KRIVIČNO PROCESNO PRAVO

- PREZENTACIJA -

Prezentaciju priprеmile: Studenti:

Jelena Stosić (br. Index 2-1540) iMarija Todorović (br. Index 2-1541)

POJAM OKRIVLJENOGOkrivljeni je lice protiv koga je pokrenut i vodi se

krivični postupak, zbog osnovane sumnje da je izvršilo krivično delo, koje mu se u konkretnom slučaju stavlja na teret.

Okrivljeni je nosilac funkcije odbrane, ravnopravna stranka u krivičnom postupku sa ovlašćenim tužiocem.

Procesna ravnopravnost okrivljenog sa ovlašćenim tužiocem postignuta je na taj način što u odnosu na okrivljenog važi pretpostavka nevinosti – ne smatra se krivim sve dok se to ne utvrdi pravosnažnom osuđujućom presudom.

Okrivljeni IMA PRAVO NA ODBRANU koja može biti:- materijalna (vrši je u prvom redu okrivljeni)- formalna (vrši je branilac okrivljenog)

Sem toga, i sud je dužan da ispituje sve činjenice (i one koje idu na teret i one koje idu u korist okrivljenog).

Svojstvo okrivljenog u krivičnom postupku može steći samo fizičko lice koje je procesno sposobno za vršenje svojih prava i dužnosti.

Procesna sposobnost sadrži dva osnovna obeležja:- određeni uzrast - duševno stanje

Okrivljeni može biti samo fizičko lice koje je procesno sposobno (gleda se uzrast i duševno zdravlje okrivljenog). Inače, postoji pretpostavka da su sva lica duševno zdrava, pa i okrivljeni.

Naravno, ova pretpostavka je oboriva.

Ako se pojavi sumnja u duševno stanje okrivljenog, sud će odrediti psihijatrijsko veštačenje njegovog duševnog stanja.

Ako je okrivljeni bio duševno bolestan u vreme izvršenja krivičnog dela, onda on nije krivično odgovoran, pa se prema njemu izriče mera obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi ili na slobodi.

Ako je okrivljeni duševno oboleo posle izvršenja krivičnog dela, onda može doći do prekida krivičnog postupka (ako je reč o privremenom duševnom obolenju), ili do obustave postupka (ako je reč o trajnom duševnom obolenju).

Ako je okrivljeni maloletno lice, biće mu postavljen obavezni branilac.

Izraz osumnjičeni označava lice u pretkrivičnom postupku (jer krivični nije ni počeo)

Izraz okrivljeni označava lice u prethodnom krivičnom postupku (to je lice protiv koga se vodi istraga ili je podignuta optužnica).

Izraz optuženi označava lica protiv koga je optužnica stupila na pravnu snagu.

Izraz osuđeni označava lice koje je pravosnažnom presudom oglašeno krivim

PRETPOSTAVKA NEVINOSTI OKRIVLJENOG

Okrivljeni je ravnopravan sa ovlašćenim tužiocem jer ima pravo na odbranu i zato što postoji pretpostavka nevinosti.

Pretpostavka nevinosti označava da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv (pravosnažnom sudskom odlukom).

Međutim, to baš nije dobra formulacija, jer ne objašnjava zašto nevin čovek mora trpeti određene radnje koje inače nevin čovek ne trpi (na primer, pretresanje stana, privođenje itd)..

Zato je mnogo bolja formulacija reći «ne smatra se krivim», nego «smatra se nevinim».

Ukoliko su dokazi takvi, da se ne može dokazati krivica okrivljenog, onda sud mora primeniti načelo «in dubio pro reo», što znači da sve što je sumnjivo ide u korist okrivljenog.

Pretpostavka nevinosti je bila predviđena i u Deklaraciji o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine, a predviđena je i Opštom deklaracijom UN iz 1948. godine.

Svako se smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju navedenog pravila i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda

POLOZAJ OKRIVLJENOG U KRIVICNOM POSTUPKU

Osnovno pravo okrivljenog je pravo na odbranu koja može biti materijalna i formalna. Materijalnu odbranu vrši sam okrivljeni, ali i krivični sud (sud utvrđuju činjenice koje idu i u korist i na štetu okrivljenog).

Formalnu odbranu vrši branilac, koji je, po pravilu, advokat.

Sud ne može doneti odluku dokle god ne ispita okrivljenog (dakle, mora se čuti i druga strana, tj. okrivljeni).

Okrivljeni ima sledeća prava: da bude upoznat sa krivičnim delom koje mu se

stavlja na teret ( u najkraćem roku, a najkasnije na prvom saslušanju)

da se brani sam ili da uzme branioca, da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, da u najkraćem mogućem roku bude izveden

pred sud i da mu suđenje bude pravično i u razumnom roku

da mu se osigura dovoljno vremena za pripremanje odbrane

da dobije prevodioca i tumača ako ne razume i ne govori jezik postupka

da predlaže dokaze, postavlja pitanja i slično.

Okrivljeni nije dužan da govori istinu i ima pravo da se brani ćutanjem.

Okrivljeni ima sledeće obaveze: da se odaziva pozivima suda, da se upusti u

krivični postupak i da ga trpi.

Takođe je dužan da dozvoli da se nad njim izvrši telesni pregled u cilju utvrđivanja određenih činjenica

MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG

Sud je u obavezi da obezbedi prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku.

Tu svoju obavezu sud može izvršiti na jedan od sledećih načina:

Pozivanjem okrivljenog Dovođenje Zabrana napuštanja boravišta Jemstvo Pritvor

BRANILAC OKRIVLJENOG- POJAM I VRSTE BRANILACA

Branilac je pravno obrazovano lice koje vrši formalnu odbranu okrivljenog.

Branilac je najčešće advokat, a advokata može zameniti samo advokatski pripravnik (ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći zatvor u trajanju do 5 godina).

Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac može biti samo advokat.

Branioca po pravilu bira okrivljeni, ali umesto okrivljenog, branioca mogu izabrati i njegovi bliski srodnici, pod uslovom da se okrivljeni sa tim složi.

Okrivljeni može imati jednog ili više branilaca, a branilac mora imati punomoćje u pisanoj formi ili usmeno u zapisnik.

U postupku prema maloletnicima maloletnik mora imati branioca već od prvog saslušanja

Formalna odbrana može biti: obavezna, fakultativna i odbrana siromašnih.

Obavezna odbrana: svaki okrivljeni ima pravo da odluči da li će se braniti sam ili će uzeti branioca. Međutim, postoje slučajevi kada okrivljeni mora imati branioca, a ako ga sam ne uzme, postaviće ga sud po službenoj dužnosti.

To je obavezna odbrana.

Obavezna odbrana postoji u sledećim slučajevima: ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se

brani, tj. ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći zatvor preko 10 godina (čl.228 st.2. i 3.);

ako se okrivljenom sudi u odsustvu (čl.71 st. 3.); ako se sudi maloletniku (čl.49 st.1.); u postupku obaveznog psihijatrijskog lečenja

okrivljeni mora imati branioca (čl.505 st. 3.);.

Fakultativna odbrana: postoji u svim onim slučajevima koji nisu obuhvaćeni obaveznom odbranom. Fakultativna odbrana znači da okrivljeni može odlučiti da li će se braniti sam ili će uzeti branioca.

Odbrana siromašnih: postavlja se onda kada je okrivljeni slabog imovnog stanja, a želi da ima branioca i u pitanju je krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko 3 godine.

Branioca postavlja predsednik suda.

FUNKCIJA BRANIOCA U KRIVICNOM POSTUPKU

Branilac je nosilac formalne odbrane i specifični subjekt krivičnog postupka. Kažemo specifični, jer branilac nije punomoćnik okrivljenog (iako ima punomoćje).

To je zato što punomoćnika može imati samo oštećeni. Prema tome, branilac okrivljenog je pomoćnik okrivljenog u vršenju funkcije formalne odbrane.

Zakonom je omogućeno da okrivljeni istovremeno može imati više branilaca, ali prema odredbi Zakona u postupku može imati najviše pet branilaca, a smatra se da je odbrana okrivljenog obezbedjena ako u postupku učestvuje jedan od branilaca (čl.69. stav 2).

Zakonik propisuje posledice u slučaju praktične primene ove zakonske odredbe, gde posebnu pažnju zaslužuju sledeće:

u slučaju da okrivljeni ima više branilaca, a ima se pismeno dostaviti dovoljno je dostaviti jednom od njih (čl.123.stav 5);

optužnica se dostavlja nadležnom sudu u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i branilaca, a jedan primerak se dostavlja sudu (čl.267.stav 1);

kada okrivljeni ima više branilaca, izlaganja u njihovoj završnoj reči ne mogu se ponavljati (čl.347.stav 3);

Kada se branilac postavlja po službenoj dužnosti, tj. kod obavezne odbrane i odbrane siromašnih, okrivljeni ne može imati više branilaca.

POLOZAJ BRANIOCA U KRIVICNOM POSTUPKU

Položaj branioca odredjen je skupom njegovih prava i obaveza.

Osnovna prava branioca su:da prisustvuje istražnim radnjama dokazivanja,

(čl. 251 stav 1,2,3 i 4) da bude obavešten o radnjama kojima može

prisustvovati (čl. 251 stav 5)da razgleda krivične spise i razmatra dokaze,

(čl. 74 stav 1)da kontaktira sa okrivljenim dok je u pritvoru,

(čl. 75 stav 1) da predlaže dokaze, (čl. 256 stav 1)da aktivno učestvuje kod saslušanja optuženih i

izvodjenje dokaza, (čl. 322 stav 1). pravo na završnu reč (čl. 343)

Kod redovnih pravnih lekova prava branioca su:

prava branioca su izvedena iz prava optuženog kao stranke

pravo na izjavljivanje žalbe na presudu prvostepenog suda

pravo na izjavljivanje žalbe na presudu drugostepenog suda

Kod vanrednih pravnih lekova prava branioca su:

pravo na zahtev za vanredno ublažavanje kazne (čl. 416 stav 1) i

pravo na zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude (čl. 431 stav 1)

Dužnosti branioca su:

da sudu pred kojim se vodi postupak podnese punomoćje (čl. 68 stav 4)

da prisustvuje glavnom pretresu (čl. 285 stav 1)

da se pridržava reda i discipline u krivičnom postupku

PRESTANAK BRANILACKE FUNKCIJE

Po Zakoniku postoje dva načina prestanka branilačke funkcije u zavisnosti da li je branilac izabran ili postavljen.

To su reazrešenje postavljenog branioca i opoziv punomoćja.

Opozivom punomoćja dužnosti branioca prestaju kada okrivljeni opozove punomoćje (čl. 76 stav 2)

Razrešenje branioca može doći u tri slučaja:

ako okrivljeni umesto postavljenog branioca uzme drugog branioca (čl. 73 stav 1)

ako postavljeni branilaca sam zahteva da bude razrešen, a to može učiniti samo iz opravdanih razloga (čl. 73 stav 3)

ako postavljeni branilac neuredno i nesavesno vrši svoju dužnost (čl. 73 stav 5)

KRAJ PREZENTACIJE