2 KLIMATSKI ELEMENTI I KLIMATSKI FAKTORI

-Insolacija-

2

KLIMATSKI ELEMENTI & KLIMATSKI FAKTORI Kada se podaci o vremenu, odnosno vrednosti meteoroloških elemenata i stanja meteoroloških pojava srede za jedan duži niz godina i izračunaju njihove srednje vrednosti za određene vremenske jedinice (dan, mesec, sezona, godina), dobijaju se klimatski elementi. Skup svih klimatskih elemenata predstavlja klimu ili podneblje date prostorne jedinice. Svetska meteorološka organizacija je preporučila da period osmatranja, koji se koristi za razmatranje klime, mora biti dug najmanje 30 godina (1901-1930, 1931-1960, 1961-1990, 1991-2020). Klimatski elementi: Klimatski faktori: 1. Sunčevo zračenje, 1. Zemljina rotacija, 2. temperatura vazduha, 2. zemljina revolucija, 3. vazdušni pritisak, 3. geografska širina, 4. vetar, 4. geografska dužina, 5. isparavanje, 5. raspored kopna i mora na 6. vlažnost vazduha, zemljinoj površini, 7. oblačnost, 6. nadmorska visina, 8. padavine, 7. reljef zemljišta, 9. snežni pokrivač itd. 8. vrsta podloge i 9. biljni pokrivač.

5 5

1. SUNČEVO ZRAČENJE Sunčeva energija je osnovni pokretač gotovo svih pojava i procesa u Zemljinoj atmosferi. Ona direktno ili indirektno utiče na promene svih meteoroloških elemanta.

Protuberance

Sunčeve pege

-Aktivne oblasti sunca u fotosferi

-T protuberanci je niza od okolne, a gustina

gasa veca,

-pritisak mora da bude jednak okolnom,

-traju nekoliko godina,

- Veliki uticaj na njih ima magnetno polje.

-Javljaju se ciklicno u periodu od 11 godina,

-periodi sa slabijom I jacom aktivnoscu,

-njihovo javljanje utice na pojacanu radijaciju.

7 7

Raspodela Sunčeve zračne energije po talasnim dužinama naziva se spektar. Tri glavna dela Sunčevog spektra su: Ultraljubičasti deo spektra (zraci λ<0,40 mk (mk – mikron), nevidljivi za ljudsko oko, imaju snažno biološko dejstvo na organizam čoveka). Vidljivi deo spektra (zraci λ 0,40-0,76 mk, svetlost u užem smislu, izazivaju u ljudskom oku osećaj boja, sastoji se uglavnom od 6 duginih boja – ljubičasta, plava, zelena, žuta, narandžasta i crvena). Infracrveni deo spektra (zraci λ>0,76 mk, nevidljivi za ljudsko oko, imaju izrazito toplotno dejstvo). Ultraljubičasti deo spektra nosi oko 9%, vidljivi oko 41,5% i infracrveni oko 49,5% ukupne energije Sunčevog zračenja. Intenzitet zračenja ili količina energije (suma), odnosno količina toplote koju prima jedinica površine u jedinici vremena, izražava se u džulima (J) ili vatima (W). To su izvedene jedinice SI sistema. Obično se intenzitet zračenja meri na površini od 1 m2 u 1 sekundi, pa se intenzitet zračenja izražava u J/m2∙s ili u W/m2 ( 1J/s=1W) Solarna konstanta (1380 J/m2s = 1,38 kJ/m2s = 1,38kW/m2).

11

ŠEMA TOPLOTNOG BILANSA U SISTEMU ATMOSFERA - ZEMLJA

SV

EM

IR

AT

MO

SF

ER

A

ZE

MLJA

KRATKI TALASI DUGI TALASI

-8%

+43% +16 +27

100%

-27% -7%

+6%

-2% -1%

-37%

+43%

-63%

-55%

+55% +12%

+20%

Kvant-talasno zracenje koje se krece u vidu ‘paketa’ energije.

Foton-kvant svetlosti

Zrak-put kojim se krece zracenje. Suncevi zraci se sire radijalno, ali zbog velikog

rastojanja, na Zemlju padaju u vidu snopa paralelnih elektromagnetnih talasa, tj.

snopa fotona.

Komponente Suncevog zracenja:

1. Selektivna apsorpcija-apsorbovanje zracenja od strane cestica i gasova u atmosferi

2. Difuzna refleksija-rasturanje zraka pod uticajem cestica, kapljica vode, molekula,..

3. Direktno Suncevo zracenje-prenosenje Suncevog zracenja direktno do Zemljine

povrsine, bez uticaja atmosfere. Ono moze biti direktno i difuzno (rastureno zracenje)

-Zbir direktnog i difuznog (nebeskog) zracenja oznacava se terminom Globalno zracenje.

-Izracivanje toplote sa Zemljine povrsine-Terestricko zracenje

-Protivzracenje atmosfere (izracivanje toplote sa Zemljine povrsine,

apsorbuje atmosfera koja ponovno izracuje energiju difuzno)

-razlika izmedju terestrickog zracenja i protivzracenja atmosfere

oznacava se terminom Efektivno zracenje.

15 15

Parametri osunčavanja

Osunčavanje je trajanje sijanja Sunca u časovima. Često se označava kao insolacija,

a zračenje Sunca, atmosfere i Zemlje kao radijacija. Osunčavanje se meri pomoću

heliografa, a najčešće se odreĎuje:

1. Dnevno osunčavanje – ukupna dužina progoretine na heliografskoj traci u toku

obdanice.

2. Mesečno osunčavanje – zbir dnevnih vrednosti u datom mesecu.

3. Godišnje osunčavanje – zbir mesečnih suma u datoj godini.

Heliograf

16

PRIKAZIVANJE RADIJACIJE I OSUNČAVANJA

0

50

100

150

200

250

300

350

jan

feb

mar

apr

maj

jun

jul

avg

sep

okt

nov

dec

Pro

s.m

j.obla

č.u

10_a

0

1

2

3

4

5

6

7

Pr.

br.

Sun.s

ati/m

j.

Osunčavanje

Oblačnost

Godišnji hod osunčavanja i oblačnosti

Mesečne i godišnje sume osunčavanja horizontalnih površina u Podgorici za period 1961-2000. god. (prosečno, apsolutno, potencijalno, relativno i dnevno osunč.)

Meseci

Osunčavanje jan feb mar apr maj jun jul avg sep okt nov dec god

Sr.vr.(čas) 127 131 174 191 246 283 338 313 244 195 125 110 2477

Aps.max .(čas) 229 215 255 262 308 336 393 362 314 291 211 176 2723

Aps.min .(čas) 49 45 93 139 131 207 266 239 169 99 56 28 2180

Potenc.(čas) 294 300 370 401 452 456 465 429 374 342 293 282 4458

Relativ.(%) 43 43.8 47.1 47.5 54.5 61.9 72.6 73.5 65.3 57 42.7 38.9 55.6

Br.Sun.sati/dan 4.1 4.7 5.6 6.4 7.9 9.4 10.9 10.1 8.1 6.3 4.2 3.5 6.8

Карта прпстпрнпг расппреда средое гпдишое инсплације у Србији (1949-2006)

КЛИМАТСКЕ КАРАКЕРИСТИКЕ ОПШТИНЕ ___________

Увод

Географски положај

Физичко-географске карактеристике (геолошке,

геоморфолошке, хидролошке, педолошке,биогеографске)

Климатске карактеристике

Инсолација

Температура ваздуха

Падавине

Ветар

Закључак

Литература

Структура вежбе из примеоене климатплпгије

Станица СГШ ИГД НВ

Бачки Петровац 4522' 1934' 85

Београд 4448' 2028' 132

1. Израчунати средоу месечну инсплацију 2. Израчунати прпсечнп дневнп псунчаваое 3. Одредити месеце са најмаопм и највећпм инсплацијпм 4. Израчунати средоу гпдишоу инсплацију 5. Представити графички гпдишои тпк инсплације

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.

98,2 111,9 156,5 161,6 181,3 226,0 316,2 201,4 205,1 191,5 93,0 56,5 1954,0

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.

3,2 3,9 5,0 5,4 5,8 7,5 10,2 6,5 6,8 6,2 3,1 1,8 5,3

Табела 1. Стварно сијање сунца у часовима за перид 1961-1991. године

Табела 2. Просечно дневно осунчавање у часовима за период 1961-1991. године

0

50

100

150

200

250

300

350

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Годишњи ток осунчавања за период 1961-1991. године