Saobraćaj – je privredna djelatnost koja se bavi prevozom materijalnih dobara, ljudi i informacija. Dijeli se na: kopneni, vodeni i vazdušni.

Prevozna sredstva i prevoz putnika - gradski saobraćaj u SRJ  Jan-jun 2001. Jan-jun 2002.Prevozna sredstvaUkupan broj sedišta i stajanja 448.011 438.331Autobusi 3.39 3.28Sedišta i stajanja 395.161 379.374Snaga u hilj. kw 540 532Trolejbusi 109 112Sedišta i stajanja 13.08 13.561Snaga u hilj. kw 15 15Tramvaji 205 234Sedišta i stajanja 39.77 45.396Snaga u hilj. kw 33 37Pređeni kilometri u hilj. 100.511 90.447Autobusi 94.231 84.73Trolejbusi 2.882 2.333Tramvaji 3.308 3.384Prevoz putnikaPrevezeni putnici u mil. 389 400Putnički kilometri u mil. 2.373 2.437

Prevoz putnika i robe - drumski saobraćaj u SRJ  Jan-jun 2001. Jan-jun 2002.AutobusiAutobusi 2.221 2.196Sedišta 120.729 100.256Snaga u hilj. kw 370 370Pređeni kilometri u mil. 78 78Prevoz putnikaPrevezeni putnici u hilj. 46.353 45.593Unutrašnji prevoz 44.845 44.842Međunarodni prevoz 1.508 1.165Putnički kilometri u mil. 2.921 2.501Unutrašnji prevoz 2.226 2.104Međunarodni prevoz 695 397Teretna drumska prevozna sredstvaTeretni automobili1) 3.038 2.632Tone nosivosti 43.126 34.363Snaga u hilj. kw 525 464Teretna priključna vozila 1.322 1.09Tone nosivosti 23.297 19.055Pređeni kilometri u mil. 32 31Teretni automobili 24 24Teretna priključna vozila 8 7Prevoz robePrevoz robe u hilj. tona 2.04 2.156Unutrašnji prevoz 1.92 2.053Izvoz 57 51Uvoz 36 29Tranzit 9 4Prevoz u inostranstvu 18 19Tonski kilometri u mil. 261 258Unutrašnji prevoz 184 175Izvoz 37 48Uvoz 24 24Tranzit 2 0,7Prevoz u inostranstvu 14 101) Bez traktora

 

Ukupan prevoz putnika i putnički kilometri u SRJ

 

Prevoz putnika i robe - železnički saobraćaj u SRJ  Jan-jun 2001. Jan-jun 2002.PREVOZ PUTNIKAPrevezeni putnici u hilj. 5.344 5.054Unutrašnji prevoz 5.19 4.896Međunarodni prevoz 154 158Putnički kilometri u mil. 582 572Unutrašnji prevoz 560 548Međunarodni prevoz 22 24PREVOZ ROBEPrevoz robe u hilj. tona 4.891 4.522Unutrašnji prevoz 2.897 2.185Izvoz 252 473Uvoz 986 1.086Tranzit 756 778Tonski kilometri u mil. 1039 1.03Unutrašnji prevoz 408 328Izvoz 58 112Uvoz 198 196Tranzit 375

 

Ukupan prevoz robe i tonski kilometri u SRJ  Jan-jun 2001. Jan-jun 2002.Prevoz robe u hilj. tona 11.352 11233Unutrašmji prevoz 6.743 6.363Izvoz 405 666Uvoz 2.572 3.289Tranzit 860 885Prevoz u inostranstvu 770 30Kopneni saobraćaj 9.024 9.527Železnički saobraćaj 4.891 4.522Drumski saobraćaj 2.04 2.156Cevovodni saobraćaj 2.093 2.649Vodeni saobraćaj 2.326 1.904Pomorski i saobr. u priob. morsk. vodama 779 42Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima 1.547 1.862Vazdušni saobraćaj 1,6 2,0Tonski kilometri u mil. 12.376 2.246Unutrašmji prevoz 778 704Izvoz 255 299Uvoz 736 771Tranzit 430 458Prevoz u inostranstvu 10.179 14Kopneni saobraćaj 1.631 1.72Železnički saobraćaj 1.039 1.03Drumski saobraćaj 261 258Cevovodni saobraćaj 331 432Vodeni saobraćaj 10.743 524Pomorski i saobr. u priob. morsk. vodama 10.345 54Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima 398 470Vazdušni saobraćaj 1,9 2,3

 

SAOBRACAJNO PRAVO - COMMUNICATIONS LAWOsnovni zakon o posadi brodova Jugoslovenske trgovacke mornarice

YU 8/1965, 48/1968

Zakon o bezbednosti saobracaja na putevima SR47/1974, 11/1975, 30/1979, 19/1982, 25/1982, 53/1982 (PRECISCEN TEKST), 15/1984, 5/1986, 21/1990, 28/1991

Zakon o bezbednosti u zeleznickom saobracaju YU 60/1998

Zakon o bezbjednosti saobracaja na putevima CG 42/1982

Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tecnih ugljovodonika

YU 29/1997

Zakon o iskoriscavanju vazduhoplovnih pristanista CG 16/1977

Zakon o medjunarodnom prevozu u drumskom saobracaju

YU 60/1998

Zakon o obalnom moru i epikontinentalnom pojasu SFRJ

YU 49/1987, 57/1989

Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom saobracaju

YU 12/1998

Zakon o osnovama bezbednosti saobracaja na putevima

YU50/1988, 63/1988, 80/1989, 29/1990, 11/1991, 34/1992, 13/1993, 41/1994, 28/1996, 3/2002

Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi CG 19/1978, 8/1979, 19/1987

Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi YU 12/1998, 73/2000

Zakon o postanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama

YU 2/1986, 26/1990

Zakon o poveravanju javnih ovlascenja Auto-moto savezu Jugoslavije

YU 26/1995

Zakon o prevozu u drumskom saobracaju CG 21/1991, 24/1991, 48/1991, 56/1992

Zakon o prevozu u drumskom saobracaju SR 46/1995

Zakon o sistemima veza SR 38/1991, 41/1991, 20/1997

Zakon o sistemima veza YU 41/1988, 80/1989, 29/1990, 34/1992, 28/1996, 20/1997

Zakon o sistemima veza CG 28/1977, 30/1977, 32/1989, 13/1991

Zakon o udruzivanju u zajednicu Jugoslovenske elektroprivrede

YU 18/1978

Zakon o udruzivanju u zajednicu Jugoslovenskih posta, telegrafa i telefona

YU 18/1978

Zakon o udruzivanju u zajednicu Jugoslovenskih zeleznica

YU 18/1978, 30/1978

Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobracaju

YU 26/1995

Zakon o ugovorima o prevozu u zeleznickom saobracaju

YU 26/1995

Zakon o unutrasnjoj plovidbi SR 54/1990

Zakon o vazduhoplovnim pristanistima SR 28/1975

Zakon o vazdusnom saobracaju YU 12/1998

Zakon o zajednickom fondu rizika pomorskih brodarskih preduzeca prekomorske plovidbe

YU 53/1962, 50/1968

Zakon o zeleznici SR 38/1991, 41/1991

Zakon o zeljeznici CG 39/1989, 13/1991

Zajednička saobraćajna politika

Najnoviji podaci kažu da se, po odbijanju svih troškova, u sektoru saobraćaja ostvaruje prihod od oko 1.000 milijardi evra, odn. više od 10 odsto BNP, da je u njemu zaposleno više od 10 miliona ljudi. Ekonomski aspekat prevoza govorio je oduvek u prilog njegovom značaju, i sigurno je bio ideja vodilja za autore Rimskih ugovora da za ovaj sektor predvide zajedničku politiku.

Međutim, bez obzira na to što je Osnivačkim ugovorom eksplicitno predviđeno uvođenje zajedničke saobraćajne politike, Zajednica dugo nije znala, ili nije želela, da radi na njenom uspostavljanju u praksi. Ključnom za

saobraćaj u EU može se smatrati 1985. godina, kada je Sud pravde doneo jednu odluku koja je pozitivno uticala na dalji razvoj. U odredbama Ugovora eksplicitno se spominje samo kopneni saobraćaj (drumski, železnički i unutrašnja plovidba), a ne i pomorska i vazdušna plovidba. Naslov IV Ugovora (danas Naslov V) posvećena je zajedničkoj saobraćajnoj politici, a 1992. godine, Ugovorom iz Mastrihta ona je ojačana uvođenjem kategorije transevropske mreže (nekada Naslov XII, danas Naslov XV). Transevropska mreža je, u stvari, mreža infrastruktura na teritoriji čitavog kontinenta, koju je Unija spremna da finansira. Imajući u vidu prirodu saobraćaja, i njegovu prekograničnost, ovo je bilo rešenje koje se logički nametalo. Transevropska mreža podrazumevala je povezivanje postojeće mreže Unije i mreža koje su postojale u drugim državama koje su se nalazile na njenim granicama, a i poboljšanje veza unutar granica Unije, na relaciji periferija - centar. Ugovorom iz Mastrihta promenjen je i način glasanja te se odluke u ovom sektoru više ne donose jednoglasno nego kvalifikovanom većinom, a promenjen je i budžet.

Bela knjiga o uspostavljanju unutrašnjeg tržišta iz 1985. godine fokusirala se na pružanje usluga prevoza. Savet je iste godine odobrio tri osnovne orijentacije: uspostavljanje slobodnog tržišta (bez kvantitativnih ograničenja), najkasnije 1992. godine; povećanje bilateralnih kontigenata i komunitarnih kvota; podsticanje konkurencije. Usvojen je i plan rada (Master Plan) kojim su određeni ciljevi koji moraju da se ostvare pre 31. decembra 1992. godine za sve vidove saobraćaja (kopneni, pomorski i vazdušni): prilagođavanje infrastruktura interesima Zajednica, pojednostavljivanje formalnosti prilikom prelaska granica i veća bezbednost.

Prva bela knjiga Komisije o "budućem razvoju zajedničke saobraćajne politike" (iz 1992. godine) bila je usvojena radi otvaranja tržišta saobraćaja. Poseban akcenat stavljen je na promovisanje transevropske saobraćajne mreže i podsticanje razvoja saobraćajnih mreža između država članica (interkonekcija) i njihovu interoperabilnost, uz poštovanje životne sredine. Cilj je bio da se 15 nacionalnih mreža pretvori u jednu jedinstvenu, koja ce bezmalo obuhvatati teritoriju čitavog Kontinenta, eliminišući sve tačke zagušenja, i uz dodavanje (izgradnju) delova koji nedostaju.

Prvi značajan napredak u realizaciji unutrašnjeg tržišta ostvaren je snižavanjem cena i boljom ponudom usluga, a zatim je usledilo i razvijanje tehnika kojima se postiže bolja interoperabilnost. Projekti pokrenuti krajem 80-ih godina daju sada svoje plodove, i može se smatrati da ih simboliše transevropska mreža vozova velikih brzina i puštanje u rad programa satelitske navigacije (Galileo). Šteta je što moderne tehnike i infrastrukture nisu uvek pratila i modernizovanja u upravljanju kompanijama, naročito kada se radi o železničkom sektoru.

I dok je tehnički posmatrano ujednačavanje ostvarivano, harmonizacija propisa nije išla uporedo, te su bile prisutne velike razlike medu državama članicama, naročito po fiskalnim i socijalnim pitanjima. Ovakva situacija značila je da se prelaskom na liberalizaciju sektora saobraćaja može dogoditi da unutrašnji propisi budu izigrani. Nedostatak harmoničnog razvoja zajedničke saobraćajne politike objašnjava se na različite načine. Sem ovih pitanja, direktno vezanih za socijalna i fiskalna pitanja, bitno je bilo rešiti i probleme koji se vezuju za bezbednost u saobraćaju, što je zahtevalo koordinirane mere i velike napore (navedimo samo primer dozvoljenog nivoa alkohola u krvi vozaca koji u Uniji varira od 0,2 u Švedskoj do cak 0,8 koliko je bilo dozvoljeno u Austriji, Luksemburgu, Irskoj, Danskoj, Španiji i Italiji, pa je i prelaz na 0,5 bio veliki problem).

Uspostavljanje kabotaže (takvog pravnog režima gde se i prevoz između dve države članice posmatra, ne kao međunarodni, nego kao unutrašnji prevoz) ostvareno je u različitim periodima za pojedine vrste prevoza. Prvo je ona uspostavljena u plovidbi (unutrašnjoj i pomorskoj, kao i vazdušnoj), i to od 1. januara 1993. godine, a zatim i u drumskom saobraćaju - 1. jula 1998. godine.

Jedinstveno tržište je daleko teže bilo uspostaviti u železničkom sektoru. Naime, ne samo da postoje velike razlike u samoj infrastrukturi, nego su i železničke firme mahom pod monopolom države. To je uticalo da se u ovom sektoru još uvek u potpunosti nije ostvarila liberalizacija. Parlament je decembra 2000. godine doneo odluku (koju mnogi smatraju istorijskom), o potpunom otvaranju usluga železničkog prevoza do 2008. godine.

Sledeći kljucni momenat za razvoj saobraćajne politike bio je 1994. godine kada je, na Samitu u Esenu predstavljen spisak prioritetnih projekata. Već tada je bilo jasno da se prioritet daje onim vidovima prevoza koji više poštuju životnu sredinu. Zaštita životne sredine i pružanje usluga prevoza neraskidivo su povezani, što je i normalno ako se ima u vidu da je u njihovoj suštini prekograničnost - ni zaštita životne sredine, ni saobraćaj ne mogu da funkcionišu na odgovarajući način ako se izoluju granicama država članica. Štetne emisije koje se negativno odražavaju po životnu sredinu dolaze pre svega iz saobraćaja (zagađenje vazduha i vode, buka). Od

Amsterdama, zaštita životne sredine postaje i oficijelno sastavni deo Ugovora, tako da se donosi čitav niz mera koji treba da doprinese njihovom boljem međusobnom odnosu.

Poslednja Bela knjiga o daljem razvoju saobraćajne politike usvojena je 12. septembra 2001. godine - "Zajednička saobraćajna politika u susret 2010. godini - vreme za izbor?" i u njoj su izloženi i konkretni predlozi za rešenja problema.

Španija, koja trenutno predsedava EU, donela je plan rada za period januar-jun 2002. godine, koji se delom odnosi i na saobraćaj. Imajući u vidu razvoj infrastrukture koji teče zadovoljavajuće, prioritet ce biti na pravnom okviru. Pitanja bezbednosti, koje predstavljaju i dalje problem, radiće se na tome da se na boljoj kontroli i kažnjavanju u sektoru drumskog saobraćaja. Neophodan je dalji rad na otklanjanju barijera slobodnom kretanju putnika i roba. U sklopu zaštite potrošača, radiće se i na većoj zaštiti korisnika usluga saobraćaja. Plan je da se pažnja sa država istočne Evrope okrene ka Mediteranu, gde je poslednjih godina malo radeno.

Sa proširenjem Unije otvaraju se nova pitanja. Potražnja za uslugama prevoza neće prestati, nego ce, naprotiv, rasti. Realna predviđanja kažu da ce Unija posle proširenja 2010. godine imati više nego značajno proširen auto park, a osetno ce porasti i broj korisnika (i ljudi, i roba koje treba prevesti I to 24 odsto kada se radi o putnicima I oko 38 odsto kada je u pitanju roba).

Raditi brutalno na preraspodeli transportnih usluga, cak i ako bi to bilo moguće, izazvalo bi destabilizaciju ukupnog saobraćajnog sistema i imalo bi negativne posledice na ekonomije država kandidata za prijem. Sa proširenjem Unije pojavljuje se nova potreba, a to je dugoročni razvoj, a time i prilagođavanje zajedničke saobraćajne politike.

Na Savetu u Geteborgu postavljeno je pitanje preraspodele opterećenja između različitih vidova prevoza i to kao srž strategije dugoročnog razvoja.

Ekološki zahtevi i prevelika zavisnost od benzina, kao pogonskog goriva, govore u prilog tome da treba raditi na substitutima i većoj upotrebu alternativnih goriva.

Proširenje Unije dovešće do eksplozije putnih pravaca prema novim državama članicama, naročito prema graničnim zonama, a pitanje je koji ce biti novi glavni putni pravci, kako ce se organizovati povezanost perifernih regija i uopšte, ujednačavanje infrastruktura.

EU već duži niz godina radi na novoj organizaciji saobraćaja. To znaci rasterećenje drumskog u koristi alternativnih vidova, pre svega favorizovanjem multimodalnog transporta. Jedna od ideja je i da se u drumskom prevozu povećaju tarife, toliko da on postane potpuno neprivlačan, uprkos najznačajnijoj prednosti (jedini vid prevoza gde se radi po principu od vrata - do vrata).

Bilo je i ideja da se poboljšaju, po kvalitetu, usluge u drugim vidovima prevoza, da se ojača logistička podrška i da se primene različite tehnološke mere. Međutim, to podrazumeva velike investicije u nove infrastrukture kao i specifične akcije da bi se uspostavila ravnoteža, i bolja teritorijalna kohezija. Najbolji pristup bilo bi kombinovanje navedenih mera.