013.godine na UNIDO generalnoj konferenciji. U sradnji sakompanijamaovaorganizacijaporedtehnickepruzaikonsult-antskeusluge.KodnasCentarza cistijuproizvodnjuSrbijepriTehnolosko- metalurskom fakultetu u Beogradu sprovodinavedene aktivnosti. Svaka drustveno odgovorna kompanijakojabrineozastitizivotnesredinemoglabidaseukljuciuove

programe iunapredisvojeposlovanjeali,kakokazenassago-vornikdrBrankoDunjicdirektorCentrazacistijuproizvodnjuSrbije, nije tako. Postoje faktori koji uticu na nezaintereso-vanostkompanijaiformiranjestavadajetonevaznaisporednastvar.EP: Centar za čistiju proizvodnju Srbije postoji u okviruprojekta UNIDO. Održali ste brojne seminare i obuku zapreko70kompanija.Recitenamneštovišeocentru i re-zultatimavašegrada?BrankoDunjić:CentarzacistijuproizvodnjuSrbijeosnovanje2007. godine i deluje u okviru Tehnolosko-metalurskogfakulteta Univerziteta u Beogradu. Centar je na globalnom

nivou deo UNIDO/UNEP mreze Centara za sirovinsku e i-kasnosticistijuproizvodnju(RECPNet).Dosadajepomogaouprimenimetodologijesirovinskie ikasnije i cistijeproizvodnjeupreko70kompanijauSrbiji iobucio64eksperataza cistijuproizvodnju.Pored projekata u Srbiji, Centar uspesno pruza konsultantskeuslugeiuinostranstvu.PoslednjecetirigodineCentarsarađujesa Međunarodnom inansijskom Korporacijom (IFC) narazlicitimprojektimasirovinskeienergetskee ikasnostiuSrbi-ji,Rusiji,Hrvatskoj,Kazahstanu,Uzbekistanu,UkrajiniiBosniiHercegovini.CentarsarađujeisaVladomRepublikeSrbije,pajetakouspesnopripremioisprovodiprojekat„Pravilnorukovan-je i konacno odlaganje PCB“ koji inansira Globalni Fond zazivotnu sredinu (GEF).U aprilu 2015. godine, zapoceo je pro-jekat “Implementacija IPPC/IE direktive u postrojenjima zaintenzivanuzgojzivineisvinja”kojiCentarzacistijuproizvod-njuTehnolosko-metalurskog fakulteta, realizuje u saradnji saMinistarstvompoljoprivredeizastitezivotnesredineRepublikeSrbije,auz inansijskupomocAmbasadeSvedskeuBeogradu.OsnovniciljprojektajepodrskanadleznimorganimaRepublikeSrbije i operaterima u usvajanju odrzivog pristupa za imple-mentaciju IPPC/IEDirektiveupostrojenjimaza intenzivanuz-gojzivineisvinja.NaglobalnomnivounasCentarjepostaodeonovoosnovane mreze centara za e ikasno koriscenje resursa(RECPNet)kojuzajednickipodrzavajuUNIDOiUNEP.Centarzacistijuproizvodnjujeod2014.godinepostaoregion-alnikoordinatorzasveprojektesirovinskee ikasnosti i cistijeproizvodnjenaBalkanu.Uprojektu„Hemijskilizing“,kojiuvodinovi poslovni model u upravljanju hemikalijama, nas CentarucestvujepodokriljemUNIDO,od2007.godine.Centarjedobiona međunarodnoj sceni brojna priznanja za postignute re-zultateuuvođenjuovogposlovnogmodelaukonkurencijiviseod50oganizacijaiz20zemaljameđukojimainekolikozlatnihisrebrnihmedalja.DobilismoipriznanjezanajboljiCentarusvetukojisprovodiovajprojekat.MedaljesuporedCentra,dobiliipartneri„KnjazMilos”, “Ecolab”, “Henkel” i “Bambi-Banat”.Sobziromdaovdenemamo visemesta za objasnjavanje poslovnogmodela, nekavasi citaoci posete www.chemicalleasing.com ili nas sajt,www.cpc-serbia.orgDosada (od2006.do2015.)ukupno jeuprojektimaucestvo-valopreko70kompanija saoko40.000zaposlenih iprosecneustedepokompaniji(neracunajuciprojekatsaEPS-om)iznoseoko100.000€godisnjeuz: Prosecnosmanjenjepotrosnjevode50.000m3/god. Prosecnosmanjenjepotrosnjeel.energije:500MWh/god. ProsecnosmanjenjeemisijeCO2:500t/god.

GospodinBrankoDunjić,DirektorCentrazačistijuproizvodnju

11

11

EP: Koje kompanije su primenile vašumetodologiju i nakoji način započinjete saradnju sa novim kompanijama?Štasuovekompanijeposleobukepromenileusvomposlo-vanju, imate linačinadapratite ioceniteprimenumetod-ologija?BrankoDunjić:Međupreduzecimakojasuuspesnoprimenilametodologiju uz nasu pomoc su: “Metalac”, “Knjaz Milos”,“Imlek”, “Carnex”, “EPS”, “Zvezda-Helios”, “Bambi-Banat”,“Stark”, “Maxima”, “Sojaprotein”, “Tarkett”, “Umka”, “ChemicalAgrosava”,“GalenikaFitofarmacija”,“Unipromet”,“Delta-Agrar”kaoikompanijeizgradovaPancevoiCacak.Popravilu,najboljekompanije i najbolje usvajaju i primenjuju metodologiju siro-vinski e ikasinije i cistije proizvodnje. Nasi obuceni ekspertiposle sest meseci od zavrsetka projekta obilaze kompanije iinteresujusezastvarnuprimenuopcijacistijeproizvodnje.Te kompanije zadrzavaju tim koji je formiran u toku obuke inastavljaju sa sistematskim pristupom analize materijalnog ienergetskog bilansa i stalnim unapređenjima. Iskustvo govorida su opcije za koje su investicije ispod 5.000 € skoro u pot-punostiprimenjene,onodo50.000€oko60%aonezacijujerealizacijupotrebnoviseod50.000€oko30%.Gornjagranicavremena otplate investicija umere cistije proizvodnje koja jeprihvatljivazanasekompanijejeoko3godine.Upocetkusmosaradnjusakompanijamazapocinjaliposleseri-ja informacionihseminarapo citavojSrbiji, ipreko licnihkon-takata. Sada se kompanije sve vise javljaju same, ali je i daljenajvecibrojprojekatako inansiranodstranerazlicitihdonora(UN,IFC,bilateralnapomoc).

EP:DaliječistijaproizvodnjauSrbijidovoljnozastupljena,kakvi suVašiutisci sa terena? Šta suosnovneprepreke iproblemi da bi fabrike dugoročno bile odgovorne upogleduzaštiteživotnesredine?BrankoDunjić: Apsolutno ne. Vecina nasih kompanija cistijuproizvodnjuposmatrakaonevaznu,sporednustvar,vezanuzazastitu zivotne sredine, dok ona u stvari predstavlja ozbiljnuposlovnu strategiju, odrzivu na duzi rok. Poslovnu strategijuzasnovanunadomacinskomposlovanju,stalnompreispitivanjuiunapređenju,znatizelji.Strategijuzasnovanunaodgovornostipremasebi,okolini,prirodnimresursimaibuducimgeneracija-ma.Istinuzavolju,nasekolegeizcitavogsvetakazudajeslicnoikodnjih.Ponovomogudakazemdanajuspesnijeinajboljekompanijeuosnovama svoga poslovanja imaju ugrađene principe cistijeproizvodnje.Osnovnepreprekesuzastarelosttehnologije ine-dostataknovca.NasaindustrijajeuposlednjojdekadiXXveka,izgubilakorakiostalabeznovca.Takojesadajeprimoranadaradinee ikasno,gubeci novac kroz preteranu i nee ikasnu potrosnju energije,sirovina, hemikalija i vode. Ne postoje inansijske olaksice zauvođenje cistije proizvodnje, primecujemo i nedovoljnosprovođenjezakona.Pritome,cenevodeienergijesurelativnoniske (iako i na tom nivou preskupe za neke!), pa to jos visedoprinosinezainteresovanostikompanijazaovuvrstuprojeka-ta.Svetodovodidonekevrsteapatije inevericeumogucnostpromene, pa se cesto ne uvode poboljsanja koja ne kostajunista.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

12

12

Biznissektornevolimnogo“zelene”priče

O drzivi razvoj podrazumeva ravnotezu između potrosnjeprirodnih resursa i sposobnosti da se obnove prirodnisistemi.Nemapreciznede inicije,cakseurecnicimapocetkom20.veka,naprimeruOxford recniku,ne spominje termin sus‐tainability.Jednaodmodernijihde inicija iz1987. godinepovezana je saBruntland komisijom i predstavljena je u izvestaju „Nasazajednicka buducnost“. Tada je zakljuceno koje su osnovnesmernice buduceg delovanja Ujedinjenih nacija u domenuzastite zivotne sredine. Ova de inicija glasi: Odrzivi razvoj jerazvoj koji zadovoljava potrebe sadasnjice, a pri tome neugrozava mogucnost buducih generacija da zadovolje svojepotrebe. Bruntland komisija je inace, svetska komisija zazastituzivotnesredineirazvoj,anjuje1983.godineosnovalaorganizacija Ujedinjene nacije. Naziv je dobila prema prezi-menu premijerke iz Norveske koja je tada predsedovalaSvetskomkomisijomzazivotnusredinu,azvalaseGroHarlemBruntland.

OvomprilikomzabiltenODGOVORNEKOMPANIJErazgovaralismosagospodjomAleksandromMladenovic izudruzenjaAm-basadoriodrzivograzvojaizivotnesredine.Zanimalonasjedaliovoudruzenjesledispomenutanacela,idalipremanjihovomiskustvuindustrijskisektoruSrbijivodibriguobuducimgen-eracijamainjihovimpotrebama.EP: Recite nam nešto više o Ambasadorima održivograzvoja i životne sredine? Čime se sve bavi udruženje,kakva su vaša saznanja o zaštiti životne sredine u Srbijiuzimajućiuobzirčinjenice?

Aleksandra Mladenović: Strukovno udruzenje Ambasadoriodrzivograzvojaizivotnesredineuosnovisvogdelovanjaimacetiristuba:obrazovanje,promocijanaucno-istrazivackogradai inovacija, zastitu zivotnesredine iodrzivi razvoj,ukljucujucisvenjegovekomponente.Posebno, imamoznacajneaktivnostiuokviruregionalnemeđunarodnesaradnje,saposebnimkon-sultativnimstatusomuUNECOSOC,akreditacijomuUNEP/uimnogim drugim znacajnim međunarodnim organizacijama. Uokvirutimaimamostrucnelidereieksperte,nacijemiskustvunadogradjujemorad.Pitanjima od znacaja za zastitu zivotne sredine, bavimo se izviseuglova.Kaostrukovnoudruzenjeeksperata,predlaganjemresenjazauoceneprobleme,izuglastruke,naukeiprakse.Kaoorganizacija civilnog drustva formulisanjem kritickih pogledazasnovanimnaznanjuiinformacijamauodnosunaaktivnostiodstranedonosilacaodluka,kadsuupitanjubilovelikiilimaliproblemi u zivotnoj sredini. Kao građanke i građani nosiociglavnihpromenaudrustvu,podrzavamoisarađujemosasvimorganizacijama, institucijama, udruzenjima, lokalnimzajednicamainacionalniminstitucijama,kakobismosvizajed-no obezbedili zdravu zivotnu sredinu i omogucili nesmetanrazvojiprosperitetzasebe,svojeokruzenjeibuducegeneraci-je.Imajuci vise putapriliku i inicijativuda i samiucestvujemoupredlaganju, davanjumisljenja, kritikama, ispravkama regula-tivekojaseodnosipresveganaotpad,vode,hemikalije,zastituprirode,podrzavamosvepozitvnepromeneuzakonskojregu-lativikojemorajudasedeseuprocesupridruzivanjaEvropskojuniji,kakobismopokazalipotencijal, spremnost idobruvoljudabudemopokretackasnagatihpromena.Nasazakonskareg-ulativa jeudostavisokomprocentuusaglasenasaevropskomregulativom, cijim tekovinama stremimo. Međutim, veliki jeproblem u implementaciji regulativa i mehanizmimasankcionisanjaneodgovarajucihpostupakapojedinacaiinstitu-cija/privrednihsubjekata.Usledtogadolaziidonepredviđenihakcidentnihsitucijauzivotnojsredini,opasnihpozdravljeljudiiprirode.EP:Poglavlje27.jesamojednoodpoglavljakojebitrebalodaseotvorikakobiSrbijapristupilaEU.Štasvetrebadaučinimodabismoispunilitraženestandarde?AleksandraMladenović: To je dug put za nasu zemlju. Po-glavlje 27 (zivotna sredina i klimatske promene) je veomazahtevno i teskoga jeporediti saostalimpoglavljima(napri-mer ima oko 60 direktiva EU koje treba usvojiti i primeniti).Kazudajetonajkompleksnijeinajzahtevnijepoglavlje,upravozbogtekompleksnostiivelikogbrojazahtevakojimorajudaseispune u ogranicenom vremenskom periodu. Mnogo toga ceSrbija u skladu sa svim svojim raspolozivim sredstvima, i uljudstvuimaterijalnim,moratidaispuniuokviruPoglavlja27.NekiodproblemazaSrbijusuineadekvatansistemupravljanjaotpadom iotpadnimvodama (kakozbog infrastrukture tako izbogsistemskihresenja).

GospođaAleksandraMladenović,izvršnidirektor,Ambasadori

održivograzvojaiživotnesredine

13

13

Zatim, nedovoljno razumevanje klimatskih promena i nepri-menjivanje mera za njihovo ublazavanje. Spomenimo i nee i-kasnisistem inansiranjazastiteprirodeizastitezivotnesredi-ne, jos uvek neuspostavljeno e ikasno i odrzivo upravljanjeprirodnim resursima... Dakle,mnogo je problema koji se nisublagovremenoresavali,dosadasnjipristupdoveojedotogagdese sada nalazimo, da nas “boli glava” od tog “famoznog Po-glavlja 27” i da ne znamo kako cemo uspeti da ispunimo svezahteve!Zatojevaznodaidenti ikujemonavreme–tj.odmahpitanjazakojacemotrazitiodEUduzerokovezaprimenu.Utomsmislutrebace nam i daljemeđunarodna i posebno podrska razvi-jenijihzemalja.Posebnoonihkojesuproslekrozcitavproces,iukonsultantskomiu inansijskompogledu, sto cemomocidaostvarimo kroz IPA i druge dostupne fondove u ovoj fazipristupanjaEU.Bicenampotrebnapomocbilateralnihdonoraiodvajanjasopstvenihsredstava.EP:Kakoindustrijaiproizvodnekompaniječuvajuživotnuokolinu u Srbiji? Da li je korporativna odgovornostdovoljnorazvijena?AleksandraMladenović:Stoseticekorporativneodgovornos-ti,tojenesto stosveviseposlednjihgodinapostajeaktuelnoidobro je sto je tako. U narednih par godina imacemo dobrode inisaneprivrednesubjektekojiceopstajatinasvezahtevni-jem trzistu u pogledu postovanja principa ocuvanja zivotnesredine i odrzivosti razvoja. Vrlo je jednostavno, tzv. “zelenenabavke”ili“odrzivokoriscenjeiproizvodnja”svevisesuter-mini koji nisu preporuceni, nego obavezni. Kada neka irmaucestvujenatenderima,aovonepostoji,vrlolakomoguizgubi-ti poslove. A to biznis sektor najmanje voli. Doduse, biznissektor ne voli mnogo ni sve te sve te “ekoloske”, tj.“zastitarske”, “zelene” price. One su zahteve, tu su moranja ipropisi,ali stopresesuocesacinjenicomdaEvropskaunija(imeđunarodno trziste) zeli u svoje clanstvo samo drzave sajasnode inisanompolitikomzastitezivotnesredine,“manjeceboleti”kasnije.Vecjekrajnjevremedasenaviknemonabacan-je razlicitog smecaukante razlicitihboja, idamanjukolicinuhranebacamoneiskoriscenu.Neophodnojedasenaviknemoina ilterekojefabrikemorajudaugrade, naobnovljiveizvoreenergije umesto individualnih lozista zbog kojih je bar polaSrbijetokomzimedanimaumagli,smoguidimu.Svetestvarimoraju da “bole”, da ihmanje ili vise volimo, ili prihvatamo.Odnosno-dabudemospremnidasemenjamo.Mnoge kompanije su vec napravile svoje programe korpora-tivneodgovornosti. Posebnobihukazalanakompaniju „TetraPakProductiond.o.o”, sa kojomvec trecu godinu sarađujemona projektu Eko-paket (obrazovno-pokazni projekat o pravil-nompostupanjusatetrapakambalazom).Dakle,misarađuje-movrlo lepokroznase programeFondacije za obrazovanje ozivotnoj sredini (programi Zeleni kljuc, Plava zastava, Eko-skole, Mladi eko-reporteri) sa “Tetra PAk Production d.o.o.”.Takođe, i sa hotelom “Radisson Blu” i “IN hotelom”, Javnimpreduzecem “Ada Ciganlija” i Gradom Beogradom, “VIP Mo-bile”,mnogimlokalnimzajednicama,“RECAN”fondacijom.Svesuto irme,organizacije,nakrajukrajevaiupravekojeziveodnovcagrađana.Onesuuskladusasvojimposlovnimopredel-jenjima odabrale ne bas jednostavan i lak put da budu

drustvenoodgovornepremasvojojisredinikoju“pozajmljuju”od ostalih građana. Uzimajuci vodu, prostor, energiju, krozunapređenjeuslovauistojtojsredini,vracajudeopro itakakobi imali resurse sto duze i sto bolje iskoriscene.EP:Koji su najbolji primeri iz prakse koje bi trebalo dasledimo?Štabinajpretrebalodaimplementiramo?AleksandraMladenović:Sveaktivnostiuoblastizastitezivot-nesredineimajuvecu sansudauspeju,akonaresavanjuradestrucni ljudi i ako obrazovanje za zivotnu sredinu nađe svojepravomesto.Neophodnojedaodgovornoponasanjepremazivotnojsrediniiresursima postane drustvena norma. Ambasadori odrzivograzvojaizivotnesredine,upravozatonegujuobrazovanje,pro-mocijunaucno-istrazivackog rada. Inovaciju i strukuuoblastizastite zivotne sredine i odrzivog razvoja. Za sada su najboljiprimeriizprakse56vaspitno-obrazovnihustanovaizceleSrbi-je koje su ukljucene u program Eko-skole i koje u svojim lo-kalnim zajednicama promovisu prave vrednosti o zivotnojsredini.TusuidvavelikahotelauSrbijicijajeupravadovoljnosvesnadauvidikolikisukorisniciresursaizagađivacizivotnesredine.Oni svoj rad koncipiraju na odrzivosti i ocuvanju u skladu sakriterijumima Zelenog kljuca. Tu je i „Ada Ciganlija”, javnopreduzecekojezajednosagradskomupravomBeogradasvakegodineradinapoboljsanjuuslovazakorisnikeoveplazeizatobivajuserti ikovanikaoplazasaPlavomzastavom.Zatim,radei stotine Mladih eko-reportera koji ne okrecu glavu od sva-kodnevnihproblemazagađivanjavode,vazduha,zemljista.Oniumeju da vide i ono sto je dobro i ono sto nije i da predlozemoguca resenja.Tusmosvimigrađaniove jedineSrbijekojuimamo i akominepocnemodaprimenjujemoprimeredobreprakse,dapravimodobrezakoneidaihpostujemo,dacuvamosvakunasubiljkui zivotinjujerjenamavredna,akotosveneuradimosamizasebe,necemobitidobrinisebisamima,anecenastakveneodgovornehtetiniEvropa.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

14

14

Nužnojeosnivanjeposebnogministarstvazazaštituživotnesredine

P ovodom objavljivanja biltena ODGOVORNE KOMPANIJEpozvali smo za sagovornika Ivana Karica koji se nalazi nacelustranke“ZeleniSrbije”.Ovapartijaseusvojimnameramaiakcijama ugleda na iskustva slicnih Zelenih partija u Evropi isvetu. To znaci da se bavi temama zastite zivotne sredine,promovise odrzivi razvoj drustva kao i razvoj novihperspektivauEvropskojuniji.Zelidapodrzitolerancijuimirnukomunikaciju u Evropi i njenim institucijama. Vazan doprinosdaje u razvoju alternativnih globalnih struktura u saradnji saZelenim partijama bilo gde da se nalaze. U svom delanju irealizacijiprogramskihopredeljenja“ZeleniSrbije”sarađujusaudruzenjima, izickim licima, predstavnicima biznis sektora(sto je ovom prilikom od posebnog znacaja), lokalnim inacionalnim institucijama i politickim strankama u zemlji iinostranstvu.

EP:Usrpskomparlamentustranka“ZeleniSrbije”jejedinipolitički predstavnik kojoj je osnovna programskaorjentacijaekologijaizaštitaživotnesredine.Moramorećida imamo samo jednogposlanika.Možete lidauporediteparlamente drugih razvijenih zemalja sa našimparlamentom,ištatoupraksiznači?Ivan Karić: Situacija u Srbiji se nalazi na rubu ekoloskekatastrofe. Problemi u zivotnoj sredini su problemi koji sedugorocnoresavaju.Nesamozatostonjihovoresavanjekosta,vec zato sto su posledice zagađenja i prekomernog trosenjaprirodnihresursadalekosezne.U novcanom iznosu ekoloske posledice po ekonomiju,energetsku stabilnost, poljoprivrednu i industrijskuproizvodnju,od jedne zemljemozenaciniti ekonomskog roba.Utice i na evrointegracije kojima sada sve parlamentarnestranke teze. Srbija nema samostalno ministarstvo zastitezivotnesredine,asistemseprekodvadesetgodinaurusava.Ne

postojigradniopstina,kojenemaproblemasazdravljemsvojihgrađana,zagađenjemvode,zemljistailivazduha.Postoji veomaozbiljna zelenamreza građanskih inicijativa, alitek nasim ulaskom u Narodnu skupstinu takve akcije postajuvidljivije i savrlo jasnimdometima ipostignucima.Miupravozbog toga kombinujemo građanske akcije sa protestima,a irmisemo oblike neposredne demokratije, peticije, javnazagovaranja,narodnezakonodavneinicijative,javnedebate,pougledunaevropskezelenepartije.OtvaranjepregovorasaEvropskomunijomje sansadasekrozPoglavlje27.uredisistemupravljanjazastitomzivotnesredine.Osnivanjeposebnogministarstvaiinvesticionogzelenogfondasunuznikoracizaosposobljavanjesistema.„ZeleniSrbije“zatoimajupripremljenprogramipolitiku.EP: Kako prema Vašem mišljenju treba pomoći ilipodstaknuti kompanije, strane investitore i fabrike dasvojeposlovanjeučineodgovornijimkadjerečoekologijiizaštitiprirodnihresursa?Ivan Karić: Osnovni uslov je strogo pridrzavanje donetihzakona i pravila, koji ne smeju biti selektivno primenjivanji.Ekoloski uslovimoraju biti jasno de inisani i unapred poznatiza sve investitore. Sa druge strane, 21. vek je doba razvojazelene proizvodnje i ekoloske industrije koja danas resavaprobleme, a ne pravi ih. Ovo podrazumeva doslednu primenuprincipacirkularneekonomijeuzelenomrazvojuSrbije.EP: Štamislite o tome da se u državnom sektoru uveduelektrični automobilikao sredstvoprevoza ina tajnačinsmanjiemisijagasovakojizagadjujuvazduh?Ivan Karić: Javni gradski saobracaj i prevoz u drzavnomsektoru mora da koristi obnovljive izvore. Na taj nacingovorimo o ustedama u budzetu, ali i smanjenju zagađenja uurbanimsredinama.Tosudanasveomadostupne tehnologije,kojesudavnoizasleizeksperimentalnefazeinepredstavljaju“svemirskacuda”.Pored toga drzava moze da pronađe nacin da podsticekupovinu takvih vozila u privatnom sektoru osnivanjemnamenskih lizingkompanijausaradnjisanekomenergetskomkompanijom ili proizvođacem hibridnih i elektricnihautomobila. Cilj “Zelenih” je da jedna velika automobilskaindustrija prenese proizvodnju hibridnih i elektricnihautomobilaiautobusauokolinuBeograda.EP:Kojesunasenajvećeprednostinakojimatrebadaradii lokalnazajednica ikompanije,akoji sunašinedostaci ipropusti kada je u pitanju poboljšanje energetskee ikasnosti,održivograzvoja?

GospodinIvanKarić,predsednikstranke“ZeleniSrbije”

15

15

IvanKarić:Gradovisunamnajvecigubitasienergije.Masovnokoriscenjesolarnihpanelazatopluvodubidoprineoustediod30% elektricne energije na javnim i privatnim objektima iravnim krovovima gradova. Najbolji primer ovakveracionalnosti je grad Barselona. Za ovakvu opremu imamodomaceproizvođaceitojeprilikazanovazelenaradnamesta.Mnogi gradovi su nam na rekama. Iz toplotnih pumpi velikesnage koje koriste energiju vode reka za grejanje i hladjenjemozemoda dobijemo energiju za grejanje i hladjenje i dopetputajeftiniju.PrimerjegradMalme.PostojeznanjaikompanijezaproizvodnjuovakveopremeuSrbiji.Oviprimerisuodlicnasansazarazvojzeleneenergetskeindustrije.Danasvecpostoje imanjeenergetskekompanijekojesklapajuugovore o isporuci energije za grejanje i hlađenje na bazitoplotnih pumpi i solarne energije, jeftinije od daljinskihsistema.Sve gradske toplane treba objediniti u nacionalnu ESCOkompaniju, transformisati i izmeniti njihove izvore i nacindobijanja energije. Takva komapnija bi trebalo da investira ufasade i zamenuprozora, a da investicijuotplati iz usteda.Naovaj nacin bi pokrenuli i veliki deo građevinske i tehnickeoperative.Tosemoradogoditistopre.To je kao ulaganje u novu proizvodnju elektricne ili toplotneenergije. Najcistija je i najjeftinija energija je ona koju nemoramodaproizvedemo.Milijarda evraulozenauovajposaodonosi100.000radnihmesta.

Energetske kompanije vec stizu sa projektima izgradnjekogeneracijskih toplana na bazi agro i sumskih ostataka kojemogu da proizvode toplotu, elektricnu energiju, aktivni ugaljkaododatniproizvod,amogudasnabdevajuhladnjaceisusareenergijom. U Srbiji je losa praksa da se ovakvi agro i sumskiostacispaljujuiliostavedatrule.Nase termoelektrane u naredne tri godine pored lignitatehnoloskom inovacijom treba da koriste 40% biomase upostupku kosineracije kao energent u kombinovanom nacinusagorevanja. To nije tehnoloski problem, a opet govorimo ohiljadama novih zelenih radnih mesta i smanjenju uticaja nazdravljedeceiplucnihbolestiuopste.Ogromnekolicinepepelaiz termoelektrana danas predstavljaju ekolosku opasnost, amogu biti ozbiljan resurs u građevinskoj industriji iputogradnji.SvavecamestauVojvodini moguda imajusvojemanjeenerganekojenabaziagroostatakailibiomasemogudaproizvode toplotu za grejanje, plastenike, susare, hladnjace ielektricnuenergijuibuduenergetskisamodovoljni.Zasvaovazelena resenja potrebno je malo politicke volje i ekoloskesmelosti.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

16

16

Ključni problem je stanje u društvu ijavnosti

N as sagovornik Aleksandar Jovovic je redovni profesorUniverzitetauBeogradu,naMasinskomfakultetu.Fokusuistrazvanjima i naucnom radu profesora Jovovica je procesnoinzenjerstvo i zastita zivotne sredine. Punopravni je clanmnogobrojnihvladinihinevladinihorganizacija.SarađivaojesavelikimbrojemmeđunarodnihinstitucijaiorganizacijauSrbijiiregionu Balkana. U vezi sa ODGOVORNIM KOMPANIJAMA odnjegasmoculimnogotoga.

EP:ŠtaSrbijatrebadauradidabisezaštitaživotnesredinezakonski na pravi način odvijala? Kako da se straniinvestitoriobavežunavisokestandardepoovompitanju?Aleksandar Jovović: Sto se tice zivotne sredine, postovanjepropisajeklasicnopolitickopitanje.Zavisidirektnoodpolitickevolje. Srbija generalno imadosta dobrepropisane zakonekojiseodnosenazastituzivotnesredine.NijesvetransponovanoizEU, ali u smislu zastite vaduha deo propisa je kod nas vecgodinama. Mi smo imali pravilnik o emisijama zagađenja jos1997.godine,sadaimamouredbukojavazivec5godina.Poentajedalisetopostujeiline.Vrlo retko se postuje, najveci sistemi nemaju mogucnosti daispostuju propise. Kompletna elektroprivreda, industrijskikompleksiislicnonisuumogucnostidapratepropise.Trebaimveliki period da dobiju sredstva, da sredstva uloze recimo uodsumporavanje da bi se ispostovalo zakonodavstvo koje jeslicnosaevropskim.Postojecakisankcije.Naterenusedesavatodainspekcijaobilazikomintenteipropiseimodređenemerei kazne. Novcane kazne nisu male, ali nisu ni znacajne.Prakticno, ni jedan direktor ne moze nista osim da budekaznjen. Placaju kazne ali nema mehanizma sta uraditi akonematetajnovac.Izgradnjapostrojenjazasmanjenjezagađenjakosta visemiliona evra.Manje zahtevni projekti su uglavnomzavrseni,kaonaprimerrekonstrukcijaelektro ilterauJPEPS,amozdasamonaparnjihnije.

RecimoTEMoravakrecesarekonstrukcijom.Alidabisteuloziliu odsumporavanje treba vam200miliona evra. Znaci,moratedobitikreditilinekakvanepovratnasredstva.ZaTEuKostolcudobijen je kredit iz Kine, ali i za dobijanje kredita treba vamdostavremena.Mnogoboljajesituacijakadasuupitanjustranekompanije, koje su tu u vlasnistvu stranih investitora. Tekompanije imaju svoja kompanijska pravila, i nezavisno odnasegzakonodavstvaonibiuvelimere.Mislimna irmepoputLafarge,CocaCola,Titan.Oniimajunekapravilakojamorajudazadovolje i ulazu u sektor zivotne sredine.Najveci problem jeprema mommisljenju u irmama koje su drđavno vlasnistvo.Ogromne su po kapacitetu, i potrebna im je ogromna kolicinanovca, ili su u tako teskom stanju da ne znamo sta ce biti sanjima.EP:Kakvojestanjeunašojjavnostiidruštvu,nakakvomjenivousvestoznačajuzaštiteživotnesredine?Aleksandar Jovović: Stanje u srpskom drustvu i javnosti jekljucni problem. Drustvo kao takvo, ne razume problemnepostovanja zivotne sredine. To ne razumeju ni politicari.Pitanjejekolikokostanepostovanjezakonskihpropisakadajeenergetskisektorupitanju,naduzirok,krozskracivanjegodinazivota, kroz broj obolelih od raznih bolesti? Znaci, ljudi neumirutrenutnozbogzagađenja,vecinvestirajuubolesti.Namaje recimo povecan broj obolelih u nekim zonama jer udisuovakav ili onakav vazduh. Vi vase zagađenje saljete drugimzemljama,onesaljuvama…Tesko jebas tako lakonapraviti procenu.Ali, to je sustina, dazivotnasredinauticenakvalitet zivota.Kada jeEvropadonelanovuIndustrijskudirektivu,oninisutoodlucilitektako.Uradilisu analizu prethodne direktive, i zakljucili da se sumpor unekim delovima EU znacajno smanjio tj. postignuto je da unajzagađenijimdelovimaEUfabrikeispustajuminimalnokolikose moze. Na dugacak rok, su jako mnogo dobili, i onda sunapravilinovutehnoekonomskuanalizu.Ta studija je na sajtovima EU. Studija govori koliko ce kostatiispunjenjenoveumilijardamaevra,akolikocesevratitikroztosto ce ljudi biti zdravi, manje se leciti i slicno. Kada zivite usiromasnojzemlji,tumislimnasveokonasnesamonaSrbiju,vi treba da ulozite milijardu evra samo u elektroprivredu.Neulaganjetemilijardevaskostanaodređenivremenskiperiod30milijardi.Tih30milijardisuvamarazvucene,apstraktne,neviditeihinemateosecajdazaistapro itirate.Sadrugestranenemozete ni da zatvorite energetski sektor. Drzava ce svakogakutnoopasnogzagađivacadazatvori,naravno…aliuredovnojsituacijitolerise.

profesordr.AleksandarJovović

17

17

EP:Kako uvesti tokom celog perioda obrazovanja pred-mete u vezi sa zaštitom životne sredine, kako promenitinačin razmišljanja svihakteraudruštvu ida li sepremaVašemmišljenjuradidovoljnonatome?AleksandarJovović:Najboljejeraditisanovim,mladimgener-acijama,alionikadaodrastushavatedasvetonefunkcionise.Ne funkcionise, jer nemate u kontinuitetu politicku odluku.Hocete da budete normalna zemlja po svim pitanjima isprovedite to na duzi rok! Zamislite da ste 2000. poceli davaspitavatedecuod5godina.Danasbiimaliljudeod20godinakoji potpuno drugacije razmisljaju. Niko se time ne baviozbiljno.Sviimajuteprogrameuvrticu,skolama,evojapreda-jem5predmetaozivotnojsredini.Itodobrozvuci,aliizmiliontehnickih, administrativnih problema stvari ne funkcionisu.Ministarstvoukljucnomsektoruzaizdavanjeintegrisanih,tzv.Ekoloskih,edozvolaimatrojezaposlenih.

Kadabiodjutradosutraizdavalisvedozvole,nebiihizdalinavremeuskladusapropisima.Kadaziviteu inansijskiproblem-aticnoj drzavi, onda je sve komplikovano.Uperiodu90-tih susvedrzaveEUdozivelenajveciuspeh,amismobiliusankcija-mairatnimdejstvima.Stalismoinapravilaseogromnarazlikakojujeteskonadoknaditi.PaniBugarska,SlovenijaIHrvatskanemogudasustignurokovekojesusebizadaleupregovorimasaEUtektako.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

VESTIUsvojen set zakona iz oblasti zaštiteživotnesredine

U petak 19. februara 2016. godine usvojen jesetzakonaizoblastizastitezivotnesredine.Usaopstenju Ministarstva poljoprivrede i zastitezivotne sredinenavedeno jeda jeusvojenZakonozastiti prirode kojim je predviđeno formiranje Ze-lenogfonda.Usvojen je i Zakon o upravljanju otpadom cije iz-mene bi trebalo da doprinesu razvoju privrede,obezbeđivanjukontinuitetauradunovihpostrojen-ja koja podlezu izdavanju integrisane dozvole,uspostavljanju kontinuiteta u sistemu inansiranjaupravljanjaotpadomiposebnimtokovimaotpadaiuspostavljanjuosnovacirkularneekonomije.TakođejeusvojeniZakonozastitiprirodecijimiz-menama se utvrđuje nadleznost resornog minis-tarstvazadavanjesaglasnostinasektorskeplanoveiprogramkoriscenjaprirodnihresursauzasticenimpodrucjima i podrucju ekoloskemreze. Osim toga,uveden je pojam geoparka kao podrucja jasnode inisane povrsine u okviru koje se stite, cuvaju,prezentujuipromovisuobjektigeonasleđa.Predviđenojeidaresornoministarstvoobavestavajavnost o postupku pokretanja zastite prirodnogpodrucja I, II i III kategorije na internet stranici

ministarstva, ali i da cuvar zasticenog podrucjadobijastatussluzbenoglica,navodiseusaopstenjuMinistarstvapoljoprivredeizastitezivotnesredine.Podsetimo, 17. februara 2016. godine usvojeni supredloziZakonaozastiti zivotnesredine,ZakonaozastitiprirodeiZakonaoupravljanjuotpadom.Autor:SandraJovićević

18

18

AgencijazazaštituživotnesredinePrivredneaktivnosti

U ticaji privrednih (ekonomskih) aktivnosti na zivotnusredinu, koji se odrazavaju u klimatskim promenama,emisijama zagađujucih materija u vode i vazduh, gubitkubiodiverziteta i degradaciji zemljista i ekosistema, uporno senagomilavaju kao rezultat decenijama duge prekomernepotrosnjeinedovoljnihulaganjauodrzavanjeizamenuresursa.Sadrugestrane,odrzivekonomskirastzasnivasenae ikasnom

koriscenju prirodnih resursa i na visokom nivou zastite ipoboljsanja kvaliteta zivotne sredine. Zato je neophodnospreciti dalje zagađenje zivotne sredine i promovisati odrzivuproizvodnju i potrosnju, tako da ekonomski rast ne uzrokujeproporcionalni porast degradacije zivotne sredine. Usklađenaintegracija pitanja u oblasti zivotne sredine kroz mnogedomene sektorske politike moze da pomogne povecanjue ikasnosti kojom se koriste prirodni resursi i tako pomogne"ozelenjavanju" ekonomije smanjenjem uobicajenih pritisakana zivotnu sredinu koji poticu iz mnogobrojnih izvora iekonomskihaktivnosti.1.IndustrijaSektor industrije pruza mnoge vazne ekonomske i socijalnekoristi kao sto su proizvodnja dobara i proizvoda,obezbeđivanje zaposljavanja i poreskih prihoda. Sa drugestrane,industrijaucestvujeuemisijamazagađujucihmaterijauvazduh i vode, degradaciji zemljista, generisanju otpada,koriscenjuenergije idr.Problemi zagađenja zivotne sredineuRepubliciSrbijisudobrimdelomrezultatzastareletehnologijeiopreme, kao i niske energetske i sirovinske e ikasnosti, sto jedonekle posledica nedostatka inansijskih sredstava zapoboljsanjepostojecegstanja.U cilju sprecavanja i kontrole zagađivanja preduzeca treba darekonstruisu ili inovirajupostojece tehnoloskeprocese,uvedunajboljedostupnetehnikeinajboljepraksepozivotnusredinu.

Preduzeca mogu uvesti dobrovoljne mere kao sto su:serti ikacija SRPS-ISO 14001 standarda i EMAS (EcoManagement and Audit Scheme Sistem upravljanja zastitomzivotne sredine i provere), uvođenje cistije proizvodnje, itd.Cistijaproizvodnjapodrazumevae ikasnijekoriscenjesirovinai energije, smanjenje emisija i nastajanja otpada. Prednostuvođenjasistemazaupravljanjezastitomzivotnesredine,kaoicistijeproizvodnje,nijesamoufunkcijizastitezivotnesredine,vec i smanjenja troskova, povecanja konkurentnosti,tehnologija i vestina na međunarodnim trzistima i sirenjutrzisnogposlovanja.Agencija za zastitu zivotne sredine industriju prati prekosledecihindikatora: Serti ikacijauskladusastandardomISO14001 UvođenjesistemaEMAS Uvođenjecistijeproizvodnje LicenciranjezaEko-znak Sprovođenje mera zastite zivotne sredine u sektoru

industrije2.EnergetikaEnergetski sektor je kljucan, kako sa stanovista ekonomskograzvoja, jer obezbeđuje industrijska, komercijalna i socijalnabogatstva, tako i u odnosu na resavanje mnogih vaznihproblemazivotnesredine.Usvimsektorimaenergetikeiusvimfazama od proizvodnje do potrosnje vrsi pritiske na zivotnusredinu, kao sto su: emisije zagađujucih materija u vazduh ivode,degradacijazemljista,generisanjeotpada,idr.Ovipritiscidoprinose klimatskim promenama, ugrozavanju prirodnihekosistema, kao i sredina koje je covek formirao, a imaju inegativne efekte na ljudsko zdravlje. Sektor energetike jeznacajan zagađivac zivotne sredine u Republici Srbiji.Nepovoljan uticaj uglavnom potice iz elektrana koje koristelignitkaogorivo,kaoiiznaftneindustrije.Tehnoloska zastarelost energetskog sistemauslovljava i niskuenergetskue ikasnostiozbiljnoopterecujezivotnusredinu.Dabi se prevazisli postojeci nedostaci, energetska politika jefokusirana na koriscenje obnovljivih izvora energije,implementaciju programa energetske e ikasnosti, programaracionalneupotrebeenergije,nauspostavljanjemehanizamacistog razvoja, kao i na povecanje sigurnosti snabdevanjaenergijom i energentima, i dr. Razvoj cistog, e ikasnog isigurnog snabdevanja energijom, koriscenja energije kojamanje zagađuje zivotnu sredinu, kao i e ikasno upravljanjeprirodnimresursima,neophodnisuusloviodrzivebuducnostiAgencija za zastitu zivotne sredine energetiku prati prekosledecihindikatora: Ukupnapotrosnjaprimarneenergijepoenergentima Potrosnja inalneenergijeposektorima Ukupnienergetskiintenzitet Potrosnjaprimarneenergijeizobnovljivihizvora Potrosnjaelektricneenergijeizobnovljivihizvora Sprovođenje mera zastite zivotne sredine u sektoru

energetike

19

19

.3.PoljoprivredaPoljoprivredna proizvodnja je zasnovana na iskoriscavanjubioloskih resursa, i iz tog razloga danas se sve vise radi narazvoju poljoprivrednih sistema koji u kvantitativnom ikvalitativnom smislu ne menjaju hemijske, izicke i bioloskeizvore i kod kojih ne postoji negativna povratna sprega uinterakciji ovih izvora, između sadasnjih i buducih generacija.Republika Srbija raspolaze sa 5.096.267ha poljoprivrednogzemljista sto cini 65,8% njene povrsine (bez podataka zateritoriju autonomne pokrajine Kosovo i Metohija). Sa3.293.577ha dominiraju oranice i baste, sto cini 64,6%poljoprivredne povrsine, vocnjaci zauzimaju 4,7%, vinogradi1%, livade i pasnjaci 28% poljoprivrednog zemljista. Ustrukturizasejanihpovrsinau2011.godininajveciudeoimajupovrsine pod zitom 62,3%, zatim pod krmnim biljem 14,8%,industrijskimbiljem14,0%ipovrtnimbiljem8,9%.URepubliciSrbijiserazlikujutriglavnapoljoprivrednaregionai to: region sa kombinovanom ratarskom i stocarskomproizvodnjom,koji obuhvatanizijska i ravnicarskapodrucja urecnim dolinama; region sa kombinovanom stocarskom,vocarskom, vinogradarskom proizvodnjom, u brdsko-planinskim podrucjima, sa raznovrsnom mikroklimom izemljistem; I planinski region sa stocarskom proizvodnjom ukojima dominiraju poluprirodni travnjaci, livade u sumskimzonama i pasnjaci u visinskim predelima. Produktivnostpoljoprivredeje,bilousmisluproduktivnostizemljistailirada,ispod proseka EU. Jedan od razloga za to je nizak nivoopremljenosti mehanizacijom, opremom i pratecominfrastrukturom.Agencija za zastitu zivotne sredine uticaj poljoprivrede nazivotnusredinupratiprekosledecihindikatora: Podrucjapodorganskompoljoprivredom Potrosnjamineralnihđubrivaisredstavazazastitubilja Navodnjavanjepoljoprivrednihpovrsina PoljoprivredneoblastivisokeprirodnevrednostiAgencija za zastitu zivotne sredine prati i promenu upotrebepoljoprivrednog zemljista prenamenom u druge klasepoljoprivrednogzemljistailiunepoljoprivrednozemljiste.4.TransportTransport predstavlja izuzetno vaznu privrednu granuRepublike Srbije zbog njegovog vrlo znacajnog uticaja na, presvega privredni rast nekog regiona (direktno i indirektno,rastom i razvojem drugih privrednih grana), kao i nakonkurentnost privrede, regionalni razvoj i demografsketokove, a predstavlja i najbrzi put u procesu integracijeprivrede Srbije u evropske privredne tokove. Srbija imarasirenutransportnuinfrastrukturnumrezu,ali jesaobracajnainfrastruktura svih vidova saobracaja generalno nanezadovoljavajucem nivou. U posebno losem stanju nalazi sezeleznickainfrastruktura.Vozna sredstva karakterise velika tehnoloska zastarelost,nezadovoljavajuce stanje, nedovoljan broj i visok stepenimobilizacije. U domenu recnog saobracaja, izrazite supoteskoce u odvijanju ovog vida saobracaja, dok se u oblastidrumskog saobracaja najveci problemi odnose na loseodrzavanjeipotreburekonstrukcijepostojeceiizgradnjunovedrumskeinfrastruktureinizaknivobezbednostisaobracajanaputnojmrezi.

Drumskavozilasujedanodglavnihizvoraemisijazagađujucihmaterija u vazduh u Republici Srbiji, posebno u vecimgradovima. Emisijom izduvnih gasova dolazi do oslobađanjaSO2, CO, NOx, prekursora O3, cestica i olova u atmosferu.Takođe,transportjevelikipotrosacenergije,aodgovoranjeizazagađenjebukom.Poredtoga,imaozbiljanuticajnapejzaz,kaoi na defragmentaciju prirodnih podrucja sa ozbiljnimposledicamapobiodiverzitet.Agencija za zastitu zivotne sredine transport prati prekosledecihindikatora: Prevozputnikaiostvareniputnickikilometri(pkm) Prevozteretaiostvarenitonskikilometri(tkm) Potrosnjagorivaukupnoipovrstigoriva Ukupnapotrosnjacistijihialternativnihgoriva5.TurizamPoput drugih privrednih grana, i turizam utice na kvalitetzivotne sredine kao potrosac prirodnih i drugih resursa:zemljista, vode, goriva, elektricne energije i hrane, ali i kaoproizvođac znacajne kolicine otpada i emisija. Potencijalninegativni uticaji turizma na zivotnu sredinu izrazeni su krozpritisaknaprirodneresurse,zivisvetistanista,kaoistvaranjeotpadaizagađenje.Sadrugestrane,turizamimaveliki interesdaodrzi kvalitet zivotne sredinenavisokomnivou, takoda jecistaizdravazivotnasredinavrlovaznapretpostavkanjegovoguspesnograzvoja.Pozitivni efekti turizmauodnosuna zivotnu sredinuogledajuse u cinjenici da je rec o delatnosti koja tezi ka adekvatnomkoriscenjuprirodnihresursa,unapređenjupredelaiodrzavanjuekoloskih, ekonomskih i socio-kulturnih vrednosti lokalnezajednice, jer je cista i zdrava zivotna sredina vrlo vaznapretpostavkanjegovoguspesnograzvojaAgencijazazastituzivotnesredineturizampratiprekosledecihindikatora: Dolasciinocenjaturista Turisticki promet (dolasci) i boravak (nocenja) prema

vrstamaturistickihmesta Brojlezajeva Trendoviubrojulezajevaibrojunocenja AktivnostinapostizanjuodrzivogturizmaIzvor:www.sepa.gov.rs

20

20

Zajednounapređujemokvalitetživota

S vakodnevna poslovna praksa najbolje svedoci o odlucnostiHemofarmadaproaktivnokreiraodrziveposlovnemodele,ostvarujuci bolje poslovne rezultate. Istovremeno razvijalokalnu zajednicuu kojoj posluje, uvazavapotrebe sadasnjih ibuducihgeneracija i sto jenajvaznije cuva limitiraneprirodneresurse. NatalijaPopović je nasa sagovornica , i za specijalnibiltenODGOVORNEKOMPANIJEotkrivanamdetaljnijekakoje

Hemofarmpostaouzornakompanijakadajeocuvanjeprirodeupitanju.EP:Hemofarm je jedna od 5 kompanija u Srbiji koje ob-javljuju izveštaj o održivom razvoju, kao i jedna od dvekompanijekoje imajunajvišuocenuuovojoblasti.Šta totačnoznači?OpišitenamzaštojeHemofarmuprednostiuodnosu na druge kompanije kojemogu ugroziti životnusredinu?NatalijaPopović:Takoje,Hemofarmjejednaodsamo2kom-panijekojesupostigleA+,najvisumogucuocenuuoblastiod-rzivog razvoja i tou regionu,u skladu sameđunarodnomGRIG3.1metodologijom. I kao sto ste spomenuli, jedna od retkihkompanija u Srbiji koja svom poslovanju pristupa i iz uglapostovanjaprincipaodrzivog razvoja.Kompanije se suocavajusa mnogobrojnim problemima u savremenom poslovnomokruzenju, koje je veoma turbulentno. Tema odrzivog razvojaobicno i ne dolazi na dnevni red, u moru svakodnevnihegzistencijalnih tema, ali to mora da se promeni. Znacaj ove

temenajboljepotvrđujeiAgendaodrzivograzvoja2030,usvo-jenanasamituUNproslegodine.Baziranajena17globalnihciljevaza iskorenjavanjesiromast-va, gladi i nejednakosti, prevenciju klimatskih promena iocuvanje zivotne sredine, poboljsanje pristupa zdravstvu iobrazovanju,itd.Ovakav strateski znacaj odrzivog razvojamora biti sagledan iprilagođen poslovanju kompanija, jer je to siguran put zanjihovounapređenjeiopstanak,aliizaodrzivostsamogdrust-va u kome zivimo. Strane kompanije su to vec davno prepoz-nale i zato je odrzivi razvoj jedna od kljucnih tema i poslovnipristupmodernihkompanija,ali imalobrojnihdomacih,međukojima je i Hemofarm. To prevazilazi okvire sprecavanjaugrozavanjazivotnesredineimnogojeviseodtoga.Obuhvataset ekonomskih, ekoloskih i drustvenih tema, koje ilustrujuperformanse kompanije – od dobiti i inansijskih parametara,prekokorporativneizvrsnosti,zastiteljudskihprava,dozbrin-javanja generisanog otpada, ulaganja i razvijanja lokalnezajednice, brigeoklimatskimpromenama.Ovo jeunajkracimcrtama.DostignucaHemofarmauokviruodrzivog razvoja ilustrujudaje kompanija stasala damoze da parira svetskoj konkurenciji,sto daje i prodajnu prednost. Takođe, Hemofarm se trudi dapruzi dobar primer ostalim kompanijama kako da unapredesvojeposlovanje iuskladesasvetskimtrendovima,ada istov-remenoodgovornokoristedostupneresurse.Moramobitisves-ni i nacionalnog znacaja same teme odrzivog razvoja, ciji suaspekti, sa fokusom na ekoloska pitanja, dosta zastupljeni unajnovijimpoglavljimaEUostabilizacijiipridruzivanjuSrbije.EP: Nova zajednička budućnost je moto koji Hemofarmsledi , i koji datira još od 1987. godine i Bruntlandkonvencije koja je doneta pri UN. Ističete odgovornostpremabudućimgeneracijama iupogledukorisnikavašihproizvoda i u pogledu zaposlenih. Da li je teško održatibalans između inansijske uspešnosti i etike kojuzastupate?NatalijaPopović:Na samompocetku, prepar godina sigurnobih rekla vrlo izazovno, danas je to standard i nacinrazmisljanja,auuslovimaukojimazivimoisiguranput.Pitanjeje odgovornost prema novim generacijama - resurse koji sunam danas dostupni, treba da koristimo na takav nacin dapored zadovoljenja trenutnih potreba, omogucimo i buducimgeneracijamada cine to isto, jersamotakocelokupnodrustvomoze da traje i da postoji... Cist vazduh i ocuvanje ozonskogomotacasuvazancinilacoveodgovornosti.Zato Hemofarm nastoji da pracenjem najsavremenijihtehnologija, a u skladu sa zahtevnim standardima, svojuproizvodnju unapredi tako da emisije stetnih gasova budusvedenenizeodzakonskihlimita.Takođe, ta sustinska odgovornost lezi i u ocuvanju kvaliteta idostupnostivode.

GospođaNatalijaPopović,direktorkazaStrategijuiodrživi

razvoj,Hemofarm

21

21

Hemofarm to cini tako sto rasterecuje javni vodovodkoriscenjem sopstvenih arteskih bunara, sakupljanjem kisnicekojasekoristikaotehnickavoda,kaoirekuperacijomvode,tj.vodene pare. U najsirem kontekstu, odrzivi razvoj je iprevencijazakojusezalazemo,umestolecenja.Drugimrecima,savremenizdravstvenisistemimogudabuduodrzivisamoakodovoljno polazu paznje i akcenat prebacuju na razvoj zdravihzivotnihstilova,kojimase stitizdravlje.Prevencijaomogucavada sistem zdravstvene zastite pruzi lecenje upravo onimakojimajeononeophodno.Hemofarm kroz svoju Fondaciju, vec 20 godina, nastoji dadodatno razvija zajednice u kojima zivimo i radimo,podrzavajucizdravstvenisistemSrbije.Tosepresvegaodnosinainfrastrukturneprojekteidonacijeumedicinskojopremizaustanove koje su u najtezem polozaju, kao i na kampanjerazvoja svesti stanovnistva o sustinskim temama kako sto jedonorstvoitransplantacijaorgana.Isvetovođeniidejomdasuljudi nas najvazniji resurs! Upravo zato, posebnu paznjupolazemoinarazvojnasihzaposlenih,omogucavajuciim,svakegodine, veci broj obuka i prilikudaunapređuju svoja znanja ivestine.EP:ŠtajetoštoHemofarmmožedanaučidrugeinvestitoreinovekorporacije , šta jeu Srbijinajtežepostićikada jeekologijaupitanju,aštajenajvrednije?NatalijaPopović:Hajdedasenefokusiramonaekologiju,vecdapricamooodgovornomposlovanju, sto i jeste cilj odrzivograzvoja.Hemofarmimapunoprimerakojimamozedainspirisedruge. Jedan od njih je da smo dosli na ideju da zaleđujemovodu tokom noci, kada je struja jeftinija a mreza manjeopterecena,dabi tuzaleđenuvodupolakotopili tokomdana ikoristili je za rashladne uređaje u procesu proizvodnje. Drugiprimer jedasmouvođenjeskoro90%recikliranogkartonazasekundarno pakovanje proizvoda postigli da na godisnjemnivousacuvamoido27.000stabala.

Tomemogudadodamidasmounapredilisistempakovanja,tj.slaganja proizvoda u transportne kutije, te slaganje kutija napalete,kojeseotpremajukamionima.Takosmouticalinavecuucinkovitost transporta, cime je smanjen broj kamiona kojiprevoze nase proizvode, odnosno smanjena emisija stetnihgasova koji negativno uticu na zivotnu sredinu. Takođe,poboljsali smosistemproizvodnje infuzionihboca, tako sto sedeobocaostecenihusistemuproizvodnje,umestoskarta,vracareciklazomusistemproizvodnje,maksimizujuci iskoriscenostigranulatatj.polaznihsirovina.Poredtoga,prihvatilismoprincipevodecegkodeksadrustveneusaglasenosti – BSCI, koji prenosimo i na nase poslovnepartnere,stiteciradnailjudskaprava.Sudecipotomedasmouoblasti odrzivog razvoja uspeli da postignemo najvisi nivo, toznaci da smo na dobrom putu i da nam polazi za rukompostizanjebalansazakojistemepitali.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

22

22

Dosadajenanašimobjektimainstalirano700.000solarnihpanela

N aSvetskomekonomskomforumuuDavosutokomjanuarapremijeri Srbije i Svedske su potvrdili da ce IKEAinvestirati do kraja godine u Srbiju 300miliona evra, i da ceprvi objekti biti otvoreni u Beogradu. Ekskluzivno za biltenODGOVORNEKOMPANIJEgospodja IrenaDoboszmenadzerzaodrzivost u kompaniji IKEA za Jugoistocnu Evropu, rekla jenestoviseonacinunakojiposlujeova irma.

IKEAsledivrednostiikonceptosnivacaIngvaraKampradakojije odrastao u Smaland oblasti u Svedskoj. Smaland predelomdominiraju stenoviti pejzazi, a stanovnici imaju reputacijuinvetivnihljudijersvesirovinekoristenapromisljennacininepriznaju nesavrsena resenja. Taj duh, koji karakterise iuverenjedanijednametodanijee ikasnijaoddobrogprimera,ugrađenjeiuIKEU.EP: IKEA uskoro dolazi na srpsko tršište, reč je orenomiranoj kompaniji koja mnogo ulaže u reciklažu,zaštituživotnesredine,dobrobiranesirovine…KažitenamneštovišeopraksikojuIKEAsprovodiširomsveta?KakojepostalapoVašemmišljenjutolikouspešnaipopularna?Irena Dobosz: Jedan od osnovnih razvojnih principakompanije IKEA je odrziv razvoj i mi ucestvujemo ipodrzavamo veliki broj inicijativa globalno koje se bave ovimpitanjem. U skladu sa nasim konceptom „demokratskogdizajna“svinasiproizvodimorajuzadovoljitiovukomponentui napravljeni su od recikliranih materijala ili materijala iz

obnovljivih izvora ili se mogu reciklirati. Znacajna sredstva inaporeulazemousopstvene izvoreobnovljiveenergije. Drvokoje koristimo je serti ikovano i iz obnovljivih izvora, kao irecimo kafa, riba i morski plodovi koji se sluze u nasimrestoranima.Slicne napore ulazemo i kada je u pitanju pamuk, gde savpamukkojisekoristizanaseproizvodepoticeizviseodrzivihizvora,stoznacidaproizvođacikojigaproizvodekoristemanjevode i pesticida nego u konvencionalnoj proizvodnji. IKEAneprimenjuje principe odrzivosti samo u svojim poslovnimoperacijamavecaktivnopodsticemoinasekupcedazivezivotkodkuceuskladusaprincipomodrzivograzvoja,takovecsadau nasim robnim kucamamogu da se kupe samo LED sijalice,kojesukompatabilnesasvomrasvetomunasemasortimanu.Takođe, nudimo i veliki broj proizvoda koji stede vodu,smanjuju odpad i sl. Za nas, odrzivost nije samo odgovoranodnos prema zivotnoj sredini, vec i prema zajednicama ukojima poslujemo, i u tom smislu sprovodimo veliki brojprograma koji se u najvecem delu fokusiraju na poboljsanjeuslovazivotadeceiporodicakojaziveuteskimokolnostima,ikoja su ugrozena posledicama prirodnih katastrofa ili ratnihkon ikata.Samouproslojgodini,IKEAfondacijajeinvestiralauovakveprograme104milionaevra.EP: Kakav je proces proizvodnje u samim fabrikamakompanijeIKEA,dalikoristiteobnovljiveizvoreenergije,dalielektričnuenergijunaprimerdobijateprekosolarnihpanela,opisitenamstandardekojisepoštujuuposlovanjuovekompanije?Irena Dobosz: Kompanija IKEA posvecena je poslovanju uskladusaprincipimaodrzivostikojisuutemeljeninastrategiji„IKEAPeople&Planetpositive“.Nabazitoga,iplaniranjenasihinvesticijau izgradnjuobjekata,bilionikomercijalni,poslovniiliproizvodni,uskladujesaovomstrategijom.Od2009.godinesmo ulozili 1.5 milijardu evra u sopstvene izvore obnovljiveenergije(solarneelektrane,vetrogeneratori).Ovo je deo napora za ostvarivanje naseg cilja da do 2020.godine budemo energetski nezavisni, tj. da proizvodimoonoliko enegrije koliko i konzumiramo. Na nasim robnimkucama idrugimobjektimadosada je siromsveta instalirano700.000solarnihpanela.

GospođaIrenaDobosz,menadžerzaodrživostukompaniji

IKEAzaJugoistočnuEvropu

23

23

Brojni standardi regulisu tehnicka resenja koja ce bitiprimenjena na nasim objektima. Osim izgradnje sopstvenihobnovljivih izvora energije (solarne elektrane na krovuobjekata ili koriscenje geotermalne energije), bitne su iracionalizacijapotrosnjeenergijeiresursakrozprimenunovihmaterijala i tehnologija (npr. LED rasveta u objektima,koriscenje so isticiranih sistema planiranja i upravljanjaobjektom idr.), koriscenje obnovljivihmaterijala i upravljanjeotpadom („waste management“) kljucni su principi koji seprimenjuju.EP: IKEA je brend iz Švedske, da li u dizajnu iarhitektonskimrešenjimasleditamošnjutradicijuikolikopreuzima dobre primere iz prakse zemalja u kojimaposluje?IrenaDobozs:Cista,jednostavnaihumana,bilebikljucnerecikojeuvezisaarhitekturomobjekataodrazavajuivrednostinakojimajekompanijaIKEAutemeljena.Stilmozemoopisatikao

moderna funcionalisticka arhitektura, koji deli iste vrednosti.Ovaj stil je razvijen je iz tradicije svedske moderne ifunkcionalistickearhitektureiz1920-ihi1930-ihgodina,kojukarakterisu takođe ciste geomerijske forme, bez dekoracije,planiranepoprincipuformapratifunkciju.EP:MozetelinamrećiukolikozemaljasvetaposlujeIKEAiikakavje inansijskibilansbionakraju2015.godine?IrenaDobosz:Naglobalnomnivou, IKEAkontinuiranobelezirast. Prosle godine porasli smo za vise od 11%, i trenutno usvetuima375robnihkucaIKEAu28zemalja,kojesuostvarilepromet od preko 33 milijarde eura i 884 miliona poseta. SasvojimrazlicitimposlovnimaktivnostimaIKEAjeprisutnau43zemljeabrojzaposlenihproslegodinenarastaojena172.000.Intervjuvodila:VesnaVukajlović

24

24

SKFBeyondZero

K ompanija SKF iz Svedske , je vodeci svetski proizvođackotrljajnihlezaja,auokvirusvojihprioritetaisticeibriguo ocuvanju zivotne sredine. Strategija u vezi sa ocuvanjemzivotnesredinejede inisanakaoSKFBeyondZero.SKFsasvojih120proizvodnihpogonasiromsvetanemozedasvede negativni uticaj na zivotnu sredinu na nulu. Alisvobuhvatnim aktivnostima , u sopstvenim pogonima , usaradnjisasvojimpartnerimaikrozsvojeproizvodekojisuuupotrebi sirom sveta , taj uticaj je moguce u potpunostieliminisati.Osnovnipravcdelovajausprovodjenjustrategijesusledeci:1. Izbor dobavljaca koji imaju jasnu strategiju ocuvanja

zivotne sredine - cilj : dobavljaci koji su serti ikovani poISO50001standardu.

2. Izbor transportnih kompanija koje imaju jasnu strategijuocuvanja zivotne sredine - cilj: smanjenje emisijeCO2pokilometruza30%uperiodu2011.–2016.godina.

3. Uticajnasopstveneoperacijeucilju smanjenjauticajanazivotnu sredinu - cilj: smanjenje koriscenja energije usopstvenimfabrikamaza5%godisnje.

4. Posvecenostrazvojuiproizvodnjiproizvodairesenjakojiuticunasmanjenjenegativnihuticajapozivotnusredinu-energetski e ikasna resenja - cilj povecanje prodajeenergetskie ikasnihproizvoda.

Strategijazaklimu

S trategijazaklimuSKF-asefokusiranazagađenjevazduhaipovecanimemisijamaCO2.Smatraseda je tonajznacajnijigas koji izaziva efekat staklene baste. U svakom slucajupovecanakoncentracijajerezultatnasihposlovnihaktivnosti .StrategijaSKF-asezasnivanaBeyondZerokreativnommodeluzasmanjenjenegativneemisijeCO2.Na osnovu brojnih analiza zivotnog ciklusa nasih proizvoda iresenja, otkrili smo da u fazi koriscenja mozemo napravitidalekonajznacajnijidoprinosublazavanjuklimatskihpromena.Međutim, u skladu sa BeyondZero, verujemo da je nasa

odgovornost da koristimo kombinovano znanje, iskustvo ,uticaj i kreativnost kako bi se smanjio negativan uticaj nazivotnusredinukojiproizilaziiznaseproizvodnje.

SKF je produzio delovanje van fabrike. Pratimo transport ilogistiku ugrozavanje zivotne sredine u toj fazi. Tokom2010.SKF se obavezao da izgradi nove fabrike po međunarodnoprepoznatim standardima LEED (Leadership in Energy andEnvironmental Design). Nase novo sediste u SAD je objekatserti ikovan prema LEED platinum serti ikatu, i predstavlja 1od60takvihobjekatausvetu.SKFfabrikauTveru,uRusiji jetakođe dobila Zlatni serti ikat prosle godine i tako postalaaprva te vrste u Evropi. Zgrada fabrike sada trosi 40%manjeelektricne energije za osvetljenje, grejanje i ventilaciju.Minimizirana je potrosnja vode i energije. Spomenucemo ifabriku u Indiji , uMisoru gde je fabrika konstruisana premaSKF’s Sustainable Factory Rating and LEED Requirements saciljemdadobijeserti ikatLEEDGold.

25

25

TIKKURILAekološkiosvešćenjakompanija,kojarazmišljaoudućnostinašegživotnogokruženja

T ikkurila kompanija, kao jedna od vodecih, evropskihkompanija u proizvodnji premaza za zidove i drugepovrsine, na svomputu razvoja, usavrsavanja i permanentnihinovacija, nastojala je da vodi brigu i o ocuvanju zivotnesredine. Kompanija je okrenuta buducnosti i zato joj je jakobitno da svi procesi i proizvodi za koje je odgovorna imajuzadovoljen ekoloski aspekt, jer samo tako mozemo dadoprinesemo ocuvanju i dugotrajnosti nase zivotne sredine.Dokaz nase brige i pracenja ekoloskih standarda je iposedovanje velikog broja proizvoda u nasem portfoliu, kojisadrze EU Ecolabel oznaku, koja oznacava da proizvodi imajusmanjeni uticaj na zivotnu sredinu u toku njihovog zivotnogciklusa (od ekstrakcije sirovine, proizvodnje, upotrebe iodlaganja).Takodje,edukacijompotrosacanatrzistuobitnostivodenebazikodsvihbojaipremazadoprinosimoekoloskomosvescavanjuidavanju prioritetnosti tom tipu proizvoda, jer samo takomozemodabudemosigurnidasupomenutipremaziekoloskiisa minimalnim uticajem na zdravlje ljudi i okolinu. Politikazastite zivotne sredine je deo razvojne strategije iorganizacionekultureuTikkurilid.o.o, Sabac. Implementiranaje pazljivim planiranjem upravljanja zastitom zivotne sredine,upravljanjem programima poboljsavanja i pracenjem iprihvatanjem regulatornih zahteva. Pomocu obuke i kontroleodrzavamo visok nivo svesti o potrebi za zastitom zivotnesredinesvihzaposlenih.Obzirom da shvatamo da zastita zivotne sredine nikada nemozedabudezavrsenproces, tezimodarealizujemozapoceteaktivnosti i da u okviru nasih godisnjih ciljeva i programade inisemo nove projekte odrzivog razvoja. Za sve aktivnostikoje imaju, odnosnomogu da imaju uticaj na zivotnu sredinuvrsiseprocenanjihovogobima,ucestalostiiozbiljnostinjihovihposledica. Znacajni aspekti se prate, predlazu se i sprovodemerekojimasesmanjujenjihovuticajnazivotnusredinu,asveu cilju kontinualnog poboljsanja sistema upravljanja zastitomzivotne sredine. Ovlascene organizacije prate imere emisije iimisije u vazduh i kvalitet otpadnih voda iz Tikkurile d.o.o,.Sabacivrsekarakterizacijuikategorizacijuotpada.

Rezultatimonitoringaveri ikujudasuproizvodniprocesi takokonstruisani i vođeni da su usklađeni sa tehnickim ioperacionim karakteristikama postavljenim regulatornim i/iliinternimzahtevima.U 2016. god. u kompaniji je planirano investiciono ulaganje utretman otpadnih voda. U Tikkurili d.o.o. Sabac ne nastajuotpadni materijali koji su veoma opasni za ljude i zivotnusredinu, kao sto su teski metali ili radioaktivne supstance.Tipicne vrste opasnog otpada koje nastaju u industriji bojapredstavljajubojesa isteklimrokomtrajanja, sirovine igotoviproizvodi koji ne odgovaraju zahtevima kvaliteta, otpadnaambalazaodsirovina,rastvaraciodpranjapostrojenjaidr.Sprecavanje nastanka otpada je najbolji nacin zastite zivotnesredine. Dobro upravljanje otpadom uvek je zasnovano naredukciji kolicine otpada primenom tehnika za minimizacijunjegovog nastanka. U Tikkurili d.o.o. Sabac se minimizacijamogucnosti nastajanja otpadnihmaterija ostvaruje primenomsavremenihtehnoloskihresenja,optimalnimvođenjemprocesaivisokomobucenoscuzaposlenih.Sledeci vazan korak u upravljaju otpadom je njegovorazvrstavanjeikategorizacija.Takoprikupljenioznacenotpadodlaze se na posebno određeno i oznaceno mesto u okvirukruga fabrike, do njegove predaje odgovarajucoj sluzbi.Tikkurila d.o.o., Sabac razvija plan za racionalno upravljanjeenergetskim i prirodnim resursima, koji obuhvata planiranje,organizaciju,pracenjeipreduzimanjemerakojimasesmanjujenjihovapotrosnja.Na osnovu informacija o performansama i trendovimapotrosnje resursa, kao i uporednim podacima o obimuproizvodnje, utvrđuju se kriterijumi za optimalno koriscenjeenergetskihresursaivodei,tamogdejetomoguce,postavljajuciljevizasmanjenjenjihovepotrosnje.Zelimodanaspozitivanodnospremazivotnojsrediniodnosnonase neprekidno usavrsavanje ekoloskog ucinka budepostovano i prihvaceno od strane nasih dobavljaca, kupaca,akcionara i okalne zajednice. Naposletku, zivotna sredina jenestostozelimosvidasacuvamozageneracijekojedolaze.

26

26

Razvijamosenaosnovumaksimalneoptimi-zacijesvojihprocesa

O snovadrustvenoodgovornogdelovanjasvakekompanijeje cinjenica da postane svesna vaznosti i potrebesopstvenoguticajanaunapređenjeopstihdrustvenihuslova izivotnesredineukojojposluje,pajetakoenergetskae iksnosttrajno opredeljenje i strateska postavka Atlantic Grupe dasmanjiuticajnazivotnusredinukrozracionalizacijupotrosnjeenergenataivode,smanjenjeotpadaiporastodvajanjaotpada,generalnousvimsvojimprocesima.Posebna projekcija urađena je za poboljsanje energetske e i-kasnosti za kompanije u Srbiji, inansiranjem uz pomoc po-drske EBRD-a, sto je bio deo sire strategije sistemskog un-apređenja svih proizvodnih procesa Atlantic Grupe i podrskaregionalnihaktivnostiuzracionalnijekoriscenjeresursaiener-gije, smanjenja troskova, ali i zastite zivotne sredine. Poredustedavezanihzae ikasnost,ocekujeseidaceplaniraneinves-ticije u operativnim kompanijama u Srbiji dodatno smanjitiemisijuCO2za600tonagodisnje.Investiranjem u novu opremu u Atlantic Grupi u Srbijiomogucene su ustede u koriscenju elektricne energije i gasa,kao i potrosnje vodeuproizvodnimprocesima.Konkretno za

pogone u Srbiji zbirno smo smanjili potrosnju energije, sautrosenih 75.539 MWh u 2012. godini na potrosenih 53.140MWhu2014.stosuznacajneustederesursainadovezujusenanasugeneralnustrateskupostavkudaserazvijamonaosnovumaksimalneoptimizacijesvojihprocesa.Upravljanjeotpadomisprecavanjezagađenjaostajenas trajniprioritet, tako da je u 2014. povecano sortiranje i odvajanjeotpada u citavom sistemu Atlantica, a kolicina recikliranogotpada jepovecana za8%u odnosunaprethodnugodinu.UStarkuiGranduvecsadrecikliramogotovo50odstootpada,nagodisnjemnivou,atendencijajedatajprocenatidaljeraste.Ostalevazneekoloskeaktivnostisprovedenesuistovremenoucetirikljucnapodrucja: integracijaekoloskeperspektiveusvaposlovnapodrucja i funkcije, integracijaekoloskihvrednostiupostojeceprojekte,nizaktivnostizapodizanjeekoloskesvestizaposlenih, kao i drugu godinu za redom izvestavamo o od-rzivom drustveno odgovornom poslovanju u skladu sa GRInacelima(GlobalReportingInitiative).

Saprvimelektričnimautomobilom

AtlanticGrupajezakoračilaunovueruodgovornograsta

27

27

E nergetski postal Srbije sezahvaljujeNordijskojposlov-noj alijansi na pomoci, preporucidaclaniceovogposlovnogudruzen-jaucestvujuu izradibiltenaODGO-VORNEKOMPANIJE.Dragonam je idaNBAprepoznajeznacaj temekao sto jezastita zivotnesredineiodgovornoposlovanjeindustrijskogsektorauSrbiji.

RegistarkompanijaAtlanticgrupaD.D.Tel:0800200003Ulica:Miramarska2310000Zagreb,HrvatskaABBTel:381113094305/3094300Ulica:Kumodraska23511010Beograd,SrbijaHemofarmd.o.oTel:381113811200,Fax:+381113811308Ulica:ProteMateje7011000Beograd,Srbija

ProCreditBankTelefon:38111205-7000UlicaMilutinaMilankovica1711000Beograd,SrbijaSKFCommerced.o.o.Tel:381113116181Bul.MihajlaPupina10z,11070Beograd,SrbijaTikkurilad.o.o.Tel:38115368800Ulica:HajdukVeljkovaBB15000Sabac,Srbija

Energetski portal Srbije Bulevar Oslobođenja 103/3 11 010 Beograd Srbija Tel/Fax: +381 11 40 63 160 marketing@energetskiportal.rs Posetite naš portal na www.energetskiportal.rs I prijavite se za naš nedeljni elektronski Newsletter