0 

 1 

MALA SIRENA 

U  dubini  okeana  u  prekrasnoj  palati  boravio  je  kralj  svih mora.  Imao  je  puno  kćeri,  ali 

najmlađa, Mala Sirena bila mu je najmilija. I pored svih lepota morskih dubina, Mala Sirena 

je  odlazila  na  površinu mora. Divila  se  plavetnilu  neba,  sjaju  sunca,  bojama  drveća  i  bila 

nesrećna u  svom  svetu. Mučila  je  čežnja  za  životom  na  kopnu. Uzalud  su  je otac  i  sestre 

nagovarali da odustane od te želje govoreći joj kako je surov i okrutan svet na kopnu. 

Jedne noći, krišom se popela na površinu. More je bilo burno, a veliki talasi su se oburšavali 

na  veliki  jedrenjak  koji  je  tonuo.  Privučena  talasima, Mala  Sirena  ugleda mladića  koji  se 

davio. Bez razmišljanja je doplivala do onesvešćenog mladića i izvukla ga na obalu. Gledala je 

njegovo prekrasno lice i čula otkucaje njegovog srca. Čaroliju je prekinuo neki glas i iza stene 

se pojavila jedna lepa devojka. Sirena je, neprimećena, brzo kliznula u vodu. 

 

 

 

 

 

 

Dani su prolazili, a Mala Sirena je stalno mislila na lepog mladića. Očajna, potražila je savet 

od zle čarobnice – morske veštice. Molila je da je oslobodki sjajnog repa i, kako god bolno to 

bilo, podari ljudske noge. Čarobnica je, za uzvrat, tražila od Male Sirene njen prekrasan glas i 

divno  pevanje.  Sirena  je  odmah  pristala.  Ostala  je  bez  glasa,  nema,  ali  se  pretvorila  u 

prekrasnu devojku. Sada  je mogla da  živi na  zemlji. Njen glas  i pevanje, morska veštica  je 

zatvorila u školjku i odnela je u morske dubine. 

 

 

 

 

 

 

U kraljvini je objavljeno da princ treba da se ženi i Mala Sirena, koja je u princu prepoznala 

voljenog mladića,  gorko  je  plakala  isplakavši  sve  suze.  U  noći,  na  svečanosti  u  kraljevim 

vrtovima,  dugo  je  plesala  iako  je  svaki  korak  nanosio  veliki  bol.  Ujutro,  pred  venčanje, 

1

 2 

povorka  je prolazila pored mladog para.  I Mala  Sirena  je bila u povorci. Nema,  zastala  je 

ispred mladog kraljevića  i on kao da  je za  tren osetio bol koji  je nosila u srcu. Ali  iz nemih 

usana nisu mogle da izađu reči. Maloj Sireni preostalo je samo da potraži sudbinu u morskim 

dubinama.  

U  trenutku  kada  je dotakla morske  talase,  školjka  se  otvorila  i  čarolije morske  veštice  je 

nestalo. Od tada, u tamnim noćima, mornari uz šum talasa često mogu da čuju tužno pevanje 

Male Sirene. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 3 

TRI PRASETA 

Bila jednom tri praseta. Dva praseta su bila veseli drugari, koji su voleli pesmu i igru. Treće 

prase im je često govorilo: "Bolje bi bilo da sazidate neku kućicu u kojoj biste bili sigurni od 

ljutog vuka, umesto što se igrate po ceo dan". I ono je sazidalo za sebe lepu kamenu kućicu. 

Prvo prase je tada reklo: "Pa dobro", i napravilo kućicu od slame. Ali, vuk je došao i počeo da 

duva i naposletku oduvao celu kućicu. Tada je prvo prase otrčalo, što je brže moglo, drugom 

bratu, koji je sagradio kućicu od drveta. Međutim vuk je stigao za njim i opet počeo da duva 

što je mogao jače. Oduvao je, razume se, opet celu kućicu. 

 

 

 

 

 

 

 

Dva praseta su onda otrčala kući trećeg brata. "Pusti nas unutra! Vuk nam je oduvao kućice i 

sad nam je za petama", zakukala su braća. Brat  ih  je uveo u kuću, a ubrzo se pojavio  i vuk. 

"Pusti me unutra", viknuo je, "inače ću i tvoju kućicu oduvati". "Pokušaj samo!" odgovorilo 

mu je prase. I vuk je duvao i duvao, ali kućica nije pala. Onda se popeo na krov i pokušao da 

uđe u kuću kroz dimnjak. Ali terće prase ga je čulo i zapalilo veliku vatru na ognjuštu. Vuk je 

propao kroz dimnjak pravo u vatru i izgoreo. 

 

 

 

 

           

           

           

           

           

                       

                       

                       

                 

2

 4 

SNEŽANA I 7 PATULJAKA 

Bila jednom jedna ljupka devojka, po  imenu Snežana. Njena mati je umrla, a otac joj se po 

drugi put oženio jednom lepom, ali sujetnom ženom, koja je ustvari bila veštica. Ona je sebe 

smatrala najlepšom ženom na svetu i imala je čarobno ogledalo, koje joj je uvek sve govorilo. 

Jednog dana  zapita ona ogledalo kao  i obično "Ogledalce, ogledalce na  zidu, kaži mi ko  je 

najlepši na svetu?" Ali ogledalo je razljuti odgovorivši: "Snežana je najlepša!" 

Devojka je zaista bila prava lepotica. Mećeha je bila ljubomorna, pa naredi jednom od svojih 

lovaca da odvede Snežanu u šumu i tamo je ubije. Lovac povede Snežanu, ali nije mogao da 

je ubije i ostavi je tamo. Usput on zakla jednu svinju, izvadi joj srce i odnese ga gospodarici, 

kao dokaz da je ubio devojku. Tako je maćeha jedno vreme bila zadovoljna. 

U međuvremenu  Snežana  je  lutajući  kroz  šumu,  stigla  do  kućice  u  kojoj  je  živelo  sedam 

patuljaka. Čovečuljci su se sažalili na nju i zadržali je da živi kod njih. Ona im je kuvala, čistila 

kuću  i  svi  su  bili  srećni.  Ali  jednog  dana  upita maćeha  opet  svoje  ogledalo:  "Ogledalce, 

ogledalce na zidu, kaži ko je najlepši na svetu?" Kad je čula da je Snežana najlepša, prosto je 

pobesnela. Ogledalo joj je takođe reklo da Snežana živi u šumi, u kućici kod sedam patuljaka. 

Ona se preruši u staru prosjakinju  i napuni  jednu korpu  jabukama. Odozgo  je stavila  jednu 

otrovnu  jabuku. Uputila se kućici patuljaka. Oni su svi bili na poslu, u  rudniku dijamanata. 

Pre  nego  što  su  otišli,  upozorili  su  Snežanu  da  ne  razgovara  sa  nepoznatima.  Ali  stara 

prosjakinja je izgledala tako prijateljski i dala joj je tako lepu jabuku, pa je ona zaboravila na 

upozorenje. Zalogaj otrovne jabuke zaglavio joj se u grlu i ona pade na zemlju kao mrtva. Kad 

su se patuljci uveče vratili, našli su je kako leži na zemlji i pored sveg truda nisu uspeli da je 

povrate. Svi su plakali, a jedan reče: "Ona je i suviše lepa da bismo je zakopali. Hajde da joj 

napravimo  stakleni  sanduk,  tako  će mo moći  još neko vreme da  je gledamo!"  I  tako  su  je 

stavili u stakleni sanduk. Prekrili su ga cvećem i stajali na straži pored nje. 

U to vreme je kroz šumu prolazio princ. Čim je ugledao lepu devojku u sanduku, odmah se 

zaljubi u nju. Patuljci mu ispričaše šta se dogodilo i on se, tužan saže i poljubi je. Tog trenutka 

primeti da ona trepće. "Ona  je živa!", uzviknu on  i podiže  je, a komad  jabuke  izlete  iz grla. 

Istog  časa ona otvori oči. Princ  je upita da  li bi htela da se uda za njega, a ona, presrećna 

odmah pristade. Patuljci su ih ispratili do palate, gde su se odmah venčali. Kad je maćeha to 

saznala, bila je toliko ljuta da je pala na mestu mrtva.  

 

 

 

 

 

3

 

ŠE

U  jed

ženu 

Poslepo je

zamo

prati

mudr

I  takkralju

Kralj 

sestr

jednu

obeća

joj je 

Takopoda

zemlj

 

 

 

 

 

 

 

 

 

HEREZ

dnoj  zemlji 

i sledećeg ju

e nekog vrem

ednu noć bud

oli oca:  "Doz

lju." Njen o

ra da bi mog

ko  se njegov

u: "želela bi

se sa tim slo

o,  ispričaj m

u priču, a ka

a da će mu 

poštedeo ži

o  su proveli 

arila  troje de

je i svi su bil

   

   

   

   

   

   

   

   

ZADA 

Dalekog  isto

utra naređiv

mena ljudi s

du kraljice. T

zvoli da pos

tac  je bio  z

gla učiniti i k

va  kćer  Šehe

h da se opr

oži i dozvoli 

mi poslednji 

ada je završi,

sledeće veče

ivot.  

hiljadu  i  je

ece. Priče  su

i srećni. 

 

 

 

 

 

 

 

 

oka  živeo  je

vao da je pog

su postali sm

Tada kćer kr

stanem kralj

apanjen nje

raj tom straš

erezada  ven

rostim sa  sv

njenoj sestr

put  jednu o

, kralj je bio

eri ispričati 

dnu noć,  za

u prestale, a

 

 

 

 

 

 

 

5 

e nekad  jeda

gube.  

mrtno uplaše

raljevog save

jeva  žena  i 

enom molbo

šnom kraljev

nčala  sa  kral

ojom sestro

ri da uđe. Ka

od  tvojih pr

o tako ushiće

novu priču. 

 koje vreme

ali kralj  je n

 

an kralj, koj

eni, jer je do

etnika, koja j

da povedem

om, ali  je  zn

vom ponaša

ljem. Posle 

om  i posledn

ad je sela on

relepih priča

en, da je hte

Kralju su se

e kralj  zavol

nije pogubio

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ji  je  svake n

lazio red i na

je bila mudr

m  sa  sobom 

nao da  je nje

nju.  

večere  Šehe

nji put  joj po

na zamoli Še

a." Šehereza

eo da čuje jo

e njene priče

leo Šehereza

. Ona  je ost

noći uzimao 

a njihove kć

ra kao i njen

svoju  sestr

egova kćer 

erezada  se  o

oželim  laku 

herezadu: "

ada poče da 

oš jednu i on

e toliko dopa

adu, a ona 

tala kraljica 

   

   

   

   

   

4

novu 

eri da 

n otac, 

u kao 

toliko 

obrati 

noć." 

Draga 

priča 

na mu 

ale da 

mu  je 

svoje 

4

 6 

PRINCEZA NA ZRNU GRAŠKA 

Bio jednom jedan princ, koji je hteo da se oženi pravom princezom. Išao je svuda po svetu i 

sreo monoge  princeze,  ali  uvek  se  našlo  nešto,  što  je  ukazivalo  na  to  da  ipak  nisu  prave 

princeze. Tužan, vritio se kući. 

Jedne  noći,  dok  je  napolju  besnela  oluja,  neko  je  zalupao  na  dvorsku  kapiju. Na  ulazu  je stajala mlada  devojka, mokra  kao miš,  sva  blatnjava  i  prljava.  Ali  ona  reče  da  je  prava 

princeza. "Možda  je  istina, a možda  i nije", pomislila  je kraljic  i naredila da se brzo spremi 

postelja za devojku. 

Preko dvadeset dušeka stavila  je dvadeset perina, a  ispod svega toga, tri suva zrna graška. Da bi legla, devojka se morala lestvicama popeti na postelju i tako je provela noć. Sledećeg 

jutra upita je kraljica kako je spavala.  

"Strašno", odgovori joj devojka. "Nešto tvrdo se nalazilo u mojoj postelji i užasno me žuljalo. 

Sasvim sam slomljena. Cele noći nisam oka sklopila." Sada je kraljica bila uverena da su našli 

pravu princezu, jer niko drugi ne bi ni osteio tri zrna graška, skrivena ispod svih tih dušeka i 

perina.  

Vrlo zadovoljna, kraljica je saopštila sinu dobru vest i on zaprosi princezu. Od tada su živeli zajedno dugo i srećno.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                       

                       

                     

5

 7 

TRNOVA RUŽICA 

Posle niza godina  ispunila se životna želja jednog kralja  i kraljice  i dobili su kćer. Pozvali su na  krštenje  sve,  pa  i  sedam  vila,  koje  su  živele  u  zemlji.  Bio  je  običaj  da  vile  požele 

novorođenčetu  sve vrline  i najlepše osobine. U  stvari, bila  je  još  jedna vila, ali ona  je bila 

tako stara, da su  je svi zaboravili. Kad  je videla d nije pozvana, vila se naljuti  i ode u dvor 

puna srdžbe. Šest vila već je bilo izrazilo svoje želje, kada se stara vila pojavi i viknu: "Ona će 

se ubosti na vreteno  i umreti!" Svi su bili zaprepašćeni, ali sedam vila  istupi  i  reče: "Ja ne 

mogu ovu želju da poništim, ali moja želja je da ona ne umre, nego da spava sto godina, dok 

ne dođe princ koji će je probuditi iz sna!" 

Kralj je hteo da spreči da se ova želja ikad ostvari, pa je naredio da se sve preslice i vretena u 

zemlji spale. Princeza je izrasla u lepu, pametnu i prijatnu devojku. Ali jednog dana, preseli se 

dvor u letnju palatu. Princeza tamo nije još nikad bila, pa ode iz sobe u sobu da sve pregleda. 

Najzad  je  stigla do  jedne  sobice u kuli, a  tamo  je  sedela  stara vila, prerušena u  seljanku  i 

prela.  Princeza  to  još  nikad  nije  videla,  pa  upita:  "Šta  to  radite? Mogu  li  da  pokušam?" 

Starica joj dade vreteno, princeza ubode prst i pade na pod. Stara vila iščeze, smejući se, ali 

sedam vila priskoči. One odnesoše princezu u njen krevet  i začaraše ceo dvor. "Sve što živi 

među  ovim  zidovima  neka  spava,  sve  dok  se  princeza  ne  probudi!"  Istog  trenutka  svi  su 

utonuli u san, tamo gde su se zatekli. Vila učini da dvorac obraste šibljem i trnjem. 

 

 

 

 

 

 

 

Sto godina kasnije putovao  je  jedan princ kroz zemlju. Video  je  tornjeve palate, koji su se 

uzdizali  iznad divlje šume, pa upita kome pripada taj dvorac. "To  je začarani dvor", rekli su 

mu ljudi. "U doba naših predaka bio je to dvor jednog kralja, ali sada ne može niko da prodre 

korz to trnje." Princ  je hteo da pokuša  jer  je osećao kako ga nešto čudno privlači. On pođe 

kroz šumu  i  izgledalo je kao da se sve pred njim sklanja u stranu, ali trnje je zadržavalo sve 

oni koji  su pokušavali da ga prate. Brzo  je  stigao do palate. Sve  je bilo potpuno  zaraslo u 

žbunje, a on je pomislio da su stražari mrtvi. Međutim, kad ih je dotakao, vido je da spavaju. 

Prošao je kroz dvorski vrt i dvorane i svud je nailazio na ljude koji spavaju. Konačno je stigao 

do sobe u kojoj je na krevetu ležala princeza, lepa kao slika. Zaljubi se odmah u nju i poljubi 

6

 8 

je. Ona se probudi  i reče: "Najzad si došao. Sanjala sam te." Tog trenutka svi su se u dvoru 

probudili. Šuma i trnje je iščezlo i nije dugo potrajalo a princ i princeza su slavili venčanje.  

 

 

 

 

 

 

 

   

                 

 9 

ALISA U ZEMLJI ČUDA 

Alisa je rado šetala po poljima  i zavirivala u svaki mogući kutak. Tako je jednom sela  ispod 

drveta. Opazila je nekog čudnog zeca koji je gledao nervozno u sat i nekud žurio. 

 

 

 

 

 

 

 

 

"Kuda to žurite, gospodine?" upitala ga je devojčica. Zec nije odgovorio, samo je brzo nestao 

u jednoj rupi. Alisa je krenula za njim i ... osetila je da nekud propada. Dugo je tako padala, 

sve dok na kraju nije stigla do dna. Nije bila povređena, pa je pokušala da se uspravi i opazila 

je neka veoma mala vrata. "Pa kroz njih ne mogu da prođem!" uzviknula je. "Zašto su tako 

mala?" 

"Popij malo ove čarobne tečnosti", reče joj neki miš, "pa ćeš i sam postati mala!" 

 

 

 

 

 

 

 

 

Alisa ga posluša i neglo se smanji. Bez muke prođe kroz vratašca i nađe se u prekrasnom ali 

neobičnom vrtu. Biljke i pečurke imale su vrata i prozorčiće. Tu je nakakav čudak sa šeširom 

pripremao gozbu sa čajem. Bio je okružen neobičnim društvom. I zec je, naravno, bio stigao. 

"Šta to slavite?" upita ih Alisa.  

7

 

"Naš

Onda

je bo

vojni

nalju

Stražnjom

BežeOnda

zadre

čudn

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

š je rođenda

a društvo pr

oji u  crveno.

ci,  bili  prat

tila i viknula

ža polete ka

m se diže užas

eći tako naiđ

a  se  uzvera 

emala. Tamo

o gledale. 

n!" odgovor

ređe u vrt ru

. Naiđoše  si

nja  herc‐kra

a svojim stra

 Alisi, a ova,

sna prašina 

đe na ona v

uz  onaj  otv

o  je  još uvek

riše oni. 

uža. Jedna od

ilni  gosti,  a 

aljice.  Kad  j

ažarima, kart

, prestrašen

i galama.  

ratanca, pro

vor  i  vrati  u

k bila njena 

10 

d njih je bila

među njima

e  herc‐kralj

tama: "Uhva

 

 

 

 

 

 

 

 

a da će je šč

ođe  ispod nj

u  podnožje  d

mačkica, a 

a bela i uplak

a  i mnogo  k

ica  opazila 

atite je! Uhva

čepati, stade

jih,  ispi tečn

drveta  pod 

sa njom  još

kana, pa Alis

karata  za  ig

šta  Alisa  ra

atite je!" 

e bežati što 

nost  i ponov

kojim  je  se

š nekoliko živ

sa priđe i po

gru. Karte  su

adi,  strahovi

je brže mog

vo postade v

edela  pre  ne

votinja koje

oče da 

u,  kao 

ito  se 

gla. Za 

velika. 

ego  je 

e su  je 

 11 

PEPELJUGA 

Bila jednom jedna ljupka devojka, koja je živela sa svojim trima ružnim polusestrama. Ona je 

morala  celu  kuću  sama  da  sprema  i  da  ih  služi  dan  i  noć.  Iako  je  bila  nagrađivana  samo 

psovkama, ostala je verna. Spavala je u kuhinji, pored vatre, nosila je samo dronjke. Jednoga 

dana  stigao  je  glas da  se  sve devojke u  zemlji pozivaju na  veliki bal,  koji  će biti održan u 

kraljevom dvoru. Tada će princ izabrati jednu devojku sebi za ženu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sestre  su  bile  ushićene  i  spremale  su  nove  haljine.  Satima  su  stajale  pred  ogledalom, 

ulepšavajući se i najzad su bile spremne za polazak. "Pepeljugo", viknule su joj ped polazak, 

"mi  idemo  na  bal,  a  ti  požuri  da  završiš  sav  posao,  pre  nego  što  pođeš  na  spavanje!"  I 

Pepeljuga bi rado pošla na bal, ali nije imala šta da obuče, a tri sestre nisu htele ništa da joj 

poklone. Tako je ona sa suzama u očima nastavila da posluje po kući. "Rado bih i ja pošla na 

bal!", mislila  je tužno. Ali  joj u tom času  jedan glas reče: "Ići ćeš dete moje." Pred njom  je 

stajala  draga  starica.  "Ja  sam  vila,  tvoja  kuma",  reče  ona  i  zamahnu  svojom  čarobnom 

palicom. Odjednom se Pepeljuga našla odevena u predivno ruho. U kosi joj je blistalo drago 

kamenje, a na nogama  staklene papučice. Zanemela  je od  iznenađenja. Onda njena kuma 

donese tikvu i pretvori je u veličanstvenu kočiju. Jedan miš i šest pacova su postali kočijaš i 

šest belih konja.  "Pođi  sada!"  reče ona,  "ali nemoj  zaboraviti da  se moraš vratiti kući pre 

ponoći, jer tada prestaje čarolija." 

 

 

 

 

 

8

 12 

Pepeljuga  je uživala na balu. Princ nije hteo ni sa  jednom drugom da  igra, a nisu  je ni zle 

sestre prepoznale. Ponoć je prebrzo došla i Pepeljuga je istrčala iz balske dovrane. Još dok je 

trčala niz stepenice, njena divna odeća počela je da se pretvara u rite. Princ je trčao za njom. 

"Nemoj bežati! Gde si?" vikao je. Ali je našao samo jednu staklenu papučicu. Od te noći princ 

više  nije  imao mira.  Želeo  je  po  svaku  cenu  da  pronađe  lepu  devojku. Naredio  je  da  sve 

devojke u zemlji probaju staklenu papučicu, nadajući se da će tako pronaći njenju vlasnicu. 

Stigli su i do ružnih sestara. Ali kao što se moglo i očekivati, njihove noge su bile prevelike, 

iako je jedna od njih štaviše odsekla palac. Niko se nije setio da pita za Pepeljugu. Ali princ ju 

je ugledao, pa iako je bila u dronjcima i prljava, naredio je da i ona proba papučicu. Papučica 

joj je savršeno pristajala i princ, srećan što je najzad našao svoju lepoticu, odmah je zaprosio. 

Oduševljena Pepeljuga pristade i krenu s njim na dvor.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 13 

CRVENKAPA 

Bila jednom jedna devojčica, ljupka i mila kako se samo zamisliti može. Zvali su je Crvenkapa 

jer je stalno nosila crvenu kapicu koju joj je isplela baka.  

Crvenkapa je s roditeljima živela u kućici pored velike šume, a na drugom kraju, u maloj kući 

stanovala  je Crvenkapina baka.  Jednog dana majka  je poslala Crvenkapu da odnese  ručak 

baki koja je bila bolesna. Upozorila je da požuri i ne skreće s puta. Crvenkapa se nije plašila i 

usput  je zastala da nabere baki malo cveća. Nije primetila da  iza drveta vrebaju dva velika 

oka. Bio je to strašni vuk. Prišao je Crvenkapi i upitao: 

‐ Šta radiš devojčice? 

‐ Berem cveće za bolesnubaku – odgovorila je Crvenkapa. 

‐ Kako ćeš da uđeš ako je baka bolesna? – upita lukavi vuk. 

‐ Pokucaću tri puta – reče Crvenkapa, ne sluteći ništa. 

 

 

 

 

 

 

Vuk je pozdravi i najkraćim putem odjuri do bakine kuće. Kada je stigao, vuk je pokucao tri 

puta i kada je baka pitala ko je, promenjenim glasom odgovorio: 

‐ To sam ja, Crvenkapa. 

Baka  je  ustala  i  otvorila  vrata.  Vuk  je  odmah  skočio  i  progutao  baku.  Obukao  je  njenu 

spavaćicu, stavio kapicu i naočare i legao u krevet. Tako je prerušen čekao Crvenkapu i mislio 

kako ga ona sigurno neće prepoznati. 

‐ Bako, bako, zašto imaš tako duge ruke? 

‐ Da te bolje zagrlim, dete moje. 

‐ Zašto su ti tako velike oči? 

‐ Da te bolje vidim. 

‐ Zašto su ti tako velike uši? 

‐ Da te bolje čujem, zlato moje. 

‐ Bako, bako, zašto imaš tako velike zube? 

‐ Da te lakše pojedem – zarežao je vuk i progutao Crvenkapu. 

9

 14 

Šumske  životinje  koje  su  bile  Crvenkapini  prijatelji  obavestile  su  drvoseču  o  tome  šta  se 

dogodilo. Drvoseča se odmah uputio bakinoj kući i kada je ušao, zatekao je vuka kako spava. 

Zamahnuo je sekirom i iz stomaka izađoše baka i Crvenkapa, žive i zdrave. 

Tako  je  završio  strašni  vuk,  a  baka,  Crvenkapa  i  drvoseča  su  slatko  pojeli  ručak  koji  je Crvenkapina mama spremila.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 15 

KNJIGA O DŽUNGLI 

U  vreme dok je džungla još bila tiha i tajanstvena, ženka pantera po imenu Bagira često se 

dugo šetala prašumom. Jednog jutra, za vreme šetnje, Bagira začu dečiji plač koji je dolazio 

sa obale reke. Oprezno se približila obali i ... 

‐ Pa to je dečak! – uzviknu iznenađeno. 

Bagira odluči da dečaka odnese vučici koja  je  imala mladunče. Hranila ga  je  i brinula se o 

njemu kao da je njeno. Oduševljeni što imaju još jednog člana porodice, nazvaše ga Mogli. 

Mogli je sretno rastao u džungli i sa svima se sprijateljio a naučio je i jezik životinja. 

Ali džungla je za Moglija krila mnoge opasnosti. Njegove prijatelje je najviše plašilo prisustvo 

strašnog tigra Šir Kana koji je mrzeo ljude. Zato odlučiše da Moglija od tada neprestano čuva 

i štiti medved Balu. 

 

 

 

Mogli i Balu su provodili mnogo vremene zajedno, igrajući se u džungli. Ali medved je stalno 

osećao  prisustvo  tigra  koji  je  vrebao  u  blizini,  i  upozoravao  je  dečaka  da  se  nipošto  ne 

udaljava od njega. 

Mogli  je  bio  veoma  nestašan  i  jednog  dana  kada  je  Balu  zaspao,  zašao  je  sam  dublje  u 

prašumu. A Šir Kan  je samo to  i čekao  ... Na sreću, verni Balu stigao  je na vreme da space 

dečaka. Dve  životinje  su  se  suprostavile  jedna  drugoj  u  surovoj  borbi. Upravo  tada  poče 

strašno nevreme. Grom udari u jedno drvo i izazva požar. 

 

 

 

 

1

 16 

Da bi pomogao  svom prijatelju Baluu, kojeg  je  tigar  skoro pobedio, Mogli  zapali nekoliko 

suvih  grana  i  poče  da  tera  tigra.  Razjarena  zver  koja  se  plašila  vatre  pobeže  u  džunglu. 

Medved je shvatio da više nije mogao da štiti dečaka. Sledećeg dana Balu odluči da odvede 

dečaka u jedno selo. On je isprva bio uplašen ali ubrzo se sprijateljio sa jednom devojčicom i 

ona ga povede ka kolibama u selu. 

 

 

 

 

 

 

 

Za Moglija započe novi život, ali nikad nije zaboravio svoje prijatelje  iz džungle koji su mu 

nekad mnogo pomogli.