ISTRAŽIVANJA U PRIMENJENOJ BIOLOGIJI U SPORTU

B. VITOSEVIC

MERENJE ENERGETSKE POTROŠNJE

Postoje različite metode za merenje energetske potrošnje

Direktna kalorimetrija – podrazumeva da osoba provede određeno vreme u kalorimetru,da bi se izmerio gubitak toplote

Indirektna kalorimetrija – podrazumeva merenje potrošnje kiseonika i produkcije ugljen-dioksida,iz čega može da se izračuna intenzitet metabolizma

Predviđanja na osnovu pulsa –E potrošnja tokom različitih fizičkih aktivnosti može da se proceni pomoćumerenja srčane frekvence, jer postoji linearna zavisnost izzmeđu potrošnje kiseonika i srčanefrekvence i koeficijent te korelacije je veoma visok

Standardizovana potrošnja E

Metoda dvostruko obeležene vode – zasniva se na različitoj brzini nestanka obeleženog deuterijuma (izotop vodonika) i kiseonika iz tela posle ingestije ovih obeleživača. Deuterijum se gubi u obliku vode, a kiseonik u obliku vode i ugljen dioksida.

Razlika u brzini smanjivanja njihove koncentracije je zato proporcionalna stvaranju CO2, a samim tim korišćenju kiseonika

Metoda dvostruko obeležene vode je metoda izbora za procenu EP

Metoda je skupa, a merenje traje relativno dugo

MERENJE ENERGETSKE POTROŠNJE U PRAKSI

http://www.cis.edu.rs

Dnevnik se računa prema posebnom programu, najčešće prema EUROFIR bazi podataka o namirnicama, ali ova baza ponekad nije prihvatljiva za naše namirnice i njihov sastav

Preporuka – kombinacija ove baze i svojih podataka iz sastava naših namirnica

OSNOVNI PRINCIPI MERENJA I PROVERE FIZIČKE FORME

Za svaki elemenat fizičke forme postoje različite test procedure koje se koriste za njihovu procenu

Potreban je jasan cilj merenja!

Jasan cilj – odgovarajući i najprikladniji test protokol

ZLATNI STANDARD – NAJVALIDNIJI TEST PROTOKOL

Kalibracija opreme i instrumenata

STANDARDIZACIJA –praćenje određenih instrukcija 24h pre merenja, kao i kontrola uslova okruženja u kojima se sprovode test protokoli (na primer t ambijenta treba da bude između 20°C i 24°C)

INTERPRETACIJA REZULTATA – pratiti određene standarde, kriterijumsko-usmerene,koji predstavljaju skup vrednosti koji klasifikuju određene rezultate kao poželjne na osnovu nekih eksternih kriterijuma, i normativni, koji se baziraju na prethodnim rezultatima i oni se više koriste u praksi

Edukacija kadrova

ZNAČAJ SKRININGA – Većina test protokola uključuju submaksimalan ili maksimalan intenzitet, što može dovesti do povreda i kardiovaskularnih komplikacija. Skrining obuhvata prikupljanje informacija o trenutnoj fizičkoj formi, eventualnim kontraindikacijama i prisutnost nekih zdravstvenih rizika

STRATIFIKACIJA ili procena rizika – nizak rizik (bez simptoma), umeren rizik (bez simptoma, ali sa nekim sumnjama u anamnezi) i visok rizik (prisutni simptomi i znaci bolesti)

ZDRAVSTVENI UPITNIK !

Pristanak!

MORFOLOŠKI NIVOI ORGANIZACIJE

Atomski nivo

Molekularni nivo

Ćelijski nivo

Tkivni nivo

Nivo kompletnog organizma

Model Wang et al. 1992.

https://www.thoughtco.com/chemical-composition-

of-the-human-body-603995

ODREĐIVANJE SASTAVA TELA

Podrazumeva procenu odnosa 2 osn.komponente tela: bezmasne telesne mase (FFM-Fat free mass, LBM – lean body mass – suva tel.masa)

Masa tela lišena svih masti u org masa tela u čiji sastav ulazi mala količina(i esencijalnih i uskladištenih) tzv.esencijalnih masti u CNS, košt.srži i unutr.org.

Ukoliko se zna F% za datu osobu, oduzimanjem ove vrednosti od ukupne tel.mase, lako seIzračunava FFM. U nju ulaze ne samo mišićno tkivo, već i organi i kosti.

Telesna mast se u organizmu nalazi u 2 depoa:

Esencijalne masti- koje su neophodne (lipidna tkiva nervnog sistema, unutr.organi, košt.srž)

Uskladišteno masno tkivo- nutritivna rezerva i odnosi se na 1. visceralne masti koje oblažuUnutr.organe i štite ih od mehaničkih trauma i 2. potkožno masno tkivo čija je vrednost promenlj.

ANTROPOMETRIJSKA MERENJA BIOELEKTRIČNA IMPEDANSA BMI KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA ULTRAZVUK MRI DEXA

ANTROPOMETRIJA

Antropometrija (antropos-čovek, metros-merenje) je grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara

Sve mere i izvedene vrednosti se upoređuju sa već utvrđenim, opšteprihvaćenim, standardima razvrstanim po starosnoj dobi, polu, vrstisporta i disciplini

Sagledavanje napretka, odnosno nazadovanja određenih antropometrijskih mera (poređenjem podataka uzastopnih merenja sprovedenih u odgovarajućim vremenskim razmacima)

Usmerava sportiste prema disciplinama u kojima dati telesni sklop najviše pogoduje ostvarenju optimalnih rezultata

Telesna visina (TV) se određuje pomoću visinometra (antropometar). Merenje telesne

visine zahteva poštovanje određenih proceduralnih pravila (ispitanik mora biti bos,

gologlav, leđima okrenut visinometru, sa karakterističnim položajem glave). Telesna visina

se izražava u centimetrima (cm).

Telesna masa (TM) se utvrđuje pomoću medicinske vage. Ispitanik se meri u donjem vešu i

(ukoliko je moguće) u jutarnjim časovima (nakon mokrenja i stolice). Telesna masa se

određuje tako što se od izmerene vrednosti oduzme naknadno izmerena masa nošenog veša

i izražava se u kilogramima (kg).

ANTROPOMETRIJSKA MERENJA

Debljina kožnog nabora (DKN) se koristi kao pokazatelj energetskih rezervi organizma

uskladištenih u obliku masti. Naime, preko 50% masnih rezervi se nalazi u potkožnom tkivu

(blizu površine kože) pa su dostupne merenju. Merenje debljine kožnog nabora se vrši

pomoću kalipera na četiri mesta: prednja strana nadlaktice (na sredini), zadnja strana

nadlaktice (na sredini), na kleđima (ispod lopatice) i na bokovima (na srednjoj aksilarnoj

liniji iznad ilijačne kosti). DKN se izražava kao procenat učešća rezervi masti u ukupnoj

telesnoj masi.

Obim nadlaktice (ON) se meri mernom trakom na sredini nadlaktice i izražava se u

centimetrima (cm).

Obim struka (OS) se meri mernom trakom na srednjoj aksilarnoj liniji, na sredini prostora

između rebarnog luka i ilijačne kosti, i izražava se u centimetrima (cm).

Obim kukova (OK) se meri mernom trakom na najširem delu bokova i izražava se u

centimetrima (cm).

ANTROPOMETRIJSKE TEHNIKE – MERENJE VISINE

MERENJE VISINE - STADIOMETAR

Frankfurtska ravan

Merenja se vrše ujutro zbog sleganja pršljenova - kod dece do 0,5cm, odraslih i do 2 cm

ANTROPOMETRIJSKE TEHNIKE – MERENJE TEŽINE

Do 15 Kg

Preko 15 kg

• Težina se meri najbolje ujutro, posle pražnjenja mokraćne bešike i creva u donjem vešu

• Medicinska decimalna vaga obezbeđuje tačnost merenja rezultata od 100 g, a prenosna sa tačnošću od 500 gr

ANTROPOMETRIJSKE TEHNIKE – MERENJE OBIMA

PLASTIFICIRANA SANTIMETARSKA TRAKA (TAČNOST OD 0,5 CM)

METALNA MERNA TRAKA (TAČNOST OD 0,1 CM)

TRAKA SA STAKLENIM VLAKNIMA

Prema dogovoru merenja se vrše na levoj strani tela Nabor kože se podigne sa dva prsta (palac i kažiprst), a otvoreni

kaliper se postavi na kožu ispod vrhova prstiju i ostavi da se spontano zatvara nekoliko sekundi

Za to vreme kaliper pritiskuje silom od 1 kg na 1 cm2

Kazaljka se posle 2-3 sekunde kratkotrajno smiri i ova vrednost u milimetrima se očita

MERENJE DEBLJINE POTKOŽNOG MASNOG TKIVA - DEBLJINE KOŽNIH NABORA

← Kaliper

MERENJE SE VRŠI IZNAD

1. Tricepsa2. Bicepsa3. Ispod vrha skapule4. Na stomaku

S obzirom na veliku varijabilnost rezultata merenja debljine jednog kožnog

nabora kod iste osobe, neophodno je da se merenje uzastopno ponovi baremtri puta

• Kao konačan rezultat merenja uzima se srednja izmerena vrednost debljine nekog nabora

• Rezultati se sabiraju i upoređuju sa odgovarajućim tablicama

SUMA 4 KOŽNA NABORA:

BICEPS, TRICEPS, SUBSKAPULARNI, SUPRAILIJAČNI

F%= 1,1631 –0,0632 X (MUŠKARCI) F%=1,1599–0,0717x(ŽENE)

X= SUMA 4 KOŽNA NABORA

MERENJE KOŽNIH NABORA – METOD DURNIN-WOMERSLEY

BIOELEKTRIČNA IMPEDANCA (BIA METODA)

BIA analiza je brza, neinvazivna i jeftina metoda za procenu sastava tela Ona procenjuje strukturu tela emitovanjem niske i bezbedne doze struje kroz ljudsko telo Struja prolazi kroz telo- bez otpora kroz mišiće, dok izvestan otpor postoji pri prolasku krozmasno tkivo. Ovaj otpor naziva se bioelektrična impedansa i meri se monitorima tel. Masti, vagama Kada se podesi za ispitanike starost, pol, visina, vaga na osnovu instaliranog softvera izračunavaProcentualni sadržaj masti u strukturi tela Poznato je da impedansa varira zbog promena u količini i distribuciji vode u organizmu, koja činiOko 60% tel.težine, kao i zbog variranja tel.t Zbog toga su potrebni uniformni uslovi rada radi tačnosti Merenje treba obaviti 3 ili više sati nakon buđenja Merenje treba obaviti 3 ili više sati nakon poslednjeg obroka Merenje treba sprovesti posle 12 ili više sati nakon intenzivnihFizičkih aktivnosti Pre merenja isprazniti mokraćnu bešiku Ne treba konzumirati alkohol min 12 sati pre merenja U slučaju ponovljenih merenja postupak obavljati u isto doba dana

Impedansa kao parametar procenta tel.masti se povećava kada se smanjujeTel. Težina i opada kada se tel.težina poveća posle unosa hrane i pića. To znači da su promene tokom određenog perioda vezane za procenat tel. Masti obrnuto proporcionalne varijacijama u TT

BIA SERTIFIKATPROCENAT MASTI U SASTAVU TELA

Vrednosti će varirati tokom određenog perioda praćenja akoosoba ima neke od modela ponašanja:

1. Povećano uzimanje hrane i pića koje ne odgovara normalnimnavikama

2. Dehidratacija usled povećanog znojenja

3. Dehidratacija usled konzumiranja alkohola, kofeina ilidiuretika

4. Dehidratacija usled korišćenja saune

5. Ženama nije preporučeno da se mere tokom trajanjamenstrualnog ciklusa zbog promena hidratacije i hormonskogstatusa njihovog tela

Pravila merenja na BIA vagama

http://www.cis.edu.rs

Body mass index se izračunava kao odnostelesne mase i telesne visine po sledećoj formuli:

BMI = TM / TV2 , i izražava u kg/m2

Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, BMI se koristi za klasifikaciju stepena uhranjenosti posledećim kriterijumima:

BMI < 20 – pothranjena osoba

BMI = 20-24.9 – normalno uhranjena osoba

BMI = 25-29.9 – gojazna osoba

BMI > 30 – ekstremno gojazna osoba

BMI > 40 – morbidno gojazna osoba

Vrednost BMI se može utvrditi i korišćenjemodgovarajućih tablica.

Idealna telesna masa (ITM) se može odrediti i izizvedene formule za BMI, i tada se izračunava nasledeći način:

ITM = 22.5 x TV2

HIDRODENZITOMETRIJA

Hidrodenzitometrija (podvodno merenje težine tela) predstavlja u hijerarhijiindirektnih metoda za određivanje telesne kompozicije, jednu od najpreciznijih procedura

Zapremina može biti jednostavno izmerena korišćenjem Arhimedovog principa istiskivanja vodekoji navodi: «Telo uronjeno u vodu istiskuje se na gore silom, koja je jednaka težini vode koja je izbačena»

Zapremina ljudskog tela može biti dobijena merenjemgubitka težine istog tog tela, potpuno uronjenog u vodu.

Gustina tela, u skladu sa tim i procenat masti, može bitidobijena deljenjem telesne težine (merenje na suvom)sa telesnom zapreminom (dobijenom hidrostatskim merenjem).

U ovom postupku, ispitanik je potopljen i izmeren u vodi.

Kako mišići imaju veću, a masti manju gustinu od vode(aproskimativno 1.1 gr/ml za mišiće, 0.901 gr/ml za mastii za vodu 1.0 gr/ml) gojazni ljudi plutaju bolje

(teže manje pod vodom), dok mršaviji više tonu(teže više pod vodom).

Temperatura vode u kojoj se meri ispitanik je 4°C.

PLETIZMOGRAFIJA

Pletizmografija je metoda slična hidrodenzitometriji, samo se umesto vodenog medijuma koristi gas.

Merenja se obavljaju u posebnoj komori, čime je komfor za ispitanika značajno unapređen.

Ova metoda je vrlo precizna, ali se pojavila tek u poslednjih nekoliko godina(relativno malo je zastupljena i analizirana na široj populaciji).

Kompjuterizovana tomografija (CT) i nuklearnamagnetna rezonaca (NMR) su metode

vizuelizacije koje emitovanjem zračenja različite vrste i frekvencije proizvode regionalne ili kompletne radiografske zapise ispitivanog subjekta.

DENZITOMETRIJA

DXA je metoda koja se koristi x-zraCIMA dve jačine u vrlo maloj dozikoje se propuštaju kroz kost, iza kosti senzori mere x-zrake kojI suprošlI kroz kost, a rezultat se obrađuje u kompjuteru

DEXA METOD

FUNKCIONALNI TESTOVI

Fizički radni kapacitet određen je procesima koji daju energiju pri čemu značajnu ulogu udopremanju kiseonika, bitnog u oksidaciji hranljivih materija, igraju kardiovaskularni irespiratorni sistem.

Na funkcije ovih sistema utiču razni spoljašnji i unutrašnji faktori - godine starosti, pol, telesne dimenzije, zdravstveno stanje, trening i druge adaptacije organizma, psihološkifaktori, nadmorska visina, atmosferski pritisak, temperetura, buka, zagađenost, zračenje

Svaki trenažni proces, da bi dao željene rezultate u svakoj etapi njegovog sprovođenja, zahteva precizno doziranje, distribuciju i odnos trenažnog opterećenja i rasterećenja.

Da bi znali na kojem nivou treniranosti se sportista nalazi i kojim i kolikim stimulusimaga možemo izložiti, neophodno je da ga s vremena na vreme testiramo, i proverimo nivonjegove adaptacije na trening.

Dijagnostikom funkcionalnih sposobnosti, pomoću integrativnih kardiopulmonalnih testovaopterećenja u precizno kontrolisanim uslovima, mogu se precizno vrednovati sposobnostikardiovaskularnog i respiratornog sistema, i na osnovu dobijenih rezultata ocenjivatiuspešnost prethodnog trenažnog perioda, i planirati dalji tok trenažnog procesa.

SPORTSKO-MEDICINSKA DIJAGNOSTIKA FIZIČKOG RADNOG KAPACITETA

U kliničkoj i sportsko-medicinskoj dijagnostici koriste se brojne metode i protokoli zamerenje aerobnog i anaerobnog kapaciteta i radne sposobnosti pojedinaca.

Parametri koji se najčešće koriste u proceni aerobnog energetskog kapaciteta suapsolutna i relativna maksimalna potrošnja kiseonika (VO2max, VO2max/kg), procenatmaksimalne potrošnje kiseonika (% VO2max), anaerobni prag (AP) i intenzitet rada(Watt, km/h),

U proceni anaerobnog kapaciteta se najčešće koriste koncentracija mlečne kiseline ukrvi (mmol/l), kiseonični dug i raspon anaerobne zone, odnosno izdržaj u anaerobnoj zoni.

Ostali fiziološki parametri koji se koriste u trenažnom procesu i tokom dijagnostičkihpostupaka uključuju maksimalnu vrednost frekvencije srca i vrednost frekvencije srcana nivou anaerobnog praga (FSmax i FSAP), minutnu ventilaciju (VEmax i VEAP), respiracioni koeficijent (RQmax i RQAP).

Maksimalna vrednost frekvencije srca (HRmax) se izračunava po formuli:

HRmax = 220 – broj godina starosti

ZONE TRENINGA (PREMA VREDNOSTI SRČANE FREKVENCE)

Zona % HRmax naziv karakteristike

I 50-60 vrlo lagana zona najmanji intenzitet fizičke aktivnosti koji može unaprediti

kondiciju

organizam uglavnom koristi masti kao energiju

I I 60-70 lagana zona

(zona zdravlja, fitnes zona

)

poboljšava sposobnost srca da

pumpa krv

pogodna za potrošnju energije umerenim vežbanjem

I I I 70-80 aerobna zona

(zona izdržljivosti)

najviši intenzitet kojim možete vežbati u dužem

vremenskom periodu, bez pojave mlečne kiseline koja izaziva

zamor

povećava izdržljivost

organizam uglavnom koristi ugljene-hidrate kao energiju

(glikogen)

IV 80-90 zona anaerobnog praga povećanje sposobnosti organizma da metaboliše mlečnu

kiselinu,

manifestacije: umor i bolovi u mišićima, teškoće pri disanju

i opšti zamor

koristi :povećanje tolerancije mišića na mlečnu kiselinu, da

se trenira intenzivnije pre pojave bola u mišićima

V 90-100 zona submaksimalnog i

maksimalnog intenziteta

(crvena zona)

veliki deficit kiseonika

dozvoljen samo u veoma kratkom periodu

preporučljiva samo kod vrhunskih sportista

Testovi za procenuanaerobnih sposobnosti

Kao mera anaerobnih mogućnosti definisan je maksimalni dug O2, ipredstavlja maksimalnu količinu O2 koja se potroši u vreme oporavka, iznad uobičajenog nivoa u mirovanju

U dijagnostici anaerobnog kapaciteta, karakteristično je stvaranjevelikog duga O2 i visoke koncentracije mlečne kiseline u krvi

Merenje anaerobnog kapaciteta ograničeno je metodološkim i tehničkimmogućnostima. Laboratorijski testovi opterećenja najčešće se sprovodena biciklergometru

•Testovi predstavljaju kontrolisane uslove u kojima se rešavajuzadaci i dobijaju objektivni pokazatelji o određenim svojstvima isposobnostima

• Da bi određeni zadaci imali osobine testa, moraju da budumatematičko – statistički dokazani da ispunjavaju određenekriterijume. Ti kriterijumi se nazivaju metrijske karakteristiketestova.

• Ako se više testova odnosi na istu oblast i ako su međusobnopovezani, onda oni čine bateriju testova.

Testiranje fizičke sposobnosti

Testove opterećenja, osim podele na maksimalne i submaksimalne (prema intenzitetu rada), možemo podeliti još i na:

kontinuirane i diskontinuirane (u odnosu na kontinuiranost rada)

jednostepene i višestepene (u odnosu na progresiju fizičkog napora)

direktne i indirektne Indirektni testovi su testovi kod kojih se ispitaniku zada obim aktivnosti, a zatim se

meri vreme za koje ga ispitanik obavi (Kuperov test 2400m), ili se meri pređenorastojanje za određeno vreme (Kuperov test 12min), indirektni testovi mogu bitimaksimalni ako im se pristupi sa maksimalnom motivacijom. U indirektne testovespadaju i testovi submaksimalnog opterećenja (Astrandov test, testovi na stepklupici, UKК 2km hodanja...).

Direktni testovi su testovi u kojima se ispitaniku zada odgovarajući intenzitet rada, azatim se meri vreme u kojem je sposoban da taj intenzitet rada održi (primeri –Konkonijev, Šatl ran test, to su maksimalni testovi,

laboratorijske i terenske (laboratorijski testovi su precizniji, može se koristiti veći brojanaliza odjednom, veći broj kompjuterizovanih aparata, standardizovani su uslovitestiranja i protokol, dok su terenski testovi objektivniji, specifičniji, primenjiviji utrenažnom procesu, psihički primamljiviji i komforniji za ispitanike).

Aparatura potrebna za doziranje opterećenja i praćenjefizioloških funkcija tokom testiranja

Ergometri:

Monitoring opterećenja:

Trademill (pokretna traka)

Bicikl - ergometar

Pokretne stepenice

Kajak - ergometar

Veslački ergometar

Plivački ergometar

Heart rate monitori

EKG aparati

Spirometri

Astrandov submaksimalni test nabiciklergometru

Konstruisali su ga Astrand i Riming

Za izvođenje testa potrebni su: bicikl – ergometar, štoperica, stetoskop ili pulsmetar, portabl vaga i nomogram ili tabela poAstrandu.

Bicikla se vozi 60 obrtaja/min, a opterećenje je podešeno tako dapuls bude u opsegu 120-170, najčešće je to oko 2W/kg TM

Test traje 5-6 minuta, u drugoj polovini svake minute meri se puls.

Frekvenca srca će postepeno rasti (1-3min), nakon čega se višeneće povećavati i tada je postignuto stabilno stanje

Wingate test

•Test je dobio ime Wingate poinstitutu iz Izraela u kome je naodeljenju za sportsku medicinuon ustanovljen i razvijen

• Oprema : Bicikl – ergometar , elektronski sistem za doziranjeopterećenja i registrovanjebroja okreta pedala.

1. Zagrevanje organizma – po tačno predviđenom protоkolu, у ukуpnomtrajаnju od 10 min, nakon čega sledi pauzа od 5 min.

2. Maksimalno оpterеćenjе organizma: • Prvih nekoliko sekundi se vozi bez opterеćenja• Vozi se maksimalnom мogućom brzinom tokоm 30s. Za to vremе računar meri broj оkreta pedalа svakih 5s ilи manje• Opterеćenjе tokоm tesтa dozira раčunar na osnоvu вišeparаmetarа (pol, uzrast, тrenutнo fizičko stanje)

3. Isključivanje opterеćenja – automatsko оd strane računarа iliod strane ispиtivačа, ispitanik ne sme odmah da prekine sa

okretanjem pedalа da ne bi došlо do оrtosтatskog kolapsа

Wingate test se sastoji iz tri faze:

Harvard – step test

Potrebno: klupica visoka 50 cm, štoperica, kalkulator

Ispitanik na dati znak počinje sa penjanjem na klupicu, u ritmu 30 stepova u minutu ( brojanje ili metronom za tempo).

Penje se onoliko dugo koliko može da izdrži a najduže 5 min.

Kada završi sa stepovanjem seda na stolicu.

Zatim mu se u tačno određenim intervalima meri puls:

1 – 1,5 min, 2 – 2,5 min, 3 – 3,5 min

Te tri vrednosti (svaka za interval po 30 sekundi) se zbroje.

Brojanje

Indeks = (Trajanje vežbe u sekundama * 100) /

(2 * ( suma tri broja udara pulsa za 30 sekundi))

Interpretacija skora (indeksa):

Ispod 55 = slaba fizička kondicija

55 – 64 = nizаk prosek

65 – 79 = visok prosek

80 – 90 = dobra fizička kondиcиja

Iznad 90 = odlična fizička kondicija

MIŠIĆNA FORMA

PROCENA MIŠIĆNE SNAGE: STATIČKI METOD PROCENE Dinamometri Tenziometri DINAMIČKI METOD PROCENE Repetativni maksimum Izokinetički metod procene PROCENA MIŠIĆNE IZDRŽLJIVOSTI Dinamički metod procene i statički metod procene

PRIMER PROCENE FLEKSIBILNOSTI

PRIMER PROCENE BRZINE; AGILNOSTI

PRIMER PROCENE EKSPLOZIVNE SNAGE TIPA VERTIKALNE SKOČNOSTI

PRIMER DINAMOMETRIJE

PSIHODIJAGNOSTIČKI TESTOVI: PRIMER

BATERIJE TESTOVA ZA DECU I ADOLESCENTE

BATERIJA TESTOVA ALPHA-FIT ZA DECU I ADOLESCENTE

LITERATURA

- Rowland, Thomas, W., Children's Exercise Physiology, (2005). Human Kinetics, Champaign IL.

- Kenney, W., Wilmore, J, Costill, D., 2012, Physiology of Sport and Exercise, 5th ed., 2012, Human Kinetics,

Champaign, IL.

- Powers, S. and Howley, E. Exercise Physiology, 2009, McGraw –Hill, New York, NY.

- Jakovljević V, Dikić N. i sar. Sportska medicina, Inter print, Kragujevac, 2016.

- http://www.cis.edu.rs

- www.mysportscience.com

- Vitošević, B. (2011). Biologija razvoja čoveka sa osnovama genetike. Sigraf plus, Kruševac.

- Kaminsky L.A.ed. (2013). ACSM Priručnik za procenu fizičke forme povezane sa zdravljem. Data Status,

Beograd