Republika Srbija Visoka kola primenjenih strukovnih studija Vranje

Seminarski rad

Tema: Primenjena matematika i informatikaPredmet: Primena raunara

Ime i prezime: Milica Miloevi Broj indeksa: 176

Mentor Prof. dr Stanoje D. Cvetkovi

Vranje Decembar, 2011

Seminarski rad

Primena raunara

Sadraj

Uvod...................3 1. O primenjenoj matematici..........4 1.1 Podela primenjene matematike......4 2. Uticaj matematikih ideja i metoda na sve grane nauke, tehnike i prakse.........5 3. Oblasti primenjene matematike..............6 3.1 Aktuarska matematika6 3.2 Verovatnoa7 3.3 Statistika.....7 3.4 Kriptografija...8 3.5 Numerika analiza..8 3.6 Teorija igara...8 4. O primenjenoj informatici..9 5. Oblasti primenjene informatike....10 5.1 Microsoft Windows..10 5.1.1 Operativni sistem..10 5.1.2 Fajl (Folder)..11 5.1.3 Datoteke....12 5.2 Microsoft Power Point presentation.13 5.3 Internet..14 5.3.1 Internet pretraiva.......14 5.3.2 World Wide Web (WWW).......15 5.3.3 HTML.......15 5.3.4 HTTP i HTTPS.....15 Zakljuak......17 Literatura......18

2

Seminarski rad

Primena raunara

UvodMatematika (grki: to u prevodu znai uenje tj. uenju pripadajue; od starogrkog glagola manthn to u prevodu znai uim) je formalna i egzaktna nauka koja je nastala izuavanjem figura i raunanjem s brojevima. Ne postoji opte prihvaena definicija matematike. U dananje vreme bi matematika mogla da se opie kao nauka koja prouava strukture koje sama stvara ili koje potiu iz drugih nauka (najee fizike, ali i iz drugih prirodnih i drutvenih nauka) i opisuje osobine tih struktura. Informatika (engl. information technology) je nauka koja se bavi strukturiranjem, obradom i prenosom informacija. Raunarstvo (engl. computer science) je nauka koja se bavi raunarskim hardverom, softverom, kao i teorijom raunanja i njegovom primenom. Softver se bavi prouavanjem programskih jezika, programskih paradigmi kao i samih programa. Hardver se bavi prouavanjem raunarske arhitekture i njenih periferija. Raunar kao sprava je namenjen za automatizovanje zadataka i izvravanje raunskih zadataka. Kompjuterima su se jo u devetnaestom veku nazivali ljudi koji su izvravali kompleksne raune. Informatika i raunarstvo nisu potpuno iste stvari, iako su veoma usko vezane jer se bave istim ili slinim tematikama. Informatika se danas uglavnom ubraja u inenjerske ili tehnike nauke. Ona ima nezanemariv deo tema koje su iskljuivo teoretske prirode. Postoji problem i sa terminima u raznim jezicima zbog uske vezanosti informatike i raunarstva, tako da se termin informatika uglavnom odnosi na raunarstvo. Informatika je vie teoretske prirode, ali se zato detaljno bavi softverom i strukturiranjem, obradom, pretvaranjem, pohranjivanjem i prienosom informacija. Raunarstvo obuhvata sve to je vezano za raunar i raunarsku nauku kao to je hardver, softver, izrada programa pomou programskih jezika i tako dalje.

3

Seminarski rad

Primena raunara

1. O PRIMENJENOJ MATEMATICIPrimenjena matematika je grana matematike koja se odnosi na matematike metode koje se obino koriste u nauci, inenjeringa, biznisu i industriji. Dakle, "primenjena matematika" je matematika nauka sa specijalizovanim znanjem. Termin "primenjene matematike", takoe opisuje profesionalnu specijalnost u kojoj matematiari rade na praktinim problemima. U prolosti, praktine primene su motivisani za razvoj matematikih teorija, koji potom postaje predmet studije iste matematike, gde se uglavnom razvijala matematika sama po sebi. Dakle, aktivnost primenjene matematike je sudbinski povezan sa istraivanjem u istoj matematici.

1.1. Podela primenjene matematikeNe postoji jednoglasnost koje oblasti spadaju u primenjenu matematiku. Istorijski gledano, primenjena matematika se sastojala uglavnom od primenjene analize, pre svega od diferencijalnih jednaina, aproksimacija, teorija, asimptotskih metoda, varijacionih metoda i numerike analize i verovatnoe. Ove oblasti matematike su bili intimno vezani za razvoj Njutnove fizike. Sve dok poetkom 20. veka temama kao to su klasina mehanika, esto se ue u odeljenjima primenjene matematike na amerikim univerzitetima, umesto u odeljenjima za fiziku. Fizika, inenjerstvo i kompjuterske nauke su tradicionalno koristili primenjenu matematiku. Danas, pojam primenjene matematike se koristi u irem smislu. Ona ukljuuje klasine oblasti kao i druge oblasti koje su postale sve znaajnije u aplikacijama. ak i oblasti kao to su teorija brojeva, koje su deo iste matematike sada su vane u aplikacijama (kao to su kriptografija), mada se generalno ne smatraju delom oblasti primenjene matematike po sebi. Ponekad se termin primenjuje matematika koristi za razlikovanje izmeu tradicionalne primenjene matematike koja se razvila pored fizike, i mnoge oblasti matematike koje se mogu primeniti u realnom svetu. Mnogi matematiari prave razliku izmedju primenjene matematike, koja se bavi matematikim metodama, kao i primene matematike u nauci i inenjerstvu. Meutim, kao to su matematiari Poenkare i Arnold negiraju postojanje "primenjene matematike" i tvrde da postoje samo "primena matematike", na slian nain, nonmathematicians spoj primenjene matematike i primene matematike. Korienje i razvoj matematike u reavanju industrijskih problema se takoe zove industrijska matematika. Uspeh savremenih numerikih matematikih metoda i softvera dovela je do pojave raunarske matematike, raunarskih nauka, kao i raunarskog inenjering, koji koriste raunare visokih performansi za simulaciju pojava i reenje problema u nauci i inenjeringu. esto se smatraju kao interdisciplinarne discipline. Istorijski, matematika je najvanija u prirodnim i tehnikim naukama. Meutim, posle Drugog svetskog rata, dolo je do stvaranja novih oblasti matematike, kao to su teorije igara i drutvenog izbora, teoriju koja je izrasla iz ekonomskog razloga, ili neuronske mree, koje su nastale iz studija mozga u neuronauke. Dolazak raunara je uspostavio nove aplikacije: prouavanje i korienje nove raunarske tehnologije (kompjuterske nauke), koristei raunare na ostalim studijama i reavanje problema pomou njih (raunarske nauke), kao i uenje matematikih obrauna (na primer, teorijske kompjuterske nauke, raunarske algebre, numerike analize). Statistika je verovatno najrairenija matematika nauka koja se koristi u drutvenim naukama, ali i druge oblasti matematike dokazuju da se sve vie koristi u ovim disciplinama, pre svega u ekonomiji.

4

Seminarski rad

Primena raunara

2. UTICAJ MATEMATIKIH IDEJA I METODA NA SVE GRANE NAUKE, TEHNIKE I I PRAKSENezadrivo i brzo prodiranje matematikih ideja i metoda u gotovo sve grane nauke, tehnike i prakse uopte jedna je od najbitnihih odlika savremenog progresa nauke i tehnike. Nauke kao to su mehanika, fizika, astronomija i niz tehnikih, koje se odavno razvijaju u sferama matematikih modela, pod uticajem tokova savremenog razvitka matematike, radikalno menjaju svoje klasine metode istraivanja, kada su u pitanju naroito oni problemi koje je sa sobom doneo vek automatizacije, kosmonautike i svet elementarnih estica. Sintezom ogromnog broja eksperimentalno otkrivenih injenica, s jedne strane, i matematike teorije, s druge, zasnovane na modelima koje pruaju teorija polja, teorija matrica i teorija grupa, savremeni istraivai - fiziari postigli su i postiu krupne uspehe u svojim nastojanjima da se razmrse puteve u lavirintu mikrosveta. Pri otkrivanju veza koje postoje meu elementarnim esticama bitnu ulogu odigrala je teorija grupa; na osnovu nje konstruisana je teorija simetrije elementarnih estica, u saglasnosti sa zakonima kvantne mehanike. Apstraktni pojam grupe je primer matematikog modela koji je upravo svojom apstraknou omoguio dubok prodor ljudskog uma u tajne objektivne stvarnosti, otkrivanjem i predvianjem najskrivenijh veza meu mikroesticama. Za savremeno matemetiko modelovanje biolokih pojava i procesa karakteristino nastojanje biologa i matematiara zajedno da odgovore, na pitanja, da li je ljudski mozak maina svoje vrste, odnosno moe li se konstruisati raunska maina slina mozgu koja bi "umela da misli". Modelovana je nervna elija ili neuron, u vidu konanog automata sa dva mogua stanja-nadaenosti i mirovanja. Kombinacijom tih modela-formalnih neurona-dobijen je model nervnog sistema-formalni nervni sistem. Prouavanja mree formalnih nurona dovela su do odreenih teorijskih dostignua u logici i elektrotehnici. Formalni neuroni i apstraktna Tjuringova maina, kao matematiki modeli, postali su osnova brojnih zanimljivih istraivanja o prirodi miljenja i ogunostima savremenih elektronskih maina u vezi sa miljenjem. Pokuavaju se otkriti pomou matematikih modela tajne funkcionisanja nervne elije i nervnog sistema uopte. Na osnovu imitacije procesa samoobnavljanja, najprimitivnije karakteristike ivota, razmatraju se metode konstruisanja samostvarajuih maina, koje je prvi razradio matematiar Fon Nojman (J. Von Neumann, 1903-1957). Postavio je pitanje da li se moe konstruisati maina iz pojedinih prostijih elemenata, koja e, ako se smesti u sredinu snabdevenu dovoljnim brojem spomenutih elemenata, proizvesti mainu-automat, slinu prvobitnoj. Prikazao je da se takva maina moe konstruisati. Savremena otkria u genetici pokazala su da postoji, izneneujua slinost izmeu Fon Nojmanovog modela i procesa koji nastaju u ivoj eliji. Tako se bioloki proces samoobnavljanja moe razmatrati u krajnje apstraktnoj formi. Sva ova i njima slina istraivanja doivela su punu kristalizaciju i sintezu u Vinerovoj (N. Wiener, 1894-1964) kibernetici, nauci o upravljanju sistemima, koja danas, s jedne strane, praktino objedinjuje niz vrlo apstraktnih disciplina matematike i kojoj su, s druge strane, materijalna osnova elektronske maine. Matematika sve vie postaje neophodna za nauke koje se bave drutvenim fenomenima. Drutvene pojave i drutveni procesi se sve vie "egzaktno" razmatraju putem matematikih modela. Problemi upravljanja u tehnikim, ekonomskim, biolokim, informacionim i drugim procesima podstakli su stvaranje itavih novih oblasti u matematici, kao to su: dinamiko programiranje, optimalno upravljanje i teorija sluajnih procesa.5

Seminarski rad

Primena raunara

Matematika logika i apstraktna algebra su danas u naunoj, tehnikoj i uopte drutvenoj praksi pouzdani posrednik izmeu oveka i raznih komplikovanih automata; na njihovom jeziku precizno se postavljaju programi za automate. Tu se elektronske cifarske maine pojavljuju kao snano orue matematizacije onih situacija u naunoj, tehnikoj i uopte drutvenoj praksi pred kojima su stajali nemoni mnogi klasini matemetiki modeli. S obzirom na savremene tokove razvitka matematike koji se ogleda u stvaranju matematikih modela adekvatnih, na primer, za prouavanje problema jezika matematika lingvistika, univerzalna gramatika, itd., zatim za prouavanje problema kojima se bave psihologija, sociologija i druge nauke o drutvu, moe se oekivati sa sigurnou da e se matematika sve vie i vie primenjivati u naukama koje se bave drutvenim fenomenima. Danas se matematikim metodama vre istraivanja u oblasti arheologije, paleografije, numizmatike i istorije knjievnosti. Simetrija, toliko znaajna kao umetnika kategorija, nala je svoju racionalnu, duboko suptilnu, razradu u teoriji simetrije Hermana Vejla (H. Weyl, 1885 1955), koja je zasnovana na apstrahtnoj teoriji grupa kao matematikom modelu. Ova teorija nalazi svoje primene u tumaenju umetnkih dela, davno nastalih, kao i u stvaranju novih. Ili, uzmimo na primermatematiku poetiku, disciplinu ije je konstruisanje u toku. U njoj se pitanjima pesnikog jezika i njegovih figura prilazi putem logikog modelovanja na osnovu teorije skupova, apstraktne algebre i topologije. Deduktivno rezonovanje, bitno za matematiku (kao model), esto se susree u pravnimm naukama i pravnoj praksi, iako je tu ogranieno samom prirodom injenica. Matematika, posebno matematika logika (svojim modelima), moe pravniku pruiti izvanrednu priliku da se ui potpunoj, vrstoj i objektivnoj argumentacij, toliko potrebnoj njegovoj teoriji i praksi. Aksiomatska metoda, kao najapstraktnija matematika metoda, donedavno je bila svojstvena samo istraivanjima koja su se odnosila na probleme osnova matematike, odnosno njenih disciplina. Meutim, aksiomatski nain rasuivanja sve vie postaje stil rasuivanja u naunoj i tehnikoj praksi, a time i u drutvenoj. To proizilazi iz toga to savremena praksa moderno organizovanog drutva ima sve veu potrebu za strogim i logiki jasnim rasuivaima, za precizno i jasno formulisanim pretpostavkama, na osnovu kojih treba stvarati teorije od bitnog znaaja i donosi odluke za uspeno upravljanje razliitim procesima u drutvu.

3. OBLASTI PRIMENJENE MATEMATIKEU prethodnom tekstu smo spomenuli nekoliko oblasti primenjene matematike. U nastavku emo opisati neke od tih oblasti primenjene matematike.

3.1 Aktuarska matematikaAktuarska matematika je najznaajniji deo osiguranja koji matematikim metodama na osnovu rauna verovatnoe i statistike utvruje cenovnike osiguranja, potrebne garantne rezerve i druge rezerve u osiguranju, nain reosiguravajueg pokria i druge elemente poslovne politike. Posebno je veliko znaenje osiguravajue matematike u utvrivanju cenovnika i raspodele udela u dobiti u svim oblicima ivotnih i bolesnikih osiguranja, a bitna je i na podruju ulaganja sredstava. Razvojem raunarske tehnologije poveane su mogunosti razvoja osiguravajue matematike.

6

Seminarski rad

Primena raunara

3.2 VerovatnoaVerovatnoa je jedna od nekoliko rei koje oznaavaju nesigurne dogaaje, koja se u zavisnosti od konteksta moe nazvati i izgledi, mogunost, ansa, nesigurno, sumnjivo, Teorija verovatnoe pokuava da kvantifikuje verovatan dogaaj. Kao i druge teorije, teorija verovatnoe je opis koncepta u formalnim terminima, odnosno terminima koji se posmatraju odvojeno od njihovog znaenja. Ovim formalnim terminima upravljaju pravila matematike i logike i rezultati se tumae i prenose i u tom objanjenom obliku vraaju u oblast okvirne teorije. Postoje najmanje dva uspena pokuaja da se formalizuje verovatnoa, koji su nazvani Kolmogorova formulacija i Koksova formulacija. U oba sluaja zakoni verovatnoe su isti, sa malom razlikom u tehnikim detaljima: - verovatnoa je broj izmeu 0 i 1; - zbir verovatnoa da e se posmatrani dogaaj dogoditi, i da se on nee dogoditi iznosi 1; - verovatnoa da e se neka dva dogaaja dogoditi je jednaka proizvodu verovatnoe jednog od njih i verovatnoe drugog pri uslovu da se prvi ve dogodio. Verovatnoa dogaaja se predstavlja kao realan broj izmeu 0 i 1. Nemogu dogaaj ima verovatnou 0, a siguran dogaaj ima verovatnou 1. U sluaju da je jednaka verovatnoa da e se dogaaji dogoditi, kao i da nee, verovatnoa je 0,5.

3.3 StatistikaStatistika je oblast matematike koja se bavi sakupljanjem, analizom, interpretacijom, objanjavanjem i prezentacijom podataka. Ima svoje primene u irokom spektru akademskih disciplina, od fizike do ekonomije i sociologije. Matematiki metodi statistike su potekli iz teorije verovatnoe, u vreme dopisivanja Pjera Ferma i Bleza Paskala (1654.). Kristijan Hajgens (1657.) je dao prvo poznato nauno tretiranje ove teme. Jakob Bernuli u delu Ars Conjectandi (posthumno, 1713.) i Abram d Moavr u delu Doktrina ansi (1718.) su statistiku posmatrali kao granu matematike. U moderno doba, rad Kolmogorova je bio bitan za formulisanje osnovnog modela teorije verovatnoe koji se koristi u osnovi statistike. Statistiko ocenjivanje Testiranje statistikih hipoteza Aritmetika sredina Geometrijska sredina Modus Medijana Varijansa Standardna devijacija Analiza varijanse

7

Seminarski rad

Primena raunara

3.4. KriptografijaKriptografija je nauka koja se bavi metodima ouvanja tajnosti informacija. Kada se line, finansijske, vojne ili informacije dravne bezbednosti prenose sa mesta na mesto, one postaju ranjive na prislukivake taktike. Ovakvi problemi se mogu izbei kriptovanjem (ifrovanjem) informacija koje ih ini nedostupnim neeljenoj strani. ifra i digitalni potpis su kriptografske tehnike koje se koriste da bi se implementirali bezbednosni servisi. Osnovni element koji se koristi naziva se ifarski sistem ili algoritam ifrovanja. Svaki ifarski sistem obuhvata par transformacija podataka, koje se nazivaju ifrovanje i deifrovanje. ifrovanje je procedura koja transformie originalnu informaciju (otvoreni tekst) u ifrovane podatke (ifrat). Obrnut proces, deifrovanje, rekonstruie otvoreni tekst na osnovu ifrata. Prilikom ifrovanja, pored otvorenog teksta, koristi se jedna nezavisna vrednost koja se naziva klju ifrovanja. Slino, transformacija za deifrovanje koristi klju deifrovanja. Broj simbola koji predstavljaju klju (duina kljua) zavisi od ifarskog sistema i predstavlja jedan od parametara sigurnosti tog sistema. Kriptoanaliza je nauka koja se bavi razbijanjem ifri, odnosno otkrivanjem sadraja otvorenog teksta na osnovu ifrata, a bez poznavanja kljua. U irem smislu, kriptoanaliza obuhvata i prouavanje slabosti kriptografskih elemenata, kao to su, na primer, he funkcije ili protokoli autentifikacije. Razliite tehnike kriptoanalize nazivaju se napadi.

3.5. Numerika analizaNumerika analiza je grana matematike koja se bavi pronalaenjem priblinih reenja za probleme ije tano reenje nije mogue, ili je neizvodljivo. Pri reavanju mnogih praktinih problema, teorijska matematika moe dokazati da postoji reenje ili da je jedinstveno, ali ne i dati postupak dolaska do tog reenja. Zato numerika analiza ima za cilj da pronae priblino numeriko reenje odreenog problema, da bi se ono moglo iskoristiti u raznim inenjerskim disciplinama (kao to je npr. softversko inenjerstvo). U softverskom inenjerstvu najee koristimo iterativne postupke, ije se reenje pribliava tanom, ali zbog konanog broja ponavljanja uvek neznatno odstupa. Cilj je nai reenje koje to manje odstupa od tanog. Odstupanje priblinog od tanog reenja je greka(npr. apsolutna, relativna, greka pribline vrednosti funkcije, itd. Greke se javljaju zbog numerikih postupaka, kao i zbog ulaznih podataka. Prema poreklu, greke mogu biti: 1. neotklonjive 2. greke metode ili greke odsecanja 3. raunske greke ili greke zaokruivanja.

3.6. Teorija igaraTeorija igara se moe definisati ili kao grana primenjene matematike koja se slui modelima za prouavanje meusobnog uticaja i dejstva formalnih impulsivnih struktura ("igre") ili kao grana ekonomske teorije koja se bavi analizom procesa odluivanja manjeg broja aktera. Najoptije, igru moe da igra i jedan igra (poput slagalice), ali njena veza sa matematikom teorijom nastupa kada su u igru ukljuena najmanje dva igraa, i kada su oni8

Seminarski rad

Primena raunara

sukobljeni. Svaki od igraa izabira strategiju koja e mu doneti najveu dobit odnosno kojom e nadigrati drugog igraa. Ono to povezuje ovu matematiku teoriju sa drugim oblastima, posebno politikom, jeste priroda oveka da najradije projektuje i planira svoju dobit kroz gubitak drugog igraa (da kaemo preciznije: mnogi sluajevi u stvarnosti mogu da se svedu na nekooperativne igre). Teoretiari igara definiu same igre, prouavaju i predviaju ponaanje igraa, uesnika u igri, kao i adekvatne strategije. Naoigled razliiti pristupi igri mogu proizvesti sline dogaaje i rezultate u okviru jedne igre.

4. O PRIMENJENOJ INFORMATICIPojam informatika se sastoji od rei informacija i automatika. Prvi put se pominje u Nemakoj godine 1957. od strane Karla tajnbuha. Ovaj pojam pokriva istovremeno nauku o raunarima (raunarstvo) i nauku o informacionim sistemima. Informatika ima za osnovu matematiku, elektroniku, fiziku i neke inenjerske nauke. Nastala je u 19. veku razmiljanjem tadanjeg genija arlsa Bebida, koji je zamislio mainu koja bi uzimala podatke, obraivala ih na neki nain i onda obraene podatke prikazivala. Bebid je to naravno zamislio potpuno mehaniki, dok su danas raunari elektronski. Dananji raunari imaju slinosti sa Bebidovom mainom: binarni sistem 1 To je tako zato to je to raunaru najjednostavnije: 1 - ima struje, 0 - nema struje. Sistem koji ima deset cifara (0..9) se zove dekadni. Bebid je imao ideju korienja buenih kartica za svoj raunar, a upravo to se i koristilo za uvanje podataka pre nego to su u upotrebu ule magnetne memorije. Ulazno/izlazni sistem - nain ubacivanja podataka i algoritma za obradu podataka u raunar i prikaz obraenih podataka. Kasnije se veliki broj ljudi bavio automatizovanom obradom podataka i informatika kao nauka se rodila. Danas, kada je informatika toliko razvijena i kada ljudski rod polako ulazi u zlatno doba raunara pojmovi raunarstva (nauka o raunarima) i informatike (nauka o podacima) se polako razilaze. Vie nije potrebno, i verovatno nije mogue, da programer dobro poznaje sve procese koji se odvijaju u raunaru. Dok se inenjer raunara bavi hardverom inenjer informatike se bavi softverom. Jedan od najbitnijih teoretiara moderne informatike je britanski matematiar Alan Tjuring. Tjuring se tokom Drugog svetskog rata bavio nemakom "Enigmom", aparatom koji je Nemaka vojska koristila za ifrovanje i deifrovanje poruka. Do kraja rata Tjuring je razvio proces kojim su se sve poruke mogle deifrovati. Tokom tih istraivanja nastala je Tjuringova maina. Tjuringova maina je zamiljeni ureaj koji moe da predstavi podatke i nad njima izvri algoritam. Iako je vrlo proste strukture ona je ekvivalentna svim elektronskim i mehanikim raunarima. Osnovni delovi raunara, bez kojih danas uopte ne bismo mogli zamisliti da radimo neto na njemu, su:

1

Binarni sistem je brojani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1.

9

Seminarski rad

Primena raunara

mi, tastatura, monitor, matina ploa, grafika kartica, procesor, RAM, flopi disk, hard disk, CD ili DVD (optiki zapisi), modem, zvuna kartica i naravno zvunici za nju, te, naravno,kuite. Iako svi ovi delovi nisu nuni za rad na raunaru, danas ih ima gotovo svaki kuni raunar. Spisak tema vezanih za raunarstvo: Base64 Baza podataka GeekCode GNU GNU-ova LSD GPG PHP PERL HTML Linosti na polju informatike MTA Operativni sistem Programski jezik Dekoder Parser (Ralanjiva) Unikod Quoted Printable UCS ANSI-SPARC Arhitektura

5. OBLASTI PRIMENJENE INFORMATIKEU nastavku emo spomenuti neke od oblasti primenjene informatike koje se danas najee koriste.

5.1.

Microsoft Windows

5.1.1. Operativni sistem U raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.

10

Seminarski rad

Primena raunara

Slika 1. Mesto operativnog sistema u prikazu korienja raunara Veina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbeuje korisniki interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao to su interpreter komandne linije i grafiki korisniki interfejs. Dodatno, operativni sistem omoguava pokretanje drugih, korisnikih, programa kao to su editori, prevodioci i internet pretraivai. Mreni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema. Najkorieniji operativni sistem u upotrebi na stonim i prenosivim raunarima je Microsoft Windows XP. Jai serveri koriste Linux, FreeBSD i druge vrste juniksolikih operativnih sistema. Meutim, i ovi operativni sistemi, posebno Mac OS X, se takoe koriste na personalnim raunarima.

5.1.2 Fajl (Folder) Fajl (datoteka) je skup podataka kojem je dodeljeno neko ime. Struktura podataka je nebitna i ne mora postojati. Tehniki gledano, ni podaci ne moraju postojati, jer je fajl moe imati veliinu nula, to fajl svodi na jedan zapis u tabelu fajl sistema. Fajl je takoe i osnovna i nedeljiva organizaciona i funkcionalna jedinica u fajl sistemu (znai, operacije u fajl sistemu se mogu vriti iskljuivo nad celim fajlom, a najmanja jedinica nad kojom se mogu vriti je jedan fajl). Fajlovi se mogu klasifikovati na osnovu sadraja i namene, ali sa take gledita fajl sistema, svi su ravnopravni. Folder (direktorijum) je skup fajlova kojem je dodeljeno neko ime. Tehniki, folder predstavlja posebnu vrstu fajla, odnosno zapisa u fajla sistemu, koja pokazuje na fajlove koji pripadaju folderu. Jedan folder moe sadrati vie fajlova, kao i drugih foldera (podfoldera, poddirektorijuma) i moe biti smeten u drugi folder (parent folder, naddirektorijum). Poetni (root) folder fajl sistema ne moe subfolder, iako se moe pridruiti veem fajl sisemu. Folderi obrazuju "drvo" fajl sistema.

Slika 2. Izgled foldera, datoteke, klizaa11

Seminarski rad 5.1.3 Datoteke

Primena raunara

Datoteka (engl. file) je strukturirani sastav podataka koji su sadrajno usko povezani i koji se nalaze na internom (npr. hard disku) ili eksternom (npr. DVD) mediju za memorisanje. Podaci memorisani u datotekama opstaju i nakon prestanka rada odreenog programa kojem pripadaju i nazivaju se persistentni podaci (engl. persistance, to znai odrano, postojano). Datoteke se u skoro svim operativnim sistemima odravaju putem filesystem-a. Sistemi datoteka reguliu pristup harddisku, memoriji, mrei i specijalnim datotekama. Kod veineoperativnih sistema, sadraj jedne datoteke je obino jednodimenzionalni red bajta (engl. byte2), dakle cijelih brojeva izmeu 0 i 255. Tek korisnik datoteke ili sam operativni sistem intepretiraju ove brojane redove kao tekst, program ili sliku. Sistem datoteka ureuje pored direktorija sa datotekama i gore opisanim sadrajem datoteka i atribute datoteka. Atributima pripadaju tip datoteke, veliina datoteke (broj bajta u datoteci), regulisanje prava za pisanje i itanje datoteke, datum nastanka, datum zadnjeg pristupa i datum zadnjih promjena datoteke. U zavisnosti od operativnog sistema mogui su i dodatni atributi. U datotekama primjenjeni znakovi zavise od sistema datoteka, operativnog sistema i postavljenih jezikih postavki. Kod UNIX kompatibilnih datoteka u imenu se npr. ne smiju nalaziti znakovi '/' i NUL-znak. Dodatno je duina imena datoteke ograniena na 255 znakova. Znakovi mogu biti razliito kodirani a noviji operativni sistemi podravaju i unikod.

Slika 3. Atributi datoteke

2

Bajt (en. byte, drugaije napisan oblik rei bite sa znaenjem "odgrizak") se koristi kao jedinica mere podataka uraunarstvu i sastoji se od odgovarajueg broja bitova koji nije apsolutno standardizovan - bajtovi razliitih raunara mogu imati razliit broj bitova, npr. izmeu 4 i 32.

12

Seminarski rad

Primena raunara

5.2

Microsoft Power Point presentation

Microsoft PowerPoint je program namenjen izradi interaktivnih slajdprezentacija, a najee se dobija kao deo paketa Microsoft Office XP. Glavni rezultat rada PowerPoint-a je jedna datoteka ijim pokretanjem biva prikazan niz slajdova koji se smenjuju na punom ekranu raunara ili na pogodnoj povrini zida ili platna, uz pomo namenskog projektora. Sadraj prezentacije, ije izvoenje se naziva slide show, obino ine tekst, slike, tabele, grafikoni, multimedijalni efekti itd. Pripremu prezentacije ini gradnja sadraja tokom koje se svi elementi ubacuju u predviene prostore na slajdovima. Mogui su i mnogi dodatni zahvati nad sadrajem: likovno ureenje izgleda, efekti smenjivanja slajdova, razne animacije i naglaavanja sadraja, korienje zvuka itd. PowerPoint prezentacije se primenjuju u raznim uslovima. Tu su, pre svega, reklamni materijali koji se publikuju na izlobama, sajamskim tandovima ili u izlozima. U takvim prilikama, sadraj se automatski vrti u krug, tako da posmatra provodi neko vreme samostalno gledajui prezentaciju. Drugi vid primene je podrka ivom izlaganju govornika na predavanjima, komercijalnim nastupima, sastancima itd. Tada je uobiajeno da govornik sam smenjuje slajdove dok govori, kako bi uz pomo slike bolje ilustrovao svoje ideje. Ovaj metod je postao veoma popularan na mnogim javnim skupovima to je neka vrsta standarda za moderna predavanja. Sutina PowerPoint prezentacije je efikasno prenoenje ideja ka gledaocima.

Slika 4. Izgled radne povrine Power Point-a

13

Seminarski rad

Primena raunara

5.3

Internet

Internet je svetski sistem umreenih raunarskih mrea koji je transformisao nain na koji funkcioniu komunikacioni sistemi. Poeci Interneta se veu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mree raunara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde raunara irom sveta na jedan nehijerarhijski nain. Internet je proizvod spoja medija, raunara itelekomunikacija. Meutim, internet nije samo proizvod tehnolokog napretka, nego takoe drutvenih i politikih procesa, ukljuujui naunu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruenje vezano za naunu zajednicu. Internet se vrlo brzo proirio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se Internet nametne kao tehnoloka inovacija koja konstantno transformie drutvo i ekonomiju. Pojam Internet znai mrea unutar mree, ili interna konekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj raunara na Internetu se trenutno procenjuje na oko 2.000.000.000. Koliina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. 5.3.1 Internet pretraiva Internet pretraiva predstavlja internet servis, ija je svrha traenje informacija na Internetu, i to uglavnom zadavanjem kljunih rei, a mnogo ree odabirom ponuenih stavki. Ishod pretrage se najee prikazuje kao spisak veb sajtova koji sadre traenu informaciju, uz mogunost da se ponueni veb sajtovi posete sa strana pretraivaa. Jedan od najpoznatijih svetskih pretraivaa je Google.

Slika 5. Internet pretraivai Internet pretraivai su, u osnovi, ekspertski sitemi koji imaju za cilj stvaranje to vie heuristika sposobnih za pomo ekspertskom sistemu u predvianju ta je to to korisnik trai. Specijalizovni internet pretraivai za svrhu imaju traenje informacija u vezi sa specifinom oblau. Moramo razlikovati web pretraivae od alata za pretraivanje (WEB BROWSER). Neki od tih alata su: Opera, Firefov (Mozilla), Google Chrome, Safari (Apple), Internet Explorer (Microsoft). Netscape (Sun Microsystem).

Slika 6. WEB Browser - i14

Seminarski rad 5.3.2 World Wide Web (WWW)

Primena raunara

WWW, World Wide Web, W3, ili jednostavno Web (Veb, na srpskom: mrea) je sistem meusobno povezanih, hipertekstovanih dokumenata, koji se nalaze na Internetu. Sa brauzerom (Internet eksplorer, Fajerfoks, Safari, Opera su nekolicina od najpoznatijih danas), korisnici se kreu po veb stranicama koje obino sadre tekst, slike, ali i druge vrste medija, kao to su zvuk i video, izmeu ostalih. Veb su stvorili Englez Tim Barners Li i Belgijanac Robert Cailliau, negde 1990. godine, radei u CERN u enevi. Ovaj pojam se esto pogreno koristi kao sinonim za Internet, a ustvari oznaava samo jednu od usluga koje omoguava Internet. Komponente web-a su web server, web klijent, HTML (engl. HyperText markup language), URL3 (engl. uniform resource locator), HTTP (engl. hyper text transfer protocol)

5.3.3 HTML HTML (HyperText Markup Language, jezik za oznaavanje hiperteksta) je opisni jezik specijalno namenjen opisu veb stranica. Pomou njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao to su naslovi, paragrafi, citati i slino. Pored toga, u HTML standard su ugraeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao to su kratak opis dokumenta, kljune rei, podaci o autoru i slino. Ovi podaci su optepoznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadraja dokumenta. Aktuelna verzija standarda je HTML 4.01, a sam standard odrava Konzorcijum za Veb (W3C, World Wide Web Consortium).

5.3.4 HTTP i HTTPS HTTP (. HyperText Transfer Protocol) , . HTML , . . HTTP . HTTP W3C Internet Engineering Task Force..

Slika 7. HTTP i internet protocol3

Veb adresa se odnosi na http ili https URL emu, tj. na sloen iskaz nizova karaktera koje se koristi za lociranje nekog resursa na internetu. Veb adresa se esto navodi kao sinonim za URI ili URL. URL pored toga to ukazuje na lokaciju obezbeuje primarne mehanizme pristupa resursu.

15

Seminarski rad

Primena raunara

HTTPS (engl. Hypertext Transfer Protocop Secure) je kombinacija Hypertext Transfer Protocol-a sa SSL/TSL protokolom da bi se obezbedila enkripcija i sigurna identifikacija servera. Koristi port 443. HTTPS konekcija se esto koristi za novane transakcije preko Interneta i za prenos osetljivih informacija. HTTPS ne treba meati sa Secure HTTP (S-HTTP).

Slika 8. Internet pretraiva Firefox prikazuje validni SSL sertifikat

16

Seminarski rad

Primena raunara

ZakljuakTakoe se prilino esto pokazalo da razvoj matematike ne mora nuno pratiti razvoj fizike ili neke druge "konkretnije" nauke, to jest matematika se moe razvijati "sama za sebe", a primena onoga to se dobije ve se nae tokom godina razvoja drugih nauka (primeri za to nisu odvie jednostavni, ali, recimo, Riemannov prostor je jedan primer za to razvio se sam po sebi, a primenu je naao tek u teoriji relativnosti). Unato svome imenu, veina raunarstva ne ukljuuje bavljenje samim raunarima. Ustvari, istaknuti raunarski naunik Edsger Dijkstra je esto citiran kako kae: "Raunarstvo nije nita vie o raunarima, nego to je astronomija o teleskopima." Dizajn i dostava raunara i raunarskih softvera se uopte smatra podrujem disciplina koji nisu raunarstvo.. Raunarstvo je ponekad kritizirano kao nedovoljno nauno objanjeno, pogled koji je utjelovljen u izjavi "Nauka je raunarstvu ono to je hidrodinamika vodoinstalaterstvu", pripisana Stanu Kelly-Bootleu i drugima. Meutim, znatna se interdisciplinarna saradnja odvija izmeu razliitih disciplina vezanih za raunala. Raunarstvo je takoer neretko prelo u druge discipline, kao to je umjetna inteligencija, fizika itd. Neki smatraju da je raunarstvo srodnije matematici od mnogih drugih naunih disciplina. Rano je raunarstvo bilo pod strogim uticajem rada matematiara kao to su Kurt Gdel i Alan Turing, i postoji jako plodonosna razmena ideja izmeu dveju polja u podrujima kao to su matematika logika, teorija kategorija, teorija domena i algebra.

17

Seminarski rad

Primena raunara

Literatura[1] Milovanovi G. : Numerika analiza, Kragujevac, 2002. [2] Rajovi M., Stanojevi D. : Verovatnoa i statistika, Akademska misao, Beograd, 2006. [3] Mathematics in the modern world, Scientific American ( ), New York, 1964 [4] http://www.wikipedia.org/ [5] http://tutoriali.org/

18