Važne informacije

23

! Strah od bolesti koji je u poodmaklim godinama sve više prisutan kao i strah od smrti, retko kod koje osobe neće iza-zvati napetost i stres.

! Kod mladih osoba ženskog pola, strah od gojaznosti, pojave menstruacije, trud-noća, porođaj, briga o deci i neplodnost su jaki izvori stresa.

! Prevara bračnog partnera, razvod braka, poslovno uznemiravanje (mobing), često mogu biti razlozi za nastanak stresa.

! Na događaje u okruženju reagujemo mi-slima a one direktno utiču na reakcije. Od procene u kojoj meri smo u stanju da rešimo problem, zavisi kakve će biti reakcije na fizičkom i psihičkom nivou. Mogu se odraziti kroz razdražljivost, strah, depresiju, napetost, ubrzan rad sr-ca, ubrzano disanje, napetost u želudcu i crevima, mišićima, nesanicu, umor... Pozitivno razmišljanje i očekivanje ra-zrešenja problema dovode do dobrog va-renja, bolje cirkulacije i širenja krvnih sudova, pravilnog lučenja hormona, do-brog raspoloženja, tolerancije, bolje re-akcije u okruženju na izazove, samokon-trole, samopoverenja.

24

Stres

! Da li ćemo na informacije o nekom do-gađaju reagovati strepnjom ili smireno-šću, zavisi od nas samih – naše konstitu-cije i zrelosti naše ličnosti.

! Optimistički stav je daleko bolji i mo-že nam umanjiti napetost i stres. Usmeravanje misli na traženje rešenja problema je dobar izbor. Samo razmi-šljanje o problemu bez pokušaja i predu-zimanja aktivnosti da se on reši, izazvaće još veću napetost i stresno stanje (kon-sultovati stručno lice).

! Emotivna reakcija na određene situaci-je zavisi od temperamenta osobe. Neke osobe retko pokazuju svoje emocije, i ne mogu ih podeliti. Neke opet ne znaju ka-ko da kontrolišu svoje emocije.

! Uravnotežene emocije jesu najbolji izbor ali ih je u najvećem broju slučajeva teško postići.

! Preveliki nivo aspiracije i želja da se po-stigne veći uspeh u životu u odnosu na druge, može predstavljati opterećenje i izazvati napetost i stres. Takvo oseća-nje inferiornosti često nije objektivno i opravdano, ne zavisi isključivo od na-ših realnih vrednosti, već je najčešće po-

Važne informacije

25

vezano sa okolnostima (pomoć drugih osoba, popularnosti...).

! Upotreba lekova za smanjenje nape-tosti organizma nije uvek opravdana. Promenom načina života i navika može-mo postići dobre rezultate i bez upotrebe lekova. Ali upotreba lekova u mnogim slučajevima je opravdana o čemu uvek odlučuje stručno lice.

! Retko koji od lekova za smanjenje nape-tosti i stresa, neće dovesti do pojave zavi-snosti, pospanosti, malaksalosti i drugih neželjenih dejstava. Posle prestanka uzi-manja istih može doći do podrhtavanja, glavobolje, pojačanja napetosti i sl.

! Kod uzimanja lekova za smirenje na-petosti, potrebna je opreznost, posebno kod žena u periodu trudnoće, osoba ko-je uzimaju alkoholna pića, drogu i neke druge lekove (konsultovati stručno lice).

! Osećaj krivice zbog nekih grešaka koje smo učinili u prošlosti, može nas proga-njati, a to može izazvati napetost i stres.

! Nemogućnost da sebi i drugima (deci i starim osobama) obezbedimo minimal-ne uslove za održavanje egzistencijalnih potreba (hrana, prostor u kome živimo,

26

Stres

odeća i obuća i...) česti su i realni razlozi napetosti i stresa.

! Veliko stresno stanje mogu izazvati do-gađaji kao što su gubitak voljene osobe (dete, roditelji, bračni partner), saznanje da smo teško bolesni mi sami ili neko do koga nam je veoma stalo.

! Psihička reakcija na stresno stanje može dovesti do psihosomatskih oboljenja: čir na dvanaestopalačnom crevu, šećerne bolesti, visok krvni pritisak, srčana obo-ljenja, reumatoidni artritis, probleme sa disanjem, upalu kože izazvane nervnim (živčanim) poremećajem, poremećaj ra-da štitne žlezde i drugih organa.

! Konflikti između usvojenih moralnih princpa i potrebe da ih prekršimo zbog koristoljublja, prilagođavanje ili slaganje sa nekim ili nečim sa čim se u principu ne bismo složili, korišćenje linije manjeg otpora, zloupotreba povoljne prilike ra-di postizanja određenih ciljeva za sop-stvenu korist (posebno u politici), mo-gu dovesti do dizbalansa same ličnosti, posebno na moralnom nivou, a to može dovesti do stalno prisutnog hroničnog stresa.

Važne informacije

27

! Na akutni stres možemo reagovati fizič-kim bežanjem ili poricanjem da postoji problem ili upuštanjem u borbu sa istim i traženjem rešenja.

! Organizam u stresu je u neravnoteži. ! Kada nas određene okolnosti pritiskaju,

mi smo tada napeti, trošimo veću količi-nu energije, a to se ipoljava na psihičkom i fizičkom nivou. Te promene najviše deluju kada je naš organizam najslabiji, kada su mogućnosti za odbranu na naj-nižem nivou, on se tada najmanje može suprotstaviti stresu.

! Autonomni nervni sistem (aktivira se bez prisustva naše volje) je prvi koji od-govara na izazvani stres, zatim dolazi do povećanja šećera u krvi, ubrzanog srča-nog rada, skoka pritiska, šire se srčane arterije ali se i skupljaju arterije na ko-ži (bledilo). Ova pojava se odigrava veo-ma kratko, jedna do dve sekunde, a posle minut do dva počinje lučenje adrenalina (hormon srži nadbubrežne žlezde) kao i do povećanog lučenja tiroksina (hormon štitne žlezde). Tada je organizam u veo-ma budnom stanju. Posle ovog stanja do-lazi do aktivnosti parasimpatikusa – deo

28

Stres

autonomnog nervnog sistema koji poku-šava da smiri nastalu situaciju. Ako ove opasne pojave traju dugo, dolazi do dis-harmonije na funkcionalnom nivou or-ganizma i posledica koje iza toga slede.

! Jedan isti događaj može da izazove stres u manjoj ili većoj meri i uvek različito na njega reagujemo.

29

Dobre navike

9 Ako ne možemo da promenimo okolinu, nameće nam se potreba da promenimo sebe. Zastati, razmisliti, analizirati smi-sao svog ponašanja i okrenuti se drugači-jem, novom i boljem načinu života.

9 Decu od najranijeg uzrasta treba učiti da kontrolišu stres.

9 Tolerancija na frustraciju, prihvatanje onog što je neizbežno, izbegavanjem onog što možemo, razlikovanje mogu-ćeg od nerealnog je najbolji izbor.

9 Čak i kada postoji stres mogu biti od po-moći: dobro raspoloženje, opuštanje, or-ganizovanje slobodnog vremena na pra-vi način, druženje sa osobama koje neće unositi nemir i nesigurnost u naš život, nada u bolje sutra, umerena aktivnost, poštovanje sebe a zatim i drugih oko se-be, zadovoljstvo ostvarenim rezultatima svog rada, rešavanje problema na miran način, prilagođavanje situacijama ko-

30

Stres

je nailaze, ostvarivanje trajnih i dobrih kontakata sa svojim okruženjem, izbega-vanje razmišljanja o prošlosti (posebno ako je ružna), zadovoljstvo onim što po-sedujete, spremnost da se pomogne dru-gima u granicama svojih mogućnosti i sl., mogu biti od pomoći u prevazilaže-nju stresnih situacija i napetosti.

9 Reakcija na akutni stres može biti uma-njena psihološkim tehnikama opuštanja (meditacija, pravilno disanje...). Ali se može umanjiti i razgovorom sa prijate-ljima kroz poveravanje svojih strahova, briga, nezadovoljstava, problema (raste-rećenje). A ponekad, ako se dobro ispla-čemo (ako osećate potrebu za tim), može biti od pomoći za smanjenje napetosti i stresa.

9 Stres i napetost se smanjuju i u društvu pravih i iskrenih prijatelja, raspoloženih ljudi koji se šale i vesele, smeju, zabav-ljaju.

9 Stres se može smanjiti i odlaskom u pri-rodu, gde je nezagađen vazduh, čestim izlaganjem suncu (povećava se nivo se-rotonina – hormon koji omogućava do-bro raspoloženje).

31

Dobre navike

9 Na smanjenje stresa može uticati i kon-zumiranje namirnica kao što su: su-ve kajsije, smokve, grožđe, jabuke i sve ostalo suvo voće ali i lešnici, urme i... (ne u velikim količinama – jedna šaka dnevno). Oprez kod alergija i dijabetesa – konsultovati stručno lice.

9 Analiziranje događaja koji su izazvali stres uz smirenost i opuštenost dovode do manjeg stresa, u nekoj budućoj slič-noj situaciji.

9 Nijedan problem ne sme biti važniji od očuvanja našeg zdravlja.

9 Smeh je blagotvoran i jedan od efika-snih načina da pobedimo stresno stanje. Smehom se oslobađa negativna energija iz tela kroz aktiviranje mišića (lica, leđa i drugih), organa za disanje, dijafragme kada dolazi do opuštanja svih vitalnih organa.

9 Izbegavanje mesta sa puno jake buke i puno ljudi (gužve), mogu smanjiti nape-tost i stresna stanja.

9 Odlaganje donošenja odluke, ako ste u dilemi, je dobar izbor (analizirati nedo-statke ili prednosti jedne ili druge opcije, oslanjanje na slične situacije iz prošlosti i iskustva sa njima).

32

Stres

9 Ako ste već doneli odluku ne razmišljajte šta bi bilo da ste odlučili drugačije.

9 Osoba koja je zadovoljna onim što ima, koja se retko žali na svoje okruženje i sta-nje, koja nije sklona svađi, koja mirno i pažljivo sluša sagovornika, koja se sa po-štovanjem odnosi prema ljudima, opu-šteno izgleda, u najvećem broju slučajeva može izbeći stresna stanja i napetosti.

9 Osoba koja ume da oprosti sebi i drugi-ma, imaće bolje odnose u porodici, na poslu, među prijateljima, a samim tim i mnogo manje stresa.

9 Dobra komunikacija u porodici, veće isticanje onoga što je kod svakoga od njih pozitivno, usaglašavanje stavova i pošto-vanje drugog mišljenja, su dobar izbor za izbegavanje stresnih stanja i napetosti.

9 Da biste izbegli negativne reakcije kod druge osobe s kojom komunicirate, po-trudite se: da ne lažete, ako ste nešto po-grešili priznajte, ne prebacujte uvek zbog sitnica, imajte strpljenja da sačekate bez prekidanja (govor), smanjite povišen ton i viku, ne vređajte svojim nepromišlje-nim rečima.

9 Deca koja imaju osećanje da pripadaju porodici, da imaju sigurnost u tom okru-

33

Dobre navike

ženju, da su voljeni i prihvaćeni kao rav-nopravni članovi, retko mogu biti izlože-ni napetosti i stresu.

9 Decu ne treba opterećivati zahtevima koji nisu u skladu sa njihovim životnim dobom. Odrasli veruju da je to za dobro deteta i često postavljaju prevelike zah-teve. Uz puno razumevanje deteta izbe-ćićemo napetost i pojavu stresnih stanja.

9 Treba se potruditi da deci svojim prime-rom, finim manirima, pokažemo kako treba da se ponašaju. Nemojte očekiva-ti da dete kasnije govori mirnim tonom ako vi to ne činite. Ne možete očekivati da dete govori istinu svojim drugovima, ako vi to ne činite u svom okruženju. Nemojte očekivati da ne govori ružne re-či ako vi to činite, ili bilo šta drugo. Vi ste primer detetu za sve dobre ili loše na-vike, koje će ono prihvatiti i usvojiti u to-ku svog odrastanja. Ako jedno govorite a radite drugo deca su u dilemi šta je od toga ispravno a to može kod njih izazva-ti stres.

9 Na radnom mestu rukovodioci koji ima-ju dobar prilaz svojim podčinjenima, uz obrazloženja svojih naređenja i pre-

34

Stres

poznavanja obavljenih poslova na pravi način od strane radnika, biće prihvaćeni od istih sa uvažavanjem i poštovanjem, a jedni i drugi izbeći će napetost i stres.

9 Ljubaznost, umerenost, ozbiljnost i po-štovanje su važni elementi u komunika-ciji na radnom mestu, bez obzira na sta-tus ili vrstu posla koju neko obavlja. Sa takvim odnosom u najvećem broju sluča-jeva izbeći će se napetosti i stresna stanja.

9 Prevazilaženje zavisti i ljubomore u sebi, u odnosu na ljude, kako na radnom me-stu tako i u porodici i među prijateljima, može uticati na smanjenje stresa i nape-tosti.

9 Za smanjenje stresa kod žena, posebno onih koje su zaposlene, a posle toga obav-ljaju sve kućne poslove, od velike pomoći može biti angažovanje dece i ostalih čla-nova porodice. Dobrom organizacijom i podelom zaduženja, mogu olakšati sva-kodnevne kućne obaveze i time smanjiti stres kod svih.

9 Strpljenjem, tolerancijom i opraštanjem, možemo u najvećoj meri sprečiti nape-tost i stres, posebno kod onih osoba, ko-je najviše volimo a time umanjujemo i

35

Dobre navike

greške koje ponekad jedni prema drugi-ma činimo.

9 Mladi u doba adolescencije zbog svoje nesigurnosti u sebe, mogu biti izloženi pritisku društva u svom okruženju. Iz tog razloga roditelji ili oni koji još uvek brinu o njima moraju razumeti takve pojave. Ne mogu od njih tražiti bezu-slovnu poslušnost kao da su mala deca. Poverenje, podrška, ali i nadzor su veo-ma važni. Razumeti tu mladu osobu je ključna stvar. Samo takvim prilazom mogu se smanjiti stresna i napeta stanja (po potrebi konsultovati stručno lice).

9 Fizička aktivnost i vežbanje u skladu sa svojim psihofizičkim mogućnostima (po potrebi konsultovati stručno lice), mogu biti izuzetno korisni za smanjenje i eli-minisanje stresa i napetosti.

9 Fizička aktivnost mora biti redovna (naj-manje 20 minuta dnevno), usklađena sa zdravstvenim stanjem organizma i go-dinama. Vežbe moraju biti takve da an-gažuju celo telo. Sve mišićne grupe treba staviti u aktivnost (uvežbanost je veoma važna). Sve to izvoditi bez tenzije, bez razmišljanja, da sve ovo što radite pred-

36

Stres

stavlja opterećenje za vaš organizam, već verujući da je to korisno.

9 Odmor fizički i psihički je izuzetno važan u smanjenju napetosti i stresa. Dnevni, nedeljni i godišnji odmori moraju biti obaveza svake osobe. Korišćenje kratkih odmora u toku godine od desetak dana više puta, ima daleko veće efekte na opšte psihofizičko stanje i kod potpuno zdra-vih osoba, delujući preventivno na po-javu napetosti i stresa u nekim kasnijim periodima.

9 Uravnotežena ishrana u velikoj meri mo-že biti od pomoći u prevazilaženju nape-tosti i stresa. Dobro je uzimati namirini-ce od integralnog brašna, voće, povrće, mleko, jaja, meso (ne masno), piti dovolj-no vode.

9 Boravak u prirodi sa puno zelenila i dru-ženje sa živim svetom u toj istoj prirodi (ptice, drveće) delovaće opuštajuće.

9 Dobra organizacija i planiranje šta treba da uradimo u toku dana, sedmice, godi-ne pa i dalje može biti od koristi da iz-begnemo napetost i stres. Izbegavanje onih stvari koje će poremetiti naš plan je važno (prazni razgovori, nametnute oba-veze od strane drugih, besciljne posete i

37

Dobre navike

druženja). Hitne i iznenadne obaveze su izuzete.

9 Vežbe opuštanja treba izvoditi u: mir-noj atmosferi, laganoj odeći, sa odgova-rajućom temperaturom u prostoru, raz-mišljanjem o lepim stvarima uz muziku koju volite, bez žurbe sa naizmeničnim ritmom disanja (od 4-5 sekundi uz du-bok abdominalni udah pa pauza od 4 se-kunde i izdah od 4 sekunde, uz stezanje i opuštanje svih mišića u telu) mogu bi-ti od koristi u prevazilaženju stresa i na-petosti. Vežbe izvoditi najmanje 2-3 puta nedeljno u trajanju od najmanje pola sa-ta, i svakodnevno u zavisnosti od raspo-loživog vremena i mogućnosti.

9 Opsednutost nekim ružnim događajem uvek će izazvati napetost. Misli ne nai-laze naglo. Kratkotrajne misli nisu opa-sne ali one koje dugo traju izazvaće opte-rećenje. Reći odlučno ,,Ne, neću više da razmišljam o tome’’ i preći na razmišlja-nje o obavezama, i prepustiti se predsto-jećim aktivnostima je dobar izbor (kon-sultovati stručno lice).

9 O uključivanju terapije lekovima kod na-petosti i stresnog stanja uvek konsulto-vati stručno lice.

38

Stres

9 Molitve i duhovna razmišljanja kod određenih osoba mogu dovesti do sma-njenja stresa i napetosti.

9 Joga i meditacija posebno mogu biti od koristi u smanjenju stresnog stanja gde samokontrola ne postiže rezultate (ali ne preterati – kontrola trenera je obavezna).

9 Da bi smanjili napetost i stresno stanje, važno je izbegavati osobe koje izazivaju u nama loše raspoloženje.

9 Tuširanje naizmenično toplom pa hlad-nom vodom (ako nemate zdravstvene probleme) može biti od koristi u smanje-nju stresa i napetosti.

9 Za vreme obroka uživajmo u hrani a o obavezama razmišljajmo posle. Dobro žvakanje hrane uz opuštenu atmosferu može smanjiti napetost.

9 Pokušajte da kontrolišete misli, da zadr-žite dobro raspoloženje što duže u toku dana, pravite pauze u radu, prošetajte, u nekim trenucima budite sami sa sobom. Na sve ove načine uspećete da smanjite napetost i stres.

9 Ako kažete sebi da danas nećete da se nervirate, da vas ništa ne može naljutiti i da ćete biti strpljivi sa svima, to i uradi-

39

Dobre navike

te. Ponovite to i neki od sledećih dana, i potrudite se da vam to postane navika – smanjićete napetost i stres.

9 Ne negujte u sebi nezadovoljstvo. Izbacite ga kroz smeh, kroz ljubazno ponašanje, kroz pružanje usluga i pomoći drugima, tražite pomirenje ako ste sa nekim u sva-đi, uživajte u uspesima svojih prijatelja i porodice – smanjićete stres i napetost.

9 I samo razmišljanje da želite da izbegne-te napetost i stres poboljšaće vaše psiho-fizičko stanje.

9 Verovanje i očekivanje da ćemo pro-menom u svom načinu života uspeti da prevaziđemo napetost i stres je od veli-ke važnosti. Ponašanje u skladu sa tim je pravi izbor.

9 Uverenje da se mogu izbeći ili bar uma-njiti stresne situacije, verovanje u neko-ga ko nam u tome može pomoći (struč-no lice, prijatelj, članovi porodice i...) u najvećem broju slučajeva će nam zaista i pomoći.

9 Zdravstveni radnici svojim ponašanjem kod bolesnih osoba mogu dodatno, po-red bolesti, povećati stresno stanje. Prilaz sa puno razumevanja i podrške u izleče-nju istih je dobar izbor.

40

Faktori rizika i loše navike

8 Izuzetno preterani prohtevi i želje za ma-terijalnim dobrima mogu izazvati nape-tost i stres.

8 Neadekvatna procena obima obaveza i preambiciozni ciljevi mogu izazvati na-petost i stres.

8 Ako već imate stres, a ništa ne preduzi-mate da ga se oslobodite ili ga umanjite, on će se vremenom povećati.

8 Ako ste osoba koja nema strpljenja, koja sagovornike prekida ili požuruje, stalno se žali na nekoga, uvek ste nezadovoljni onim što imate, okrutna i nadmena pred svima, sklona povišenom tonu i bez za-ustavljanja govorite, možete u najvećem broju slučajeva biti izloženi stresu.

8 Mišljenje roditelja ili nekog ko brine o de-ci, da je igranje sa decom, odlazak u priro-du, bavljanje sportom i rekreacijom nepo-trebno i da je to samo gubljenje vremena

41

Faktori rizika i loše navike

je loš zaključak. Igra je jedan o najvažni-jih faktora dečijeg razvoja. Izostanak igre može izazvati napetost i stres.

8 Napetost roditelja zbog izloženosti stre-su ne sme biti uzrok neadekvatnog i ne-tolerantnog odnosa prema deci. Ovo za decu može biti frustrirajuće iskustvo.

8 Namirnice kao što su: mleko sa puno masnoće, suhomesnati proizvodi, ma-slac, masni sirevi, masna mesa, beli hleb, pržena i konzervisana hrana, beli šećer i proizvodi od istog, gazirana i alkoholna pića, napici koji sadrže kofein i jaki zači-ni, ne mogu biti od pomoći u prevazila-ženju stresa i napetosti.

8 Duvan i druga opojna sredstva, mogu povećati već prisutnu napetost i stres.

8 Tvrdnja da pušenje opušta nije tačna (uneti duvan za kratko vreme može de-lovati opuštajuće, ali prisustvo otrova iz duvana, najpre nikotina ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak, smanjuje telesnu temperaturu i pojačava reakcije organiz-ma koje stres izaziva).

8 Tvrdnja da alkohol smiruje nije tačna. Alkohol samo potencira i pojačava tre-nutno stanje u kome se nalazimo (tužni

42

Stres

još više plaču), a stresno stanje i napetost se produbljuju.

8 Ležanje posle obilnog jela nije prepo-ručljivo (proces varenja se usporava). Spavanje u popodnevnim časovima, ko-je bi trebalo da bude kratko, zavisi od in-dividualnih potreba.

43

Kada zatražiti savet i pomoć

! Kada osetite da ste nemoćni da se izbori-te sami sa stresnim stanjem.

! Kada imate neke od fizičkih simptoma: glavobolju, bolove u trbuhu, slabinskom i leđnom delu, ubrzan rad srca, gubljenje vazduha, kada napipate čvoriće u prede-lu vrata i leđa, smanjenje apetita, osećaj umora i gubitka snage, jako znojenje.

! Ako osetite da ste na radnom mestu če-sto napeti, stalno razmišljate o problemi-ma koji vas muče, u strahu ste da će vam se nešto ružno dogoditi, ne tolerišete po-našanje ljudi u okruženju, ne stižete sve da uradite, kada vas rasprave i prepir-ke previše pogađaju, previše govorite ne slušajući sagovornika, podižete ton kada vam neko protivureči, ne podnosite kri-tiku i naređenje.

! Ako vas proganja jedna ista negativna misao: povećan strah od bolesti, da vam stalno neko nanosi nepravdu, moguć-