Click here to load reader

Primenjena ekologija

  • View
    247

  • Download
    15

Embed Size (px)

Text of Primenjena ekologija

  • 1

    PRIMENJENA EKOLOGIJA VODI

    Izrada publikacije podrana od strane Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine

    Beograd Decembar 2014.

  • 2

    PRIMENJENA EKOLOGIJA Autori Prof. dr Jordan Aleksi Prof dr Gordana Drai Prof. dr Ana Vovk Kore Prof. dr Jelena Milovanovi Prof. dr Dragi Antonijevi Prof. dr Dubravka Jovii Doc. dr Zlatko Dragosavljevi Doc. dr Mirjana Bartula Doc. dr Boris Vakanjac MSc Mesud Ademovi MSc Uro Radojevi MSc Slaana orevi MSc Daniela Cvetkovi MSc Sinia Mitrovi MSc Sran Aleksi MSc Milo Ninkovi MSc Dimitrije Aleksi Recenzenti Prof. dr Mihailo Crnobrnja Prof. dr Suzana orevi-Miloevi Doc. dr Jela Ikanovi Urednici Prof. dr Jordan Aleksi MSc Slaana orevi Lektura Doc. dr Aleksandar Gordi Fotografije Milo Nikoli Duan Jovanovi ISBN 978-86-86859-40-2 tampa Plus Kopi, abac Tira: 150

  • 3

    Primenjena ekologija

    Primenjena ekologija razmatra primenu ekologije na realnim pitanjima, odnosno bavi se primenom ekolokih principa u prouavanju i ocenjivanju efekata i posledica ljudskih aktivnosti na zajednicu, ekosisteme, pejzae i biosferu.

    Moe se definisati kao integrisani skup ekolokih, socijalnih i biotehnolokih aspekata ouvanja i unapreenja prirodnih resursa.

    Primena ekolokih principa i nova znanja u oblasti problema degradacije ivotne sredine menja pogled na vrednovanje prirodnih resursa. Novo poimanje vrednovanja ivotne sredine ostvaruje se kroz promene u kulturolokom obrascu ponaanja do svih aktera: od vlada drava, zajednice i pojedinca. Obrazovanje je vaan faktor u kreiranju kulture odrivog razvoja. Ovaj segment zahteva promociju sistema znanja koji povezuje kulturu i ekologiju sa ciljem da se promovie i ekonomski razvoj organizacija/drutva na postulatima odrivog razvoja.

    Ovaj vodi predstavlja okvir za primenu znanja o ivotnom okruenju i aktivnostima koje unapreuju ravnoteu i harmoniju u odnosu ovek-priroda u cilju smanjenja antropogenih uticaja na ivotnu sredinu.

    Izrada publikacije podrana od strane Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine

  • 4

  • 5

    SADRAJ 01 PREDGOVOR Jordan Aleksi 07 02 KLASINA EKOLOGIJA Ekologija kao nauna disciplina Slaana orevi, Daniela Cvetkovi

    16

    Zatita ivotne sredine Slaana orevi 33

    Zatita biodiverziteta Daniela Cvetkovi 51

    Konzervaciona biologija Jelena Milovanovi

    83

    Zatite geodiverziteta Boris Vakanjac 103

    03 PRIMENJENA EKOLOGIJA

    Ekoremedijacije sinergija agroenergetskih useva i fitoremedijacije zagaenih voda Gordana Drai

    125

    Ekoremedijacija vodenih tokova Ana Vovk Kore 146

    Zelene ekosistemske tehnologije Dragi Antonijevi 183

    Integralno upravljanje otpadom Sran Aleksi, Dragi Antonijevi 199

    Zeleni potencijal otpada Grada Beograda Sinia Mitrovi 208

    04 AMBIJENTALNA EKOLOGIJA Ekonomija resursa Zlatko Dragosavljevi

    235

    Ekofond Dimitrije Aleksi 249

    Ekoloka bezbednost Jordan Aleksi, Mesud Ademovi 265

    Zdravlje i ivotna sredina Dubravka Jovii, Sran Aleksi 275

    05 INTEGRATIVNA EKOLOGIJA Menadment ivotne sredine Mirjana Bartula

    289

    Integrisani GIS Boris Vakanjac, Milo Ninkovi 306

    Ekoloko modelovanje Uro Radojevi, Jelena Milovanovi 334

    06 POGOVOR Dragan A. Markovi 374

  • 6

  • 7

    01 Predgovor Jordan Aleksi

    Nova paradigma Nova (ekoloko-ekonomska) paradigma znai preokret u naunoj revoluciji i prosvetiteljskoj filozofiji procesa od Uracionalnog antropocentrizmaU (kao pragmatikog utilitarizma) do Uintegralnog ekocentrizmaU (kao holistikog utopizma), s pomeranjem fokusa od dijalektikih pitanja prirode i drutva na sutastveno pitanje ivota. U tom preokretu teite je na novim postulatima horizontima proizvodnje ljudskog ivota, odnosno odrivosti ivljenja:

    - Tehnologija ekologije - Politika ekologije - Ekonomija ekologije - Nauka ekologije - Etika ekologije

    sve to kao sinteza strukture u horizontu primenjena ekologija i vertikali integrativna ekologija, kao koordinativnog sistema postojanja sveta ivota: svet prirode i svet ljudi.

  • 8

    1. Tehnologija ekologije - lanana reakcija - U kontekstu uzdizanja ljudske zajednice jedan od vanih mernih instrumenata, ili veoma vana referenca jeste tzv. tehnika kultura drutva tehnoloki usponi kao odraz nivoa civilizacijske matrice proizvodnje drutva. Savremeni ovek (prvom, drugom, treom...) tehnolokom revolucijom uspeo je (pogotovo u visokorazvijenom svetu) da se izdigne iznad nivoa Uegzistencijalnog praga U i uvede sebe u ambijent ili kontekst koji danas zovemo Ukvalitet ivotaU. To je, nesporno, civilizacioni doseg, neto to iskazuje aktuelnu stvaralaku matricu savremenog oveka, odnosno tzv. tehnogen stvorenog Sveta. Pitanje je da li se sada ovek uravnoteuje u kvalitetu svog ivota, ne samo sa sobom ve sa prirodom, to je i sutina ili duh nove filozofije ivota, odnosno polazite nove strategije razvoja U(ne)odrivog razvoja U. UTehnoloka civilizacija U je proizvela ekoloku svest, proizvela sinergijske ekoloke potrebe i globalne ekoloke statuse. Gradi se Svet koji se veoma vrsto i sve dublje uokviruje u koordinantnom sistemu koga u horizontali ine Uekoloki standardiU, a u vertikali Uljudska prava i slobode U. Ekoloki standardi i renaturalizovane vrednosti ne samo da se integriraju u svojoj koliini i veliini, ve i nastoje da se koriguju u onome to je njihova autonomnost i autentinost u skladu sa referencama svakog pojedinano ivotnog prostora koji se ne mogu mehaniki zbrajati u tzv. planetarni ivotni prostor. To e biti, takoe, Ujedinstvo u razlikama U kao platforma za projektovanje i ekolokog kodeksa univerzalnog u svom sadraju. Nesporna je meuzavisnost primene, integrisanost metodologije uspostavljanja i globalnost po opsegu vaenja. Tehnogenske promene se moraju duboko kvalitativno usaglaavati sa svim onim to jesu pozicije ili to jesu nulti pokazatelji a to su vrednosti, to su kapaciteti, to su potencijali, pre svega, prirodnih i ljudskih resursa u svakom pojedinanom, regionalnom i globalnom ivotnom prostoru Globalni Svet. Nova globalna pitanja nisu sada vie samo Udemografska bomba U, nisu samo elementarna ljudska prava i sloboda Novo globalno pitanje je Uintegralno upravljanje prirodnim resursima U (resurs vazduha, resurs vode, resurs zemljita, resurs uma). Za to jo uvek ne postoje globalne regulative onog nivoa i znaaja i one vanosti, kakvo je ve danas oita njihova neminovnost (kao neto to se ne moe odlagati za neka bolja vremena). Prolo je vreme kada je tehnika bila udo i kada je tehnologija bila tajna. Internet je novi toak pokreta stvaranja promena i izazova. Svet ima definitivno jednu integrativnu ekoloku sudbinu. Svi su deo te ekoloke sudbine planete postindustrijska drutva, u svim pitanjima se umreavaju u tokove komunikacijskog drutva. Za ivotni prostor vaan je kapacitet i kvalitet prirodnih resursa, to nije opta odlika, ali jeste zajednika odgovornost za odrivost tih prirodnih resursa. Dakle, postoje fizike zakonitosti tehnologije koje vre lanane reakcije u ukupnoj proizvodnji ivota.

  • 9

    2. Politika ekologije - ekoloka racionalnost - Racionalnost troenja prirodnog bogatstva predstavlja primarni nacionalni interes. Nije dovoljno apelovati, katastrofino upozoravati, niti prizivati ovlaenje o zdravom i kulturnom ivljenju. Obrazovni sistem i ekoloka kultura, a sve vie i novo ekoloko zakonodavstvo imaju ogromnu ulogu u promocji i praksi zatite i ouvanja prirodnih resursa. Ali, kako su oni najveim delom neobnovljivi (za razliku od finansija, deviznih rezervi, fabrika, laboratorija...) nisu dovoljna samo nova ekonomska sredstva, porezi, takse, propisi... Definitivno i neodlono mora se na svim nivoima i u svim razvojnim projekcijama sprovoditi maksimizalizacija tednje prirodnog i ekolokog blaga. To je bezuslovnost nacionalnog interesa , posebno u kontekstu intenzivne industrijalizacije i urbanizacije i naravno s obzirom na iroko narueno stanje ivotne sredine i civilizacijski smer daljeg razvoja tehnologije i privrede. Ekoremedijacija obnovljivih resursa je izazov investicicionih planova i razvojnih programa. Svako postindustrijsko drutvo okree se postupcima i procesima renaturalizacije. Danas je potrebno i moguno obnavljati naruene resurse (degradirana zemljita, devastirana umska blaga, istrebljene biljne i ivotinjske vrste, zagaene vode, tehnogenska jalovita, povrinske kopove, zagaene urbane prostore i industrijske objekte). Obnavljanje i unapreenje prirodnih uslova i resursa ima posebnu teinu i svrsishodnost kao predinvesticione situacije koje istovremeno pospeuju i profiliraju nove investicione planove i konkretne programske aktivnosti. uvanje prirodnog pejsaa, redizajniranje gradskog prostora, podizanje kvaliteta vazduha i vode, uvoenje alternativnih energija (suneve svetlosti, snage vetra i dr.), postaju glavne eko-aktivnosti i moderni razvojni i investicioni ciljevi. Ekoteta Internalizacija eksternalija i ekoloka prevencija nisu samo znaajni principi zatite, ve i neizostavna nadoknada ukupne cene zagaujuih i drugih ekoloki tetnih postupaka, proizvoda i procesa. Tek sa njom ekoloki potencijali postiu potpuno i efektivno vrednovanje. Imperativ naplate ekoloke tete kao ekonomske cene plaanja ekolokih posledica privrednih aktivnosti mora biti daleko efikasniji jer je i daleko celishodniji od drugih modela zatite. Ekoloka renta je primarno izvedena kao prinos od prirodnog kapitala i oblik ekstradobiti od ekolokih resursa, odnosno kao ekoloka cena proizvodnje i potronje. Samo uvoenjem eko-parametara i eksternih trokova mogu se izbei ekoloke posledice koje e se naknadno sanirati ili u celini naplatiti. Svaka investicija mora sadravati elemente cost-benefit analize (kojom se uporeuju ukupni socijalni dobici i trokovi). Moraju se obezbediti eksterni trokovi, odnosno ekoloke tete postanu deo ukupne intern