UNIVERZITET U BEOGRADU FARMACEUTSKI FAKULTET

Primena računara u determinaciji biljnih droga

Diplomski rad

Lana M. Spasid

Beograd, 2009.

Diplomski rad je urađen na Institutu za farmakognoziju, u periodu od aprila do juna 2009. godine

Mentor

____________________________ Doc. dr Zoran Maksimovid

Članovi komisije

_____________________________ Prof. dr Silvana Petrovid, vanr. prof.

_____________________________ mr sc. Danilo Stojanovid

___________________________ Ocena diplomskog rada i odbrane

__________________________ Datum odbrane diplomskog rada

CILJ RADA .............................................................................................................................................................. 5

UVOD ..................................................................................................................................................................... 6

O sprašenim drogama .......................................................................................................................................... 6 O PHP-u ................................................................................................................................................................ 7

PREGLED DROGA PREMA STEPENU ORGANIZOVANOSTI ....................................................................................... 8

DROGE ORGANIZOVANE STRUKTURE .................................................................................................................................. 8 DROGE NEORGANIZOVANE STRUKTURE ............................................................................................................................... 8

PREGLED DROGA PO ABECEDNOM REDOSLEDU .................................................................................................... 9

O SAMOM KODU ................................................................................................................................................. 31

IZVORNI KOD STRANICE ZA ANALIZU ................................................................................................................................. 32

POSTUPAK KORIŠĆENJA WEB APLIKACIJE ............................................................................................................ 40

KAKO SE PRIPREMA PREPARAT ZA ANALIZU? ...................................................................................................................... 40 ŠTA SADRŽI OPŠTI REAKTIV? ........................................................................................................................................... 40 UPUTSTVO ZA KORIŠDENJE WEB APLIKACIJE ....................................................................................................................... 40

ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................................... 42

LITERATURA ......................................................................................................................................................... 43

SAJTOVI KORIŠDENI PRILIKOM IZRADE DIPLOMSKOG RADA ..................................................................................................... 43

Cilj rada Ovaj rad osmišljen je kao pomodno nastavno sredstvo za praktičnu nastavu iz predmeta Farmakognozija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Pored ostalog, student se na ovim vežbama uči da identifikuje sprašene droge hemijskom i mikroskopskom analizom. Web aplikacija koja je predmet ovog rada pomaže studentu u formiranju analitičkog razmišljanja usmerenog ka identifikaciji biljne droge. Analiza se izvodi na osnovu karakterističnih elemenata koji se mogu uočiti posmatranjem preparata na vedem ili manjem uveličanju svetlosnog mikroskopa.

Web aplikacija treba da omogudi identifikaciju jednokomponentnih praškova biljnih droga koje se izučavaju prema nastavnom programu za ovaj predmet. U samu analizu nisu uračunati falsifikati, koji se identifikuju u višekomponentnim praškovima.

Iako je težište rada na samoj aplikaciji, deo rada usmeren je i ka prikupljanju podataka vezanih za biljke iz kojih se date biljne droge dobijaju. Na ovaj način, svako potencijalno rešenje koje se može dobiti korišdenjem aplikacije potkrepljeno je podacima o izgledu, sastavu, upotrebi i morfološkim karakteristikama biljne droge.

Uvod

O sprašenim drogama Pojam “droga” u farmaciji predstavlja lekovitu sirovinu poreklom iz prirode. To su suvi biljni ili životinjski delovi i organi (ređe mineralni proizvodi) koji sadrže farmakološki aktivna jedinjenja. Zbog ovih sastojaka, droge se koriste za izradu lekovitih pripravaka ili za ekstrakciju delotvornih sastojaka. (Kovačevid, 2002)

U širem smislu, droge su proizvodi koji iz biljnog ili animalnog organizma mogu biti izdvojeni jednostavnim postupcima i jednostavnim procesom prerade (Kovačevid, 2002).

Prema organizovanosti strukture, droge se mogu označiti kao “organizovane”, ukoliko se radi o nekom biljnom organu (list, rizom, cvet…) ili “neorganizovane” (smola, skrob, sluz…).

Droge mogu biti usitnjene do konzistencije praška. Postoje tri stepena usitnjenosti sprašenih droga:

grub prašak (0.75mm),

fini prašak (0.30mm) i

veoma fini prašak (0.15mm). Nekad su droge same po sebi praškaste. (Kovačevid, 2002)

Sprašene droge mogu se primenjivati na nekoliko načina:

direktno per os,

za izradu napitaka za per os primenu (obično su pakovane u filter kesice),

za parenteralnu primenu,

za spoljašnju primenu u vidu obloga (kataplazme). Posle identifikacije, ispitivanje droga u prahu se svodi na proveru stepena usitnjenosti prosejavanjem kroz sita, uniformnost sastava (ako pojedinačna doza sadrži manje od 2mg praška aktivne droge, odnosno manje od 2%) i uniformnost mase pojedinačne doze. Praškovi koji se primenjuju spolja za brže zarastanje povreda, moraju biti ispitani na sterilnost. (Kovačevid, 2002)

O PHP-u PHP (PHP: Hypertext Preprocessor) je specijalizovani objektno-orijentisani skriptni jezik prvenstveno namenjen za izradu dinamičnog Web sadržaja.

Prve verzije su se zvale PHP/FI (Personal Home Page Tools/Forms Interpreter) i bile su skup perl skripti, koje je razvio Rasmus Lerdorf za brojanje poseta na svojoj privatnoj Web stranici. To je bilo negde oko 1995. godine. Nakon toga, kada je nastala potreba za više funkcija, razvio je novu verziju u programskom jeziku C, koja je mogla da radi sa bazama podataka i koja je omogudila da korisnici programiraju jednostavne dinamične Web stranice. Odlučio je da objavi PHP kao slobodan softver, tako da ga svako može poboljšati.

Danas je PHP jedan od najzastupljenijih programskih jezika za programiranje web aplikacija. Izmedju ostalih prednosti, značajna je njegova jednostavnost, sličnost sa jezikom C, kao i mogudnost kombinovanja sa skriptnim jezicima i jezicima za označavanje (eng: markup language), kao sto su HTML, JavaScript, i drugi. Pored toga, sa premeštanjem težišta sa ostalih medija na internet, PHP sve više dobija na značaju. Danas se sajtovi i aplikacije izrađene u PHP-u koriste kako u zabavne i komercijalne, tako i u informativne i edukativne svrhe.

Program za sistematsku mikroskopsku analizu sprašenih droga napisan je u PHP-u i HTML-u. Međutim, da bi rad imao prihvatljiv izgled, bilo je potrebno koristiti i:

CSS (korišden je dizajn Altruism, uz blage modifikacije),

JavaScript (korišden je JQuery FancyBox),

kao i program za obradu slika. Ovakav spoj omogudio je da PHP zaista pokaze svoju mod i da algoritam za sistematsku analizu sprašenih droga ne bude samo oruđe, ved baza relevantnih podataka koja se po potrebi može proširivati.

Pregled sprašenih droga prema stepenu organizovanosti

Droge organizovane strukture

1. Rizom i koren

Iridis pulvis

Ipecacuanhae pulvis

Rhei pulvis

Glycyrrhizae pulvis 2. Kora

Quercus pulvis

Cinnamomi pulvis

Cinchonae pulvis 3. List

Sennae pulvis

Digitalis (purpureae) pulvis

Althaeae pulvis 4. Cvet

Cinae pulvis 5. Plod i seme

Anisi pulvis

Coriandri pulvis

Sinapis (nigrae) pulvis

Lini pulvis

Capsici pulvis

Droge neorganizovane strukture

Amylum Maydis

Amylum Oryzae

Amylum Solani

Amylum Tritici

Faex medicinalis

Kamala

Lupuli glandulae

Lycopodii spora

Opium crudum

Althaeae pulvis

Althaea officinalis L., Malvaceae

Višegodišnja zeljasta biljka sa debelim dugačkim i razgranatim korenom gusto pokrivena sivkastim mekanim zvezdastim dlakama visoka 50-120 cm. Listovi su naizmenično postavljeni sa drškama, trouglasto jajasti, zašiljeni, po obodu nazubljeni ili deljeni na plitke režnjeve, prstaste nervature, sivo-zeleni sa svilastim sjajem. Cvetovi su na kratkim drškama u terminalnim ili pazušnim cvastima. Pri osnovi cveta nalazi se spoljašna čašica koju sačinjava 5 do 9 linearnih dlakavih listida. Plod je u obliku diska, raspada se na brojne okrugle, pločaste plodide. Cveta od juna do septembra.

Koristi se koren, list i cvet. Listovi se beru za vreme cvetanja biljke, kad su potpuno razvijeni. Suše se pažljivo na promajnom mestu ili u termičkim sušarama. List je sivo-zelene je boje, mek od mnoštva dlaka. Bljutavog je i sluzavog ukusa bez mirisa. U korenu belog sleza ima preko 10% sluzi, a list sadrži znatno manje.

Sluz belog sleza se sastoji D-galaktoze, L-ramnoze, D-glukuronske i D-galakturonske kiseline. Osnovni lanac čine ramnoglukuronati (peptinski tip sluzi), a u bočnim lancima su vezane glukoza i njena uronska kiselina. Osim sluzi, nadzemni delovi biljke sadrže i kompleksnu smešu flavonoidnih i kumarinskih heterozida.

Sluz se iz droge ekstrahuje prokuvanom i ohlađenom vodom (hladan macerat). Ovi viskozni rastvori oblažu sluznicu, pa smanjuju nadražaj i njenu iritaciju. Poslednjih godina je potvrđeno da polisaharidni kompleks belog sleza stimuliše proces fagocitoze. Primenjeni spolja na kožu i sluznice deluju emolijentno. (Kovačevid, 2002)

Prašak je zelenkaste boje. Mikroskopskom analizom se mogu uočiti slededi elementi:

mehanički jednodelijski trihomi udruženi u zvezdaste čuperke,

kapitatni trihomi sa sluzi,

fragmenti račvastih traheja i traheida,

sitne druze kalcijum-oksalata,

fragmenti epidermisa sa stominim otvorima paracitnog tipa i

delovi palisada i sunđerastog parenhima.

Amylum Maydis

Zea mays L., Poaceae

Kukuruz je jednogodišnja biljka sa uspravnom stabljikom koja je ispunjena srži. Listovi su široki i vrlo dugački. Cvetovi su jednopolni: muški u klasidima grade metlice na vrhu stabljike; ženski se takođe u klasidima nalaze na debeloj osovini – klipu. Klip je obavijen listovima iz kojih za vreme cvetanja proviruju končasti žigovi („svila“). Plod je krupa žute boje.

Koriste se plodovi i žigovi. Plod se koristi za dobijanje skroba, Amylum Maydis, koji nalazi primenu u farmaciji, prehrambenoj industriji, kao i nekim drugim industrijskim granama.

Skrobna zrna su krupna, uglasta, sa trokrakom pukotinom u sredini.

Amylum Oryzae

Oryza sativa L., Poaceae

Pirinač je jednogodišnja biljka sa uspravnom razgranatom stabljikom. Listovi su vrlo dugački naizmenični sa lisnim rukavcem koji obavija stabljiku i sa ligulom pri osnovi lista. Plod je krupa, zatvorena plevicama.

Koristi se plod u ishrani, kao i za dobijanje skroba. Slično drugim skrobovima, i Amylum Oryzae se koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Skrobna zrna u plodu su složena. Kada se raspadnu, prosta zrna su sitna i poligonalna.

Amylum Solani

Solanum tuberosum L., Solanaceae

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, visine do 60 cm. Listovi su prosti, naizmenični, cvetovi su raznih boja zavisno od varijeteta, sa žutim prašnicima, sakupljeni u cimozne cvasti. Plod je zelena bobica, koja sadrži do 300 semena. Svi zeleni delovi biljke sadrže toksične alkaloide.

Koristi se krtola i krompirov skrob (Amylum Solani). Razvijena krtola se koristi u ishrani i za dobijanje krompirovog skroba. Zabeleženi su slučajevi trovanja nedovoljno termički obrađenom krtolom, u slučaju kad je krtola bila dugo vremena izložena sunčevoj svetlosti i razvila zelenu boju.

Skrobna zrna su krupna, vidljivo ekscentrično slojevita.

Amylum Tritici

Triticum aestivum L., Poaceae

Pšenica je jednogodišnja biljka, visine do 120 cm. Listovi su naizmenični, sa kratkom drškom i lisnim rukavcem koji obavija stabljiku. Plod je krupa sa plitkom brazdom. Krupe su organizovane u debele, gotovo čevorostrane klasove.

Plod se koristi u ishrani (mlevenjem se dobija pšenično brašno) kao i za dobijanje pšeničnog skroba, Amylum Tritici.

Skrobna zrna su neravnomerne veličine, od onih veličine 2-10 µm, do onih veličine 10-60 µm. Najmanje se može videti skrobnih zrna srednje veličine.

Anisi pulvis

Pimpinella anisum L., Apiaceae

Anis je jednogodišnja biljka jakog mirisa. Stabljika je visoka 10 do 90 cm. Donji listovi su bubrežasti, nazubljeni, srednji su perasto deljeni na 3-5 jajastih režnjeva, gornji listovi su dva do tri puta perasto usečeni na linearne režnjeve. Štitasta cvast ima 7 do 15 zrakova. Nema involukruma, involuceum je izgrađen od nekoliko končastih listida. Krunični listidi su beli, plod je šizokarpijum, jajast, veličine 3 do 5 mm sa kratkom peteljkom. Hrapav je po površini zbog mehaničkih dlaka, a svaki merikarp sadrži po pet ispupčenih rebara. Sivo-zelene je boje, masnog i oslatkog ukusa, aromatičnog mirisa. Cveta jula i avgusta.

Koristi se zreo plod iz koga se može dobiti i etarsko ulje. Kada plodovi još nisu potpuno zreli, štitovi se odsecaju i suše.

Plod anisa sadrži 2-5% etarskog ulja. Osnovni sastojak ovog ulja je trans-anetol u koncentraciji 80-90%. Farmakološki aktivni sastojci ove droge su i heterozidi fenol-karbonskih kiselina, kumarina i flavonoida. Kao i svaki plod, i plod anisa sadrži smešu ugljenih hidrata i masnog ulja (10% masnog ulja, 20% belančevina i šedera).

Droga ima antimikrobno, ekspektorantno i blago spazmalitičko dejstvo. Koristi se takođe kao stomahik i karminativ. Retko se koristi spolja kao antiseptik. Postoji mogudnost pojave preosetljivosti, pri čemu se alergijske reakcije manifestuju kožnim, respiratornim i stomačnim problemima. Zbog izrazite aromatičnosti u farmaciji se koristi kao korigens ukusa i mirisa, a u prehrambenoj industriji kao začin i aditiv.

Prašak je smeđe boje. Mikroskopskom analizom mogude je uočiti sledede elemente:

jednodelijske bradavičaste mehaničke dlake,

fragmenti epidermisa sa stominim otvorima i dlakama,

fragmenti endosperma sa kapima masnog ulja,

fragmenti perikarpa sa kanalima koji sadrže etarsko ulje i

fragmenti delimično odrvenelog endokarpa. Ponekad se mogu uočiti fragmenti traheja i traheida i jako sitne druze kalcijum oksalata.

Capsici pulvis

Capsicum Annuum L., Solanaceae

Jednogodišnja ili dvogodišnja biljka sa slabo razgrnatom stabljikom. Listovi su jajasti ili eliptični sa zašiljenim vrhom, na dugim drškama. Cvetovi su naspram listova, beli, crveni, svetlo-žuti ili ljubičasti. Plod je sjajna bobica okrugla ili konusna, različitih boja. Cveta maja meseca.

Drogu čini osušen zreo plod gajene crvene paprike ili male španske čili paprike. Perikarp ploda je kožast, sjajan, ka vrhu sužen i sedi na kožastoj zeleno-mrkoj čašici kratke drške. U donjem delu je pregrađen placentama na kojima se nalaze mnogobrojna spljoštena semena. Crvene ili narandžaste je boje, ljutog ukusa, slabog mirisa. Prilikom usitnjavanja draži na kašalj i iritira sluznicu očiju, usta i nosa.

Najvažniji farmakološki aktivni sastojci paprike su amidni alkaloidi – kapsaicinoidi (do 0.5%). Najvažniji je kapsaicin i njegovi hidrirani derivati. Takođe, plod paprike je jedan od najbogatijih izvora vitamina C, karotenoida (daje boju plodu), mineralnih materija i organskih kiselina.

Kapsaicinoidi, zahvaljujudi svom rubefacijentnom i iritantnom delovanju imaju upotrebu kod reumatizma i lumbaga za ublažavanje bolova, pri čemu za razliku od semena crne slačice ne ošteduju tkivo, i ne stvaraju plikove i ranice. Interna primena je povezana sa ljutim ukusom pa se preparati paprike koriste za poboljšanje apetita i varenja hrane, smanjaju stvaranje gasova i nadutost.

Osim u farmaciji, plod paprike se koristi i u ishrani kao povrde, salata i začin. Kao začin, paprika u prahu se često falsifikuje. Za otkrivanje falsifikata koristi se kombinovana mikroskopska, organoleptička i hemijska analiza. (Kovačevid, 2002)

Prašak je crvenonarandžaste boje. Mikroskopskom analizom mogu se uočiti slededi elementi:

velike delije epiderma semena sa nepravilno zadebljalim bočnim zidovima ("cerebroidno tkivo"),

fragmenti epidermisa perikarpa ploda,

fragmenti parenhima sa kapima masnog ulja i crvenim hromoplastima,

skupine delija sa zadebljanjima zidova u vidu brojanica i

retke traheje i traheide.

Cinae pulvis

Artemisia cina Berg., Asteraceae

Cina (citvar) je višegodisnja žbunasta biljka, visine do 70 cm. Cvetovi su veoma sitni, cevasti, hermafroditni, sakupljeni u glavičaste cvasti, koje se zatim grupišu u rastresite metlice na vrhovima izdanaka.

Drogu čine osušeni pupoljci cvasti. Metličaste cvasti odsecaju se u avgustu, neposredno pred otvaranje cvetova. Posle sušenja se pupoljci cvasti odvajaju prosejavanjem. Zatvorene glavičaste cvasti cine su duge 2 do 4 mm i široke 1 do 1.5 mm, jajolike, zašiljene na vrhu. Na cvetištu se nalazi 3 do 6 cevastih, hermafroditnih cvetova. Obavija ih 10 do 20 duguljastih, kožastih pokrovnih listida, poređanih kao crepovi na krovu. Cvasti su zelene ili žutomrke boje, gorkog ukusa i aromatičnog mirisa.

Takođe, može se koristiti ceo nadzemni deo biljke za ekstrakciju sastojaka.

Osnovni aktivni sastojci cine su seskviterpenski laktoni (prvenstveno santonin a zatim i artemizin) kao i etarsko ulje čiji je osnovni sastojak 1,8-cineol. Santonin deluje anthelmintično (naročito na gliste), dok etarsko ulje ima antimikrobno delovanje i koristi se kao antiseptik. Zbog mogudeg toksičnog dejstva santonina nakon resorpcije iz creva, anthelmintični preparati cine se uvek primenjuju sa nekim laksantnim sredstvom.

Prašak je žutozelene do žutomrke boje. Mikroskopskom analizom mogude je uočiti sledede elemente:

polenova zrna sa tri polumesečasta izraštaja, okrugla, pojedinačna ili u grupama,

sklerenhimatizovane delije baze cveta,

fragmente listova involukruma sa delijama koje se prepokrivaju kao crepovi,

sekretorne trihome tipa Asteraceae i

sitne druze kalcijum-oksalata.

Cinchonae pulvis

Cinchona succirubra Pavon, Rubiaceae

Hininovac je visoko, uvek zeleno drvo sa kožastim, sjajnim, široko-eliptičnim listovima. Cvetovi su sitni, sakupljeni u metličastim cvastima u pazuhu listova. Postoji veliki broj sorti, varijeteta i hibrida hininovca, a stalno se radni na izdvajanju visokoproduktivnih linija sadnica i semena.

Drogu čini osušena kora grana, stabla i korena gajenih biljaka, starih 8 do 12 godina. Kora stabla i grana je spolja sivo-smeđa, često obrasla lišajevima, uzduž grubo izbrazdana, ispucala; iznutra crvena i fino izbrazdana. Tvrda je, gruba, do 7 mm debela, vlaknastog preloma, vrlo gorkog i oporog ukusa, slabog mirisa. Kora oguljena sa korena je deblja (do 9 mm), bez plute, crvene je boje, lomi se u nepravilnim komadima. Pored vrste Cinchona succirubra, njenih varijeteta i hibrida koji daju oficinalnu „crvenu koru“, postoje druge vrste koje se koriste za dobijanje „žute kore“, iz koje se ekstrahuju alkaloidi (C. officinalis, C. ledgeriana, C. calisaya).

Najvažniji sastojci kore hininovca su monoterpenski indolni alkaloidi. U njihovoj osnovi nalazi se hinolin koji je hidroksi-metilenskim mostom povezan za hinuklidinsko jezgro. Najvažniji alkaloidi kore hininovca su stereoizomerni parovi: hinin i hinidin, cinhonin i cinhonidin. Ukupna količina alkaloida krede se do 6.5%, a kvalitet droge određuje se na osnovu udela hinina u mešavini. Alkaloidi se u biljci nalaze povezani sa taninima ili hina kiselinom. Tanini tokom sušenja prelaze u flobafene, cinhona crvenilo. Droga sadrži i polifenole, dikarboksilne triterpenske saponozide i malu količinu etarskog ulja.

Hinin deluje prvenstveno antiparazitno, na eritrocitne, aseksualne oblike izazivača malarije (Plasmodim vivax i P. falciparum). Hinidin, pored slabog antimalarijskog delovanja, znatno više ispoljava antiaritmijsko delovanje. Cinhonin i cinhonidin se koriste kao antimalarici, ali zbog slabijeg dejstva su znatno manje u upotrebi. Zbog izrazito gorkog ukusa, galenski preparti droge su se ranije koristili kao gorki tonici i stomahici, za poboljšanje apetita i varenje hrane, a danas se koriste u industriji bezalkoholnih osvežavajudih pida u jako velikom razblaženju.

Prašak je crveno-smeđe boje. Mikroskopskom analizom mogude je uočiti sledede elemente:

likina vlakna,

sitna skrobna zrna,

fragmente plute čije pojedine delije sadrže pesak kalcijum-oksalata i

parenhim kore sa peskom kalcijum-oksalata.

Cinnamomi pulvis

Cinnamomum ceylanicum Blume, Lauraceae

Cimet je uvek zeleno, nisko drvo. Orezuje se i stvara veliki broj izdanaka. Listovi su kožasti, eliptični, ravnog oboda i zašiljenog vrha. Cvetovi su žute krunice, krupni, mirisni, sakupljeni u rastresite cvasti.

Drogu čini oguljena i osušena kora mladih grana cimetovog drveta. S mladih izdanaka kora se skida oštrim nožem i odmah se sastruže površinski sloj (pluta i deo srednje kore). Po desetak tankih korica se složi i suši brzo na suncu ili u blago zagrejanim sušarama. Bledosiva kora sušenjem dobija crveno-smeđu boju. U promet dolazi u obliku olučastih komada koji sadrže do desetak tankih korica (0.2 do 1 mm). Korice su krte, malo vlaknastog preloma, uzduž fino izbrazdane, sladunjavog i malo oporog ukusa, specifičnog prijatnog mirisa.

Kora cimetovog drveta sadrži 0.5 do 2.5% etarskog ulja čiji su najvažniji sastojci: cimetaldehid (65-80%), trans-cimetna kiselina (5-10%), eugenol, limonen i α-terpineol. U kori se još nalaze i kumarini, sluz i tanini koji delimično prelaze u flobafene prilikom sušenja.

Sprašena droga i njeni ekstrakti koriste se kao stomahici, karminativi i smazmolitici glatke muskulature digestivnog trakta. Zahvaljujudi izrazito aromatičnom mirisu koristi se kao korigens ukusa i mirisa u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, a našao je primenu i u parfimerijskoj industriji.

Na tržištu se mogu nadi i manje kvalitetne droge, dobijene guljenjem kore sa drugih Cinnamomum vrsta (C. cassia, C. saigonicum, C. japonicum, C. sumatranum). Ove kore su mnogo deblje i nisu oguljene tako da se na njima može razaznati sloj plute.

Prašak je žuto do crveno-smeđe boje. Mikroskopskom analizom praška mogu se uočiti slededi elementi:

skrobna zrna,

likina vlakna,

krupne sklereide sa razgranatim pukotinama i

delovi parenhima sa rafidima kalcijum oksalata.

Plute nema ili je vrlo retka (razlika od manje kvalitetne droge).

Coriandri pulvis

Coriandrum sativum L., Apiaceae

Koriandar je jednogodišnja zeljasta biljka. Koren je vretenast. Stablo je uspravno, golo, sa šupljim internodijama, visoko 20-50 cm. Listovi su naizmenično raspoređeni, prosti: donji listovi su jednostruko ili dvostruko perasto deljeni, a režnjevi su klinasti. Gornji listovi su takođe duboko deljeni, a režnjevi su gotovo končasti. Cvetovi su dvopolni ili samo muški, sakupljeni u dvostruke štitove, sa 3-7 zrakova. Involukruma najčešde nema, a involuceum se sastoji od 3 linearna lista. Čašica je petozuba, listidi krunice su specifičnog oblika, bele i crvene boje. Plod je okrugli šizokarpijum. Cela biljka, a naročito sveži nezreli plodovi, kad se protrljaju imaju neprijatan miris na stenice. Osušeni zreli plodovi su prijatnog aromatičnog mirisa. Raste kao korov po njivama. Radi dobijanja droge i za proizvodnju začina korijander se gaji.

Kao droga se koristi zreo osušen plod gajenog korijandra. Štitovi se odsecaju kada je plod potpuno zreo, pre sunca dok ima rose, a zatim suše prirodno ili u termičkim sušarama na temperaturi koja ne prelazi 40°C. Plod je loptast šizokarpijum koji se tek pod pritiskom razdvaja na dva merikarpijuma. Tvrd je, iznutra šupalj, po površini rebrast (deset vijugavih slabo istaknutih, glavnih rebara i isto toliko jače istaknutih, ravnih sporednih rebara), tamnožute boje, slatkog a zatim naljutog ukusa i specifičnog aromatičnog mirisa.

Postoje dva varijeteta (krupnozrni - indijski i sitnozrni - ruski korijandar) koja se razlikuju po kvalitetu droge koja se iz njih dobija. Ruski sadrži više etarskog ulja pa se smatra kvalitetnijom drogom.

Plod korijandra sadrži oko 1% etarskog ulja čiji je osnovni sastojak (+)-linalol (60%), a značajni su i drugi monoterpeni (α-pinen, γ-terpinen, limonen, p-cimen, kamfor, geraniol i geranilacetat). Pored toga, u plodu se nalaze masno ulje (20%), belančevine (18%) i mineralne materije. Sadrži i furanokumarine kao i druge štitare, najvažniji su 5- i 8-metoksi psoralen.

Droga se koristi kao stomahik, karminativ i holagog, za poboljšanje apetita i poremedenog varenja. Takođe, galenski preparati i etarsko ulje koriste se kod grčeva muskulature digestivnog trakta, dok se celi plod može koristiti kao laksantno sredstvo. U prehrambenoj industriji droga i etarsko ulje korise se kao začin i konzervans, a etarsko ulje nalazi primenu i u parfimerijskoj i duvanskoj industriji.

Prašak je smeđe boje. Mikroskopskom analizom mogude je uočiti sledede karakteristične elemente:

delove mehaničkog prstena mezokarpa, sastavljenog od gusto zbijenih sklerenhimskih delija,

delove endosperma sa kapima masnog i etarskog ulja,

retke traheje i traheide i

fragmenti egzokarpa sa stomama.

Digitalis pulvis

Digitalis purpurea L., Scrophulariaceae

Pupruprni digitalis je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Prve godine razvija se samo rozeta sa prizemnim listovima, a drugoj godini uspravna, nerazgranata stabljika, prekrivena dlakama. Donji listovi su sa lisnom drškom, koja se skraduje idudi naviše, dok su gornji listovi sededi. Listovi su prekriveni dlakam, naročito sa naličja. Cvetovi su krupni, sakupljeni u grozdastu cvast na vrhu stabljike i svi okrenuti na istu stranu. Osovina cvasti pokrivena je žlezdanim dlakama. Čašica je kratka, dlakava, s pet režnjeva. Krunica je zvonasto-cevasta, purpurne boje, dok se sa unutrašnje strane vide tamno-crvene pege. Plod je jajasta dvopregradna čaura, opkriljena čašicom, puna vrlo sitnog žudkasto-mrkog semena.

Drogu predstavlja osušeni list purpurnog digitalisa. Ukoliko se sakuplja od samoniklih biljaka, što se danas retko radi, lišde se bere u drugoj godini, kada biljka procveta. Ukoliko je izvor droge gajena biljka, lišde se može skupljati u prvoj godini, iz lisne rozete. Nakon stabilizacije, suši se u termičkim sušarama na 50°-60°C. Sme da sadrži najviše 6% vlage. List je krupan (10-40 x 4-15 cm), po obodu nazubljen, dlakav i izražene mrežaste nervature na naličju, krt je i lako se lomi. Tamnozelene je boje, gorkog ukusa, bez mirisa. Kvalitet droge se po Ph. Jug. IV određivao na osnovu titracije na golubovima, pa se droga zatim standardizovala do 10 ij/g lista. Danas se radi spektrometrijska analiza sadržaja digitoksina, poređenjem sa standardnim rastvorom i merenjem apsorpcije na 540 nm.

Droga sadrži kardiotonične heterozide kardenolidnog tipa, heterozide flavonoida, fenolkarbonskih kiselina i antrahinona, kao i steroidne saponozide. U listu se nalaze i farmakološki neaktivni heterozidi steroidnih aglikona. Najvažniji kardenolidni heterozidi su derivati digitoksigenina.

Droga se koristi za ekstrakciju kardiotoničnih heterozida, koji se, u obliku fitopreparata, koriste kao kardiotonici pod strogom kontrolom lekara (zbog male terapijske širine i visoke toksičnosti).

Prašak je zelene boje. Mikroskopskom analizom uočljivi su slededi karakteristični elementi:

višedelijske, nesekretorne dlake sa ponekom kolabiranom delijom, bradavičaste površine,

višedelijske sekretorne dlake sa jednodelijskom (eventualno višedelijskom) drškom i jednodelijskom ili dvodelijskom glavicom (vrlo retko se sastoji od 4 delije),

tanke traheje i traheide,

epidermis sa anomocitnim stomama.

Faex medicinalis

Saccharomyces cerevisiae Meyen, Saccharomycetaceae

Kvasac je meka, drobna masa žute do tamno-žute boje. Sastoji se od živih kvaščevih gljivica dobijenih donjim vrenjem piva. Kad se razmuti u vodi talog mora biti pokretljiv (kvasac onečišden mineralnim primesama je teži i manje pokretljiv). Specifičnog je mirisa i ukusa, ne sme biti gorak ni kiseo. Ne sme se sastojati od kolonija nastalih pupljenjem gljivica.

Kao droga koristi se medicinski kvasac (Faex medicinalis), zatim kvasac inaktivisan toplotom (Faex medicinalis inactivata) kao i Extractum Faecis siccum.

U kvascu se nalazi oko 50% proteina, 25% ugljenih hidrata sličnih glukagonu, zatim ergosterol (izvor vitamina D2), vitamini B kompleksa, mineralne materije i enzimi.

Koristi se za lečenje avitaminoza i hipovitaminoza, kao sredstvo za povedanje apetita i kao blagi laksans kod opstipacija. Može se koristiti u terapiji kožnih bolesti i kao sastojak hranljivih maski u kozmetologiji. Inaktivisani kvasac i ekstrakt koriste se u farmaciji kao sredstvo za dopunjavanje pilula i praškova, kao i za izradu triturata droga jakog delovanja. Ima značajnu ulogu u prehrambenoj industriji.

Mikroskopskim pregledom uočavaju se okrugle i jajolike delije, dugačke 8-10 µm i široke 6-8 µm. Za razliku od skrobnih zrna (čest falsifikat), sa opštim reagensom boje se žuto.

Glycyrrhizae pulvis

Glycyrrhiza glabra L., Fabaceae

Sladid je višegodišnja zeljasta (poludrvenasta) biljka. Koren je snažan, dug, razgranat, sa razvijenom mrežom stolona iz čijih članaka se razvijaju izdanci. Stablo je uspravno, razgranato, visoko 100-130 cm. Listovi su veliki, neparno perasto složeni, sa listidima jajastog do eliptičnog oblika, sa kratkom bodljicom, smolasto lepljivi na naličju. Zvonasti, dvousnati cvetovi pokriveni žlezdanim dlakama, na kratkim drškama sakupljeni su u resaste grozdove. Krunični listidi su ljubičasti, zastavica je žudkasta. Cvet ima 10 sraslih prašnika, samo je jedan manje-više slobodan. Tučak je sa končastim stubidem i glavičastim žigom. Plod je mala mahuna, pljosnata, štrči. Seme je bubrežasto, mrke boje.

Drogu predstavljaju osušeni, oguljeni ili neoguljeni delovi korena i vreža gajenih biljaka. Droga se sakuplja u jesen, guli, seče i suši. Komadi su žuti, sa vidljivom linijom kambijuma, vlaknastog preloma, praše se od skroba, blagog su i prijatnog mirisa i izrazito slatkog ukusa. Ako su komadi neoguljeni, kora je glatka, uzduž naborana, svetlomrke boje. Razlikuju se droge od 4 varijeteta biljke: španski, ruski, persijski i sirijski koren.

Droga sadrži smešu saponozida (6-13%) od kojih su najvažniji glicirizin i glicirizinska kiselina. Gliciretinska kiselina, sapogenin koji se dobija hidrolizom ovih jedinjenja, ima izrazito hemolitičko delovanje. Drugi važni farmakološki aktivni sastojci su flavonoidni heterozidi (flavanoni, halkoni, izoflavoni i izoflavanoni). Pored ovih aktivnih sastojaka, slatki koren sadrži i 25-30% skroba, do 10% glukoze i saharoze, kumarine, triterpenska jedinjenja i fitosterole. Kvalitet droge se nekada određivao prema količini vodenog ekstrakta.

Koristi se kao ekspektorans, blago laksantno sredstvo i korigens ukusa. U današnje vreme postala su značajna i njegova antiinflamatorna svojstva, zbog kojih se koristi u terapiji peptičkog i ulkusa na duodenumu, kao i u terapiji hemoroida i upalnih procesa na koži. Gelovi sa glicirizinskom kiselinom pomažu resorpciju drugih lekova. Velike količine droge koriste se za proizvodnju crnog šedera (Succus Glycyrrhizae Crudum).

Kontraindikovana je primena u trudnica, kao i kod oboljenja jetre i bubrega. Dugotrajna primena dovodi do efekata sličnih hiperaldosteronizmu.

Prašak je žute boje. Mikroskopskom analizom se uočavaju:

sitna skrobna zrna,

fragmenti traheja sa mrežastim i tačkastim zadebljanjima zidova,

snopovi mehaničkih vlakana opkoljenih prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata i

delovi parenhima.

Ponekad se mogu uočiti i delovi periderma.

Ipecacuanhae pulvis

Cephaelis ipecacuanha (Brot.) Rich., C. acuminata Karsten., Rubiaceae

Ipekakuana je nizak žbun. Biljka obrazuje mnoge korene od kojih su neki debeli i ispunjeni skrobom. Kora korena se lako odvaja od središnjeg, drvenog dela, na prelomu je crvenkasta, sjajna i smolasta. Listovi su na vrhovima izdanaka naspramni, a oni bliže osnovi su naizmenično raspoređeni. Liske su jajaste sa zašiljenim vrhom, dlakave. Cvetovi su sakupljeni u poluloptaste cvasti, sitni su, beli, čašica je mala sa 5 sitnih zubaca, krunica levkasta, bela, sa 5 zaobljenih režnjeva na obodu. Prašnika ima 6, tučak je sa dvodelnim žigom. Plod je jajasta bobica, prvo crvena a zatim ljubičasta, sa dva semena.

Droga se dobija od dve vrste ipekakuane: C. ipecacuanha daje Rio, Brazilsku ili Mato Groso ipekakuanu; C. acuminata daje Kartagina, Nikaragva ili Kostarika ipekakuanu. Drogu čine osusušeni, zadebljali, crvoliko naborani delovi korena samoniklih i gajenih biljaka. Koren rio ipekakuane je sivosmeđe boje, naboraniji, promera 5 mm, dok je kartagina ipekakuana nešto manje naborana, crvenosmeđe boje, promera do 9 mm.

Najvažniji sastojci su monoterpensko-izohinolonski alkaloidi emetin, cefelin i njihovi oksidovani analozi metilpsihotrin i psihotrin. Ovi fenolni alkaloidi nalaze se u parenhimskim delijama korinog dela. Takođe, prisutni su monoterpensko izohinolonski heterozidi (ipekozid), gorki iridoidni heterozidi, saponozidi, skrob i rafidi kalcijum-oksalata.

Infuz droge se koristi kao ekspektorans. Emetin se ranije koristio u lečenju amebne dizenterije, a danas se najviše upotrebljava za izradu polusintetskih preparata protiv amebijaza.

Prašak je svetlo sive do žuto-smeđe boje. Mikroskopskom analizom mogu se uočiti slededi elementi:

pojedinačna ili složena skrobna zrna,

rafidi kalcijum-oksalata,

fragmenti plute,

fragmenti tačkastih traheja,

delovi parenhima koji sadrže skrob i rafide.

Ponekad je mogude uočiti i fragmente sklereida koje potiču od korena.

Iridis pulvis

Iris ssp., Iridaceae

Perunika je višegodišnja zeljasta biljka. Rizom je pljosnat, člankovit, simpodijalno razgranat. Listovi su u rozeti, sabljasti, ravnog i oštrog oboda, zašiljenog vrha. Cvetovi su krupni, specifično građeni. Svaka vrsta ima različitu boju krunice. Plod je čaura ispunjena semenima. Raste na vlažnom i plavnom zemljištu a gaji se i kao dekorativna biljka.

Drogu predstavlja oguljen i osušen koren nekoliko vrsta (I. germanica, I. florentina, I. pallida). U jesen, nakon vađenja rizoma, površinski sloj se guli a ostatak seče na kockice i brzo suši u zagrejanim sušarama ili na suncu. Komadi su bele ili svetložute boje, tvrdi, sa vidljivim ožiljcima od korenova i listova. Na poprečnom preseku je brašnjav, nagorkog ukusa i mirisa na ljubičice.

Droga sadrži 0.1-0.2% etarskog ulja niske tačke topljenja, tako da je na sobnoj temperaturi čvrsto i naziva se Butirum iridis. Od ostalih sastojaka, važno je pomenuti derivate flavona i izoflavona, C-heterozide ksantona, smole, masti, monosaharide, skrob i kristale kalcijum oksalata prizmatičnog oblika.

Ranije se ova droga dosta koristila kao prašak za čišdenje zuba, a u mešavini sa drugim drogama kao ekspektorantno sredstvo. U obliku čaja se koristila kod različitih vrsta bolova i poremedaja gastro-intestinalnog, respiratornog i urinarnog trakta. Opravdanost ovakvog korišdenja perunike nije naučno dokazana. Danas se etarsko ulje koristi kao korigens u različitim industrijskim granama (parfimerija, kozmetička industrija, proizvodnja alkoholnih pida i, ređe, farmaceutska industrija).

Prašak je bele do svetložute boje. Mikroskopskom analizom se mogu uočiti slededi karakteristični elementi:

krupni prizmatični kristali kalcijum-oksalata,

fragmenti provodnih snopida i

ekscentrična skrobna zrna.

Kamala

Mallotus philippinensis Mill., Euphorbiaceae

Kamala je nisko drvo ili žbun. Listovi imaju dršku, ravnog su oboda, jajasti, zašiljeni na vrhu. Plod je trodelna čaura, prekrivena debelim slojem crvenih dlaka i žlezdi.

Drogu predstavlja prah dobijen otresanjem sa plodova. Kvalitetnija je droga iz koje su otklonjene dlake metodom prosejavanja. To je fini, mek, svilenkast, lako pokretljiv prašak, crvenomrke boje. Pluta po površini vode, ali zagrevanjem tone otpuštajudi boju i aromatičan miris.

Droga sadrži tamnocrvenu smolu (80%), čiji su glavni farmakološki aktivni sastojci floroglucinolni derivati rotlerin i izorotlerin.

Može se koristiti kao anthelmintik, a sa njom nije potrebno davati laksantno sredstvo, jer sama smola ima laksantno delovanje. U Indiji se koristi kao boja za svilu.

Mikroskopskim pregledom kamale uočavaju se jednodelijske dlake u zvezdastim čupercima i grozdaste žlezde od 40-60 delija.

Lycopodii spora

Lycopodium clavatum L., Lycopodiaceae

Lycpodium clavatum je vaskularna biljka, niskog rasta. Zimzelena je, dihotomog grananja, sa igličastim listovima, ne daje cvetove ni plodove. Razmnožava se sporama. Sporofitna faza je dominantna u odnosu na gametofitnu.

Drogu predstavljaju spore. To je žut, lako pokretljiv prašak, bez ukusa i mirisa.

Likopodijum je lako zapaljiv, pa se ranije dosta koristio u pirotehnici i kao blic za foto-aparate. Korišden je kao sredstvo za čišdenje urinarnog trakta od peska i kamena, za oblaganje pilula, za lečenje rana i ekcema.

Mikroskopskim pregledom u prašku se mogu uočiti spore piramidalnog oblika, sa ispupčenom bazom. Površina im je karakteristično mrežasta.

Lini pulvis

Linum usitatissimum L., Linaceae

Lan je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka sa vretenastim korenom, stabljika je visoka do 80 cm, okrugla, uspravna, obrasla listovima, u gornjem delu razgranata. Listovi su naizmenično postavljeni, lancetasti, bez dlaka, zeleni ili sivo-zeleni. Liska je zašiljenog vrha, pri dnu sužena u dršku. Cvetovi su u cimoznim cvastima na vrhu stabljike, na dugačkim drškama. Čašica i krunica imaju po pet listida, krunični listidi su svetloplavi ili ljubičasti, ka osnovi klinasto suženi i žudkasti. Plod je loptasta čaura puna semena, 6 do 8 mm dugačka.

Drogu predstavlja zrelo osušeno seme gajenog lana. Zrele čaure pucaju i iz njih se oslobađa seme. Ono je smeđe, sjajno, glatko, sa jedne strane zaobljeno, sa druge zašiljeno sa malim udubljenjem (hilum). Sluzavog je i uljastog ukusa, blagog mirisa.

Osnovni sastojci lanenog semena su masno ulje (45%), belančevine (20-25%), cijanogeni heterozidi (linustatin i limarin) i enzimi. Sluz se nalazi u epidermalnim delijama semenjače.

Seme se koristi za dobijanje masnog ulja hladnim ceđenjem. Celo seme se može upotrebljavati kao zapreminski laksans, zbag visokog sadržaja sluzi, kao i kod kolitisa i enteritisa. Može se koristiti i kao emolijentno sredstvo kod nekih upala kože, u obliku kataplazmi od sprašenog semena. Ekstrahovana sluz i masno ulje koriste se kao sastavni deo dermatoloških i kozmetičkih preparata.

Prašak je smeđežute boje. Mikroskopskom analizom uočavaju se slededi elementi:

fragmenti sabijenih sklerenhimskih delija,

fragmenti embriona, kotiledona i endosperma sa masnim uljem i aleuronskim zrnima,

smeđi fragmenti semenjače koji izgledom podsedaju na tablu čokolade zbog sloja poligonalnih pigmentisanih delija koje se vide kroz providni epiderm,

fragmenti epiderma nabubrelog od sluzi na čijoj se površini vide delidi kutikule.

Lupulinum

Humulus lupulus L., Cannabaceae

Hmelj je višegodišnja lijana duga do 6 m, obrasla kratkim, oštrim dlakama. Listovi su naspramni, tamnozeleni, krupni, jajasti, duboko prstasto usečeni, prekriveni vidljivim žlezdama i poleglim dlakama. Biljka je dvodoma a cvetovi su jednopolni. Cvetovi oba pola su prekriveni žlezdama. Muški cvetovi su grupisani u metličaste cvasti u pazuhu listova, sitni, ženski su grupisani u resolike cvasti, zelenobeli, petodelni. Po oplođenju na ženskim cvetovima razrastaju brakteje pa cvast dobija oblik šišarice. Plod je orašica prekrivena žlezdama. Raste na vlažnim mestima po obodu šuma, a ženska biljka se i gaji.

Drogu predstavljaju oplođeni ženski cvetovi hmelja, osušeni brzo, prirudnim putem ili u sušarama. Sastoje se od opnastih brakteja i brakteola, žutozelene boje, ovalni, lepljivi, sa vidljivom, pigmentisanom, nervaturom. Gorkog su ukusa i opojnog mirisa. Svi delovi šišarica su

prekriveni žlezdama. Takođe, može se koristiti i prah koji se dobija otresanjem šišarica, koji predstavlja žlezde sa etarskim uljem i smolom (Lupuli glandule ili Lupulinum) ili smola dobijena ekstrakcijom iz šišarica ili žlezda.

Glavni sastojci droge su etarsko ulje, tanini, flavonoidni heterozidi (derivati flavona, flavanona i halkona) i smola. Glavni sastojci etarskog ulja su terpenski ugljovodonici, β-mircen, humulen, kariofilen i 2-metil-3-buten-2-ol čija koncentracija raste sa vremenom čuvanja.

Iako neka delovanja sastojaka droge nisu još laboratorijski potvrđena, ili se ne zna tačan mehanizam delovanja, poznato je ipak da droga ima umirujude i uspavljujude dejstvo, kao i baktericidno dejstvo fluoroglucinolnih derivata. Zbog toga se droga koristi kao blagi sedativ, a zbog svoje gorčine se koristi kao sredstvo za poboljšanje apetita. Velike količine hmelja koriste se u proizvodnji piva.

Lupuli glandule je prašak žuto-narandžaste boje, gorkog ukusa i opojnog mirisa. U prašku se mogu videti višedelijski sekretorni trihomi. Sastoje se od dvodelijske drške i višedelijske glavice sa udubljenjem na vrhu, koja izgledom podseda na činiju. Udubljenje nastaje zbog odvajanja kutikule zajedno sa uljano-smolastim materijama koje trihom sekretuje.

Quercus pulvis

Quercus robur L., Q. petraea (Matt.) Liebl., Fagaceae

Hrast je listopadno drvo visoko i do 50 m. Kora stabla je belo-siva, plitko ispucala. Kora mlađih grana je crveno-mrka, srebrnaste glatke površine. Listovi su objajasti, više ili manje usečeni sa 4-10 pari simetričnih režnjeva. Muški cvetovi su u resi a ženski pojedinačni ili sakupljeni u cvasti na jednogodišnjim grančicama. Plod je žir.

Drogu predstavlja osušena kora skinuta sa mladih grana ova dva hrasta (lužnjak i kitnjak) u prolede. Usitnjava se i suši prirodno na promajnom mestu ili u sušarama. Obično se dobijaju žilavi, cevasti ili žljebasti komadi. Spolja je glatka, sjajna, srebrnosiva, kratko vlaknastog preloma, debela do 3 mm, crvenkaste unutrašnjosti, fino izbrazdana. Oporog je ukusa, bez mirisa.

Kora hrasta sadrži do 20% mešovitih tanina. Takođe, sadrži kristale kalcijum oksalata u različitim oblicima.

Koristi se kao adstringens i antiseptik, kod dijareja ili kod inflamatornih procesa na sluznicama. Droga je vrlo značajna u industrijskoj proizvodnji tanina kao i u procesima štavljenja kože.

Prašak je smeđe boje. Mikroskopskom analizom uočavaju se:

likina vlakna opkoljena delijama sa prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata, kao i grupama sklerenhimskih delija,

zasebne sklerenhimske delije,

fragmenti plute i

druze kalcijum-oksalata.

Rhei pulvis

Rheum palmatum L., R. officinale Baillon., Polygonaceae

Rabarbara je višegodišnja zeljasta biljka sa krtolastim, veoma razvijenim rizomom. Rizom je debeo, cilindričan, prečnika do 15 cm. Listovi su izrazito krupni, duboko prstasto deljeni, grubo nazubljenog oboda. Zeljasti delovi biljke su po rubovima i oko nerava ljubičasto pigmentisani. Cvetovi su sitni, beli, crvenkaste krunice, sakupljeni u guste metličaste cvasti na vrhu cvetonosnih stabljika.

Drogu predstavlja oguljen i osušen koren i rizom nekoliko godina starih samoniklih i gajenih biljaka. Delovi rizoma su teški, prekriveni finim prahom, tamnožute i narandžaste boje, sa vidljivom linijom kambijuma i paralelnim sržnim zracima. Centralni deo ima karakerističan mramorast izgled. Gorkog je ukusa i krcka pod zubima, slabog je i specifičnog mirisa. Najkvalitetniji je kineski reum.

Droga sadrži do 4.5% antrahinonskih heterozida (derivati emodina, aloe-emodina, reina itd, kao i heterodiantronske strukture), oko 12% mešavina hidrolizujudih i kondenzovanih tanina, zatim skrob, pektin, smolaste materije i velike druze kalcijum oksalata.

Zbog laksantnog delovanja antrahinonskih heterozida, droga se upotrebljavala kod opstipacija, ali i kod lakših poremedaja varenja hrane, gde deo dejstva nose tanini sa svojim adstringentnim delovanjem.

Neke vrste rabarbare kojima se ova droga ponekad falsifikuje, sadrže stilbenski heterozid raponticin, koji ima slabo estrogeno delovanje, a služi i za otkrivanje falsifikata.

Prašak je narandžast ili smeđe-žute boje. Mikroskopskom analizom uočavaju se se slededi karakteristični elementi:

vrlo krupne druze kalcijum oksalata (više od 100 µm) kao i njihovi fragmenti,

fragmenti traheja sa mrežastim zadebljanjima zidova,

skrobna zrna sa zvezdastom pukotinom,

grupe parenhimskih delija sa tankim zidovima.

Ne sadrži sklereide i vlakna.

Opium crudum

Papaver Somniferum L.,Papaveraceae

Mak je jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je negranata ili malo granata, gola, visoka do 1.5 m. Donji listovi su sa kratkim drškama, gornji obavijaju stabljiku. Liske su izduženo jajaste, po obodu nepravilno testerasto usečene. Cvetovi su krupni, pojedinačni, bele, ružičaste ili crvene boje sa crnom mrljom pri osnovi kruničnih listida. Plod je loptasta ili izduženo jajasta čaura sa mnogo semena. Skoro svi delovi biljke sadrže beli mlečni sok.

Kao droga, koriste se Opium crudum, Papaveris capita, Papaveris semen i Papaveris stramentum. Opium crudum je na vazduhu zgusnut i osušen mlečni sok prikupljan zasecanjem zelenih čaura opijumskog maka u određenoj fazi (Papaver somniferum var. album). To je sjajna smolasta masa zrnastog preloma mrkocrvene boje. Vrlo je gorkog i oporog ukusa specifičnog narkotičnog mirisa. Delimično se rastvara u vodi i etanolu i rastvor reaguje kiselo. Papaveris capita su suve makove čaure bez semena iz kojih se ekstrahuju alkaloidi. Papaveris stramentum je makova slama koja se takođe koristi kao sirovina za dobijanje alkaloida.

Najvažniji sastojci sirovog opijuma su alkaloidi iz grupe morfinana, benzil-izohinolinskih alkaloida i ftaliltetrahidroizohinolinskih alkaloida. Takođe su prisutni i protoberberinski i aporfinski alkaloidi u manjoj količini. Osim alkaloida (najzastupljeniji je morfin), sirovi opijum sadrži i šedere, masne materije, mineralne materije, gumaste, smolaste materije i vodu.

Opijum se danas retko koristi u medicinske svrhe, ved predstava sirovinu da ekstrakciju alkaloida. Najbitniji su morfin, papaverin, kodein i noskapin. Morfin se koristi kao jak analgetik. Papaverin se koristi u terapiji senilnosti i kod različiti cerebro-vaskularnih oštedenja, problema sa orijentacijom i ravnotežom, ishemije oka, artritisa i slično, a ne sme se koristi kod intrakranijalne hipertenzije i parkinsonizma. Soli kodeina i njegovi derivati koriste se kao antitusici. Noskapin se takođe koristi kao antitusik kod suvog kašlja, a ne sme se primenjivati kod astmatičnog kašlja i otežanog disanja. Polusintetski derivat morfina – diacetil morfin (heroin) koriste narkomani za uživanje i izaziva izuzetno jaku zavisnost.

Mikroskopskim pregledom vidi se mrkocrven prašak i fragmenti amorfne mase opijuma.

Sennae pulvis

Cassia angustifolia Valh., C. acutifolia Del., Fabaceae

Sena je pustinjski žbun. Listovi su parno perasto složeni. Listidi su objajasti ili lancetasti, zašiljenog vrha, ravnog oboda. Zigomorfni cvetovi su sakupljeni u rastresite cvasti na vrhu grančica. Plod je sušna mahuna sa 6-8 semena.

Drogu predstavlja osušeni list aleksandrijske i tinevelijske sene. List je malo kožast, lako lomljiv, celog oboda, zašiljenog vrha, zelenožute boje. Skoro je bez mirisa, ukusa prvo oslatkog, a zatim gorkog. List tinevelijske sene se smatra kvalitetnijom drogom jer je čistija i homogenija, postojanog sastava.

Aktivni sastojci sene su 1,8-dihidroantrahinonski heterozidi (2-5%). Najvažniji su heterozidi diantronskog tipa, senozidi A i B i u manjoj meri zastupljeni C i D. Droga sadrži i malu količinu slobodnih aglikona, kao i monomerne heterozide aloe-emodina i reina, zatim heterozidi flavonoida i specifičnih naftalenskih jedinjenja, kiseli polisaharidi (sluzi) i mineralne materije.

Droga se primenjuje kod opstipacija zbog laksantnog delovanja antrahinonskih sastojaka.

Prašak je žutozelenkaste boje. Mikroskopskim pregledom se uočavaju:

karakteristične jednodelijske, bradavičaste dlake,

delovi epiderma sa stomama paracitnog tipa,

račvasti provodni snopida,

vlakna opkoljenih delijama sa kristalima kalcijum-oksalata,

delovi mezofila i

druze.

Sinapis (nigrae) pulvis

Brassica nigra L., Brassicaceae

Crna slačica je jednogodišnja zeljasta biljka sa tankim vretenastim korenom. Stablo je okruglo, u donjem delu dlakavo, u gornjem golo i razgranato. Donji i srednji listovi su jajoliki, duboko perasto deljeni, sa 2-4 para režnjeva, po obodu nazubljeni, gornji listovi su manji, na drškama, plavozeleni, nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti na vrhovima grana. Čašicu i krunicu grade po četiri žuta, unakrsno postavljena listida. Plod je spljošena ljuska sa 20-30 loptastih, tamnocrvenih semena. Raste po vlažnim livadama, mada se danas uglavnom gaji. Drogu predstavlja zrelo, osušeno, seme gajene biljke. Seme je 1-2 mm u prečniku, crvenomrko, loptasto, sjajno, mrežasto naborane površine, sluzavog i ljutog ukusa, specifičnog ljutog mirisa.

Droga sadrži 0.7-7% sinigrozida, koji nakon hidrolize oslobađa isparljivi aglikon alilizotiocijanat. Osim aktivnog sastojka, droga sadrži i masno ulje, belančevine i enzime. U epidermalnim delijama semenjače nataložena je sluz (20%). Primena droge zasnovana je na iritantnom i rubefacijentnom delovanju sumpornih jedinjenja, pa se ova droga koristi kod neuralgija različitog tipa, kao i kod reume. Zbog mogudnosti oštedenja kože, ne bi smela da se primenjuje duže od 15 minuta.

Sinapis (nigrae) pulvis je zelenkastožut prašak sa crvenosmeđim česticama semene ljuske, karakterističnog ljutog ukusa i mirisa. Karakteristični elementi uočljivi prilikom mikroskopskog pregleda praška su:

fragmenti semenjače koji po izgledu podsedaju na leopardovu šaru ili sade i

delidi kotiledona koji sadrži masno ulje i aleuronska zrna.

Izgled fragmenata semenjače je specifičan jer se ispod epiderma vide poligonalna polja od velikih lučnih delija, sloj palisadnih sklereida i pigmentni sloj.

O samom kodu Vrlo uprošdeno objašnjenje rada ove Web aplikacije bilo bi:

program postavlja pitanja

korisnik odgovara

program dolazi do rešenja i prikazuje ga.

Međutim, ideja nije bila da se korisniku postavi po pitanje za svaku mogudu morfološku karakteristiku koja se može javiti u praškovima koji dolaze u obzir, ved da se, na interaktivan način, iz odgovora koje korisnik daje, bira sledede pitanje koje de mu biti postavljeno. Ovo je rešeno sistemom eliminacije, ne samo droga koje ne odgovaraju odgovoru, ved i svih slededih pitanja koja bi se odnosila samo na tu drogu. Na ovaj način, program dolazi do zaključka na osnovu prvih par odgovora, ali ipak postavlja do kraja sva pitanja vezana za datu drogu, kako bi korisnik ipak potražio i ostale karakteristične elemente i izbegao mogudnost greške. Takođe, ovako bi korisnik/student mogao da se podseti šta je sve potrebno potražiti na preparatu date sprašene droge.

Zbog relativno malog broja biljaka koje dolaze u obzir za identifikaciju, nije bilo potrebe za postavljanjem baze podataka, ved su droge sa svojim karakteristikama organizovane kao dvodimenzionalni niz. Ovaj niz program preuzima iz tekstualnog fajla koji je mogude editovati u Microsoft Excelu. Najjednostavnije bi bilo prikazati ovaj niz u vidu tabele u kojoj prvu kolonu čine sprašene droge koje dolaze u obzir, a prvi red sadrži karakteristične morfološke elemente koji mogu da se uoče na ovim preparatima. Deo te tabele bi izgledao ovako (zbog veličine nije prikazana cela):

droge

sekretorne ili

mehaničke trihome

jednodelijske bradavidaste

dlake

nesekretorni višedelijski

trihomi (kolabirane

dlake)

nesekretorni jednocelijski

trihomi u cupercima

trihomi sa jednocelijskom

drskom i dvocelijskom

glavicom

kapitatni trihomi

sekretorni trihomi

…

Ipecacuanhae pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Cinchonae pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Cinnamomi pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Altheae pulvis 1 0 0 1 0 1 0

Cinae pulvis 1 0 0 0 0 0 1

Iridis pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Rhei pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Glycyrrhizae pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Quercus pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Sennae pulvis 1 1 0 0 0 0 0

Digitalis pulvis 1 0 1 0 1 0 0

Anisi pulvis 1 1 0 0 0 0 0

Coriandri pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Capsici pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Sinapis pulvis 0 0 0 0 0 0 0

Redosled pitanja sledi sličnu logiku kao i kada se preparat identifikuje mikroskopskom analizom. Krede se od lakše uočljivih elemenata ka onim manje uočljivim. Međutim, kako je u programu korišden sistem eliminacije na osnovu odgovora, ipak je bilo potrebno krenuti od onih pitanja koja bi eliminisala više od jednog odgovora.

Sledi spisak svih morfoloških elemenata koji su uzeti u obzir prilikom izrade ove Web aplikacije:

sekretorni ili mehanički trihomi,

jednodelijske bradavičaste dlake,

nesekretorni višedelijski trihomi (kolabirane dlake),

nesekretorni jednodelijski trihomi u čupercima,

trihomi sa jednodelijskom drskom i dvodelijskom glavicom ,

kapitatni trihomi,

sekretorni trihomi,

crvene kapljice (masno, etarsko ulje, smola i sl.),

delije sa karakteristično zadebljalim zidovima (cerebroidno tkivo) ili tkivo nalik na brojanicu,

traheje ili traheide,

pojedinačna likina vlakna,

rafidi,

fragmenti širokih traheja sa zadebljanjima zidova,

sklereide, pojedinačne ili u grupama,

druze,

stiloidi,

snopovi vlakana opkoljeni kristalima,

snopovi vlakana opkoljeni kristalima spojeni sa sklereidama,

polenova zrna,

fragmenti listova involukruma,

velika količina skroba,

fragmenti zbijenih sklerenhimskih delija,

fragmenti semenjače sa mrko obojenim pravougaonim delijama ('tabla čokolade'),

višeslojni fragmenti semenjače koji liče na pčelinje sade,

fragmenti provodnih snopida sa račvama i kristalima,

fragmenti perikarpa sa sekretornim kanalima,

sekretorni trihomi sa višedelijskom glavicom nalik na činiju, prekrivene kutikulom,

ekscentrična skrobna zrna,

složena skrobna zrna,

skrobna zrna različitih veličina,

kružne ili jajolike jednodelijske gljivice,

poligonalna skrobna zrna sa pukotinom u vidu slova Y i

piramidalne spore sa ispupčenom osnovom.

Izvorni kod stranice za analizu Sve stranice na sajtu imaju zajednički css fajl, kao i vedinu HTML koda. Od stranice do stranice, razlikuje se tekst koji se prikazuje, kao i meni sa desne strane. Specifičan i centralni deo ovog rada predstavlja stranica za analizu, na kojoj se nalazi PHP kod koji je čini interaktivnom.

Dalji tekst predstavlja kompletan kod te stranice, sa komentarima koji objašnjavaju čemu koji deo koda služi.

#### Podaci iz zaglavlja nisu vidljivi na sajtu, ved daju određena svojstva stranici ####

Diplomski rad var gaJsHost = (("https:" == document.location.protocol) ? "https://ssl." : "http://www."); document.write(unescape("%3Cscript src='" + gaJsHost + "google-analytics.com/ga.js' type='text/javascript'%3E%3C/script%3E")); try { var pageTracker = _gat._getTracker("UA-4165476-3"); pageTracker._trackPageview(); } catch(err) {} $(document).ready(function() { $("a.group").fancybox(); });

####Naslov i glavni meni ####

Diplomski rad Primena računara u determinaciji biljnih droga uvod analiza droge galerija literatura

#### Ovde počinje sadržaj stranice ####

#### Početak PHP koda – kreiranje niza $bilje sa podacima iz odgovarajudeg fajla ####

#### unos korisničkog odgovora u niz $provera i eliminacija praškova iz niza $bilje ####

foreach ($_POST as $ulaz => $value){ $provera=explode(",", $ulaz); $inner_index=$provera[0]; $provera[$inner_index]=$value; foreach ($provera as $kljuc => $vrednost) { if ($vrednost == 0) { foreach ($bilje as $outer_index => $inner_array) { if (array_key_exists($outer_index, $bilje) && $outer_index != 0) { foreach ($inner_array as $inner_index2 => $value2) { if ($kljuc == $inner_index2 && $inner_index2 != 0 && $vrednost != (integer)$value2) { unset($bilje[$outer_index]); } }; }; }; } elseif ($vrednost == 1) { foreach ($bilje as $outer_index => $inner_array) { if (array_key_exists($outer_index, $bilje) && $outer_index != 0) { foreach ($inner_array as $inner_index2 => $value2) { if ($kljuc == $inner_index2 && $inner_index2 != 0 && $vrednost != (integer)$value2) { unset($bilje[$outer_index]); } }; }; }; }; }; };

#### Odabir i postavljanje slededeg pitanja ####

do {$inner_index++; $provera[0]=$inner_index; $izlaz=implode(",",$provera); $nula = 0; if ($inner_index < count($bilje[0])) { foreach ($bilje as $outer_index => $inner_array) { $privremeni = (integer)$inner_array[$inner_index]; break; }; foreach ($bilje as $outer_index => $inner_array) { if ((integer)$inner_array[$inner_index] != $privremeni or (integer)$inner_array[$inner_index] == 1) { { echo "Pažljivo posmatrajte svoj preparat Da li na preparatu vidite ".$bilje[0][$inner_index]."?
Da     Ne      "; echo "

Analiza Priprema Analiza Pomod " ; $nula = 1; break;

}; }; }; }

#### Uslov i ispisivanje konačnog odgovora ####

elseif ($inner_index == count($bilje[0])) { foreach ($bilje as $outer_index3 => $inner_array3) {if ($outer_index3 != 0) { echo "Vaše konačno rešenje je: ".$inner_array3[0].".
Odabrali ste sledede karakteristične elemente:
"; foreach ($inner_array3 as $id_slike => $jedinica) { if ($jedinica == 1 && $id_slike < count($bilje[0])) { echo "
".$bilje[0][$id_slike].""; }; };

#### Prikaz odgovarajudih slika ####

echo "

Napomena Slike sa leve strane predstavljaju morfološke elemente koji se mogu videti i kod drugih sprašenih droga. Fotografije ispod odgovaraju Vašem preparatu. ".$inner_array3[0]." "; for ($id_slike = count($bilje[0]); $id_slike < count($inner_array3); $id_slike++) { echo ""; }; echo "

Analiza Priprema Analiza Pomod "; }

#### U slučaju da nema rešenja (greška u tumačenju preparata ili previd) ####

elseif (count($bilje)==1) { echo "U bazi ne postoji ni jedna droga koja odgovara zadatim kriterijumima.

Analiza Priprema Analiza Pomod "; }; }; }; } while ($nula == 0 && $inner_index

#### Kraj PHP koda i početak donjeg dela sajta, zajedničkog za sve stranice ####

    Farmaceutski fakultet Članovi komisije Doc. dr Zoran Maksimovid prof, mentor dr Silvana Petrovid, vanr. prof. mr sc. Danilo Stojanovid Autor Lana M. Spasid Diplomski rad je urađen u Insitutu za farmakognoziju, u periodu od aprila do juna 2009. godine  

Copyright (c) 2009 mullala. All rights reserved. Design by NodeThirtyThree + Free CSS Templates.

Postupak korišćenja Web aplikacije

Kako se priprema preparat za analizu?

1. Naneti kap-dve opšteg reaktiva na predmetno staklo. 2. Uzeti dovoljnu (ne preveliku) količinu praška koji se analizira i pazljivo ga dispergovati u

pripremljenom reaktivu. 3. Prekriti analizirani prašak pokrovnom ljuspicom i ostaviti pokriveno par minuta, da se

boje razviju. 4. Analizirati preparat pod mikroskopom.

Šta sadrži opšti reaktiv? Da bi se pod mikroskopom različiti morfološki elementi bolje uočavali, potrebno ih je na neki način obojiti. Ovo se postiže kombinacijom nekoliko reagenasa koji određene strukture boje u određenu boju. Opšti reaktiv koji se koristi na vežbama iz farmakognozije sadrži:

Anilin-sulfat 1

Hloral-hidrat 40

Feri-amonijum-sulfat dodekahidrat 3

Sudan III 0,1

Jod 0,45

Glicerol 30

Etanol 25

Voda 30 Anilin-sulfat reaguje sa lignificiranim tkivima, bojedi ih zlatnožuto. Feri-amonijum-sulfat sa taninima gradi plavo-zeleni talog. Jod reaguje sa skrobom stvarajudi plavi kompleks a masna, etarska ulja, voskovi, suberin i kutin daju crvenu boju u reakciji sa Sudanom III. Ostali navedeni sastojci imaju ulogu rastvarača i korastvarača.

Uputstvo za korišćenje Web aplikacije Nakon što ste pripremili preparat prema uputstvu, posmatrajte ga pod svetlosnim mikroskopom. Analizi možete pristupiti na dva načina:

aplikacija de predlagati elemente koje možete uočiti na preparatu i, u odnosu na odgovore koje dajete, usmeravati Vas šta bi trebalo sledede da potražite;

pokušajte sami da uočite sve elemente koje smatrate relevantnim, a zatim pratite pitanja koja Vam aplikacija postavlja kako biste došli do rešenja.

Elementi koje možete uočiti na svom preparatu su slededi:

skrob (boji se plavoljubičasto),

trihomi (mehanički ostaju neobojeni, dok se sekretorni boje crveno),

masna i aleuronska zrna (boje se crveno),

kristali (ostaju neobojeni),

lignificirana tkiva (traheje, traheide, vlakna, sklereide... boje se zlatnožutom bojom). Ukoliko dobijete obaveštenje da ne postoji ni jedna droga koja se poklapa sa odgovorima koje ste uneli, pokušajte iz početka, uz ponovni pažljivi pregled svog preparata.

Zaključak Broj droga koje, prema programu za predmet Farmakognozija, dolaze u obzir za mikroskopsku identifikaciju je relativno mali. Međutim, mogude je proširivati i izmenjivati bazu droga uz jednostavnu izmenu niza koji se nalazi na početku koda. Za izmene ovog tipa nije neophodno programersko znanje, jer se tekstualni fajl u kojem se podaci nalaze može otvoriti i menjati pomodu Microsoft Excel-a, OpenOffice Calc-a ili neko drugog sličnog programa.

S obzirom da je aplikacija prvenstveno osmišljena kao pomodno sredstvo pri učenju mikroskopske identifikacije sprašenih biljnih droga, algoritam je prilagođen jednokomponentim praškovima. Izmenom koda, aplikacija se može prilagoditi identifikaciji smeše sprašenih droga, u kom slučaju bi se mogla koristiti kao jednostavan alat u laboratorijama koje se bave identifikacijom, kontrolom kvaliteta i sl.

Sama činjenica da je program izrađen u formi Web aplikacije, čini ga lakim za distribuciju i dostupnim svakome ko ima pristup internetu.

Literatura

Burgid, Vladimir B.: Upotreba računara u determinaciji biljaka, Diplomski rad, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2005.

European Pharmacopoeia, 6th edition. Council of Europe - European Directorate for the Quality of Medicines, Strasbourg, 2007

Farmakopeja SFRJ, Ph. Yug. IV, Reprint izdanje Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu, Beograd, 1991.

Holzner, Steven: Spring into PHP5, *prevod Dragan Mišid+ 1. izdanje, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2006.

Jackson, Betty P.; Snowdon, Derek W.: Atlas of Microscopy of Medicinal Plants, Culinary Herbs and Spices. Bellhaven Press, London, 1990.

Jančid, Radiša: Botanika farmaceutika, Službeni list SRJ, Beograd, 2002.

Kalođera, Zdenka; Zovko, Marijana: Praktikum iz farmakognozije II, Sveučilište u Zagrebu, Farmaceutsko-biohemijski fakultet, Zavod za farmakognoziju, Zagreb, 2007.

Kovačevid, Nada: Osnovi farmakognozije, 2. dopunjeno izdanje. Srpska školska knjiga, Beograd, 2002.

Langhammer, Liselotte: Bildatlas zur mikroskopischen Analyti pflanzlicher Arzneidrogen. Walter de Gruyter, Berlin, New York, 1986.

Tucakov, Jovan: Lečenje biljem, 7. izdanje, Rad, Beograd, 1997.

Wichtl, Max: Teedrogen und Phytopharmaka, 3. Auflage. Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft mbH, Stuttgart, 1997.

Sajtovi korišćeni prilikom izrade diplomskog rada

http://csstemplatesforfree.com/

http://fancy.klade.lv/

http://findarticles.com/p/articles/mi_g2603/is_0004/ai_2603000497/?tag=content;col1

http://picasaweb.google.com/ksjusha.labonarskaja/Farmakognoosia

http://pharmacy.bg.ac.yu/

http://sr.wikipedia.org/wiki/PHP, http://hr.wikipedia.org/wiki/PHP

http://www-biol.paisley.ac.uk/bioref/Tracheophyta/Lycopodium_clavatum.html

http://www.faf.cuni.cz/apps/DrugMounts/

http://www.henriettesherbal.com/eclectic/kings/amylum.html

http://www.nodethirtythree.com/

http://www.php.net

http://www.w3schools.com