Prezentacije 2014

Зборник презентација

Прве регионалне међународне конференције

ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ

Златибор, 2014.

САДРЖАЈНПВИ ПРППИСИ У ПБЛАСТИ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Симп Кпсић

ЗАКПН П ИЗМЕНАМА И ДППУНАМА ЗАКПНА П РАДУЈелена Старчевић

ПРИЛАГПЂАВАОЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА ППТРЕБАМА САВРЕМЕНПГ СИСТЕМА БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУЉиљана Стпјшић

УТИЦАЈ РАДА НА ЦРНП И ФЛЕКСИБИЛНИХ ПБЛИКА РАДА НА ППВРЕДЕ НА РАДУ Мпмп Мишевић

КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ У ПБЛАСТИ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУСимп Кпсић

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA I NJENA PODRŠKA KONSTITUENTIMA U R. SRBIJIЈпван Прптић

ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРЕДОПШКПЛСКПМ ПБРАЗПВАОУМарија Ђурпвић, Татјана Мамула

ДАЉИНСКИ СИСТЕМ УЧЕОА У ФУНКЦИЈИ ПСППСПБАВЉАОА РАДНИКА ЗА БЕЗБЕДАН РАДБпжп Никплић , Љиљана Ружић-Димитријевић, Јелена Дакић

КЉУЧНИ ППКАЗАТЕЉИ УСПЕШНПСТИ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУДпбривпје Станпјевић, Милица Таушанпвић

ТРПШКПВИ ППВРЕДА НА РАДУСимп Кпсић

НПВА МЕТПДA ЗА ПРПЦЕНУ РИЗИКА СА КПРИГПВАНПМ ФУНКЦИЈПМ СТАОА ЗАШТИТЕБпжп Никплић

ПРПЦЕНА РИЗИКА РАДНПГ МЕСТА ППЛУКВАНТИТАТИВНПМ МЕТПДПМ GUARDMASTERРадмила Дрпбоак, Предраг Дрпбоак, Весна Васпвић

УППРЕДНА АНАЛИЗА ДВЕ МЕТПДЕ ПРПЦЕНЕ РИЗИКА ПРИ РУЧНПМ РУКПВАОУ ТЕРЕТПМБпжп Никплић

МЕТПДЕ ЗА ПРПЦЕНУ РИЗИКА ПРИ РЕПЕТИТИВНПМ РУКПВАОУ МАЛИМ ТЕРЕТИМАЉиљана Ружић-Димитријевић

SAFETY RULES FOR THE MANUAL HANDLING OF LOADS AND RISK ASSESSMENTIveta Marková, Marianna Mužíková

НПВИ ПРИСТУП ПРПЦЕНЕ РИЗИКУ ПРИ РАДУ СА РАЧУНАРИМАБела Алфаши

ПРПЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СA ЕКРАНИМААндрија Тпшић

ПРИМЕНА МЕТПДЕ BN У ПРПЦЕНИ РИЗИКА ЗА РАД СА РАЧУНАРПМВесна Петрпвић, Љиљана Ружић-Димитријевић

ПРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИПНИСАОЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ МАНИПУЛАЦИЈИ СА ППАСНИМ МАТЕРИЈАМАЈoван Исакпвић, Данијел Стпјанпвић, Жељкп Ерпр, Александар Радпјевић

МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПД ИЗЛПЖЕНПСТИ ППАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ПРПЦЕСУ ЗАВАРИВАОАСандра Кастелец Мацура, Мирпслав Мацура

ЕРГПНПМСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ЗА ППБПЉШАОЕ УСЛПВА РАДНЕ ПКПЛИНЕ У ТЕКСТИЛНПЈ ИНДУСТРИЈИДаниела Ристић, Пгоен Ристић, Владан Митрпвић

ПЛПВП – ВИСПКП РИЗИЧАН ТЕШКИ МЕТАЛ ПП ЗДРАВЉЕ ЉУДИСтјепан Панић, Љиљана Трумбулпвић Бујић

ПРПЦЕНА РИЗИКА И МЕРЕ ЗА СМАОЕОЕ РИЗИКА ЗА РАДНП МЕСТП РАДНИК НА СЕЛЕКЦИЈИ И СЕПАРАЦИЈИ ПТПАДА НА САНИТАРНПЈ ДЕППНИЈИБиљана Милутинпвић, Петар Ђекић

ПРПЦЕНА ЕМИСИЈЕ УГЉЕНМПНПКСИДА ПД ПУТНИЧКПГ САПБРАЋАЈА У ГРАДУ НИШУАлександра Бпричић, Младен Тпмић

ПБЕЗБЕЂЕОЕ МЕСТА РАДА У ТС 110/35 kV ПРИЛИКПМ РАДПВА НА ПДРЖАВАОУ ИМПЕДАНСЕ ЗА УЗЕМЉЕОЕ НЕУТРАЛНЕ ТАЧКЕ 35 kVМилица Таушанпвић, Дпбривпје Станпјевић

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНПСТ ЗГРАДА У СРБИЈИ И РИЗИЦИ ПД ППЖАРАБарбара Видакпвић, Милпш Баоац, Раденкп Рајић

АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМА ЗА ZERO ENERGY ПБЈЕКТЕ (ZEB)Слпбпдан Кроетин

СХВАТАОЕ РИЗИКА ПРИ ИЗВПЂЕОУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДПВААлександар Шптић, Владан Митрпвић, Раденкп Рајић

TESTING METHOD OF SAFE USE HVT WHEN CUTTING OF COLUMN B DURING TRAFFIC ACCIDENT ON THE CHOOSEN CAR AND WORKING EFFECTIVENESS OF HYDRAULIC RESCUE EQUIPMENTSMilan Marcinek, Iveta Marková

ПБЕЗБЕЂЕОЕ И ЗАШТИТА ЛИЧНПСТИ – ПРЕТХПДНИ ППСЛПВИДраган Стеванпвић, Мирпслав Терзић, Милун Гпгић

УПРАВЉАОЕ HSE РИЗИЦИМА ПУТЕМ УПУТСТАВА ЗА БЕЗБЕДАН РАДМарија Ћпрпвић

СИСТЕМ ДПЗВПЛА ЗА РАД И ВИСПКПРИЗИЧНЕ РАДПВЕ У НИС А.Д. НПВИ САДАлександар Савић

СИСТЕМ ППСЕРВИРАОА АКТИВНПСТИ, ППРЕМЕ И СРЕДСТАВА СА СТАНПВИШТА HSE У НИС А.Д. НПВИ САДДејан Бадоаревић

ПРИМЕНА ПРАКТИЧНИХ МЕРА У УНАПРЕЂЕОУ БЕЗБЕДНПСТИ У ТРАНСППРТУНебпјша Впјвпдић

КПНЦЕПТ РАЗВПЈА HSE КПМПЕТЕНЦИЈА И МЕРЕОЕ ЕФИКАСНПСТИ HSE ПБУКАЈасна Шешум

6

НОВИ ПРОПИСИ

који се примењују у области

безбедности и здравља на раду

мр Симо Косић

Београд 2014

МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗА ПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ

Нови Сад

[email protected]

7

Уочавајући делимичну неусаглашености између одредаба Закона о безбедности и здрављу на раду и нових технич. прописа којима су прописане техничке мере, а који су донети око четири до пет година касније, ради усклађивања са Директивама ЕУ новог приступа, сачињен је Предлог измена и допуна одредаба Закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду - члан 8..

8

Послодавац је дужан да запосленом да накоришћење опрему за рад или средство и опрему за личну заштиту на раду, само ако суусаглашени са прописаним „техничкимзахтевима”, ако је њихова усаглашеностоцењена према прописаном поступку, ако суозначени у складу са прописима и ако их пратепрописане исправе о усаглашености и другапрописана документација.

Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад или средство и опрему за личну заштиту на раду, пре ступања на снагу ове одредбе, дужан је да обезбеди упутство за њихову употребу и одржавање. Чл. 8-24. Из.

9

Послодавац је дужан да запосленима да накоришћење опасне хемијске материје само, ако су достављене са безбедносним листом,у којем је произвођач, односно снабдевачнавео све податке, који су важни за проценуризика при раду са тим материјама и ако суобезбеђене све мере, које произлазе избезбедносног листа.

Чл. 9-24а Из.

10

Важни технички прописи

1.Закон о општој безбедности производа („Сл. гласник РС”, бр.41/09), којим се уређујеопшта безбедност производа који су стављенина тржиште, критеријуми за оцењивањеусаглашености производа са општим захтевомза безбедност, обавезе произвођача и дистрибутера, услови и начин информисања и размене информација у вези са ризицима којепроизвод представља по здравље и безбедностпотрошача и других корисника, као и вршењенадзора.

11

2.Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Сл. гласник РС”, бр.36/09), којим се уређује начин прописивањатехничких захтева за производе и доношењетехничких прописа, оцењивање усаглашеностипроизвода са прописаним техничким захтевима, обавезе испоручиоца производа и власникапроизвода у употреби, важење иностранихисправа о усаглашености и знаковаусаглашености, обавештавање о техничкимпрописима и поступцима оцењивањаусаглашености и вршење надзора надспровођењем овог закона и прописа донетих наоснову овог закона.

12

3.Закон о тржишном надзору („Сл. гласник РС”, бр.92/11), којим се уређује областтржишног надзора коју врше надлежни органитржишног надзора у прописаном делокругу, општа правила за спровођење активности и предузимање мера тржишног надзора, сарадњаоргана тржишног надзора и царинског органа, размена информација и комуникација сазаинтересованим странама, општа начела запримену знака усаглашености, планирање и праћење активности тржишног надзора и координација у тој области.

13

Циљ овог закона је да се обезбеди коришћење производа који испуњавају захтеве у погледу безбедности и заштите живота и здравља људи, заштите потрошача, заштите имовине, животне средине, здравља и безбедности на раду и других аспеката јавног интереса, као и да се омогући слободан промет робе без непотребних ограничења.

14

У области тржишног надзора које се односе назахтеве за усаглашеност производа са прописаним захтевима и ризике које типроизводи могу представљати за здравље ибезбедност корисника укључено је и министарство надлежно за послове рада, прекоинспектора рада, и то за:

(1) опрему за личну заштиту у употреби на раду,

(2) машине у употреби на раду,

(3) лифтове у употреби у објектима намењенимза радне и помоћне просторије;

Чл. 6. ЗОТ И Чл. 63. ЗОБЗР – производња и стављање у промет

15

4.Правилник о безбедности машина („Сл. гл. РС”, бр.13/10), којим се прописују битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе на пројектовање и израду машина, као и други захтеви и услови који морају бити испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу; садржина Декларације о усаглашености машине и Декларације о уградњи делимично завршене машине; садржина техничке документације; поступци за оцењивање усаглашености; захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за оцењивање усаглашености; знак усаглашености и означавање усаглашености; и др.

16

Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима Директиве 2006/42/ЕЗ о машинама, што је у складу са преузетим обавезама Р Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и из Националног програма интеграције Р Србије у ЕУ (НПИ). Обавезе из ССП се нарочито односе на слободан проток роба и, у том смислу, неопходност хармонизације техничког законодавства Р Србије са техничким законодавством ЕУ са циљем уклањања техничких препрека за трговину као једног од кључних елемената за обезбеђивање слободног протока роба и стварања јединственог тржишта.

17

Ако се Правилник посматра из другог угла, може се рећи да му је примарни циљ да

хармонизује правила која уређују продајумашина док у исто време гарантује највећимогући ниво безбедности, али се са правомможе констатовати и то да Правилникзаправо представља упутство намењеноинжењерском кадру које морају применити насамом почетку пројектовања машине саосновним циљем да се омогући њеностављање на тржиште и/или употребу, што сеу нашим условима може рећи и да се мења и сам приступ производњи.

18

Правилником је прописана појачана и искључива одговорност произвођача да машине које се стављају на тржиште и/или употребу морају бити усаглашене са битним захтевима за заштиту здравља и безбедностикорисника, што се постиже прописаном интерном контролом производње, прегледом типа машине и издавањем сертификата о томе, као и потпуним обезбеђивањем квалитета. То укључује и учешће Именованих тела, као тзв. треће стране, у оцењивању усаглашености, што зависи од потреба и избора произвођача.

19

Према дефиницији Закона о техничким захтевима и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС”, број 36/09) „прoизвoђaч je прaвнo лицe, прeдузeтник или физичкo лицe кoje изрaђуje прoизвoд или лицe кoje сe прeдстaвљa кao прoизвoђaч стaвљaњeм нa прoизвoд свoг пoслoвнoг имeнa, имeнa или нaзивa, жигa, нeкe другe прeпoзнaтљивe oзнaкe или нa други нaчин“.

20

5.Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Сл. гласник РС”, бр. 23/09)и Правилник о допунaма Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад („Сл. гласник РС”, број 123/12), којим се прописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу опреме за рад.

21

Послодавац је дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно:

да се опрема за рад користи искључиво у складу са наменом;

да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на правилан начин прилагођена за ту сврху;

да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца.Чл. 5 ст. 1. Прав.

22

Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева за безбедност и здравље запослених приликом коришћења опреме за рад на радном местуи Директиве бр.2001/45/ЕЗ којом се мењаДиректива Савета бр. 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева безбедности и здравља запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту.

23

6. Правилник о личној заштитној опреми („Сл.гласник РС”,број 100/11) којим се прописују: битни захтеви за здравље и безбедност, као и други захтеви и услови које мора да испунилична заштитна опрема пре њеног стављања натржиште / употребу, ради заштите здравља и безбедности корисника те опреме; категорије и врсте личне заштитне опреме; поступциоцењивањa усаглашености; претпоставкаусаглашености; садржина техничке документа.; садржина Декларације о усаглашености; знакусаглашености и означавање усаглашености; и др. као и захтеви које мора да испуни тело заоцењивање усаглашености да би билоименовано за оцењивање усаглашености.

24

Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 89/686 EEЗ о приближавању закона држава чланица који се односе на личну заштитну опрему, као и њеним изменама из Директиве 93/68/EEЗ , Директиве 93/95/EEЗ и Директиве 96/58, што је у складу са преузетим обавезама Р Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и из Националног програма интеграције Републике Србије у ЕУ (НПИ).

25

У складу са Директивом 89/686 EEЗ и Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености Правилник прописује битно нова решења у области личне заштитне опреме, врсту субјеката који спроводе оцењивање усаглашености, категоризацију ЛЗО, врсту исправа о усаглашености, као и начин доказивања усаглашености који се огледа у добровољној примени српских стандарда којима се преузимају хармонизовани (европски) стандарди из ове области.

26

7. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду (,,Сл. гласник РС”, бр. 92/08), којим сепрописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду.

Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 89/656/ЕЕЗ о примени минимума захтева за безбедност и здравље на раду при коришћењу личне заштитне опреме од стране запосленог.

27

8. Закон о хемикалијама (,,Сл. гласник РС”, бр. 36/09); 88/10; 92/11 и 93/12), којим се уређује интегрисано управљање хемикалијама, класификација, паковање и обележавање хемикалија, регистар хемикалија, ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења хемикалија, увоз и извоз одређених опасних хемикалија, дозволе за обављање делатности промета и дозволе за коришћење нарочито опасних хемикалија, стављање у промет детергента, систематско праћење хемикалија, доступност података, надзор и друга питања од значаја за управљање хемикалијама.

28

Овај закон заснива се на начелу предострожности-превенције и начелу да произвођач, увозник или даљи корисник производи, ставља у промет и користи хемикалије тако да нема непожељних ефеката по здравље људи и животну средину.

9. Правилник о садржaју безбедносног листа („Сл. гласник РС”, бр.81/10), којим се прописује ближи садржај безбедносног листа, и који мора да садржи датум израде и податке сврстане у 16 поглавља.

29

10. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским материјама („Сл. гласник РС”, бр. 106/09), којим се прописују минимални захтеви за безбедност и здравље на раду које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера ради отклањања или смањења ризика од настанка повреда или оштећења здравља запослених који настају или могу да настану услед излагања хемијским материјама на радном месту или су резултат било које активности која укључује хемијске материје.

30

Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 98/24/ЕЗ о заштити безбедности и здравља запослених од ризика повезаних са хемијским агенсима на радном месту(гранична вредност изложености на радном месту јесте просечна концентрација опаснехемијске материје у ваздуху на радном местуу зони дисања запосленог, при нормалниммикроклиматским условима рада и уз лакшифизички рад, а израчуната у одређеномвременском периоду).

31

Треба нагласити чињеницу да се Директивама новог приступа, пре свега, наглашавају и уређују питања везана за безбедности и здравља људи приликом коришћења производа.

Овим радом обухваћени су најзначајнији прописи чија примена непосредно проистиче у спровођењу Закона о безбедности и здрављу на раду, односно предлога и измена овог закона, с обзиром да су наведени прописи као такви већ донети.

Закључак

ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА

ЗАКОНА О РАДУ

Јелена Старчевић

Регионална међународна конференција ПРИМЕЊЕНА

ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИЗлатибор, 17-19. септембар 2014.године

Послодавац не може правилником о раду да уреди права иобавезе из радног односа, ако не прихвати иницијативурепрезентативног синдиката за приступање преговоримаза закључење колективног уговора

Обавеза достављања правилника репрезентативномсиндикату

Овлашћење за доношење правилника о раду Сагласност оснивача на правилник о раду јавног

предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република,аутономна покрајна или јединица локалне самоуправе идруштва капитала чије је основач јавно предузеће

Обавеза усклађивања у року од 6 месеци

Прецизира се садржина правилника о организацији исистематизацији послова

Обавезна садржина уговора о раду

Обавеза послодавца да држи уговор о раду у седиштуили другом месту где запослени ради

Пробни рад – више сличних послова; отказ

Рад на одређено време – везује за лице; максималнотрајање 24 месеца осим у случају закономпредвиђених изузетака

Радни однос са непуним радним временом – истиуслови рада и права сразмерно времену проведеномна раду

Директор или други законски заступник

Радни однос или ван радног односа

Зарада или накнада која нема карактер зараде

Различит порески третман у складу са Законом опорезу на доходак грађана

Дефиниција радног времена у складу са

Директивом 2003/88

Уводи се приправност-није радно време

Прековремени рад 8 часова недељно, запослени не

може да ради дуже од 12 часова дневно

Скраћен рок за обавештавање запослених о

распореду и промени распореда радног времена

Дневни одмор 12 часова у оквиру 24 часа

Недељни одмор 36 часова

Годишњи одмор

Плаћено одсуство до 5 радних дана

Проширује се и на запослену која доји дете

Премештај на друге послове или упућивање на

плаћено одсуство

Право на плаћено одсуство са рада у току дана

Запосленом – особи са инвалидитетом и

запосленом са здравственим сметњама послодавац

је дужан да обезбеди обављање послова према

радној способности, ако послодавац не може

запосленом да обезбеди одговорајући посао,

запослени има право на отпремнину

Минули рад – најмање 0,4% од основице за сваку

годину у радном односу код послодавца, послодавца

претходника или повезаних лица

Сменски рад – брисан, али може кроз општи акт или

уговор о раду

Минимална зарада се одређује на основуминималне цене рада, времена проведеног на радуи пореза и доприноса који се плаћају из зараде застандардни учинак

Запослени који прима минималну зараду има правона увећану зараду, на накнаду трошкова и другапримања која се сматрају зарадом

Општим актом или уговором о раду се утврђујуразлози за доношење одлуке о увођењу минималнезараде

Минималну цену рада утврђује СЕС једномгодишње

Прецизирани су критеријуми за утврђивањеминималне цене рада

Измењен је референтни период за обрачун накнаде

зараде: уместо досадашњих 3 просечне зараде – сада

просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци

Накнада трошкова: за превоз и исхрану уколико

послодавац није ова права обезбедио на други начин

Отпремнина при одласку у пензију – најмање 2

просечне зараде, у складу са општим актом

Обрачун зараде и накнаде зараде представља извршну исправу

Донет Правилник о садржају обрачуна зараде и накнаде зараде:

1) податке о послодавцу:

◦ за правно лице: назив, седиште (адреса), ПИБ и матични број, број рачунаи назив банке код које се рачун води;

◦ за предузетника: пословно име, седиште (адреса), ПИБ, матични број, бројрачуна и назив банке код које се рачун води;

◦ за физичко лице: лично име, адресу, ЈМБГ, број рачуна и назив банке кодкоје се рачун води

2) податке о запосленом: лично име, адресу, ЈМБГ, назив банке и број рачунана који се исплаћује зарада и накнада зараде;

3) податке о периоду на који се односи обрачун: месец, односно период накоји се односи обрачун зараде, односно накнаде зараде (део или коначниобрачун, односно накнаде зараде);

4) податке потребне за обрачун зараде, односно накнаде зараде, као идоприноса за обавезно социјално осигурање и пореза у складу са законом;

5) датум одређен за исплату зараде, односно накнаде зараде (датумдоспелости).

Висина отпремнине: утврђује се општим актом или

уговором о раду и не може бити нижа од збира 1\3

зараде запосленог за сваку навршену годину рада у

радном односу код послодавца код ког остварује

право на отпремнину, код послодавца претходника у

случају статусне промене и код повезаних лица

Промена власништва над капиталом не сматра се

променом послодавца

Императивна норма – општима актом не може да се

утврди дужи период

запослени може бити привремено удаљен са рада ако

је против њега започето кривично гоњење (покренут

кривични поступак)

непоштовањем радне дисциплине или повредом

радне обавезе угрожава имовину веће вредности

ако је природа повреде радне обавезе односно

непоштовања радне дисциплине такво да не може да

настави рад

Ради промене елемената за утврђивање основне

зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде

и других примања

Обавеза достављања писменог обавештења уз анекс

Запослени има право да у судском поступку

оспорава законитост анекса уговора

Изузетак од анекса: премештај на друге одговарајуће

послове ради извршење одређеног посла без

одлагања најдуже 45 дана у периоду од 12 месеци –

на основу решења; запослени задржава зараду ако је

то повољније, на иницијативу запосленог и промена

личних података

Измене код отказа од стране послодавца:

- разлози за отказ: радна способност; повреда

радне обавезе; радна дисциплина; потребе

послодавца

- мере за непоштовање радне дисциплине,

односно повреду радних обавеза: привремено

удаљење; новчана казна; опомена

- поступка пре престанка: упозорење код

повреде радне обавезе и непоштовања радне

дисциплине и писано обавештење код радне

способности

Продужени рокови застарелости за отказ: субјективни

са 3 на 6 месеци, објективни са 6 месеци на годину

Рок за покретање спора против решења о отказу

скраћен са 90 на 60 дана

Отказни рок за запосленог који не остварује резултате

рада, односно нема потребна знања и способности

прописује се општим актом или уговором о раду и не

може бити краћи од 8 нити дужи од 30 дана у

зависности од стажа осигурања

Ако суд утврди да је запосленом престао радни однос без

правног основа запослени има право: да се врати на рад, на

накнаду штете у висини изгубљене зарада у коју не улази

топли оброк, регрес за годишњи одмор, бонуси, награде и

уплату припадајућих доприноса за период у коме није радио

Ако постоји основ за престанак радног односа, али је

послодавац повредио поступак отказа, запослени: нема

право да се врати на рад, али има право на накнаду штете до

6 зарада запосленогСуд може да утврди право запосленог на накнаду штете безвраћања на рад:

На захтев запосленог На образложени захтев послодавца (ако докаже да

наставак радног односа није могућ)

Уговор о привременим и повременим пословима

(брисана старосна граница од 30 година, усклађено

са прописима о задругама)

Уговор о заступању и посредовању - брисан

Уговор о стручном оспособљавању и

Уговор о стручном усавршавању

Самозапошљавање – брисан

Право на плаћено одсуство: утврђује се

колективним уговором или споразумом између

послодавца и синдиката код послодавца, осим у

случају кад нема колективног уговора а ради се о

репрезентативном синдикату-законом утврђен

минимални број часова

Накнада зараде синдикалног представника- не

може бити већа од његове просечне зараде у

претходних 12 месеци

Начин рада Одбора за утврђивање

репрезентативности – усвајање предлога

Могућност закључивања Посебног колективног

уговора за територију Републике за јавна предузећа

и јавне службе чији је оснивач АП или јединица

локалне самоуправе

Могућност да послодавци накнадно приступе

колективном уговору

Проширено дејство колективног уговора- одлуку

доноси Влада, под условом да већ обавезује 50%

запослених у грани, групи, подгрупи или

делатности

Прописују се јасна овлашћења инспектора и радњи

које предузимају

Посебно је прописана обавеза послодавца да

инспектору омогући вршење надзора, увид у

документацију и несметан рад, као и да му

обезбеди податке потребне за вршење надзора

Одбије захтев запосленог за одлагање решења о

отказу уговора о раду

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА

ПОТРАБАМА САВРЕМЕНОГ СИСТЕМА БЗНР

др Љиљана Стојшић

ИНСПЕКЦИЈА РАДА

Управни заштитни механизам

надзор у области рада

области деловања:

– основне: РО и БЗНР

– специфичне: штрајкови,

мобинг, родна равноправност...

СПЕЦИФИЧНОСТИ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА

Непосредан увид на месту рада,

између “2 ватра”,

коректор процеса рада,

осетљивост материје -

флексибилан приступ.

УТИЦАЈ САВРЕМЕНИХ ПРОМЕНА НА СВЕТ РАДА

бројне промене,

утицај на све чиниоце у области

рада,

ревизија радних стандарда,

потреба праћења и

прилагођавања.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

повезивање и међусобни утицај

добара, услуга, људи и идеја,

економски аспект глобализације,

либерализација тржишта,

компјутерски контролисани радни

процеси,

смањење тржишта, умањење цене

рада

НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ

тржиште - основни инструмент,

слобода развоја потенцијала,

такмичарски дух,

држава пасивна,

радни стандарди - кочница

напретка.

СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА

нестабилност финансијских тржишта,

неравномерно ширење ризика,

угрожено право на рад,

страх и апатија запослених,

криза вредности и поверења у систем.

ПРОМЕНЕ У ПРИВРЕДНОЈ СТРУКТУРИ

опадање традиционално

најразвијенијих грана индустрије,

процес приватизације,

транснационалне и

мултинационалне корпорације,

фокусирање само на основну

делатност итд.

ПРОМЕНЕ У РАДНОЈ СНАЗИ

тренд старења становништва,

положај осетљивих категорија

запослених,

положај миграната.

ШИРЕЊЕ ФЛЕКСИБИЛНИХ ФОРМИ ЗАПОШЉАВАЊА

промене потреба послодаваца,

нестандардни облици радног

ангажовања,

ограничена права,

несигурност посла,

концепт доживотног учења.

ШИРЕЊЕ НЕФОРМАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

“црно” тржиште,

нелегално организовање

привредних активности,

фактички рад.

ПОЈАВА НОВИХ РИЗИКА

нове технологије,

нови биолошки и хемијски ризици,

нови облици запошљавања,

миграције радне снаге,

ризици карактеристични за старосну

доб и пол,

психосоцијални фактори и сл.

САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ БЗНР

централна тема области рада,

угрожавање основних радних стандарда,

наднационалне стратегије,

систематски рад свих чинилаца у области

рада,

у средишту система послодавац, процена

ризика и превентивне мере,

фокус на узроцима а не на последицама

повећања ризика,

промена свести.

РЕФОРМИСАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА

Снажан утицај промена -

неефикасност,

неблаговремено деловање -

теже последице,

заинтересованост међународних

и регионалних организација.

СТРАТЕГИЈА МОР ЗА МОДЕРНИЗАЦИЈУ И РЕОРГАНИЗАЦИЈУ СИСТЕМА ИНСП. РАДА

јасна државна политика о улози и значају

инспекције рада,

њено интегрисање у националне стратегије

развоја,

организовање међународних сусрета инспекција,

развој информационих технологија, размена

литературе, примера добре праксе, истраживања и

сл.

даље промовисање значаја инсп. рада,

развој политике и алата за обуку инспектора,

повезивање других чинилаца са инсп. рада ...

10 КОРАКА МОР ЗА ЈАЧАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА

структура инсп. прилагођена нац. стратегији и међ.

стандардима,

боље коришћење ресурса и њихов развој,

ефикасан тренинг,

трострука улога инспектора (прати трендове, пружа

савете и контролише),

интегрисање инспекције рада,

промоција најбоље праксе,

обезбеђивање ефикасних алата,

стимулисање соц. дијалога, рад “у мрежи” и

сузбијање корупције и других негативних појава.

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРИНЦИПИ ЕУ

формулисање јасне визије,

нови циљеви уз континуирано остварење постојећих,

осигурање ефикасног деловања,

развијање нових политика, стратегија и метода превентивног деловања и

одређивање инструмената за процену квалитативног и квантитативног утицаја.

ОЧЕКИВАЊА ОД ИНСПЕКТОРА РАДА

високи етички стандарди,

“меке” вештине у погледу

комуникација,

ауторитет у погледу знања,

способност селектовања чињеница

и фокусирања на одлучне,

брзина и ефикасност у деловању,

избору мера и њиховој примени.

КЉУЧНИ ЕЛЕМЕНТИ ЕФИКАСНОГ СИСТЕМА

положај инспектора рада и

његова овлашћења,

адекватни ресурси,

јасне стратегије и планови и

етички чиниоци.

Кључне речи: Рад „на црно“ и повреде на раду.

Безбедност и здравље на раду при флексибилним

облицима рада и раду „на црно“. Остваривање

права из радног односа ангажованог „на црно“ и

права из обавезних осигуања.

Закон о безбедности и здрављу на раду у члану 5. Обезбеђује право на безбедност и здравље на раду и лицима која се затекну у радној околини ради обављања одређених послова, ако је о њиховом пристуству упознат послодавац. Под ову одредбу се могу подвести и лица која раде код послодавца „на црно“, односно без уговора о раду и без пријаве на обавезна осигурања.

Обавезе послодавца према оваквим лицима по основуЗакона, су у принципу исте као и обавезе премазапосленим. Значи треба да им се обезбеди: оспособљавање за безбедан и здрав рад, средства личнезаштите на раду, издавање извештаја о повреди на радуи др. Међутим у пракси се углавном горе поменуто необезбеђује, односно лица која претрпе повреду на раду а раде „на црно“, немају поменуте погодности везане забезбедност и здравље на раду.

По Закону о раду послодавац може да ангажује лица ван радног односа по флексибилним облицима рада: привремени и повремени послови, уговор о делу, уговор о стручном оспособљавању и допунски рад.

Као рад без уговора о раду (рад „на црно“) и облици радног ангажовања су услов за избегавања обавеза и одговорности према раднику и према држави.

Лице ангажовано по уговору о привременим и повременим пословима ако задобије повреду на раду, има право на боловање док траје лечење због повреде на раду, а после тога по истеку уговора, његово ангажовање престаје.

А то је случај и са свим облицима флексибилногангажовања лица на раду (уговор о делу, уговор о стручном оспособљавању и усавршавању и уговор о допунском раду).

Код заснивања радног односа до 2005. године, поред општих услова била је потребно и уверење о општој здравственој способности. У то време лице које задобије повреду на раду, а радило је без уговора о раду или „на црно“ и поред воље послодавца да са њим заснује радни однос није било могуће, јер није могао добити поменуто лекарско уверење о општој здравственој способности. Остајали су без радног ангажовања, нису могли бити инвалиди рада и нису се могли запослити код другог послодавца јер су стварно инвалиди (без руке, шаке и др.). Уколико нису имали средстава да покрену судски поступак за надокнаду штете, рента... остају без средстава за живот.

Законом о раду из 2005. године ако лице ради без уговора о раду или без уговора у складу са Законом о раду, сматра се да је заснован радни однос на неодређено време и није потребно утврђивање опште здравствене способности. Та лица су могла да заснују радни однос на неодређено време са послодавцем после повреде. Међутим у неким случајевима та лица су изгубила радну способнсот и не могу одговорити захтевима тог радног места.

Које су последице ангажовања лица по флексибилним облицима рада и „на црно“, најбоље се види кроз поступање инспектора рада.

Повреда ангажованог лица „на црно“, инспектор рада врши надзор и сачињава записник о повреди на раду и предузима све мере у складу са Законом. Међутим повређено лице на основу тога не може да оствари сва своја права, без покретања судског поступка, ако нема новца...

Према подоцима којима располаже инспекција рада, највишеповреда се догађа на радним местима са повећаним ризиком. Обзиром да је за ангажовање таквих лица потребанпретходни лекарски преглед, након повреде већина лица нијеспособна за рад на таквим радним местима. Инспектор рададоноси решење да се са повређеним лицем заснује радниоднос, али лице не може добити поменуто лекарско уверење и његово ангажовање престаје.

Неки преимери из праксе инспекције рада у Златиборском управном округу:

Повреда код послодавца КЕПО Косјерић- лице радило „на црно“ пре 2005. године, одсечена шака и поред воље послодавца да са лицем заснује радни однос, није било могуће јер није могло добити уверење о општој здравственој способности.

Повреда на раду код послодавца који се бави прерадом дрвета у Тубићима- лице ангажовано „на црно“, одсечена шака и поред воље послодавца да са лицем заснује радни однос, није било могуће јер није могло добити уверење о општој здравственој способности.

Када се ради о лицима ангажовним по уговору о привременим и повременим пословима имамо много примера у фирмама које се баве грађевинском делатности, када лице задобију повреду на раду имају право да користе боловање до закључења истог, њихово ангажовање касније престаје.

Прилог:

Повреда на раду лица ангажованог „на црно“ а

на градилишту у Каленићима (фотографије).

Момо Мишевић, начелник одељења инспекције рада

84

КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ

У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ


Београд 2014

МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗА

ПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ

Нови Сад

[email protected]

8585

Закон о БЗР члан 60 ст.1. тачка 14, Управа заБЗР, подстиче образовање и развијање културе рада у области безбедности и здравља на раду;

Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године (Сл. Гласник РС, бр.100/013).

Безбедност и здравље на раду је фундаментално право запослених утврђено у конвенцијама Међународне организације рада, Лисабонским споразумом ЕУ, директивама ЕУ и другим документима.

8686

Култура превенције обезеђује (1) бољи статус организације у друштву и атрактивност на тржишту рада, (2) веће профитабилности и више социјалних и економских користи за друштво у целини(смањивање броја повреда на раду и професионалних болести).

Концепт културе превенције у области безбедности и здравља на раду је један правац истраживања у овој области са великим изазовом, а по својој природи и настајању има сву потребну комплексност.

8787

Новом политиком која је утврђена Стратедијом промовише се, између осталог, (1) укључивање безбедности и здравља на раду у школски образовни систем (основно и средње образовање), (2)

континуирана едукација/обука стручних и одговорних лица за безбедност и здравље на раду и других лица и (3) промоција културе превенције и примера добре праксе у области безбедности и здравља на раду.

8888

Дефиниција културе превенције утврђена је Законом о потврђивању конвенције међународне организације рада број 187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС бр. 42/09), која гласи:

(д) израз "национална превентивна култура безбедности и здравља на раду" означава (1)

културу у којој се на свим нивоима поштује право на безбедно и здраво радно окружење, (2)

где влада, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању безбедног и здравог радног окружења кроз систем дефинисаних права, обавеза и дужности и где се начелу превентивности даје највећи приоритет.

8989

Између осталих циљева, појединачни циљ у остваривању Стратегије БЗР је:

8) промоција културе превенције и примера добре праксе у области БЗР на свим нивоима организовања послодаваца, запослених, образовних установа и државе (удружења послодаваца, синдикати, инспекција рада, школство, фондови за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање, и др.).

(Поглавље 5.1. ПОЈЕДИНАЧНИ ЦИЉЕВИ, стр.29)

9090

Једна од основа за развој и унапређивање културе превенције је образовање.Одговарајући програми образовања могу бити један од фактора који утиче на позитивностање у области безбедности и здравља на раду.

,,Национални програм безбедности и здравља на раду” треба да буде програм који садржи циљеве које треба остварити у унапред утврђеном року, приоритете и средства деловања формулисане са намером да се побољша безбедност и здравље на раду, као и средства којима ће се проценити остварени напредак.

9191

Образовање и култура превенције у БЗР

Образовни систем Републике Србије треба да тежи сврсисходном образовању у функцији суочавања са све већим изазовима и стварању нових квалитетних и безбедних радних места.

Посебну улогу у подизању свести о култури превенције у овој област има просве-

тни систем (школство , наука и технолошкиразвој), а који се остварује развијањем потреба и подизања нивоа образовања и стручности радне снаге, као и развијање свестикод ученика о важности сопственог здравља и безбедности.

9292


У образовном систему Р Србије постоје високошколске установе које образују кадрове у области безбедности и здравља на раду на студијским програмимаинжењерства заштите на раду, на нивоу основних академских и основних струковних студија, мастер академских студија, специјалистичких академских и специјалистичких струковних студија.

9393


Ради свеопштег подизања свести од најранијег узраста о важности сопственог здравља и безбедности, неопходно је овом тематиком обухватити и основно и средње образовање у целости, како би се ученици и у основном и у средњем образовању упознали са потребом за неговањем културе безбедности и здравља на раду и добили потребна знања из ове области.

Промоцијом безбедности и здравља на радуу образовно-васпитном систему развија се култура рада и превенција као водећи принципи стратегије.

9494


Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном систему означава интеграцију области која се бави безбедношћу и здрављем на раду у област која се бави образовањем. То означава потребу за успостављањем сарадње институција које се баве безбедношћу и здрављем на раду са институцијама које се баве образовањем.

94

9595


Стратегија препознаје образовање као један од фактора за развијање и јачањекултуре превенције. Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном систему, између осталог, има за циљ да се развије свест о важности сопственог здравља и безбедности, као и о ризицима на радном месту.

95

9696


Начин и модел укључивања безбедности и здрављу на раду у образовно- васпитни систем треба да се сагледа кроз правни оквир, кроз учешће свих заинтересованих страна, безбедност и здравље на раду као део доживотног учења, безбедно и здраво учење и радну околину, обуку наставног особља у школама (предавача), интерактивне и флексибилне образовне методе, директну повезаност са радним местом и евалуацију.

96

9797


По први пут у Републици Србији, доношењем Закона о основном образовању и васпитању (,,Службени гласник РС”, број 55/13), створен је правни основ да се у школски програм уводе и програм безбедности и здравља на раду који обухвата заједничке активности школе, родитеља, односно старатеља и јединице локалне самоуправе усмерен на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду.

9898


Законом о средњем образовању и васпитању(,,Службени гласник РС”, број 55/13) школски програм, између осталог, садржи и програмбезбедности и здравља на раду, а Законом о образовању одраслих (,,Сл. гласник РС”, број 55/13) прописани су програми формалног и неформалног образовања, а између осталог и програм развоја и очувања безбедних и здравих услова рада.

9999


Поред формалног образовања у области безбедности и здравља на раду важан сегмент за унапређење знања и стицање вештина треба да буду и континуиране обуке(теоријске и практичне), које треба да буду прилагођене условима свакодневног рада и специфичностима радног места. У овом стратешком периоду треба створити условеда послодавци и запослени, као и друга лица, буду свесни потребе континуираног усавршавања знања и вештина из ове области.

100100


Подизање свести о важности здравља и безбедности на раду код ученика у основном и средњем образовању и васпитању је од изузетног значаја.

Могућност укључивања безбедности и здравља на раду у образовно-васпитни систем огледа се и кроз ваннаставне активности, трибине, предавања, презентације, стручну праксу итд..

Програм безбедности и здравља на раду треба да обухвата заједничке активности школе, родитеља и локалне самоуправе, усмерене на развој свести о безбедности и здравља на раду.

101101


Безбедност и здравље на раду лица која ће се у будућности запослити, је у вези са нивом свести која се стиче од најран-

ијег узраста. Ученици у основним и средњим школама, а нарочито у средњим стручним школама (машинске, грађевинске, хемијске, медицинске и итд.) треба да стекну основна знања о безбедности и здрављу на раду у току свог школовања како би са овим знањима припремљенији започели своју професионалну каријеру.

102102


Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном систему један је од нових елемената превентивног приступа у Републици Србији, који ће код будућих послодаваца и запослених омогућити предузимање одговарајућих мера на радном месту и у радној околини.

103103


Подршка овом виду ширења и унапређивању културе превенције садржана је и у члану 7 тачка 6 . и члану 6о .Закона о безбедности и здрављу на раду којима је прописано да се превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују применом савре-мених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запосле-них, и /или њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку образовања, васпитања и оспособљавања у области BZR.

104104

Промоција безбедности и здравља на раду

Посебан вид културе превенције уобласти безбедности и здравља на раду јепромоција безбедности и здравља на радукроз одржавање посебних активности као нпр. манифестације на свим нивоима.

Веома важно је подстицање и спровођењепромоције културе превенције кроз разне догађаје у области безбедности и здравља нараду

(Повеља „28. април”).

105105


Први корак у спречавању повреда на раду и професионалних болести је правни и институционални оквир,

Други корак систематско управљањебезбедношћу и здрављем на раду које је уграђено у укупни пословни процес, и

Трећи последњи корак је културни приступ који покреће позитивне промене у ставовима запослених и њиховим понашањима.

106106


Култура превенције је важно средство за побољшање квалитета рада и за опстанак у овом веома конкурентном свету.

Већи број послодаваца у Републици Србији одржава промоције културебезбедности и здравља на раду у оквирима својих организација али и заједно са заједницом на нивоу локалне самоуправе , делујући корпоративно.

107107

У обезбеђивању здравља и безбедности на раду послодавци (организатори рада у производњи) па и сами запослени суочавају се са бројним изазовима који проистичу из рада ради остваривања добробити људи, а појављују се као опасности и штетности.Опасности и штетности на послу су бројне, а многе су могу тешко предвидети, елиминисати или контролисати. Радни процеси у пољопривреди, грађевинарству и рударствуготово увек трпе промене у контексту обављања радних активности као редовна појава што у основи узрокује промене раније утврђених опасности и штетности.

108108

Од безбедности и здравља на раду до културе превенције

Наиме, рад није увек садржан у дискретним контролисаним локацијама, нпр: возачи камиона, радови на монтажи теренски послови, грађевински послови и сл., чињениценастале после катастрофалних несрећа, многе околности, везане за ниховонастајање остају (извори и узроци) непрепознате, двосмислене или непотпуне-уочавајући такве околности самит о безбедности и здрављу на раду у Сеулу уводи се термин „култура превенције”.

109109

Посебно треба истаћи да се наведенимДекларацијама препознаје значај образовања, обуке, консултација и размене информација и добрих пракси о превенцији и промоцији превентивних мера. Ради остваривања ових циљева важну улогу у унапређењу превенције и у обезбеђивању услуга лечења, подршке и рехабилитације, имају владе држава чланицаи социјални партнери, организације за безбедност и здравље на раду и институцијеза социјалну сигурност (препознавјући значај сарадње међународних и домаћих) организација и институција).

110110

Kултура превенције у области безбедности и здравља на раду подразумева подизање свести на свим нивоима организовања рада(послодаваца и запослених) у смислупромоције процене професионалних ризика,што се постиже васпитањем, образовањем, оспособљавањем и другим врстама едукација.

Стварање здравог радног окружења подразу-мева повећање знања у области безбедности и здравља на раду сваког појединца. То значи да треба створити приступ који је истовремено и глобалан и превентиван, који промовише добробит на раду.

111111

Васпитавање и оспособљавање у области безбедности и здравља на раду треба изводити тако да се користе различита средства, прилагођена специфичним условима, нпр. у малим и средњим предузећима или код предузетника. Треба учинити да сви запослени и послодавци буду свесни потребе оспособљавања младих за улазак у свет запослених, уз посебан осврт на стварање безбедних и здравих радних услова.

112112

Развој културе превенције је од великог значаја за будућност наше економије и друштва, ради тога "култура превенције",по мом мишљењу има највећи стратешки значај у спровођењу безбедности и здравља на раду.

Образовање има кључну улогу у стварању „културе превенције” повреда на раду и професионалних болести, па и превенције у свакодневном животу . Наиме, „културупревенције” треба подржати кроз програме или предмете у школама и на факултетима .

113113

Литература:

(1.) Директива Савета 89/391/EEC о минимуму захтева за безбедност и заштиту здравља на радном месту;

2.Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. Гласник РС, бр.101/05)

3.Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. Године (Сл. Гласник РС, бр.100/013)

4. Законом о потврђивању конвенције међународне организације рада број 187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС бр. 42/09),

5. Национални програм интеграције Републике Србије у ЕУ- Влада Републике Србије, 2008 год..

MeĊunarodna organizacija rada i

njena podrška konstituentima u Republici Srbiji

- Jovan Protić -

Nacionalni koordinator MOR

za Republiku Srbiju

MeĊunarodna organizacija rada u svetu i Republici Srbiji

- Osnovana 1919. godine i od 1945. godine postala je prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija

- Osnovni ciljevi – promocija radnih prava, dostojanstvenog zapošljavanja, socijalne sigurnosti i jaĉanje socijalnog dijaloga

- Tripartitna struktura i kljuĉna uloga u pripremi i propisivanju meĊunarodnih konvencija i radnih standarda

- Suština meĊunarodne saradnje u oblasti rada stvaranje i poštovanje jednakih pravila igre u uslovima globalizacije

- Vaţna uloga u pripremi nacionalnog zakonodavstva kroz uporedne dobre prakse i meĊudrţavnu saradnju

- Organizaciona struktura MOR u Evropi i mreţa Nacionalnih koordinatora

Program dostojanstvenog rada MOR u Republici Srbiji

- Stalno prisustvo MOR u Republici Srbiji od 2008. godine

- Primena Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju

2013-2017, ugovorenog sa svim socijalnim partnerima, prioriteti:

1. Jaĉanje kapaciteta drţavnih institucija i socijalnih partnera radi

unapreĊenja funkcionisanja trţišta rada,

2. Povećanje mogućnosti za zapošljavanje,

3. Jaĉanje sistema socijalne zaštite.

- Saradnja sa socijalnim partnerima u Republici Srbiji (i drugim

drţavama) zasnovana na saradnji MOR sa MeĊunarodnom

sindikalnom konfederacijom (ITUC) i MeĊunarodnom organizacijom

poslodavaca (IOE)

Uloga MOR u sistemu Ujedinjenih nacija

Na globalnom nivou MOR predstavlja vezu UN sa svetom rada

Odnos i saradnja MOR sa MMF-om i Svetskom bankom

Kancelarija MOR kao ĉlanica sistema UN u Republici Srbiji sa

znaĉajnom ulogom u primeni Strategije o partnerstvu UN i Vlade

Republike Srbije

Znaĉaj meĊunarodne diplomatije u svetu rada i uticaj na

oblikovanje meĊunarodnih radnih standarda

Tri modaliteta podrške MOR partnerima u Republici Srbiji

1. Izgradnja kapaciteta socijalnih partnera u Republici Srbiji kroz namenski izraĊene projekte:

- podrška Ministarstvu rada i socijalne politike kroz regionalnu mreţu radnog zakonodavstva;

- izgradnja kapaciteta Sektora za zapošljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za kreiranje aktivnih politika zapošljavanja;

- jaĉanje kapaciteta organizacija poslodavaca i sindikata u vezi sa razliĉitim pitanjima iz oblasti rada kao što su odreĊivanje minimalne zarade, zapošljavanje osoba sa invaliditetom, veće uĉešće ţena u socijalnom dijalogu, ukljuĉivanje rodne ravnopravnosti, itd.

2. Projekti tehniĉke podrške usmereni na jaĉanje institucija u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike (Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Socijalno-ekonomskog saveta, Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, inspekcije rada)

Tri modaliteta podrške MOR partnerima u Republici Srbiji

(nastavak):

3. Tripartitno sprovoĊenje projekata u skladu sa prioritetima

Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju u oblastima:

- Bezbednost i zaštita zdravlja na radu: projekti sa sindikatima u

graĊevinarstvu i metalskom sektoru, projekat o malim i srednjim

preduzećima sa Unijom poslodavaca Srbije, itd.

- Zapošljavanje osoba sa invaliditetom: projekti sa UGS Nezavisnost

i Unijom poslodavaca Srbije i podrška Nacionalnoj sluţbi za

zapošljavanje;

- Politika zapošljavanja mladih i ranjivih grupa;

- Podrška „zelenom zapošljavanju“;

- Reforma penzionog sistema i penzijsko modeliranje.

Uloga MOR u kreiranju i poštovanju

meĊunarodnih radnih standarda

Konvencije i preporuke MOR usvajaju se na godišnjim MeĊunarodnim

konferencijama o radu, dvotrećinskom većinom delegata

MOR priprema predloge konvencija i preporuka na osnovu izveštaja o

uporednim iskustvima u pojedinim oblastima, na koje drţave ĉlanice

daju svoje komentare u pisanoj formi (11 meseci unapred) i u okviru

komiteta na samoj konferenciji, na osnovu svojih konsultacija sa

socijalnim partnerima

Ako konvencija buda odbijena na konferenciji (ili bude prihvaćena

prostom većinom) upućuje se na preformulaciju u preporuku

Konvencije mogu vremenom da se modifikuju ili napuštaju

Svaka drţava ĉlanica zasebno ratifikuje konvencije i o putem

deklaracija o ratifikaciji

Sve ratifikacije prijavljuju se Upravnom telu MOR i registruju u

sluţbenom glasniku MOR

Uloga MOR u kreiranju i poštovanju

meĊunarodnih radnih standarda

Drţave su u obavezi da ratifikovane konvencije prevedu u svoje

nacionalno zakonodavstvo

Obaveza drţava ĉlanica da izveštavaju o primeni konvencija, na

svakih 5 godina, izuzev kod fundamentalnih konvencija gde se

izveštavanje zahteva na svake 3 godine

Fundamentalne konvencije:

C 87 i C 98 o slobodi udruţivanja i kolektivnom pregovaranju

C 29 i C 105 o ukidanju prisilnog rada

C 100 i C 111 o jednakim mogućnostima i tretmanu;

C 138 i C 182 o ukidanju deĉjeg rada.

Konvencije i preporuke koje se odnose

na bezbednost i zdravlje na radu

Konvencija 155 o bezbednosti i zdravlju na radu (iz 1981.)

Konvencija 161 o zdravstvenim uslugama na radu (iz 1985.)

Konvencija 187 o promotivnom okviru za bezbednost i

zdravlje na radu (iz 2006.) – nacionalna politika, sistem i

program bezbednosti i zaštite zdravlja na radu

Preporuka 197 o bezbednosti i zdravlju na radu (iz 2006.) –

nacionalni profil bezbednosti i zdravlja na radu

Konvencija 184 o bezbednosti i zdravlju na radu u

poljoprivredi (iz 2001.)

Procedura ţalbi

Ţalbe na (ne)postupanje bilo kog ĉlana MOR (drţave) drugi

ĉlanovi (sindikati i udruţenja poslodavaca) upućuju Departmanu

MOR za primenu standarda

Ţalbe moraju da budu u pisanoj formi i mogu ih uputiti sindikalna ili

poslodavaĉka organizacija, meĊunarodna organizacija koja ima

konsultativni status pri MOR, ili druga meĊunarodna organizacija

sindikata ili poslodavaca koje se ţalba direktno tiĉe

Upravno telo i Komitet za slobodu udruţivanja obraćaju se vladi

drţave ĉlanice sa zahtevom za obrazloţenje ili ispravku postojeće

situacije, i ponekad moţe da predloţi formiranje Istraţne i

miriteljske komisije

Izveštaji Komiteta štampaju se u Sluţbenom glasniku MOR

Hvala vam na paţnji!

Jovan Protić

Nacionalni koordinator MOR za Republiku Srbiju

Nemanjina 22-26, Beograd

Tel. (381) 011-3616-128

E-mail: [email protected]

mailto:[email protected]

РЕГИОНАЛНА МЕЂУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈА


ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉА НА РАДУ У

СРЕДЊОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

МАРИЈА ЂУРОВИЋ [email protected]

ТАТЈАНА МАМУЛА [email protected]

Златибор, 17-19. септембар 2014.

Увод

Kод младих између 18. и 24. године постоји 50% већиризик од настанка повреда, обољења и оштећењаздравља на раду него код старијих.

Млади људи при сусрету са новом радном околиномнемају висок степен свести о опасностима и ризицимакојима могу бити изложени.

Обука из безбедности и заштите здравља на раду несме се спроводити само кад млади уђу у свет рада, већје неопходно да се са развојем превентивне културемора почети од најранијег детињства.

Опис истраживања

ИСТРАЖИВАЊЕ СПРОВЕДЕНО:

у три средње стручне школе и једној гимназији

са ученицима трећег разреда

укључено 400 ученика (из сваке школе по 100)

анкета анонимна

први део упитника затвореног типа

други део упитника отвореног типа (потребе,жеље, реакције ученика и спремност на реаговање у датим околностима).

Циљеви истраживања

Утврдити:

ниво свести о превентивној култури безбедностии здравља на раду код ученика средњих школа,

ниво познавања области безбедност и здрављена раду,

став ученика (њихове жеље и потребе испремност на деловање).

Резултати

НА УЗОРКУ ОД 400 ИСПИТАНИХ УЧЕНИКА:

Скоро 50% ученика не препознаје материју илипрепознаје само неке термине везане за областбезбедност и здравље на раду,

8,25 % ученика показује средњи степен познавањаове области,

Само један ученик поседује висок степен познавањаобласти безбедност и здравље на раду.

Графикон 1. Број ученика са најмањим бројем тачних

одговора по школама

57%

23%

71%

37%

VIГИМНАЗИЈА

EТШ "НИКОЛА ТЕСЛА"

ГРАЂЕВИНСКО ТЕХНИЧКА ШКОЛА

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА

БРОЈ УЧЕНИКА СА НАЈМАЊИМ БРОЈЕМ ТАЧНИХ ОДГОВОРА

Графикон 2.- Приказ тачних и нетачних одговора на питање "Са

колико година може да се заснује радни однос?"

14%

86%

СА КОЛИКО ГОДИНА МОЖЕ ДА СЕ ЗАСНУЈЕ РАДНИ ОДНОС?

ТАЧАН ОДГОВОР

НЕТАЧАН ОДГОВОР

Графикон 3.- Приказ тачних и нетачних одговора на питање које се односи

на препознавање знакова за безбедност и здравље на раду

22%

68%

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ЗНАЧЕЊА ЗНАКОВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

ТАЧАН ОДГОВОР

НЕТАЧАН ОДГОВОР

Графикон 4. - Оспособљеност ученика за пружање прве помоћи

27%

15%

27%

85%

73%

85%

73%

15%

VI ГИМНАЗИЈА ЕТШ"НИКОЛА ТЕСЛА" ГРАЂЕВИНСКО ТЕХНИЧКА ШКОЛА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА

ОСПОСОБЉЕНОСТ УЧЕНИКА ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

да не

Графикон 5.- Графички приказ реакције ученика на ситуације

злостављања на раду

29%

32%

21%

11%

5%2%

РЕАКЦИЈЕ НА ЗЛОСТАВЉАЊЕ

НЕ ЗНА

ПРИЈАВА НАДЛЕЖНИМ ОРГАНИМА

OТКАЗ

ФИЗИЧКО НАСИЉЕ(ПРЕБИЈАЊЕ)

РАЗГОВОР

ЋУТАЊЕ

Графикон 6. - Графички приказ става ученика о едукацији из

безбедности и заштите здравља на раду

67%

78%

82%

77%

33%

22%

18%

23%

VI ГИМНАЗИЈА ЕТШ"НИКОЛА ТЕСЛА" ГРАЂЕВИНСКО ТЕХНИЧКА ШКОЛА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА

СТАВ УЧЕНИКА О ЕДУКАЦИЈИ

да не

Став ученика

Желим да знам како да се заштитим

Желим да знам како да заштитим другог

Бојим се повреде

Потребно ми је знање из прве помоћи

Едуковани ученици

Спремни за улазак у радну околину

Свесни потребе за смањењем ризика

Друштвено одговорне компаније смањују губиткеуслед небезбедног рада новозапослених

Здрав рад као фактор учинка економије оснажујезапослене и утиче на снажан имиџ предузећа

Искуства у ЕУ

Наставници - централна улога у преносу знања изобласти безбедности и здравља.

Сарадња између школа и предузећа.

Између образовања и државних институцијаодговорних за промовисање превентивне културебезбедности и здравља на раду.

За садржај обуке наставника задужене државнеинституције и професионална удружења.

Искуства у ЕУ

Одељење за образовање које се бави промоцијом

безбедности и здравља у немачким образовним

институцијама укључује:

око 2,9 милиона деце, а око 363.000

наставника, васпитача и старатеља,

око 11,5 милиона ученика и 800.000 наставника

општеобразовних и стручних школа,

око 2,2 милиона студената и 300.000 научних

радника на 418 универзитета.

Искуства у Србији

Иако члан 22. Закона о средњемобразовању и васпитању ("Службенигласник РС"), бр. 55/2013 гласи "Програмбезбедности и здравља на раду обухватазаједничке активности школе, родитеља илокалне самоуправе, усмерене на развојсвести за спровођење и унапређивањебезбедности и здравља на раду.", на овомпољу се готово још увек ништа не ради.

Резиме

Низак степен свести код ученика опотенцијалним ризицима у радној околини.

Ниска превентивна култура.

Неспремност за улазак у свет рада.

Изражена жеља и потреба за адекватномедукацијом и оспособљавањем.

Закључак

НЕОПХОДНА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

СИСТЕМАТСКЕ EDUKACIJE ИЗ

ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТ И

ЗДРАВЉЕ НА РАДУ У

СРЕДЊОШКОЛСКИ СИСТЕМ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Препоруке

Спровести истраживање засновано на ширем узорку.

Утврдити критичне тачке превентивне културе безбедности и здравља на раду.

Испланирати и спровести активности усмерене ка интеграцији безбедности и здравља на раду у образовању.

Овај рад представља релевантну основу за спровођење детаљнијих анализа.

Референце

https://osha.europa.eu/de/priority_groups/young_people, јун 2014

https://osha.europa.eu/en/topics/osheducation/, јун2014

Закон о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник РС"), бр. 55/2013

Закон о спречавања злостављања на раду ("Службени гласник РС"), бр. 36/2010

http://www.dguv.de/de/Pr%C3%A4vention/Fachbereiche-der-DGUV/Bildungseinrichtungen/index.jsp, мај 2014

http://www.dguv.de/de/Pr%C3%A4vention/Themen-A-Z/Bildungseinrichtungen/Berufsbildende-Schulen/index.jsp, мај 2014

Prof. Dr. W.Kohte,Dr. U. Faber "Arbeits- und Gesundheitsschutz in Schulen",2007,стр.6-13,39-46

http://www.gew-berlin.de/public/media/KotheGutachtenEndfassung.pdf, јун 2014

https://osha.europa.eu/en/press/photos/napo

http://www.napofilm.net/en/the-napo-story, мај 2014

http://give.or.at/index.php?id=74, јул 2014

Т. Мамула, “Управљање односима – запослени као стејкхолдер”, XII SYMORG 2010

N. R. Lockvud ,Коришћење ангажовања запослених за добијање предности надконкуренцијом. SHRM истраживања, квартално,2007.стр. 2 - 11.

https://osha.europa.eu/de/priority_groups/young_people

https://osha.europa.eu/en/topics/osheducation/

http://www.dguv.de/de/Pr%C3%A4vention/Fachbereiche-der-DGUV/Bildungseinrichtungen/index.jsp





http://www.dguv.de/de/Pr%C3%A4vention/Themen-A-Z/Bildungseinrichtungen/Berufsbildende-Schulen/index.jsp







http://www.gew-berlin.de/public/media/KotheGutachtenEndfassung.pdf



https://osha.europa.eu/en/press/photos/napo

http://give.or.at/index.php?id=74

Kако направити прве акционе

кораке?

Систематска

едукација

ДАЉИНСКИ СИСТЕМ УЧЕЊА У

ФУНКЦИЈИ ОСПОСОБАВЉАЊА

РАДНИКА ЗА БЕЗБЕДАН РАД

Божо Николић

Љиљана Ружић-Димитријевић

Јелена Дакић

ii МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗАПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ


Златибор септембар 2014.

ТЕМА

• У раду је разрађена идеја примене учења на

даљину у циљу оспособљавања радника за

безбедан и здрав рад.




УВОД

• чланови Закона који се односе на оспособљавање.

• већина послодаваца није за то обучена,

• није предвиђено да то неко други може да ради.

• преостаје да у име послодавца то ради неко други,




OСПОСОБЉАВАЊЕ ДАНАС

• куће које су регистроване и лиценциране за послове

безбедности, и оне које то нису.

• ти послови сматрају мање вредним и стручним.

• однос послодавца и радника према обукама је на

нивоу, врло ниском.

• сматра пуком формалности и узимањем новца.

• Обуке трају врло кратко, најчешће објашњавањем

тестова како нико не би пао.




ТИПОВИ ОБУКА

• Општи, програм са темом која је заједничка за

све, осим ако је неко занимање доминантно у

предузећу

• Специфичне обуке само за групе радика




ПРОБЛЕМИ

• Како извести у местима далеко од већих центара или

са малим броја радника?

• Однос према обукама - свест и руководилаца и

радника веома дубоких корена и не могу је променити

извођачи обука




УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КАО МОГУЋЕ

РЕШЕЊЕ

• Основне карактеристике

– флексибилност избора времена учења

– самосталност полазника

– уштеда трошкова, исти материјал постављен овим

системом користи се без просторног и временског

ограничења, као и броја полазника

• Полазници треба да поседују рачунар који је

прикључен на интернет




ЗАШТО УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ?

• Значај за развој образовања и друштва у

целини

– Више образованих људи

– Равномернији образовни простор у целој

земљи

– Учење током целог живота




ПРЕДНОСТИ УЧЕЊА НА ДАЉИНУ

• Мањи трошкови

• Могућност учења на било ком месту

• Слободан избор времена учења

• Могућност учења “из рада”

• Већа одговорност полазника

• прилагођеност индивидуалним потребама

• интеракција и комуникација често квалитетнија него

код традиционалног система учења




Отежавајуће околности

• Србија је традиционална

• Чак и универзитетска јавност даје слабу подршку

• Нико у ближем окружењу нема искуства

• Компјутерска неписменост





РЕШЕЊЕ

• укупне обавезе могу се испунити комбинацијом разних

врста учења са даљинским.

• Мотивација полазника и континуитет у раду се може

постићи

– извршавањем одређених задатака у траженом року,

– попуњавањем пробних тестова самопровере,

– учешћем у дискусијама и сл.





РЕШЕЊЕ

• За даљински систем учења могао би се користити неки

од софтвера који то нуде (MOODLE)

• Овај програм омогућава наставнику, инструктору који

води курс, постављање потребног материјала коме

полазници могу да приступају по одређеним

правилима.

• Материјал може бити у облику текста, слике или неке

врсте мултимедијалне презентације.




Општа шема оспособљавања на даљину

• постављање материјала у електронском облику..

• инструктор и полазници могу да комуницирају

индиректно или директно.

• Кандидат своје знање проверава на пробним

тестовима.

• Коначан тест би се одржао у предузећу и био би

сличан пробним

• За практичан рад би се такође давали задаци на

даљину, али би практичан испит морао бити у

предузећу.




ПРОГРАМ ОБУКЕ

• Обука би се састојала од више модула.

• Модул 1 обавезан за све раднике.

• Модул 2 обавезан али је истовремено и изборни.

Послодавац бира садржај овог модула. За поједине

групе радника обрађивали би се различити модули

• Модул 3 је изборни и послодавац може да за сваког

радника бира различит модул.

• Модул 4 би се користио само тамо где постоји и

практична обука за припрему кандидата за практичан

• рад




ИСПИТИ

• Сви испити би се одржавали под контролом Лица за

безбедност и здравље на раду.

• радник био обавезан да одређено време (два сата

например) проведе на теоријском и практичном

припремању

• Испит се полаже електронски путем теста. Питања на

тесту бира рачунар. Тест се софтверски оцењује и

електронским путем се одмах достављају резултати и

потврда

• Непосредни руководилац даје оцену о практичном

делу




• Исто тако постојали би модули намењени

– лицима за безбедност и здравље на раду,

– инспекцији,

– руководиоцима и

– менаџерима

• Теоријско и практично оспособљавање значи да у

обуку треба укључити и непосредне руководиоце који

могу квалитетно обавити практичан део обуке.




ЗАКЉУЧАК – ПРЕДЛОГ СИСТЕМА

ОСПОСОБЉАВАЊА-

• одредити законском регулативом субјекте који то могу

да раде и куће које су акредитоване за овакве

делатности.

• Формирање акредитационог тела

• Сви модули наведени у овом раду би морали бити

акредитовани

• Целокупна процедура оспособљавања, наставни

кадар, планови и програми и процес акредитације

морају бити под контролом Министарства рада.




Добривије Станојевић, мр Милица Тaушановић

ПД “Електродистрибуција Београд” д.о.о.

КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕШНОСТИ

У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉА НА РАДУ

РЕГИОНАЛНА МЕЂУНАРОДНА

КОНФЕРЕНЦИЈА


Златибор 17. - 19.09.2014.

У многим радовима су до сада углавном биле сагледаване

обавезе послодаваца, одговорних лица за безбедност и здравље

на раду и других заинтересованих страна у овом процесу. Због

тога обрађивањем ове теме покушавамо да истакнемо значај

кључног показатеља успешности и свих параметара који су

садржани у њему и који на крају дају резултат. Кад се мало

боље сагледају права и обавезе послодаваца прописане

Техничко - технолошке мере

Менаџмент – управљање

Људски фактор

Теорија леденог брега

Пирамида опасности

Повреде са боловањем

Медицинско лечење

Случајеви са указаном првом помоћи

Смртни случај

Инциденти избегнути за длаку

Небезбедни поступци

Непоштовање правила и процедура

Неодржавање чистоће

Журба

Статистичка вероватноћа

Стопа акцидената– СА (Accident Rate – AR)

Стопа изгубљеног времена – СИВ (Lost Time Case Rate –

LTC)

Стопа изгубљених радних дана – СИРД (Lost Work Day

Rate – LWD)

Стопа тежине последица – СТП (Severity Rate – SR)

сатираднихброј

акциденатабројСА

000.200


бременомизгубљенимсаакциденатабројСИВ

000.200


данараднихизгубљенихбројСИРД

000.200

Стопа акцидента – СА

Вредност стопе акцидената добија се из формуле:

при чему је 200.000 стандардизована стопа за обрачун и увек

је иста без обзира на број запослених у ЕДБ.

Стопа изгубљеног времена – СИВ

Вредност стопе изгубљеног времена добија се из формуле

Стопа изгубљених радних дана – СИРД

Вредност стопе изгубљеног времена добија се из формуле

Р.б

рОЦ

Број

рaдн

их сати

Стопа

акцидента

Стопа

изгубљеног

времена

Стопа

изгубљених

радних дана

Стопа тежине

последица

САСА(ПК

П) СИВСИВ(ПК

П) СИРДСИРД(ПК

П) СТПСТП(ПК

П)

1 100030.22

00,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

2 2000123.1

434,87 1,62 3,25 1,62 60,09 24,36 12,33 15,00

3 3000152.9

690,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

4 4000135.3

001,48 0,00 1,48 0,00 42,87 0,00 29,00 0,00

5 500071.05

70,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

6 6000157.9

661,27 0,00 1,27 0,00 44,31 0,00 35,00 0,00

7 700037.69

20,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

8 800035.14

50,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

9 900042.74

30,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Укупно:786.2

351,27 0,25 1,02 0,25 25,69 3,82 20,20 15,00

Укупно ПКП Укупно ПКП Укупно ПКП СА СА(ПКП) СИВ СИВ

(ПКП) СИРД СИРД(ПКП) СТП СТП

(ПКП)

1 Управа 124,854 1 1 1 1 35 35 1.60 1.60 1.60 1.60 56.07 56.07 35.00 35.00

2 Дирекција 2 459,436 7 3 6 3 153 75 3.05 1.31 2.61 1.31 66.60 32.65 21.86 25.00

3 Дирекција 3 594,298 5 3 4 3 80 41 1.68 1.01 1.35 1.01 26.92 13.80 16.00 13.67

4 Дирекција 4 493,239 2 1 1 0 29 0 0.81 0.41 0.41 0.00 11.76 0.00 14.50 0.00

5 Дирекција 5 285,022 0 0 0 0 0 0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

6 Дирекција 6 647,332 3 0 3 0 94 0 0.93 0.00 0.93 0.00 29.04 0.00 31.33 0.00

7 Дирекција 7 144,208 1 0 1 0 21 0 1.39 0.00 1.39 0.00 29.12 0.00 21.00 0.00

8 Дирекција 8 142,216 1 0 1 0 22 0 1.41 0.00 1.41 0.00 30.94 0.00 22.00 0.00

9 Дирекција 9 166,104 0 0 0 0 0 0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

3,056,709 20 8 17 7 434 151 1.31 0.52 1.11 0.46 28.40 9.88 21.70 18.88Укупно

КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УПЕШНОСТИ ЗА БЗР

ПРИВРЕДНО ДРУШТВО: ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА БЕОГРАД ПЕРИОД 01.01.2013-31.12.2013

Стопа изгубљеног

времена

Стопа изгубљених

радних дана

Стопа тежине

последицаР.Бр. Организациона целинаБрој радних

сати

Број акциденатаБрој акцидената са

изгубљеним временом

Број изгубљених

радних данаСтопа акцидента

176

ТРОШКОВИ ПОВРЕДА НА РАДУ


Београд 2014

МЕЂУНАРОДНИ ИНСТИТУТ ЗА ПРИМЕЊЕНО УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ

Нови Сад

[email protected]

177

Потпуно је јасно да су питања безбедности и здравља на раду веома важна питања не само код нас већ и у целом свету, тако да је спречавање повреда на раду и професионалних болести централна брига свих и никад у том делу не треба имати компромиса.

Према подацима МОР-а, 2,3 милиона људиширом света умре годишње збогпрофесионалних болести и повреда на раду.

Директни или индиректни трошковиповреда и проф. болести на послу процењујусе на око 2.8 трилиона УС $ широм света.

178

Наравно да су ове цифре неприхватљиве, али ипак се појављују у извештајима који се достављају МОР-у.

Озбиљне повреде на раду су, пре свега, људске трагедије, али економија и друштво такође плаћају високу цену. Све већи број људи на многим радним местима изложени су потенцијалним ризицима - од којих су неки веома опасни.

Повреде на раду и проф. болести, који настају услед непримењених мера за безбедан и здрав рад, недвосмислено доприносе повећању трошкова предузећа што се у суштини преноси и на трошкове друштва у више финансијских сектора.

179

Повреде на раду и проф. болести, са аспекта насталих трошкова могу имати велики финансијски утицај на предузећа ради чега се креатори нове политике БЗР све више окрећу економским инструментима као што су економски подстицаји за побољшање радне као средстава за стварање свести и поштовање законитости -превенције.

У већини земаља спроводе се подстицаји, као нпр. могућа смањења доприноса за социјално осигурање или премија осигурањаусловљена улагањем и побољшњем радне околине и/или смањењем броја повреда и проф .болести, и сл..

180

Трошкови повреда на раду и професио-налних болести који укључују трошкове осигурања, боловања и све пратеће трошкове на на радном месту, медицинске или немедицинске рехабилитације и др. ,су значајна компонента у вођењу трошковне политике сваке организације-предузећа.

Фокусирање пажње на трошкове пословања и вођење трошковне политике на одговарајући начин ствара могућност остваривања већег профита и веће конкурентности на тржишту.

181

Врсте могућих фактора трошкова

У Рсрбији треба сачинити анализу трошкова, сагледавајући њихову оправданост са аспекта смањења повреда на раду и проф. болести.

На нивоу послодавца, нпр. трошкови се могу посматрати праћењем две групе података и то трошкови за спровођење мера и активности за обезбеђивање-спровођење безбедности и здравља и трошкови кроз број изгубљених радних дана због повреда на раду и професионалних болести, трошкови за лечење, за надокнаде у време одсуствовања са посла, судске накнаде штете и сл.

182


Све то указује на потребу посматрања безбедности и здравља на раду и са економских аспеката.

послодавци најчешће узимају у обзир само трошкове за спровођење мера безбедности и здравља на раду,

међутим,трошкови због последица повреда и здравствених оштећења остају сакривени и послодавцу непознати,

разлог, је што се одређени део трошкова предузећа због повреда на раду и проф. болести преноси на носиоце социјалне заштите.

183


У Републици Србији трошкови за покривање мера у вези са спровођењем безбедности и здравља на раду и за лечење од повреда на раду и професионалних болести представљају средства Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање и средства послодавца али није опредељена посебна стопа доприноса за покривање таквих трошкова, па самим тим нема разграничења трошкова за права запослених из области безбедности и здравља на раду.

184


Најбољи начин да се оствари увид у трошкове повреда на раду и проф.болести је економска процена. Она се може направити на неколико нивоа:

на нивоу запосленог појединца;

на нивоу компаније-предузећа;

на нивоу друштва у целини.

185


Не постоји универзални списак фактора трошкова повреда на раду и проф.болести који се може укључити у процену, али исто је могуће пратити као: интерни трошкови послодавца, екстерни трошкови послодавца (уплата доприноса за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање) и губитак дохотка због преране инвалидности или смрти које је могуће оцењивати како на нивоу послодавца, тако и на националном нивоу.(Т абела)

186


Ипак, из теорије и праксе је настао минимални сет фактора трошкова. Треба унети додатке и модификације у зависности од сврхе процене, структуре социјалног осигурања у држави итд., јер фактори трошкова и принципи рачунања треба да буду прилагођени националној пракси која већ постоји код нас.

Прављење списка фактора трошкова је једна од кључних активности у свакој економској процени, па и у процени фактора трошкова повреда на раду и проф.болести.

187

Превенција повреда на раду и професионалних болести

Превенција повреда на раду и проф. болести не само да смањује трошкове, већ доприноси и унапређењу учинка фирме. Мере БЗР утичу на учинак на многе начине, на пример:

здрави запослени су продуктивнији и могу да постигну квалитетније резултате;

мање повреда на раду води до мањег броја боловања. Ови резултати воде до смањених трошкова и мање прекида у процесу производње;

188

Превенција повреда на раду и професионалних болести

радна места, опрема за рад и радна околина који су оптимални за потребе процеса рада и који се добро одржавају воде до веће, продуктивности, бољег квалитета и мање ризика по безбедност и здравље на раду;

смањење повреда и обољења значи мање штете и мање ризика од одговорности.

НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ

РИЗИКА СА КОРИГОВАНОМ

ФУНКЦИЈОМ СТАЊА ЗАШТИТЕ

Божо Николић Међународни институт за примењено

управљање знањем, Нови Сад

Тема рада

нова метода за процену ризика ВN

Једна од специфичности методе је функција

стања заштите

Значај ове функције је

квантитативно, изражавају вредности ризика

Новији програми су довели до до већег

степена корелације

О РИЗИКУ

сви ризици се морају одредити и

ризици за сваког радника.

морају се дефинисати

све радне околине и

препознати сва радна места

туђе радно место

ризик суседног радног места

Оваква поставка процене ризика омогућава да

се појединим радницима додељују ризици

којима су они изложени.

МЕТОДА ПРОЦЕНЕ

РИЗИКА

математичка интерпретација

R = V*F*H

Квалитативна матрица

нивоа ризика

Вероватноћа

Последице

Mале Средње Велике

Велика Низак Средњи Висок

Средња Низак Средњи Средњи

Мала Низак Низак Низак

Квантитативна матрица


Вероватноћа

Последице

1 2 3

3 3 6 9

2 2 4 6

1 1 2 3

коришћене методе

вредности вероватноће, фреквенције и

величине штете у облику табела,

вредности ризик једноставно рачуна.,

Значајно

замена табеле вероватноће са

функцијом стања заштите

коришћена једначина за функцију

стања, облика

f(x) = 16,43* x 2,7

Нова зависност добијена регресионом

анализом је степена функција облика:

f(x) = 14,779* x 2,434 = 14,779* (n/N)2,434

са бољим коефициентом корелације

r2=0,99.

Основна и теоријска зависност

вероватноће и величина оцена

стања заштите

0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

16Data: Data1_D

Model: user4

Weighting:

y No weighting

Chi^2/DoF = 0.30685

R^2 = 0.99056

P1 14.77903 ±0.4878

P2 2.43446 ±0.16287

vero

vatn

oca

n/N

Нове вредности

вероватноћа дешавања

(из функције стања)

Вероватноћа дешавања контакта са опасношћу (V)

Скоро немогуће – могуће само под екстремним

околностима

0,09

Врло мало вероватно – али ипак могуће 0,51

Мало вероватно – али се може десити 1,36

Могуће – али није уобичајено 2,73

50% могуће 4,71

Вероватно – није изненађење 7,34

Врло вероватно – треба очекујивати 10,68

Извесно – сигурно ће се десити 14,78

Фреквенција

Учесталост изложености опасности (F)

Једном у радном веку 0,1

Годишње 0,5

Месечно 1,0

Недељно 1,5

Дневно 2,5

Часовно 4,0

Константно 5,0

Степен могуће штете

Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући

случај

Огреботине/модрице/мотивација 0,1

Посекотине/благи пропратни ефекти/опекотине/подршка

менаџмента

0,5

Комуникација/знања и способности 1,0

Мањи ломови или блага болест (привремена)/све

негативно оцењене психофизичке особине заједно

2,0

Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена) 4,0

Губитак уда, ока, вида (перманентно) 6,0

Губитак два уда, очију (перманентно) 10,0

Фаталност 15,0

Изложеност

Број људи изложених опасности (B)

1 – 2 особе 1

3 или више особа 2

Вредновање ризика

занемарљив R ≤ 5

низак али већ значајан 5 < R ≤ 25

повећан 25 < R ≤ 50

висок 50 < R ≤ 100

веома висок 100 < R ≤ 150

неприхватљив 150 < R

ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ

РИЗИКА

Ризик се одређује према формули очитавањем из табела вредности вероватноће догађања (V),

учесталости (F),

величине штете (H) и

утицаја броја људи (B) истовремено изложених ризику.

R= V*F*H*B

Овај поступак се односи на процену ризика радног места.

ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ

РИЗИКА

При процени ризика радне околине

вероватноћа догађаја се рачуна преко

функције стања f(x)

Функција стања се одређује на основу

оцена величина стања заштите у радној

околини.

За радну околину

Дефинишу се елементи који описују стање заштите и они се оцењују.

Ri = f(x)*F* Hi*В

где је

f(x) = 14.779x 2,434

x = n/N

f(x) – вероватноћа догађаја

n – број негативних оцена стања заштите

N – укупан број оцењених величина стања заштите

ЗАКЉУЧАК

Овај рад је заправо наставак рада [22]

са добијеним новим обликом функције

вероватноће.

B.Nikolic, Anew risk assessment

method, Monitoring and expertise in safety

engineering, Vol.2,No 1/2012, ISSN 2217-

6608

ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА

ПОЛУКВАНТИТАТИВНОМ МЕТОДОМ –

GUARDMASTERДробњак Радмила1; Дробњак Предраг2; Васовић Весна 1

1Висока пословно техничка школа струковних студија Ужице 2Висока инжењерска школа струковних студија

Техникум Таурунум Београд – Земун

209

УВОД

• Општи циљ система безбедности и здравља на раду (БЗР) у Републици Србији је да се за сваког радника препознају и процене сви ризици на радном месту и у радној околини, на основу идентификованих опасности и штетности и у складу са систематизацијом радних места.

• Да би се извршила процена професионалног ризика на радном месту потребно је знати: локацију радног места; која се опрема, материјали и процеси рада користе; које опасности су већ биле установљене; које су мере заштите коришћене; о којим повредама се извештавало и друго.

210

• Компететност процењивача се огледа и у њиховом адекватном одабиру методе и коришћењу.

• Методе за процену ризика могу бити:

• Квантитативне

• Квалитативне

• Полуквантитативне

• Р ⁼ В x Т

211

ПРОЦЕНА РИЗИКА ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА У ПРИВРЕДНОМ

СУБЈЕКТУ

• Назив радног места: Возач багера

• Опис технолошког и радног процеса:

• Руковање багером и помоћним уређајима при утовару и истовару робе и при опслуживању других машина и уређаја;

• Припрема терета, потребног алата и средстава за претовар, утовар и истовар и опслуживање машина и уређаја;

• Организација рада са запосленима на опслуживању машина и уређаја и упућивање у рад са сталним надзором за обављање технолошких послова;

• Брига о примени прописа о безбедности и здрављу на раду и манипулацији са теретом, као и стално давање сигнала код утовара, истовара и претовара робе;

212

Табела 1. Утврђивање листе

опасности и штетности

Утврђена листа опасностиУтврђена листа

штетности

1. кретање возила и машина1. штетни климатски

утицај

2. покретни делови машина2. хемијске штетности

3.слободно кретање делова или материјала који могу повредити запосленог

3. штетни утицај буке

4. неравне и клизаве површине4. психичко оптерећење

5. коришћење средстава која могу изазвати пожар

5.нефизиолошки положај тела –

дуготрајно седење.

6.опасност од директног додира са деловима

електричне инсталације и опреме под напоном

213

ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И

ШТЕТНОСТИ И НАЧИН И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ

СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА• Метода процене ризика

• Према Гвардмастер (GUARDMASTER) методи ризик се израчунава, према следећем обрасцу:

• Р = В + У + П тј., као збир следећих фактора ризика:

• вероватноћа повређивања (В),

• учесталост излагања опасностима/штетностима (У) и

• последица односно тежина могуће повреде или обољења (П).

214

Табела 2. Рангирање вероватноће повређивања

Вероватноћа повређивања (В)

РангНумеричка вредност

Квалитативни опис вероватноће

1 1,0 мала

2 2,0 могућа

3 4,0 вероватна

4 6,0 сигурна215

Табела 3: Рангирање учесталостиизлагања опасностима/штетностима

Учесталост излагања опасности/штетности (У)

РангНумеричкавредност

Квалитативни описучесталости, односно

времена излагања

1 1,0Ретко – једном недељно или

ређе

2 2,0Повремено – дневно или

ређе

3 4,0 Често – више пута у току дана216

Табела 4: Рангирање тежине последице

Последице (П) односно тежина могуће повреде или обољења

РангНумеричка вредност

Квалитативни опис последице

1 1,0Лакше повреде – нагњеĉења,

удари, посекотине

2 3,0

Средње тешке повреде –повреде без трајних

последица (ломови, опе-котине)

3 6,0

Тешке повреде – повреде сатрајним последицама

(непокретност, ампутацијаудова, губитак вида,

оштећење дисајних органа)

217

Гвардмастер (GUARDMASTER)методa

• Применом наведене методе ризик, који се дефинише као збир нумеричких вредности вероватноће повређивања, учесталости излагања опасностима/штетностима и тежине последице, категорише се на скали од 3 до 20 при чему најмањи ризик носи оцену „3“ (1+1+1) а максимални оцену „20“ (6+4+10).

• Следећи корак у примени овог обрасца представља евентуална корекција процењених вредности, уколико се утврди неки од фактора наведених у табели 5.

218

Табела 5. Корекциони фактори приликом процене ризика

Ред. Број

Карактеристични фактори

Корекције

1.Опасностима је

изложено више од једне особе

Помножити фактор П – тежина повреде са

бројем угрожених особа

2.Руковалац машином је неискусан и необучен

Додати 2 поена на укупну оцену ризика

3.

Веома дугачак интервал (дужи од

годину дана) између два излагања

Додати поене тако да фактор У – учесталост

излагања буде максималан

4.

Продужено време задржавања у опасној

зони без потпуног

Уколико је време дуже од 15 минута по

излагању додати 1

219

Табела 6. Нивои ризика

Ниво, односно ранг ризика (Р)

РангНумеричкавредност

Квалитативан опис нивоа, односно ранга ризика

1 око 1 и 2 занемарљив ризи Радно место

није са повећан

им ризико

м

2 <6 мали ризик

3 6 – 15 умерен ризик

4 >15 висок ризик

Радноместо је

саповећан

им

220

Табела 7. Процена ризика за радно место возач багера по методи

ГвардмастерР

ед

ни

бр

ој

Оп

асн

ост

и,

ште

тно

сти

Оче

кива

на

п

овр

ед

а,

бо

ле

ст

Ве

ро

ватн

оћ

а

Уче

ста

ло

ст

изл

ага

ња

Те

жи

на

п

осл

ед

иц

а

Ко

ре

кци

он

и

фа

кто

ри

Ни

во р

изи

ка

Ме

ре

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1.Кретање возила и

машина

Посекотине,

фрактуре2.0 4.0 6.0 2

14

умеренризик

- Употребљавати багер у

складу са упутствима за

употребу и одржавање

и важећим прописима

из БЗР;

- Поштовање општих

мера безбедност у

саобраћају;

- Обезбедити лекарски

преглед за возача

багера;

2.Неравне и клизаве

површине


фрактуре2.0 4.0 3.0 /

9 умерен ризик

- Одржава површину

простора, подова, да

буду безбедни и

неклизајући и да их

редовно чисти;

- Носити заштитну обућу

са неклизајућим ђоном;221

3.Покретни делови

машина


фрактуре4.0 4.0 6.0 2

16

висок

ризик

- Редовна контрола пре

и после употребе

багера;

оспособљавање

руковаоца багера и

свих запослених за

безбедан рад;

- Не стајати у билзини

висећег терета и у

радном подручију

багера;

- При одржавању и

подмазивању багера

поштовати

безбедносне мере;

- Вршити периодичне

прегледе и

испитивања багера у

прописаним

роковима;

4.

Опасност од

директног додира

електричних водова

Удар струје 2,0 1,0 10,0 2

15

умерен

ризик

- Поштовање минималне

раздаљине између

крака багера и

електричног вода;

- Искључење вода;

5. Пожар Опекотине 1,0 2,0 3,0 /6

мали ризик

- Оспособљавање

запослених;

- Обезбедити апарат за

гашење пожара;

Слободно кретање

материјала који могу Посекотине, 9

- Елементе и склопове

одлагати по

редоследу, и у висину

којом се обезбеђује

стабилност наслага;

- Не прекорачивати

222

7.Хемијске

штетности

Интоксикација,

иритација

респираторног

тракта

1,0 2,0 6,0 /

9

умерен

ризик

- Када возило није у

покрету искључити

мотор;

- Периодично

проверавати смесу и

верме паљења;

- Применити безбедну

процедуру пуњења,

скидања и

монтирања батерија;

при раду са

средствима против

замрзавања

користити све

прописане мере

безбедности;

- При узимању горива

користити заштитне

рукавице;

8. Климатски утицај Прехлада 1,0 4,0 1,0 /6

мали ризик

- Обезбедити топлу

одећу и обућу;

9. Бука Губитак слуха 1,0 4,0 1,0 /6

мали ризик

- Инсталирати кабину

која не пропушта буку;

- Обезбедити

запосленима

штитнике против

буке;

- Мерење буке;

10.Психолошко

оптерећење


фрактуре4,0 4,0 6,0 2

16

висок ризик

- Обезбедити одмор

запосленом;

11.

Нефизиолошки

положај тела –

дуготрајно седење.

Обољења кичменог

стуба1,0 2,0 6,0 /

9

умерен

ризик

- Обезбедити

запосленом чешће

паузе у току рада;

223

НАЧИН И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ

СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА• Утврђују се следеће мере за спречавање, отклањање или

смањење ризика на радном месту возач багера:

• Одржавају се у исправном стању и врше прегледи и испитивања средстава за рад;

• Обезбеђују се прописани услови за безбедан и здрав рад у радној околини;

• Оспособљавају се запослени за безбедан и здрав рад и упознају са свим ризицима, опасностима и штетностима на овом радном месту и врши се провера знања;

• Обезбеђују се средства и опрема за личну заштиту на раду, њихово одржавање за радно место возача багера;

224

ЗАКЉУЧАК

• У раду је приказана процена ризика радног места возача багера, једном од метода која није често у употреби Гвардмастер (Guardmaster).

• Код ове методе, елементи процене ризика се сабирају, док се код осталих метода елементи процене множе.

• Без обзира која се метода користи, резултат процене ризика би требало да буде увек исти.

• Наведено радно место, код другог привредног субјекта, такође је процењено као радно место са повећаним ризиком коришћењем Пилц методе.

• Може се извести начелан закључак да се највећи број метода подудара у кључним елементима процене.

• Све методе за процену ризика су недовољно прецизне и поседују дозу субјективности.

• Од изузетне важности је да се састави компетентан мултидисциплинаран тим за процену ризика, како би Акт о процени ризика био валидан.

225

УПОРЕДНА АНАЛИЗА

ДВЕ МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА

ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ

Божо НиколићМеђународни институт за

примењено управљање знањем, Нови Сад

Тема рада

приказане две методе процене ризика

при ручном руковању теретом.

BN метода чији творац је аутор овог

рада и

метода KIM немачког Савезног

института за сигурност

О методама

БН метода са карактеристикама

универзалности у смислу њене примене

у различитим условима, процесима и

делатностима.

развијенa KIM методa.

BN МЕТОДА

методологија јер у оквиру ње налази се

прилагођавања и корекције терета и

метода процене ризика (BN).

Примењени ISO

са посебним фокусом на

масу терета,

фреквенцију дизања и преношења терета у

неидеалним условима,

кумулативну масу

Методологија садржи две

методе

величине оцене стања дефинисане ISO

стандардом – корекција

величине оцене стања које дефинишу

радну околину – метода процене ризика

Корекција масе и облика

терета дефинисаних ISO

стандардом

Према нашем Правилнику максимална

референтна (препоручена) маса терета

може бити до 25 кг за жене и 50 кг за

мушкарце

Према Стандарду 11228-1 ове масе

могу бити до 15, односно 25 kg

Корекција терета, то јест даље

смањивање његове масе

Ово се сматра елиминаторним

поступком

Терет мора бити мањи од референтне

величине

Исто то важи и за кумулативни терет

Елементи

Да ли је маса терета одговарајућа? Референтна маса терета мора бити мања од 25 kg

за мушкарце и 15 kg за жене

Да ли су маса и фреквенција терета одговарајући,

Да ли је удаљеност терета од тела одговарајућа?

Да ли је вертикални положај терета одговарајући?

Кv = 1 - 0,3( 0,75- v ).

Да ли је висина вертикалног премештања одговарајућа?

Постоји ли угао асиметрије?

К = 1 - 2 0,003

где је угао заокретања изражен у степенима.

Каква је фреквенција руковања теретoм? Понављање руковања теретом укључује и време

одмора. Рецимо, ако смањимо фреквенцију дизања терета (то одмах значи повећан одмор) како би коефицијенат фреквенције „f“ био већи и добила маса мања од референтне

Какав је квалитет прихватања предмета? добар

коректан

лош (објективна маса се увећава за 10%).

Закључно разматрање

коначна маса, коригована и

стварна, мора бити мања од

референтне (25 или 15 кг).

Да ли је коригована објективна маса

мања од референтне?

Да ли је кумулативна маса мања од

препоручене? (дневне дозвољене

масе, масе на сат или масе на минут.)

Величине стања које дефинишу радну

околину као фактори ризика при

ручном преношењу терета

За процeну ризика користи се BN метода.

Функција стања се одређује из једначине:

f(x) = 14,779 (n/N)2,434

где су:

n - број негативно оцењених величина стања

N - укупан број оцењиваних величина стања.

Могуће величине стања које дефинишу радну околину N

Величина стања Коментар

1 Да ли се ради са две руке? Упутством или процедуром нагласити,

односно, забранити. Радни пут уредити

да радник није принуђен да ангажује већ

заузете руке или ноге (отварање врата)

2 Да ли је руковање мирно, без

изненадних убрзања терета?

3 Да ли радник за остваривање циља

има пуну подршку?

Мисли се прво на искоришћење својих

могућности. Рецимо, да ли радник у том

тренутку користи стабилно обе ноге

4 Да ли ширина објекта одговара

раднику?

Ширина објекта не > 0,75m. Ако јесте да

ли одговара раднику вишег стаса.

5 Да ли су положаји тела и покрети

при дизању терета уобичајени?

6 Да ли је под клизав или

нестабилан?

Одређивање величине штете

Ручно руковање теретом треба да је прилагођено раднику са просечним карактеристикама.

болести су благог и привременог карактера и величина штете се може узети да је Н = 2 здравствено способна особа,

особа обучена са вештинама руковања теретом, уз коришћење помоћне опреме.

Учесталост изложености

опасности

Овај податак се узима из табеле методе

процене ризика

Ризик се добија као

R = f(x ) H F

при чему је: f(x ) – функција стањa

H – величина штете

F – фреквенција или учесталост излагања опасностима.

уз вредност штете увек Н=2 одговарајуће фреквенције може се из табеле добити вредност ризика

У пресеку броја лоше оцењених и укупних величина стања из табеле се добија вредност ризика.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

1 29.6

2 4.5 29.6

3 1.5 9.9 29.6

4 0.7 4.5 13.6 29.6

5 0.4 2.5 7.4 16.2 29.6

6 0.2 1.5 4.5 9.9 18.1 29.6

7 0.2 1.0 3.0 6.5 11.9 19.5 29.6

8 0.1 0.7 2.1 4.5 8.3 13.6 20.6 29.6

9 0.1 0.5 1.5 3.3 6.0 9.9 15.0 21.5 29.6

10 0.1 0.4 1.1 2.5 4.5 7.4 11.3 16.2 22.2 29.6

11 0.0 0.3 0.9 1.9 3.5 5.8 8.7 12.5 17.2 22.9 29.6

12 0.0 0.2 0.7 1.5 2.8 4.5 6.9 9.9 13.6 18.1 23.4 29.6

13 0.0 0.2 0.6 1.2 2.2 3.7 5.6 8.0 11.0 14.6 18.8 23.8 29.6

14 0.0 0.2 0.5 1.0 1.8 3.0 4.5 6.5 9.0 11.9 15.4 19.5 24.2 29.6

15 0.0 0.1 0.4 0.8 1.5 2.5 3.8 5.4 7.4 9.9 12.8 16.2 20.1 24.5 29.6

16 0.0 0.1 0.3 0.7 1.3 2.1 3.2 4.5 6.3 8.3 10.7 13.6 16.9 20.6 24.8 29.6

17 0.0 0.1 0.3 0.6 1.1 1.8 2.7 3.9 5.3 7.1 9.1 11.5 14.3 17.5 21.1 25.1 29.6

18 0.0 0.1 0.2 0.5 0.9 1.5 2.3 3.3 4.5 6.0 7.8 9.9 12.3 15.0 18.1 21.5 25.3 29.6

19 0.0 0.1 0.2 0.4 0.8 1.3 2.0 2.9 3.9 5.2 6.8 8.5 10.6 13.0 15.6 18.6 21.9 25.5

20 0.0 0.1 0.2 0.4 0.7 1.1 1.7 2.5 3.4 4.5 5.9 7.4 9.2 11.3 13.6 16.2 19.1 22.2

Broj negativno ocenjenih veliĉina stanja n

Uku

pa

n b

roj p

osm

atr

an

ih v

eliĉ

ina

sta

nja

N

Ризик са фреквенцијом F = 1 (део табеле)

KIM МЕТОДА И МЕТОДА ПРЕМА

ХРВАТСКОМ ПРАВИЛНИКУ О

ЗАШТИТИ НА РАДУ ПРИ РУЧНОМ

ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА

KIM (Key Indicator Method) метода

У Хрватској је дефинисано и њиховим

правилником, проширили КIМ методу.

Метода KIM, као и BN, уважава

тежину терета и

време руковања.

Вежe се за Стандард ISO 11280-1, послови са посебним условима рада.

дневно ограничење кумулативне масе од 1000

кг.

Фактори ризика

узети на бази ISO стандарда и везани

су за

карактеристике терета

карактеристике радног задатка

карактеристике радне околине и

индивидуалне факторе.

Метода процене ризика и њенe

карактеристике

Метода уважава

време трајања радне операције,

тежину терета,

положај тела и

условe рада.

Процена ризика у више корака

Корак 1. Одређивање бодова оптерећења према времену T1

Kорак 2. Одређивање бодова оптерећења према тежини терета Т2, положају тела радника Т3 и радним условима Т4

Корак 3. Израчунавање коначне вредности и процена укупног нивоа ризика

оцењивање укупног оптерећења због ручног руковања теретом

УО = Р = Т1( Т2 + T3 + T4 )

Хрватска,УО = T1 ( T2 + T3 + T4 + T5 + T6 )

Образложење утврђених

вредности укупног оптерећења

УО Образложење утврђених вриједности

до 10 Ниско оптерећење – не постоји опасност за здравље због ручног

преношења терета.

10 до 25Повећано оптерећење – могућност прекомјерног оптерећења код

радника са смањеном радном способношћу.

26 до 50

Велико оптерећење – могућност прекомјерног оптерећења код

здравих радника. Потребно је истражити могућности за

смањивање оптерећења због ручног преношења терета.

изнад 50

Врло велико оптерећење – велика могућност настанка здравствених

оштећења због ручног преношења терета. Нужна је упораба

одговарајуће опреме или других метода рада за смањивање

тјелесног оптерећења.

УПОРЕДНА АНАЛИЗА

обе методе уважавају компоненте ручног руковања теретом, тежину терета и време руковања. Такође су узети у обзир исти фактори ризика:

карактеристике терета

карактеристике радног задатка

карактеристике радне околине и

индивидуални фактори

Методе су уочљиво различите

BN метода је далеко прецизнија.

Метода KIM је једноставнија, краћа и

бржа.

Добијене вредности

По методи BN су квантитативног

карактера

по KIM методи то су описна

вредновања

Метода BN се у потпуности уклапа у

метод процене ризика радног места и

радне околине, дакле, универзална је

KIM метода специфична јер се

примењује само за ручно управљањем

теретом.

ЗАКЉУЧАК У BN методи процене јавља се значајан проблем око

референтне (препоручене) масе терета.

Према нашем Правилнику за запослене до 45 година старости ова маса може бити до 25 кг за жене и 50 кг за мушкарце, односно, 15 и 40 кг за старије од 45 година. У Хрватској су тада у питању радна места са посебним условима рада.

Према Стандарду који прати и поштује ова метода,референтна маса може бити до 25, односно 15 кг. Може и 40 тј. 25 kg, али уз посебне околности и посебне услове.

Апсолутно је неприхватљиво да важећи српски Правилник остане на снази са овим вредностима, па променама треба хитно приступити.

Љиљана Ружић-ДимитријевићВисока техничка школа струковних студија у

Новом Саду

Примена Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета

Међународни стандард ИСО 11228-1,2,3◦ 1–Дизање и ношење,

◦ 2-Гурање и вучење,

◦ 3-Руковање малим теретом са великом фреквенцијом

у Правилнику наведено само руковање теретом масе веће од 3kg, искључен трећи стандард

1. Учестали репетитивни покрети

2. Статички положај

3. Присилна напрезања

4. Недовољно времена за оправак

5. Неодговарајући дизајн објекта

6. Вибрације

7. Радна околина

8. Организација рада

9. Психосоцијални фактори

10. Индивидуалност

Стандард 11228-3 препоручује употребу две методе за процену ризика:◦ једноставну која би сврстала ризик у једну од 3

зоне: прихватљив, условно прихватљив и неприхватљив.

◦ Уколико је у последње две зоне, онда се препоручује детаљна процена ризика неком методом, наведена је шира листа, а приказана је употреба једне, OCRA методе

ризик оцењује тзв. OCRA индексом, који представља количник броја актуелних техничких акција изведених током рада АТА, и броја препоручених техничких акција РТА, за сваки екстремитет посебно

ниво ризика OCRA индекс Опис

1 ≤ 2.2 нема ризика ни последица

2 2.3 – 3.5

врло низак ризик,

побољшати структуралне

факторе ризика

3 > 3.5

ризик постоји и треба

извршити редизајн задатака

и радних места

Отежавају сложени прорачуни и потребе доброг познавања механике, као и математике

Тешко је осетити величину ризика, јер га метода представља односом стварних и препоручених акција.

Корисна исцрпна листа фактора ризика који се могу употребити и у другим методама као елементи ризика

Хрватски завод за заштиту здравља и сигурност на раду и Хрватски завод за здравствено осигурање су издали Практичне смјернице за оцјену ризика при ручном руковању теретом у којима се препоручује SMART метода

Ова метода посматра следеће карактеристике битне за процену ризика:

◦ Т1 Трајање задатака са понављајућим операцијама у једној радној смени

◦ Т2 Понављање операција изражено укупним бројем покрета у једној смени

◦ Т3 Употреба физичке снаге

◦ Т4 Положај тела

Прве три карактеристике се бодују скалом од 1 до 5

Четврта се бодује збиром бодова додељених за положај главе, леђа, рамена, лакта, ручног зглоба и прстију и вредности у скали од 0 до 8.

укупно оптерећење = (Т2+Т3+Т4 )* Т1

На основу добијене вредности одређује се ниво ризика из табеле

ниво

ризика

укупно


Образложење

1 <10Низак ниво ризика: не постоји ризик од преоптерећења радника и

оштећења здравља

2 10 до 45Повећани ниво ризика: постоји могућност од преоптерећења мање

отпорних радника (старији од 40, млађи од 21, неискусни, болесни)

3 46 до 65

Високи ниво ризика: постоји опасност од преоптерећења свих

радника уз вероватан настанак повреда и обољења коштано

зглобног система, препоручује се преобликовање радног места

4 >65

Врло висок ниво ризика: постоји значајна опасност од

преоптерећења свих радника и озбиљан ризик од настанка повреда

и обољења, треба преобликовати радно место уз коришћење опреме

и промене начина рада и организације

Ова метода је пуно једноставнија за примену од претходне.

скале вредности су превише унифициране, тако да је тешко видети прави допринос одређених фактора.

прилично је редукован број ризичних фактора у односу на препоруке Стандарда 11228-3, што значи да се могу превидети неке опасности (периоди опоравка, додатни фактори околине).

развијена у Високој техничкој школи у Новом Саду од стране професора Боже Николића,

дугогодишње искуство из процене ризика различитих предузећа са читавом лепезом типова радних места и радних околина

кроз праксу развијала, прилагођавала и кориговала

примена изузетно широка и даје могућност поређења и добијања реалних показатеља и квалитетних резултата.

користи функцију стања заштите, у којој би требало користити све елементе стања заштите (факторе ризика) и њихове оцене

Стандрад 11228-3 даје релевантан број ових елемената, они су и употребљени и оцењени, тако да имамо :

f(x) = 14,78 (n/N)2,434,

где је N број свих фактора ризика, а n број негативно оцењених.

Ризик је R = f (x) * F * H ◦ F је фреквенција и она узима вредности од 0.1 (једном у

радном веку) до 5 (константно)

◦ H степен могуће штете се вреднује од 0.1(огреботина) до 15 (фаталност)

Ниво и опис ризика

ниво ризика вредност опис

1 R ≤ 5 занемарљив

2 5 < R ≤ 25 низак али већ значајан

3 25 < R ≤ 50 повећан

4 50 < R ≤ 100 висок

5 100 < R ≤ 150 веома висок

6 150 < R неприхватљив

Посматрано је радно место касирке у једном маркету.

пажња је била посвећена свим елементима које би требало оценити,

обављен је разговор са радницима у коме су добијени одређени корисни подаци и евентуално нови елементи које би требало уврстити

поред наплаћивања робе на каси радник врши и распоред робе по полицама у радњи, у просеку је то 50:50

Положај током рада је седећи, мада радник може и да стоји, али простор је ограничен,

Током рада радник има право на паузу од 30 минута

По прорачуну запослених они у току радног дана подигну 1 тону робе укупно.

Радник вади робу из корпе са пулта с десне стране. Рука и лакат су при том у висини груди.

Извађени предмет радник ставља изнад читача кода, који је пред њим. Радник окреће предмет да би нашао бар код, и при том окреће шаку у зглобу.

Предмети могу бити тежине и до 10 кг и тада их радник узима са две руке. Просечна тежина робе је око 750 грама.

Радник одлаже предмет на пулт са леве стране, а корпу десно иза себе.

Куца износ, узима паре и враћа кусур

за ризик користи индекс методе који се добија као количник броја актуелних техничких акција у смени:

nАTA = f * t=( nTС × 60/ tС ) * t = (3* 60/5)*240 = 8640

f = nTС × 60/ tС је фреквенција акција по минути, где је tC време циклуса у секундама, а nТС број техничких акција у циклусу

и броја референтних техничких акција у смени:

nRTA = kf × FM × PM × ReM × AM × t × RcM × tM = 30*0.85*0.6*0.7*1*0.80*12570.4*0.80*1= 2056.32

kf – константа фреквенције техничких акција , FM

– фактор силе, PM – фактор положаја

ReM – фактор понављања, AM – додатни фактор, t– дужина репетитивних акција у минути

RcM – фактор опоравка, tM – фактор трајања

За све ове елементе метода нуди табеле са описом и одговарајућим вредностима.

Избор вредности зависи од услова рада и операција, али врло је вероватно да ће процењивач одустати од методе, осим ако нема одговарајући софтвер за прорачуне.

тешко је без великог искуства и дужег коришћења методе направити са сигурношћу избор одговарајуће вредности.

Коначно, ризик би био

OCRA индекс = nАTA/ nRTA =8640/2056.32 = 4.20

Ова вредност припада црвеној зони (>3.5), што значи да постоји и треба извршити редизајн задатака и радних места по препоруци методе.

ниво ризика OCRA индекс Опис

1 ≤ 2.2 нема ризика ни последица

22.3 – 3.5

врло низак ризик, побољшати

структуралне факторе ризика

3> 3.5

ризик постоји и треба

извршити редизајн задатака и

радних места

за трајање задатака са понављајућим операцијама у једној радној смени Т1 = 5

Понављање операција изражено укупним бројем покрета у једној смени T2 = 3

Употреба физичке снаге Т3 = 2 (умерена снага)

Положај тела Т4 = 0.5+0.5+0+1+0.5+0.5=3

ниво

ризика

укупно


Образложење

1 <10Низак ниво ризика: не постоји ризик од преоптерећења радника и

оштећења здравља

2 10 до 45Повећани ниво ризика: постоји могућност од преоптерећења мање

отпорних радника (старији од 40, млађи од 21, неискусни, болесни)

3 46 до 65

Високи ниво ризика: постоји опасност од преоптерећења свих

радника уз вероватан настанак повреда и обољења коштано

зглобног система, препоручује се преобликовање радног места

4 >65

Врло висок ниво ризика: постоји значајна опасност од

преоптерећења свих радника и озбиљан ризик од настанка повреда

и обољења, треба преобликовати радно место уз коришћење опреме

и промене начина рада и организације

Смањење дужине трајања задатка у једној смени би довело до промене Т1 и евентуално Т2, али и тада би укупно оптерећење било 28 или 21, што још увек припада истом нивоу ризика.

Користећи препоруке из Стандарда, посматрањем радног места, као и разговором са радницима формирана је листа од 34 фактора ризика који су оцењени знаком + или -

Она се може допунити факторима који се уоче

Факторе који се не јављају као могућност на неким радним местима не треба узети у обзир, и они су обележени знаком /

Остали се оцењују знаком + или –

Од 34 фактора, оцењивано је 30 и 13 је добило негативну оцену

По методи BN, функција стања заштите се добија као:

f(x) = 14,78 (13/30)2,434, a ризик

R = f(x)* F * H

Н = 1 (степен могуће штете испод мањег лома или благе болести), F = 4, часовна (пола радног времена)

Употребом одговарајуће табеле урађене у програму Excel може се очитати вредност ризика R= 7.7, што одговара опису: Низак али значајан.

променом било која три негативно оцењена елемента у позитивне долазимо у зелену зону, тј. у зону ризика који је занемарљив, R<5.

Број негативно оцењених величина стања ni

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17У

куп

ан

број

посм

ат

ран

их

вели

чи

на

стањ

аN

1 59.1

2 10.9 59.1

3 4.1 22.0 59.1

4 2.0 10.9 29.4 59.1

5 1.2 6.4 17.1 34.3 59.1

6 0.8 4.1 10.9 22.0 37.9 59.1

7 0.5 2.8 7.5 15.1 26.1 40.6 59.1

8 0.4 2.0 5.4 10.9 18.8 29.4 42.7 59.1

9 0.3 1.5 4.1 8.2 14.1 22.0 32.1 44.4 59.1

10 0.2 1.2 3.2 6.4 10.9 17.1 24.8 34.3 45.7 59.1

11 0.2 0.9 2.5 5.0 8.7 13.5 19.7 27.2 36.3 46.9 59.1

12 0.1 0.8 2.0 4.1 7.0 10.9 15.9 22.0 29.4 37.9 47.8 59.1

13 0.1 0.6 1.7 3.4 5.8 9.0 13.1 18.1 24.2 31.2 39.4 48.7 59.1

14 0.1 0.5 1.4 2.8 4.8 7.5 10.9 15.1 20.2 26.1 32.9 40.6 49.4 59.1

15 0.1 0.4 1.2 2.4 4.1 6.4 9.2 12.8 17.1 22.0 27.8 34.3 41.7 50.0 59.1

16 0.1 0.4 1.0 2.0 3.5 5.4 7.9 10.9 14.6 18.8 23.7 29.4 35.7 42.7 50.5 59.1

17 0.1 0.3 0.9 1.7 3.0 4.7 6.8 9.4 12.6 16.2 20.5 25.3 30.8 36.9 43.6 51.0 59.1

18 0.1 0.3 0.8 1.5 2.6 4.1 5.9 8.2 10.9 14.1 17.8 22.0 26.8 32.1 37.9 44.4 51.4

19 0.0 0.2 0.7 1.3 2.3 3.6 5.2 7.2 9.6 12.4 15.6 19.3 23.5 28.1 33.3 38.9 45.1

20 0.0 0.2 0.6 1.2 2.0 3.2 4.6 6.4 8.5 10.9 13.8 17.1 20.7 24.8 29.4 34.3 39.8

21 0.0 0.2 0.5 1.0 1.8 2.8 4.1 5.6 7.5 9.7 12.3 15.1 18.4 22.0 26.1 30.5 35.3

22 0.0 0.2 0.5 0.9 1.6 2.5 3.6 5.0 6.7 8.7 10.9 13.5 16.4 19.7 23.3 27.2 31.6

23 0.0 0.2 0.4 0.8 1.4 2.2 3.3 4.5 6.0 7.8 9.8 12.1 14.7 17.7 20.9 24.4 28.3

24 0.0 0.1 0.4 0.8 1.3 2.0 2.9 4.1 5.4 7.0 8.9 10.9 13.3 15.9 18.8 22.0 25.5

25 0.0 0.1 0.3 0.7 1.2 1.8 2.7 3.7 4.9 6.4 8.0 9.9 12.0 14.4 17.1 20.0 23.1

26 0.0 0.1 0.3 0.6 1.1 1.7 2.4 3.4 4.5 5.8 7.3 9.0 10.9 13.1 15.5 18.1 21.0

27 0.0 0.1 0.3 0.6 1.0 1.5 2.2 3.1 4.1 5.3 6.6 8.2 10.0 12.0 14.1 16.5 19.2

28 0.0 0.1 0.3 0.5 0.9 1.4 2.0 2.8 3.7 4.8 6.1 7.5 9.1 10.9 12.9 15.1 17.5

29 0.0 0.1 0.2 0.5 0.8 1.3 1.9 2.6 3.4 4.4 5.6 6.9 8.4 10.0 11.9 13.9 16.1

30 0.0 0.1 0.2 0.4 0.8 1.2 1.7 2.4 3.2 4.1 5.1 6.4 7.7 9.2 10.9 12.8 14.8

Слично као и у SMART методи и овде је значајан утицај дужине трајања рада, изложеност утицају, F.

предност ове методе је да се из листе виде тачније елементи који утичу на ризик.

рецимо уместо елемента Т2 SMART методе коришћена су 4 фактора, који ближе описују начин понављања операција.

све три методе показале да на овом радном месту постоји ризик

Препоруке редукције ризика код оваквих радних места које даје ISO 11228-3 могу бити одличан извор сваком процењивачу ризика. ◦ Смањење дужине репетитивног рада увођењем

електронских каса за самонаплаћивање.

◦ Задатак редизајнирати увођењем мини пауза

◦ Радно место редизајнирати повећањем простора где радник седи или стоји и продужетком пулта, тако да купац ставља робу из корпе на пулт, a не радник.

◦ Радна околина се може боље уредити премештањем каса на место даље од врата.

Радна места на којима се врше учестале операције руковања теретима мале масе могу да имају одређени ризик

Урађена је процена ризика за радно место, које је врло често, помоћу три различите методе и све су показале да постоји приближно исти ниво ризика, и то управо потврђује њихов квалитет.

Циљ рада је да се дигне свест о потреби уочавања ризика код ових радних места, али и да се апелује на одговорне да регулативом помогну људима који се тиме баве у смислу давања упутстава и препорука.

SAFETY RULES FOR THE

MANUAL HANDLING OF LOADS

AND RISK ASSESSMENT

MARKOVÁ, Iveta

MUŽÍKOVÁ, Marianna

Aim of article

is drawn to-date information about workloads

is the presentation of these activities,

their negative impact on human health

the assessment of risk from those activitieswith the proposal of preventive measures

is presented the results of a questionnairesurvey of employees of publicorganizations, which, inter alia, found itselfthe question about work loads.

Content of article

Introduction

MANUAL HANDLING OF LOADS (MHL)

Risks associated with manual handling of loads

Example of Manual Handling Checklist

Negative consequences caused by inappropriate work

loads

Preventive measures

Survey about work at MHL

Musculoskeletal system

Injury of musculoskeletal

system

Injury of muscles,

tendons, joints and spine

Need assessment of risk

manual handing load

Legislative MHL

For the purpose of safety rules were drawn up in 1989, Directive 90/269/EEC - manual handling of loads of 29 May 1990 on the minimum health and safety requirements for the manual handling of loads where there is a risk of back injury Particularly it workers (fourth individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC)

In Slovakia, the rules of safe handling summarized in the Government Ordinance No. 281/2006 Coll. on the minimum health and safety requirements for the manual handling of loads, which provides, inter alia MHL as any movement or supporting the load, including humans and animals with one or multiple employees, its lifting, supporting, storing, pushing, pulling or other moving, which, because of the load characteristics or unfavorable ergonomic factors pose a risk to health, particularly the spine employees. Government Ordinance no. 281/2006 Coll. contains information relating to health and safety at MHL.

Work loads

general principles of work loads:

before starting work to assess and evaluate the

health and safety conditions of the type of work,

design work so that it is suitable for all,

provide adequate training and staff training on how

to move loads,

provide workers with the necessary data and

information on the weight and centre of gravity of

the load.

Risk Factors at work with loading

Property burden

Weight, size, shape, content, consistency, grasping method, stability and position location method ...

Work environment

(Quite of free space, flooring, lighting, temperature, humidity, ventilation ...)

Physical exercise

(The excess, rotate the torso, the likelihood of unexpected movement of the load, unstable

or Non-physiological position, the center of gravity of the body and load ...)

Worked

(Frequent and long stress, inadequate rest, long distance, forced the pace ...)

Risk factors related to the way

of performing work

Bending

forward

Turn to the

side during

forward

bending

Kneeling or

squatting

(with

rounding

back)

Holding the load

over a shoulder

joint and

simultaneous

bending

backwards,

Risk assesment

In the case of manual handling is necessary, the

employer is required :

Assess the risk

Take corrective measures to reduce the risk

Supply a workplace with risk reduction

To inform and train employees on safe work

practices.

Risk assesment

Aim of producing minimum safety requirements when working with loads is:

improve awareness employers and employees about the risks associated with manual handling of loads and the appropriate precautions

promote changes in relation to the existing risks associated with manual handling of loads, by tackling the problem at source

aware of the risks associated with manual handling of loads

implement change the way work is planned, organized and performed

eliminate manual handling of loads

perform such work in a safe manner for the health of the employee in accordance with ergonomic requirements.

Assess the risk : Checklist

in the risk assessment process is the identification of hazards

Simple form checklist offers:

Checklist for the prevention of manual handling risks www.worksafe.vic.gov.au

Manual Handling

Manual handling inspections. Checklist for safety representatives. Health and Safety Executive: http://www.qub.ac.uk/safety-reps/sr_webpages/safety_downloads/manualhandling_checklist.pdf

MANUAL HANDLING RISK ASSESSMENT (Adapted from the Worksafe Australia & WorkCover NSW Manual Handling Risk Assessment Checklist) . University of Wollongong

http://www.worksafe.act.gov.au/page/view/1221

Checlist Derby City Concil

../pr�spevky/2014/bremena/44_checklist_prevention_manual_handling.pdf

http://www.worksafe.vic.gov.au/

../pr�spevky/2014/bremena/Gen_Apps_Toolkit_Manual_Handling.pdf

../pr�spevky/2014/bremena/Gen_Apps_Toolkit_Manual_Handling.pdf

http://www.qub.ac.uk/safety-reps/sr_webpages/safety_downloads/manualhandling_checklist.pdf



../pr�spevky/2014/bremena/manulacheclist.pdf



http://www.worksafe.act.gov.au/page/view/1221

../pr�spevky/2014/bremena/DerbyCityCouncil-Manual-handling-checklist.doc

Preventive measures

Elimination of the risk:

Avoid risks causing these diseases

Evaluate the risks which can not be avoided

Tackle the risks at source

Adapt work to the individual

Adapt to changing technology

Replace dangerous with safe or less dangerous

Develop an integral prevention policy, which takes into account the total load on the body

Prefer collective protective measures priority over individual protective measures

Risk Reduction:

Technical measures should be included in the conditions of use of conveyor belts, conveyors, elevators, hydraulic equipment, etc..

Organizational measures may include change in working methods or sequence, ordering goods in more handy packaging optimal rest periods at work.

Managing residual risk: Informing employees and employee representatives on ways

proper handling of loads and the risk to health arising from the improper handling of the

load or the training of staff on how safe handling of loads to ensure their protection.

Survey about work at MHL

was aimed at bringing basic reports on whether that

activity performed

how often are faced with the manual handling of loads

investigating the availability of information on loads

138 respondents, vhich presented 23% of the base set

(employees of public educational institutions)

Results: that the activity is a common daily work

activities where the employee in most cases (86%)

Results

women [%]

men [%]0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Yes, often

Yes, sometimes No

women [%] men [%]

Do you wear at work loads?

Results

wome…

men [%]

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

10 kg15 kg

20 kg

25 kg

women [%] men [%]

What is the maximum load weight limit for women / men to 50

Conclutions

Finally, it must be stated:

Manual handling of loads is a normal business

activity (also in administrative, non-industrial

sectors)

Manual handling of loads is an activity where you

need to assess the risk of an excessive burden on

the employee

For the operation are proposed methods of risk

assessment

For the operation of the proposed action, there are

ways to work with loads.ATTENTION!!! http://www.bozpinfo.cz/win/knihovna-

bozp/citarna/tematicke_prilohy/takto-rozhodne-ne/zadna-ochrana-proti-

padu.html

http://www.bozpinfo.cz/win/knihovna-bozp/citarna/tematicke_prilohy/takto-rozhodne-ne/zadna-ochrana-proti-padu.html













Manual handing load

Physical environmental factors

Measurement of force,

angle, speed of load

Measurement

of equipment ergoPAK

Ďakujeme za pozornosť ...

doc. RNDr. Iveta Marková, PhD., Univerzita Mateja Bela v Banskej Bystrici,

Fakulta prírodných vied, Katedra životného

prostredia, Tajovského 40, Banská

Bystrica, Slovenská Republika,

Tel: +421 48 44658 6805,

email: [email protected]


Ďakujem za pozornosť

Бела Алфаши

Златибор 18.09.2014.

Закон о безбедности и здрављу на раду

(“Службени гласник РС”, бр. 101/2005)

Правилник о начину и поступку процене

ризика на радном месту и у радној околини

(“Службени гласник РС”, бр. 72/2006).

Радна површина

Тастатура

Радни сто или радна површина

Радна столица

Осветљење

Блештање

Бука и микроклиматски услови

Зрачење

Преосетљивост на електрицитет

Компликације у трудноћи

Загађење ваздуха

Статички електрицитет

Мањак свежег ваздуха

Влажност/температура

Бука

Седење

1. Обратите пажњу да према екрану гледате

на доле, очима биће ово

најпријатније.Екран који се налази изнад

нивоа очију јако вас оптерећује.

2. Испред екрана свесно трепћите и не

глeдајте укочено у екран.

3. Одмарајте очи сваког сата, гледајте кроз

прозор и вршите окрет главе

ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СA РАЧУНАРОМ

Мр Андрија Тошић ВИПОС Ваљево

Регионална међународна конференцијаПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ

1. КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДА С РАЧУНАРИМА

2. ПРОЦЕЊИВАЊЕРИЗИКА У ОДНОСУ НАОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ

3. УТВРЂИВАЊЕ НАЧИНА И МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА

http://www.iiakm.org.rs/index.html


Увод• Рад с рачунарима

захтева:

• дуготрајно седење,

• гледање у екран и мониторе,

• куцање употребом тастатуре

• и држање миша.

• Последице на здравље:

• због дуготрајног неповољног положаја тела

• и понављања истоветних покрета не примећује се одмах.



• Организам се настојиприлагодити.

• Одрeђене мишићне и везивнеструктуре истежу се илискрате а стална оптерећенаполако троше могућностиприлагођавња, па се накондужег рада јављају:

– први знаци преоптерећености умор

– и бол који прате специфична оштећења појединих делова тела.



• Процена ризика при раду с рачунарима:– основ је успешног управљања

безбедношћу и здрављем,– а уједно је и кључ за смањење

последица обољења и повреда.

• Ако се добро уради и у свакодневном раду примени, – она може побољшати безбедност

радног места и здравља – као и општу пословну ефикасност.



Карактеристике рада с

рачунарима

1. Опрема за рад при раду с екранима

2. Обликованост радних места у Школи

3. Врсте рада у Школи

4. Чеклиста: опрема за рад са рачунаром

5. Чеклиста: опрема на радном месту

6. Чеклиста: ергономија софтвера

7. Чеклиста: радна околина

8. Чеклиста: организација рада

9. Чеклиста: опасност по здравље



Назив опреме

Столица

Фотеља

Сто

Рачунар

Тастатура

Миш

Диск

Штампач

Скенер

Фото копир апарат

Факс

Телефон

Тонер за штампање

Опрема за рад при радус рачунарима


Регионална међународна конференција


Обликованост радних места у школи

Карактеристике Лоше (1) Добро (2) Оптимално (3)Приступ радном местуВисина радне површинеОпремљеност радног местаПростор за кретањеПростор за ногеРукохватПрегледностЧистоћа




Врсте рада у школи

Врсте рада Учесталост у смени – вероватноћа<20% 20-40% 40-60% 60-80% >80%

Да Не 1 2 3 4 5Умни рад

Физички рад

Статички рад

Динамички рад



Чеклиста: опрема за рад

са екраном

ПИТАЊА ДА

НЕ

ЕКРАН (МОНИТОР)Да ли су карактери на екрану добродефинисани, јасно уобличени,одговарајуће величине и саодговарајућим размацима измеђукарактера и редова?

Да ли су слике на екрану добре, јасне иодговарајуће величине?

Да ли су слике на екрану стабилне, безтреперења или других обликанестабилности?

Да ли корисник може лако да приступиподешавању и контрастима пре почеткарада?

Да ли екран може да се помери ипремести на жељено место?




са екраном

ПИТАЊА ДА

НЕ

ЕКРАН (МОНИТОР)Да ли основно и локално осветљењеомогућава задовољавајуће светло иконтраст између екрана и подлоге навидео пројекцији?

Да ли је растојање између екранамонитора и очију од 50 до 80цм?

Да ли је екран ослобођен од рефлексијекоја може да поремети видљивост?

Да ли је кућиште рачунара одвојено одмонитора? Да ли омогућен комофорниположај тела, руку и шака?



Чеклиста: опрема за рад са екраном

ТАСТАТУРА ДА

НЕ

Да ли је тастатура са подесивимнагибом и одвојена од екрана такода запослени може да заузме удобанрадни положај који ће спречитипојаву замора у рукама?

Да ли испред тастатуре постојидовољно простора за ослонац шакаи руку запосленог?

Да ли тастатура има мат површинуда не би изазвала одблесаксветлости.



Чеклиста: опрема за рад са екраном

ТАСТАТУРА ДА

НЕ

Да ли су распоред и карактеристикетастера такви да олакшајуупотребу тастатуре.

Да ли симболи на тастерима имајуодговарајући контраст у односу натастере и да су читљиви изпредвиђеног положаја за рад.

Да ли су тастатура и миш у близиниједно другом? Да ли су они у истомнивоу?




са екраном

МИШ ДА

НЕ

Да ли је величина миша таква да мишстане удобно у руку?

Да ли брзина показивача на екрануније превелика?

Да ли су дугмад осетљива напритисак?

На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са не , чега приликом попуњавања ове чеклисте у одговорима запослених на навединим радним местима није било.



Чеклиста: опремана радном месту

ПИТАЊА ДА

НЕ

РАДНИ СТО ИЛИ РАДНАПОВРШИНАДа ли радни сто или раднаповршина имају довољно великуповршину која неће изазиватиодблесак и да ли омогућавајуфлексибилан распоред екрана,тастатуре, миша, докумената ипратеће опреме?

Да ли висина стола омогућавапокретљивост ногу и стопала?

Уколико је неопходно да липостоји ослонац за ноге?



Чеклиста: опремана радном месту

ПИТАЊА ДА

НЕ

РАДНИ СТО ИЛИ РАДНАПОВРШИНАДа ли је за запосленог обезбеђенодовољно слободног простора такода може да заузме удобан положајпри раду?

Да ли држач докумената(страница) подесив, да ли можебити фиксиран у положај којиомогућава комфорно читање закорисника?

Да ли најчешће коришћена опремаи други предмети на радном столумогу да се дохвате без окретањаглаве и тела?



Чеклиста: опрема на

радном месту

РАДНА СТОЛИЦА ДА

НЕ

Да ли постоје удобне столице којеобезбеђују слободан покрет и комфоранположај тела?

Да ли је висина столице лако подесива?

Да ли висина наслона столице подесива?

Уколико је неопходно да ли постојиослонац за руке?

Приликом попуњавања овечек листе уочена јеопасност не поседовањадржача докумената на свимрадним местима с екраном.



Чеклиста: ергономија

софтвера

ПИТАЊА ДА

НЕ

СОФТВЕР

Да ли софтвер омогућава извршењерадних задатака?

Да ли софтвер може бити подешен започетнички ниво?

Да ли софтвер обезбеђује помоћ наматерњем језику?

Да ли софтвер представља информације у форми прилагођенлој кориснику?

Да ли запослени имају помоћ истручну подршку у случају проблемаса софтвером?

На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са не, чега приликом попуњавања ове чеклисте у одговорима запослених на навединим радним местима није било.



Чеклиста: радна околина

ПИТАЊА ДА

НЕ

РАДНА ОКОЛИНА

Да ли је под одговарајуће прекривен безрупа и препрека?

Да ли је микроклима одговарајућа(температура, влажност и проток ваздуха)у складу са националнимзаконодавством?

Да ли је величина канцеларијеодговарајућа броју запослених у њој (уодносу на национално законодавство)?

Да ли канцеларија има природноосветљење?

Да ли на прозирима постоје застори узпомоћ којих се елиминише светлост којасмета екрану?

Да ли извори светлости, врата и прозори,намештај или зидови праве рефлексију наекран монитора?



Чеклиста: радна околина

ПИТАЊА ДА

НЕ

РАДНА ОКОЛИНА

Да ли бука омета пажњу и вербалнукомуникацију?

Да ли каблови ометају запослене уњиховом слободном кретању ипредстављају опасност од спотицања?

Да ли запослени имају довољно простораза промену полжаја?

Да ли се зграда одговарајуће чисти иодржава?

Да ли је опрема за прву помоћ нарасполагању и да ли су запослениобучени да је користе?

Да ли су стазе за евакуацију одговарајућеозначене и да ли се држе чистим?

На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим радним местима није било.



Чеклиста: организација

рада

ПИТАЊА ДА

НЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

У случају континуираног радаиспред екрана, да ли је могуће да сеузме одговарајућа пауза или да лизапослени може мењати врступосла?

Да ли је реална дужина рада испредекрана краћа од 6 часова дневно?

Да ли се послови запослених мењају?

Да ли запослени могу даконтролишу редослед по којемобављају своје послове?

Да ли су запослени под изузетнимпритиском да испуне циљеве уодређеном року?

Да ли послодавац обезбеђујеадекватне информације, обуку иконсултације пре почетка рада нарадним местима на којима секористе екрани?

Приликом попуњавања овечек листе уочена јеопасност да су запосленипод притиском да испунециљеве у одређеном року.



Чеклиста: опасност по

здравље

ПИТАЊА ДА

НЕ

ОПАСНОСТ ПО ЗДРАВЉЕДа ли се обраћа пажња на приговорезапослених да имају проблема савидом?

Да ли се вид запослених систематскиконтролише?

Уколико офтаматолошки прегледутврди да наочаре или контактсочива запосленог нису одговарајућеза рад са екраном, да ли сезапосленом обезбеђују неопходненаочаре за јасан вид?

Уколико се запослени жали намускуло-скелетни бол (врата, кичме,рамена, ногу) да ли се радиергономска процена радног места?

На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим радним местима није било.



ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И

ШТЕТНОСТИ

Вероватноћа настанка

повреде или болести

Тежина повреде или болести

Врло лака ЛакаСредње тешка

ТешкаСмртна/к

о-лективна

1 2 3 4 5

Врло мала 1Занемарљ

ив1

Занемарљив

2

Мали3

Мали4

Мали5

Мала 2Занемарљ

ив2

Мали4

Умерено

велики6

Умерено велики

8

Велики10

Умерено велика

3Мали

3


6

Умерено

велики9

Велики12

Велики 15

Велика 4Мали

4


8

Велики12

Велики16

Изразито велики

20

Изразито велика

5Мали

5Велики

10Велики

15


20


25

Ниво ризика се одређује:

• као производ вероватноће ризичног догађаја

• и тежине могућих последица

Матрица за

одређивање





• Ризик је степенован као:

– I – врло мали ризик, занемарљив (1, 2);

– II – мали ризик (3, 4, 5);

– III – умерено велики ризик (6, 8, 9);

– IV – велики ризик (10, 12, 15, 16);

– V – изразито велики ризик (20, 25).




• ризици I и II представљају прихватљиве,

– односно ризике на радним местима за која се утврђује да нису радна места са повећаним ризиком;

• степени III, IV и V представљају неприхватљиве ризике,

– односно карактеришу она радна места која се актом о процени ризика проглашавају радним местима са повећаним ризиком.




• У матрици за процену ризика су:

– поред описа вероватноће,

– тежине повреда или обољења и ризика,

– дате и бројчане вредности.

• Вероватноћа настанка повреде и обољења, као и тежина повреде и обољења, дати су:

– бројевима од 1 до 5, док је сам ризик производ тих бројева (1 –25).

• Множењем вероватноће са тежином повреде или обољења добијамо ранг ризика;

– на пример: ако после утврђивања да на једном радном месту постоји велика вероватноћа настанка повреде или обољења (4), а последице тог догађаја су тешке (4), онда је и ризик велики (16).




Пример радно место: референт за опште послове

• Опис радне околине

– Референт за опште послове реализује своје радне обавезе у кабинету бр. 29 који је део грађевинског објекта Школе изграђен од чврстог материјала;

– Под је димензија 5,8mX2,9m и укупне површине 16,82m2, израђен од ламината и редовно се одржава;

– Зидови су са пуним испуном од пода до таванице (ламперија) и уредно се одржавају;

– Врата су дрвена стандардних димензија (2x1), лако се отварају;

– Прозор се отвара лако и има упадни угао светла око 240;




Пример радно место: референт за опште послове

• Опис радне околине

– Осветљење у канцеларији је опште и то природно (преко прозора) и вештачко сијалице;

– Грејање канцеларије врши се преко парног грејања на мазут, канцеларија има и климу;

– Проветравање (вентилација) се врши природном циркулацијом отварањем прозора и врата, температура је 20 – 250;

– Бука у канцеларији не прелази дозвољени ниво;

– Помоћне просторије (бифе и тоалети су на прописној удаљености од радног простора и снабдевени су адекватном опремом).



Процењивање ризика

Број из листе

опасности и

штетности

Група, врста и опис опасности и штетности из

листе опасности и штетности

Могуће – очекиване последице услед

опасности

Веро-ватноћа

(V)

Тежина(T)

Ниво ризика

(R)(R=VxT)

5.2

Нефизиолошки положај тела (дуготрајно седење)

Статички напор који доводи до убрзаних дегенеративних промена (процес старења)

3УмереноВелика

1Врло лака

II –Мали ризик

(3, 4, 5)

5.2.1

Понављање покрета и положај руку приликом писања

Могу довести до oштећења чула вида, болова у врату, раменима, горњем делу леђа, лактовима и рукама; отицању шака и зглобова; губитку осетљивости у шакама и рукама; грчева у мишићима, губитка снаге у рукама; отупелости прстију; немогућности подизања и држања предмета у рукама; напор вида

3УмереноВелика

1ВрлоЛака


(3, 4, 5)

5.4

Коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања

Психосоматске болести, хипертензија, стрес

3

УмереноВелика

1Врло лака


(3, 4, 5)



Процењивање ризика

Број из листе

опасности и

штетности

Група, врста и опис опасности и штетности из

листе опасности и штетности

Могуће – очекиване последице услед

опасности

Веро-ватноћа

(V)

Тежина(T)

Ниво ризика

(R)(R=VxT)

6.1 Дужи рад Замор, стрес1

Врло мала

3 Средње тешка


(3, 4, 5)

7.1Штетности које проузрокују друга лица

Стрес1

Врло Мала

2Лака

I – Врло мали ризик (1, 2)

Чеклиста: опрема на

радном месту

Не поседовање држача докумената

Кривљење врата и бол у раменима

5Изразито велика

1Врло лака


(3, 4, 5)

Чеклиста: организаци

ја рада

Притисак испуњавања задатака у одређеном року

Замор, стрес1

Врло мала

4Тешка


(3, 4, 5)

• Радно место референта за опште послове је радно место са прихватљивим ризиком.

• Запослен на овом радном месту биће у децембру 2013. године упућен на преглед вида.



УТВРЂИВАЊЕ

НАЧИНА И МЕРА ЗА

ОТКЛАЊАЊЕ, СМА

ЊЕЊЕ ИЛИ

СПРЕЧАВАЊЕ

РИЗИКА

• Mи као најзначајне мере за спречавање, смањење и отклањање ризика при раду с екранима истичемо следеће:

– ергономско уређење радног места;

– правилно седење;

– правилно држање руку и ручних зглобова;

– коришћење квалитетне тастатуре;

– правилна употреба миша;

– подешавање монитора;

– коришћење квалитетних програма;

– вежбе и паузе у раду.




Столица за клечање

Правилно седење

Пример коришћења лопте уместо столице




Правилно држање руку и ручних зглобова

Правилно држање руку

Правилна употреба руку код

коришћења комбинације

тастер

Правилан положај зглоба руке




Коришћење квалитетне тастатуреЕргономски обликована раздвојена тастатура

Пример вертикалне

тастатуре

Пример куцања на акордној тастатури




Правилна употреба миша

Исправна позиција руке

Правилан избор брзине кретања

миша

Правилан положај прста




Мере за отклањање, смањење или спречавање ризика

Број из листе опасности и штетности

Група, врста и опис опасности и

штетности из листе опасности

и штетности

Мере за отклањање, смањење или спречавање

ризика

Рок за

спровођење

мера

1 2 3 4

4.3.Биолошки фактори (рад с новцем)

Често прање рукуУвек





Број из листе опасност

и и штетност

и

Група, врста и опис опасности и

штетности из листе опасности

и штетности

Мере за отклањање, смањење или спречавање

ризика

Рок за

спровођење

мера

1 2 3 4

5.2

Нефизиолошки положај тела (дуготрајно седење)Понављање покрета и положај руку приликом писања

Намештање висине столице

Увек по

потребиНамештање наслона

столицеУвек

по потреби

Правилан начин седења УвекКоришћење помагала за

ноге Увек

по потреби

Правилно држања руку и ручних зглобова

Увек

Склонити запреке УвекНамештање висине и

угла монитора Увек

по потреби

Одмор УвекПромена удаљености

монитора Увек

по потреби

Правилна употреба миша УвекПравилна употреба

тастатуре Увек

Вежбе УвекПреглед вида 31.

01. 2014.

Предавање: Енергономија при раду с рачунаром

31. 01.

2014.Набавка држача за

документе31.

12. 2014.




Приоритети у отклањању, смањењу и спречавању ризика


Приоритет отклањања

ризика

1 2

Упут за преглед вида (Образац 1.)

31. 12. 2013.

Упут за циљани офталмолошки преглед (Образац 2.)

По потреби

Предавање о ергономији при раду с рачунаром

31. 12. 2013.

Постављање слика у канцеларије о правилном држању тела приликом употребе рачунара

31. 12. 2013.

Набавка држача документа

31. 12. 2014.




ЗАКЉУЧАК

• Акт о процени ризика намеће обавезе послодавца и запосленихпри раду с екранима у вези обезбеђивања здравља ибезбедности.

• Здравље и безбедност су обезбеђени када су запослениослобођени ризика од смрти, повреда и болести проузрокованихрадним местом и активностима на радном месту што се наоснову процене ризика за запослене у школи може тврдити.

• Свест о присутности проблема и његовим узроцима је одлучујућаза његову превенцију.

• Одговарајућом ергономијом и обраћањем пажње на начин радаможемо спречити настанак повреда и болести.


ПРИМЕНА МЕТОДЕ BN У

ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА РАД СА

РАЧУНАРИМА

Весна Петровић, Љиљана Ружић-Димитријевић

Висока техничка школа струковних студијау Новом Саду

Правилник о превентивним

мерама за безбедан и здрав рад

при коришћењу опреме за рад са

екраном

Директиве ЕУ из 1995. године

Технологија која се најбрже развија

Правилник прихватити као полазну тачку и позабавити се новим елементима, а испустити превазиђене.

РАЧУНАРИ ДАНАС

Све више радних места захтева коришћење неких од облика рачунара:

стабилног,

преносивог,

таблета,

мобилног „паметног“ телефона ...

РАЧУНАРИ ДАНАС

Савладати рад на њима – учење до краја живота

Обучити се и како безбедно радити

Користе се и ван радног места – део здравствене културе сваког човека

РАД СА РАЧУНАРОМ

Послодавац је дужан да изврши процену ризика за свако радно место

Административна радна места су обично радна места на којима се користи опрема за рад са екраном

Процена ових радних места сводила се углавном на процену ризика елемената радне околине

ПРАВИЛНИК И ПРОЦЕНА??

Правилник сматра да је запослени у смислу тог Правилника онај који користи опрему за рад са екраном најмање 4 часа дневно.

Да ли допунити Акт о процени ризика за радна места и радну околину само за таква радна места, или

за сва која могу и краће да користе ову опрему.

ПРАВИЛНИК И ПРОЦЕНА??

Опште препоруке о безбедном раду, које важе за сваког који користи опрему

Експлицитно приложити процену ризика за опасности и последице које се могу јавити код оних који користе дуже од 4 сата

За њих је и обавезан периодичан преглед вида који треба да обезбеди послодавац.

Препознавање опасности и

штетности

Оштећења

чула вида

физичка

психофизиолошка

Извори опасности и штетности

слаба осветљеност просторије

лош положај екрана у односу на извор светлости и корисника

лош квалитет слике на екрану

лош физиолошки положај

дуготрајна употреба тастатуре, миша уз учестало понављање истих покрета

недовољно обучен за употребу софтвера и хардвера

претерана дуготрајна употреба рачунара

Опис процеса рада

Подела на две групе активности:

административна радна места (рачунар се користи као средство комуникације и уређај за припрему, штампање и чување докумената

радна места пројектовања и програмирања (рачунар се користи као основно средство рада, значи за креирање производа)

Процена ризика – метода BN

R = V * F * H R< 5 занемарљив

Учесталост изложености опасности (F)

Једном у радном веку 0,1

Годишње 0,5

Месечно 1,0

Недељно 1,5

Дневно 2,5

Часовно 4,0

Константно 5,0

Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући

случај

Огреботине/модрице/мотивација 0,1

Посекотине/благи пропратни ефекти/опекотине/ подршка

менаџмента

0,5

Комуникација/знања и способности 1,0

Мањи ломови или блага болест (привремена)/све

негативно оцењене психофизичке особине заједно

2,0

Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена) 4,0

Губитак уда, ока, вида (перманентно) 6,0

Губитак два уда, очију (перманентно) 10,0

Фаталност 15,0

Вероватноћа V

по методи BN за радна места узима се из табеле

за радну околину узимају се вредности функција стања заштите

V = f(x) = 14.78 * (n/N)2.43

Опасности за ово радно место већином из радног окружења, функција стања заштите се користи

различити елементи (зависи од процењивача)

Елементи стања заштите

1. Рачунар је смештен у простору са повољним микроклиматским условима

2. Приступ рачунару погодан и довољно простран

3. Површина стола на којој је рачунар довољне величине

4. Монитор на страни извора светлости, а не директно испод

5. Столица и радни сто(стабилност, подешавање, висина)

6. Могуће је заузети повољан положај тела

7. Тастатура је изнад нивоа крила

8. Подесив држач страница ако треба ж

9. Често понављање задатака коришћењем тастатуре и миша истим покретима

10. Монитор је директно испред корисника

11. Монитор је 45-60 цм удаљен од очију

12. Висина очију на нивоу замишљене линије око 5 до 10 цм испод врха

13. Фреквенција освежавања монитора је изнад 72, а пожељно је 85 Hz

14. Корисник је упознат са могућношћу подешавања перформанси екрана.

15. „Бела бука”

16. Корисник је обучен за употребу софтвера

Рачунање функције заштите и

ризика

укупан број посматраних величина N=16, а n= број негативно оцењених величина.

Свака од ових 16 величина се оцењује знаком + или –

Из табела 3 и 4 могу се видети вредности ризика за одређени број негативних оцена и једноставно одредити колико елемената треба поправити да би се из црвене зоне дошло у зелену

За свако радно место треба извршити појединачне оцене без обзира што су у истој просторији

Broj negativno ocenjenih veličina stanja n1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1 59.1

2 10.9 59.1

3 4.1 22.0 59.1

4 2.0 10.9 29.4 59.1

5 1.2 6.4 17.1 34.3 59.1

6 0.8 4.1 10.9 22.0 37.9 59.1

7 0.5 2.8 7.5 15.1 26.1 40.6 59.1

8 0.4 2.0 5.4 10.9 18.8 29.4 42.7 59.1

9 0.3 1.5 4.1 8.2 14.1 22.0 32.1 44.4 59.1

10 0.2 1.2 3.2 6.4 10.9 17.1 24.8 34.3 45.7 59.1

11 0.2 0.9 2.5 5.0 8.7 13.5 19.7 27.2 36.3 46.9 59.1

12 0.1 0.8 2.0 4.1 7.0 10.9 15.9 22.0 29.4 37.9 47.8 59.1

13 0.1 0.6 1.7 3.4 5.8 9.0 13.1 18.1 24.2 31.2 39.4 48.7 59.1

14 0.1 0.5 1.4 2.8 4.8 7.5 10.9 15.1 20.2 26.1 32.9 40.6 49.4 59.1

15 0.1 0.4 1.2 4.1 4.1 6.4 9.2 12.8 17.1 22.0 27.8 34.3 41.7 50.0 59.1

16 0.1 0.4 1.0 2.0 3.5 5.4 7.9 10.9 14.6 18.8 23.7 29.4 35.7 42.7 50.5 59.1Uk

up

an

bro

j p

osm

atr

an

ih v

elič

ina

sta

nja

N

RIZIK ZA POVREMEN RAD NA RAĈUNARU

OD 4 DO 6 ĈASOVA

F = 4, H = 1

Broj negativno ocenjenih veličina stanja n1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1 73.9

2 13.7 73.9

3 5.1 27.5 73.9

4 2.5 13.7 36.7 73.9

5 1.5 7.9 21.3 42.9 73.9

6 0.9 5.1 13.7 27.5 47.4 73.9

7 0.6 3.5 9.4 18.9 32.6 50.8 73.9

8 0.5 2.5 6.8 13.7 23.5 36.7 53.4 73.9

9 0.4 1.9 5.1 10.3 17.7 27.5 40.1 55.5 73.9

10 0.3 1.5 3.9 7.9 13.7 21.3 31.0 42.9 57.2 73.9

11 0.2 1.2 3.1 6.3 10.8 16.9 24.6 34.0 45.3 58.6 73.9

12 0.2 0.9 2.5 5.1 8.8 13.7 19.9 27.5 36.7 47.4 59.8 73.9

13 0.1 0.8 2.1 4.2 7.2 11.3 16.4 22.7 30.2 39.0 49.2 60.8 73.9

14 0.1 0.6 1.7 3.5 6.0 9.4 13.7 18.9 25.2 32.6 41.1 50.8 61.7 73.9

15 0.1 0.5 1.5 3.0 5.1 7.9 11.6 16.0 21.3 27.5 34.7 42.9 52.2 62.5 73.9

16 0.1 0.5 1.3 2.5 4.4 6.8 9.9 13.7 18.2 23.5 29.7 36.7 44.6 53.4 63.2 73.9Uk

up

an

bro

j p

osm

atr

an

ih v

elič

ina

sta

nja

N

RIZIK ZA KONSTANTAN RAD NA RAĈUNARU

SVIH 8 ĈASOVA

F = 5, H = 1

Мере за одржавање ризика на

прихваћеном нивоу:

Периодична и повремена обука у складу са набавкком новог хардвера и софтвера

После сваког сата рада на рачунару прекид од 10 минута

Преглед вида периодично не дуже од 3 године

ЗАКЉУЧАК

Метода нуди једноставан и квалитетан начин процене ризика, а процењивачи могу да је допуне или прилагоде

Овом проблему није даван велики значај, а људи који раде дуже на рачунару могу да имају озбиљне здравствене проблеме.

Преглед вида је само један од начина да се ублаже последице.

др Јован Исаковић дипл. инж.

ПРГАНИЗАЦИЈА И ФФНКЦИПНИСАОЕ ПРЕВЕНУИВНИХ МЕРА БЕЗБЕДНПСУИ И

ЗДРАВЉА НА РАДФ ПРИ МАНИПФЛАЦИЈИ СА ППАСНИМ МАУЕРИЈАМА

ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.

У прпцесу прпизвпдое експлпзива у фабрикама заппслена лица излпжена су мнпгим ризицима пп свпју безбеднпст и здравље на раду кпји прпистичу из саме технплпгије кпја се примеоује у прпцесу прпизвпдое.

У неким фазама технплпшкпг прпцеса кпристе се ппасне материје кпје у случају удеса мпгу да буду пслпбпђене и самим тим да наруше какп здравље и безбеднпст заппслених лица у фабрици такп и пкплних насељених места.

УВПД


Примери неких карактеристичних акцидената у наменскпј индустрији Р. Србије, при прпизвпдои и складиштеоуексплпзивних и запаљивих материја:

25. јун 2012. гпдине, у предузећу "Милан Благпјевић" у Лучанима, дпшлп је дп експлпзије на преси за прпизвпдоу ракетнпг гприва и артиљеријских барута и тпм приликпм дпшлп је дп ппвређиваоа једнпг радника;

27. децембар 2010. гпдине, дпшлп је дп низа експлпзија у предузећу "Слпбпда-наменска" Чачак (приказанп на слици 1), никп није ппвређен али је причиоена велика материјална штета;


Слика 1 - Погон монтаже муниције у пламену


10. мај 2010. гпдине, у слабијпј експлпзији у Хплдинг кпрппрацији "Крушик" у Ваљеву, лакше су ппвређена два радника;

4. септембар 2009. гпдине, у четири снажне експлпзије у Барутнпм пдељеоу, наменске индустрије "Први партизан" у Ужицу, услед нестручнпг рукпваоа са прахпвима, ппгинулп је седам радника а тринаест је ппвређенп;

19. пктпбар 2006. гпдине, дпшлп је дп експлпзије у впјнпм магацину "7 јул" у Параћину, и тпм приликпм ппвређенп је двадесет две пспбе;

29. мај 2006. гпдине, дпшлп је дп експлпзије у фабрици "Прва искра наменска" у Баричу, и тпм приликпм живпт је изгубилп трпје радника, а трпје је ппвређенп;


3. децембар 1997. гпдине, услед ппжара у предузећу "Милан Благпјевић" у Лучанима, живпт је изгубилп трпје радника а седмпрп је ппвређенп;

21. јун 1996. гпдине, услед ппжара фабрици "Прва искра-наменска" у Баричу, живпт је изгубилп двпје радника;

23. јун 1995. гпдине, дпшлп је дп експлпзије у фабрици "Грмеч" у Земуну, и тпм приликпм ппгинулп је једанаест радника а десет је ппвређенп.


У смислу закпнске регулативе у РепублициСрбији, експлпзивним материјама сматрају се:

привредни експлпзиви,

средства за паљеое експлпзива,

пирптехнички прпизвпди,

привредна муниција,

барут и сирпвине експлпзивнпг карактера кпје се кпристе запрпизвпдоу гпре наведених материја.

ППДЕЛА ЕКСПЛПЗИВНИХ МАТЕРИЈА


Приликпм изградое ппасних пбјеката мпрају се применитиппсебне мере заштите какп би исти били безбедни за рад

Ппасни пбјекти се деле на две велике групе и тп:

ппасни пбјекти кпји су излпжени ппаснпсти пд експлпзија;

ппасни пбјекти кпји су излпжени ппаснпсти пд ппжара.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНПСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ ПРПИЗВПДОИ И МАНИПУЛАЦИЈИ СА ЕКСПЛПЗИВНИМ МАТЕРИЈАМА


Ппасни пбјекти кпји су излпжени ппаснпсти пд екплпзијампрају да пдгпварају једнпм пд следећих типпва пбјеката:

типу лаке кпнструкције,

типу кпнструкције са издувнпм странпм,

типу рампвске кпнструкције и

типу укппане грађевине са земљаним надслпјем (слика 2).


Слика 2 - Магацин експлозивних материја – Тип укопане

грађевине са земљаним надслојемПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ , ЗЛАТИБОР 17-19. септембар 2014.

Прилази пбјектима

Mпрају бити израђени пд чврсте ппдлпге кпје не сме битиклизава и да се мпгу лакп чистити.

Флазна врата

мпрају бити такп изведена да се птварају у ппље, квакеулазних врата мпрају бити уземљене.

Ппред главних врата пптребан су и резервна врата кпја бимпгла да пмпгуће излаз радника у случају ппаснпсти.

Величина врата пдређује се у зависнпсти пд брпја радника у пбјекту.


Хпдници у пбјектима Мпрају бити такп изведени да се мпгу мимпилазити средства

унутрашоег трансппрта, кап и лица кпја раде у пбјекту.

Прпзпри пбјеката Мпрају бити израђени пд таквпг материјала да у случају

експлпзија не стварају велике парчиће кпји мпгу дапрпузрпкују ппвреде заппслених лица.

Прпзпри се најчешће израђују пд плекси стакла, кпје се такпмпнтира да у случају експлпзије самп спадне из пквира.

У стакленим прпзприма, акп су израђени пд стакла, не смејусе налазити ваздушни балпни, јер мпгу прпузрпкпватифпкусираое сунчеве светлпсти и паљеое експлпзивнихматерија.

Прпзпри кпји су лпцирани на сунчанпј страни пбјекта мпрајусе засенчивати бпјпм, какп се унутрашопст пбјекта не бидпдатнп загревала.


Зидпви пбјекта

Мпрају бити израђени пд таквпг материјала да се пнемпгућисакупљаое прашине на истим јер мпже бити вепмаексплпзивна.

Затп се зидпви пваквих пбјеката израђују пд глаткихматеријала.

Ппдпви пбјекта

мпрају бити глатки без набпраних ппвршина и без разлика у нивпима ппда.

У ппдпвима мпгу бити уграђени канали кпји се најчешћекпристе за спрпвпђеое технплпшких пперација.


Крпв пбјекта

Мпра бити урађен пд лаких и ватрптппрних материјала.

Сппљна пграда круга ппаснпг пбјеката

Мпра бити најмаое висине 220 cm и мпра бити удаљенанајмаое 50 метара пд ппаснпг пбјекта пднпснп 30 метараукпликп ппасни пбјекат има заштитни насип.


У круг ппаснпг пбјекта мпгу улазити самп лица са ппсебнимпдпбреоем уз кпришћеое свих прпписаних средстава и ппреме личне заштите на раду и кпја су уппзната са свимппаснпстима и штетнпстима у делу ппаснпг пбјекта где ћебправити.

Пушеое и унпшеое алкпхпла у ппаснпм делу ппгпна ниједпзвпљенп кап и упптреба алата кпји варничи.


Ппасни пбјекти се мпрају изградити на прпписанпјудаљенпсти један пд другпг кап и пд најближих пбјекатаинфраструктуре насељенпг места и неппасних пбјеката засмештај заппслених лица.

Безбедносна растојања и зоне оштећења


У зависнпсти пд дејства мпгуће експлпзије (ударниталас, тпплптнп дејствп, ппжар, парчаднп дејствп) напкплину ппаснпг пбјекта, прпстпр пкп ппаснпг пбјекта делисе на:

зпну тешких пштећеоа у кпјпј се руше нпсећи зидпви уследдејства ударнпг таласа,

зпну средоих пштећеоа, у кпјпј се руше лаки преграднизидпви, крпвпви, надстрешнице,

зпну лаких пштећеоа у кпјпј се лпме прпзпрска стакла и цреп(пва зпна сматра се сигурнпм у смислу угрпженпсти људскихживпта) и

сигурну зпну у кпјпј дплази дп делимичнпг пштећеоапрпзпра.


Начин прпрачуна безбеднпсних растпјаоа прпписан јеправилникпм: Правилник п заштити на раду при израдиексплпзива и барута и манипулисаоу са експлпзивима и барутима („Службени лист СФРЈ“, бр. 15/1965 и 28/1966).

Начин прпрачуна безбеднпсних растпјаоа ппасних пбјекатау кпјима је складиштенп 500kg експлпзива АМПНЕКС-1 датје на следећем примеру.


Прпрачун експлпзива на еквивалентну вреднпст трптила (ТНТ) врши се пп следећем пбрасцу:

где је:

М – еквивалентна кпличина експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима,

С – кпличина експлпзива у килпграмима,

Q – тпплпта експлпзије(kcal/kg).

)1.......(..........10 3QCM


За 500kg експлпзива АМПНЕКС-1 прпрачун на еквивалентну кпличину експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима према пбрасцу (1) је:

kgM 3,5071000

6,1014500


Прпрачун удаљенпсти укппаних магацина експлпзивамеђуспбнп, дп сапбраћајница, кап и дп неппаснпг пбјекта у кругу, врши се пп следећем пбрасцу:

где је:

R – растпјаое у метрима,

f – фактпр сигурнпсти (приказан у табели 1),

М – еквивалентна кпличина експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима (kg).

)2.(..............................3 MfR


Табела 1 – Вредности фактора сигурности f


Прпрачун међуспбне удаљенпсти магацина експлпзива према пбрасцу (2) је:

За магацине са бедемпм:

За магацине без бедема:

mmR 1096,93.50725,1 3

mmR 2092,193.5075,2 3


Прпрачун удаљенпсти магацина експлпзива дп неппаснпг пбјекта у кругу фабрике према пбрасцу (2) је:

За магацине са бедемпм:

За магацине без бедема:

mmR 6476,633.5078 3

mmR 12852,1273.50716 3


Прпрачун зпна пштећеоа, врши се пп следећем пбрасцу :

где је:

D – зпна, растпјаое у метрима,

f – фактпр сигурнпсти (приказан у табели 1),

М – еквивалентна кпличина експлпзива трптила (ТНТ) у килпграмима (kg).

)3..(....................3 MfD


Прпрачун зпне тешкпг пштећеоа према пбрасцу (3):

За магацин са бедемпм:

За магацин без бедема:

Прпрачун зпне средоег пштећеоа према пбрасцу (3):



mmD 2491,233.5073 3

mmD 4882,473.5076 3

mmD 3288,313.5074 3

mmD 6476,633.5078 3


Прпрачун зпне лакпг пштећеоапрема пбрасцу (3):



Прпрачун зпне сигурнпсти према пбрасцу (3):



mmD 6476,633.5078 3

mmD 12852,1273.50716 3

mmD 4005,3983.50750 3

mD 7973.507100 3


Зпне ппаснпсти у ппаснпм пбјекту на пснпву кпјих сепдређује врста уређаја у прптивексплпзивнпј Ех заштитикпја ће се ппстављати у ппаснпм пбјекту али и меребезбеднпсти и здравља на раду су зпна 0, 1 и 2.

Зоне опасности и поступак дефинисања


Зпна ппаснпсти 0

прпстпр у кпме експлпзивна смеша ппстпји трајнп или сеппјављује честп или је оена ппјава не сувише честа али јетрајаое дуже (верпватнпћа 10-2<в<1).


прпстпр у кпме експлпзивна смеша не ппстпји трајнп или сене ппјављује честп али се мпже пчекивати у нпрмалнимппгпнским ситуацијама (верпватнпћа10-4<в<10-2).


прпстпр у кпме експлпзивна смеша ппстпји самп у ненпрмалним ппгпнским ситуацијама (хаваријама), дпк јеверпватнпћа ппјаве у нпрмалним ппгпнским услпвимазанемарљива (акп је и мпгућа оена ппјава, у питаоу је врлпкраткп време - верпватнпћа 10-8<в<10-4).


Зпне ппаснпсти пдређују се на пснпву ппсебних мереоа и стандарда : SRPSN.S8.007, SRPSIEC 60079-10, ппступак пдређиваоа граница и степена зпна ппаснпсти.

Уређаји и електрична инсталација у Ех заштити мпрају сеперипдичнп кпнтрплисати пд стране пвлашћенпг стручнпглица најмаое једнпм у три гпдине [Правилник п ппступкупрегледа и испитиваоа ппреме за рад и испитиваоу услпварадне пкплине („Службени гласник РС“, бр. 94/2006 и 108/2006).], кап и електрпправпдни ппдпви најмаоеједнпм у шест месеци а пп пптреби и чешће штп сепдређује актпм п прпцени ризика на раднпм месту и у раднпј пкплини.


Рад са ппасним експлпзивним материјама вепма је ризичан и у свакпм тренутку мпже угрпзити здравље заппслених лица у ппаснпм пбјекту, па чак и да дпведе дп смрти и дп великих материјалних разараоа.

Ефекти финансијских трпшкпва и људских жртава су велики у пднпсу на редпвнп финансираое пдржаваоа и спрпвпђеоа мера безбеднпсти и здравља на раду.

ЗАКЉУЧАК


Ппсебна пажоа мпра се ппклпнити спрпвпђеоу претхпдних мера безбеднпсти и здравља на раду при прпизвпдои и складиштеоу експлпзивних материја п чијпј испуоенпсти пре даваоа упптребне дпзвпле за пбјекат пдлучују надлежни државни пргани.


МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ОД ИЗЛОЖЕНОСТИ ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ПРОЦЕСУ ЗАВАРИВАЊА

Сандра Кастелец Мацура

Мирослав Мацура

УВОД

Заваривање је широко распрострањен процес спајања истородних или различитих метала или металних легура.

Процес заваривања широко се примењује у:

бродоградњи ,

грађевинарству,

петрохемији,

рударству,

изради транспортних средстава,...

Увод

Основне опасности којима су изложени заваривачи су:

механичке опасности – при коришћењу опреме за рад,

oпасности у вези са карактеристикама радног места,

хемијске опасности и штетности и

физичке опасности и штетности.

Увод

Механичке опасности могу настати:

слободним кретањем делова материјала или опреме за рад,

коришћењем средстава који могу произвести експлозије и пожаре (боце ацетилена,...)

рад са оштрим површинама,

Увод

Опасности у вези са карактеристикама радног места су:

рад на висини,

рад под земљом,

рад под водом

Опасност од удара електричне струје јавља се при процесима:

ТИГ, МИГ/МАГ, РЕЛ, електроотпорног заваривања.

Опасне материје у процесу заваривања

Процес заваривања прати издвајање штетних:

димова,

гасова и

пара.

Димови при заваривању

На састав дима при заваривању утичу: метода заваривања састав основног материјала састав електроде врста праха која се користи за заштиту

металне купке присуство нечистоћа – припрема основног

материјала, температура предгревања и процеса

заваривања.


Честице присутне у димовима су величине од неколико нанометара до неколико стотина микрометара.

Најчешће присутне честице су :

оксиди железа и других метала,

мангана,

никла,

хрома

честице прашине,...


Последице које настају удисањем честица присутних у димовима су:

бронхијална астма,

хроничне опструктивне болести плућа

пнеумокониоза,

рак плућа,

тровања,

(Паркинсонова болест и мутагена дејства)

Гасови при заваривању

Стални пратилац већине процеса заваривања су различити гасови

аргон, хелијум, угљен диоксид, азот

ацетилен, метан, бутан, кисеоник

угљен моноксид

озон, азотни оксиди, изоцијанати,...

Гасови при заваривању

Штетне последице удисња гасова на радном месту су:

надражују очу, уши, нос, грло, плућа

главобоља

несвестица

смрт

Мере заштите од изложености опасним материјама

Мере заштите радника подразумевају:

примену технолошких мера

примену заштитне опреме за заштиту од физичких, механичких и хемијских штетности

придржавање прописаних мера безбедности

Технолошке мере

Примена технолошких мера подразумева

да је радник лиценцирано лице – стручно оспособњен и квалификован

примену најподеснијег поступка заваривања

стална контрола атестиране апаратуре

правилна припрема делова

правилан избор електрода (ТЕОС)

примена заштитних прахова

Технолошке мере

Правилна примена локалне вентилације –примена одсисних уређаја или вентилатора

Правилна примена локалне вентилације

Средства и опрема за личну заштиту

Средства и опрема за заштиту на раду имају за циљ да заштите запосленог од једне или више опасности или штетности и да смање ризик од настанка повреда и оштећења здравља.

У ту сврху се користе различита средства за заштиту:

главе

лица

органа за дисање

ногу и тела.


Средства за заштиту главе подразумевају коришћење:

заштитног шлема и

капа – качкета.

Заштитни шлем штити главу од :

механичких удараца

повреда при паду

удара електричне струје


За заштиту лица користе се:

заштитне наочари,

заштитне наочари са тамним стаклом

Заштитне наочари са жичаном мрежом

штитник за очи и лице- преклопан и непреклопан


Заштита органа за дисање подразумева коришћење:

маске – за заштиту од грубе, неагресивне и неотровне прашине

респиратор - за заштиту од фине прашине и штетних пара и гасова у мањим концентрацијама и

цевне маске – за заштиту од штетних димова и гасова у великим концентрацијама.

У примени су и апарати са кисеоником и компримованим ваздухом у радним условима где је концентрација кисеоника испод 16%.


Комплетна заштита главе лица и органа за дисање заваривача

Примена маске за заштиту органа за дисање


Ради заштите руку користе се рукавице:

кожне,

постављене кожне

израђене од негоривих материјала

од природне или синтетичке гуме

пластичне


Заштитна обућа треба да пружи заштиту од:

топлотног зрачења

удара електричне струје

агресивних хемијских средстава

ниских температура,...

Од остале заштитне опреме ту су још и:

заштитна одела од кепера, гуме, алуминијумске фолије или импрегнираног платана

заштитне кецеље

штитници за ручни зглоб,...

Превентивни прегледи

Као посебна мера безбедности налажу се и:

претходни и

периодични лекарски прегледи.

Претходни лекарски преглед врши се ради утврђивања способности запосленог за рад на одређеном радном месту.

Периодични лекарски преглед врши се ради оцене и праћења здравственог стања запосленог на пословима заваривања.

Превентивни прегледи

Претходни и периодични лекарски преглед запосленог обухвата:

општи преглед – без обзира на врсту ризика и здравствене услове на радном месту

специфични преглед – зависно од ризика и здравствених услова које мора испуњавати запослени на том радном месту.

ЗАКЉУЧАК

Технолошки поступак заваривања спада у групу послова са високим ризиком по здравље и безбедност, како радника који га обавља тако и по животну и радну средину.

Из тог разлога је неопходно:

строго поштовање закона о безбедности и здрављу на раду

примена правилника о контроли и испитивању опреме за рад, услова радне средине, претходним и периодичним лекарским прегледима

примена одговарајуће заштитне опреме

ЗАКЉУЧАК

Само применом ових мера може се допринети очувању здравља радника, повећању његове безбедности и заштити животне и радне средине

ЕРГПНПМСКЕ ИНУЕРВЕНЦИЈЕ ЗА ППБПЉШАОЕ ФСЛПВА РАДНЕ

ПКПЛИНЕ Ф УЕКСУИЛНПЈ ИНДФСУРИЈИ

Даниела Ристић, прпфеспр струкпвних студија, [email protected]Пгоен Ристић, студент, [email protected]Владан Митрпвић, студент, [email protected]

ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ Виспка инжеоерска шкпла струкпвних студија Наде Димић 4 Земун, Бепград

ФВПД

15. септембар 2014 434Регипналне кпнференције Примеоена

застита и оени трендпви

Маое радипнице:

• лпше дизајнирана радна места,

• непдгпварајући намештај,

• недпстатак вентилације,

• неприкладнп псветљеое,

• виспк нивп буке,

• недпвпљна заштита пд ппасних хемикалија,

• недпвпљне мере безбеднпсти у ванредним ситуацијама настанка ппжара и

• недпстатак личне заштитне ппреме.

November 9, 2014 435Регипналне кпнференције Примеоена


Ппаснпсти у текстилнпј индустрији у пперацијама:

• предеоа, • ткаоа, • бпјеоа, • штампаоа, • дпраде и • низа других прпцеса кпји су неппхпдни запретвараое влакана у завршну тканину илипдећу.

15. септембар 2014 436Регипналне кпнференције Примеоена


РИЗИЦИ Ф УЕКСУИЛНПЈ ИНДФСУРИЈИ

Заппслени у радипницама за прпизвпдоу пдеће пате пд мишићнп-скелетних ппремећаја везаних за рад, кап штп су:

• синдрпм карпалнпг тунела, • тендинитис ппдлактице, • епикпндилитис, • бицепс тендинитис, • бпл у крстима, • бпл у врату, • бпл у раменима и • пстепартритис кплена.

15. септембар 2014Регипналне кпнференције Примеоена

застита и оени трендпви 437

Текстилна индустрија је релативнп сигурнп местп за рад и у пднпсу на друге индустрије ппстпји релативнп мали брпј пзбиљних незгпда, али ппаснпсти са кпјима се супчавамп су мнпгпбрпјне.

• Ризици дплазе из више суптилних ппаснпсти чији ефекат акумулира тпкпм времена.



Бплести и ппвреде кпји се јављају међу текстилним радницима кпји раде у неадекватним радним услпвима мпгу бити следеће:

• 70% радника збпг кпришћеоа нпжне папучице на машинама за шивеое има бпл у стппалима,

• 35% псећа уппран бпл у крстима,

• 25% је претрпелп неки кумулативни ппремећај,

• 81% је пријавилп ппвреде зглпба,

• 14% је пријавилп ппвреде лакта,

• 5% је пријавилп ппвреде рамена,

• 49% је ималп бплпве у врату,



• брпј пдсуствпваоа са ппсла се ппвећава са ппгпршаваоем услпва рада,

• губитак здравља радника збпг ппвреда или виспкпг пптерећеоа је ппвезана са услпвима рада,

• ручнп шивеое и крпјеое су пптерећујући за гпрое екстремитете,

• пперације шивеоа су ппвезани са бплпм у раменима, зглпбпвима и рукама,

• пеглаое рукпм је ппвезан са бплпм у лакту,• ппслпви ппвезиваоа делпва пдеће су ппвезани са

бплпвима у рукама и зглпбпвима, • упптреба стппала при шивеоу је ппвезана са бплпм

у леђима.



• Главни безбеднпстни и здравствени прпблеми у текстилнпј индустрији мпгу се навести ппд:

• излагаое прашини памука,

• излагаое хемикалијама,

• излагаое буци,

• неергпнпмска решеоа.



Излагаое прашини пд памука

Излпженпст:

• честицама прашине пд памука

• честицама пестицида и пстатака земљишта.



• Излпженпст прашини пд памука и другим честицама дпвпди дп ппјаве респиратпрних ппремећаја.

• Фатална бплест бисинпза, изазвана прганскпм прашинпм, ппзнатија кап „брапн плућа‟.

• Симптпми пве бплести су: стезаое у грудима, кашаљ, тешкп дисаое и кратак дах.



У тпм циљу је пптребнп пдредити дпзвпљену границу излпженпсти памучнпј прашини за различите пперације у текстилнпј индустрији. За псмпчаспвну дневну излпженпст, амерички стандард (ПСХА Памук стандард) је пдређен на:

• 200 микрпграма прашине памука пп кубнпм метру ваздуха, у случају прпизвпдое предива,

• 500 микрпграма у случају птпаднпг текстила, • 750 микрпграма у случају пперације ткаоа и • 1000 микрпграма у случају за рециклажу

птпада.



Излпженпст хемијским материјама

У текстилнпј индустрији се кпристе хемијске материје кап штп су:

• хемикалије на бази бензидина, • растварачи, • фпрмалдехид, • прганпфпсфпрна и прганпбрпмна

једиоеоа и • антимикрпбни агенси (кпнзерванси).

Дплази дп честих ппјава респиратпрних и кпжних пбпљеоа.



Излпженпст дисајних пргана већим кпнцентрацијама фпрмалдехида прпузрпкује рак плућа, кап и рак мпзга и леукемију, штп мпже бити фаталнп.

Студија спрпведена у САД кпд заппслених у текстилнпј индустрији указала је на присуствп:

• рака усне дупље и ждрела,

• рака желудца,

• рака тирпидне жлезде и рака нпса.



Излпженпст буци

• Неправилнп и нередпвнп пдржаваое машина, пдсуствп звучне изплације са и пкп машина мпже да ппвећа нивп механичке буке.



У дужем перипду, излпженпст виспким нивпима буке је узрпчник:

• пштећеоа бубне ппне, • мпже да изазпве губитак слуха, • ппјава умпра, • пдсуствп са ппсла, • узнемиренпст, • анксипзнпст, • смаоеое радне ефикаснпсти, • прпмене пулса и крвнпг притиска, • ппремећај сна...



ЕРГПНПМИЈА Ф УЕКСУИЛНПЈ ИНДФСУРИЈИ

• Ергпнпмија - „прилагпђаваое рада људима“• Циљ ергпнпмије - да се развије

удпбан, сигуран и прпдуктиван систем рада унпшеоем људских фактпра:

• величина тела, • снага, • вештина, • брзина, • сензпрне сппспбнпсти (вид, слух, итд.), • па чак и ставпви.



Пнп штп се пбичнп дешава у пракси -заппслени примпран да ради на раднпм месту кпје је већ ппстпјалп пре оегпвпг дпласка и кпје оему не пдгпвара.

Тп захтева пд заппслених да:

• раде у незгпдним ппзама,

• пбављају исти ппкрет изнпва и изнпва,

• ппдижу тешки терет....

Све тп мпже изазвати ппремећаје мишићнп-кпштанпг система и ппвреде у вези с радпм.



Табела 1: Недпстаци идентификпвани у раднпј пкплини

Радни намештај Уочени недостаци Налази

Сто за сечење Превелика радна висина Жалбе на постуралну

нелагодност (страх,

дрхтавица, поремећаји

спавања, отежано

концентрисање, зујање у

ушима) и бол у раменима,

врату и рукама

Сто за сортирање Превелика радна висина

Сто за проверу Превелика радна висина

Сто за пеглање Превелика радна висина

Столица руковаоца

машином за шивење

Превелика висина

Радна околина

Неадекватно осветљење Ниска осветљеност Жалбе на визуелно

напрезање и замагљен вид

Претерана бука Ниво буке прелази 90

dB(А)

Жалбе радника

Прашина Повећан ниво у одељењу за

сечење

Жалбе узроковане

респираторним проблема

Врућа и влажна радна

околина

Влажност 23 % до 57 % Жалбе радника

Висока температура Изложеност високој

темепратури

Идентификовано као

опасност актом о процени

ризика



Табела 2: Недпстаци идентификпвани на средствима за рад

Средства за рад Уочени недостаци Налази

Штитник на машини за

сечење

Недостаци у дизајну

штитника, некоришћење

штитника

50 % радника пријавило

посекотине

Маказе за сечење тканине Тешке дршке и напорне за

дуготрајно коришћење

Отечени прсти и

задебљана кожа

Машина за шивење Недостатак локалног

осветљења

Нелагодан положаја тела

Безбедност на радном

месту

Уопштене безбедносне

мере

Недостатак општих

безбедносних мера

Уочен недостатак

Лична заштитна опрема Недостатак личне

заштитне опреме

Уочен и пријављен

недостатак



ПРЕДЛПЗИ ЗА ППБПЉШАОЕ РАДНЕ ПКПЛИНЕ

• Стплпви на кпјима се врши прпвера пдеће треба да су нагнути 12° према заппсленпм

• Стп мпже бити прекривен грубпм тканинпм какп би се спречилп клизаое пдеће

• Упптреба дрвених платфпрми за стајаое тпкпм пеглаоа

• Седиште треба да буде тапациранп или пблпженп



Табела 3: Преппруке за стплпве у радипницама за прпизвпдоу пдеће

Параметри Сто за

сечење

Сто за

сортирање

Сто за

проверу

Сто за

пеглање

Дужина Променљива

у зависности

од величине

собе и

дужине

180 cm 180 cm 120 cm

Ширина 120 cm

Максимална

ширина

тканине

120 cm 120 cm 90 cm

(максимални

домашај

запосленог)

Висина за

мушкарце

117,3 cm 112,3 cm 117,3 cm 102,3 cm

Висина за

жене

108,9 cm 103,9 cm 108,9 cm 93 cm



• Заппсленима излпженим виспким нивпима буке треба пбезбедити лична заштитна средства за заштиту слуха или рптирати оихпве радне перипде такп да максималнп 4 сата буду излпжени нивпу буке пд 95 dB (А).



• Пптребнп је уградити лпкалну издувну вентилацију кпја кпристи усисаваое, на пснпву принципа усисивача, у пдељеоима за сечеое и шивеое да би се уклпнила прашина из ваздуха.

• Растпјаое пд 4 m дп 5 m између редпва машина ће смаоити излпженпст радника тпплпти из мптпра шиваћих машина.



• Кпришћеое личне заштитне ппреме (ЛЗП) кап штп су:

• чеппви за уши,

• наушнице и

• маске за прашину

треба да буде пбавезнп где гпд се пчекује претоа за здравље и безбеднпст радника.

• Сви радници кпји кпристе ЛЗП треба да буду пбучени за оихпвп кпришћеое и пдржаваое.



ЗАКЉФЧАК

• Пдевна индустрија треба да се усмери и да развије дпбре радне услпве за смаоеое ппвреде настале при раду.

• Реализацијпм ергпнпмиских фактпра у текстилнпј индустрији мпгу се ппбпљшати и прпдуктивнпст и радна пкплина.



ОЛОВО ВИСОКО РИЗИЧАН ТЕШКИ МЕТАЛ ПО ЗДРАВЉЕ

ЉУДИ,

ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ У РАДУ СА ОЛОВОМ

Стјепан Панић и Љиљана Трумбуловић Бујић, Висока

пословно-техничка школа Ужице

Садржај:

- Олово у елементарном стању, у облику легура и разних неорганских и

органских једињења има значајну примену у индустрији.

- С обзиром на велику токсичност свих облика овог метала, постоје велике

могућности за разне врсте здравствених тегоба, тровања и смртних исхода.

- Циљ рада је да покаже,токсичност олова и његов утицај на безбедност и

здравље људи, као и мере безбедности и примену поступака и средства

заштите лица изложених професионалној експозицији.

Kључне речи:олово, безбедност, опасности,заштита, здравље

1. УВОД

1.1. Налазишта олова

- Оловне руде се налазе у многим деловима света.

- Најбогатија руда је галенит (олово-сулфид) и он је главни комерцијални извор олова. Остале руде олова укључују церусит (карбонат), англесит (сулфат), коркоит (хромат), вулфенит (молибдат), пироморфит (фосфат) и ванадинит(ванадат).

- Минерали олова се издвајају из јаловине и осталих материјала у рудама путем млевења, мрвљења влажењем, да сепроизведе житко цементно тесто, житка маса, где се врши класификација гpавитацијом и флотацијом.

- Олово ослобођено из руде топи се процесом у три степенаприпремом шарже, мешањем, мерама за унапређење физичког састава, одстрањивањем шљаке и редукцијом у високој пећи.

- Из високе пећи се врши одвајање злата, а затим пречишћавање (рафинисање) одстрањивањем бакра, калаја, антимона, цинка, сребра и бизмута.

1. УВОД

1.2. Коришћење олова

- Данас олово у елементарном стању, у облику

легура и разних неорганских и органских једињења

има значајну примену у више индустријских

делатности, али доминантно у металопррађивачкој

индустрији.

- Око 40% олова се користи као метал, 25% као

легуре и 35% као хемијска једињења 5

1. УВОД

- Метално олово се користи у разним облицима, где се захтева еластичност и отпорносг на корозију тј у:

- погонима за хемикалије, грађевинској индустрији, за заштиту каблова, као ингредијент у легурама за лемљење и као испуна у аутомобилској индустрији,

- поступцима формирања изолационих материјала за заштиту од јонизујућих зрачења,

- процесима метализирања, да се обезбеди заштитна депозиција-превлачење,

- изради акумулатора као и за каде за топлотну метализацију-превлачење жица.

- Олово je присутно у многим легурама, а његова једињења се припремају и користе у великим количинама у многим индустријама.

- Оксиди олова се користе као облоге електричних батерија и акумулатора (PbО и Pb3О4), као саставни део (агенс) у индустрији гума, као ингредијент у бојама и као саставни део стакла.

1. УВОД

- Соли олова стварају основу за многе боје и пигменте.

- Олово-карбонат и олово-сулфат се користе као бели пигменти, а олово-хромати обезбеђују хромову жуту боју, хромов оранж, хромово црвенило и хромно зелено.

- Оловоарсенат јe један од инсектицида, олово-сулфат се користи као састоjaк у индустрији гума, олово-ацетат се користи у хемијској индустрији.

- Тетраетил олово је додатак бензину за смањивање удара где je пo прописима још увек допуштен.

- Легуре олова се формирају од метала као што су антимон, арсеник, калaј, бизмут, бронза, месинг и челик у циљу побољшања механичких или хемијска својства.

- Једињења олова поостоје у врло великиком броју као органска и неорганска, која се сусрећу у индустрији.

- Општа неорганска једињења су: олово-моноксид (PbO), олово-диоксид (PbО2), олово-триоксид (Pb3O4), олово-сесквиоксид (Pb2O3), олово-карбонат, олово-сулфат, олово-хромат, олово-арсенат, олово-хлорид, олово-силикат и олово-азид.

2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО

ЗДРАВЉЕ ОД ОЛОВА

- Примарна опасност од олова је његова токсичност.

- Клиничко тровање је још увек најважнија професионална болест.

- Штетни eфeкти се догађају на нивоима експозиција, до сада сматраних прихватљивим.

- У рудницима олова значајне његове количине се апсорбују преко алиментарног тракта, а као последица настаје ширење опасности у оним индустријама које зависе од било каквих растворљивих руда које се експлоатишу.

- Олово-сулфид [PbS) као галенит je нерасгворљиво, те је апсорпција у плућима ограничена.

- Међутим, у желуцу неки основни сулфиди могу да се претворе у мало растворљиве хлориде олова, који се онда могу апсорбовати у мањим количинама.

- При процесу топљењу олова основна oпасност је оловна прашинакоја се ствара за време дробљења, брушења на суво и димова олова.

- Коришћење олова за цеви за воду и градске цеви за гас данас јe ограничено.

- Опасности од олова расту са порастом температуре, пошто расте количина прашине и димова.

- Када је метално олово загрејано на 550 °С и више, пape олова ћe се развити и настаје оксидација. To су услови када је изложеност радника изузетно висока.

2. ОПАСМОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД

ОЛОВА

У писаном раду дата је Табеларни преглед физичких и хемијских

својстава и здравствене опасности од олова и његових

једињења 5 :

Назив хемикалије,

Формула ,

Физичке и хемијске опасности,

Експозиција,

Симптоми и

Циљани органи.

Може се уопштено рећи да су експозицијом олову нападнути

органи:

Очи, респираторни систем, дигестивни тракт, ЦНС,

бубрези, крв, десни и др.


ОЛОВА

2.1. Путеви уношења олова у организам човека

- Главни пут уношења олова у организам јe респираторни тракт и главне количине се уносе путем плућног крвотока.

- Степен апсорпције зависи од удела честица прашине које су мање од 5 микрона и респираторног волумена експонованoг радника у једном минуту.

- Повећано радно оптерећење доводи до повећања апсорпције олова.

- Пошто је респираторни тракт главни пут уношења, лоша радна хигијена, пушење за време рада и лоша лична хигијвна могу значајно да повећају укупну експозицију оралним путем.

- Пocao радника са честим променама стања (на пример, обрада олова и легура стругањем, брушење и обрада деформисањем) резултирају експозицији у великим степенима концентрације.

- Репрезентативне мере уноса олова готово је немогуће добити без коришћења личног уређаја за узорковање (персоналног семплера), који се примењује у току више часова у више дана.


ОЛОВА

2.2. Биолошки ефекти

- У људском организму неорганско олово се не метаболизира, већ се директно апсорбује, разноси и излучује.

- Брзина којм се олово апсорбује зависи од хемијског и физичког облика и физиолошких карактеристика изложене особе.

- Удахнуто олово се депонује у доњим деловима респираторног тракта и комллетно се апсоррбује.

- За гравидне жене и децу апсорбована количина може да нарасте чак до 50%.

- У крви се олово дистрибуира првенствено у три дела: крв, мека ткива (бубрези, коштана срж, јетра и мозак) и минерализована ткива (кости и зуби). Минерализовано ткиво садржи око 95% укупног оптерећења тeла оловом код одрасолих.

- У костима се олово путем крвотока депонује у неку врсту троме резерве. Олово у резерви представља посебан ризик пошто је то унутрашњи извор олова.

- Од укупног олова у крви 99% је везано за еритроците, a 1% остаје у плазми, где је оно доступно за транспорт у ткива.

- Олово у крви се касније не отклања путем бубрега или одстрањује преко жучних путева у интестинални тракт.

- У појединим студијама се истиче да код сдраслих полуживот олова у крви је приближно 25 дана, у меком ткиву око 40 дана а и костима више од 25 година 5 .

- Дакле, после појединачне експозиције, ниво олова у крви особа може да се враћа у нормалу.

- За развој тровања оловом не треба да се догоди велика акутна експозиција.

- Акумулација олова у телу током живота остварује се лагано, чак и у малим дозама може да узрокује тровање.


ОЛОВА

2.3. Физиолошки ефекти

- Када олово уђе у тело путем удисања или обедовања, биолошки ефекти су исти: постоји интерференција са функцијом нормалних ћелија и са бројним физиолошким процесима.

Неуролашки ефекти. Најосетљивији орган тровања оловом је нервни систем.

- Неке студије показју да опасности по централни нервни систем (ЦНС), које су се догодиле као резултат експозиције олову изазивају трајни дефицит у неуролошком развоју, деце.

- Забележено је повећање пропуста, неспособности у читању и дефицит у вокабулару (речнику), финим моторним вештинама, реакције у времену и координацији руку и очију, више година касније.

- Одрасли такође доживљавају ЦНС ефекте на релативно ниским нивоима олова у крви, који се манифестују суптилним променама у понашању, замором и оштећеном концентрацијом. Периферни нервни систем је оштећен, примарно моторни.

Хематолошки ефекти. Олово инхибира способност организма да ствара хемоглобин.

- Олово може да изазове две врсте анемија: мешањем у еритропезу и cмањивањем преживљавања црвених крвних ћелија.


ОЛОВА

Ендокрини вфекти. Јака инверзивна корелација постоји између нивоа крвних ћелија са оловом и нивоа витамина Д.

Ренални (бубрежни) ефекти. Директни ефекат на бубреге дуготрајног излагања олову је нефропатија.

- Такође је евидентна веза између експозиције олову и хипертензије.

- Костобоља се може развити као резултат експозиције олову.

- Пропадање бубрега одговорно је за 10% смрти код болесника са костобољом.

Репродукгивни и развојни ефекти. Олово у организму мајке брзо пролази кроз плаценту, што је за фетус врло ризично.

- То има за последицу повећане фреквенције неуспеха и мртворођених фетуса међу радницама које су радиле на пословима са оловом, као и смањење телесне тежине при рођењу деце и превремене порођаје.

- Утицај олова на репродуктивни систем мушкараца код људи није још увек децидно карактерисан.

Канцерогени ефекти. Неорганско олово и неорганска једињења олова су сврстана у групу 2Б могућих канцерогена за људе, од стране Међународне агенције за истраживање рака (IARC).

- Извешштаји о случајевима воде ка закључку да је олово могући (потенцијални) канцероген за људе, али је повезаност несигурна, тe oстаје и даље неизвесна 5 .

- Растворне соли, какве су олово-ацетат и олово-фосфат изазивају туморе бубрега код пацова.


ОЛОВА

Tpaјни знаци и симптоми везани за токсичност олова. Блага (умерена) токсичност излагања олову укључује следеће:

- миалгије или парестезије,

- умерено замарање,

- надражљивост, поспаност, мртвило и

- повремене нелагодносги у стомаку.

Знаци и симптоми везани за умерену токсичносг укључују:

- болове у зглобовима,

- опште замарање,

- тешкоће при концентрацији,

- мишићну исцрпљеност, премор, главобољу,

- дифузни бол у трбуху, повраћање,

- губљеље тежине и

- тврде столице (констапација).

Знаци и симптоми озбиљне токсичности укључују:

- парезе или парализе,

- енцефалопатије које напречац (изненада) воде нападу болести, промени свести, коми и смрти,

- оловна линија (плаво-црна) на ткиву гингива и

- грчеве желуца и црева, испрекидани, озбиљни грчеви у трбуху.


ОЛОВА

2.4. Лабораторијска процена

Ако се случајно прогута предмет загађен оловом, потребно је обавити радиоскопију (радиографију). Сугерисани тестови за процену тровања оловом укључују:

- ЦБС са периферних мрља,

- ниво олова у крви,

- ниво протопорфирина у еритроцитима,

- БУН и ниво креатинина и

- анализа урина.

ЦБС са пвриферних мрља. Код особа отрованих оловом вредности хематокрита и хемоглобина могу бити благе до средње малих вредности.

Ниво олова у крви. Ниво олова у крви je најкориснији скрининг и дијагностички тест за експозицију олову.

- Ниво олова у крви одражава еквилибриум (равнотежу) и динамику између апсорпције олова и излучивања и диспозиције у деловима меког и тврдог ткива.

- Ниво олова у крви од 10 µg/ dl је око три пута већи од просека који jе нађен у неким ударним популацијама.

- Још није нађен ниво безбедности за децу.


ОЛОВА

Ниво протопорфирина у еритроцитима. Повећани ниво протопорфирина у крви је резултат нагомилавања секундарне енцимске дисфункције у еритроцитима.

- To се постиже само преокретом и враћањем равнотеже у крви читаве популације за око 120 дана. Дакле, то заостајање сметњи и нивоа олова у крви је индиректно мерило дуготрајне експозиције олову.

- Као методе за скрининг олова је ЕП (ЗПП) тестирање. Извесно ЕП (ЗПП) ниво је користан и за откривање болесника са анемијом изазваном дефицитом гвожђа.

- Нормалне вредности ЗПП су обично испод 35µg/dl. Код еритропоетичне протопорфирије, врло ретке болести, ЕП je изразито повећан (обично изнад 300 µg/dl) 5 .

- БУН, креатинин и анализа урина. Ови параметри се могу открити само касније и указују на значајне ефекте олова на реналну (бубрежну) функцију.

- Ренална функција код одраслих може се такође проценити мерењем реакционих излучивања мокраћне киселине (нормални pacпон 5 до 10%).


ОЛОВА

2.5. Тровање органским оловом

- Апсорпција довољних количина тетраетилолова, брзо у високим дозама или мањим дозама у дужем периоду, изазива акутно трсвање ЦНС(централног нервног система).

- Благе манифестације су несаница (инсомиа), замор и узбуђеност нервног система који се показује сабласним сновима и трзајима као из сна у страху удружени са премором, хипер-рефлексијом, спазмодичним грчевима мишића, брадикардијом, васкуларном хипотензијом и хипотермијом 5 .

- Најозбиљнији одговори укључују рекурентне-повратне (некада блиске трајним) епизоде комплетне дезоријентисаности са халуцинацијама, грчевима (превиjaњe у мукама) и интензивне опште мускуларне активности са отпорношћу на физичко обуздавање.

- Такве епизоде могу бити претворене изненада у манијакалне или насилне нападне болести које се могу завршити комом или смрћу.

- Болест може да траје данима и недељама са интервалима мира (равнодушности) са окидачима у хиперактивност уз сметиње било каквог типа.

- У оним мање акутним случајевима пад крвног притиска и губитак телесне тежине је општа појава.

- Када напад прати таква симптоматологија после, озбиљне експозиције тетраетилолову и када се симтоматологија развија брзо, треба очекивати рани смртни исход.

- Међутим. када јe интервал између завршетка 6рзе или дугорочне изложености и напада симптома дугачак (најмање осам дана), прогнозе су, уз опрез, пуне наде.

3. KOНТPOЛA ОЛОВА У РАДНОЈСРЕДИНИ

Клиничко тровање оловом је у прошлости било једно од најзначајнијих професионалних болести и ocтaje велики ризик и данас. Многе државе су осетиле потребу да редефинишу или модернизују заштитне мере на раду, које су озакониле током друге половине прошлог века.

Највећи број кодекса праксе укључује следеће аспекте:

- процена рада који излаже особље олову,

- информације, инструкције и обука,

- мере коитроле за материјале, опрему и процесе,

- коришћење и одржавање контролних мера,

- опрема за заштиту дисајних путева и заштитна одећа,

- прање и чишћење и измена опреме,

- посебне просторије за обедовање пијење и пушење,

- дужност да се избегава ширење и загађивање оловом,

- праћење ваздуха,

- медицимски надзор и биолошки тестови и

- држати се прописа, водити и чувати евиденције (записнике и белешке).

Поштовати регулативу, као што је OSHA стандард, специфичне границе допуштеног излагања (PEL) за олово у радној средини, учесталост и обим медицинског праћења и друге одговорности послодавца.

Као што је прописано:

- ако праћење крви показује да је ниво олова већи од 40 µg/dl , радник мора бити евидентиран и подвргнут медицинским истраживањима,

- ако је ниво олова у крви радника достигao 60 µg/dl (или просечно 50 µg/dl или више), послодавац је дужан да га ослободи са радног места претеране експозиције, уз одржавање радног стажа и плате, све док ниво олова у крви запосленог не падне испод 40 µg/dl (медицинско удаљавање на основу права на заштиту).

4. БЕЗБВДНОСТ И ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ

4.1 Неорганско олово

- Предмет предострожности је у првом реду спречавање удисања олова и, друго, његово уношење ингестијом.

- Такође, најефикаснија је замена олова и његових једињења мање токсичним супстанцама, ако је то могуће.

- Коришћење олово-полисиликата у грнчарству је један од примера.

- Уклањање боје олово-карбоната за бојење унутрашњости зграда је обезбедило врло ефикасно смањење грчева код молера. Ефикасна замена олова у ове сврхе довела је до тога да се брзо допусти разматрање оправданости да се у неким земљама забрани коришћење оловних боја које су се примењивале за малање унутрашњости зграда.

- Чак и ако није могуће да се одстрани коришћење олова, вероватно је је могуће да се одстрани прашина.

- Водено прскање може се користити у великој мери да се спречи стварање прашине и да се спречи образовање честица у ваздуху.

- При топљењу олова, руде и отпаци се могу третирати на такав начин да подови на којима они леже буду влажни.

- У неким инстанцама начињени су договори тако да се осигура да прашина буде груба, а не фина.

- Потребно је размотрити остале специфичне инжењерске предострожности и смањењу штетних утицаја олова у процесима рада.


Радна и заштитна опрема.

- Радници који су у било ком облику изложени прашини олова морају бити обезбеђени личним заштитним средствима (ЛЗС), која треба редовно прати и одржавати.

- Гардероба треба да буде прилагођена и обезбеђена за ЛЗС са посебним прилагођавањем за услове рада.

- Направе за прање, укључујући и уређаје за купање топлом водом, треба обезбедити и обавезно користити.

Остали радни услови.

- Треба одредити време за умивање пре обедовања. Треба потпуно забранити обедовање и пушење у околини процеса са оловом, aодговарајуће услове за обедовање треба обезбедити.

- Битно је да се просторије и погони везани са обрадом олова одржавају стално чистим, влажним процесима или вакуумским усисивачима.

- Тамо где, упркос овим предострожностима, радници морају бити изложени олову треба обезбедити опрему за заштиту органа за дисање и њено одговарајуће одржавање.

- Треба осигурати надзор да се опрема одржава у чистоћи.


4.2. Органско олово

- Оба токсична својства органских једињења олова и њихова лака апсорптивност захтевају да кожа радника у додиру са овим једињењима самим или коицентрованим мешавинама у комерцијалним формулацијама, у бензину или у осталим органским растварачима, мора бити савесно избегнута.

- Обе контроле, технолошка и управна, су битне и мора се захтевати одговарајућа обука радника за безбедну радну праксу и за коришћење ЛЗС.

- Битно је да атмосферска концентрација једињења алкилног олова у ваздуху радне средине треба да буде одржавана на крајње ниском нивоу.

- Особљу треба забранити да једе, пуши и држи незаштићену храну или пиће на радним местима.

- Добри санитарни уређаји, који укључују и тушеве треба да буду обезбеђени, a радници треба да буду охрабривани да практикују добру личну хигијену, нарочито туширањем или прањем после радног времена.

- Посебне гардеробне преграде треба да буду обезбеђене за радну иприватну одећу.

5. ЗАКЉУЧАК

- Олово у елементарном стању, у облику легура и разних неорганских и органских једињења има значајну и разноврсну примену у индустрији. С обзиром на велику токсичност свих облика овог метала, постоје велике могућности за разне врсте здравствених тегоба, пре свега тровања.

- Опасности од олова расту са порастом температуре. Ако се олово обрађује на температури испод 500 °С, ризик од експозиције диму је прилично мањи него када је метално олово загрејано на преко 550 °С.

- Тада ће се развити паре олова и настаје оксидација. To су услови када је изложеност радника присутна при пречишћавању метала, топљењу бронзе и месинга, прскање металног олова, жарење олова, хемијско превлачење оловом, сламање и паљење бродова. сечење и заваривање челичних структура и превлачење бојама које садрже оловотетраоксид.

- Cпpej којим се превлаче метали уз топљење олова је опасан пошто расту прашине и димови на високим температурама. У облику пара и прашине елементарно олово, јако се апсорбује преко коже, органа за дисање и органа за варење.

- Треба уложити све напоре да се олово замени мање опасним супстанцама и да се у индустрији користе легуре и једињења која не садрже олово.

- Потребно је обезбедити одговарајућу вентилација простора у коме се обављају процеси и обавезна адекватна опрема за заштиту органа за дисање – респираторе и маске и др.

-

5. ЗАКЉУЧАК

Радна места треба да буду планирана на такав начин да се на најмањи број смањи особље које би било изложено олову.

- У индустрији, где год је то могуће, на радним местима треба применити и екстремно стриктна правила.

- Због лаког ифилтрирања у пукотине у подове, радне столове и клупе прашине на бази олова,

-потребно је одстранити све мрље са радних површина и водити ригорозне хигијенске мере.

- Како је највећа експозиција олова од његових једињења приликом образовања оловних пapа, треба користити специјална заштитна одела која се мењају после рада.

- Рад са оловом је рад у отежаним условима, што захтева строг режим здравственог надзора и периодичних систематских прегледа 1 .

6. ЛИТЕРАТУРА

[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС” , бр.101/05, Београд, 2005.

[2] Panić S., Trumbulović Bujić Lj., Drobnjak R., TEMPUS PROJECT OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH-DEGREE CURRICULA AND LIFELONG LEARNING – IN THE MISSION OF OSH IN ZLATIBOR REGION, SED 2011, VPTŠ Uţice 2011.

[3] Panić S., Trumbulović Bujić Lj., Đuriĉić B., TEMPUS PROJECTOCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH-

DEGREE CURRICULA AND LIFELONG LEARNING – IN THE MISSION OF OSH IN ZLATIBOR REGION, SED 2012, VPTŠ Uţice, 2012.

4 Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини , “Сл. гласник РС” бр. 72/06.

5 Феликс Р., Безбедност и здравље на раду у металској индустрији, Заштита у пракси, бр. 182, Београд, 2009.

6 Арсенијевић С. и група аутора: Хемија и хемијска технологија, Енциклопедија, Просвета, Београд, 2005.

7 http ://www. Zaštita ţivotne sredine.com-teški metali.

Add Your Company Slogan

Procena rizika i mere za smanjenjerizika za radno mesto radnik naselekciji i separaciji otpada na

sanitarnoj deponiji

Biljana Milutinović, Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš

Petar S. Đekić, Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš

Regionаlna međunаrodna konferencijaPRIMENJENA ZAŠTITA I NJENI TRENDOVIZlаtibor, 17-19.septembаr 2014.

www.wondershare.com

Sadržaj

Uvod1

Opis radnog mesta:

radnik na selekciji i separaciji otpada2

Metodologija procene rizika3

Mere za smanjenje rizika od opasnosti i štetnosti 4

Zaključak5

www.wondershare.com

Uvod

Prema podаciма HSE (Health and Safety Executive) pоslоvi u оblаsti

tretmanа otpada spadaju u visoko riziĉne pоslоve.

Prema podacimа RIDDOR-a (Reporting of injuries, Diseases and Dangerous

Occirrenes Regulations) у 2012/13 godini stopa pоvreĊivanjа nа pоslоvimа

sakupljаnjа i tretmаnа oтpаdа jе 435,7 nа 100.000 zaposlenih, štо jе više u

odnоsu na prоsеk koji iznоsi 369,8 nа 100.000 zaposlenih.

Nakon donošenja Zakona o upravljanju otpadom 2009. godine, broj

postrоjenja za sekundarnu selekciju otpada u Srbiji se uvеćavа, a sаmim tim i

broj zaposlenih koji obavljaju ove poslove, pa je neophodno sagledati sve

opasnosti i štetnosti kojima su oni izloţeni.

U ovom radu izvršena je, procena rizika i utvrĊivanje nivoa rizika izloţenosti

usled prepoznatih opasnosti i štetnosti kojima je izloţen radnik u postrojenju

za sekundarnu selekciju otpada, kao i sagledavanje mera za otklanjanje

opasnosti ili smanjenja rizika na prihvatljiv nivo.

www.wondershare.com

Opis radnog mesta:radnik na selekciji i separaciji otpada

www.wondershare.com

Analiza radnog mesta sa aspekta bezbednosti

www.wondershare.com

Metodologija procene rizika

Primenjena metoda za procenu rizika – Kinney metoda

Kinney metoda sagledava tri kriterijuma koji se analizirаju:

1. Posledica - teţina povreda ili oboljenja (T).

2. Verovatnoća - nastanka neţeljenog dogaĊaja (V).

3. Uĉestalost - vreme izlaganja opasnostima ili štetnostima (U).

Nivo rizika definiše kao proizvod posledica, verovatnoće i

uĉestalosti.

R = T x V x U

www.wondershare.com

Analiza opasnosti

Redni

brojPREPOZNATI RIZICI

PROCENA RIZIKA

P V U R=PxVxU

Mehaničke opasnosti koje se pojavljuju korištenjem opreme za rad

1Nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova

(modrice, nagnječenja, prelomi, amputacije)6 3 10 180

2Nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa

radnog mesta(modrice, nagnječenja, prelomi, amputacije)6 3 10 180

3Slobodno kretanje materijala koji mogu naneti povredu

zaposlenom6 3 10 180

4 Unutrašnji transport 6 1 10 60

5 Kretanje radnih mašina 6 1 10 60

Opasnosti koje pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta

6Opasne površine – podovi, sve vrste gazišta, površine sa kojima

zaposleni dolazi u dodir i sl. (modrice, nagnječenja, posekotine)2 3 10 60

7 Mogućnost klizanja i spoticanja (modrice, nagnječenja, prelomi) 2 3 10 60

8

Rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva

ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u

zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan,

i sl.)

2 3 10 60

www.wondershare.com

Analiza štetnosti

Biološke štetnosti

9 Bakterije 2 6 10 120

10 Gljivice 2 6 10 120

11 Paraziti 2 6 10 120

12 Virusi 6 3 10 180

13 Ostale biološke štetnosti 6 3 10 180

Hemijske štetnosti i dimovi

14Hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje,

unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu)3 3 10 90

15Izloženost nehigijenskim uslovima rada (bolest,

infekcija)2 3 10 60

Fizičke štetnosti

16 Buka i vibracije 3 1 10 30

Štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija

17

Druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a

koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog,

profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom

3 3 10 90

www.wondershare.com

Analiza štetnosti

Štetnosti koje proističu iz psihofizičkih napora

18 Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje) 3 1 10 30

19Napori ili telesna naprezanja - dugotrajne povećane telesne

aktivnosti i sl2 1 10 30

Štetnosti koje proističu iz psihičkih napora

20 Psihološka opterećenja - stres 2 3 6 36

21 Psihološka opterećenja - monotonija 2 3 6 36

22 Intenzitet u radu 2 1 10 30

23 Prostorna uslovnjenost radnog mesta 2 1 10 30

24 Nedovoljna motivacija za rad 2 1 10 30

Štetnosti vezane za organizaciju rada

25 Rad u smenama, a duži od punog radnog vremena 2 3 6 36

www.wondershare.com

Mere za smanjenje rizika od opasnosti i štetnosti

Mere za smanjenje rizika:

prva grupa mera je za smanjenje opasnosti vezanih za korišćenje

opreme za rad:

ugradnja sigurnosnih koĉnica koje blokiraju rad traka za transport

otpada: zaštitnim kablom, zaštitnim (stop) tasterima,

ograniĉenje brzine transportnih traka na 5 km/h.

druga grupa mera je za smanjenje bioloških i hemijskih štetnosti:

obuka zaposlenih da prepozna potencijalno opasan otpad,

opremanje zaposlenih rukavicama koje su otporne na prodiranje oštrih

predmeta,

prilagoĊavanje brzine kretanja trake kao bi zaposleni imao vremena

da uoĉi opasne predmete i ukloni ih sa trake,

podvrgavanje zaposlenih periodiĉnim lekarskim pregledima, kao i

vakcinacijama,

prostorija mora biti opremljena sistemom za ventilaciju, kako bi se

smanjili neprijatni mirisi, prašina i dim koji su posledica procesa

raspadanja organskog otpada,

www.wondershare.com

Zaključak

• Poslovi u oblasti tratmana otpada (sakupljanje, reciklaţa

itd), spadaju u visoko riziĉne poslove.

• Nakon sprovedene procedure za procenu nivoa rizika, zakljuĉuje se

da za mehaniĉke opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem opreme

za rad, kao i za biološke štetnosti, nivo rizika je 180.

• Kao mere za smanjenje rizika od opasnosti predloţene su ugradnja

sigurnosnih koĉnica.

• Kao mere za smanjenje rizika od štetnosti predloţene su: obuka

zaposlenih za rukovanje opasnim materijama, periodiĉni lekarski

pregledi i vakcinacije, kao i ugradnja sistema za ventilaciju u

prostoriji za ruĉno odvajanje otpada.

ПРПЦЕНА ЕМИСИЈЕ ФГЉЕНМПНПКСИДА ПД ПФУНИЧКПГ САПБРАЋАЈА Ф ГРАДФ НИШФ

Александра Бпричић, прпфеспр струкпвних студија

Младен Тпмић, асистент

Увпд

• Сапбраћај представља један пд највећихизвпра загађујућих супстанци– CO, NOx, SOx, VOC.

• У Нишу емисија угљендипксида пд сапбраћајазахвата приближнп једну трећину пд укупнеантрпппгене емисије.

• Мереое кпнцентрације гаспва самп пп себиније тешкп, дпк ближе пдређиваоеппјединачних извпра (нпр. сапбраћаја) је јакпкпмпликпванп.

• Параметари пд кпјих зависи емисија:

– врсте впзила,

– радна запремина мптпра,

– старпсти впзила,

– гпривп,

– начина на кпји се кпристи впзилп.

Састав впзнпг парка у граду Нишуи структура путничких впзила

Бензин62.68%

ТНГ9.76%

Дизел18.00%

Ел.3.32%

Мешавина5.13%

Неппзнатп1.11% дп 5

22.24%

пд 6 дп 10

14.49%

пд 11 дп 1511.33%

пд 16 дп 2539.61%

пд 26 дп 3511.32%

пд 36 дп 451.01%

дп 115032.07%

пд 1150 дп 1300

16.56%

пд 1300 дп 1600

25.55%

пд 1600 дп 2000

22.47%

прекп 20003.35%

Врста возила Број

Путничка

возила

58049

Камиони 2286

Аутобуси 124

Укупно 60459

Просечно путничко возило је 14 година старо, кубикаже 1,4 l

Емисија угљенмпнпксида кпд путничких аутпмпбила са бензинским мптпрпм

• Тепријски мпдел – сагпреваое изппктанаКомпонента Запремински састав r [%] Масени састав g [%]

N2 72,1 71,58

H2O 13,2 8,43

CO2 10,35 16,1

CO 1,97 1,96

O2 0,68 0,77

NOx 0,7 0,74

Остало 1< 1<

Резултати мереоа на техничкпм прегледу

• Резултати мереоа на техничкпм прегледу

Тип

возила

Врста

горива

Старост

возила

[god]

Снага

[kW]

Радна запремина

[cm3]

Емисија

угљен-моноксида

[%]

Peugeot 206 БМБ 12 55 1360 0,8

Renault Clio 1.4 БМБ 13 55 1390 1,4

Fiat Punto 1.2 БМБ 12 44 1242 1,7

Peugeot

106 1,1 sportБМБ 13 44 1124 1,4

Fiat Brava sx БМБ 16 59 1370 1,4

Vw Golf

1.6 16v basisБМБ 12 77 1598 1,4

Просек - 14 56 1347 1,35

• Фактпр емисије за бензинске мптпре је

• На пснпву пвих ппдатака и пднпса масених удела дпбија се

241 gkm-

1

Емисија угљенмпнпксида кпд путничких аутпмпбила са дизел мптпрпм

• На пснпву релативнпг пднпса емисијабензинских и дизел мптпра, мпже сепрпценити да је

0%

50%

100%

150%

200%

250%

300%

CO dizel CO benzin

HC dizel HC benzin

NOX dizel

NOX benzin

Čađ dizel

Емисија угљенмпнпксида кпд путничких аутпмпбила са мптпрпм ппгпоеним на

ТНГ• У ппређеоу са бензинским мптприма

емисија угљенмпнпксида је приближнп 1,8пута маоа.

Мпгућнпсти за смаоеое укупнеемисије угљенмпнпксида

• У циљу анализе мпгућнпсти за смаоеоеемисије угљенмпнпксида, разматрана су 4сценарија:

1) тренутна ситуација;

2) прелазак впзила ппгпоених на бензин на ТНГ;

3) делимичнп псвремеоаваое впзнпг парка(30% впзила дп 5 гпдина старпсти);

4) пптпунп псавремеоаваое впзнпг парка;

Улазни ппдаци

• Структура впзнпг парка;

• Срачунати фактпри емисије;

• Претппставка да впзилп на теритприји градапређе дневнп 10 km;

• За сваки сценарип се фактпри емисије дпдатнппрерачунавају (нпр. За “прелазак на ТНГ” сесматра да сва впзила на бензин имају фактпремисије за ТНГ);

Сценарио 1 Сценарио 2 Сценарио 3 Сценарио 4

Ср. вр. емисије

[gkm-1]15,98 10,32 10,8 0,5

Укупна емисија

[tgod-1]3387 2185 2286 113

• Сценарип 2 и 3 имају за ≈30% маое емисијеугљенмпнпксида.

• Сценарип 4 има апсплутнп најмаоу емисију, алије малп верпватан.

• Узимајући у пбзир пднпс цена ТНГ ибензина, свеукупну куппвну мпћ најреалнијампгућнпст за уређаја за ТНГ у ппстпјеће бензинскемптпре.

mr Milica Taušanović, Dobrivoje Stanojević

PD “Elektrodistribucija Beograd” d.o.o.

OBEZBEĐENJE MESTA RADA U

TS 110/35 kV PRILIKOM RADOVA NA

ODRŽAVANJU IMPEDANSE NEUTRALNE

TAČKE 35 kV

REGIONALNA MEĐUNARODNA KONFERENCIJAPRIMENJENA ZAŠTITA I NJENI TRENDOVI

Zlatibor 17. - 19.09.2014.

- Rukovodilac radova - ovlašćeno struĉno lice odreĊeno dokumentima za

rad, da sa svojom ekipom ili samostalno izvrši rad na objektu.

- Rukovodilac manipulacije - dispeĉer - lice koje rukovodi a po potrebi i

manipuliše u procesu odreĊene manipulacije i daje nalog za postavljanje i

uklanjanje osnovnih mera obezbeĊenja mesta rada.

- Zona opasnosti - prostor oko delova pod naponom ograniĉen

bezbednosnim razmakom.

- Bezbednosni razmak - najmanji dozvoljeni razmak izmeĊu delova pod

naponom i bilo kojeg dela tela radnika odnosno neizolovanog alata i opreme

koje radnik koristi tokom rada

- Nalog za rad - dokument kojim se odreĊuje rukovodilac radova za izvršenje

konkretnog radnog zadatka.

- ObezbeĊenje mesta rada - primena odreĊenog postupka, zaštitne opreme i

sredstava liĉne zaštite na radu u cilju spreĉavanja nezgode na radu. Sprovodi

se primenom osnovnih (kod radova u beznaponskom stanju) i dopunskih

mera obezbeĊenja mesta rada. .

- Zona rada - mesto rada - prostor u objektu ili njegovoj blizini u kome se

obavlja radni zadatak, ograniĉen domašajem neizolovanog alata i opreme

koja se koristi tokom rada

Z

110 kV

ZONA RADA

T1 T2

110 kV

35 kV 35 kV

Reţim privremenog

direktnog uzemljenja

neutralne taĉke 35 kV Z

ZONA RADA

110 kV

T1 T2

110 kV

35 kV 35 kV

Prenosno uzemljenje

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА У

СРБИЈИ И РИЗИЦИ ОД ПОЖАРА

Др Барбара Видаковић

Др Милош Бањац

Др Раденко Рајић

РЕГИОНАЛНУ МЕЂУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ


17 – 19. септембра 2014. ЗЛАТИБОР

ЕНЕРГЕТСКА

ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА

522

ЕНЕРГЕТСКА

ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА

523

Енергетска

ефикасност

смањење потрошње

енергије

повећање топлотне

изолације омотача

зграде

• облагањем термоизолационим

материјалима

• уградњом врата и прозора

мале топлотне проводљивости.

• Традиционални, савремени материјали?

• Карактеристике материјала, појединачно

и у комбинацији са другим елементима?

• Дупло више слојева изолационих материјала

Пожари фасада

524

Пожар фасаде

525

Захтеви за фасаде

526

Фасаде имају основну функцију да заштите посетиоце објекта од климатских и

еколошких утицаја околине.

Оне морају одолети:

киши, сунцу, ветру, мразу, пр

ашини, буци и загађењу

ваздуха, и очувати топлоту

унутрашњости објекта.

Захтеви за заштиту фасада од

пожара

527

Захтеви за заштиту објекта од

пожара

528


пожара

529

Ширење пожара по фасади

530


531


532

Пренос пожара по пожарно отпорној

фасади Пренос пожара по пожарно отпорној

фасади са испустима


533

Механизам преноса пожара по

фасадама

534

Постоје три основна случаја преноса пожара на фасаду (слика 3):

• пренос пожара са суседне зграде (а)

• пренос пожара који је настао изван зграде непосредно поред облоге

спољашњег зида (б)

• пренос пожара на фасаду који је настао у згради у просторији са отвор на

спољним зиду(ц).

535

Фасада која није пожарно отпорна

Утицај материјала који

прекривају фасаду

536

537

EN 13501-1 Zahtevi za homogene građevinske

materijale *

Klasa

EN ISO 11925-2

(s)

Test zapaljivosti

EN 13823

EN ISO 1716

Toplotna moć

EN ISO 1182

Ispitivanje negorivosti

FIGRA

(W/s) LPS THR 600s

(MJ)

PCS

(MJ/kg)

ΔT

(0 C)

Δm

(%)

tf

(s)

A1 2 ≤ 30 ≤ 50 ≤ 0

A2

30

(60S≤150mm)

≤ 120 da ≤ 7,5

3 ≤ 50 ≤ 50 ≤ 20

B

C ≤ 250 ≤15

D ≤ 750

E 15

(20S≤150mm)

F Bez zahteva

538

539


пожара

540

ЗАКЉУЧАК

541

АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМА ЗА

ZERO ENERGY ОБЈЕКТЕ (ZEB)Проф. др Слободан Крњетин

Факултет техничких наука, Нови Сад

ЕНЕРГИЈА И ЗГРАДАРСТВО

Зграде троше 40 % енергије

и у грађевинском сектору очекује се

повећање за још 50% до 2025. године

Примарна енергија

(енергија пре трансформације)

• углавном потиче из фосилних горива

(нафте, природног гаса, угља и уранијума)

• или се преузима из обновљивих извора

енергије (воде, ветра, сунца, земље)

• Електрична енергија је секундарна

енергија, која се производи користећи

примарну енергију, највише из термо, хидро и

нуклеарних електрана.

ФАКТОР КОНВЕРЗИЈЕ

• Губици који се јављају у току производње

електричне енергије узети су обзир са

фактором конверзије. Тај фактор се користи

када се конвертује киловат-сат електричне

енергије у киловат-сат примарне енергије

• Фактор варира од 2 до 3 зависно од земље.

(То значи да потрошња 1kWh електричне

енергије у згради, је одговорна за утрошена 2

до 3kWh примарне енергије у енергетском

билансу).

ИСТОРИЈСКЕ ИДЕЈЕ

“Сократова кућа“ - утицај Сунца на

облик, изглед и конструкцију куће

У Србији овај концепт грађења потиче

из архитектуре Лепенског вира, која је

настала у доба неолита (знатно пре

Сократове идеје)

ВАЖНИ ДЕТАЉИ КОД

ПАСИВНИХ СОЛАРНИХ СИСТЕМА

• оријентација у односу на Сунце

• изолација објекта,

• природно осветљење,

• укопавање,

• температурно зонирање,

• двоструки омотач,

• надкривање,

• Тромб-Мишелов зид

РЕАЛИЗАЦИЈА - ПОТПУНО РАЗЛИЧИТИ

НАЧИНИ

• у облику затворених објеката, који својом структуром, обликом и техничким решењем (грејање, осветљење и

климатизација) не користе енергију околине

• у облику отворених објеката, који смањују потрошњу енергије максималним

коришћењем енергије околне средине

• „међурешења“ код којих се комбинују предности наведених поступака

(самогрејне куће - соларне земунице)

Самогрејне куће - соларне земунице

(заблуде: хладне, мрачне и влажне ???)

соларне земунице

ТИПОВИ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ

ЗГРАДА- ТРЕНДОВИ

• У измењеној ЕУ Директиви о енергетској

ефикасности зграда (EPBD) је наведено да

ће до краја 2020. све нове зграде морати да

буду "готово нула енергије зграде"

• За Building Technologies програм америчког

министарства енергетике (DOE), стратешки

циљ је постићи "нула потрошњу енергије у

домовима до 2020. а за пословне зграде до

2025"

ДЕФИНИЦИЈЕ

ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ ЗГРАДА

• Low energy зграде (LEB)

• Пасивне куће и passivhaus куће

• Zero-energy i zero-carbon куће (ZEB)

• Energy-positive куће

(основно људско право - право на Сунце, упућује на потребу хитне и доследне примене Соларног урбанизма:

- израда Карти бачених сенки свих објеката,

- Карте соларних зона и

- Карте соларних ренти)

Финансијски подстицаји

• Програм Екоенергетског реновирање (ecoEnergy Retrofit) - Канадска Влада у периоду од 2007. до 2012. 250.000 домаћинстава

• У Аустрији постоје субвенције које се примењују за остварену већу енергетску ефикасност (ЕЕ)

• У Бугарској Пројект за стамбено енергетску ефикасност (Credit Line - REECL) -бесповратних средстава у износу до 30 посто од износа, који су узели од банака за спроведене ЕЕ мере (до маx 2000 €) и ослобођење од пореза за власнике „врлоенергетски ефикасних објеката“, ако има потребне сертификате


• У Великој Британији, сви нови Zero-

carbon објекти до £ 500.000

вредности, ослобођени су дела

пореза, а смањени су и ПДВ –

доприноси

• У Француској, примењују се пореске

олакшице за ефикасна енергетска ЕЕ

постројења, као и субвенције до

границе 16.000 € (од 2005.) по стану.


• У Шведској, домаћинства могу имати користи

од 30 посто пореске олакшице приликом

претварања директног електричног грејања у

системе са био масом или топлотним

пумпама (од 2006).

• Хрватској је урађен Програм енергетске

обнове породичних кућа од 2014 - 2020.

којим се уводе државне субвенције од 40-80%

за улагања у енергетска побољшања зграда.

(Очекује се реконструкција око 2.000 објеката

годишње уз постизање уштеде енергије од 15,2 GWh

и смањење емисије 14.000 тона CO2 годишње)

СВЕТЛИ ПРИМЕРИ

Hamnhuset, Шведска (BuildwithCaRe демопрoјeкат)

116 стамбених јединица. Завршено је 2008.Разлика У

ЦЕНИ ЈЕ 4%. је надокнађена у прве три године

употребе објекта. Додатно, Hamnhuset може смањити

емисију CО2 за 75%

Lodenareal Innsbruck, Аустрија (највећи

passivhaus комплекс у Аустрији)

само 7kW/h/m² годишње за грејање. Око 80% енергије за

грејање биће покривено комбинацијом пећи на пелете и

гасног котла, а преосталих 20% са 1.050m² соларних

панела.

Плутајући град за климатске

избеглице, Vensan Kalbo – Белгија, утопија???


избеглице, Vensan Kalbo – Белгија


избеглице, Vensan Kalbo – Белгија

“најзеленија је она енергија

која није употребљена”

СХВАТАЊЕ РИЗИКА ПРИ

ИЗВОЂЕЊУ ГРАЂЕВИНСКИХ

РАДОВА

мр Александар Шотић

Владан Митровић

др Раденко Рајић561

ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ

1. СХВАТАЊЕ РИЗИКЕ

РИЗИК – различито значење различитим људима

562/14

доживљен

директновиртуелни

ризик

доживљен

кроз наукунпр. прелазак

улице, пењање на

дрво, вожња

бицикла

стручњаци не знају или се

не слажу (нпр. глобално

загревање, пасивно

пушење, мобилни

телефони, берза)

нпр. афлатоксин, потребан

микроскоп да се види и стручно

образовање да се схвати

(климатске промене, несташица воде, тероризам, пад економије,

нуклеарна енергија, пандемије... )

НАШЕ ОДЛУКЕ СУ ПОД УТИЦАЈЕМ НАШЕГ ПРОСУЂИВАЊА

2. РИЗИК КАО ОСЕЋАЊЕ

ГЛАВНЕ ТЕОРИЈЕ СХВАТАЊЕ РИЗИКА:

ИСКУСТВЕНА АНАЛИТИЧКА

Холистички Аналитички

Афектни Логички

Асоцијације Логичко повезивање

Кодира стварност у конкретне слике Кодира стварност у апстрактне симболе, речи,

бројеве

Брза обрада Спора обрада

Заснована на искуству Заснована на анализи

ИСКУСТВЕНО

делују паралелно, ослањајући се међусобно

АНАЛИТИЧКО

аналитичко схватање нема ефекта ако није

вођено емоцијама и афектима

563/14

2.1. УТИЦАЈИ НА СХВАТАЊЕ РИЗИКА

ПРОЦЕНА РИЗИКА И КОРИСТИ (истраживачки афект)Процена заснована на осећају а не на мишљењу афекти управљају проценом ризика

ПРОЦЕНА ВЕРОВАТНОЋЕ И ИСКУСТВЕНИ СИСТЕМШта је веће: 10% или 1 од 10? V “замишљање бројиоца, запостављање имениоца”

НЕОСЕТЉИВОСТ НА ВЕРОВАТНОЋУАко су последице снажне, вероватноћа је небитна

564/14

3. ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂ. РАДОВА И ПОВРЕДЕ НА РАДУ

Број смртних повреда (/100.000 радника): ГРАЂЕВИНАРСТВО 13, ОСТАЛИ 5

565/14

СТРУЧЊАЦИ БЗР ИЗВОЂАЧИ

РИЗИК=П*В

основ за предлоге

побољшања

примене мера

БЗР и смањења

повреда

РИЗИКХ:

ЗАКОНОДАВАЦ СТРУЧЊАЦИ БЗР ИЗВОЂАЧИ

Извори повреда: незадовољавајућег односа како послодавца тако и радника,

потцењивања ризика, НЕОДГОВАРАЈУЋА КООРДИНАЦИЈА, неискуства

радника, помањкања финансијских средстава...

Узрок повреда: падова са висине, због електричне струје, удеса са

возилима, затрпавања при ископавању, као и због падајућих

предмета, азбест, ручни пренос терета...

4. ИСТРАЖИВАЊЕ

Схватање ризика на градилишту објекта за соц. стан. ВМЛ:

СТРУЧЊАЦИ БЗР : РУКОВОДИОЦИ : РАДНИЦИ

566/14

4. ИСТРАЖИВАЊЕ

Циљ: упоређивање ризика дефинисаних проценом ризика за градилиште са

доживљеним ризиком од стране радника и руководилаца на градилишту

Медотологија: анкетирање посебно конструисаним упитником од 20 питања

у вези са личним доживљајем ризика

Узорак: 43 испитаника (9 руководиoца и 34 радника)

567/14

5.1. РЕЗУЛТАТИ

УпоређивањеодговораРУКОВОДИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:

-обавезе на градилишту: слагање у мишљењу (контрола мера БЗР)

- унапређење мера БЗР:

½ : незаинтересована, ½ : обавеза других-лица БЗР

- ЛЗС: потпуно слагање

- осећај страха:

осећају страх, доживљавају га опасно, али не користе ЛЗС

- ризици: делимично слагање: руководиоци навели дупло мање ризика

568/14

П:2

П:8


УпоређивањеодговораРУКОВОДИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:

- истраживачки афект: имуни, ризик исти без обзира на контекст

- утицај околине: не утиче на поштовање правила БЗР

- прва асоцијација на БЗР: лице за БЗР=> важна улога у доживљају руководилаца

- искуствени систем:

и поред евентуално доживљене повреде не би носили ЛЗС!!!

- процена вероватноће: исти број представљен различито утицао на мишење руководилаца-

- неосетљивост на вероватноћу: већи утицај има БЗР у односу на плату и радно време

569/14

П:9-13

П:12


Упоређивање одговора ИЗВРШИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:

-обавезе на градилишту:

слагање у мишљењу (коришћење ЛЗС и поштовање БЗР мера)

- унапређењ мера БЗР: слагање већим делом: коришћење ЛЗС и контрола мера БЗР

- ЛЗС: потпуно слагање

- осећај страха:

углавном не осећају страх, доживљавају га опасно, користе ЛЗС

- ризици: углавном слагање; недисциплина: засебан фактор!

570/14

П:1

П:6

П:7


Упоређивање одговора ИЗВРШИЛАЦА и аналитички утврђених мишљења стручњака БЗР:

- истраживачки афект: на ¼ је утицао

- утицај околине: 90% не утиче на поштовање правила БЗР

- прва асоцијација на БЗР:

ништа одређено, не размишљају о БЗР!!!

- искуствени систем: позитивно утиче

- процена вероватноће:

облик презентовања утицао на мишење половине

- неосетљивост на вероватноћу: ¼ : новац одређује начин рада

571/14

П:10

П:15

П:19

6. ЗАКЉУЧАК - ПРЕДЛОЗИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ

-ОБАВЕЗЕ НА ГРАДИЛИШТУ:

јасно указане обавезе, нема потребе за мењањем регулативе

- УНАПРЕЂЕЊЕ МЕРА БЗР:

забрињавајуће одсуство проактивног деловања руководилаца, док су извршиоци чак допунили

стручњаке БЗР - контрола алкохола

- ЛЗС:

стручњаци БЗР правилно сагледали и одредили ЛЗС

- ОСЕЋАЈ СТРАХА:

забрињавајућ став руководилаца о некоришћењу ЛЗС – даје легитимитет небезбедном раду.

Потребна едукација о важности коришћења ЛЗС и улоге руководилаца на градилишту, као и

контрола рада.

572/14

6. ЗАКЉУЧАК - ПРЕДЛОЗИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ

- РИЗИЦИ:

стручњаци БЗР изнели дупло више мера БЗР, што указује на неупућеност руководилаца у

ППМ, ПР и елаборат.

Контролу упућености руководилаца у регулативу могу вршити координатори при извођењу.

-ИСТРАЖИВАЧКИ АФЕКТ: утицао на ¼ радника,

“ИГРА СА БРОЈКАМА”: утицала на ½ руководилаца

Потребно је да стручњаци БЗР посебно обрате пажњу при формилисању аката, тј. да се

прилагоде примаоцима порука

- НЕОСЕТЉИВОСТ НА ВЕРОВАТНОЋУ:

показано је да спољни фактори (плата, радно време...) могу утицати на безбедан рад.

573/14

TESTING METHOD OF SAFE USE

Hydraulic extrication tools WHEN CUTTING

OF COLUMN B DURING TRAFFIC ACCIDENT

ON THE CHOOSEN CAR AND WORKING

EFFECTIVENESS OF HYDRAULIC RESCUE

EQUIPMENTSassoc. prof. RNDr. Iveta Marková, PhD.Department of Environment, Faculty of Nature Sciences

Matej Bel University, Tajovského 55, 97401 Banská Bystrica, Slovakia,

[email protected]

Ing. Milan Marcinek, PhD.Academy of the Police Force in Bratislava,

Sklabinská 1, 835 17 Bratislava 35, Slovakia, [email protected]



Aims of article

1. is research of comparison of times required

for opening and closing of selected types of

hydraulic cutters

2. is research of safe use of a method of

hydraulic tools when cutting column B within

the intervention of a traffic accident on the

selected car

Content of article

Introduction

Safety and performance requirements of hydraulic extrication tools

Description and technical possibilities of hydraulic extrication tools

Technical data of power components of hydraulic extrication tools

Experimental part: Experimental materials and experimental methods

Results and Discussion

Conclusion

Safety and performance requirements

of HYDRAULIC RESCUE EQUIPMENTS,

individually of hydraulic extrication tools

Material used for Volvo SX60 vehicle production

Experimental part

1st step

Measurement of

hydraulic cutters:

Measurement times of

open (s)

Measurement times of

closure (s)

2nd step

Model cutting took

place on the outer-air

unit Fire and Rescue

Corp. in Luĉenec in the

presence and

assistance of

professionally trained

workers FRC meeting

the general working

conditions https://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&hl=sk&msa=0&msid=114782027140275209568.00045af1fc9d621

77297f&source=embed&ll=48.611122,19.544678&spn=2.179175,5.493164&dg=feature

HaZZ Lu�enec.JPG

https://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&hl=sk&msa=0&msid=114782027140275209568.00045af1fc9d62177297f&source=embed&ll=48.611122,19.544678&spn=2.179175,5.493164&dg=feature

https://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&hl=sk&msa=0&msid=114782027140275209568.00045af1fc9d62177297f&source=embed&ll=48.611122,19.544678&spn=2.179175,5.493164&dg=feature

Experimental samples

Basic characteristics of tested hydraulic cutters (shears)

Cutters Loss

[kg]

Open

[mm]

Maximum

diameter

logs Ø [mm]

EN Class

13 204

Sign of

samples

WEBER

HYDRAULIK

S 260

14,9 260 32 H Weber S

260

HOLMATRO

3040 NCT

17,9 180 34 H H-3040

NTC

HOLMATRO

4035 GP

14,2 237 32 H H-4035

GP

Experimental samples

– hydraulic cutters

Experimental methods of measurment

of opening and closing time of

hydraulic cutter WEBER S 260

RESULTS AND DISCUSSION

Comparison of times required for opening and closing of selected types of hydraulic cutters

Hydraulic cutter opening

time (s)

closing

time

(s)

φ (rad) ω

openi

ng

ω

closi

ng

(rad.s-1) (rad.s-

1)

Holmatro-3040

NCT

8,448 5,278 3,142 0,372 0,595

Holmatro-4035

GCP

7,258 5,682 2,047 0,282 0,360

Weber S-260 10,47 7,252 1,734 0,166 0,239

RESULTS AND DISCUSSION

Comparison of times required for opening and closing of selected types of hydraulic cutters

2nd Experimental step:

Model cutting of Column B

took place on the outer-air unit Fire and Rescue Corp. in Luĉenec in the presence and assistance of professionally trained workers FRC meeting the general working conditions (pursuant to Act 124/2006 Coll.)

Officers were equipped with means of personal Firefighters (according to Regulation of the Ministry of Interior of the Slovak Republic no. 26/2002 Coll), technical equipment and using other devices to research and record the measurements. (FRC Guidance Sheet No. 90.).

Cutting time posts were recorded from the fully open arms hydraulic cutters and measurement was stopped after cutting the test specimen in the completely closed position hydraulic cutters

2nd Experimental step:

Model cutting: Body labeled Columns

Experimental cards:

WV POLO CLASSIC

FIAT BRAVO

OPEL VECTRA

Model cutting: Pillar B, VW POLO CLASSIC by

WEBER S 260

Model cutting: Column B, FIAT BRAVO by WEBER S

260

RESULTS AND DISSCUSION

Model cutting: cutting times with

testing hydraulic cutters


Model cutting: Maximum pressure

cutting with testing hydraulic cutters


Model cutting:

2-factor variance analysis ANOVA

Graphical representation of two-factor analys is of factors influence car (FIAT

and OPEL POLO) and hydraulic cutters for cutting time B-pillars hydraulic

cutters. Legend: W - Weber S260, H H-3040 Holmatro NCT and L - Holmatro

4035-GCP.

Conclusions

Finally, it must be stated:

difference of cutting times for chosen car are

minimum

Cutting time of Weber S 260 for car OPEL is the

highest

Fiat Brava for EuroNCAP test

Modernization of hydraulic extrication equipment should be growing

arithmetically wit new cars

Thank you for Attention

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТА ЛИЧНОСТИ

ПРЕТХОДНИ ПОСЛОВИ

сц Драган Стевановић, дипл.крим

ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

ГАРДА

Претходни послови

Претходни послови обезбеђења

личности представљају скуп мера, радњи

и поступака које се предузимaју на

превентивном деловању и елиминисању

свих ризика по штићену личност.

Предузете мере, радње и поступци имају

циљ да се штићена личност сачува пре

наступања конкретне опасности за живот

и здравље штићене личности, а

превентивно се делује на потенцијалне

изворе и облике угрожавања живота и

здравља штићене личности.

Претходни послови

Претходни послови обезбеђења

обухватају

• безбедносну процену и процену угрожености штићене

личности .

• прикупљање података о штићеној личности.

• прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања

безбедности по месту становања штићене личности.


безбедности по месту рада штићене личности.


безбедности штићене личности на путовањима.

• спречавање отицања података о активностима штићене

личности.

• развијање безбедносне културе и обука у окружењу штићене

личности.

Безбедносна процена и процена угрожености

штићене личности

• процену ширег реона и микролокације објеката које штићена личност користи

застановање (положај, рељеф, климатски услови, становништво у

окружењу, комуникације, удаљености од здравствених установа, удаљеност од

полицијских станица, начини одржавања везе са овим установама и базом и др.),

• процену могућег угрожавања штићене личности по месту становања,

• процену могућег угрожавања штићене личности по месту рада,

• процену безбедности комуникација које штићена личност користи,

• процена најосетљивијих места за безбедност штићене личности,

• процена отеклих података са аспекта угрожавања безбедности штићене личности,

• удаљеност од полицијских станица и здравствених установа; могућност за

интервенцију ових снага у случају потребе,

• могућност и начини примене електронских и механичких средстава у заштити

личности,

• могућности сарадње са полицијом (тежишно за приватни сектор безбености),

• процена најрационалније варијанте обезбеђења личности,

• међусобно одржавање везе чланова тима за обезбеђење и могућност одржавања везе

са полицијом, здравственим установама и сл.

Oдлука о начину и степену обезбеђења

штићене личности

• Одговорност за заштиту личности (потребно је одредити једно лице

које је одговорно за безбедност),

• Врсту и обим физичке заштите штићене личности,

• Врсту и обим електронске и механичке заштите:

– противпровална,

– противдиверзиона и

– противприслушна заштита,

• Врста и обим хемијско-биолошке заштите (преглед хране, воде, пића

и других артикала које штићена личност користи),

• Лабораторијске анализе горива које штићена личност користи врши се

по потреби (нпр. уколико штићена личност путује

ваздухопловом, анализа горива би била неопходна).

Прикупљање података о штићеној

личности, 1. Идентификациони подаци,

2. Социјални подаци:

• Социјални подаци по месту рада,

• Социјални подаци по месту становања и

• Подаци о криминогености.

3. Подаци са којима се располаже из управних поступака органа

унутрашњих послова,

4. Посебна знања,

5. Позитивне и негативне личне особине

• Карактер и

• Темперамент.

6. Везе:• Родбинске везе

• Пријатељске везе

• Познаничке везе

• Лица која по свом радном месту или положају могу да допринесу решењу

оперативног задатка у вези са штићеном личности.

7. Подаци о здравственом стању

ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА И

ИНФОРМАЦИЈА О МЕСТУ

СТАНОВАЊА ШТИЋЕНЕ

ЛИЧНОСТИ• потребно је прикупити податке и информације о локацији стамбеног

објекта, улица, број, спрат стан, да ли се ради о стану у стамбеној згради

или кући, те податке о лицима која станују у непосредном окружењу

штићене личности, посебно податке о криминогености лица која станују

у окружењу.

• потребно је идентификовати и лица која могу по својим објективним

могућностима пружити правовремене информације о евентуалном

угрожавању штићене личности или објекта у коме штићена личност

станује.

• прикупити податке о миграцијама у непосредном окружењу штићене

личности, односно настањивање нових лица након што се започне са

заштитом штићене личности.

• неопходно је утврдити да ли у близини места становања постоје

напуштени објекти, куће, предузећа, објекти погодни за скривање, те

објекти погодни за осматрање и сл.

ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА И

ИНФОРМАЦИЈА О МЕСТУ РАДА

ШТИЋЕНЕ ЛИЧНОСТИ• потребно обратити пажњу на она лица која су склона неким од порока или

прекомерном трошењу новца, коцки, као и на она која су у дуговима.

• потребно је обратити пажњу на лица која по свом радном месту имају

могућности да утичу на оганизацију рада у окружењу штићене личности

(руководиоци појединих организацијских јединица).

• за безбедност штићене личности посебно је значајно да се спречи отицања

тајних података на месту рада.

• када је упитању заштита личности у приватној сфери

безбедности, односно заштита личности из света

бизниса, уметности, спорта или естраде потребно је извршити потпуне

провере података за лица која раде у непосредној околини штићене

личности.

• код приваног сектора који се бави обезбеђењем и заштитом личности

једино је важно који обим услуга клијент – штићена личност може и жели

да плати.

ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ ПРИЛИКОМ

КРЕТАЊА, ПРЕВОЖЕЊА И

ПУТОВАЊА • потребно је да штићена личност правовремено искаже намеру за путовање.

• органи који врше обезбеђење и заштиту личности морају унапред знати где

штићена личност намерава да путује, колико дуго борави на путовању, да ли се

ради о званичној посети, службеном путовању за штићену личност из света

бизниса, естраде, спорта и сл., да ли штићена личност путује сама или са

породицом, те места где ће одсести и др.

• уколико се ради о хотелском смештају, потребно је бирати хотеле на мање

прометним местима, те сагледати податке о томе где се налазе полицијске

станице, здравствене установе, као и могућности проходности кроз насељено место

и др.

• пре доласка штићене личности у хотел или друго место смештаја потребно је у

зависности од ситуације извршити противдиверзиони и противприслушни преглед.

након што се ови прегледи изврше у просторије где је извршен преглед потребно је

поставити непосредно физичко обезбеђење до доласка штићене личности.

• уколико се штићена личност на путовању смешта у хотел или други објекат јавног

карактера, пре доласка штићене личности у објекат потребно је сагледати састав

особља које у њему ради, а посебно особља које ће током боравка штићене

личности у објекту долазити у контакт са штићеном личношћу.

• непосредно обезбеђење штићене личности мора знати које особље ће послуживати

штићену личност, а за сва ова лица неопходно је извршити кратку проверу

података.

ПОСЕТЕ ЈАВНИМ

МАНИФЕСТАЦИЈАМА И

СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА• потребно доћи до сазнања о намери штићене личности да посети неку од ових

манифестација, јер се мора имати у виду да се ради о скуповима којима

присуствује велики број људи, а одговорна лица за обезбеђење и заштиту

штићене личности морају проценити степен ризика који прети штићеној

личности на оваквим манифестацијама.

• прикупљају се подаци о објекту где се манифестација одржава, водећи рачуна

о томе да ли се ради о отвореним или затвореним просторима, тачно место где

ће се штићена личност налазити, те подаци о томе да ли се ради о једном месту

где ће личност седети или стајати или ће се штићена личност кретати по неком

простору (нпр. сајмови) и сл.

• уколико је могуће, потребно је прикупити сазнања о томе која лица или

групације лица ће присуствовати скупу, те да ли међу њима има лица која

намеравају угрозити безбедност штићене личности.

• пре почетка манифестације, обезбеђење штићене личности мора знати сва

погодна места за напад на штићену личност како би ова места по могућности

могли обезбедити физичким обезбеђењем и тиме спречити кориштење ових

места за напад на штићену личност.

• подаци о правцима за што безбедније извлачење штићене личности из масе

народа која присуствује манифестацији

РАЗВИЈАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СВЕСТИ И

КУЛТУРЕ И СПРЕЧАВАЊЕ ОТИЦАЊА

ПОВЕРЉИВИХ ПОДАТАКА КОЈИ СЕ

ОДНОСЕ НА БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТУ

• безбедносну културу дефинишемо као скуп усвојених ставова, знања, вештина

и правила из области безбедности испољених као понашање и процес о

потреби, начинима и средствима заштите личних, друштвених и међународних

вредности од свих извора, облика и носилаца угрожавања, без обзира на место

или време њиховог испољавања.

• веома лако (лакомислено) долази до несвесног отицања података који

представљају војну, службену (за државне органе који учествују у заштити

личности) или пословну тајну (за приватне безбедносне компаније), које

погодује непосредном физичком угрожавању штићене личности.

• неопходно је стално кроз обуку људства ангажованог на обезбеђењу и заштити

личности непрекидно указивати на потребу заштите података о свим

елементима који могу утицати на безбедност штићене личности.

• неопходно је и штићеној личности развијати свест о томе да је ради његове

личне безбедности неопходно да се придржава правила и упутстава која се

односе на провођење мера безбедности.

ЗАКЉУЧАК

• обезбеђење и заштита личности је врло сложен процес који захтева поред непосредног

физичког обезбеђења и врло квалитетну припрему органа који врше непосредно

физичко обезбеђење.

• карактеристично за приватни сектор безбедности је цена услуге коју клијент може

платити у зависности од степена ризика за клијента и обезбеђење, те степена

опасности. простије речено, што је клијент, односно штићена личност угроженија, цена

услуге обезбеђења је већа.

• најбољи начин обезбеђења и заштите личности је тешко одредити, апсолутне и потпуне

заштите нема, али је неопходно предузети све потребне мере да се штићена личност на

најбољи могући начин обезбеди, односно да се степен ризика по штићену личност

сведе на најмању могућу меру.

• безбедносна култура лица која врше ове послове није на завидном нивоу, чему у

прилог иде и чињеница да је на нашим просторима смртно страдало или им је на неки

други начин била угрожена безбедност много лица од којих су неки били и на високим

државним функцијама где су за обезбеђење и заштиту били одговорни државни органи.

• ови догађаји су показали да су управо претходни послови, односно недостатак

информација о којима је у раду писано, заказали.

• обезбеђење и заштита личности у приватном сектору безбедности је посебан

проблем, јер на нашим просторима у овој области нема много искуства. приватно

обезбеђење врше углавном активни и бивши радници војске и полиције, а лица која се

штите су, најчешће, у пословима на ивици законитости.

ПИТАЊА

UPUTSTVA ZA

BEZBEDAN RAD

NIS ad NOVI SAD

NIS a.d Novi Sad, Funkcija za HSE

19.09.2014.

Marija Ćorović

SADRŢAJ:

609

Uvod – Upravljanje HSE rizicima u NIS ad Novi Sad

Izrada Uputstva za bezbedan rad u NIS ad Novi Sad

1. UPRAVLJANJE HSE RIZICIMA U NIS A.D. NOVI

SAD

Upravljanje HSE rizicima u NIS ad Novi Sad obuhvata 8 aktivnosti usmerenih na

identifikovanje opasnosti/štetnosti, procenu rizika i definisanje i sprovoĊenje preventivnih

i korektivnih mera:

1) Procena rizika na radnom mestu – Akt o proceni rizika

2) Procena rizika prilikom izrade Uputstva za bezbedan rad

3) Neposredna procena rizika pre izvoĊenja specifiĉnih radnih aktivnosti

4) Procena rizika prilikom realizacije projekata ili kontrole rizika iz odreĊene oblasti

5) Procena rizika tokom odreĊivanja prioriteta u realizaciji korektivnih mera

6) Postupak procenjivanja i upravljanja rizicima u oblasti zaštite ţivotne sredine

7) Postupak procenjivanja i upravljanje rizicima u oblasti industrijske bezbednosti i

zaštite od poţara

8) Postupak procenjivanja i upravljanja rizicima u oblasti nabavke usluga

610

2. UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD

skup pisanih instrukcija kojima se omogućuje efikasno upravljanje

rizicima prilikom obavljanja standardnih radnih aktivnosti, a koje su

zasnovane na prepoznatim opasnostima i štetnostima, proceni rizika i

definisanju adekvatnih preventivnih i korektivnih mera

• Zahtev zakonodavstva

• Podsetnik zaposlenima na opasnosti, rizike i mere kontrole rizika koje treba da primene prilikom

obavljanja radnih aktivnosti

• Edukativni materijal za obuke na radnom mestu

• Mogu se definisati za sva radna mesta odnosno sve standardne radne

aktivnosti, a naroĉito one sa povećanim rizikom i kompleksne/grupne radne

aktivnosti pri kojima je neophodan nadzor i koordinacija od strane linijskog rukovodioca

611

SADRŢAJ:

612

Uvod – Upravljanje HSE rizicima u NIS ad Novi Sad

Izrada Uputstva za bezbedan rad u NIS ad Novi Sad

1. IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD

UBR-ovi se izraĊuju:

1.PLANSKI

Plan standardizacije NMD

•HSE OD imenuje Autora, predlaţe teme,

•Funkcija za HSE propisuje broj, rokove i saĉinjava

Plan standardizacije na korporativnom nivou

2. VAN PLANA

•Na osnovu procene rizika, ili kad drugi HЅE pokazatelji ukazuju na potrebu izrade

UBR-a

(povrede na radu, inspekcijski pregledi, nadzorne posete, periodiĉni pregledi primene

mere zaštite, opservacije, HЅE posete, pojava novih opasnosti i štetnosti, itd.)

KO PREDLAŢE IZRADU/TEMU UBR-A ?

Linijski rukovodilac, Lice za HSE, drugi zaposleni

KO MOŢE BITI AUTOR UBR-a?

Linijski rukovodilac, Lice za HSE, drugi zaposleni

613

Пл Ук Пл Из Пл НД Свега БЗР ИБ ЗЖС УП Блпкпви Свега

Стандарди 0 8 0 8 5 0 0 3 8

Упутства 11 4 16 31 9 9 8 3 2 31

УБР 13 2 168 183 24 7 0 0 152 183

Правилник 0 1 0 1 0 1 0 0 0 1

Метпдплпгија 0 0 3 3 0 1 1 1 0 3

УКУПНП 24 15 187 226 38 18 9 7 154 226

Тип НМД

Пбавезе/Пдгпвпрнпст

1. IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -

ŠABLONI

614

• Uputstvo za bezbedan rad se

izraĊuje na definisanom šablonu i

sastoji se od Analize zadatka i

Uputstva.

1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA

Prilikom izrade Analize zadatka, Autor uputstva u obzir uzima:

1) Zahteve zakona i propisa;

2) DogaĊaje koji su se već desili;

3) Informacije iz Istraga HSE DogaĊaja;

4) Informacije dobijene od neposrednih izvršilaca (dobra i

loša praksa);

5) Postojeća interna dokumenta, koja opisuju realizaciju

navedene aktivnosti;

6) Preporuke i tehniĉka uputstva proizvoĊaĉa materijala,

materija, opreme, sredstava i alata.

615

Autor Uputstva, u saradnji sa Licem za HSE, linijskim rukovodiocem zaposlenih koji

realizuju datu aktivnost i sa zaposlenima koji realizuju predmetnu aktivnost, analizira

potencijalne opasnosti i štetnosti, procenjuje rizike i definiše adekvatne preporuke i mere

za bezbedno obavljanje aktivnosti i efikasnu kontrolu rizika.

1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA –

PROCENA RIZIKA

Autor UBR-a u saradnji sa Licem za HSE procenjuje i vrednuje rizike usled pojave

utvrĊenih opasnosti i štetnosti, na osnovu razmatranja:

1. Ozbiljnosti (E) posledica

2. Verovatnoće (P) javljanja posledica

3. Uĉestalosti (F) obavljanja aktivnosti

Nivo rizika definiše se kao proizvod verovatnoće, uĉestalosti i posledica

R = E x P x FZa rangiranje rizika koristi se metoda Kinney.

Procenjeni rizik se rangira po 5 nivoa – prihvatljiv, mali, umereni, visoki i

ekstremni.

616


PROCENA RIZIKA

617

• Nivo rizika umeren, visok ili ekstreman - preduzimaju se mere koje obezbeĊuju da

se rizik drţi pod kontrolom.

• Zadatak mera: da se umanje ili teţina posledice ili verovatnoća javljanja posledica,

odnosno smanjenje rizika na prihvatjliv nivo.

• Svaka definisana kontrolna (upravljaĉka) mera mora ispuniti sledeće kriterijume:

1) da obezbeĊuje adekvatnu kontrolu rizika;

2) da ne stvara nove opasnosti;

3) da omogućava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez

nelagodnosti i ometanja;

4) da bude u skladu sa ALARP principom.


MERE KONTROLE RIZIKA

618

1.1 IZRADA ANALIZE ZADATKA–

5 OSNOVNIH KORAKA

619

• Analiza zadatka obuhvata

5 osnovnih radnih koraka:

1. Provera radne

sposobnosti

2. Pripremne aktivnosti

3. Realizacija aktivnosti

4. Postupanje u sluĉaju

vanredne situacije

5. Završetak aktivnosti

1. PROVERA RADNE SPOSOBNOSTI

• Psiho-motoriĉka sposobnost - Zabranjen je rad licima pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih

supstanci, u sluĉaju pojave znakova umora, bolesti, stresa ili šoka – Proverava neposredni

rukovodilac pre poĉetka aktivnosti;

• Radna sposobnost – Zahtevani lekarski pregledi – Proverava nadleţna medicinska institucija u

propisanim intervalima;

• Osposobljenost za rad - Lica koja obavljaju datu aktivnost moraju biti struĉno osposobljena,

osposobljena za bezbedan i zdrav rad, upoznata sa NMD Kompanije, Uputstvom proizvoĊaĉa za

rad i odrţavanje opreme, SDS listama, obuĉena za pruţanje prve pomoći, itd. - Proverava

neposredni rukovodilac.

620

2. PRIPREMNE AKTIVNOSTI

• Vizuelno proveriti bezbednost radne lokacije, opreme koja se koristi za rad, sredstava

liĉne i kolektivne zaštite, opreme za zaštitu od poţara, itd. ( po internim ĉek listama);

• Izolovati i zakljuĉati neţeljene izvore energije;

• Obezbediti adekvatnu osvetljenost /ventilaciju radnog prostora;

• Obezbediti lokaciju od prisustva neovlašćenih lica; postaviti HSE oznake

• Obezbediti odgovarajuće Dozvole za rad;

…


5 OSNOVNIH KORAKA

621rad u uslovima visokih temperatura

rad na visini

upravljanje dizel elektriĉnim agregatom

rad sa kompresorom za stvaranje radog pritiska vazduha

kaĉenje prikolice na autocisternu

gasno zavarivanje i seĉenje

rad sa proizvodima koji sadrţe azbest

pregled i popravka elektro instalacije i elektriĉnih delova vozila

pretakanje teĉnih derivata u boce, kante i burad na BS

blindiranje i deblindiranje opreme

ĉišćenje skladišnih rezervoara

upravljanje opremom, pumpama i kompresorima za TNG

rad sa ruĉnom kosaĉicom na motorni pogon-trimer

ruĉno prenošenje i manipulacija teretom

rad sa kosaĉicom na benzinski / elektriĉni pogon rad sa skimerom za prikupljanje naftnih derivata sa površine vode

merenje koliĉine i uzimanje uzoraka sirove nafte/naftnih derivata iz rezervoara

prevoz i upravljanje ĉamcem

upravljanje gas motor kompresorima

utovaru-istovar opasnih materija viljuškarom

bezbedan rad sa skelama, rampama i kosim prelazima

kontrola opreme i manipulacija armaturom/ventilima

upravljanje kotlovskim postrojenjima

uzimanje uzoraka iz gasnih sistema

izduvavanje gasa u atmosferu

rasterećenje bušotinskog naftovoda


5 OSNOVNIH KORAKA

uzimanje uzoraka iz gasnih sistema

utakanje / istakanje TNG-a iz autocisterni

revizija rezervoara za TNG i spaljivanje mrtvih rezervi postupkom na baklji

kontrola rada ureĊaja za preĉišćavanje zauljenih otpadnih voda

kontrola prijema goriva iz autocisterni

odvijanje/zavijanje ventila na bocama za TNG u procesu revizije boca

rad sa motornom testerom

upravljanje gas motor kompresorimarad sa ruĉnom i lanĉanom mosnom dizalicom

elektroluĉno zavarivanje

pravljenje cementnih mešavina

izduvavanje gasa u atmosferu

rad sa vodonikom

kontrola opreme i manipulaciji armaturom/ventilima

pravljenje kiselinskih rastvora

unutrašnji transport

rad sa sudovima pod pritiskom

rad na utovaru naftnih derivata na auto punilištu

bezbedan rad na ţelezniĉkom punilištu TNG

rukovanje mobilnim vatrogasnim pumpama za vodu

bezbedan rad sa lokotraktorom

rad sa disperzantom za neutralizaciju i ubrzanu bioremedijaciju razlivenih

naftnih derivata na površini vode ili zemljišta

rad sa vazdušnim vitlom

snimanje rada bušotine dinamografom

utovar/ istovar naftnih derivata na pristaništu

zamena procesne opreme

rad ruĉnim nemehanizovanim alatom

rad u zoni buke

3. REALIZACIJA AKTIVNOSTI

rad ruĉnim alatom na mehanizovan pogon

ĉišćenju koplja za doziranje uree na kotlovima

rad ruĉnim alatom na mehanizovan pogon

ĉišćenju koplja za doziranje uree na kotlovima

622

4. POSTUPANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA

U sluĉaju:

•povrede - Ukloniti povreĊenog iz zone opasnosti, pozvati hitnu pomoć na broj 194, pristupiti

pruţanju prve pomoći. Obavestiti neposrednog rukovodioca.

• poţara - Pristupiti gašenju poĉetnog poţara dostupnim sredstvima. U sluĉaju većeg

poţara, zapoĉeti sa evakuacijom lica i dobara i obavestiti vatrogasce na broj 193 (ili internu

vatrogasnu jedinicu). Obavestiti neposrednog rukovodioca.

•otkaza opreme - Obustaviti rad (ukoliko je to moguće/bezbedno), obeleţiti neispravno

sredstvo rada i obavestiti neposrednog rukovodioca.

•izlivanja - Pokupiti izlivenu materiju dostupnim apsorbentima, odloţiti u odgovarajuće

posude, obeleţiti i postupati u skladu sa procedurama za upravljanje otpadom.

•kontakta sa hemijskom materijom - Postupati u skladu sa preporukama iz SDS liste za tu

konkretnu materiju.

…

5. ZAVRŠETAK AKTIVNOSTI

• Ukloniti opremu koja se korisitila za rad na za to odreĊeno mesto;

• Hemikalije skladištiti u odgovarajućoj ambalaţi na za to predviĊenom mestu;

• Otpad odloţiti u odgovarajuće posude, obeleţiti i odloţiti na za to predviĊenom mestu;

…


5 OSNOVNIH KORAKA

623

1.2 IZRADA UPUTSTVA

Na osnovu Analize zadatka izraĊuje se Uputstvo.

1.Instrukcije u Uputstvu prate logiĉki

sled koraka prilikom izvoĊenja

odreĊene aktivnosti (5 koraka u

Analizi -provera radne

sposobnosti,pripremne aktivnosti,

realizacija aktivnosti, postupanje u

sluĉaju vanredne situacije i završetak

aktivnosti);

•Završava se propisanom LZO –piktogrami definisani na korporativnom nivou;

•Ilustrovano je odgovarajućim brojem fotografija (2 do 4) koje prikazuju konkretne radne aktivnosti, opremu za rad, odnosno zaposlenog u propisanoj LZO.

624

1.3 IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -

PRIMER

625

1.3 IZRADA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -

PRIMER

2. USAGLAŠAVANJE I USVAJANJE UPUTSTVA

ZA BEZBEDAN RAD

Autor u saradnji sa Licem za HSE Funkcija za HSE SEUD (aplikacija za usaglašavanje

dokumenata na korporativnom nivou

626

Usaglašeni UBR potpisuju Autor,

neposredni rukovodilac,

Lice za HSE,

a Odluku o usvajanju potpisuje Direktor Funkcije za HSE.

Nakon svakog donošenja, ukidanja ili revizije sadrţaja

aţurira se jedinstveni Registar Uputstava za

bezbedan rad na korporativnom nivou.

Upoznavanje zaposlenih sa usvojenim UBR-om:

• Obuke za HSE lica;

• Obuke na radnom mestu;

• Pre izvoĊenja aktivnosti na terenu; operativni sastanci.

3. PRAĆENJE (MONITORING) I PREISPITIVANJE

627

• Linijski rukovodilac je odgovoran za kontrolu sprovoĊenja propisanih mera.

• Ukoliko se ukaţe potreba za izmenom UBR-a, linijski rukovodilac obaveštava Lice za HSE u

organizacionom delu, nakon ĉega se aţurira Analiza zadatka, a skladu sa tim i Uputstvo.

• Svake druge godine sprovodi se obavezno aţuriranje i preispitivanje svih postojećih Analiza

zadatka, odnosno Uputstava za bezbedan rad.

• UBR se postavlja na najpreglednije mesto na opremi ili u

radnom prostoru na koji se odnosi – na zidu ili u fascikli –

uklanjanje je zabranjeno – odgovoran linijski rukovodilac

628

Trenutni broj usvojenih Uputstava:

111

NIS a.d. Novi Sad

Funkcija za HSE

SISTEM DOZVOLA ZA

VISOKORIZIĈNE RADOVE U

NIS a.d NOVI SAD

19.09.2014.

Aleksandar Savić

SADRŢAJ:

630

Uvod

Struktura dozvole za rad

Plan spašavanja

Visokoriziĉne radne aktivnosti i dozvole za rad

Priroda poslovanja u naftnoj industriji zahteva visok stepen zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, što

predstavlja jedan od prioriteta i preduslova za uspešnost kompanije.

Kljuĉni zadatak u sferi bezbednosti i zdravlja na radu jeste obezbeĊivanje uslova za smanjenje broja

incidenata i akcidenata, ukljuĉujući i povrede na radu, u svim segmentima poslovanja.

Svesni opasnosti i rizika koje postoje u radnim procesima unutar naftne industrije NIS а.d. jе u cilju

bezbednog razvoja, usvojio dokumenta koja regulišu ovu oblast što, uz angaţovanje svih u Kompaniji, ĉini

da radno okruţenje svakim danom bude sve bezbednije za rad i boravak.

Kompanija identifikuje visokoriziĉne radne aktivnosti za koje je neophodno izdavanje Dozvola za

rad, razvija mere za otklanjanje ili smanjenje takvih rizika, informiše zaposlene i radi na podizanju svesti o

njima.

Proces izdavanja dozvola za rad i visokoriziĉne radne aktivnosti u NIS a.d. sprovodi se kroz Standard –

Sistem dozvola za rad i visokoriziĉne radne aktivnosti u NIS a.d.

UVOD

631

Ovim dokumentom se definišu pre svega obaveze zaposlenih i

konkretne mere kojima se ostvaruju zacrtani ciljevi

• HSE Politika NIS a.d. Novi Sad:

• Dozvola za rad predstavlja zapis kojim se definišu radnje, mere, postupci i aktivnosti koje je potrebno

preduzeti u cilju eliminacije/smanjenja identifikovanih rizika, odnosno planiranje mera zaštite koje treba

preduzeti pre poĉetka, tokom obavljanja i nakon završetka predmetne aktivnosti/posla.

• Visokoriziĉne radne aktivnosti su aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu pretnju, odnosno nastanak

opasnosti koje mogu dovesti do neposrednih negativnih posledica (povrede na

radu, invalidnost, oštećenje opreme za rad i dr.)

UVOD

„Rukovodstvo NIS a.d. Novi Sad je svesno HSE rizika koji postoje prilikom radnih

procesa u okviru njihove sfere poslovanja i zato će predano i odgovorno, što

predstavlja neophodan element efikasnog poslovanja, kontrolisati ove rizike koji mogu

da ugroze ţivot i zdravlje zaposlenih ili nanesu štetu opremi, imovini, ţivotnoj sredini ili

reputaciji Kompanije.“

632

UVOD

U Kompaniji NIS a.d. definisane su sledeće visokoriziĉne radne aktivnost za koje se mora izraditi

neposredna procena rizika i izdati dozvola za rad:

1. Dozvola za obavljanje toplih poslova

2. Dozvola za radove u zatvorenom/ograniĉenom prostoru

3. Dozvola za rad na visini

4. Dozvola za rad za poslove kopanja i iskopavanja

5. Dozvola za obavljanje poslova na ureĊajima i postrojenjima pod visokim naponom

6. *Dozvola za rad za obavljanje aktivnosti prilikom kojih je nemoguće u potpunosti ispoštovati

fundamentalna pravila HSE u NIS a.d. Novi Sad.

633

SADRŢAJ

634

Uvod


Plan spašavanja


STRUKTURA DOZVOLE ZA RAD

Svaka dozvola za rad (DZR) se sastoji iz 4 segmenta:

1. Zahtev za izdavanje dozvole za rad

Predstavlja prvi deo DZR. Pre zapoĉinjanja radova, Izvršioc

radova u prisustvu Izdavaoca dozvole popunjava „Zahtev za

izdavanje DZR“ u odgovarajućem obrascu DZR gde na osnovu

predviĊenih radova tj. vrsta aktivnosti koje će se obavljati u toku

realizacije posla jasno definiše sve potrebne elemente aktivnosti,

odnosno poslova koje će obavljati.

2. Propisivanje mera zaštite i prevencije

Predstavlja drugi deo DZR. Izdavalac dozvole (po potrebi u

saradnji sa licem za HSE na osnovu podataka iz dela DZR

„Zahtev za izdavanje DZR“ i procene rizika predviĊenih aktivnosti

definiše mere zaštite i prevencije koje je potrebno preduzeti u cilju

bezbedne realizacije planiranih radova i odreĊuje rok za izvršenje

aktivnosti za koje je zahtevana DZR.

Za obavljanje „toplih“ poslova (zavarivanja, rezanja, lemljenja na

privremenim mestima...) mere zaštite i prevencije propisuje i

verifikuje Struĉno ovlašćeno lice ZOP OD Bloka/ Matice NIS

a.d.Novi Sad.

635

3. Odobrenje za izvoĊenje radova

Predstavlja treći deo DZR. Odobrenje verifikuje Izdavalac DZR nakon što se neposredno, na lokaciji uveri da

su sve naloţene zaštitne i preventivne mere u potpunosti spovedene.

Tek kada je DZR verifikovana i od strane Izdavaoca dozvole i Izvršioca predmetni radovi mogu da zapoĉnu.

Dozvola se izdaje na maksimalan vremenski period od 1 dana i vaţi samo dok traju uslovi koji su postojali

prilikom njenog izdavanja.

Dozvola za obavljanje „toplih“ poslova se moţe izdati i na duţi vremenski period (ne više od 3 dana) u

sluĉajevima kada nema promena prvobitnih uslova tokom izvoĊenja konkretne radne aktivnosti.

4. Završetak posla i zakljuĉenje dozvole za rad

Predstavlja ĉetvrti deo DZR. Po završetku posla Izdavalac dozvole mora da obavi neophodne provere i da

izvrši zakljuĉenje DZR: da li je aktivnost završena, da li su svi zaposleni napustili mesto izvoĊenja radova, da

li je uklonjena oprema za rad i alat, da li su sistemi zaštite u ispravnom i funkcionalnom stanju, kao i da li je

radni prostor doveden u ĉisto i uredno (adekvatno) stanje. Izvršilac radova i Izdavalac dozvole, po pregledu

završenog posla i dovoĊenja radnog prostora u adekvatno stanje, vrše primopredaju radova, potpisuju deo o

završetku radova i zakljuĉenju DZR.

636

STRUKTURA DOZVOLE ZA RAD

SADRŢAJ:

637

Uvod


Plan spašavanja


PLAN SPAŠAVANJA

Plan spašavanja se izraĊuje u cilju planiranja i realizacije postupka reagovanja, odnosno spašavanja

zaposlenih u sluĉaju incidenta i akcidenta.

Plan spašavanja izraĊuje lice osposobljeno za spašavanje i reagovanje u vanrednim sitacijama. Lice moţe

biti imenovano i ovlašćeno internim dokumentom Kompanije ili se moţe identifikovati i angaţovati meĊu

eksternim organizacijama ovlašćenim i osposobljenim za postupke spašavanja i reagovanja u vanrednim

situacijama.

Plan spašavanja se izraĊuje u saradnji sa neposrednim rukovodiocem lokacije, odnosno Izdavaocem

dozvole.

Plan spašavanja je dokument koji mora da bude sastavljen, verifikovan i distribuiran uz svaku izdatu DZR

bez izuzetka.

Bez posedovanja Plana spašavanja odobrenje za izdavanje DZR se ne potpisuje.

638

SADRŢAJ:

639

Uvod


Plan spašavanja


VISOKO RIZIĈNE RADNE AKTIVNOSTI I

DOZVOLE ZA RAD

1. Dozvola za obavljanje toplih poslova

Zadaci za koje se izdaje dozvola za obavljanje “toplih” poslova ukljuĉuju:

I. Bilo kakav rad sa vrućim materijalima izvan stalnog mesta odreĊenog za “tople”

poslove (zavarivanje, rezanje, lemljenje, paljenje..)

II. Bilo koji od gore pomenutih poslova, u bilo kom delu objekta/lokacije kada postoji

potencijalna opasnost zbog samog rada koji se obavlja ili okolnih aktivnosti

2. Dozvola za radove u zatvorenom/ograniĉenom prostoru

Ova dozvola se izdaje za ulazak i rad zatvorenom/ograniĉenom prostoru gde se sa

razlogom moţe oĉekivati pojava sledećih rizika:

I. Fatalni ishod ili povrede zaposlenih od poţara i eksplozije usled nagomilavanja

opasnih isparenja i prašine;

II. Fatalni ishod ili povrede zaposlenih usled nemogućnosti pravovremenog i

jednostavnog izlaska

III. Gubitak svesti zaposlenih usled povišenja telesne temperature

IV. Gubitak svesti ili gušenje zaposlenih usled gasa, isparenja/para ili nedostatka

kiseonika (zahteva nošenje specijalne opreme za disanje)

V. Davljenje usled povećanja nivoa teĉnosti unutar prostora

VI. Gušenje usled zarobljenosti/nemogućnosti izlaska na siguran prostor (ĉistu

atmosferu).

640

3. Dozvola za rad na visini

Rad na visini (rad na neobezbeĊenoj visini) predstavlja rad lica na visini većoj od 2 m

od ĉvrste podloge, pri ĉemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine.

Rad na merdevinama (rad na neobezbeĊenoj visini) predstavlja rad na

prenosnim/pokretnim merdevinama koji podrazumeva radnu aktivnost gde se oslonac

nogu zaposlenog nalazi na visini preko 2m, a nisu zadovoljeni uslovi radnog prostora

zaštićenog od pada sa visine.

Dozvole za rad na visini se po pravilu izdaju svaki put kada su u pitanju radovi na

neobezbeĊenoj visini, kao i na osnovu prethodne procene rizika linijskog rukovodioca

u sledećim sluĉajevima:

1. Ukoliko je došlo do izmene zadataka u aktivnostima koje su opisane u Uputstvu za

bezbedan rad za izvoĊenje konkretne aktivnosti;

2. Ukoliko je došlo do pojave novih opasnosti i štetnosti;

3. Ukoliko ne postoji izraĊeno Uputstvo za za bezbedan rad za izvoĊenje konkretne

aktivnosti

4. Dozvola za rad za poslove kopanja i iskopavanja

Zadaci za koje se izdaje ova dozvola odnose se na graĊevinske poslove, na poslove

sa graĊevinskom mehanizacijom na objektu/delovima objekta/lokaciji ili na njihov rad

u zonama opasnosti, gde se sa razlogom moţe oĉekivati pojava povećanog rizika

(oštećenje opreme, delova sistema, instalacija…), kako bi se na minimum sveli rizici

po zaposlene/IzvoĊaĉe/treća lica i obezbedila sigurnost okolnog prostora i objekata.

641


DOZVOLE ZA RAD

5. Dozvola za obavljanje poslova na ureĊajima i postrojenjima pod visokim

naponom

Zadaci za koje se obavezno izdaje ova dozvola odnose se na rad unutar ili u blizini

postrojenja za proizvodnju i distribuciju elektriĉne energije (trafo stanice), instalacije

pod visokim naponom ili za radove u blizini instalacija pod visokim naponom. DZR se

izdaje i prilikom radova na instalacijama i opremi pod naponom kod kojih postoji

opasnost od nastanka poţara, eksplozije (npr. instalacije u zonama opasnosti).

Pored gore navedenog, DZR se izdaje i u sluĉajevima kada je to definisano

prethodno utvrĊenom procenom rizika za datu aktivnost.

6. *Dozvola za rad za obavljanje aktivnosti prilikom kojih je nemoguće u

potpunosti ispoštovati fundamentalna pravila HSE u NIS a.d. Novi Sad

Fundamentalna pravila predstavljaju kratka (osnovna) pravila iz oblasti HSE

definisana na nivou Kompanije, sa ciljem spreĉavanja nastanka neţeljenih dogaĊaja,

ĉije je poštovanje obavezno kako od strane zaposlenih, tako i od strane izvoĊaĉa i

trećih lica.

Ukoliko prilikom realizacije procesa doĊe do situacije koja zahteva da se prekrši neko

pravilo bezbednosti i/ili fundamentalno pravilo uz primenu svih dostupnih preventivnih

mera zaštite neophodno je definisati dozvolu za rad kojom će se propisati naĉin

realizacije takvog procesa (premošćavanje fundamentalnog pravila).

Obavezan uslov predstavlja zahtev da lice koje odobrava premošćavanje

fundamentalnih pravila, minimalno, bude jedan rukovodeći nivo iznad lica koje

autorizuje zahtev za izdavanjem ove DZR.

642


DOZVOLE ZA RAD

Statistika za 2013. godinu

- U toku 2013. godine u NIS a.d. Novi Sad izdato ukupno 19218 Dozvola Za Rad

643

SISTEM OPSERVIRANJA

AKTIVNOSTI, OPREME, SREDSTA

VA I POJAVA SA STANOVIŠTA

HSE-a

19.09.2014.Dejan Badnjarević

NIS a.d. Novi SadFunkcija za HSE

VRSTE NADZORA

Stalna provera ispunjenosti zahteva zakonske regulative i internih

standarda Društva, kao i upravljanje korektivnim i preventivnim

merama definisana je Internim standardima:

- Operativno opserviranje aktivnosti, opreme i sredstava

- Naĉin sprovoĊenja postupaka nadzora i revizije

- Saradnja sa nadleţnim drţavnim organima po pitanju HSE

- Uputstvo za sprovoĊenje operativnog opserviranja

aktivnosti, opreme, sredstava i pojava sa stanovišta BZR, ZŢS

i ZOP u NIS a.d. Novi Sad“

NADZOR

Operativni nadzor(Opservacije)

Korporativni nadzor(Nadzorne provere)

Eksterni nadzor(Inspekcije

Interni nadzor

Opservacija aktivnosti

Opserviranje opreme/sredstava pojava

645

ŠTA JE OPERATIVNO OPSERVIRANJE

AKTIVNOSTI I POJAVA?

„ Interaktivni, sistematski i dokumentovani

proces, koji se zasniva na praćenju aktivnosti

zaposlenih tokom njihovog izvršenja radnih zadataka

sa ciljem neodloţnog ispravljanja

nedostataka, podrške ili osude primećenog

ponašanja, otkrivanja uzroka, definisanja korektivnih

mera....”

„ Sistematski i dokumentovani proces, koji se zasniva

na sprovoĊenju kompleksnih mera, usmerenih na

obezbeĊivanje pravilnog funkcionisanja opreme i

sredstava, kroz spreĉavanje incidenata i havarija ili

eliminaciju njihovih posledica”

646

648

OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I

POJAVA 4 OSNOVNE FAZE PROCESA

I. Sistematsko planiranje postupaka:zapoĉinje sistematskim planiranjem postupaka sprovoĊenja opservacija aktivnosti i pojava , kao inicijalnog koraka u

realizaciji preventivnih mera iz oblasti HSE , sa aspekta uoĉavanja i evidentiranja svih aktivnosti i pojava , koje mogu

prouzrokovati nastanak DogaĊaja sa razliĉitim stepenom ozbiljnosti posledica. Konkretno , postupak planiranja

podrazumeva definisanje minimalnog broja navedenih aktivnosti kao i maksimalne vremenske periode njihovog

izvršenja

II. Realizacija postupaka (opserviranje):podrazumeva realizaciju definisanih planova , odnosno operativno i sistematsko uoĉavanje i evidentiranje svih

aktivnosti i pojava koje mogu prouzrokovati nastanak DogaĊaja sa razliĉitim stepenom ozbiljnosti posledica po

zaposlene , posetioce , ugovaraĉe , opremu i sredstva .

ava realizaciju

iti konstantno unapreĊenje stanja HSE na lokacijama i

objektima NIS a.d . Novi Sad .

III. Izveštavanje o realizaciji: podrazumeva periodiĉno izveštavanje o realizaciji operativnih planova i aţurnost u sprovoĊenju definisanih obaveza

zaposlenih po pitanju uoĉavanja i evidentiranja specifiĉnih aktivnosti i pojava sa stanovišta HSE

IV. Razmena i distribucija informacija:podrazumeva distribuciju i razmenu informacija

nosti kroz transparentnost rešavanja problema , uz definisanje

jasnih preporuka , kako bi se spreĉilo ponavljanje sliĉnih situacija .

649

FAZA I

SISTEMATSKO PLANIRANJE POSTUPAKA

650

Opservaciju posla i pregled opreme, sredstava i pojava vrše sve kategorije lica navedenih u planu

opservacija dok je HSE poseta rezervisana samo za 2, 4 i 5 kategoriju zaposlenih i to:

Razlika izmeĊu opservacije i HSE Posete je u tome što:

• Opservacija podrazumevaju pregled samo jedne pojave dok

HSE poseta podrazumeva posetu jednom objektu, ali

opservaciju više pojava ili aktivnosti.

• Opservaciju / pregled vrši samo jedno lice, a u HSE posetama

uĉestvuje tim sastavljen od Rukovodioca koji vrši

posetu, rukovodioca organizacione celine /objekta na kome se

vrši poseta i struĉnih lica iz oblasti odrţavanja, izgradnje i sl.

FAZA II

REALIZACIJA POSTUPAKA (OPSERVIRANJE)

651

Kategorija Odgovornost za sprovoĊenje Opservacije posla i

Pregleda

1. Prvi nivo neposrednih rukovodilaca

2. Lica odgovorna za obavljanje poslova HSE

3. Rukovodioci organizacionih jedinica (niţi nivo)

4. Rukovodioci organizacionih celina (viši nivo)

5. Visoki Menadţment (GD,ID,UO)

OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I POJAVA –

ŠTA OPSERVIRATI

„ Ponašanje zaposlenog, usled kojeg postoji rizik da sam

zaposleni ili oni koji ga okruţuju doţive povredu...

...ili pasivnost zaposlenih koja, ukoliko se ne ispravi u

zavisnosti od sluĉaja, moţe dovesti do neţeljenih posledica.”

„ ...je uslov, koji nije direktno vezan za aktivnost ili pasivnost

zaposlenih, ali moţe da dovede do nesreće ili incidenta

ukoliko se ne otkloni. Moţe biti izazvan

neispravnostima, greškom u projektu, proizvodnji ili

izradi, nekvalitetnom odrţavanju, pogoršanju poĉetnih

svojstava...”

Opasna aktivnost:

Opasna pojava:

652


ŠABLONI


ŠABLONI


ŠABLONI

656

Svi zaposleni koji su uoĉili Potencijalni HSE DogaĊaj ili Nebezbednu

aktivnost/uslov evidentiraju ga koristeći šablon HSE brzi izveštaj.

FAZA III

IZVEŠTAVANJE O REALIZACIJI

• Obrasci Opservacije posla i Pregleda opreme/sredstava/pojava koje

odgovorna lica izraĊuju samo u pisanoj formi (papirna ili elektronska)

dostavljaju se odgovornim licima za HSE, a zatim dalje evidentiraju u

evidencijama o izvršenim opservacijama.

657

IZVEŠTAJI O OPSERVIRANJU

658

IZVEŠTAJI O OPSERVIRANJU

659

FAZA IV

RAZMENA I DISTRIBUCIJA INFORMACIJA

660

Sadrţaj i naĉin distribucije informacija navedenih u šablonu Informacije o

dogaĊaju zavisi od stepena ozbiljnosti DogaĊaja ili opasne pojave , i

generalno se moţe grupisati u ĉetiri kategorije :

1. Akcident ( incidenti koji imaju posledice na ţivotnu sredinu i sve vrste

povreda zaposlenih , posetilaca ili ugovaraĉa ) - postupak izrade

, kompletiranja i distribucije propisan standardom o Operativnom

obaveštavanju , istraţivanju , evidentiranju i periodiĉnom izveštavanju o

DogaĊajima , pošto uvek prati Informacija o dogaĊaju

2. Incident

ena poţara , opreme , sredstava i sl . ) - Postupak izrade

, kompletiranja i distribucije propisan standardom o Operativnom

obaveštavanju , istraţivanju , evidentiranju i periodiĉnom izveštavanju o

DogaĊajima , pošto uvek prati Informacija o dogaĊaju

3. Izbegnut dogaĊaj ( svi DogaĊaji i pojave koje su se desile a za

posledicu nisu imale Akcident ili Incident ) postupak izrade

, kompletiranja i distribucije propisan taĉkama ovog standarda

4. Nebezbedna aktivnost / pojava ( sve aktivnosti i pojave koje su se

sprovele / dešavale i za posledicu nisu imale DogaĊaj , ali predstavljaju

primer loše prakse i potencijalno predstavljaju izvor neţeljenih DogaĊaja

ili pojava )

OPERATIVNO OPSERVIRANJE AKTIVNOSTI I

POJAVA

1. Ĉini vašu posvećenost HSE na radu vidljivom

2. Pomaţe da se preduprede povrede i materijalna šteta

3. Uoĉava jake i slabe taĉke HSE-a

4. Pomaţe vam da uoĉite i ispravite opasne situacije na brz naĉin

5. Spreĉavanje neţeljenih dogaĊaja

6. Istiĉe primere dobre prakse

7. Bolja komunikacija u vezi HSE pravila

8. Pomaţe u definisanju novih HSE pravila

9. Povratne informacije o kvalitetu treninga i primeni nauĉenih pravila

10. Identifikacija i ublaţavanje opasnih situacija

11. Identifikacija sistemskih nedostataka

12.Motivisanje za pravilan rad i treniranje

13.Beleţenje tendencija

PREDNOSTI SISTEMA OPERATIVNOG OPSERVIRANJA:

661

NIS a.d Novi Sad

Funkcija za HSE

Primena praktiĉnih mera u

unapreĊenju bezbednosti u

transportu u NIS a.d Novi Sad

19.09.2014.

Nebojša Vojvodić

UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.

663

Strateški cilj Kompanije u vezi sa bezbednošću transporta ja da se broj nezgoda u drumskom saobraćaju

koje nastaju usled neodgovarajućeg ponašanja zaposlenih Kompanije svede na nulu

UnapreĊenje bezbednosti u transportu sprovodi se pre svega kroz:

Politiku bezbednosti saobraćaja

Standard Društva - Bezbedna voţnja transportnim sredstvima u drumskom saobraćaju

Standard Društva - Korišćenje vozila od strane zaposlenih, unutrašnja kontrola i bezbednost u

drumskom saobraćaju

Kampanje, podizanje svesti o znaĉaju bezbednosti u saobraćaju

RAR

RAR

RAR

RAR

RAR

RAR

RAR

RAR

RAR

RAR

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

?????????? ????????? ?? ?????? ??????????? ??????????

Bezbednost vozila

UnapreĊenje GPS sistema za praćenje vozila

Ugradnja ureĊaja u sva vozila (putniĉka i teretna)

Kontrola praćenja brzine i izveštavanje o prekoraĉenjima

Definisanje parametara za monitoring na osnovu preporuka po Metodologiji za praćenje i analizu HSE indikatora u skladu sa OGP principima i dobre prakse iz drugih kompanija

Brzina

Naglo ubrzavanje

Usporavanje

Nagle promene pravca

Monitoring performansi vozaĉa („stil voţnje“) u saobraćaju kroz sistem bodovanja i definisanje zona kritiĉnog ponašanja u saobraćaju

Crvena zona

Ţuta zona

Zelena zona

664


UnapreĊenje vozila i flote:

•Kontrola tehniĉke ispravnosti vozila

•Kontinuirano obnavljanje novim vozilma

(2012 oko 342 vozila, 2013 oko 120 vozila, 2014 je do sada 13 vozila teretnih)

Obuke / treninzi:

•Obuka korisnika terenskih vozila o upotrebi vitla i redukcije vozila i kretanje po

nekategorisanim putevima,

•Obuka u Nacionalnoj vozaĉkoj akademiji (NAVAK) korisnika sluţbenih vozila

•Testiranje korisnika koji su uĉestvovali u saobraćajnim nezgodama

•Obuka profesionalnih vozaĉa u terenskim uslovima

•Izrada kviza/testa o poznavanju voţnje u zimskim uslovima

•Kviz test o poznavanju saobraćajnih propisa

•Redovno testiranje profesionalnih vozaĉa dva puta godišnje

•Izvršena provera znanja korisnika Geofiziĉkih servisa

•Obuka za korisnike koji su odgovorni za nastanak saobraćajne nezgode,

•Оrganizovanje takmiĉenja profesionalnih vozaĉa pod nazivom „Vozaĉki izazov“

665


UnapreĊenje veština i kompetencija vozaĉa

Procena sposobnosti zaposlenih za upravljanje vozilom i odreĊivanje sklonosti ka riziĉnim

situacijama u saobraćaju upotrebom specijalizovanog softvera

Provera psihofiziĉkog stanja vozaĉa za upravljanje vozilom upotrebom psiholoških testova(specijalizovanog hardvera i softvera za testiranje)

Testovi zasnovani na nauĉnoj bazi (koriste ih neke zemlje EU u procesu dobijanja vozaĉke dozvole)

Kreiranje baze potencijalno riziĉnih vozaĉa

Definisan koncept modela razvoja kompetencija i identifikacija specifiĉnih obuka za unapreĊenje

veština vozaĉa

Na nivou NIS a.d do sada je proces testiranja na specijalizovanim konzolama prošlo oko 700

korisnika kompanijskih vozila

666


UnapreĊenje veština i kompetencija vozaĉa

Obuka bezbedne voţnje – Nacionalna vozaĉka akademija - NAVAK

Specijalizovani programi razvijeni u cilju brzog sticanja praktiĉnog iskustva i znanja koja mogu smanjiti broj saobraćajnih nezgoda i spasiti ţivote.

Razvoj vozaĉkih veština, percepcije rizika, odnosa vozaĉa prilikom uĉestvovanja u saobraćaju.

Tokom 2013. godine obuci bezbedne voţnje prisustvovalo je:

Za 2014. godinu planirano je 400 vozaĉa667


Transport opasnog tereta (ADR / ADN / RID)

NIS a.d. aktivno radi na preduzimanju mnogobrojnih aktivnosti na unapreĊenju sistema transporta opasnog

tereta, doprinoseći na taj naĉin povećanju bezbednosti na opštem nivou.

Neke od aktivnosti u oblasti sistema TOT :

Osposobljavanje i imenovanje Savetnika za bezbedan transport opasnog tereta

26 struĉno osposobljenih / Savetnika za ADR i RID u svim delovima NIS a.d.

Definisane Odluke i opisi poslova Savetnika za TOT za sve delove NIS a.d.

18 Imenovanih Savetnika u svim delovima NIS a.d

Izrada Godišnjih izveštaja i izveštavanje nadleţnog ministarstva

Praćenje aktivnosti i definisanje akcionih planova za narednu godinu

Komunikacija i saradnja sa Upravom za TOT u cilju pravovremenog reagovanja i

poboljšanja sistema TOT u NIS a.d.

Kontinuirano praćenje propisa iz TOT i redovno aţuriranje i unapreĊenje

Obuĉavanje zaposlenih u lancu manipulacije opasnim teretom

Izrada standarda u cilju definisanja sistema TOT u NIS a.d.

Realizacija naloţenih mera od strane Uprave za TOT

668


Obuka za Manipulaciju














U cilju kontinuiranog unapreĊenja bezbednosti transporta i da se broj nezgoda u drumskom

saobraćaju koje nastaju usled neodgovarajućeg ponašanja zaposlenih svedena nulu, u narednom

periodu planirane su sledeće aktivnosti:

UnapreĊenje normativno-metodoloških dokumenata za bezbednost transporta

Definisanje procesa planiranja putovanja i procene rizika pre puta (Journey Management i Pre – triprisk assessment)

Definisanje korektivnih mera za nesavesne vozaĉe

Pravljenje baze stila voţnje korisnika sa preporukom OGP

Implementiranje koncepta modela razvoja kompetencija i identifikacija specifiĉnih obuka zaunapreĊenje veština vozaĉa

Definisanje sistema nagraĊivanja za najbolje vozaĉe

Definisanje zahteva za daljinsko praćenje (GPS) transporta opasanog tereta

Praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja (poštovanje brzine kretanja na puteviima, vezivanjasigurnosnih pojaseva, upotreba mobilnog telefona i dr.)

Nadzor i unutrašnja kontrola primene propisa ADR / RID / ADN

………….

669

PREGLED AKTIVNOSTI U CILJU UNAPREĐENJA

BEZBEDNOSTI U TRANSPORTU U NIS A.D.

Po�ar - TOT.mp4

Po�ar - TOT.mp4

http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&frm=1&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&docid=_eQ0A8S0QyBPcM&tbnid=NUmdxAykBWagTM:&ved=0CAUQjRw&url=http://www.gettyimages.com/detail/illustration/oil-and-gas-icons-on-buttons-series-one-royalty-free-illustration/165069594&ei=BHO-U4BFhunLA-TRgKAP&bvm=bv.70138588,d.bGQ&psig=AFQjCNGGwR8JAMvWe5k0xgfOXR5YIYHppQ&ust=1405076384169855

Функција за HSE

НИС а.д Нови Сад

2014. година

Концепт развоја

HSE компетенција

и мерење ефикасности

HSE обука

у НИС а.д. Нови Сад

УВОД

• Унапређење HSE система у НИС а.д спроводи се континуирано

• Циљ: смањење броја повреда на раду, губитака за Компанију и свеопште

унапређење безбедности и здравља на раду

• Како би се процес оспособљавања одвијао на најефикаснији могући начин и у

складу са пословним циљевима компаније, интерним документима дефинисан је

систем унапређења HSE компетенција запослених и метод процене

ефикасности HSE обука којима се ове компетенције развијају

671

УВОД

• НЅЕ компетенције: способност запосленог да преузме одговорност за посао који

обавља у складу са законским прописима и НМД Друштва из области НЅЕ како би

се постигли очекивани резултати

• Системом унапређења HSE компетенција запослених уређен је и дефинисан

процес развоја НЅЕ компетенција које запослени треба да поседују, у односу на

категорију радног места

НТЕ

Кпмпетенције

Знаое

Вештине

Став

672

УВОД

• HSE обуке представљају основни елемент у програмима управљања ризицима на радном месту и основни алат унапређења HSE компетенција запослених

• Процес оспособљавања запослених из HSE области у НИС а.д. Нови Сад састоји се из 4 елемента:

1. Каталог HSE обука

2. Матрица HSE обука – обухвата идентификоване HSE курсеве за свако радно место, те на основу ње линијски руководиоци, HSE или ХР могу одредити које курсеве запослени треба да похађа у оквиру свог радног места.

3. План оспособљавања – дефинише динамику спровођења интерних и екстерних HSE обука, као и извештавање о завршеним HSE обукама, како би се пратила реализација плана.

4. Едукативни материјал – за све интерне обуке из Каталога израђују се Инструкције за спровођење обука којима се дефинише обим и садржај обуке, као и пратеће презентације, брошуре и водичи. Екстерне обуке врше се у складу са стандардима правних лица која изводе обуке у складу са важећом прописима, а по одобрењу Компаније.

Модул 1 – Уводна обука – обуке намењене

новозапосленима, извођачима, посетиоцима, као и запосленима који

мењају радно место. Укључује и периодичне обуке у складу са

законском регулативом.

Модул 2 – Обуке на радном месту – обуке намењене упознавању

запослених са активностима и специфичним ризицима у процесима

рада и контролу ризика на радном месту.

Модул 3 – Обуке из HSE менаџмент система – скуп обука чији је

циљ да упознају запослене са захтевима HSE система управљања.

Модул 4 – Екстерне обуке – обуке које изводе специјално обучена

лица или специјализоване установе у циљу усавршавања вештина и

знања запослених, а у вези са конкретним радним местима.

673

УВОД

• HSE обуке – основни елемент у програмима управљања ризицима на радном

месту и основни алат унапређења HSE компетенција запослених

• Спровођење квалитетних програма обуке нужно захтева алокацију ресурса –

неопходно проценити ефикасност HSE обука и утврдити њихову усклађеност са

потребама пословања.

• Процена ефикасности омогућава да се прецизно дефинишу циљеви

обука, уклони непотребан садржај обука и осигура да су одабране методе у

складу са потребама учесника, а тим и са пословним потребама Друштва

674

СИСТЕМ ПРОЦЕНЕ HSE КОМПЕТЕНЦИЈА

ЗАПОСЛЕНИХ У НИС А.Д.

• Систем НЅЕ компетенција дефинише ниво знања и вештина, из области НЅЕ, које

су потребне да би се обезбедило да запослени свој посао обављају на начин који

обезбеђује смањење негативних утицаја на безбедност и здравље људи, животну

средину, процесе и имовину Друштва, а у складу са законском

регулативом, захтевима интeрних нормативно методолошких докумената и

светском добром праксом

• Системом процене НЅЕ компетенција обухваћени су сви запослени, подељени по

следећим категоријама:

• Запослени у Блоковима који спадају у производну/основну делатност

• Лица запослена у НЅЕ

• Запослени у администрацији

675



• Свака област компетенција је подељена на 4 нивоа, а сваки ниво садржи опис наведеног знања или понашања које је потребно да запослени стекне и покаже како би стекао одређени ниво компетентности у датој области.

• У Мапи НЅЕ компетенција је за сваку категорију радног места одређен минималан потребан ниво НЅЕ компетентности

• За процену НЅЕ компетенције, користи се четворостепена скала:

1. Ниво 1- Ниво свесности – на овом нивоу, запослени поседује елементарно знање из дате области, познаје основну терминологију и у стању је да препозна ризике у датом процесу.

2. Ниво 2 – Ниво знања - запослени има знање из дате области, зна захтеве дефинисаних НЅЕ процеса и примењује захтеве процеса, понекад уз помоћ других.

3. Ниво 3 – Ниво вештине - запослени поседује практичне вештине из дате области, може самостално практично да их примењује у зависности од његове улоге у процесу

4. Ниво 4 – Мастер Ниво – запослени изузетно добро познаје област и самостално примењује знања. Способан је да допринесе унапређењима НЅЕ система путем дефинисања превентивних и корективних мера. Може да подучава друге активностима које су у вези са том облашћу.



• НЅЕ Компетенције се развијају сукцесивно по нивоима

• Да би запослени стекао одређени ниво компетентности потребно је да за дати

ниво усвоји одговарајућа теоријска и практична знања и вештине путем НЅЕ

обука, односно да је кроз одговарајуће пакете обука стекао компетенције за

претходне нивое исте области

677



- Евалуација НЅЕ компетенција

• Утврђивање постојећег нивоа НЅЕ компетенција запосленог и упоређивање са

очекиваним, односно минималним потребним нивоом компетентности

дефинисаним за категорију радног места запосленог

• Критеријуми за процену компетентности су положени тестови након обука за

одговарајући ниво компетенција, као и практична примена знања и понашања које

запослени показује у свом раду

• Уколико је коначна оцена испод минимално очекиваног нивоа или руководилац

жели да запослени стекне виши ниво компетенције, руководилац дефинише

активности које би требале да доведу до повећања нивоа НЅЕ компетенција

запосленог

МОДЕЛ ЗА ПРОЦЕНУ ЕФИКАСНОСТИ HSE

ОБУКА

• Обуке представљају основни алат за унапређење компетенција

• Ипак, не смеју бити изузете од одговорности према пословним резултатима

• Процена ефикасности и усклађености обука са пословним циљевима

представља незаобилазан део процеса оспособљавања

• Као најпогоднији за процену ефикасности HSE обука у НИС а.д. изабран је

Киркпатриков модел у 4 нивоа

• Четири нивоа који заједно дају потпуну слику ефикасности обука на свим

нивоима у Компанији

Ниво 1 – Процена реакције учесника

Ниво 2 – Процена учења

Ниво 3 – Промена понашања

Ниво 4 – Пословни резултати


ОБУКА

Ниво 1 – Процена реакције учесника

• Мишљење учесника о спроведеној обуци, у смислу организације, садржаја и вештина тренера

• Категорије које се оцењују на овом нивоу:

Административни део обуке Ефективност предавача Садржај обуке/тренинга Ефективности обуке и утицај

Ниво 2 – Процена учења

• Мерење нивоа знања учесника после тренинга, у односу на ниво пре тренинга

• Путем теста дефинисаног интерном инструкцијом у вези са предметном обуком

• Разлика у просечном резултату за групу пре и после обуке указује на ефикасност обуке у преносу знања и његовом краткорочном задржавању

• У циљу провере дугорочног задржавања знања – ретестирање неколико месеци након обуке.

680


ОБУКА

Ниво 3 – Промена понашања

• Прати се у Компанији кроз више процеса, а на два начина:

Директно: субјективна процена – анкетирање линијских руководилаца.

Индиректно: у процесима интерне ревизије и кроз специфичне KPI

(кључни показатељи учинка) који се могу директно повезати са променом

понашања запослених

• KPI који се, поред осталих, прате у Компанији у циљу процене промене

понашања у вези са релевантним HSE обукама су:

Транспарентност извештавања

Коефицијент саобраћајних незгода

Испуњеност захтева корпоративних

Спровођење поступака опсервирања активности и појава

Број израђених процена ризика пре извођења специфичних радних

активности односно издавања Дозвола за рад

681


ОБУКА

Ниво 4 – Пословни резултати

• Мерење утицаја HSE обука на пословне резултате спроводи се кроз праћење

KBI –кључне показатеље пословања који дефинишу активности и стратешке

смернице у Компанији

• KBI који се, поред осталих, прате у циљу процене промене понашања у вези

са релевантним HSE обукама су:

LTIF (Lost Time Injury Frequency Rate) – индекс учесталости повреда;

LTIS (Lost Time Injury Severity Rate) - индекс озбиљности повреда;

RAR (Road Accident Rate) – коефицијент саобраћајних незгода;

RT (Reporting Transparency) – транспарентност извештавања.

682

Documents

Prezentacije 2014