РЕПУБЛИКА СРПСКАМИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

УПРАВА ЗА ПОЛИЦИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕВИСОКА ШКОЛА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

БАЊА ЛУКА

ПРИМЈЕНА ПОЛИЦИЈСКОГ ОВЛАШЋЕЊА ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ – СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

КОД ПОСТУПАЊА УНИФОРМИСАНЕ И КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

-дипломски рад-

Студент Ментор

Огњен Цвијановић Проф. др Драгомир Јовичић

Бања Лука, март 2012. године

САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................................................3

1. СЛУЖБЕНЕ РАДЊЕ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА СА АКЦЕНТОМ НА ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ...........................................................4

1.1. Криминалистички аспект лишења слободе............................................51.2. Разлике између лишења слободе и задржавања.....................................5

2. ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ...........................................................................................82.1. Појам лишења слободе................................................................................82.2. Овлашћење (надлежност) за лишење слободе........................................82.3. Тактички принципи лишења слободе....................................................11

3. ПОСТУПАЊЕ СА ЛИЦИМА ЛИШЕНИМ СЛОБОДЕ.............................123.1. Правне претпоставке.................................................................................123.2. Начин поступања овлаштених службених лица..................................123.3. Документација која прати лишење слободе........................................13 3.4. Начин поступања овлаштених службених лица..................................153.5. Остале одредбе и упутства........................................................................15

4. ОПШТА ТАКТИЧКА ПРАВИЛА ПРИЛИКОМ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ..19

5. ПРИПРЕМА И ПЛАНИРАЊЕ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ.................................215.1. Лишење слободе на отвореном простору...............................................235.2. Лишење слободе у затвореним просторијама.......................................255.3. Лишење слободе у превозном средству..................................................275.4. Лишење слободе на радном мјесту..........................................................275.5. Лишење слободе у службеним просторијама........................................285.6. Транспорт лица лишених слободе...........................................................28

5.6.1. Транспорт лица лишеног слободе службеним возилом...........285.6.2. Транспортовање лица лишених слободе другим превозним Средствима......................................................................................305.6.3. Транспортовање лица лишених слободе пјешице.....................30

6. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ КОД ПОСТУПАЊА УНИФОРМИСАНЕ И КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ........................................................32

7. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................36

8. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................37

9. ПРИЛОГ (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА ПРАТИ ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ)...38

2

УВОД

Полиција је орган државне управе у чијем дјелокругу су одређени послови који се односе на безбједност државе и њених грађана и чија су организација, дјелатност и контрола, због њихових посебности, подвргнути и допунском („посебном“) правном режиму у односу на правни режим („општи“) који важи за друге органе државне управе. Полиција је најзначајнији стручни носиоц послова безбједности. Као орган државне управе, поред других карактеристика и посебности у односу на друге државне органе, јесте овлашћење полиције да непосредно примјењује физичку принуду, тј. да примјењује полицијске мјере принуде и употребљава полицијска средства принуде а у оквиру истих и специфичност да је полиција дјелимично оружани орган, јер посједује средства оружане принуде и дио људства који је наоружан.1

Полицијски службеници министарства унутрашњих послова су најзначајнији носилац послова безбједности у чијем дјелокругу су одређени послови који се односе на безбједност државе и њених грађана при чему им је дато овлашћење да непосредно примјењују средства силе приликом провођења полицијских послова.

Тема овог рада се односи на лишење слободе гдје треба да се укаже на сличности и разлике у поступању униформисане и криминалистичке полиције. Узимајући у обзир законске одредбе које се односе на наведену област и практична искуства овај рад је конципиран у шест цјелина. Након уводног излагања у првој цјелини ћемо говорити о службеним радњама полицијским службеника са посебним акцентом на лишење слободе. У другој цјелини ћемо говорити о лишењу слободе уопште, а у трећој о поступању са лицима лишеним слободе. У четвртој цјелини ћемо говорити о општим тактичким правилима приликом лишења слободе. Пета цјелина ће се односити на припрему и планирање лишења слободе, а у шестојој цјелини ћемо приступити разради теме те ћемо из практичних искустава говорити о сличностима и разликама у поступању униформисане и криминалистичке полиције приликом обављања радње лишења слободе. На самом крају рада ћемо дати закључна разматрања и попис кориштене литературе.

1 Милетић С.: Полицијско право, прва књига, је материјал обима и прецизности за разумјевање овог појма, 1997.

3

1. СЛУЖБЕНЕ РАДЊЕ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА СА АКЦЕНТОМ НА ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ

Поред овлашћења прописа них законима о кривичном поступку Републике Српске и Босне и Херцеговине и другим законима, полицијским службеницима, ради спречавања кривичних дјела, прекршаја, одржавања јавног реда и мира, контроле без бједности саобраћаја, обезбјеђења јавних скупова, обезбјеђе ња лица и имовине, овим законом дају се и сљедећа овлашћења2:

а) давање упозорења и издавање наређења,

б) легитимисање, провјера и утврђивање идентитета и лица и предмета,

в) позивање лица и обављање разговора,

г) привођење лица,

д) потрага за лицима и стварима,

ђ) привремено ограничавање слободе кретања,

е) преглед лица, предмета и превозних средстава,

ж) привремено одузимање предмета,

з) привремено коришћење туђих превозних и комуникацијских средстава,

и) снимање на јавним мјестима,

ј) употреба силе,

к) обрада личних података и вођење евиденција и

л) запримање пријава.

У складу са чланом 196. Закон о кривичном поступку Републике Српске, полицијски орган може лице лишити слободе ако постоје основи сумње да је то лице починило кривично дјело и ако постоји ма који разлог предвиђен у члану 189. поменутог закона, а полицијски орган дужан је да такво лице без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, спроведе тужиоцу. Приликом довођења полицијски орган ће обавијестити тужиоца о разлозима и о времену лишења слободе. Употреба силе приликом довођења допуштена је у складу са законом.3

Изузетно, када је ријеч о кривичним дјелима тероризма, лице се мора спровести тужиоцу најкасније у року од 72 часа. Ако лице лишено слободе не буде спроведено тужиоцу у наведеном року пустиће се на слободу.

1.1. Криминалистички аспект лишења слободе

2 Закон о полицијским службеницима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 43 од 20.05.2010. године)3 Закон о кривичном поступку Републике Српске, („Службени глсаник Републике Српске“, број 50, од 27. јуна 2003. године)

4

Лишење слободе, у материјалном смислу, је свака она радња или поступак која је усмјерена на одузимање слободе одређеном лицу или одређеној групи лица принудним путем, када је ради ефикасног спровођења ове мјере могуће ставити у изглед и употребу физичке снаге или законом дозвољене принуде друге врсте. 4 То је криминалистички садржај лишења слободе. Криминалистички садржај лишења слободе разликује се од кривично-правног лишења слободе. Лишење слободе у криминалистичком смислу је радња коју предузимају полицијских службеници, на основу закона, према одређеном лицу или лицима, како би се могле предузети друге законске мјере као нпр. притвор, казна лишења слободе и др. Лишење слободе у криминалистичком смислу предходи кривичном-правном, односно предузима се да би се кривично-правно могло несметано спровести.

1.2. Разлике између лишења слободе и задржавања

Задржавање у правилу, представља ограничење слободе, али може под одређеним околностима прерасти и у лишење слободе. Лишење слободе представља, како је већ наведено, мјеру (радњу, поступак) одузимања физичке слободе, односно онемогућавање слободе даљег кретања, уз могућност употребе законом допуштених средстава принуде. Онемогућавање слободе даљег кретања се може посматрати у тежем (одузимање слободе) и блажем облику (ограничење слободе)5.

Одузимање слободе подразумјева испуњење услова спречавања сваког даљег кретања и задржавање (у притвору) у затвореном простору и под физичким надзором - стражом. Ограничење слободе представља поступање полицијских службеника у оквиру законских овлашћења која се менифестују у лимитирању (ограничењу) кретања на одређеном мјесту (објекту, простору) или ограничењу кретања приликом извршења службених радњи (принуде приликом довођења).

Према одређењу Закона о кривичном поступку, под лишењем слободе подразумјевамо:

– лишење слободе након изрицања пресуде.

– лишење слободе након одређивања притвора.

– лишење слободе и задржавање од стране полицијских органа.

– лишење слободе странаца.

Под ограничењем слободе можемо подразумијевати:

– принудно довођење осумњиченог или оптуженог,

– принудно довођење свједока,

– задржавање лица затечених на мјесту извршења кривичног дјела,

4 Кривокапић В.: Криминалистика тактика I, Полицијска академија, Београд, 1996, стр. 310.5 Безбједност, грађани, полиција, број 01/05, 2005. година, Бања Лука, МУП Републике Српске, стр. 174.

5

– задржавање лица на извршењу кривичног дјела.

У прилог оваквом становишту - одређењу разграничења између лишења слободе и ограничења слободе, иду и чињенице - разлози формалне и материјалне природе.

Формални разлози се огледају у чињеници да овлашћење за лишење слободе припада надлежним органима за спровођење закона (суд, тужилаштво, полиција), суд у случајевима лишења слободе након изрицања пресуде и након одређивања притвора, а полиција у случајевима лишења слободе и задржавања и лишења слободе странца.

За разлику од лишења слободе, за ограничење слободе овлашћење припада полицијским службеницима као појединцима:

– у случају принудног довођења оптуженог: осумњиченог или свједока,

– у случајевима задржавања лица затечених на мјесту извршења кривичног дјела,

– у случају задржавања лица на извршењу кривичних дјела - овлашћење за задржавање има свако лице.

Материјални разлози се огледају у законом прописаним разлозима - условима који морају бити испуњени да би се могла примјенити мјера лишења слободе или мјера ограничења слободе.

За лишење слободе, поред општег услова постојања основа или основане сумње код одређивања притвора, о извршењу кривичног дјела, мора постојати један од посебних услова (разлога за одређивање притвора), или код лишења слободе странаца „опасност да ће странац побјећи или ће се сакрити“, за разлику од ограничења слободе, у случају којег наведени услови нису од значаја, односно не ради се уопште о наведеним условима.

Разлика између лишења слободе и ограничења слободе видљива је и у врсти, трајању, посљедицама и начину провођења мјера и то: при лишењу слободе према лицима се примјењују средства принуде, док се при ограничењу слободе она само изузетно могу примјенити, мјера ограничења слободе траје веома кратко, од неколико минута до неколико сати - најдуже 6 сати, док мјера лишења слободе траје дуже, 24 часа или ако се ради о притвору и дуже.

Посљедице при ограничењу слободе се углавном огледају у спречавању кретања у жељеном правцу за вријеме трајања мјере ограничења кретања, док се при лишењу слободе, поред кретања у жељеном правцу, посљедице огледају и у забрани комуницирања са другим лицима, држању у затвореном простом под физичким надзором - стражом, примјењивању правила кућног реда у просторијама у којима се извршава мјера лишења слободе и друго.6

У прилог оваквом становишту иду и чињенице да „лишење слободе и задржавање“ и „лишење слободе странаца“ може извшити полицијски орган, што значи да иза примјене наведних мјера стоји надлежни орган, односно о примјени

6 Ибид, стр. 175.

6

наведних мјера одлучује руководилац организационе јединице полицијског органа, док се при „задржавању лица затеченог на извршења дјела“ и „ задржавању на мјесту извршења дјела“ као овлашћени извршилац појављује појединац - полицијски службеник.

7

2. ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ

2.1. Појам лишења слободе

Слобода је уставно-правна категорија и спада у ред неприкосновених права човјека и грађанина, тако да одузимање овог права мора бити врло рестриктивно, само у законом предвиђеним случајевима и од стрене одређених и овлашћених органа , а изузетно и грађана, да би се могло дефинисати као правно лишење слободе. Лишење слободе супротно законским одредбама представља противправно поступање и као такво дефинисано је као кривично дјело.

Спречавање сваког даљег слободног кретања и држање под стражом неког лица у затвореном или отвореном простору, мимо његове воље, представља лишење слободе у кривично правном – смислу.

На основу такве дефиниције може се закључити да лишење слободе може извршити свако, а истовремено да лишење слободе може бити правно и противправно.

Довођење, задржавање, привремено ограничење кретања на одређеном објекту или простору, позивање на информативни разговор, па и сам чин хапшења од стране полиције, стављање лица под надзор полицајаца и ограничење слободе даљег кретања уз одређивање притвора, извршење затворске казне и мјере безбједности, термини су и кривично-правни институти који се поистовјећују са лишењем слободе. Међутим, лишење ( одузимање ) слободе у пуном уставном и законодавно-правном смислу и садржају представља извршење временске казне у установи за извршење кривичних санкција и извршење појединих мјера безбједности у одговарајућим здравственим установама . 7

Све друге мјере и радње, изузев упућивања лица на издржавање казне или извршења мјере безбједности, представљају привремене краткотрајне мјере, које се предузимају на основу налога суда, надлежних овлашћених органа, или на основу законског овлашћења, укључујући и мјеру притвора, су хитне мјере, након којих се лице, у колико кривични поступак није окончан правоснажном пресудом, пушта на слободу.

2.2. Овлашћење (надлежност) за лишење слободе

Лишење слободе је нужна, крајна мјера коју је законодавац прецизно прописао и тачно одредио услове када је овлашћено лице органа унутрашњих послова дужно, а када може неко лице лишити слободе. Овлашћено службено лице органа унутрашњих послова дужно је лишити слободе лице:

за које је суд донио рјешење о притвору или издао наредбу о довођењу;

за које је расписана потјерница ради стављања у притвор, затвор или враћања у установу за извршење кривичних санкција, из које је побјегло.

7 Талијан М.: Организација и послови униформисаних припадника полиције, Виша школа унутрашњих послова, Земун, 2000.

8

Осим наведених случајева када је овлашћено службено лице дужно лишити слободе неко лице, овлашћено службено лице органа унутрашњих послова може лишити слободе и лице:

које затекне на извршењу кривичног дјела;

лице које је основано сумњиво да је извршило кривично дјело, ако постоји неки од разлога за притвор, прописаних законом.8

Пошто полиција више нема надлежности за одређивање мјере притвора, а према Закону о полицијским службеницима лишење слободе није предвиђено као овлаштење полиције, важно је знати када у складу са Законом о кривичном поступку полиција може лишити слободе неко лице. Чланом 196. поменутог закона прописано је да се то може урадити ако је лице починило кривично дјело или ако постоји неки од следећих разлога9:

ако се крије, или ако постоје друге околности које указају на опасност од бјекства;

ако постоји основана бојазан да ће уништити, сакрити, измјенити или фалсификовати доказе или трагове важне за кривични поступак , или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицањем на свједоке, саучеснике или прикриваче;

ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће поновити кривично дјело, или да ће довршити покушано кривично дјело, или да ће учинити кривично дјело којим пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна затвора пет година или тежа казна;

ако је у питању кривично дјело за које се може изрећи казна затвора десет година или тежа казна, а услед начина извршења или последица кривичног дјела, одређивање притвора неопходно је за сигурност грађана или имовине.

У случају када се ради о кривичном дјелу тероризма, сматра се да постоји предпоставка која се може побијати, да је угрожена сигурност грађана и имовине.

Лице затечено на извршењу кривичног дјела свако може задржати. Лице које је задржано мора се одмах предати суду, тужиоцу или најближем полицијском органу, а ако се то неможе учинити мора се одмах обавијестити један од тих органа. Лице лишено слободе мора се одмах спровести тужиоцу или органу који је наложио лишење слободе. Изузетно, када услед неотклоњивих сметњи није могуће да се лице лишено слободе преда тужиоцу одмах, предаће се чим се за то стекну услови, а најкасније у року од 24 сата. Лице које грађани задрже, као основано сумњиво да је извршило кривично дјело, као и лице које полиција лиши слободе на основу својих овлашћења, по истом основу, доводи се у просторије органа унутрашњих послова ради обављања информативног разговора, прикупљања и комплетирања података и доказа битних за подношење кривичне пријаве. Након комплетирања кривичне пријаве у року не дужем

8 Закон о кривичном поступку, “Службени гласник Републике Српске“, број 50/03 од 27. јуна 2003. – члан 189.

9 Јовичић Д.: Организација и надлежност полиције, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2008, стр. 90-97.

9

од 24 часа, лице лишено слободе се, скупа са кривичном пријавом и извјештајем о лишењу слободе, доводи и предаје тужиоцу. Довођење лица лишеног слободе у затвор, који је под надзором надлежног суда, сматра се довођењем тужиоцу, иако је пожељно да полиција, кад год је то могуће, о лишењу слободе обавијести лично тужиоца и даље поступа по његовим налозима и упутствима.

У извјештају о лишењу слободе, поред потпуних података о лицу и разлозима о лишењу слободе, обавезно ће се навести и тачно вријеме (дан, час, и минут, мјесец и година) када је лице лишено слободе, као и податак о обавјештењу породице лица лишеног слободе, уколико се оно томе не противи. Примјерак извјештаја о лишењу слободе и кривичне пријаве доставља се тужиоцу ради даљег поступања.

На основу до сада реченог разјашњено је шта се подразумијева под термином лишења слободе, али је термин хапшење остао по страни, иако се у свакодневној употреби често поистовјећује са лишењем слободе. У суштини хапшење10 је само завршни чин у фази лишења слободе тј. завршна физичка активност лица овлашћених за лишење слободе, којом се дефакто прекида свако даље слободно кретање лица, ставља се под надзор и мимо његове воље држи на отвореном или на затвореном простору. Хапшење се веже за овлашћење полиције која је у складу са законом, овлашћена да врши хапшење и да при том, такође у складу са законом и правилима службе, може употријебити и прописана средатва силе. У службеним евиденцијама органа унутрашњих послова мјера лишења слободе се означава као хапшење или скраћено „х“ (хапсити) или „хо“ (хапсити опрезно).

Хапшење, као мјера коју примјењује и спроводи полиција, врши се на основу наредбе надлежног органа али и на основу законског овлашћења полиције. Зависно од основа по којем се врши хапшење и приступ полиције ће бити различит, али и у једном и у другом случају полиција мора безпријекорно познавати законски основ, примјенити одговарајућу тактику, предузети одређене мјере безбиједности приликом хапшења и правилно поступити са ухапшеним лицима што би се могло назвати као општа правила за поступање.

Хапшење лица на основу наредбе надлежног органа или на основу криминалистичке обраде која се спроводи по правилима криминалистике, у складу са законом, скоро увијек оставља довољно простора да се полиција адекватно припреми и ову мјеру изврши ефикасно и на релативно безбједнији начин. То значи да полиција има довољно времена да прикупи довољно података о лицу које треба хапсити, његовим склоностима, навикама, физичким способностима, посједовању оружја, породици, пријатељима и симпатизерима, те њиховом међусобном односу. Осим података о лицу, полиција у таквим случајевима може бирати и мјесто и вријеме хапшења, најпогодније са становишта безбједности, као и сопствене снаге и средства које ће употријебити за хапшење.

Међутим, хапшење лица на основу полицијских овлашћења у случају затицања на мјесту извршења кривичног дјела или бјегства, је много сложенија и са становишта безбједности, врло опасна радња те као таква захтјева од полицајаца способност брзе процјене, доношења одлуке и предузимање радњи примјерених ситуацији. То је врло

10 Шкондрић В.: Полицијска тактика, Бања Лука, 2003, стр. 136.

10

захтјеван посао и искуство се стиче искључиво у практичним случајевима иако је сваки случај за себе и рутинско поступање је недопустиво.11

2.3. Тактички принципи лишења слободе

Основни тактички принципи лишења слободе којих се овлашћена службена лица у вршењу ове опасне радње морају придржавати подразумијевају да се :

Приликом лишења слободе мора бити крајње опрезан. Опрезност није знак плашљивости већ разума. Радњи се никад несмије приступити рутински. Сваки случај је случај за себе;

Лишењу слободе се увијек мора приступити осмишљено и плански. Ова сложена и опасна радња не смије се никада вршити напамет. Добра процјена и добро разрађен план, одабир кадрова, избор мјеста и времена лишења слободе гаранција су успјеха;

Успостави надмоћ над оним ко се лишава слободе. Треба да буде довољан број полицајаца. Полицајци морају бити ти који господаре ситуацијом и кривац то мора да осјети;

Не изазивати кривца, нити његове симпатизере – бити коректан12; Не приближавати се кривцу који посједује оружје или опасно оруђе13; Никада не стајати наспрам врата на која се улази, држати се окренут леђима

према зиду који се налази у равној линији врата; Не дозволити ни један захтјев лица прије спољашњег прегледа. Послије првог

физичког контакта са кривцем и савлађивања евентуалног отпора, ово је прва радња која се мора извршити;

Никога не треба подцијенити без обзира на физичку снагу, пол и тежину тијела. Никада се незна какве су чије намјере;

Не дозволити кривцу да превише прича, то може бити знак да нешто спрема; Не дозволити да се неко мијеша са стране, то може окуражити кривца и

окренути присутне да реагују у његову корист; Не дозволити да кривац буде окренут према нама, то га ставља у повољнији

положај за напад; Не упирати пиштољ кривцу у леђа, постоји могућност да ће га избити и

одузети;

Лице лишено слободе обавезно везати14.

11 Гаћеша Д.: Полиција – надлежност, организација, руковођење, Удружење дефендолога Републике Српске, ГЛАС Српски, Бања Лука, 1998, стр. 113.

12 Јовичић Д.: Организација и надлежност полиције, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2011, стр. 90-97

13 Јовичић Д.: Организација и надлежност полиције, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2008, стр. 90-97.

14 Гаћеша Д.: Полиција – надлежност, организација, руковођење, Удружење дефендолога Републике Српске, ГЛАС Српски, Бања Лука, 1998, стр. 97.

11

3. ПОСТУПАЊЕ СА ЛИЦИМА ЛИШЕНИМ СЛОБОДЕ

3.1. Правне претпоставке

Имајући у виду да се лишењем слободе задире у основна људска и грађанска права, дужност је свих који учествују у том процесу (овлашћено службено лице, тужилац, судија за претходни поступак, бранилац, вјештаци и др.) да се понашају строго у складу са законом и подзаконским актима донесеним на основу закона.

На тај начин се обезбјеђује спровођење закона, заштита слобода и права грађана, учвршћује правна сигурност и једном ријечју обезбјеђује функционисање правне државе, што је крајњи циљ демократски уређеног друштва.

Уважавајући потребу хармонизације прописа на цијелој територији БиХ са прописима ЕУ, на основу овлашћена из члана 23. став 1. Закон о државној управи (Службени Гласник Републике Српске број 11/94), Министар унутрашњих послова Републике Српске донио је Упуство о поступању са лицима лишеним слободе.15

Овим Упуством уређен је начин прихвата, смјештаја, здравствено-хигијенске заштите, исхрана и поступање са лицима лишеним слободе, њихова права као и обавезе овлашћених службених лица и друга питања која се односе на поступак и понашање овлашћених службених лица у односу на лица лишена слободе. Нарочито је важно истаћи да се овим Упуством на јединствен начин у Републици Српској води и уређује документација која прати радње овлаштених службених лица према лицима лишеним слободе.

3.2. Начин поступања овлаштених службених лица

Након лишења слободе, прва обавеза полицајца према лицу које је лишено слободе огледа се у обавези да га на матерњем језику или језику који разумије одмах обавјести16:

- о разлозима лишења слободе,

- прије првог испитивања поучи да није дужно дати исказ, значи да има право на шутњу, а да је обавезно једино дати своје идентификационе податке,

- да има право узети браниоца, којег може сам изабрати,

- да има право да његова породица или друго лице које он одреди буду упознати о његовом лишењу слободе.

Дужност је овлашћених службених лица да лице лишено слободе, прије смјештаја у намјенски уређену просторију која може, али немора, бити у сколопу органа унутрашњих послова, упозна са његовим правима и чињеницом да ће бити под надзором службе с обзиром да је орган унутрашњих послова одговоран за безбједност лица лишеног слободе. То подразумијева и хуман начин поступања, очувања здравља

15 Упутство о поступању са лицима лишеним слободе, Министар унутрашњих послова.16 Јовичић Д.: Организација и надлежност полиције, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2011, стр. 90-97

12

и онемогућавање било кавог физичког или вербалног злостављања и предузимање само оних мјера ограничења потребних ради спречавања бјекства, повређивања или договора штетних за успјешно вођење кривичног поступка.

Дежурни службеник и службеник надлежан за лица лишена слободе су обавезни да након прихвата утврде идентитет лица лишеног слободе, утврде здравствено стање, уведу у Евиденцију, претресу или присуствују претресу, одреде и смјесте лице лишено слободе у просторије предвиђене за смјештај.

Надлежни службеник за лица лишена слободе је обавезан да се професионално односи према њима и да надгледа стање у просторијама сваких 15 минута те је непосредно одговоран за безбједност и добробит лица лишених слободе која се налазе под његовом контролом и предузет ће неопходне мјере како би заштитили себе, лица лишена слободе и ограничили могућност за бјекство, што се евидентира у Евиденцији о лишавању слободе.

Службеник задужен за лица лишена слободе неће носити оружје у просторијама за смјештај лица лишених слободе у којима се налазе та лица. Оружје треба смјестити на утврђено и безбједно мјесто које је одредио руководилац надлежног органа унутрашњих послова.

3.3. Документација која прати лишење слободе

Поменутим Упуством прописана је документација коју сачињавају овлашћена службена лица у вези са лишењем слободе. Ову документацију чине :

-Потврда о лишењу слободе (име и презиме лица лишеног слободе, дан, мјесец и годину његовог рођења, дан и час лишења слободе, правни основ лишења слободе, и вријеме до када лице лишено слободе мора бити предано надлежном истражном судији или судији за прекршаје или пустити на слободу, те податке о тренутном стању лица лишеног слободе видљивим и предоченим здраственим проблемима, повредама, употреби дроге или алкохола, да ли је употребљена сила, ако јесте, треба написати разлог и ниво употребљене силе. Потврду потписује и лице лишено слободе).

-Потврда о прихвату лица лишеног слободе (име и презиме лица лишеног слободе, дан и час прихвата, назив организационе јединице која је извршила привођење и имена службеника са бројем службене легитимације, стање лица лишеног слободе, начин транспорта-довођења до органа унутрашњих послова, да ли је извршен претрес и да ли су привремено одузети предмети. Потврда о прихвату се овјерава и потписује дежурни службеник и предаје службеницима који су извршили привођење).

-Потврда о предаји лица лишеног слободе (дан и час предаје лица лишеног слободе, назив органа унутрашњих послова којем се лице лишено слободе предаје, име и презиме лица лишеног слободе, име родитеља, датум рођења, дан и час када је лице лишено слободе те законски основ извршења лишења слободе, имена и презимена овлашћених службених лица која су извршила спровођење и предају лица лишеног слободе са уписаним подацима о броју службене легитимације. Те рубрику НАПОМЕНА обавезно унијети: стање лица лишеног слободе, видљиве и предочене здравствене проблеме: повреде, употребу дроге и алкохола, привремено одузете

13

предмете, употребу силе (врста), те податке о начину транспорта-моторном возилу и регистарском броју возила.

-Евиденција о лишењу слободе која садржи 43 рубрике у које се наводе следећи подаци:

а) Подаци о лицу лишеном слободе,

б) Лишавање слободе,

ц) Комуникација са надлежним судијом и тужилаштвом,

д) Права лица лишеног слободе,

е) Предаја лица лишеног слободе,

ф) Отпуштање лица лишеног слободе,

г) Додатне примједбе,

х) Акције/догађаји током лишавања слободе.

- Потврда о предаји лица лишеног слободе надлежном суду (дан и час предаје лица лишеног слободе, назив надлежног органа унутрашњих послова којем се лице лишено слободе предаје, име и презиме лица лишеног слободе, име родитеља, датум рођења, дан и час кад је лице лишено слободе, те законски основ извршења лишења слободе, имена и презимена овлашћених службених лица која су извршила спровођење и предају лица лишеног слободе са уписаним подацима о броју службене легитимације, а рубрику НАПОМЕНА унијети: стање лица лишеног слободе, видљиве и предочене здравствене проблеме, повреде, употребу дроге и алкохола, привремено одузете предмете, употребу силу (врста), те податке о начину транспорта-моторном возилу и регистарском броју возила. Први дио Потврде потписује овлашћено службено лице надлежно за предају лица, уписује своје звање и број службене легитимације. Други дио Потврде треба да садржи: датум и вријеме предаје лица лишеног слободе надлежном суду, назив суда, те име и презиме надлежног судије којем је лице лишено слободе предато, име, име оца и презиме лица лишеног слободе, име и презиме овлаштеног службеног лица које је предало лице лишено слободе, те број његове службене легитимације. У рубрику НАПОМЕНА унијети: стање лица лишеног слободе, видљиве и предочене здравствене проблеме, повреде, употребу дроге и алкохола, привремено одузете предмете, употребу силе (врста), те податке о начину транспорта-моторном возилу и регистарском броју возила. Други дио Потврде у доњем лијевом углу потписује лице које је извршило предају лица лишеног слободе, уписује своје звање и службене легитимације, а у доњем десном углу потписује надлежни судија који је примио лице лишено слободе.

- Потврда о отпусту лица лишеног слободе (датум и вријеме отпуштања, име и презиме лица лишеног слободе, име родитеља, дан, мјесец и година рођења, датум и вријеме прихвата, назив органа унутрашњих послова, датум и вријем доношења одлуке о отпусту, разлог отпуштања, презиме и име надлежног службеника одговорног за одлуку о отпуштању, звање и број службене легитимације и назив организационе јединице службеника. У рубрику НАПОМЕНА унијети: стање лица лишеног слободе, видљиве и предочене здравствене проблеме, повреде, употребу дроге и алкохола, привремено одузете предмете, употребу силу (врста), те податке о

14

начину транспорта-моторном возилу и регистарском броју возила. Потврду о отпусту у доњем десном углу потписује надлежни службеник одговоран за отпуст, а у доњем лијевом углу лице лишено слободе које се отпушта.

- Потврду о враћању привремено одузетих предмета (Потврда садржи: име и презиме лица и име родитеља лица коме се предмети враћају, датум рођења, врста и количина предмета који се враћају, датум и час поврата предмета и стање у коме се предмети враћају.

3.4. Начин поступања овлаштених службених лица

За лица лишена слободе мора се неизоставно утврдити идентитет, извршити претрес, привремено одузети предмете и издати потврду о привремено одузетим предметима, приликом преузимања лица дежурни службеник мора извршити и визуелни преглед у циљу утврђивања да ли на лицу има видљивих повреда, здравствених проблема, да ли је под утицајем алкохола, опојних дрога и др.

Озбиљно повређена или болесна лица морају се медицински обрадити, а на основу процјене љекара одлучује се гдје ће се лице задржати, што се обавезно уноси у Евиденцију о лишавању слободе.

Дужност је дежурног службеника да лицу лишеном слободе саопшти разлог, упозна га са његовим правима, те обавијести породицу ако се лице лишено слободе томе не противи.

Малољетници лишени слободе се смјештају одвојено од пунољетних лица. Лица мушког и женског пола која се налазе заједно у органа унутрашњих послова биће смјештена на начин да се онемогући физички и визуелни контакт истих. Распоред лица лишених слободе у органа унутрашњих послова врши службеник задужен за лица лишена слободе или дежурни службеник. Лица лишена слободе која су учествовала у извршењу истог кривичног дјела или прекршаја, као и лица која су извршила кривична дјела и прекршај који су у међусобној вези, по правилу се не смјештају у исту просторију. Лица која су извршила кривично дјело у поврату, по правилу се не смјештају у исту просторију са осталим лицима лишеним слободе, на која би могла штетно утицати. Лица лишена слободе која болују од заразне или неке друге лако преносиве болести смјештају се одвојено од осталих лица лишених слободе.

3.5. Остале одредбе и упутства

Просторија за смјештај лица лишених слободе биће детаљно прегледана прије и послије сваке употребе и подаци о томе уписани у књигу Евиденција о лишавању слободе. Просторија за смјештај лица лишених слободе ће се увијек одржавати чистом и у складу са санитарним захтјевима. Просторије морају бити освијетљене и загријане зависно од климатских услова и редовно провјетраване. Лица лишена слободе су обавезна одржавати чистоћу, а надлежни службеници су им дужни то омугућити, те ће се вршити редовна контрола хигијене и у том циљу предузимати потребне мјере.

15

Лицима лишених слободе женског пола биће стављено на располагање потребан хигијенски прибор.

Лицу лишеном слободе ће се обезбиједити најмање један бесплатан оброк хране сваких осам часова. Намирнице од којих се припрема храна морају бити доброг квалитета, а храна мора бити укусно припремљена. Одредбе из члана 27, се обавезно евидентирају у Евиденцији о лишавању слободе.

Посјете лицима су дозвољене уз претходну писмену дозволу руководиоца органа унутрашњих послова, која је лице лишила слободе и уз обавезно присуство службеника наведеног органа унутрашњих послова током трајања цијеле посјете. Посјета лицу лишеном слободе обавља се у посебној просторији и траје 15 минута, с тим да руководилац из претходног става може одлучити да посјета траје и дуже. Регистровање података о посјети обавезно се врши у Евиденцији о лишавању слободе.

Уколико се лице лишено слободе испитује у просторијама органа унутрашњих послова браниоцу лица лишеног слободе омогући ће се улазак у просторије ради његове присутности испитивању које врши овлашћени службеник. Присутност браниоца региструје се у Евиденцији о лишавању слободе.

Лица лишена слободе не смију својим понашањем нарушавати ред и мир у просторијама органа унутрашњих послова, не смију се међусобно вређати и физички обрачунавати.

Између лица лишених слободе смјештених у одвојеним просторијама забрањено је: дописивање, разговор или успостављање контакта на било који начин, свако усмено или писмено контактирање са лицима која се налазе ван просторије за смјештај лица лишеног слободе, изузев у случају када то дозволи службеник надлежан за лица лишена слободе.

У случају евентуалног отпора или пријетњи силом те других облика угрожавања безбједности лица или имовине, према лицу лишеном слободе, поред издвајања, може бити употребљена разумна и неопходна сила, сразмјерна сили коју испољава лице лишено слободе. Одлуку о примјени силе доноси службеник надлежан за лица лишена слободе или други овлаштени службеник, о чему се обавијештава руководилац органа унутрашњих послова која је лице лишила слободе. Средства силе не могу се примјенити над млађим малољетним лицима, старим лицима и инвалидима, укључујући лица која су озбиљно болесна и труднице, уколико та лица директно не угрожавају живот других лица. Употреба силе обавезно се евидентира у Евиденцији о лишавању слободе.

За причињену штету, лице лишено слободе одоговара по прописима о накнади штете.

Овлашћена службена лица органа унутрашњих послова дужна су да лице које је лишено слободе одмах спроведу надлежном суду или другом органу а најкасније у законом одређеном року, а врши се на основу Потврде о предаји лица лишеног слободе надлежном суду, која се посебно доставља уз свако лице лишено слободе.

Потврда треба да садржи: дан и час предаје лица лишеног слободе, назив надлежног органа унутрашњих послова којем се лице лишено слободе предаје, име и презиме лица лишеног слободе, име родитеља, датум рођења, дан и час кад је лице

16

лишено слободе, те законски основ извршења лишења слободе, имена и презимена овлашћених службених лица која су извршила спровођење и предају лица лишеног слободе са уписаним подацима о броју службене легитимације.

У рубрику НАПОМЕНА унијети: стање лица лишеног слободе, видљиве и предочене здравствене проблеме, повреде, употребу дроге и алкохола, привремено одузете предмете, употребу силу (врста), те податке о начину транспорта-моторном возилу и регистарском броју возила.

Уколико су од лица лишеног слободе привремено одузети предмети, исти се приликом предаје лица лишеног слободе надлежном суду предају уз лице.

Подаци о предаји лица лишеног слободе и предмета надлежном суду се уписују у Евиденцији о лишавању слободе.

Овлашћена службена лица дужна су да лице лишено слободе одмах, а најкасније у роковима прописаним законом, спроведу надлежном тужиоцу или другом органу или га пусте на слободу, што се врши на основу Потврде о отпусту лица лишеног слободе, која се посебно предаје уз свако лице лишено слободе.

Потврда о отпусту лица лишеног слободе треба да садржи: датум и вријеме отпуштања, име и презиме лица лишеног слободе, име родитеља, дан, мјесец и година рођења, датум и вријеме прихвата, назив органа унутрашњих послова, датум и вријеме доношења одлуке о отпусту, разлог отпуштања, презиме и име надлежног службеника одговорног за одлуку о отпуштању, звање и број службене легитимације и назив организационе јединице службеника.

У рубрику НАПОМЕНА унијети: стање лица лишеног слободе, видљиве и предочене здравствене проблеме, повреде, употребу дроге и алкохола, привремено одузете предмете, употребу силу (врста), те податке о начину транспорта-моторном возилу и регистарском броју возила.

Подаци се обавезно евидентирају у Евиденцији о лишавању слободе.

Уколико су лицу лишеном слободе привремено одузети предмети, приликом отпуста истом се враћају уз Потврду о враћању привремено одузетих предмета. Подаци о враћању предмета уписују се у Евиденцију о лишавању слободе. Лице лишено слободе има право и дужност упознати се са Упутством о поступању са лицима лишеним слободе. Надзор над провођењем одредби овог Упутства врши надлежна организациона јединица Министарства унутршњих послова.

По жалби лица лишеног слободе, истрагу врши Инспекторат за унутршњу контролу, праћење и заштиту законитости у раду Министарства.

Инспекцију над провођењем одредби Упуства, на основу наредбе Министра, врши Инспекторат за унутршњу контролу, праћење и заштиту законитости у раду Министарства.

На основу напријед наведеног очито је да је нови Закон о кривичном поступку и цитирано Упутство детаљно регулисало поступање и права лица лишених слободе, као и овлашћених службених лица, што је у многоме допринијело да се у Министарству унутрашњих послова Републике Српске поступа на уједначен начин и пропусти и злоупотребе сведу на најмању могућу мјеру. На тај начин у многоме је олакшан рад и

17

поступање овлашћених службених лица с обзиром да су отклоњене многе дилеме које су елиминисане новим Законом о кривичном поступку, а посебно Упутством о поступању са лицима лишеним слободе.

18

4. ОПШТА ТАКТИЧКА ПРАВИЛА ПРИЛИКОМ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ

Тактичка правила се односе на мјесто гдје треба да се изврши лишење слободе, вријеме лишења слободе, избор полицијских службеника који треба да изврше лишење слободе, на потребну опрему и наоружање и остала нужна средства за лишење слободе, на транспорт лица лишених слободе и друге околности које доприносе ефикасном начину извршења радње лишења слободе.

У вези са тим значајна су следећа тактичка правила17:

– За свако лишење слободе, без обзира на претпоставку опасности, треба извршити темељне припреме, односно, сачинити детаљан план поступања, ако то вријеме и конкретне околности дозвољавају. Припреме за лишење слободе треба обавити уз стриктну примјену начела чувања службене тајне. При томе треба разликовати лишење слободе које је разултат криминалистичке обраде када су могуће детаљне припреме и лишење слободе у „ad hoc“ ситуацијама када такве припреме, усљед краткоће времена и потребе брзог реаговања није могуће извршити.

– Непознато лице које се лишава слободе треба, обавезно легитимисати или извршити идентификацију на други поуздан начин. Осим тога, треба извршити његово лично претресање као и претресање личног пртљага у циљу евентуалног проналаска предмета погодних за напад, односно предмета кривичног дјела. Када ће се извршити легитимисање, односно претресање лица, прије или непосредно послије лишења слободе, зависи од тога у којој мјери пријети опасност изненадног напада, пружања отпора или бјекства лица које треба лишити слободе. При томе ниједан захтјев лица које се лишава слободе, поготово ако се ради о опасним криминалцима, не треба усвојити прије него што се изврши лично претресање.

– Лишење слободе треба да врши екипа од најмање два полицијска службеника са унапријед прецизно одређеним задацима. Број полицијских службеника повећава се сразмјемо степену опасности која пријети од стране лица која треба лишити слободе као и другим околностима. Треба обезбједити физичку надмоћ полицијских службеника, јер и та чињеница обесхрабрује и пасивизира евентуалне нападаче. Полицијски службеници треба да буду искусни, добре физичке кондиције, вјешти у руковању оружјем, оспособљени за борилачке вјештине. Сама физичка надмоћ није довољна, већ уз то треба наступати организовано и опрезно.

– Полицијски службеници који врше лишење слободе морају бити снабдјевени одговарајућим ватреним оружјем, лисицама и зависно од конкретног случаја другим средствима потребним за ефикасно извршавање лишења слободе (дресирани пси, спреј са сузавцем, батеријска лампа, мегафон и слично). Број ових приручних средстава је много већи с обзиром и на опасност коју са собом носе поједини криминалци у различитим ситуацијама. За оне који су изузетно опасни или се ради о појединим групама користе се и припадници специјално обучен или јединица полиције.

17 Кривокапић В.: Криминалистика тактика I, Полицијска академија, Београд, 1996, стр. 317-318.

19

– Лишење слободе треба припремати и предузимати са изузетном пажњом опрезно јер мјере предострожности нису сувишне ни онда када се претпоставља да лица која се лишавају слободе неће пружити отпор. Тактички је неправилно правити сувише строгу и искључиву подјелу на оне криминалце који су опасни и оне за које сматрамо да неће пружити отпор приликом лишења слободе. Наравно да ће предострожност бити већа и припреме опсежније тамо гдје је вјероватност пружања отпора, напада или бјекства криминалаца, приликом лишења слободе, већа, али се исто тако никада са сигурношћу не смије претпоставити да ће лице које се лишава слободе бити пасивно и да неће настојати да се супростави полицијским службеницима. Зато, ако се сувише олако и неопрезно схвати лишење слободе, код ових лица оно може, из наведених разлога бити неуспјешно, па и са трагичним посљедицама.

– Лишење слободе криминалаца треба предузимати користећи што је могуће потпуније ефекат брзине и изненађења, односно довести криминалца код лишења слободе у положај да нема никаквих могућности за предузимање било каквих противмјера. Наравно, препад и изненађење у уској су вези са могућностима које пружају добро испланирано вријеме, мјесто, начин извршења и други конкретни услови и околности приликом лишења слободе. Начело брзине и изненађења треба нарочито синхронизовати са групним лишењем слободе лица. То је случај када треба истовремено лишити слободе више међусобно повезаних лица (саучесници, саизвршиоци и слично) који се тренутно налазе на различитим мјестима. Уколико нема оваквог планирања групног и истовременог лишења слободе може доћи до међуобавјештавања лица, па да се они који се налазе на слободи сакрију, побјегну, униште трагове кривичног дјела.

– Полицијски службеници приликом лишења слободе требају да у свим ситуацијама наступају ауторитативно, хладнокрвно, коректно али принципјелно, одлучно и енергично. Треба у сваком случају избјегавати пропуст и грешке као што су: непотребна и неоснована грубост, односно вријеђање личног достојанства ухапшених лица. Такође треба избјегавати и упуштање у дискусије и преговоре, искаљивање бјеса, узбуђивање и падање у афекте. Наравно, не треба ићи у крајње супротности, односно опонашати сувише крути „војнички“ став, ако за то нема оправдања.

– Прилком лишења слободе извршиоца затеченог на извршењу кривичног дјела, треба обавезно констатовати његово стање: да ли је био пијан, под утицајем дроге, у афектном стању и слично. Оваква стања се веома тешко ретроактивно утврђују, а могу битно да утичу на утврђивање кривичне одговорности и изрицање санкције од стране суда.

20

5. ПРИПРЕМА И ПЛАНИРАЊЕ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ

Доношење одлуке је фаза која претходи припремама за лишење слободе. Одлука за лишење слободе може се донијети, углавном, на основу двије ситуације које са кримималистичко-тактичког и правног аспекта оправдавају ову нијем. 18

По првом критеријуму лишавање слободе се може извршити на основу „in flaдranti delicto“ ситуације, то јесте када се лице затекне на мјесту извршења кривичног дјела. Том приликом извршилац кривичног дјела се лишава без предходног планирања и припрема јер је то тренутна „ad hoc“ ситуација налаже као најрационалније рјешење19. Лишење слободе на овај начин обавиће се као хитна мјера, ако се наиђе на лице према коме је покренута потражна дјелатност од стране надлежних органа. Без обзира што наведена ситуација онемогућава припрему и планирање, лишење слободе мора бити спроведено енегрично и одлучно, без брзоплетости, водећи рачуна о безбједности полицијских службеника као и других лица.

За разлику од предходне ситуације лишење слободе може се предузимати и у току криминалистичке обраде или као њен резултат када се у току оперативне обраде, на основу предузимања бројних оперативно-тактичких мјера и радњи, прикупе обавјештења, чињенице, подаци, докази да је одређено лице основано сумњиво као извршилац кривичног дјела за које се гони по службеној дужности. Међутим и када су испуњени законски услови за лишење слободе, оно се треба планирати у оно вријеме које је најповољније и у криминалистичком-оперативином смислу. Најповољнији тренутак за лишење слободе је онај који обезбјеђује успјешно покретање и вођење кривичног поступка.

Преурањено лишење слободе осумњиченог по правилу, онемогућава детаљно разоткривање његове криминалне дјелатности, што може довести у питање покретање кривичног поступка без обзира на криминално понашање лица и стварно извршено дјело. То ће бити случај онда када се намјерава криминална дјелатност прекида или пак друга лица својом активношћу настоје да униште или склоне трагове и предмете кривичног дјела, утичу на свједоке, или на други начин отежавају расвјетљавање кривичног дјела и кривицу осумњиченог. То је такође случај када су остали неоткривени његови саучесници и друге везе, намјере и планови и остали неприкупљени значајни докази које је било могуће прикупити да је осумњичени још извјесно вријеме остао на слободи.

Међутим, лишење слободе осумњиченог или окривљеног може се предузети и прекасно. То ће бити случај када му његово остајање на слободи омогућава да својим поступцима и ангажовањем спријечи или омета органе откривања кривичног дјела да прикупе доказе и покрену кривични поступак. Осумњичени, односно окривљени може уништити трагове, предмете кривичног дјела учинити или

18 Кривокапић В.: Криминалистика тактика I, Полицијска академија, Београд, 1996, стр. 319-321.19 У мјесту Крижевићи код Олова 28.03.2010. око 21.30 часова догодила су се пуцњава и напад на полицијску патролу која је током редовне контроле саобраћаја на регионалном путу Олово - Завидовићи зауставила аутомобил голф у којем су биле три особе. Полицајци су у аутомобилу уочили капу „фентомку“ и рукавице, након чега су затражили да обаве детаљан преглед возила. По изласку лица из возила дошло је до напада на патролу ватреним оружјем.

21

недоступним органима откривања, може да припреми лажни алиби, да се договори са саућесницима и свједоцима, да побјегне ван земље и друго.

Припреме и план лишења слободе зависе од конкретне ситуације 20, то јесте од сложености случаја, особина и очекиваног начина понашања лица које треба лишити слободе, времена којим се располаже, мјеста гдје ће се вршити лишење слободе и другим елементима. У припреме лишења слободе спада и предходно прикупљање и провјеравање података о идентитету, мјесту боравка и адреси, криминалној прошлости, начину живота и социјално-патолошким склоностима ( алкохол, дрога, коцка и слично) и другим личним склоностима лица које треба лишити слободе. У оквиру овога врше се провјере у оперативно кииминалистичким евиденцијама, прибавља се лични опис и фотографије, проучавају се и други материјали. У оквиру припрема врши се и одређивање полицијских службеника који ће предузимати лишење слободе, врши се њихово инструисање и упозоравање на могућа изненађења и мјере предострожности. Обавља се и међусобна подјела улога и тактички распоред и редосљед захвата приликом лишавања слободе, нарочито у опасним и потецијално опасним ситуацијама. Провјерава се исправност наоружања и опреме, затим се одређује мјесто и вријеме лишења слободе, уколико се не ради о хитном и неодложном случају (ad hoc лишење слободе).

Планирају се и оперативно-тактичке мјере и радње које треба предходно или истовремено предузети са лишењем слободе: претресање стана, осматрање, контрола возила и возача, прикупљање обавјештења и друго. Одређује се начин и тактика доласка на мјесто лишења слободе (пјешице, службеним возилом, комбиновано и слично). Одређују се и друга техничка средства за међусобно споразумјевање-средства везе. Утврђује се начин транспортовања лица лишених слободе итд.

Поменуте мјере предострожности неопходне су за све категорије делинквената, без обзира да ли су у питању опасни делинквенти или не. Међутим уколико се на основу криминалистичке обраде, прикупљених обавјештења, других чињеница и провјерених података поуздано зна да су у питању опасни делинквенти, односно, предпоставља се да ће такви делинквенти пружити отпор или ће покушати бјекство, у том случају њихово лишење слободе захтјева посебну тактичку припрему и реализацију.

Оваква лишења слободе морају се изводити уз помоћ веома детаљних и темељних или припрема и солидно припремљених и ефикасних акција. Уколико је у односу на ова лица расписана потражна дјелатност, у том случају се свим органима у земљи који су у обавези да за њим трагају доставља обавјештење да су таква лица наоружана и да могу пружити отпор. Регистар потјерница и објава за таква лица садржи ознаку која захтјева посебне предострожности приликом

20 Лишење слободе треба обавити у складу са тактичким правилима, а избјегавати радити тзв. „сценарио лишења слободе“ нарочито у ситацијама када то није сврсиходно и што може изазвати негодовање код грађања. предузимање лишења слободе лица пред ТВ камерама које прате полицијске службенике приликом лишења слободе, чиме могу бити прекршена основна начела криминалистике. Снимање акција је једино корисно када се предузима снимање од стране полицијских службеника, а ради касније анализе акције и указивања на евентуалне грешке приликом лишења слободе.

22

лишења слободе, а према њима, мјере изненађења и препада имају изузетан значај21.

Само мјесто лишења слободе опасног учиниоца кривичног дјела значајан је елеменат, па се у пракси примјењује и различита тактика са обзиром гдје се учинилац кривичног дјела налази у тренутку када ту мјеру треба примјенити. У каквом је амбијенту и слично. Без претензије да је могуће обухватити описно све поједине случајеве лишења слободе опасних делинквената, подјелићемо или у групе, зависно од ситуације у којима се налазе у тренутку предузимања мјере и у односу на то изложити одговарајућа тактичка правила.

Са тог аспекта интересатне су тактичке ситуације лишења слободе опасних делинквената на отвореном простом, у јавном локалу, када путују путничким возилом и када се налазе у стану.

5.1. Лишење слободе на отвореном простору

Тактика лишења слободе опасних делинквената на отвореном простору у зависности од тога да ли се ради о насељеном или ненасељеном мјесту. Лишење слободе у насељеним мјестима, а нарочито у градовима и уопште у просторима гдје се налази већи број људи, захтјева изузетне мјере предострожности да би се избјегла опасност по живот грађана који се налазе на мјесту лишења слободе, као и да би се онемогућило њихово уплитање и ометање радње њиховим присутством. Уз већ изложена основна тактичка правила неопходно је приликом лишења слободе опасних делинквената у насељеним мјестима, придржавати се још неких правила и мјера предострожности22.

Тактичко је правило да ову радњу на прометним мјестима треба, кад год је могуће, избјегавати и делинквента лишити слободе касније, на погоднијем мјесту (уз примјену праћења, осматрања. постављања засједе). Прометно мјесто, уколико се на њему налази већи број грађана, пружа могућност учиниоцу кривичног дјела да побјегне, да масу искористи као заклон, а употреба оружја није могућа због угрожавања живота других грађана, учиниоци кривичних дјела у својој безобзирности, употребом оружја могу довести у опасност животе других лица. Треба рачунати и на радозналост, гомилање, необавијештеност, а понекад и злонамјерност поједних грађана који су спремни да помогну учиниоцу кривичног дјела, при чему је „психологија масе" као елелемент солидарисања са преступницима може. у потпуности, да онемогући лишење слободе. Такве ситације праћене метежом и гужвом погодују учиниоцу кривичног дјела да нестане у маси након чега је његово проналажење и хапшење доста отежано. Због тога учиниоца кривичног дјела треба, ако је могуће, непримјетно пратити до споредне улице, односно ограђеног или заклоњеног простора, дворишта или слично, па га затим изненада и брзим захватом лишити слободе. У таквој ситацији током праћења један од ефикасних начина лишења слободе је, на примјер, од стране тројице полицајаца

21 Кривокапић В., Жарковић М., Симоновић Б.: Криминалистика тактика, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2003, стр. 202.22 Ибид.

23

и то тако што му се двојица приближавају са леђа и нешто укосо, један са лијеве, један са десне стране и снажно га хватају за руке, а трећи му истовремено прилази непосредно иза леђа и помаже у савлађивању отпора и врши дјелимично претресање, а затим му ставља лисице на руке.

Када је у питању употреба ватреног оружја, она је опасна и рискантна и на усамљени и ријетко прометним мјестима, јер се никада не зна да ли ће се неко наћи у домету и на правцу испаљеног зрна. Ризик нарочито долази до изражаја уколико је простор незаштићен и неограђен (брисани простор). С обзиром на опасности које са собом носи лишење слободе делинквената у насељеним мјестима, треба још више да дођу до изражаја знања полицајаца из борилачких вјештина и захвати са блиског одстојања, као и изненадни препади којима се онемогућава сваки отпор, напад или бјекство лица које се лишава слободе.

Када се рачуна на оружани отпор учиниоца кривичног дјела и када се употреба ватреног оружја не може искључити, треба изабрати тренутак када се опасни учинилац кривичног дјела нађе испред непробојне препреке, хитро га опколити и лишити слободе. Екипа за лишење слободе, под условом да је бројнија, претходно се раздваја и по могућности заузима положај у одговарајућем заклону са упереним оружјем према наоружаном учиниоцу кривичног дјела. Ово одстојање треба да износи 5 до 10 корака, зависно од конфигурацији терена, могућности склањања и слично. Вођа патроле врши заустављање гласно наредбом:“Стој, не мичи се!“ или „Стој, руке у вис!“. Послије тога. заустављеном се наређује да одложи оружје, да се окрене, да одступи одређени број корака, према потреби, да дигне руке у вис да стави руке на зид. дрво или сличан ослонац, уколико он постоји. Ухапшеном лицу се тада прилази, врши се преглед, односно дјелимично претресање ради проналажења оружја и оруђа, ако га је учинилац дјела сакривао код себе или у одјећи.

Једно од основних тактичких правила је да лишење слободе опасног учиниоца кривичног дјела предузимају најмање два полицајца. Ако је то случај, један од ефикаснијих начина лишавања слободе је да један полицајац, са удаљености од 3 до 6 метара, упери оружје на лице и наређује му да дигне руке у вис, то јест окрене се леђима, по потреби и раскораци, да лицем приступи зиду или огради, док му други полицајац прилази са супротне бочне стране, пазећи да се ни за тренутак не нађе између учиниоца кривичног дјела и свога колеге који обезбјеђује радњу, затим претреса учиниоца кривичног дјела и ставља му лисице на руке.

Наведени начин лишења слободе опасног учиниоца кривичног дјела у насељеном мјесту само је један од могућих захвата. Уз ову. могуће су. свакако и друге различите ситуације, а са њима и други тактички поступци, стоје увјек у уској вези. са процјеном конкретне ситуације. Лишење слободе може бити у склопу других оперативно-тактичких мјера и радњи на примјер ограничење кретања на одређеном простору, осматрање, праћења, засједе итд.

Без обзира на бројне тактичке могућности, приликом лишења слободе треба пазити и бити опрезан када је у питању властита безбједност и сопствени положај тјела које не смије бити превише укочен, ни превише опуштен. Приликом стајања поред делинквента који се лишава слободе, положај тјела треба да буде такав да

24

обезбјеђује пуну равнотежу, заштиту од евентуалног напада, уз спремност да се блокира или узврати ударац.

Погрешно је дозволити лицу које се лишава слободе да одуговлачи са кретањем и предузимањем других наређених радњи, јер је то знак да такво лице нешто намјерава па чека погодан тренутак и тражи прилику за изненађење.

Лишење слободе лица у ненасељеном мјесту најчешће се врши у склопу и уз помоћ других оперативно - тактичких мјера и акција као што су: блокада, потјера, засједа, специјално осматрање и слично. По правилу, тада синхронизовано и организовано дјелује већи број полицајаца, па се начин лишења слободе подешава и усклађује са тактичким правилима и плановима на основу којих се те мјере и спроводе.

5.2. Лишење слободе у затвореним просторијама

Лишење слободе опасних делинквената у затвореним просторијама је отежано, поготово ако се ради о стану учиниоца кривичног дјела или просторијама које су му добро познате. Уколико се скрива у сопственом стану, онда он може бити и у знатној предности у односу на полицајце који имају задатак да изврше његово хапшење. Учинилац кривичног дјела најбоље познаје распоред просторија сопственог стана, тајне улазе и излазе, степенице које воде у поткровље, како најбоље може обавјестити своје познанике, пријатеље или саучеснике о свом тренутном положају, па да му они притекну у помоћ23.

Осим тога он скоро увјек има подршку укућана, а може рачунати и на помоћ комшија поготово ако нису довољно обавјештени о његовој криминалној дјелатности. Све су то разлози због којих би требало избјегавати лишење слободе учинилаца кривичних дјела у стану.

Разлози хитности, међутим, понекад налажу оперативну интервенцију па се и лишење слободе учинилаца кривичних дјела показује као неодложно без обзира на услове под којим се мора обавити.

Код лишења слободе опасног учиниоца кривичног дјела у стану треба се придржавати тактичких правила. Припреме за лишење слободе треба држати у строгој тајности. Оне се односе на што детаљније информисање о личности деликвента осталим укућанима, као и о грађевинским и другим карактеристикама стана. Нужно је у склопу предходних припрема, на поуздан начин провјерити у које вријеме се учинилац кривичног дјела може затећи код куће односно, гдје ће се у одређено вријеме налазити. За утврђивање свих ових чињеница потребно је на строго конспиративан начин предузимати поједине оперативно-тактичке мјере и радње као на примјер: прикупљање обавјештења, осматрање, праћење и засједу.

Непосредно прије уласка у стан и друге просторије ради лишења слободе опасног учиниоца кривичног дјела потребно је блокирати зграду или стан и то са довољним бројем полицајаца и према сачињеном плану. Блокада треба да обезбједи

23 Симоновић Б., Матијевић М.: Криминалистика тактика, Интернационална асоцијација криминалиста, Бања Лука, 2007, стр. 255-259.

25

пуну контролу свих улаза и излаза, да онемогући неконтролисани улазак и излазак. При томе треба обезбједити и кров зграде који се често користи за бјекство. Када је зграда блокирана, полицајци одређени за лишење слободе опрезно прилазе улазним вратима, ово се мора извести веома опрезно и уз детаљну припрему, јер следећа фаза улажења или продирања у стан може бити веома опасна, што зависи од низа околности при чему је од битног значаја да ли је учинилац кривичног дјела већ у тој фази примјетио полицајце и да лије одлучио да им пружи отпор или да побјегне. То је тренутак када тактичко правило препада и изненађења мора доћи до пуног изражаја.

Понекад ће се када то тактичка ситуација налаже, за улазак и изненадно продирање у стан користити подешени кључ, калауз, полуга или слично оружје. При томе треба строго водити рачуна да се избјегне било какво задржавање у оквиру врата, с обзиром да је то могућа линија ватре. Треба пажњу обратити на сопствене покрете да би се избјегло да евентуално испаљени меци не погоде неког од полицајаца. Излагање тијела разваљивањем врата раменом, ногом или слично је недопустиво. Врата треба по могућности, отворити полугом или сличним оруђем. са што је могуће мање оштећења и под условом да сувише груба непажња у том правцу не угрози животе полицајаца.

Лишење слободе у другим затвореним просторијама, на примјер јавним локалима, кафанама. треба избјегавати и по могућности сачекати да лице које треба лишити слободе напусти такво мјесто и нађе се у неком погоднијем амбијенту за спровођење ове мјере. Међутим, ако то није могуће и ово лишење врши се према истим тактичким правилима уз специфичности које су карактеристичне за поступање у таквим објектима.

Уколико је учиниоца кривичног дјела потребно лишити слободе на таквим мјестима потребно је предходно заузети све улазе и излазе, како би се онемогућио евентуални покушај бјега учиниоца кривичног дјела. Приликом заузимања тих излаза и улаза то треба учинити дискретно. Уколико је учиниоца кривичног дјела потребно хитно лишити слободе, а он дуже вријеме сједи, потребно је уколико имамо поузданог радника локала, послати га до учиниоца да га позове под неким изговором да изађе из објекта како би се извршило лишење слободе на мање прометном мјесту. Уколико то није могуће из разлога хитности, учинилац ће се изненадно лишити слободе како би се смањила могућност да пружи отпор и одмах одвести на мање прометно мјесто. Такво лишење слободе треба извести на такав начин како се не би угрозили живот лица које се лишава слободе као и лица која се налазе у локалу. Нарочито приликом лишавања слободе учиналаца кривичног дјела на таквим мјестима, пажњу треба обратити на друга лица која се налазе у локалу, а који би евентуално могла помоћи учиниоцу кривичног дјела да пружи отпор приликом лишења слободе и побјегне или сами изврше напад на полицајце који предузимају лишење слободе.

5.3. Лишење слободе у превозном средству

26

Учиниоци кривичних дјела, као и остали грађани све чешће користе превозна средства, посебно, снажна и брза путничка возила. Зато и лишење слободе опасних делинквената који се крећу путничким возилима представља озбиљан проблем. То је посебан тактички захват који захтјева детаљне припреме и мјере предострожности. Уопште, лишење слободе опасних делинквената док се налазе у путничком возилу треба избјегавати због опасности која може настати од самог возила као превозног средства. Уколико се то не може избјећи, у том случају треба лишење слободе вршити, по правилу на што мање прометном мјесту и то постављањем засједе на одговарајућем дјелу пута.

Ради сопствене безбједности не треба стајати на коловозу или у домашају возила, да би се избјегло евентуално гажење. За случај да возило на дати знак не стане, треба припремити запреку која се поставља на правцу кретања (камион, трактор и слично, или металне јежеве, траке који имају шиљке за бушење гума). Запреке морају бити предвиђене за постављање и у случају вожње уназад тако да се делинквентима на тај начин, практично, постави клопка. Мјесто постављања засједе мора. по могућности бити такво да не онемогућава ни бјекство пјешице. Запреке морају бити видно обиљежене да би се спријечила могућност саобраћајне незгоде 24.

Треба имати у виду чињеницу да делинквенти у путничком возилу могу бити и у друштву својих рођака, пријатеља и других лица и то како ради што увјерљивијег вербалног наступа у случају контакта са полицијом и безбједнијег путовања, тако и ради евентуалног коришћења као штита у случају откривања и покушаја лишења слободе.

Такође учиниоци кривичких дјела могу путовати аутобусом, камионом и на други начин, због чега треба примјенити и посебну тактику ради лишења слободе, наравно уз пуне мјере предострожности када је у питању безбједност других лица. Интервенција у циљу лишења слободе у средствима јавног саобраћаја претпоставља предходно пристуство полицајаца у возилу. Она такође обухвата изненадно и у блиском контакту остварено дјеловање уз примјену захвата борилачких вјештина, односно њихово присуство у возилу у циљу надзирања понашања лица које треба лишити слободе, што може потрајати све до момента напуштања возила и интервенције ван њега.

5.4. Лишење слободе на радном мјесту

Лишење слободе опасног учиниоца кривичног дјела на радном мјесту по правилу треба избјегавати. Међутим, томе ће се пак приступити уколико то налажу разлози хитности или неки тактички разлози од којих зависи коначан исход или даљи поступак поводом конкретне кривичне ствари (изненађење, спречавање бјекства, тајност). Таква лишења слободе, по правилу се припремају у сарадњи са старјешином органа, установе или предузећа.

Ако се врши лишење слободе радника на радном мјесту, треба обавезно обавјестити његовог претпостављеног нарочито ако од тога зависи безбједност и остваривање права других лица нпр.: скретничар на прузи, радник на аеродрому,

24 Кривокапић В.: Криминалистика тактика I, Полицијска академија, Београд, 1996, стр. 333.

27

хирург и слична занимања. Када се ради о посебним разлозима хитности и неодложности лишење слободе се може предузети без предходног обавјештавања.

Уколико ситуација дозвољава прије предузимања лишења слободе потребно је извршити одговарајуће припреме тако да би се радња лишења слободе могла спровести конспиративно и не би изазивала радозналост или евентуално негодовање запослених у радном колективу. У договору са старјешином органа, могуће је договорити, ако је то у могућности, различите модалитете, како би се лишење слободе извршило ван колектива, на примјер да се лице које треба лишити слободе пошаље на службени пут, чиме би се постигла конспиративност и тајност, уколико ће се лишење слободе предузимати и према саизвршиоцима и другим саучесницима.

5.5. Лишење слободе у службеним просторијама

Лишење слободе је могуће извршити и на другим мјестима и под другим околностима, ком приликом тактика лишења слободе у одређеним детаљима различита, док су основна тактичка начела јединствена за све случајеве.

Посматрано са стране личне безбједности полицајаца, лишење слободе је најбоље извршити у просторијама полицијског органа, када се ту лице нађе из неког разлога као што су позивање на информативни разговор, ако је приведено или се затекло ту по неком другом основу. И поред тога не треба занемарити основна тактичка начела приликом лишавања слободе, јер и на таквим мјестима може доћи до отпора лица које треба лишити слободе, може употријебити оружје или побјећи. Због тога је нужно прије или упоредо са лишењем слободе извршити претресање лица.

5.6. Транспорт лица лишених слободе

5.6.1. Транспорт лица лишеног слободе службеним возилом

За транспортовање лица лишених слободе треба користити посебно конструисана возила за ту намјену тзв. „марице". Таква возила су безбједна, а опасним делинквентима чије се транспоитовање врши пружају најмање могућности за напад или бјекство. У недостатку тих возила или ако су релације краће, могу се користи и остала службена возила, с тим што се мјере предострожности и опрезности морају бити опсежније25.

Уколико се транспортовање врши путничким возилом, прије уласка у возило треба бити опрезан јер тада опасни делинквенти вребају погодан тренутак за напад или бјекство. Ако се креће из службених посторија или другог објекта, кретање ходником или низ степенице одвија се тако што двојица полицијских службеника иду испред делинквента с лијеве и десне стране, а један позади, што зависи од броја полицијских

25 Симоновић Б., Матијевић М.: Криминалистика тактика, Интернационална асоцијација криминалиста, Бања Лука, 2007, стр. 261.

28

службеника и степена опасности. Само возило треба да чека у дворишту или до самог улаза у зграду, али никако на улици или негдје даље што би захтјевало дуже спровођење пјешице, јер се тако увећава и могућност пружања отпора или бјекства. Треба нарочитио пазити могућност бјекства јер су опасни делинквенти склони да искоче кроз отворен прозор, са више спратова, да искористе недовољно осигуран пролаз уколико постоји, излаз на таван, подрум и сличне погодности.26

Приликом уласка у службено возило прво улази лице лишено слободе, па за њим улази полицијски службеник. Врата службеног возила отварају други полицијски службеници, а не они који у су учествовали у лишењу слободе. Распоред полицијских службеника мора бити такав да се лицу лишеном слободе не пружи прилика за пружање отпора или бјекство. У возилу лице лишено слободе не смије сједити до возача, већ на задњем сједишту, али не директно иза возача и ако конструкција возила дозвољава, леђима или бочно окренут возачу.

Ако је у питању опасни учиналац кривичног дјела, он, по правилу, треба да буде везан без обзира што са једне и друге стране треба да буде по један полицијски службеник, спреман да савлада отпор лица у случају његовог покушаја бјекства или напада. Није препоручљиво истим возилом превозити више ухапшенили лица, осим ако се не ради о специјалном возилу „ марица". Врата у дијелу возила намјењена за ухапшенике требало би да буду закључана. Успут се не би требало нигдје заустављати, осим изузетно према стварној потреби. Ако лице лишено слободе захтјева да се стане због, нпр. физиолошких потреба, у том случају непоходно је продужити један до два километра па онда стати, јер је могуће да се ради о претходно припремљеном бјекству уз помоћ других лица. У случају заустављања због потреба лица лишеног слободе неопходно је провјерити да ли су му руке везане. С обзиром на то да је у питању опасан учинилац кривичног дјела, требало би му извући и ремен из хлача, а по потреби и лабаво везати ноге што би га ометало да побјегне уколико буде имао такву намјеру. При томе, полицијски службеници га не испуштају из вида, а ако је ноћ треба бити непосредно уз њега.

Превоз опасних криминалаца потребно је држати у тајности и нарочито избјегавати:

– превоз ноћу, осим ако је то неопходно потребно, при чему би према лицу лишеном слободе требало бити крајње опрезан,

– оптерећене саобраћајнице а посебно у вријеме када такве саобраћајнице због дневних гужи представљају „ уска грла ".

5.6.2.Транспортовање лица лишених слободе другим превозним средствима

Транспортовање лица лишених слободе возом врши се обично ако је ријеч о већим раздаљинама. За свако транспортовање потребно је посебно се припремити. Та припрема обухвата обезбјеђивање возних карти, резервација сједишта или купеа, обезбјеђивање и врата на супротној страни воза због могућности бјекства

26 Ибид.

29

непосредно при уласку у воз. Треба избјегавати стајање на степеницама приликом кретања воза јер поједини опасни криминалци, не презају да у таквом тренутку одгурну или ударе полицијског службеника и такву ситуацију искористе за бјекство. У воз би требало улазити онда када је најмања гужва, значи прије или послије осталих путника. По могућности требало би обезбједити посебан купе у који има приступа само кондуктер или пратња воза. До прозора и врата купеа, као и код ухапшеника треба да сједи по један полицијски службеник. Лице лишено слободе требало би да сједи окренуто супротно правцу кретања воза.

Ако се ради о краћим релацијама и ако није обезбјеђен посебан купе, за транспортовање лица се може користити и одјељак службеног особља или пак други купе, с тим да се не дозволи било какав разговор или сличан контакт путника и лица које се спроводи. То се односи и на међусобне разговоре лица лишених слободе, посебно ако говоре језиком којег полицијски службеници не разумију. Уколико лице лишено слободе захтјева да иде у тоалет, неопходно је провјерити да ли је прозор у тоалету отворен, а по уласку лица у тоалет врата требало би да остану полуотворена. Ако се ради о изузетно опасном криминалцу, потребно му је дјелимично везати и ноге.

Наведена тактичка правила односе се на транспортовање лица лишених слободе и другим превозним средствима ( брод, авион, аутобус, камион). Неопходно је ипак настојати да се транспортовање по могућности увјек обави службеним превозним средством, јер се на тај начин увјек умањује могућност да ће лице лишено слободе да побјегне, нападне полицијске службенике или да ће да се догоде друге непредвиђене околности.

5.6.3. Транспортовање лица лишених слободе пјешице

Спровођење пјешице лица које је лишено слободе требало би избјегавати јер је везано за велики ризик, с обзиром да се опасном учиниоцу кривичног дјела пружа могућност давања отпора и бјекства више него код осталих начина спровођења. Понекад, ипак, не могу да се примјене други начини спровођења лица због краткоће растојања (из једне зграде у другу, из улице у сусједну улицу), или због немогућности прилаза превозног средства. У том случају за спровођење лица лишеног слободе пјешице треба обезбједити довољан број полицијских службеника у цивилном одјелу и униформисаних, зависно од опасности која долази од лица лишеног слободе, а изузетно и од других лица.

Распоред полицијских службеника током спровођења лица лишеног слободе требало би да буде такав да у сваком тренутку могу, одређеним захватима, да савладају лице уколико пружи отпор или покуша бјекство. Прије самог спровођења треба изабрати правац кретања, по могућности мирним непрометним улицама са што мање споредних пасажа, улаза, тунела и слично. Ако се мора проћи кроз масу људи, а ради се о опасном лицу, у том случају ухапшено лице ваља држати чврсто испод руке, а да у кретању буде опкољен од стране полицијских службеника који би се на изглед кретали као и остали пролазници. Уколико је везан исто би требало камуфлирати да не буде уочљиво и да би се избјегла знатижеља других пролазника,

30

добацивање, па чак и уплитање посматрача са стране, што би све могло да погодује лицу лишеном слободе да покуша бјекство или напад на полицијске службенике.27

27 Симоновић Б., Матијевић М.: Криминалистика тактика, Интернационална асоцијација криминалиста, Бања Лука, 2007, стр. 263.

31

6. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ КОД ПОСТУПАЊА УНИФОРМИСАНЕ И КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

На самом почетку излагања у оквиру ове цјелине ћемо навесни основну законску одредбу на основу које полицијски службеници како униформисани тако и припадници криминалистичке полиције врше радњу лишења слободе а то је да у складу са чланом 196. Закон о кривичном поступку Републике Српске, полицијски орган може лице лишити слободе ако постоје основи сумње да је то лице починило кривично дјело и ако постоји ма који разлог предвиђен у члану 189. поменутог закона, а полицијски орган дужан је да такво лице без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, спроведе тужиоцу. Приликом довођења полицијски орган ће обавијестити тужиоца о разлозима и о времену лишења слободе. Употреба силе приликом довођења допуштена је у складу са законом.28

Изузетно, када је ријеч о кривичним дјелима тероризма, лице се мора спровести тужиоцу најкасније у року од 72 часа. Ако лице лишено слободе не буде спроведено тужиоцу у наведеном року пустиће се на слободу.

Ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дјело, полицијски орган лице може лишити слободе ако постоје разлози који су у закону одређени као разлози за одређивање притвора а то су:

(1) ако се крије или ако постоје друге околности које указују на опасност од бјекства,

(2) ако постоји основана бојазан да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче,

(3) ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће поновити кривично дјело или да ће довршити покушано кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна затвора три године или тежа казна,

(4) у ванредним околностима ако је ријеч о кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, а које је посебно тешко с обзиром на начин извршења или посљедице кривичног дјела ако би пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда.

Приликом лишења слободе полицијски службеници су дужни да лице које се лишава слободе упознају са правима које имају у складу са чланом 5. Закона о кривичном поступку Републике Сипске а то су:

– лице лишено слободе мора се на матемјем језику или језику који разумије одмах обавјестити о разлозима лишења слободе и истовремено прије првог испитивања поучити да није дужно дати исказ, да има право узети браниоца којег може сам изабрати, као и о томе да има право да његова породица или друго лице које он одреди буду обавјештени о његовом лишењу слободе.

28 Закон о кривичном поступку Републике Српске, („Службени глсаник Републике Српске“, број 50, од 27. јуна 2003. године)

32

– лицу које је лишено слободе поставиће се бранилац ако према свом имовинском стању не може сносити трошкове одбране.

С друге стране према Закону о прекршајима Републике Српске29 полицијски службеници могу лишити слободе лице које је осумњичено за прекршај и одмах а најкасније у року од 12 часова извести пред суд како би се обезбиједило његово присуство у суду под сљедећим условима:

– када лице одбија или није у могућности да открије свој идентитет,

– када лице није настањено у Босни и Херцеговини или привремено борави у иностранству, а постоји сумња да може побјећи како би избјегло одговорност запрекршај или,

– када постоји опасност да ће лице наставити са вршењем прекршаја или поново починити истоврсни прекршај.

Суд мора испитати окривљеног одмах а најкасније у року од 12 часова. Лишење слободе одређује се само ако се иста сврха не може остварити другом мјером. Приликом лишења слободе мора се водити рачуна о старости и другим личним својствима тог лица тако да дужина трајања лишења слободе одговара околностима. Свако лице лишено слободе у складу са одредбама закона мора бити у најкраћем року обавијештено, на језику који разумије, о разлозима за лишење слободе као и о прекршају који му се ставља на терет.

Након лишења слободе лица мора се извршити попуњавање потврда о лишењу слободе и евиденција о лицима лишених слободе, а након тога и потврда о правима лица и потврда о предаји лица лишеног слободе или потврда о отпусту лица лишеног слободе у завнисности да ли се лице предаје другом органу унутрашњих послова или другој иституцији или се отпушта из органа унутрашњих послова.

У евиденцији о лишењу слободе (тренутно се у МУП-у РС воде двије евиденција – књига лица лишених слободе и електронска евиденција) се наводе подаци о лицу лишеном слободе, његови генералијски подаци, времену лишења слободе, мјесту лишења слободе, разлозима лишења слободе, дјелу које му се ставља на терет, законски основ лишења слободе, употреби принуде према лицу, да ли лице има повреда, уколико је лице задобило повреде приликом пружања отпора да ли му је указана медицинска помоћ, у каквом је психо - физичком стању, да ли је под утицајем алкохола, опојних дрога, податке о полицијском службенику који је извршио лишење слободе, податке о полицијском службенику који је одговоран за лице лишено слободе, податке о полицијском службенику који је превезао лице лишено слободе до просторија органа унутрашњих послова и податке о возилу којим је превожење извршено, као и друге околности који су битни за испуњење услова за законито лишење слободе. Примјерак потврде о лишењу слободе се уручује и лицу које је лишено слободе. По завршењу обраде лице уколико се исто предаје суду или тужилаштву сачињава се потврда о предаји лица лишеног слободе у два примјерка коју потписују полицијски службеник који предаје лице и службеник суда који прима лице. Уколико се лице отпушта из органа унутрашњих послова сачињава се потврда о отпусту лица лишеног слободе, гдје се један примјерак поменуте потврде уручује лицу

29 Закон о прекршајим Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 34/06)

33

које се отпушта. Када говоримо о потврди о правима лица лишеног слободе она представља својеврсну гаранцију да је лице упознато са правима која су му законом омогућена и исту потписује лице лишено слободе након што прочита своја права.

Из горе наведеног јасно је видљиво да се у закону не прави разлика у поступању униформисане и криминалистичке полиције, а такође не постоји ни било који други закон или подзаконски акт који прави разлику у поступању униформисане и криминалистиче полиције. Због тога ћемо ми на овом мјесту о наведеном говорити искључиво из практичних искустава припадника униформисане и криминалистичке полиције те покушати презентовати разлике у начину њиховог поступања приликом спровођења радње лишења слободе.

Једино што се може навести као разлика је то да припадници униформисане полиције више раде по прекршајима па из тог разлога чешће лишавају слободе због учињених прекршаја док припадници криминалистичке полиције чешће лишавају слободе због учињеног кривичног дјела. Међутим ова подјела је релативна, јер у сваком случају припадници и униформисане и криминалистичке полиције лишавају слободе и раде како по прекршајима тако и по кривичним дјелима. Како би наведено поткријепили практичним примјером навешћемо случај (може бити прекршај а може и кривично дјело) гдје припадници униформисане полиције лишавају слободе док даљи рад настављају припадници криминалистичке полиције. Ради се о случају када нпр. припадници Полицијске станице за интервенције – Сектор града Бања Лука легитимишу лице и код истог пронађу опојну дрогу (марихуану, хероин, кокаин, спид, или таблете трамадол, капанол или друге које лице посједује без одобрења надлежног органа), и том приликом лице лишавају слободе и уз потврду о липењу слободе и потврду о привременом одузимању предмета предмете одузимају од лица и након тога уз потврду о предаји лица лишеног слободе лице предају полицијским службеницима Одсјека за борбу против неовлаштене производње и промета опојних дрога, Одјељења за спречавање организованог криминалитета и борбу против неовлаштене производње и промета опојних дрога, Сектора криминалистичке полиције, ЦЈБ Бања Лука, на даљу обраду. Када припадници СКП – ЦЈБ Бања Лука приме лице лишено слободе, над њим врше криминалистичку обраду и у зависности о дјела (прекршај или кривично дјело) лице отпуштају и сачињавају захтјев за покретање прекршајног поступка или предају надлежном тужилаштву уз извјешрај о почињеном кривичном дјелу. За исто кривично дјело или прекршај може се десити да припадници криминалистичке полиције лишавају слободе на исти начин и врше криминалистичку обраду лица лишеног слободе без учешћа припадника Полицијске станице за интервенције или припадника друге полицијске станице (других униформисаних полицијских службеника).

Дакле што се тиче самог поступања полицијских службеника приликом примјене полицијског овлашћења лишење слободе са сигурношћу се може рећи да нема разлике у поступању осим када су у питању разлози тј. догађаји који су довели до потребе за лишењем слободе одређеног лица.

С друге стране припадници криминалистичке полиције често, када лишавају слободе опасне или наоружане учиниоце кривичних дјела, ангажују униформисане тј. припаднике Јединице за подршку или припаднике специјалне полиције коју су посебно обучени за обаљање оваквих задатака.

34

Такође, код самог тактичког поступања се може навести чињеница да су униформисани полицијски службеници веома уочљиви, док с друге стране припданици криминалистичке полиције нису уочљиви за криминалце који требају да се лише слободе што може да буде и добро и лоше. Лоша страна уочљивости (припадници униформисане полиције) је то што се лица која требају да се лише слободе могу припремити и пружити отпор полицијским службеницима. С друге стране постоји и лоша страна неупадљивости тј. наступања без видних обиљежја полиције (како наступају полицијски службеници криминалистичке полиције), а огледа се у томе да осумњичена лица не знају ко им долази, рецимо пред кућу, и могу помислити да су то нека друга криминогена лица са којима су исти у сукобу и у таквим околностима да употрријебе ватрено оружје у циљу личне одбране и да нанесу озбиљне и за живот опасне повреде полицијским службеницима.

Када је у питању одобрење или наређење за лишење слободе код припадника криминалистичке полиције као и код припадника униформисане полиције одобрење издаје непосредни руководилац. То може да буде шеф одсјека или начелник одјељења код криминалистичке полиције, а командир станице код униформисане полиције. Наравно лишење слободе се често врши и без одобрења у тзв. „ad hoc“ ситуацијама. У евиденцију о лишењу слободе наводи се по чијем одобрењу је лишење слободе извршено са оберазложењем у којем се наводи која је функција полицијског службеника који је одобрио лишење слободе и који му је чин и број службене легитимације.

35

7. ЗАКЉУЧАК

У закључном разматрању полазимо од чињенице да је лишење слободе једно од најгрубљих задирања у људска права и слободе и управо због тога мора да буде спроведено у складу са законом. Лишење слободе, у материјалном смислу, је свака она радња или поступак која је усмјерена на одузимање слободе одређеном лицу или одређеној групи лица принудним путем.

Припадници униформисане полиције и криминалистичке полиције своје послове и задатке обављају на основу истих закона а то су Закон о кривичном поступку, Закон о полицијскум службеницима и Закон о унутрашњим пословима, па према томе у њиховом поступању приликом лишења слободе нема никакве разлике.

Из самог рада јасно је видљиво да се у закону не прави разлика у поступању униформисане и криминалистичке плиције, а такође не постоји ни било који други закон или подзаконски акт који прави разлику у поступању униформисане и криминалистиче полиције. Из тог разлога је у самој разради теме о наведеном писано искључиво из практичних искустава припадника униформисане и криминалистичке полиције.

Приликом лишења слободе опасник криминалаца морају се поштовати одређена тактичка правила којих се придржавају како припадници униформисане тако и припадници криминалистичке полиције. Једина суштинска разлика у њуховом поступању која може да се наведе као што је већ у самој разради теме речено су разлози тј. деликти који су довели до потребе за лишењем слободе.

Припадници криминалистичке полиције често, када лишавају слободе опасне или наоружане учиниоце кривичних дјела, ангажују униформисане тј. припаднике Јединице за подршку или припаднике специјалне полиције коју су посебно обучени за обављање оваквих задатака, што указује на то да се радња лишења слободе често спроводи уз сарадњу припадника униформисане и криминалистичке полиције.

На самом крају важно је рећи да се након лишења слободе лица, мора извршити попуњавање потврда о лишењу слободе и евиденција о лицима лишених слободе, а након тога и потврда о правима лица и потврда о предаји лица лишеног слободе или потврда о отпусту лица лишеног слободе у завнисности да ли се лице предаје другом органу унутрашњих послова или другој иституцији или се отпушта из органа унутрашњих послова.

36

8. ЛИТЕРАТУРА

(1) Гаћеша Д.: Полиција – надлежност, организација, руковођење, Удружење дефендолога Републике Српске, ГЛАС Српски, Бања Лука, 1998.

(2) Јовичић Д.: Организација и надлежност полиције, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2008.

(3) Јовичић Д.: Организација и надлежност полиције, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2011.

(4) Кривокапић В.: Криминалистика тактика I, Полицијска академија, Београд, 1996.

(5) Кривокапић В., Жарковић М., Симоновић Б.: Криминалистика тактика, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2003.

(6) Милетић С.: Полицијско право, прва књига, је материјал обима и прецизности за разумјевање овог појма, 1997.

(7) Симоновић Б., Матијевић М.: Криминалистика тактика, Интернационална асоцијација криминалиста, Бања Лука, 2007.

(8) Талијан М.: Организација и послови униформисаних припадника полиције, Виша школа унутрашњих послова, Земун, 2000.

(9) Шкондрић В.: Полицијска тактика, Бања Лука, 2003.(10) Безбједност, грађани, полиција, број 01/05, МУП Републике Српске,

Бања Лука, 2005.(11) Закон о Закон о полицијским службеницима Републике Српске

(„Службени гласник Републике Српске“, број 43 од 20.05.2010. године)(12) Закон о кривичном поступку Републике Српске, („Службени глсаник

Републике Српске“, број 50, од 27. јуна 2003. године)(13) Закон о прекршајим Републике Српске („Службени гласник Републике

Српске“, број 34/06)(14) Упутство о поступању са лицима лишеним слободе, Министар унутрашњих

послова.

37

9. ПРИЛОГ (ОБРАСЦИ КОЈИ ПРАТЕ ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ)

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВАЦЕНТАР ЈАВНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ БАЊА ЛУКА

СЕКТОР КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Број: 08-02/4- /12Датум: _______2012.одине На основу члана 196 Закона о кривичном поступку-Пречишћени текст

(''Службени гласник Републике Српске'' број 100/09), члана 7 Закона о прекршајима Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' број 34/06, 1/09 и 29/10) и тачке ____ Упутства о поступању са лицима лишеним слободе број С/М-_____ од ____________ године, и з д а ј е се

П О Т В Р Д А

о л и ш е њ у с л о б о д е

_______________ , син _______ рођен-a _________ године, у _________, настањен у _____________ у улици ____________ на броју ________ , JMБ _______________,

Дана __________ године у _____ часова, лишен слободе, на основу члана 196. став 1, Закона о кривичном поступку Републике Српске, или на основу члана ______, став _______, Закона о прекршајима Републике Српске, због основа сумње да је починио-ла кривично дјело или прекршај из члана _____ став ___ , а у вези са чланом_____став ______ Кривичног закона Р. Српске, односно Закона о прекршајима или Закона __________________________________ (навести којег).

Полицијски службеници који су извршили лишење слободе:______и то: (назив организационе јединице) 1. __________________2. __________________3. __________________ Лице лишено слободе упознато је у смислу члана 5. ЗКП РС, на матерњем

језику или jезику који разумије, о разлозима лишења слободе, поучено прије првог испитивања да није дужно дати исказ, нити одговарати на постављена питања, да има право на браниоца којег може само изабрати, као и о томе да има право да његова породица, конзуларни службеник или друго лице које он одреди, буде обавијештено о лишењу слободе.

Полицијски службеници дужни су да лице лишено слободе у најкраћем могућем року, а најкасније у роковима прописаним законом, спроведу надлежном тужиоцу, судији или другом органу или пусте на слободу.

НАПОМЕНА:

38

Лице лишено слободе са видљивом посјекотином изнад десног ока. Према лицу нису употребљавана средства принуде.

(Унијети назнаку ако је лице лишено слободе потребно држати одвојено од другог лица, тренутно стање лица-видљиви и предочени здравствени проблеми, повреде, употреба дроге или алкохола, да ли је употријебљена сила, ако јесте, разлог и ниво употријебљене силе).

Један примјерак потврде је након потписа уручен лицу лишеном слободе. ____________________________________ ПОТПИС ЛИЦА ЛИШЕНОГ СЛОБОДЕ ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИЦИ

____________________________ М.П. _____________________________ (име и презиме) (име и презиме, чин,бр. сл. легит.)

39

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВАЦЕНТАР ЈАВНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ БАЊА ЛУКА

СЕКТОР КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Број: 08-02/4- /12 Датум: ________ 2012. године

На основу члана 196 Закона о кривичном поступку (''Службени гласник Републике Српске'' број 50, од 2003. године), члана 7 Закона о прекршајима Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 34/06, 1/09 и 29/10) и тачке ____ Упутства о поступању са лицима лишеним слободе број С/М-_____ од ____________ године, и з д а ј е се

П О Т В Р Д А(о отпусту лица лишеног слободе)

Дана __________ године, у _____ часова, отпушта се лице лишено слободе _________, син _________, рођен _________ године, ЈМБ ____________, који-а је дана __________ године, у ____ часова, лишен слободе од стране полицијских службеника __СКП ___.

Отпуст лица лишеног слободе врши се из разлога:

(навести конкретно који су разлози због којих је лице лишено слободе престали, те консултације са руководним радником, тужиоцем, судијом).

Полицијски службеник одговоран за отпуст: звање _______ _______ број службене легитимације ______ .

Напомена: (Стање лица лишеног слободе, видљиви и предочени здравствени проблеми,

повреде, употреба aлкохола, дроге, да ли је извршено претресање, привремено одузимање – враћање предмета, степен употребљене силе, и др.)

Записник је лице које се отпушта у цијелости прочитало и на исти нема-има

примједби: __________________________________________________________________________

ЛИЦЕ КОЈЕ СЕ ОТПУШТА ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИК __________________________ ___________________________

М.П.

40

РЕПУБЛИКА СРПСКАМИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

ЦЈБ – СКП Бања Лука (ОУП / организациона јединица)

Број: 10-02/ /12Датум: 2012. године.

П О Т В Р Д Ао предаји лица лишеног слободе надлежном тужилаштву

Дана ________ године, у _______часова, предаје се _____________________________________________________ОКРУЖНОМ ТУЖИЛАШТВУ БАЊА ЛУКА ____________________

(назив ОУП-а/организационе јединице којој се лице лишено слободе предаје)_________________________________________________________________________________

(име и презиме лица лишеног слободе)син/кћи _______ рођен _______ године, који-а је дана ________ године у ___ часова лишен-а слободе, на основу члана _196_ став __1__, Закона о кривичном поступку или на основу члана __ став ______, Закона о прекршајима, а у вези са чланом ____________ КЗ РС.

_______________________________________КЗ РС______________________________________

(назив закона на основу чијег члана је извршено кривично дјело или прекршај)

Овлаштена службена лица која ће вршити спровођење и предају лица лишеног слободе1. ___________________________ бр. сл. легитимације _____________________2. ___________________________ бр. сл. легитимације _____________________3. ___________________________бр. сл. легитимације ____________________________

НАПОМЕНА: Лице нема видљивих тјелесних повреда ни предочених здравствених проблема, према лицу није je било употребе средстава силе.

(стање лица лишеног слободе – видљиви и предочени здраствени проблеми, повреде, употреба дроге и алкохола, привремено одузимање предмета, да ли је извршен претрес и да ли је употребљена сила и ако јесте врста, подаци о начину транспорта – довођења лица лишеног слободе – м/в и регистарски број м/в).

ОВЛАШТЕНО СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ______________________________

(име и презиме, звање, бр.сл.легитимације)_________________________________________________________________________________Дана _____________ године, у ______ часова, у службеним просторијама _______ОТ БЛ_____

(назив ОУП-а/орг.једин.)____________________ предато је тужиоцу ____________________________________________

(име и презиме тужиоца)лице лишено слободе ______________________________________________________________

(име, име оца и презиме лица лишеног слободе)

НАПОМЕНА: Лице нема видљивих тјелесних повреда ни предочених здравствених проблема, према лицу није je било употребе средстава силе.

ЛИЦЕ ЛИШЕНО СЛОБОДЕ ПРЕДАО ЛИЦЕ ЛИШЕНО СЛОБОДЕ ПРИМИО_________________________________ _________________________________

41

РЕПУБЛИКА СРПСКАМИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

ЦЈБ – СКП Бања Лука (ОУП / организациона јединица)

Број: 08-02/4- /12Датум: _______ 2012. године.

П О Т В Р Д Ао предаји лица лишеног слободе надлежном органу

Дана____________ године, у _______ часова, предаје се _________________________________________________________________________________________

(назив ОУП-а/организационе јединице којој се лице лишено слободе предаје)_________________________________________________________________________________

(име и презиме лица лишеног слободе)син/кћи ________ рођен-а _______. године, који-а је дана 26.04.2011. године у 11.00 часова лишен слободе, на основу члана 204. став 1. Закона о кривичном поступку или на основу члана _____ став __ _____________________________КЗ РС________________________________________

(назив закона на основу чијег члана је извршено кривично дјело или прекршај)

Полицијски службеници који ће вршити спровођење и предају лица лишеног слободе:4. ______________________5. ______________________

НАПОМЕНА: Лице нема видљивих тјелесних повреда ни предочених здравствених проблема, према лицу није je било употребе средстава силе.

(стање лица лишеног слободе – видљиви и предочени здраствени проблеми, повреде, употреба дроге и алкохола, привремено одузимање предмета, да ли је извршен претрес и да ли је употребљена сила и ако јесте врста, подаци о начину транспорта – довођења лица лишеног слободе – м/в и регистарски број м/в).

ОВЛАШТЕНО СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ______________________________

(име и презиме, звање, бр.сл.легитимације)_________________________________________________________________________________

Дана _____________ године, у ______ часова, у службеним просторијама _________________________________________________________________

(назив ОУП-а/орг.једин.)______________ предато је полицијском службенику___________________________________

(име и презиме полицијског службеника)лице лишено слободе ______________________________________________________________

(име, име оца и презиме лица лишеног слободе)

НАПОМЕНА: Лице нема видљивих тјелесних повреда ни предочених здравствених проблема, према лицу није je било употребе средстава силе.

ЛИЦЕ ЛИШЕНО СЛОБОДЕ ПРЕДАО ЛИЦЕ ЛИШЕНО СЛОБОДЕ ПРИМИО_________________________________ _________________________________

42